6.

MEROVINZI
Merovinzi su dinastija franakih kraljeva, koja je vladala Franakom od 481. do 751. godine. Porijeklo Merovinka dinastija duguje svoje ime Merovehu, voi Salijskih Franaka od 447. do 458. godine. Merovinzi postaju poznati pod Hilderikom I posle njegove pobede nad Vizigotima, Saksoncima i Alemanima. Ponekad su ih nazivali dugokosi kraljevi, jer su nosili duge kose. Hlodoveh Hilderikov sin Hlodoveh (481511) bio je ujedno i najznaajniji vladar dinastije Merovinga. Ujedinio je veinu Galije severno od Loare posle pobede nad rimskim patricijem Sijagrijem, namesnikom dela Galije izmeu Loare i Sene, i to u bici kod Soasona koja se odigrala 486. godine. Posle ove bitke Hlodoveh je zavladao oblau Pariza. 510. godine je postao jedini voa i Salijskih i Ripaurskih Franaka i na taj nain ujediniteljFranaka. Pobedio je Alemane 496. u bici kod Tolbijaka. Hlodovek je prvi francuski kralj koji je primio hrianstvo. Smatra se da je veliki uticaj na promenu vere imala njegova ena Klotilda, erka bugundskog vladara i hrianka. Hlodoveh je kreten 496. i u narednih deset godina jo tri hiljade njegovih ratnika prelaze u hrianstvo ime je proces hristijanizacije Franaka uzeo maha. Krtenje samog Hlodoveha obavio je episkop Remsa Remigije, i to u tajnosti, jer su franaki ratnici u poetku bili nepoverljivi prema hrianskom Bogu. Pobedio je Vizigotsko kraljevstvo Tuluza u bici kod Vujea 507. kada je ivot izgubio vizigotski kralj Alarik II. Posle smrti Hlodoveka, carstvo je podeljeno izmeu 4 sina, prema starom salijskom pravu. Oblasti koje su sinovi dobili nisu predstavljale kompaktne celine. Taj obiaj se odrao jo 100 godina. Iako je vladalo vie merovinkih kraljeva, kraljevstvo je ostajalo jedinstveno, jer vlast je bila kolektivna. Karakter Merovinki kralj je bio odgovoran za raspodelu osvojenog blaga izmeu svojih glavnih pristaa. Kada bi merovinki kralj umro, njegova imovina se delila na jednake delove naslednicima. Kralj bi odreivao vlastelu zaduenu za odbranu, administraciju i sudstvo. Grofovi su trebali opskrbljivati vojske, regrutovati ih i nagraivati zemljom. Ta vojska bi dolazila na kraljev poziv. Postojala je godinja nacionalna skuptina vlastele i zapovednika, gde bi se odreivala glavna politika ratnog dejstva. Vojska bi proglaavala novog kralja diui ga na titu, to je predstavljalo antiki obiaj, gde je kralj bio vojni voa, a ne ef drave. Od kralja se oekivalo da se moe finansijski sam odravati sa svog privatnog imanja. Ta oekivanja da se kralj sam odrava postojala su sve do Stogodinjeg rata. Trgovina je opala padom Zapadnog rimskog carstva, pa su

poljoprivredna imanja omoguavala najbolje samoodranje. Preostalu meunarodnu trgovinu odravali su trgovci Bliskog istoka. Zakon Zakon u doba Merovinga nije bio isti za sve. Za Salijske Franke je postojao Salijski zakon, a za Ripuarijske Franke drugi zakon. Po tome su Franci bili iza Vizigota i Burgundijaca, koji su prihvatili univezalno Rimsko pravo. Merovinki zakon je bio baziran na presedanima. Nije poznavao koncept kreiranja novog zakona, nego samo odranja tradicije. Poslije Klodviga Merovinko kraljevstvo je obuhvatalo celu Galiju bez Burgundije. Od prve podele 511. gotovo stalno je bilo u ratu, najee graanskom. Klodvigovi sinovi su odravali bratske veze tokom rata sa Burgundijcima, ali poeli su meusobne sukobe i ubistva naslednika. Konano 558. Klotar I ujedinjuje franako kraljevstvo. Meutim umire tri godine kasnije 561, tako da se carstvo ponovo deli. Ponovo su izbili sukobi izmeu razliitih frakcija, koji su trajali od 561 613. Nestrija i Austrazija i Burgundija predstavljale su tri velika dela Franake. Frakcije koje vladaju Neustrijom obino bi ratovale sa frakcijama koje bi vladale Austrazijom. Postojali su tako kraljevi samo Neustrije i kraljevi samo Austrazije. Klotar II uspeva da ujedini carstvo. Spojio je sva tri dela: Neustriju, Austraziju i Burgundiju. Carstvo je postalo slabije. Plemstvo je postalo mnogo jae, jer su dobili koncesije od kralja u zamenu za podrku. Tokom 6. veka franako carstvo je bilo primer stabilne i znaajne tvorevine Zapadne Evrope, ali tokom 7. veka kraljevi prestaju igrati znaajnu ulogu. Sve vie dobijaju simbolinu ulogu. Majordom (glavni slubenik kraljevskog dvora) postaje sve vanija funkcija, a kralj od njega treba odobrenje za akcije. Postojali su majordomi samo Neustrije i samo Austrazije. Moni Dagober I (629639) zakratko je ponovo objedinio Franako kraljevstvo. Proveo je mnogo vremena u ratnikim pohodima u stranim zemljama, kao to su panija i slovenske teritorije na istoku. Sekularizacijom crkvenih imanja izazvao je nezadovoljstvo crkve, tako da Merovinzi ostaju i bez te podrke. Posle njega pojavljuju se kraljevi, koji su nazvani "kraljevi koji nita ne rade". U stvari samo zadnja dva kralja nisu radila nita. Kraljevi bi dolazili na vlast i umirali mladi, tako da su praktino kraljevstvom vladali majordomi. Pipin Mlai postaje prvi majordom, koji vlada celim carstvom od 687. do 714. godine. Njegovi naslednici su isto majordomi, a kasnije postaju kraljevi. Od kasnijih kraljeva vredi spomenuti jae kraljeve kao to su Dagober II i Hilperik II, ali majordomi nastavljaju da vre veliku vlast i u Neustriji i u Austraziji.

Karlo Martel spaava Europu 732. god Sin Pipina Mlaeg, Karlo Martel je vladao nekoliko godina bez kralja, iako sam sebe nije smatrao kraljem. Zasluan je za obranu Evrope od Islamske invazije. Spasio je Evropu pobedom nad Muslimanima u bici kod Poatjea 732. godine. Pipin Mali i Merovinzi Kasnije njegov sin Pipin Mali postaje kralj 751. godine. Dobio je najpre podrku plemstva za promenu dinastije. Pomogao je papi u borbi protiv Lombarda, pa je traio protivuslugu od pape da ga prizna za kralja. Poslednji merovinki kralj Hilderih III je zbaen. Oiali su ga i poslali u manastir. Pipin Mali je prvi kralj iz dinastije Karolinga.