Prvih nekoliko dana roditelji ili neko od odraslih ukuana mogu dete odvesti do kole, ali ne treba praktikovati

uvoenje u uionicu, ve samo do ulaza u kolu. Kasnije, ako kola nije ba daleko, moda je dovoljno otpratiti ih do pola puta. U svakom sluaju, treba oslukivati dete i proceniti kada je spremno da ide samo.

Budite strpljivi. Detetu e moda biti potrebno i nekoliko nedelja da se adaptira. Dajte im dovoljno vremena da upoznaju novu sredinu, uputite ih na pravila, usmeravajte ka aktivnostima, govorite im o vaim oekivanjima... Pohvalite ih kada se prikljue grupi i kada neto dobro urade Tekoe u prilagoavanju se mogu ispoljiti u promeni ponaanja, bilo da se preterano povlae ili postaju upadljivo nemirna, a mogue su i druge reakcije kao to su zaboravnost, plakanje, strahovi, izbegavanje kole, bekstvo u bolest, poremeaji apetita, sna, poremeaji funkcija probavnih organa. Najee su to prolazni simptomi ili reakcije na neuspeh u prilagoavanju ili na strah od neuspeha. Strah moe biti izazvan tekoama u prihvatanju kolskih obaveza ili u nemogunosti uspostavljanja kontakata sa drugom decom ili uiteljicom.

Ovo bi pre moglo da se svrsta u neopravdan roditeljski strah nego u mogunost koja je realna jer to se zaista retko deava. Deca su ve pri upisu prola neke testove, kroz pripremu u obdanitima osposobljavaju za hvatanje u kotac sa kolskim obavezama. Ako se ba i primeti da dete tee savladava gradivo, roditelj ne treba da se osea sam u tom problemu i uvek moe da se obrati uitelju, psihologu i pedagogu kako bi se detetu pomoglo.

Apsolutno ne.
kola uostalom i slui da bi se deca uz pomo strune osobe opismenila.

Roditelji ne treba previe da se meaju u deje kolske obaveze i da umesto njih rade domae zadatke. Ne treba ni da im pakuju stvari za kolu. Dovoljno je da im nekoliko puta pokau kako da prema rasporedu asova spakuju knjige i pribor da bi oni to kasnije radili sami.
Dete kome se previe pomae teko e se osamostaliti i stei radne navike. Zato ga pustite da samo pie domai, a vi eventualno, kada zavri, prekontroliite da li je dobro reilo zadatke. Ako ima greaka, nemojte odmah da ih ispravljate, ve pustite njega da traga za ispravnim reenjem. Najbolja pomo je da se roditelj interesuje, da ga podstiei, upuuje i hrabri. Dete ne moe nauiti gledajui , ve radei!

Zajedno s detetom napravite plan aktivnosti koji mora da se potuje. Naviknite ga da, kada doe iz kole, prvo treba da se malo odmori, jede i onda krene da ui i pie domae zadatke. Bie mu od velike pomoi ako se navikne da ui svakog dana u isto vreme i na istom mestu. Veoma je vano i da shvati kako kolske obaveze treba da mu budu na prvom mestu. Tako e obaveza prei u naviku! Roditelji treba da znaju da ak prvak ne moe uiti vie od pola sata bez pauze i zato, ako za to vreme ne moe da zavri sve obaveze, neophodno je da napravi pauzu od sat-dva.

Polazak u kolu ne znai da je vreme igre prolo jer igra je deja nasuna potreba i nikako ne predstavlja gubljenje vremena. Kroz igru s vrnjacima dete se socijalizuje, ui pravila ponaanja, a kroz igranje s igrakama oblike, veba motoriku, razvija kreativnost. Zbog svega toga dete treba da nastavi da se igra, a polaskom u kolu menja se samo to to prvo mora da zavri domae zadatke, pa tek onda da se igra. Zato igrake ne treba sklanjati. Jedino treba ubaciti neke nove didaktike to vie kockica i slagalica, lopte i lutke zadrati, deacima ne braniti da se drue s automobiliima.

Ovde je najbitnije nai pravu meru. Kao to nije dobro da dete nema nikakve vannastavne aktivnosti, tako ne valja ni kada ih roditelji upisuju na sve i svata, pa deca ne mogu sve da postignu i veito su umorna. Prvih nekoliko meseci, prvake je najbolje i ne upisivati na vannastavne aktivnosti. Kada se priviknu na kolu i uenje, shodno interesovanjima deteta treba odabrati neki sport ili sekciju, ali najvie dve. Sat-dva nedeljno dodatnih aktivnosti za njih sasvim su dovoljni.

Svaki roditelj eli da njegovo dete bude dobar ak, ali nemaju sva deca iste sposobnosti i mogunosti niti elju da ue. U svakom sluaju ne treba se unapred plaiti od toga da e dete biti lo ak. Umesto da strahuju, roditelji treba da, shodno svojim mogunostima, obezbede deci uslove za uenje, pomognu im da steknu radne navike i da prate kako napreduju u koli. Tako e im najbolje pomoi. Relativno je i ta znai to lo ak. Za neke roditelje to je ak sve to je manje od odlinog ili vrlo dobrog uspeha. Roditelji, meutim, ne smeju svoje ambicije da ostvaruju preko dece i da od njih trae vie nego to su ona u stanju da postignu.

Neka deca se uklapaju lake, neka tee. Da biste znali kako se vae dete privikava, razgovarajte s njim, pitajte ga s kim sedi, zna li kako mu se zovu drugari iz razreda, da li se na odmorima drui s decom. Iz odgovora na ova pitanja saznaete dosta o tome kako vae dete provodi vreme u koli, da li je samo ili ve ima svoje drutvo. Ukoliko procenite da privikavanje ide teko, dobro je da porazgovarate i s uiteljicom. Oni e vam pomoi da otkrijete zato adaptacija ide teko i ta da uradite da detetu olakate.

Deca u koli treba da budu bezbedna. U tom sluaju treba da se obrate uiteljici, deurnom nastavniku, ili bilo kome od odraslih osoba koje rade u koli. A kada dou kui, da ispriaju roditeljima ta se desilo. Roditelji u takvim situacijama treba da budu prisebni, da pokuaju da to realnije sagledaju situaciju, ne reaguju ishitreno i ne dele sami pravdu, to se neretko deava. Oni najpre treba da se obrate uitelju koji e, ako proceni da je potrebno, u reavanje konflikta ukljuiti i kolskog psihologa i pedagoga.

Razvijajte poverenje kod deteta prema uitelju. Objasnite mu ulogu i zadatke uitelj a oni su mnogo vei nego da detetu samo prenesu znanje. Ukaite detetu na to da e se uiteljica radovati njegovim uspesima, ali da je ona tu i zato da mu olaka kad je neto teko, da ga naui i pokae mu kad neto ne ume da uradi, da mu pomogne da stekne drugove... Takoe je vano da dete bude svesno toga da uiteljica ne moe ba uvek samo njemu da posveti vreme i panju da je ona tu i zbog drugih aka. Za aka prvaka uitelj je veliki autoritet. Zahvaljujui svom autoritetu vri veliki vaspitni uticaj. Ne bi valjalo pred detetom rei neto runo za uitelja, ak i ako mislite da je zasluio kritiku. Svaki nesporazum se moe reiti razgovorom sa uiteljem nasamo. Svaki roditelj koji se odgovorno ponaa moe oekivati da e i njegovo dete stei sline osobine.

Srean polazak u prvi razred!

Uiteljica : Rada Milovi