Spediter.com

Opasne materije Propisi tite od nesree LID Svako vozilo koje uestvuje u saobraaju predstavlja odreenu opasnost.
Rizik od posledica nesree je mnogo vei ako vozilo prevozi robu koja je, na primer, eksplozivna ili otrovna. tavie, neke materije su same po sebi opasne, na primer samozapaljive, tako da i bez saobraajne nesree mogu da izazovu tetu i povreivanje. Zbog toga postoje posebni propisi za prevoz opasnih materija, koji treba da obezbede sigurnost onih koji obavljaju prevoz, ostalih uesnika u saobraaju i okruenja. O ozbiljnosti ovog problema govori i to da se njime bave i odreena tela Ujedinjenih nacija, a Evropski sporazum, nazvan ADR, na kojem su zasnovani i nai propisi, detaljno odreuje kao se u drumskom saobraaju prevoze opasne materije. Ovi propisi sadre stotine stranica teksta, a mi, u elji da itaocima pribliimo ovu sloenu temu, donosimo kratak opis osnovnih pravila za prevoz opasnih materija. ta su opasne materije Devet klasa Opasnim materijama se nazivaju materije koje mogu da izazovu materijalnu tetu, povreivanje ljudi ili da ugroze ivotnu sredinu. Prema meunarodnom sporazumu ADR, kao i prema naim propisima koji reguliu prevoz ovih materija, one su na osnovu njihovih osnovnih osobina razvrstane u devet klasa. Za svaku klasu postoje pravila koja odreuju kako se obavlja njihov transport, s tim da i za svaku materiju posebno mogu da postoje dodatna uputstva. Uz to, mnoge materije imaju takve osobine da se mogu svrstati u vie grupa, pa se na njih istovremeno primenjuju pravila za sve te grupe. Amonijak je, na primer, gas, i prema tome spada u grupu 2, ali je i otrovan pa se na njega primenjuju pravila grupe 6.1. Osim razvrstavanja u grupe, svaka opasna materija ima i sopstvenu oznaku, zvanu UN broj, koji se sastoji od etiri cifre. On se, izmeu ostalog, upisuje na table kojima se obeleavaju vozila koja prevoze opasne materije i slue za jednostavnije identifikovanje materija u meunarodnom transportu. Za prevoznike koji se inae ne bave prevozom opasnih materija, vano pitanje je kako uopte da znaju da li je ono to prevoze opasna materija, pogotovo kada se ima u vidu da neke naizgled bezazlene materije predstavljaju opasnost. Na primer i siretna kiselina, koja se koristi u svakom domainstvu, u transportu se tretira kao opasna materija. Spiskovi opasnih materija se mogu nai u odgovarajuim prirunicima, a oni koji ih nemaju mogu da se obrate Optinskim sekretarijatima unutranjih poslova ili Upravi za zatitu ivotne sredine (tel: 011/215 87 59).
TABELA Klase opasnih materija Klasa 1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama Klasa 2 Gasovi Klasa 3 Zapaljive tenosti Klasa 4.1 Zapaljive vrste materije, samoreagujue materije i vrsti desenzitivisani eksplozivi Klasa 4.2 Materije sklone samozapaljenju Klasa 4.3 Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove Klasa 5.1 Oksidirajue materije Klasa 5.2 Organski peroksidi Klasa 6.1 Otrovne materije Klasa 6.2 Infektivne materije Klasa 7 Radioaktivni materijali Klasa 8 Korozivne (nagrizajue) materije Klasa 9 Ostale opasne materije i predmeti Propisi Nai i meunarodni Na poslednji zakon o prevozu opasnih materija je donet jo 1990. godine, a 2002. godine je doneta Uredba o prevozu opasnih materija, kojom su nai propisi donekle osavremenjeni. Uz to, postupanje opasnim materijama reguliu i drugi propisi, kao to su Zakon o oruju i municiji i Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, a takoe i vie pravilnika. Nai propisi o prevozu opasnih materija su u velikoj meri bazirani na evropskim propisima, to jest na sporazumu ADR koji primenjuje veina zemalja u Evropi. Ipak, veina naih strunjaka iz ove oblasti smatra da bi nau zakonsku regulativu trebalo unaprediti i jo pribliiti meunarodnim normama, zbog ega se oekuje da e ve idue godine biti donet novi zakon. Njime bi trebalo da se razjasne neke nedoreenosti
sadanjih propisa i otklone izvesne neloginosti. To se, na primer, odnosi na tanije preciziranje obaveze osiguranja opasnih materija, odreivanje puteva kojima se ne smeju prevoziti opasne materije i drugo. Voza Obavezan je sertifikat Uobiajene vozake dozvole, bez obzira na kategoriju, nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. Za tu vrstu prevoza, voza mora da ima takozvani ADR serifikat, to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija, koja se dobija nakon kursa i poloenog ispita. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Sertifikat vai pet godina, nakon ega se moe produiti polaganjem ispita. Kurseve organizuju specijalizovane firme, kojih u Srbiji ima desetak, a polae se pred komisijom MUP-a. ADR sertifikat za vozae, izdat u naoj zemlji, priznaje se i u inostranstvu. Propisima je strogo zabranjeno da se u vozilima koja prevoze opasne materije voze putnici, odnosno u njima mogu da budu samo vozai i pratioci. Vozilo Provera svake godine Za prevoz opasnih materija se koriste razliita vozila, od automobila, preko kombija i manjih kamiona, do velikih tegljaa. Ona se po konstrukciji i priboru manje ili vie razlikuju od obinih vozila, to zavisi od toga koju vrstu opasnih materija prevoze. Tako je, na primer, za neka vozila propisano minimalno rastojanje izmeu rezervoara i izduvne cevi, a vozila za prevoz eksploziva mogu da imaju samo dizel motore. Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju da prou proveru u ovlaenoj ustanovi, a to su institut Vina i mainski fakulteti u Beogradu, Novom Sadu, Niu i Kragujevcu. Na osnovu provere, vozilo dobija sertifikat i uverenje za prevoz opasnih materija, i to samo za one vrste za koje ispunjava uslove. Uverenje i sertifikat vae 12 meseci, nakon ega vozilo ponovo treba da ide na proveru. Nai ADR sertifikati za vozila se priznaju i u inostranstvu. Dozvole za prevoz
Obavezno za klase 1, 6 i 7 Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduzea i preduzetnici kojima je to delatnost. Za prevoz nekih klasa opasnih materija obavezno je imati dozvolu, i to za svaki pojedinani prevoz. Dozvole za prevoz materija klase 1 (eksplozivne materije) izdaje MUP, tanije Uprava protivpoarne policije, a molbe se podnose optinskim sekretarijatima unutranjih poslova. Za klasu 6 (otrovi i infektivne materije), dozvole izdaje Ministarstvo za kapitalne investicije a molbe se podnose u pisarnici Ministarstva u Nemanjinoj 22-26 u Beogradu. Za radioaktivne materije je nadleno Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, koje molbe prima u pisarnici u Novom Beogradu, Ivana Ribara 91. Dozvole sadre sve bitne podatke o prevozu, kao to su vrsta i koliina tereta, registarski broj vozila, ime vozaa i pratioca, trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu, jer u protivnom ona gubi vanost. Za materije klasa 2, 3, 4, 5, 8 i 9 nisu potrebne posebne dozvole, osim ako one nemaju osobine zbog kojih se mogu svrstati i u klase 1, 6 ili 7. Tako je, na primer, hlor, kao gas, svrstan u klasu 2 (gasovi), ali poto je otrovan, za nega je potrebna dozvola kao i za materije klase 6. U svakom sluaju, i kada za transport neke opasne materije nije potrebna dozvola, obavezno je pridravati se svih propisanih pravila. Obeleavanje Listice i table Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju da budu posebno obeleena. Za to se koriste dve vrste oznaka - listice opasnosti i tabla za obeleavanje vozila, ije su dimenzije i izgled odreeni pravilima ADR-a. Listica ima oblik "nagnutog" kvadrata i na njoj je simbolima prikazana vrsta i stepen opasnosti. Tabla za obeleavanje je naranasta, sa crnim okvirom, i horizontalno je podeljena na dva polja. U gornjem se sa dve ili tri cifre obeleavaju vrste opasnosti, a u donjem je brojana oznaka materije prema nomenklaturi ADR-a. Na osnovu podataka sa table, strune ekipe u sluaju nesree znaju kako treba da postupaju, zbog ega ona mora biti napravljena tako da podaci mogu da se proitaju i ako je tabla bila 15 minuta u plamenu. Na slici dajemo primere listica i tabli, sa objanjenjem oznaka. Za obeleavanje opasnih materija postoje i oznake koje se stavljaju na ambalau da bi skrenule panju na opasnosti pri rukovanju. Ove oznake ne treba meati sa oznakama za vozila, odnosno ne treba ih koristiti za obeleavanje vozila koja transportuju opasne materije. Posebne mere pri prevozu
Postupiti po uputstvu Za vozila koja prevoze opasne materije, osim optih pravila saobraaja, vae i neka posebna. Jedno od njih je da je brzina kretanja ograniena na 80 odsto od dozvoljene brzine za druga vozila i da, u svakom sluaju, ne sme da bude vea od 70 km/h, a pri prevozu otrova - od 60 km/h. Vozilo ne treba da se zaustavlja ako za to nema stvarnog razloga, a ako se zaustavi treba da bude postavljeno tako da ne ugroava bezbednost. Zavisno od vrste materije, postoje i tano odreena pravila za parkiranje, pa se, na primer, vozilo sa eksplozivom ne sme ostaviti bez nadzora. Propisima o prevozu je odreeno i kako se kojom materijom rukuje pri utovaru i istovaru. Veina opasnih materija se moe utovarati i istovarati samo na posebno pripremljenim punktovima, i prema striktno odreenoj proceduri, koja, na primer, podrazumeva povezivanje vozila sa uzemljenjem, kako ne bi dolo do varnienja zbog statikog elektriciteta. Kod nekih vozila, recimo, pri utovaru i istovaru zapaljivih tenosti i gasova ne sme da radi greja kabine. Posle istovara velikog broja opasnih materija, obavezno je ienje tovarnog prostora. Za svaki prevoz opasne materije pravi se i plan za sluaj nesree. Ako do nesree doe, voza treba da postupi prema tom uputstvu, a jedno od osnovnih pravila je da to pre o nesrei obavesti policiju. Trase i pratnja Prema potrebi Propisima je odreeno da ministarstvo koje izdaje potvrdu o prevozu opasne materije moe da propie i dodatne mere bezbednosti. Najee je to pratnja i precizno odreena trasa kretanja. Kada je re o obezbeenju, to jest uvanju tovara, pratnja moe da bude policijska, ili poverena nekoj specijalizovanoj firmi, a u nekim sluajevima sa odreuje i pratee vozilo se ekipom za pomo u sluaju nesree. Trasa kretanja se i inae navodi u dozvolama za prevoz, ali bez detalja, tako da su obino navdeni samo gradovi preko kojih se obavlja transport. Posebnim merama se moe detaljno propisati trasa kretanja, kako opasan teret ne bi prolazio kroz naseljena podruja ili podruja sa velikim rizikom po prirodu. Za sada kod nas ne postoji mapa koja odreuje kojim putevima mogu a kojima ne mogu da se prevozite opasne materije. Jedino ogranienje te vrste postoji na deonicama puteva kojima se, zbog mogunosti zagaenja vode, ne smeju kretati cisterne. Ovakvi putevi su obeleeni posebnim saobraajnim znakom. Osiguranje
Obavezno, ali ne zna se koliko Uredba o prevozu opasnih materija obavezuje vlasnika robe da posebno osigura opasnu materiju za sluaj tete priinjene treim licima. Propisano je i da osiguranje mora da obuhvati trokove sanacije posledica nastalih nesreom. Ipak, nije odreeno koliki su iznosi u pitanju, tako da se u praksi deava da su iznosi osiguranja nerealno mali, odnosno da nisu dovoljni da se, u sluaju nesree, nadoknadi teta. Izuzeci Male koliine Postoji nekoliko sluajeva kada se opasne materije mogu prevoziti bez posebnih uslova, na isti nain kao i "bezopasne". To se, pre svega, odnosi na privatna lica kada transportuju robu za linu upotrebu. Pri tome, naravno, ne mogu da prevoze bilo koje materije, na primer radioaktivne. Postoji i takozvani "reim malih koliina"prevoz pri kojem nije obavezno primeniti sve propise za prevoz opasnih materija. Kao to se iz naziva vidi, ovaj reim se odnosi na prevoz manjih koliina, a kolika je to koliina zavisi od toga koja se materija prevozi i kako je zapakovana. Ako su uslovi ispunjeni, voza ne mora da ima ADR sertifikat, nema obaveze obeleavanja vozila i jo nekih zahteva. Ipak ostaje obaveza da vozilo ima odgovarajui vatrogasni aparat, zabrana pristupa otvorenom vatrom i slino. Za rasute materije i prevoz u cisternama se ne moe primeniti reim malih koliina. Kazne Odgovornost firmi i vozaa Osim za saobraajne prekraje, vozai pri prevozu opasnih materija mogu da budu kanjeni i ako ne potuju propise o prevozu opasnih materija. Predviene su kazne i za preduzea i odgovorne osobe u njima. Uredba o prevozu opasnih materija predvia, za preduzea, kaznu od 70 do 200 hiljada dinara, a za preduzetnike od 70 do 100 hiljada dinara. Za fizika lica, ukljuujui i nadlene u firmama, predviena je kazna u iznosu od 7.000 do 10.000 dinara. Uesnici u prevozu opasnih materija koji ugroavaju bezbednost mogu biti kanjeni i na osnovu drugih propisa. Kontrolu vozila i vozaa koji prevoze opasne materije obavlja saobraajna policija, kao i nadlene inspekcijske slube. Objanjenje oznaka Tabla
U gornjem delu table je upisana oznaka vrste opasnosti, i to korienjem brojeva klasa opasnih materija. Oznaka ima dve ili tri cifre. Prva oznaava osnovnu opasnost, a druga i trea dodatne opasnosti. Trea nije obavezna, a ako nema nijedne dodatne opasnosti, na drugo mesto se upisuje nula. Ako je opasnost jako izraena upisane su dve iste cifre. Na primer, 3 znai zapaljivo a 33 jako zapaljivo. Ako materija burno reaguje u dodiru sa vodom, uz broj se upisuje slovo X. U donjem delu table je takozvani UN broj, to jest broj koji oznaava koja se opasna materija prevozi. Listica Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti, a na donjem oznaka stepena opasnosti. Prilog je objavljen na sajtu Spediter.com u saradnji sa casopisom SAT Plus Copyright Revija SAT Plus, Veliki tockovi i Spediter.com
Propisi koji se primenjuju za prevoz opasnih materija

Za regulisanje prevoza opasnih materija u Srbiji, kao osnovni propisi se primenjuju: Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SFRJ, br. 27/90), Pravilnik o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraaju (Sl. list SFRJ, br. 82/90), Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju (Sl. glasnik RS, br. 53/02). U primeni su i drugi propisi koji mogu da utiu na odvijanje transportnog procesa opasnih materija. To su: Zakon o oruju i municiji (Sl. glasnik br. 9/92 ; 44/98), Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima (Sl. glasnik br. 44/77), Zakon o prometu eksplozivnih materija, (Sl. list br. 30/85), Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, (Sl. list br. 37/02), Zakonom o prevozu u drumskom saobraaju (Sl. glasnik br. 66/95, 46/95 i 66/01), Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik br. 66/91, 83/92 i 53/95), Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija, (Sl. glasnik br. 12/95), Pravilnik o strunom osposobljavanju vozaa motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja uestvuju u prevozu tih materija, (Sl. list br. 17/91), Pravilnik o tehnikim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzea koja vre struno osposobljavanje vozaa motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja uestvuju u prevozu tih materija, (Sl. list br. 76/90), Pravilnik o bliim uslovima obavljanja, nainu sprovoenja i programu obuke za rukovanje vatrenim orujem, (Sl. glasnik br. 01/99), Pravilnik o bliim uslovima i nainu smetaja i uvanja oruja i municije, koji definiu pojedine radnje sa opasnim materijama, (Sl. glasnik br. 01/99), Odluka o obeleavanju otrova u prometu, (Sl. list br. 38/97), Lista otrova razvrstanih u grupe, (Sl. list br. 12/00). Ministarstvo za kapitalne investicije i proceduru koja se primenjuje za dobijanje Odobrenja za prevoz otrovnih i infektivnih materija, kao i materija drugih klasa koje imaju dodatne opasnosti za koje je
potrebno odobrenje. Prema lanu 4. Uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju, preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik moe da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobraaju ako: je registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija, raspolae odgovarajuim prevoznim sredstvima za prevoz opasnih materija, ima struno osposobljena lica za obavljanje prevoza, ima odobrenje za prevoz opasnih materija, ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om. Odeljenje za bezbednost saobraaja u Ministarstvu za kapitalne investicije vri pregled dostavljene dokumentacije u pogledu ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija. Ovim pregledom obuhvata se kontrola svih uslova koji moraju biti ispunjeni da bi preduzee, drugo pravno lice ili preduzetnik bili registrovani od strane Ministarstva za kapitalne investicije Republike Srbije za ovu delatnost. Nakon izvrenog pregleda formira se dosije koji mora da sadri: overenu fotokopiju Reenja o upisu u agenciju za privredni registar, overenu fotokopiju Reenja Ministarstva za kapitalne investicije Republike Srbije o ispunjenosti uslova za obavljanje javnog prevoza stvari, overene fotokopije saobraajnih dozvola za vozila, overene fotokopije ADR sertifikata za vozila, overene fotokopije ADR sertifikata za vozae, dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje Reenja, dokaz o uplati trokova postupka. Na osnovu navedene dokumentacije izdaje se Reenje o obavljanju delatnosti prevoza opasnih materija klase 6.1 i 6.2 i onih opasnih materija kojima je otrovnost dodatna opasnost. U reenju su navedena sva vozila voznog parka preduzea, drugog pravnog lica ili preduzetnika, specijalizovana za prevoz odreene vrste opasnih materija (registarske oznake, marka i tip vozila, brojevi ADR sertifikata) i spisak svih vozaa struno osposobljenih za vozila koja prevoze opasne materije (ime i prezime, brojevi ADR sertifikata). Reenje vai do prvog isteka vanosti ADR sertifikata (ili za vozilo ili za vozaa). Po isteku vanosti reenja postupak se ponavlja. Kada se preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik registruje za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija, tada stie pravo za dobijanje Odobrenja za prevoz odreene vrste i koliine opasnih materija. Dobijanje Odobrenja za prevoz klasa opasnih materija za koje je nadleno Ministarstvo unutranjih poslova i Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine slino, osim to se Reenje o registraciji preduzea za delatnost prevoza opasnih materija izdaje samo jednom i vai sve vreme dok prevoznik ispunjava uslove za obavljanja prevoze opasne materije one klase za koje je potrebno odobrenje, makar sa jednim vozilom i vozaem. Prevoznik mora da ima ugovor sa specijalizovanom firmom koja raspolae skladitem za opasne materije klase 1 ili da ima svoje skladit, da bi dobio Reenje da je registrovan za prevoz opasnih materija od strane Ministarstvo unutranjih poslova.
Spisak zakona
A. Propisi za pediterska poslovanja 1. Zakon o obligacionim odnosima (l.827-846)'Prirunik meunarodna edicija'97 str 279-284 2. Opti uslovi poslovanja meunarodnih peditera - Prirunik Meunarodna pedicija -97 str285-295 3. INCOTERM 2000 (Meunarodna pravila za tumaenje trgovinskih termina)-Prirunik Meunarodna pedicija-297-360
4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
2.
Konvencija o ugovoru za meunarodnu pediciju (CMR) prirunik Meunarodna pedicija-97 str.261,361-378 Carinska monvencija o meunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR- Prirunik Meunarodna pedicija -97 str.379-396 Konvecija ATA Prirunik Meunarodna pedicija -97 str403-413 SPORAZU O OPTIM USLOVIMA PREVOZA TERETA U MEUNARODNOM SAOBRAAJU REKOM DUNAV- Prirunik Meunarodna pedicija -97 str415-450 JEDNOOBRAZANA PRAVILA O UGOVORU O MEUNARODNOM PREVOZU STVARI ELEZNICOM (CIM)- Prirunik Meunarodna pedicija -97,25-33,262 ZAKON O SLOBODNIM ZONAMA -Sl.list SRJ 81/94,28/96 AKON O DONACIJI I HUMANITARNOJ POMOI -Sl.list SRJ 5/01,36/02 SPORAZUM O UVOZU PREDMETA PROSVETNOG I NAUNOG I KULTURNOG KARAKTERA Sl.list FNRJ 9/56, -Sl.list SRJ 7/81 ZAKON O DABINAMA PRI VOZU POLJOPRIVREDNIH I PRHRAMBENIH PROIZVODA I ODLUKA O VISINI TIH DABINA -Sl.list SRJ 90/94,S l.glasnik RS 45/03 ZAKON O REPUBLIKIM ADMINISTATIVNIM TAKSAMA -Sl.glasnik RS 43/03,51/03 REFERENCIJALNI UVOZI I IZVOZI ROBE PREMA SPORAZUMIMA O SLOBODNOJ TRGOVINI: MAKEDONIJOM -Sl.list SRJ 5/96 ALBANIJOM-Prirunik IBC/98-sporazumi-dodatak2004 BUGARSKOM -Prirunik IBC/98-sporazumi-dodatak2004 RUMUNIJOM-Prirunik IBC/98-sporazumi-dodatak2004 HRVATSKOM-Prirunik IBC/98-sporazumi-dodatak2004 BIH-Prirunik -IBC/98-sporazumi-dodatak2004 MOLADAVIJOM-Prirunik IBC/98-sporazumi-dodatak2004 RUSKOM FEDERACIJOM-Sl.list SRJ 1/2001 Uredba o postupku sa robom u prometu sa republikom crnom gorom -Sl.glasnik RS 130/03
B. PORESKI PROPISI 1. ZAKON O POREZU NADODATU VREDNOST(PDV)-Sl.glasnikRS 33/02 2. Uredba o izgledu i nainu itdavanja,vodjena evidencije i obeleavnja kontrolnm akciznim markicama cigareta i alkoholna pia - Sl.glasnikRS 33/02 3. Zakon o akcizama - Sl.glasnik RS 22/01,73/01,80/02,43/03,72/03 4. Pravilnik o obliku i sadrini prijave za evidentiranje obveznika PDV,postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o oblikui sadrini poreske prijave PDV - Sl.glasnikRS 94/2004 5. Pravilnik o odreivanju sluajeva u kojima nema obaveze izdavanja rauna i o raunima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci-Sl.glasnikRS 105/2004 6. Pravilnik o obliku,sadrini i nainu voenja evidencije o PDV - Sl.glasnikRS 107/2004 7. Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na povraaj PDV i o nainu i postupku refakcije PDV - Sl.glasnikRS 107/2004 8. Pravilnik o utvrivanju dobara i usluga iji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV Sl.glasnikRS 108/2004 9. Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja poreskih osloboenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak predhodnog poreza - Sl.glasnikRS 124/2004 10. Pravilnik o nainu ostvarivanja prava na odbitak poreza na promet kao predhodnog poreza Sl.glasnikRS 124/2004 11. Uredba o koliini rashoda (kalo, rastur,kvar i lom) na koji se ne plaa porez na dodatu vrednost - Sl.glasnikRS 124/2004 12. Uredba o kriterijumima na osnovu kojih se utvtuje ta se, u smislu zakona o porezu na dodatu vrednost, snatra pretenim prometom dobara u inostranstv - Sl.glasnikRS 124/2004 C. CARINSKI I OSTALI PROPISI 1. Carinski Zakon - Sl.glasnikRS 73/03 2. Zakon o carinskoj tarifi - Sl.glasnikRS 23/01 3. Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puanje carinske robe i naplati carinskog duga - Sl.glasnikRS 12//03,20/04 4. Uredba o privremenim uslovima prodaje odreenih roba - Sl.glasnikRS 65/03 5. Uredba o postupku carinjenja nesastavljenih proizvoda u rastavljenom stanju iji se deloviuvoze sukcesivno - Sl.list SRJ 41/97 6. Zakon o zatiti ivotinja od zaraznih bolesti koje ugroavaju celu zemlju - Sl.list SRJ 43/86,53/91,24/94,28/96 7. Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ivotinih namirnica i predmeta opte upotrebe - Sl.list SRJ 24/94,26/98 8. Zakon o standardizaciji - Sl.list SRJ 30/96
9. Zakon o zatiti bilja Sl.list SRJ 24/98,26/98 10. Zakon o kontroli i kavalitetu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu, (odgovarajua Odluka) - Sl.list SRJ 12/95,28/96,59/98,13/96,39/96 11. Zakon o prevozu opasnih materija - Sl.list SRJ 27/90,24/94,28/96 12. Zakon o proizvodnji i prometu opasnih materijala - Sl.list SRJ 15/95,28/96 13. Zakon o stranim ulaganjima - Sl.list SRJ 3/02 D. SPOLJNOTRGOVINSKI PROPISI 1. Zakon o spoljno trgovisnkom poslovanju - Sl.glasnikRS 101/2005 2. Odlika o evidenciji,odnosno izveavanju o pojedinim spoljnotrgovinskim poslovima i o podnoenju evidencije,odnosno izvetaja - Sl.glasnikRS 106/2005 E. DEVIZNI PROPISI 1. Zakon o deviznom poslovanju - Sl.list SRJ 12/95,28/96,29/97,44/99,73/2000 2. Odluka o vrstama deviza kojima narodna banka jugoslavije intervenie na neubankarskom tritu deviza - Sl.list SRJ 64/98 3. Odlika o nainu vrenja platnog prometa sa inostranstvom Sl.list SRJ 20/95,28/97,10/99 4. Odluka o uslovima pod kojim se uvot robe i usluga moe plaati unapred. Sl.list SRJ 8/2001,15/2001 5. Odluka o uslovima pod kojim se moe odobriti dranje deviza na raunu u inostranstvu Sl.list SRJ 28/95,7/98 6. Odluka o uslovima pod kojima se moe odobriti naplaivanje i plaanje u efektivnom stranom novcu - Sl.list SRJ 28/95,42/95,44/98,14/2000 7. Odluka o dranju deviza na deviznim raunima kod ovlaene banke - Sl.list SRJ 7/95, 39/95,12/96,34/96,2/97,41/97,5/98,36/98,64/98 ,47/99, 75/99, 27/2000,74/2000.36/2001 8. Odluka o uslovima pod kojima se moe odobriti produenje roka naplate izvezene robe i izvrenih usluga i produenje roka naplate izvezene robe i izvrenih usluga i produenje roka uvoza unapred laene robe i usluga - Sl.list SRJ 26/2001 9. Odluka o voenju evidencije o zakljuenom spoljno trgovinskom poslu sa inostanstvom Sl.list SRJ 74/2000 10. Odluka o uslovima obavljanja menjakih poslova - Sl.list SRJ 25/2000,57/2000,9/2001,19/2001,36/2001 11. Odluka o uslovima i nainu obavljanjadevizne dokumentarne kontrole - Sl.list SRJ 1/2001 12. Odluka o utvrivanju rreima kursa dinara - Sl.list SRJ 74/2000
Prevoz putnika
Javni prevoz putnika je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima usluga prevoza i moe se obavljati na teritoriji R.Srbije (medjumesni prevoz), sa R.Crnom Gorom (medjurepubliki prevoz) i sa evropskim zemljama (medjunarodni prevoz).
UNUTRANJI PREVOZ PUTNIKA Prevoz putnika u unutranjem saobraaju regulisan je Zakon o prevozu u drumskom saobraaju (Slubeni Glasnik RS br. 46/95, 66/2001 i 61/2005) i Optim uslovima prevoza u medjumesnom i medjurepublikom drumskom perevozu putnika (Slubeni Glasnik RS br. 1/2006).
Javni prevoz putnika moe se obavljati kao: linijski prevozputnika moe obavljati preduzee ili drugo pravno lice koje je registrovano za obavljanje te vrste prevoza i koje ispunjava uslovi u pogledu opremljenosti, obezbedjenja odgovarajueg parking prostora i kadrova, koji vre redovno odravanje vozila i kontrolu njihove tehnike ispravnosti. prevoznik mora biti vlasnik najmanje 3 registrovana autobusa Linijski prevoz putnika moe se obavljati kao: Medjumesni prevoz podrazumeva prevoz izmedju naseljenih mesta dve ili vie optina na teritoriji R.Srbije
prevoznik moe zapoeti i obavljati linijski prevoz ako ima registrovan i overen red vonje i dokaz o ispravnosti vozila. registraciju i overu reda vonje vri Ministarstvo za kapitalne investicije sa rokom vaenja od godinu dana (od 01.06.tekue godine do 31.05. naredne godine). Zahtev za registraciju i overu reda vonje podnosi se Ministarstvu za kapitalne investicije najkasnije do 30. aprila tekue godine proveru ispunjenosti uslova u pogledu zatitnih vremena za nove linije vri Privredna komora Srbije u skladu sa Optim uslovima prevoza. Zahtevi se podnose Privrednoj komori Srbije do 01. februara tekue godine, a procedura utvrdjivanja ispunjavanja uslova se zavrava 30. aprila tekue godine izdavanjem overenih redova vonje. medjurepubliki prevoz podrazumeva prevoz izmedju naseljenih mesta na teritopriji R.Srbije i R.Crne Gore korienjem autobuskih stanica bez mogunosti korienja autobuskih stajalita i moe se obavljati kao: linijski i vanlinijski. prevoznik moe obavljati medjurepubliki prevoz ako poseduje registrovan i overen red vonje, dokaz o ispravnosti vozila i zakljuen ugovor o zajednikom obavljanju medjurepublikog prevoza sa prevoznikom i R.Crne Gore. registraciju redova vonje vri Ministarstvo za kapitalne investicije sa rokom vaenje od godinu dana (od 01. decembra tekue godine do 30. novembra naredne godine), a prevoz moe otpoeti ako je red vonje overen i od strane nadlenog Ministarstva R.Crne Gore proveru ispunjenosti uslova u pogledu zatitnih vremena za nove linije vri Privredna komora Srbije u skladu sa Optim uslovima prevoza. Zahtevi se podnose Privrednoj komori Srbije do 25. avgusta tekue godine, a procedura utvrdjivanja ispunjavanja uslova se zavrava 31. oktobra tekue godine izdavanjem overenih redova vonje. U vozilu kojim se obavlja linijski prevoz putnika mora se nalaziti vaeio red vonje ili fotokopija vaeeg reda vonje overena peatom i potpisom ovlaenog licam prevoznika, vaei i overen cenovnik, Opti uslovi prevoza i u donjem desnom uglu vetrobranskog stakla istaknut naziv linije sa naznakom najmanje jedne usputne stanice ili autobuskog stajalita.
B) vanlinijski prevoz putnika moe obavljati preduzee ili drugo pravno lice ili preduzetnik koje je registrovano za obavljanje te vrste prevoza i koje ispunjava uslovi u pogledu opremljenosti, obezbedjenja odgovarajueg parking prostora i kadrova, koji vre redovno odravanje vozila i kontrolu njihove tehnike ispravnosti vanlinijski prevoz moe obavljati prevoznik koji ima najmanje 1 registrovano vozilo za prevoz putnika (autobus ili putniki automobil sa 9 sedita raunajui sedite vozaa) vanlinijski prevoz na teritoriji R.Srbije obavlja se na osnovu pismenog ugovora zakljuenog izmedju prevoznika i korisnika prevoznika. u vozili kojim se obavlja prevoz mora se nalaziti primerak ugovora na osnovu koga se obavlja prevoz, Opti uslovi prevoza, spisak putnika za koje je ugovoren prevoza zakljuen i overen peatom prevoznika i u donjem desnom uglu vetrobranskog stakla istaknut naziv "slobodna vonja" Pored ova dve vrste prevoza postoji i auto taksi prevoz i prevoz za saopstvene potrebe ije je obavljanje regulisano navedenim zakonom.
MEUNARODNI PREVOZ PUTNIKA Prevoz putnika u medjunarodnom saobraaju regulisan je Zakonom o medjunarodnom prevozu u drumskom saobraaju (Slubeni List SRJ br. 60/98,5/99,44/99,74/99,4/00) i Pravilnikom osadraju elaborata o ekonomskoj opravdanosti uspostavljanja linije, bonitetu domaeg prevoznika i o nainu odredjivanja domaeg prevoznika za uspostavljanje linije u medjunarodnom javnom prevozu putnika (Slubeni list SRJ br. 19/00 i Slubeni Glasnik RS br. 20/04). Medjunarodni javni prevoz je prevoz pri ijem se obavljanju prelazi najmanje jedna dravna granica i koji je po jednakim uslovima dostupan svim korisnicima preoznih usluga. Javni prevoz u medjunarodnom saobraaju moe obavljati preduzee koje je registrovano za ovu vrstu prevoza i koje ima uverenje o osposobljenosti za obavljanje medjunarodnog javnog prevoza. Uslovi za dobijanje uverenja su finansijska sposobnost, tehnika opremljenost i struna osposobljenost. Pored navedenog, da bi preduzee moglo da obavlja medjunarodni saobraaj,
potrebno je da je 3 godine obavljalo istu vrstu prevoza u unutranjem saobraaju. Medjunarodni prevoz putnika obavlja se kao bilateralni prevoz - prevoz izmedju R.Srbije i druge zemlj tranzitni prevoz i - prevoz preko teritorije R.Srbije multilatelarni prevoz - prevoz izmedju R.Srbije i dve ili vie zemalja Medjunarodni javni prevoz putnika moe biti : linijski prevoz obavlja se u skladu sa medjunarodnim ugovorom, kao bilateralni ili tranzitni prevoz putnika, na osnovudozvole koju izdaje Ministarstvo za kapitalne investicije . Period vaenja dozvole je od 1-5 godina, zavisno od bilateralnih sporazuma zainteresovanih drava. usaglaavanje predloga za uspostavljanje novih linija vri se jednom godinje na osnovu zahteva domaeg prevoznika, koji se podnose do 31. oktobra tekue godine. U proceduri usaglaavanja zahteva Ministarstvo saradjuje sa Privrednom komorom Srbije, u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o sadraju elaborata... zahtev za pokretanje procedure za izdavanje dozvole prevoznik podnosi Ministarstvu za kapitalne investicije uz sledeu dokumentaciju: red vonje usaglaen izmedju zainteresovanih prevoznika i overen od strane Privredne komore Srbije, elaborat o ekonomskoj opravdanosti uspostavljanja linije, ugovor o odravanju linije sa inopartnerom, skicu itinerera linije i cenovnik. prevoznik koji obavlja medjunarodni saobraaj mora da ima najmanje 3 autobusa registrovana na preduzea, za jednu liniju, a za svaku novu liniju potreban je jo po jedan autobus. Medjunarodni prevoz se moe obavljati i vozilom uzetim u zakup, na period od najmanje 6 meseci, a broj vozila ne sme biti vei od broja vozila u vlasnitvu. Ako je strano vozilo uzeto u zakup u vozilu se mora nalaziti, pored ugovora o zakupu, i dokumentacija koja je propisana Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. prevoz na liniji moe da otpone kad nadlena ministartva izdaju dozvole za domaeg i stranog prevoznika i kad se dobiju sve potrebne tranzitne dozvole prevoz na jednoj liniji moe se obavljati i sa vie autobusa i u svakom autobusu mora se nalaziti original dozvola sa prilozima (red vonje, cenovnik i skica itinerera, a na vetrobranskom staklu u donjem desnom uglu mora biti istaknut naziv linije. prevoznik je duan da Ministarstvu za kapitalne investicije dostavlja izvetaj o odravanju linije za svako tromeseje sa podacima o broju obavljenih vonji i prevezenih putnika zakljuno sa januarom 2006. izdato je 257 dozvole za linijski saobraaj sa 22 evropske zemlje (Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, eka Republika, Danka, Francuska, Grka, Holandija, Hrvatska, Italija, Luksemburg, Madjarska, Makedonija, Nemaka, Rumunija, Slovaka, Slovenija, vajcarska, Turska, Poljska, vedska), a usaglaeni su redovi vonje za jo 5 evropskih zemalja sa kojima se oekuje uspostavljanje linijskog saobraaja (Albanija, panija, V.Britanija, Norveka i Ukrajina). vanlinijski prevoz obavlja se u skladu sa medjunarodnim ugovorom, kao bilateralni ili tranzitni prevoz putnika. medjunarodni javni valninijski prevoz putnika moe biti povremeni (kruna vonja, ulazak punog autobusa, ulazak praznog autobusa i ostali povremeni prevoz) i naizmenini prevoz. obavlja se na osnovu putnog lista, a za pojedini zemlje sa kojima je bilateralnim sporazumom regulisano obavezne su i dozvole koje izdaje Ministarstvo za kapitalne investicije na zahtev prevoznika. strani prevoznik moe na naoj teritoriji obavljati povremeni i naizmenini prevoz u zavisnosti od vrste prevoza sa putnim listom ili putnim listom i dozvolom koju izdaje Ministarstvo za kapitalne investicije
USLOVI ODVIJANJA BILATERALNOG VANLINIJSKOG SAOBRAAJ SA EVROPSKIM ZEMLJAMA
red. br.
ZEMLJA
Krua vonja
izlazak praznog, ulazak punog
ulazak praznog, izlazak punog
naizmenini prevoz
1.
Albanija
oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola kontigent oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola
oslobodjeno dozvola dozvola
dozvola
2.
Austrija
dozvola
3.
Belgija
dozvola
4.
Belorusija
dozvola
5.
Bosna i Hercegovina
dozvola
6.
Bugarska
oslobodjeno dozvola
uslovno oslobodjeno kontigent dozvola dozvola
7.
V.Britanija
8.
Grka
dozvola
9.
Danska
dozvola
10. 11. 12.
Estonija Italija Letonija
oslobodjeno dozvola dozvola kontigent dozvola
dozvola dozvola dozvola
13.
Litvanija
dozvola
14. 15. 16.
Luksemburg Makedonija Moldavija
oslobodjeno dozvola dozvola oslobodjeno dozvola dozvola oslobodjeno dozvola dozvola
dozvola kontigent dozvola
17.
Nemaka
dozvola
18.
Norveka
dozvola
19.
Poljska
oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola dozvola
20.
Rumunija
dozvola
dozvola
dozvola
21.
Rusija
oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola kontigent oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola
22.
Slovaka
oslobodjeno dozvola konigent
kontigent
23.
Slovenija
oslobodjeno dozvola kontigent
dozvola
24. 25. 26.
Turska Ukrajina Finska
oslobodjeno dozvola dozvola oslobodjeno dozvola kontigent
kontigent dozvola
27.
Francuska
dozvola
dozvola
dozvola
28. 29. 30.
Holandija Hrvatska eka Republika
oslobodjeno dozvola dozvola kontigent kontigent
dozvola dozvola kontigent
oslobodjeno dozvola kontigent oslobodjeno dozvola
31.
vajcarska
oslobodjeno dozvola
dozvola
32.
vedska
dozvola
33.
panija
oslobodjeno dozvola
uslovno oslobodjeno dozvola dozvola
Pravni osnov za uvoz-izvoz

Zakoni 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Carinski zakon ("Sl. Glasnik RS" br.73/003 i 61/oo5) Zakon o carinskoj tarifi ("Sl.Glasnik" br.62/005) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (Sl.Glasnik RS" br.101/005) Zakon o stranim ulaganjima ("Sl.list SRJ" br.3/002 i 5/003) Zakon o slobodnim zonama ("Sl.list SRJ" br.81/94 i 28/96) Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Sl.glasnik RS" br.84/004,86/004 i 61/005) Zakon o deviznom poslovanju ("Sl.list SRJ",br.23/oo2 i 34/002) Zakon o veterinarstvu ("Sl.glasnik RS",br.91/005) Zakon o standardizaciji ("SL. list SCG",br.44/005)
Naravno da osnov carinskog sistema ine Carinski zakon i Zakon o carinskoj tarifi, ali carinska sluba u svom radu i postupanju primenjuje i odredbe napred navedenih zakona, kao i druga podzakonska, odnosno normativna akta, kao to su: 1. Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom,putanju carinske robe i naplati carinskog duga. ("Sl.glasnik RS",br.127/003,20/o4, 24/04, 63/04,104/04,44/05,71/05,76/05 i 106/05)
2.
Uredba o nainu izdavanja i overavanja isprava koje prate robu pri izvozu ili uvozu za ije izdavanje nije propisana nadlenost ("Sl.glasnik RS" br.106/005 i 111/005) 3. Uredba o postupku sa robom u prometu sa Republikom Crnom Gorom ("Sl.glasnik RS",br.130/03). 4. Odluka o odreivanju robe za iji su izvoz,uvoz,odnosno stavljanje u promet propisani posebni uslovi; (Sl. glasnik RS"br.114/005) 5. Pravilnik o obliku,sadrini,nainu podnoenja i popunjavanja dekleracije i drugih obrazaca u carinskom postupku ("Sl.glasnik RS",br.129/03,53/04,137/04,11/05,23/05,76/05) 6. Pravilnik o nainu sprovoenja radnji i mera u postupku kontrole prihvaene dekleracije ("Sl.glasnik RS",br.53/04). 7. Pravilnik o periodinom deklarisanju robe (Sl.glasnik RS",br.111/04); 8. Pravilnik o carinskim obelejima,nainu njihove upotrebe i nainu raspolaganja sa uzorcima carinske robe ("Sl.glasnik RS",br.117/03,31/04,72/04); 9. Reenje o odreivanju carinarnica i njihovih organizacionih jedinica za carinjenje odreenih roba (Sl. glasnik RS,br.129/03). 10. Pravilnik o uvozu robe po osnovu carinskih kontingenata (SL.glasnik RS,br. 3/006)
Carinske povlastice
Pravni osnov za oslobaanje pravnih i drugih lica od plaanja uvoznih dabina je lan 193.(take 1do 10) Carinskog zakona, kao i Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom (l.259 do 267), kojom se blie propisuje koja dokumenta korisnik povlastice podnosi carinskom organu na uvid U nastavku se daje pregled dokumenata po svim takama iz lana 193.Carinskog zakona,odnosno Uredbe. 1. - Izjava da e se uvezena roba koristiti za izvravanje svojih humanitarnih zadataka - Potvrda Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proivodi u zemlji 1. - Potvrda Ministarsva za unutranje poslove kojom se dokazuje da se oprema i delovi te opreme uvoze za potrebe vatrogasnih,odnosno spasilakih organizacija i drutava; - Potvrda Privredne komore Srbije da se oprema i delovi ne prozvode u zemlji - Izjava da su zbirke, delovi zbirki i pojedinani predmeti koji se uvoze namenjeni muzeju ili umetnikoj galeriji,odnosno da je arhivski materijal namenjem arhivu
1. 1.
- Izvod iz registra nadlrnog organa da se korisnik povlastice bavi naunom, obrazovnom, kulturnom, sportskom, rekreativnom, humanitarnom, verskom delatnou, tehnikom kulturom, umetnou, delatnostima zatite prirode i kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta ivotne sredine; - Potvrda Privredne komore Srbije da se roba ne proizvodi u zemlji; - Izjava korisnika da roba slui neposredno za obavljanje delatnosti. 1. - Izjava ili faktura inostranog poiljaoca iz koje se vidi da se roba alje besplatno; - Izvod iz odgovarajueg registra iz kojeg se utvruje delatnost korisnika; - Izjava korisnika da roba slui za naune, prosvetne, kulturne, sportske, humanitarne,, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zatitu ivotne sredine. 1. - Oslobaanje se vri na osnovu Odluke Vlade da su posledice elementarnih nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz oslobaanje od plaanja carine.
1.
- Potvrda Ministarstva zdravlja kojom se dokazuje da se specifina oprema, ureaji i instrumenti za zdravstvo, njihovi rezervni delovi i potroni materijal za korienje opreme, kao i lekovi koji se koriste u bolnikom leenju, uvoze radi opremanja i potrebe pravnih lica u oblasti zdravstva; - Potvrda Privredne komore Srbije da se roba ne proizvodi u zemlji.
1.
- Izvod iz registra nadlenog organa da se korisnik povlastice bavi profesionalnim osposobljavanjem i zapoljavanjem invalidnih lica; - Potvrda Privredne komore Srbije da se roba ne proizvodi u zemlji; - Izjava korisnika povlastice da roba slui za profesionalno osposobljavanje invalida . - Potvrda Ministarstva za zatitu ivitne sredine da roba koja se uvozi slui neposredno za zatitu ivotne sredine; - Potvrda Privredne komore Srbije da se roba ne proizvodi u zemlji - izjava korisnika o organizovanju meunarodnog takmienja u zemlji i o tome da e se medalje i plakete dodeljivati na tom takmienju.
1.
1.
Roba na koju se ne plaaju uvozne dabine regulisana je lanom 194. Carinskog zakona, a odnosi se na sledee sluajeve, i to: 1. Za opremu po osnovu uloga stranog lica, u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje strano ulaganje; 2. Za reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva; 3. Za predmete stranih izlagaa na meunarodnim sajmovima radi uobiajene raspodele ili potronje za vreme odravanja sajmova; 4. Za igove, patente, modele i pratee isprave, kao i projave i podneske za priznavanje prava, koji se dostavljaju organizacijama za zatitu prava intelektualne svojine; 5. Za robu koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama na vazduhoplovnim pristanitima. Na osnovu lana 397. Carinskog zakona Vlada u sklasu sa sa ciljevima utvrene ekonomske politike moe doneti kriterijume na osnovu kojih se odreuju carinski kontingenti. Kriterijume Vlada donosi svojom Odlukom, a na osnovu toga Ministar (finansija) moe odobriti uvoz odreene robe bez plaanja carine ili plaanje carine po stopi nioj od stope utvrene u Carinskoj tarifi. Svaka Odluka odnosi se na pojedine vrste robe, ali se osnovni kriterijumi, odnosno dokumenta koje treba dostaviti, mogu svesti na sledee, ito: 1. Pismeni zahtev za odobrenje carinskog kontigenta Ministarstvu finansija; 2. Reenje o upisu od Agencije za privredne registre; 3. Potvrda Privredne komore Srbije da se roba ne proizvodi u zemlji; 4. Izjava korisnika da robu koristi iskljuivo u sopstvenoj proizvodnji.
Carinski postupci
Roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora pre toga da bude obuhvaena dekleracijom, to znai da deklerant radi sprovoenja postupka, osim stavljanja robe u slobodan promet, mora podneti zahtev carinarnici za dobijanje odobrenja za njegovo sprovoenje. Vrste carinskih postupaka su sledee, i to: Stavljanje robe u slobodan promet; Tranzit (spoljni i unutranji); Carinsko skladitenje; Aktivno oplemenjivanje; Prerada pod carinskom kontrolom; Privremeni uvoz; Pasivno oplemenjivanje; Izvoz Osnovne karakteristike navedenih postupaka ukratko se mogu svesti na sledee:
1.
Stavljanje robe u slobodan promet ( l.106-109.Carinskog zakona) Stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva okonanje carinskih postupaka u vezi sa uvozom robe, kao i naplatu svih propisanih uvoznih dabina,poreza,akciza i drugih naknada, ime strana roba stie status domae robe. U ovom postupku najbitnije je da je podneta dekleracija, a na carinsnjkom organu je da odlui da li e vriti pregled predate dokumentacije ili fiziki pregled robe,ili i jedno i drugo.U ovim sluajevima primenjuje se princip selektivnog pregleda.Meutim, carinski organ ima zakonsko pravo da posle putanja robe,radi provere tanosti podataka iz dekleracije, izvri naknadnu kontrolu do isteka od pet godina od dana prihvatanja dekleracije.
2.
Tranzitni postupak (l.118.-125. Carinskog zakona) Postupak tranzita poinje prijavljivanjem robe ulaznoj graninoj carinarnici ili carinarnici gde je roba predhodno prijavljena, a zavrava se predajom robe i propisanih isprava odredinoj carinarnici. Deklerant koji je podneo tranzitnu dekleraciju odgovoran je za predaju robe odredinoj carinarnici u nepromenjenom stanju, a duan je da poloi i obezbeenje za plaanje carinskog duga. Navedeno obezbeenje se ne polae u sluaju prevoza robe potom, vazdunom ili eleznikom saobraaju i prevozom cevovodom ili dalekovodom. Kada je u pitanju domaa roba za izvoz, ona se posle izvoznog carinjenja pod carinskim nadzorom i carinskom kontrolom, zajedno sa sa propisanim ispravama upuuje izvoznoj carinarnici radi izvoza u inostranstvo. Carinsko skladitenje (l.126.-138.Carinskog zakona) Carinsko skladite je mesto gde se roba moe smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Na osnovu podnete dekleracije postupak carinskog skladitenja moe se odobriti za smetaj strane robe, koja u tom sluaju ne podlee plaanju uvoznih dabina i merama komercijalne politike, kao i domae robe namenjene izvozu, koja smetajem u carinsko skladite podlee primeni propisa koji se primenjuju na izvoz te robe. Zakon poznaje dve vrste carinskog skladita i to javno i privatno. Javno carinsko skladite je skladite u kome dralac prua usluge skladitenja za svoju ili tuu robu, dok je privatno caljrinsko skladite gde dralac moe da dri samo svoju robu. Isto tako se pravi razlika izmeu draoca i korisnika skladita, pa je tako korisnik skladita lice koje je duno da stavi robu u postupak carinskog skladitenja, a dralac je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladitem. Aktivno oplemenjivanje (l.139.-152.Carinskog zakona) Aktivno oplemenjivanje je vrsta carinskog postupka koji treba posmatrati odvojeno od ostalih sluajeva privremenog uvoza. Osnovna karakteristika aktivnog oplemenjivanja je da se radi o procesu vrenja radnji nad uvezenom robom, koje menjaju njen prvobitni izgled i kakvou.Carinski zakon definie te radnje kao obradu ukljujui montau, sklapanje i ugradnju u drugu robu, opravku robe, njenu restauraciju i dovoenje u ispravno stanje, kao i upotreba odreene robe koja nije sadrana u dobijenim proizvodima, ali omoguava ili olakava proizvodnju datih proizvoda. Najbitnije u svim postupcima je nadlenost carinskog organa da odobri i prati realizaciju svakog deklarisanog postupka. U ovom postupku carinski organ moe odobriti proces oplemenjivanja, pri emu se za uvezenu robu ne plaa carina, namenjena je ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlaganja). Ovo znai da uvezena roba podlee plaanju carine, s tim to se carina ne naplauje ako se ispuni uslov iz dobijenog odobrenja carinskog organa da se dobijeni proizvodi izvezu u inostranstvo. Carinski organ takoe moe odobriti da se uvezena roba stavi u slobodan promet uz plaanje carine, s tim to se nakon dobijenog proizvoda moe odobriti povraaj carinskog duga (sistem povraaja) ukoliko se roba izveze iz carinskog podruja u obliku dobijenih proizvoda. Prerada pod carinskom kontrolom (l.153.-159.Carinskog zakona) Prerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski dozvoljen postupak u okviru koga
3.
4.
5.
6.
se uvozi strana roba, bez plaanja uvoznih dabina ,prerauje, obrauje i dorauje, a posle toga stavlja u slobodan promet uz plaanje carine po stopama predvienim za dobijene proizvode. Ovaj postupak se sprovodi na osnovu odobrenja carinskog organa koji ima mogunost fizike kontrole kada oceni da je to neophodno. Ovaj postupak predstavlja novinu u naem carinskom zakonodavstvu u u cilju podsticanja domae proizvodnje ka uvozu sirovina i reprodukcionog materijala, a ne gotovih proizvoda. Privremeni uvoz (l.160-166.Carinskog zakona) Privremeni uvoz kao dozvoljeni carinski postupak se potpuno odvojeno regulie od aktivnog oplemenjivanja jer se radi o korienju strane robe u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u nepromenjenom stanju. Na robu koja se privremeno uvozi ne plaa se carina, a odobrenje izdaje carinsko organ na osnovu podnetog zahteva. Na osnovu ugovorenih uslova kao i ispunjavanja svrhe privremenog uvoza, carinski organ propisuje rok u kome se uvezena roba mora ponovno izvesti ili se mora odrediti novo dozvoljeno carinsko postupanje. Pasivno oplemenjivanje (l.167.-181.Carinskog zakona) Pasivno oplemenjivanje je carinski postupak u kome se roba privremeno izvozi iz carinskog podruja, radi oplemenjivanja u inostranstvo. Proizvodi dobijeni u ovom postupku se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili deliminim oslobaanjem od uvoznih dabina.Kao i za sve posebne carinske postupke i uvom vai pravilo da se na osnovu podnetog zahteva carinskom organu, odobrava pasivno oplemenjivanje. Pasivno oplemenjivanje se mora izvriti ponovnim uvozom dobijenih proizvoda u roku koji odobri carinski organ, s tim to se isti moe produiti , ali ne due od 12 meseci od dana izvoza. Iznos uvoznih dabina se utvruje tako to se od iznosa uvoznih dabina obraunatih za odreeni proizvod koji je stavljen u slobodni promet odbije iznos uvoznih dabina koje bi bile obraunate istog dana za privremeno izvezenu robu, ako bi se ona uvozila iz drave u kojoj je obavljeno oplemenjivanje. U okviru ovog postupka, zakon predvia poseban institut pasivnog oplemenjivanja uz upotrebu sistema standardne zamene, to znai da se u postupku pasivnog oplemenjivanja dobijeni proizvod moe zameniti za uvozni proizvod koji se mora svrstati u istu tarifnu oznaku, biti istog kvaliteta i imati iste tehnike karakteristike kao i dobijeni proizvod. Ovakvu mogunost, carinski organ odobrie u sluaju da se radi o opravci domae robe za koju se utvrdi da se ne moe opraviti. I z v o z (l.182.-183.Carinskog zakona) Carinskim zakonom predvieno je davanje odobrenja od strane carinskog organa za iznoenje robe iz carinskog podruja. Ovo znai da se domaa roba stavlja u postupak izvoza posle izdatog odobrenja, s tim da se ovaj postupak ne odnosi na postupak pasivnog oplemenjivanja i tranzit domae robe od jednog mesta na domaem podruju do drugog mesta na domaem podruju preko strane teritorije. Stavljanje robe u postupak izvoza obavezuje izvoznika da robu izveze iz carinskog podruja u stanju u kakvom je bila u momentu prihvatanja izvozne dekleracije. Izvozna dekleracija podnosi se carinskom organu nadlenom prema seditu ili prebivalitu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje, odnosno utovara za izvoz. Prilikom obavljanja poslova izvoza robe, posebno treba obratiti penju na na opta pravila za izdavanje uverenja o poreklu. Uverenje o domaem poreklu EUR1 izdaje nadlena carinska ispostava kada se radi o korienju preferencijalnog tretmana za izvoz robe u EU,odnosno u zemlje sa kojima imamo zakljuene sporazume o slobodnoj trgovini. Kada su u pitanju uverenja o poreklu robe sa nepreferencijalnim tretmanom, a odnose se na izvoz u SAD, Novi Zeland,Ukrajinu i Belorusiju iste izdaje Privredna komora Srbije (Terazije 23 tel. 3248-123 ili 3304-500) na obrascu FORM A.
7.
8.
Dokumenta i obrasci u carinskom postupku

Sva roba koja ulazi ili izlazi iz carinskog podruja mora prei preko carinskog prelaza,kao mesta koje je odreeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije. Lice koje unosi robu duno je da istu prijavi i bez odlaganja preveze do carinarnice, ili drugog mesta koji odredi carinski organ. Pre dopreme i pre deklarisanja, uz odobrenje carinarnice, roba se moe
pregledati, uzeti uzorci, a sve u cilju odreivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. Roba dopremljena carinskom organu mora biti obuhvaena saetom dekleracijom. Saeta dekleracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu, a rok za njeno podnoenje, carinski organ moe produiti najdue do isteka prvog radnog dana posle dopreme robe. Carinski organ moe, pre stavljanja robe u odreeni carinski postupak, odobriti i korienje komercijalnih i transportnih isprava, kao saete dekleracije, pod uslovom da sadre podatke neophodne za indentifikovanje robe. U sluaju redovnog prevoza robe istim prevoznim sredstvom od strane istog lica, carinski organ moe dozvoliti da se podnese jedna dekleracija (periodina), a na zahtev dekleranta moe odobriti i predhodno deklarisanje, ako je takav zahtev podnet najkasnije tri dana pre dopreme robe. Radi breg obavljanja carinskih procedura,lice koje uvozi ili izvozi robu moe na osnovu pisanog zahteva od Uprave carine (Bulevar AVNOJ-a 155a,Novi Beograd ,internet sajt www,fcs.yu) dobiti obavezujue obavetenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi,odnosno obavezujue obavetenje o poreklu robe. ova obavezujua obavetenja imaju dejistvo odluke donete u upravnom postupku. Pored standardizovane nacionalne saete dekleracije, u carinskom postupku se koristi i vrsta dokumenata, i to: Dokumenta propisana Konvencijom TIR; Dokumenta propisana Konvencijom ATA; Standardna meunarodna dokumenta JCI (jedinstvena carinska isprava); Dekleracija o carinskoj vrednosti (DCV) sledea
U nastavku teksta daju se osnovni podaci o navedenim dokumentima koji su neophodni u carinskom postupku. 1. Dokumenta propisana Konvencijom TIR i ATA Obrasci TIR i koriste se kao priznate dekleracije za prevoz carinske robe preko carinskog podruja, ili od jednog mesta u drugo mesto u carinskom podruju. Roba koja se prevozi pod TIR karnetima smatra se stranom robom, osim ako se ne utvrdi da ima domai status. ATA karnet je meunarodni carinski dokument kojji se koristi za pojednostavljivanje privremenog uvoza roba u stranu zemlju sa rokom vaenja do godinu dana. TIR i ATA karnete izdaje Privredna komora Srbije (TIR i ATA odeljenje),Hadi Rumivima 21, 11000 Beograd, tel./faks 011/2436-034 ili 3443-056. 2. Jedinstvena carinska isprava (JCI ) Jedinstvena carinska isprava je propisani obrazac i koristi se kao pisana carinska dekleracija, a podnosi se u setovima koji se sastoje od listova potrebnih za sprovoenje propisa za carinski postupak u koji se roba stavlja. 3. Dekleracija za carinsku vrednost (DCV ) Za ovu dekleraciju propisan je poseban slubeni obrazac na kome se unose podaci o vrednosti uvezene robe u cilju naplate carinskih dabina i poreza na dodatu vrednost.
Inspecijske kontrole na granici

Prema Zakonu o sponjnotrgovinskom poslovanju (l.32.i 33) izvoz,uvoz i tranzit robe podlee ispunjenju sanitarnih,veterinarskih i fitosanitarnih uslova, a pored toga roba koja se uvozi mora da zadovoljava tehnike propise i propise za stavljanje u promet. Na osnovu ovih odredaba i posebnih propisa, a sve u cilju zatite , bezbednosti ljudi , ivotinja i okoline, na graninim prelazima postoje, odnosno deluju inspekcijski organi nadlenih ministarstava. Osnovni cinj ovih organa je spreavanje stavljanja u promet roba koje po svojim svojstvima i karakteristikama mogu predstavljati opasnost za graane, ivotinje, kao i ivotnu sredinu.
Sva roba koja podlee graninim inspekcijskim kontrolama prevozi se, odnosno prenosi preko odreenih carinskih prelaza koji ispunjavaju higijensko tehnike i radne uslove. 1. Sanitarna (zdravstvena) inspekcijska kontrola Republika granina sanitarna inspekcija je u okviru Ministarsva zdravlja, i nadlena je za vrenje zdravstvene odnosno sanitarne kontrole namirnica i ppredmeta opte upotrebe, to podrazumeva sve to se upotrebljava za hranu ili pie u preraenom ili nepreraenom stanju. Ova kontrola vri se prilikom carinjenja robe, a moe se vriti i u unutranjosti zemlje ukoliko to odobri nadleni organ granine sanitarne inspekcije.
2.
Fitosanitarna inspekcijska kontrola
Fitosanitarna inspekcija kontrolie poiljke bilja,koje se mogu izvoziti i uvoziti ,u zavisnosti od vrste prevoza preko sledeih graninih prelaza,i to:
1 1 elezniki saobraaj:Vrac,Dimitrovgrad, Subotica, preevo i id; 1 1 drumski aobraaj: Vatin, Gradina, Horgo, Karata, Preevo, Mali Zvornik-Novi most,
Sremska Raa, Kotroman, Batrovci i Bogojevo;
1 1 reni saobraaj: Vekiko Gradite i Bezdan; 1 1 vazduni saobraaj: Beograd; 1 1 poiljke u kontejnerima: Beograd, Ni i Novi Sad.
U momentu prispea poiljke bilja na neki od navedenih graninih prelaza, ovlaeni carinski slubenik je duan da o tome obavesti nadlenog fitosanitarnog inspektora koji vri uzorkovanje prispele robe. Posle izvrene laboratorijske analize, fitosanitarna inspekcija donosi Reenje kojim se dozvoljava uvoz i carinjenje konkretne poiljke.
3.
Veterinarsko - sanitarna kontrola
ivotinje,proizvodi ivotinjskog porekla, hrana za ivotunje, veterinarski lekovi i medicinska sredstva i pratei predmeti podleu veterinsrskoj kontroli,u zavisnosti od vrste prevoza, na sledeom graninim prelazima, i to:
11 11 11 11
elezniki saobraaj:Vrac, Dimitrovgrad, Subotica, Preevo-Ristovac i id; drumski saobraaj: Vatin, Karata, Mokranje, Gradina, Horgo, Bogojevo, Sremska Raa, Mali Zvornik i Preevo; reni saobraaj: Veliko Gradite i Bezdan; vazduni saobraaj: Beograd.
Poiljke ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla i hrane za ivotinje koje se uvoze moraju ispunjavati sledee uslove: 1. moraju da budu bez zaraznih bolesti koje se obavezno prijavljuju; 2. moraju da imaju orginalnu meunarodnu veterinarsku potvrdu potpisanu od strane veterinarskog inspektora ili ovlaenog veterinara zemlje izvoznice; 3. moraju da imaju dozvolu za uvoz ili provoz koju izdaje Ministarstvo za poljoprivredu i vodoprivredu Carinski organ ne moe da preduzima radnje predviene pravilima odgovarajueg carinskog postupka, pre nego to granini veterinarski inspektor utvrdi da nema smetnji za uvoz, izvoz ili provoz i na odgovarajui nain obelei meunarodnu veterinarsku potvrdu.
4.
Ekoloki inspekcijski nadzor
Ovu vrstu nadzora obavlja inspekciska sluba Uprave za zatitu ivotne sredine pri Ministarstvu za nauku i zatitu ivotne sredine. Ovaj nadzor se obavlja selektivno na 6 graninih prelaza (Kelebija, Horgo, Batrovci, Preevo, Gradina i Vatin) svakodnevno, a na ostalim graninim prelazima po
potrebi uz predhodnu najavu. Granina ekoloka inspekcija obavezno vri proveru nivoa radioaktivne kontaminacije naroito svih roba sa podruja koja su bila izloena velikoj radioaktivnoj kontaminaciji (sve drave biveg SSSR, Poljska, Maarska, Rumunija i Bugarska), kao i metala, ruda, graevinskog materijala i otpada bez obzira na dravu porekla. Inspekcijski nadzor nivoa radioaktivnosti za odreene robe vre i:
11 11
Republika granina sanitarna inspekcija-(za ivotne namirnice i predmete opte upotrebe;) Republika granina veterinarska i fitosanitarna inspekcija-(-za proizvode ivotinjskog i biljnog porekla, mineralna ubriva i sredstva za zatitu bilja )
Posebne napomene Posebne napomene

Polazei od injenice da novim Zakonom o spoljnoj trgovini (l.6.) Vlada odreuje robe koje podleu ogranienjima, kao i odredbi (l.33.) da roba koja se uvozi mora da zadovolji propise za stavljanje u promet doneta je br.114/ oo5 Odluka o odreivanju robe za iji se izvoz, uvoz, odnosno stavljanje u promet propisani posebni uslovi (Sl.glasnik br.114/o5).. Prema navedenoj Odluci roba za koju se uvode koli inska ogranienje izvoza, odnosno uvoza po osnovu kvote oznaava se skraenicom "Kk-kvota po koliini, odnosno "Kv"-kvota po vrednosti. Roba koja se izvozi, odnosno uvozi na osnovu dozvole oznaena je skraenicom "D", a iji je uvoz i izvoz slobodan oznaena je skraenicom "LB". Posebnim oznakama obeleena je roba koja mora da ispunjava odreene uslove za stavljanje u promet, odnosno za upotrebu na domaem tritu, i to: oznakom 1a) oznaena je roba za koju je potrbno pribaviti dozvolu, odnosno odobrenje Ministarstva zdravlja;(Beograd,Nemanjina 22-26,tel.3616-251,faks:656-548,Veb sajt www.zdravlje.sr.gov.yu) oznakom 1b) oznaena je roba za koju je potrebno pribaviti dozvolu,odnosno odobrenje Agencije za lekove i medicinska sredstva,Vojvode Stepe 458,11152 Beograd,tel.2468 322,460 250,sajt: www.alims.sr.gov.yu brojem 2) oznaena je roba koja predstavlja merila za koju je potrebno pribaviti potvtdu Zavoda za mere i dragocene metale; brojem 3) oznaena je roba za koju je potrebno pribaviti ispravu o usaglaenosti koju izdaje Zavod za standardizaciju,odnosno akreditaciono telo,Stevana Brakusa 2 11030 Beograd,tel: 3541 260,3541 262,sajt www.jus.org.yu brojem 4) oznaena je roba za koju je potrebno pribaviti ispravu o homologaciji koju izdaje Zavod za standardizaciju; brojem 5) oznaena je roba za koju je potrebno pribaviti dozvolu,odnosno odobrenje Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine; (Beograd,Nemanjina 22-26,tel.3616-516. 3616-584,Veb sajt, www.mntr.sr.gov.yu) brojem 6) oznaena je roba za koju je potrebno pribaviti saglasnost Republike agencije za telekomunikacije. Za robu iji su izvoz,odnosno uvoz oznaeni sa "D" bez posebne oznake,dozvolu izdaje Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. (Beograd,Graanika 8,tel/faks3617-583,Veb sajt www.mier.sr.gov.yu),osim naoruanja,vojne opreme i robe dvostruke namene za iji izvoz,odnosno uvoz dozvole izdaje Ministarstvo za meunarodne ekonomske odnose Srbije i Crne Gore. Pored toga u zavisnosti od vrste robe koja se uvozi,odnosno izvozi dozvole ili odobrenja izdaju i druga nadlena ministarstva, i to: za izvoz,odnosno uvoz robe koja podlee fitosanitarnoj ili veterinarskoj kontroli dozvole,uverenja,potvrde i odobranja izdaje Ministarstvo poljoprivrede,umarstva i
vidoprivrede; (Beograd,Nemanjina 22-26,tel.3065-038,faks 3616-272,Veb sajt www.minpolj.sr.gov.yu) izvoz,odnosno uvoz otpada vri se na osnovu dozvole Ministarstva nauke izatite ivotne sredine; za izvoz,odnosno uvoz opojnih droga,medicinskih sredstava i lekova dozvolu izdaje Ministarstvo zdravlja ; (Beograd,Nemanjina 22-26,tel.3616-251,faks 656-548 Veb sajt www.ydravlje.sr.gov.yu) za izvoz ili uvoz zatienih biljnih i ivotonjskih vrsta dozvole izdaje Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine; za itvoz predmeta od umetnokog,istorijskog i arheolokog znaaja dozvole izdaje Ministarstvo kulture; (Beograd,Trg Nikole Paia 11,tel.3398-404,faks 3398-936,Veb sajt www.zdravlje.sr.gov.yu) za izvoz,odnosno uvoz supstanci koje oteuju ozonski omota,kao i tranzit otrova prema ADR i RID propisima, dozvole izdaje Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine. Spisak robe za iji se izvoz,uvoz,odnosno stavljanje u promet,osim opojnih sredstava i otrova, propisani posebni uslovi
Posebne napomene izvoz

Kada se radi o izvozu na dozvolama se nalaze 194. tarifnih pozicija od ega 35 ima oznaku "D",50 D 1a), a 108 D. 5) Na reimu LB 1a) ima 17 pozicija. U nastavku, a u cilju sagledavanja strukture proizvoda za iji izvoz su propisani posebni uslovi,daje se pregled po oznakama,odnosno tarifnim brojevima, i to: Oznaka D (dozvole koje izdaje Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom) odnose se na 15 tarifnih oznaka (7106.7108 i 7118) koje reguliu izvoz plemenitih metala,a 20 tar.oznaka (9301,9303,9305,9306,) na naoruanje; Oznaka D1a) (dozvola,odnosno odobrenje Ministarstva zdravlja) odnosi se (43 pozicije) na organsko hemijske proizvode(Glava 29.Carinske tarife), a ostalih 7 pozicija obuhvataju nekoliko proizvoda iz oblasti poljoprivrede i mineralnih sirovina (tar oznake 1211 i 2804); Oznaka D 5) (dozvola,odnosno miljenje Ministarstva nauke i ivotne sredine) obuhvata najvie (58) proizvoda hemijske i srodnih industrija (tar.oznake 2801 do 3825 Odeljka VI. Car.tarife), a ostalo se odnosi na granu poljoprivrede (18)pozicija i na Odeljak-sirova krupna i sitna koa tar. ozna ka 4103.do 4707.(24) pozicije,kao i 8 pozicija mineralnih proizvoda (tar oznaka 2612 do 2804); Oznaka LB1a) (dozvola,odnosno odobrenje Ministarstva zdravlja) obuhvata 7 tarifnih oznaka iz Glave 29.koji se odnose na organsko hemijske proizvode, a 10 proizvoda su iz Glave 30. Carinske tarife-farmaceutski proizvodi.
Posebne napomene uvoz

Kod uvoza na dozvoli se nalazi 212 tarifnih pozicija, od ega 58 ima oznaku D, 105 D5),a 49 D1a). Na reimu LB sa posebnim oznakama ima 732 tarifnih pozicija, od ega je najvie ( 261) oznaeno brojem 3) koja nalae potrebno probavljanje isprave o usaglaenosti koju izdaje Zavod za standardizaciju,odnosno akreditaciono telo. Na osnovu ovih pokazatelja moe se zakljuiti da je izvrena dalja liberalizacija iako je na restriktivnom reimu uvoza,.odnosno dozvola i dalje 2% robe, ali se mora uzeti u obzir da nova Carinska tarifa ima 10260 pozicija,to je za preko 2000 pozicija vie od predhodne Carinske tarife. Meutim.u tom kontekstu mora se uzeti u obzir 732 pozicije koje su uslovno na slobodnom reimu uvoza ali sa posebnim oznakama koje predstavljaju jedan vid vancarinske zatite domae privrede.
Struktura uvoza proizvoda za koje su propisani posebni uslovi,odnosno oznake iz Odluke, moe se sagledati u sledeem, i to: Oznaka D (dozvole koje izdaje Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom) odnosi se na sledee glave i oznake iz Carinske tarife: Glava 25. 1 pozicija (tar.oznaka 2524 00 00-azbest); Glava 29. 1 pozicija (tar.oznaka 2904 20 00-nitro derivati); Glava 36. 6 pozicija (tar.oznake 3602,3603,3604); Glava 49. 2 pozicije (tar.oznaka 4907 00-banknote,ostalo); Glava 71. 14 pozicija(tar.oznaka 7106-srebro i 7118-metalni novac); Glava 88. 6 pozicija(tar.oznaka 8805-oprema za lansiranje vazduhoplova); Glava 93. 28 pozicija(tar.oznaka 9301,9303,9306,9305-oruje). Oznaka D5) (dozvola koju izdaje Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine) odnosi se na sledee glave i oznake iz Carinske tarife: Glava 1. 4 pozicije (tar. oznaka 0106-ostale ivotinje) Glava 2. 3 pozicije(tar.oznaka 0210-meso i jestivi mesni proizvodi) Glava 3. 1 pozicija(tar.oznaka 0307-puevi osim morskih) Glava 5. 1 pozicija(tar.oznaka 0507-slonova kost) Glava 7. 4 pozicije(tar.oznaka 0709-jestive peurke) Glava 8. 1 pozicija(tar oznaka 0810 40-brusnice) Glava 12 1 pozicija(tar.oznaka 1211 90 97 20-nana) Glava 16. 2 pozicije(tar.oznaka 1604 30-kavijar i zamena kavijara) Glava 20. 1 pozicija(tar.oznaka 2003 20 00 00-trifle) Glava 26. 5 pozicija(tar.oznaka 2612 -rude urana i 2621-zgure i pepeo) Glava 27. 3 pozicije(tar.oznaka 2710-ulja dobijena od nafte ) Glava 28. 26 pozicija(tar.oznaka 2844-radioakt.elementi i 2845-izotopi) Glava 29. 25 pozicija(tar.oznaka 2903 i 2904-derivati ugljovodonika) Glava 30. 1 pozicija(tar.oznaka 3006-otpadni farmac.proizvodi) Glava 38. 7 pozicija(tar.ozznaka 3824 i 3825-ostatni proizvodi hem.ind.) Glava 41. 5 pozicija(tar.oznaka 4103-ostale krupne i sitne sirove koe) Glava 43. 9 pozicija(tar.oznaka 4301 i 4302-sirova tavljena krzna) Glava 71. 1 pozicija(tar.oznaka 7118-metalni novac) Glava 84. 4 pozicije(tar.oznaka 8401-nuklearni reaktori) Glava 96. 1 pozicija(tar.oznaka 9601-oraena slonova kost) Oznaka D1a) (dozvole koje izdaje Ministarstvo zdravlja) Glava 12. 3 pozicije(tar.oznaka 1211-list koke i slama i aure od maka) Glava 13. 1 pozicija( tar.oznaka 1302-opijum) Glava 28. 2 pozicije(tar.oznaka 2804-vodonik i retki gasovi) Glava 29. 43 pozicije(organsko hemijski proizvodi) Oznaka LB1a) (potrbno odobrenje Ministarstva zdravlja) Glava 28. 2 pozicije(tar.oznaka 2827 i2836-hloridi ikarbonati) Glava 29. 80 pozicija(organsko hemijski proizvodi) Glava 30. 10 pozicija (farmaceutski proizvodi) Oznaka LB1b) (odobrenje Agencije za lekove i medicinska sredstva) Glava 30. 38 pozicija (farmaceutski proizvodi) Glava 37. 2 pozicije(tar.oznaka 3701 10-ploe za rendg.snimanje) Glava 38. 1 pozicija(tar.oznaka 3822 00-labor.reagensi) Glava 40. 2 pozicije(tar.oznaka 4014 i4015-higijenski proizvodi)
Glava 48. Glava 61. Glava 70. Glava 80. Glava 90.
2 pozicije(tar.oznaka 4818-sanitarni pekiri i pelene) 1 pozicija(tar.oznaka 6115 93-arape za vene) 1 pozicija(tar.oznaka 7015 -stakla za naoare) 1 pozicija(tar.oznaka 8419-aparati za sterilizaciju) 55 pozicija(medicinski i hiruki instrumenti i aparati)
Oznaka LB 2) (potvrda Zavoda za mere i dragocene metale) Glava 70. 3 pozicije(tar.oznaka 7017-proiz.od stakla za laboratorije) Glava 84. 13 pozicija(tar.oznaka 8423-vage za merenje) Glava 85. 3 pozicije(tar.oznaka 8504-elek.transformatori) Glava 90. 53 pozicije(tar,ozn.9024 do 9030-merni aparati i instrumenti) Glava 91. 4 pozicije(tar.ozn.9106-aparati za merenje vremena) Oznaka LB3) (isprava o usaglaenosti Zavoda za standardizaciju ili akred.tela) Glava 25. 4 pozicije(tar.ozn. 2523-portland cement) Glava 44. 7 pozicija(tar.ozn. 4410-ploe iverice i sline ploe) Glava 52. 2 pozicije(tar.ozn. 520100-pamuk,nekadriran ili neeljan) Glava 73. 2 pozicije(tar.ozn. 731815-ostali vijci sa i bez navrtki) Glava 84. 88 pozicija(nukl.reaktori,kotlovi,maine i mehan.ureaji) Glava 85. 150 pozicija(elektrine maine,oprema i njihovi delovi) Glava 90. 4 pozicije(tar.ozn.9009-aparati za fotokopiranje) Oznaka LB4) Glava Glava Glava Glava Glava Glava (isprava o homologaciji Zavoda za standardizaciju) 40. 11 pozicija(tar.ozn.4011,4012-nove i protekt.spolj.gume) 65. 2 pozicije (tar,ozn.650610-zatitne kacige i lemovi) 70. 3 pozicije(tar.ozn.7007 21-sigurnosno staklo) 84. 5 pozicija(tar.ozn. 8408 20-motori za pogon vozila) 85. 4 pozicije(tar.ozn.8512,8539-elek.oprema i sijalice) 87. 55 pozicija(vozila,osim el.ili trmvajskih,delovi i pribor)
Oznaka LB5) (odobrenje Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine) Glava 29. 1 pozicija(tar.ozn.2902 20-benzol) Glava 90. 7 pzicija(tar.ozn.9022-rendgen aparati) Oznaka LB6) (saglasnost Agencije za telekomunikacije) Glava 85. 22 pozicije(tar.ozn.8526,8529 10-radari i antene)
Dokumenta koja izdaje Privredna komora Srbije
Dokumenta koja se izdaju na osnovu carinskih propisa Na osnovu lana 21. (Sporazum o uvozu predmeta prosvetnog, naunog i kulturnog karaktera i Zakon o ratifikaciji Protokola uz Sporazum o uvozu predmeta prosvetnog, naunog i kulturnog karaktera "Sl.list SFRJ -Meunarodni ugovori",br.7/81) , lana 192. taka 12., 13. i 14., lana 193 stav 1. taka 1., 2., 4., 7., 8., i 9 i lana 397 Carinskog zakona ("Sl.glasnik RS", br. 72/2003 i 61/2005), Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga ("Sl.glasnik RS", br.127/2003, 20/2004, 24/2004, 63/2004, 102/2004, 44/2005, 71/2005, 76/2005, 106/2005, 5/2006), Uputstva o nainu i postupku izdavanja potvrda da se odreena roba ne proizvodi u zemlji ("Sl.glasnik RS", br.107/2003), Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odobravaju carinski kontingenti ("Sl.glasnik RS", br. 130/2003), Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odreuju carinski kontingenti za uvoz odreene robe
("Sl.glasnik RS", br. 118/2004, 54/2005, 71/2005, 92/2005) i Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odreuju carinski kontingenti za uvoz odreene robe ("Sl.glasnik RS", br.117/2005) Privredna komora Srbije izdaje: 1. Potvrde da se odreena roba ne proizvodi u zemlji. Svrha izdavanja : oslobaanja od plaanja carine prilikom uvoza, odnosno po nioj carinskoj stopi utvrenoj u Carinskoj tarifi
Dokumenta koja se izdaju na osnovuspoljnotrgovinskih propisa Na osnovu lana 31. stav 1. i 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (''Sl. list RS'', br.101/05) i Uredbe o nainu izdavanja i overavanja isprava koje prate robu pri izvozu ili uvozu za ije izdavanje nije propisana nadlenost (''Sl. glasnik RS'', br.106/05, 111/05 ), Privredna komora Srbije izdaje sledea uverenja: 1. Uverenje o domaem poreklu robeForm A ( preferencijalno uverenje), osim usluajevima: kada je zakljuenim i ratifikovanim meunarodnim ugovorima regulisano da ova uverenja izdaje nadlena carinarnica, ( Ruska Federacija ) ili kada drava - davalac preferencijala zahteva da ovo uverenje izdaje nadlena carinarnica ( vajcarska, Norveka ). U praksi Komore najvei broj zahteva za izdavanje uverenja Form A odnosi se na: Sjedinjene Amerike Drave, Kanadu, Australiju, Novi Zeland, Brazil, Argentinu, Belorusiju i dr. Neke zemlje, kao na primer Belorusija, ne daju preferencijalni tretman naoj robi, ali zahtevaju iskljuivo Form A obrazac kao dokaz o srpskom poreklu robe, pozivajui se na zajedniku regulativu sa Ruskom Federacijom u ovoj oblasti. 2. Uverenje o poreklu robe sa nepreferencijalnim tretmanom (tkz. belo uverenje), koje se koristi radi potvrde o srpskom poreklu robe, u skladu sa pravilima o poreklu. Ovo uverenje, Privredna komora Srbije izdaje za izvoz u sve zemlje u kojima roba poreklom iz Srbije nema preferencijalni tretman. Uverenje o poreklu robe iz tree drave Na obrascu nepreferencijalnog (belog) uverenja, Komora izdaje uverenja o poreklu robe iz tree zemlje pod uslovom da se podnese originalno uverenje o poreklu robe koje je izdao nadleni organ zemlje porekla. 4. Uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja Komora izdaje ovo uverenje na pismeni zahtev zainteresovanog lica, osim kada je u sluajevima predvienim meunarodnim ugovorima ili carinskim propisima nadlena carinarnica. 5. Uverenje o krajnjem korisniku (End User Certificate) Na osnovu posebnog Sporazuma SAD - Jugoslavija, za robu visoke tehnologije i posebne namene, Komora izdaje uverenja o krajnjem korisniku robe koja se uvozi, pod uslovom da se podnese pismena izjava uvoznika da e robu uruiti odreenom korisniku i izjava uvoznika i krajnjeg korisnika da ista roba nee biti reeksportovana. Zahteve za izdavanje ovih uverenja najee podnose preduzea namenske i hemijske industrije. 6. Uverenje o vioj sili Uverenje o vioj sili Privredne komore Srbije izdaje na osnovu zahteva i pismenog dokaza o postojanju vie sile.
3.
7.
Uverenje u vezi sa podacima o kojima Privredna komora Srbije vodi evidenciju Po ovom osnovu, Komora, po zahtevima preduzea, izdaje uverenja o razliitim injenicama i to na osnovu pravnovaljane dokumentacije koju podnose preduzea i ukoliko je ovakvo uverenje neophodno za realizaciju posla izvoza/uvoza.
Napominjemo da se uverenja navedena pod takom 6. i 7. ne kontroliu u carinskom postupku. Dokumenta koja se izdaju na osnovumeunarodnih konvencija 1. TIR karnet Zakonski osnov izdavanja: TIR Konvencija, Ovlaenje za izdavanje i garantovanje karneta TIR i Ugovor sa Srpskom Upravom carina, Ugovor o angaovanju za izdavanje i garantovanje obinih TIR karneta prema IRU, Memorandum o razumevanju izmeu Srpske Uprave carina, PKS-UST i Meunarodnog udruenja za drumski prevoz, Ugovor sa Dunav osiguranjem, A.D. Svrha izdavanja: TIR karnet je meunarodni tranzitni dokument koji omoguava da bez dodatne procedure u carinskom podruju, a pod okriljem TIR konvencije, prevoznik obavi uslugu transporta u najkraem vremenu. TIR karnet po osnovu konvencije predstavlja vrstu osiguranja robe u transportu pa je samim tim i najsigurniji sistem pri obavljanju transporta. TIR sertifikat (Uverenje o odobrenju) Zakonski osnov izdavanja: TIR Konvencija, Ovlaenje za izdavanje i garantovanje karneta TIR, Ugovor o angaovanju za izdavanje i garantovanje obinih TIR karneta prema IRU. Svrha izdavanja: Sertifikat predstavlja meunarodni dokument, koji overava Uprava carine, kojim se tvrdi da tovarni prostor koji je pod carinskim obelejem (plombe) nema nikakav skriveni prostor koji bi omoguio prevozniku da krijumari odreenu robu. Takoe sertifikat je dodatni dokument koji obavezno prati TIR karnet. ATA karnet Zakonski osnov izdavanja: ATA Konvencija, Ovlaenje za izdavanje karneta ATA i garantovanje po izdatim ATA karnetima dobijeno od strane Srpske Uprave carina, Ugovor o davanju ovlaenja za izdavanje karneta ATA i garantovanje uvoznih carina i drugih dabina za robu koja se privremeno uvozi ili je u tranzitu preko carinskog podruja Republike Srbije na osnovu ATA karneta, Protokol i Izjava prema Svetskoj federaciji Komora, Ugovor sa DDOR Novi Sad. Svrha izdavanja: ATA karnet je jednostavan meunarodni dokument koji omoguava privremeni uvoz najvanijim grupama roba kojima se trguje u svetu. ATA karnetom roba cirkulie neocarinjena za period od jedne godine u sluaju kada je na carinskom podruju zemlje koja je prihvatila konvenciju o privremenom uvozu i to bez popunjavanja nacionalnih carinskih isprava, plaanja carine ili polaganja depozita, to inae sledi u redovnom postupku za privremeni izvoz, odnosno uvoz. Kontejnerski kontrolnik Zakonski osnov izdavanja: "Konvencija o sigurnosti kontejnera", ratifikovana od strane SRJ. Kod izdavanja ovog dokumenta Privredna komora Srbije zakljuila je ugovor sa Upravom carine R. Srbije o garanciji kretanja i zadravanja stranih kontejnera na teritoriji Republike Srbije, kao i ugovor sa osiguranjem "Dunav osiguranje" o osiguranju na tete ili nestanke stranih kontejnera na teritoriji Republike Srbije. Svrha izdavanja Kontejnerskog kontrolnika je da zameni garanciju koju su izdavali pediteri ili saobraajni agenti, jer se kod nas strani kontejneri prilikom ulaska na teritoriju Srbije tretiraju kao privremeni uvoz. pediterski FIATA obrasci FBL, FCR, FCT, FWP, SDT, SCI, FFI Zakonski osnov izdavanja: Potpisan ugovor sa FIATA asocijacijom o tampanju i
2.
3.
4.
5.
distribuciji istih. Svrha izdavanja: omoguavaju skladitenje, prevoz i preuzimanje robe od organizatora prevoza to ubrzava transportni proces od kupca do prodavaca robe.
Naknada za korienje puteva
Osnovica za plaanje, visina i nain plaanja naknade za strana vozila koja koriste piteve na teritoriji Republike Srbije utvrdjena je posebnom Odlukom. Naknada za puteve utvrdjuje se u SAD dolarima i to: Za teretno motorno vozilo,teretnu prikolicu i poluprikolicu za prevoz stvari, bez obzira na ukupnu teinu, po svakom brutotonskom kilometru 0,0030 Za autobus i autobusku prikolicu, ne raunajui prikolicu za prevoz prtljaga, po svakom vozilo-kilometru, za vozilo do 30 sedita 0,00320 a za vozila preko 30 sedita 0,0410. Za vozilo za koje organ uprave nadlean za poslove saobraaja izda dozvolu na osnovu lana 37. Zakona o prevozu u medjunarodnom drumskom saobraaju, naknada pod takom 2. uveava se za 50%. Za vozilo za koje carinski organ izda posebnu dozvolu na osnovu lana 38. Zakona o prevozu u medjunarodnom drumskom saobraaju naknada pod takom 2. uveava se za 20%. Utvrdjenu naknadu naplauje carinski organ na graninom prelazu, pri ulasku stranog vozila na teritoriju Republike Srbije, odnosno na drugom mestu gde se obavlja carinski nadzor, a od kada strano vozilo poinje da koristi putnu mreu Srbije. Utvrdjena naknada naplauje se u efektivnom stranom novcu ili ekovima koji glase na stranu valutu u ime i za raun Narodne banke Srbije, pod uslovima utvrdjenim Odlukom o nainu obavljanja menjakih poslova. Naknadu obraunava carinski organ na osnovu podataka potrebnih za obraunavanje naknada dobijenih uvidom u prevozne isprave, odnosno vaganjem vozila. Obraun naknada za strano vozilo vri se na obrascu : "Obraunski list za naplatu naknada za strana vozila". Carinski radnik popunjava obraunski list u etiri primeraka, od kojih prvi primerak, sa overenim duplikatom pismene izjave, predaje vozau. Ako naknadu za strano vozilo plaa preduzee, drugi primerak obraunskog lista predaje se toj organizaciji. Carinski radnik upisuje u obraaunski list sve propisane podatke isto, i po pravilu tampanim slovima. Podaci uneseni u obraunski list ne smeju se brisati precrtavanjem ili naknadnim dopisivnjem menjati, odnosno ispravljati. Voza stranog vozila svojim potpisom potvrdjuje tanost podataka unesenih u obraunski list, a carinski radnik overava obraunski list svojim potpisom i slubenim peatom. Naknada za strano teretno motorno vozilo, teretnu prikolicu i poluprikolicu u dovozu, odvozu i provozu obraunava se na bazi take 1. Prikolica koja je konstruisana za prevoz prtljaga putnika koji putuju autobusom koji vue tu prikolicu, ne smatra se teretnom prikolicom. Kao brutotonski kilometar smatra se kretanje jedne tone ukupne teine vozila (motornog vozila, teretne prikolice, odnosno pupuprikolica) na rastojanju od jednog kilometra. Ukupnom teinom vozila smatra se teina samog vozila sa gorivom, priborom i opremom, zajedno sa teinom stvari koje se prevoze u vozilu. Svaka zapoeta tona, odnosno zapoeti kilometar, smatra se kao cela tona, odnosno ceo kilimetar. Naknada za autobus i autobusku prikolicu obraunava se na bazi take 2. Prikolica za prevoz prtljaga putnika koji putuju autobusom koji vue prikolicu smatra se sastavnim delom autobusa. Kao vozilo-kilometar smatra se izvreno kretanje autobusa, odnosno njegove rastojanju od jednog kilometra. prikolice, na
Kao ostala vozila na bazi take 3. smatraju se radna vozila (vatrogasna, istilice, drtalice, vozila za ienje slivnika, ambulantna vozila sa radioskopim uredjajem, autodizalice, dezinfekciona vozila i dr ), traktori (poljoprivredni, drumski i dr.) i radna maina samohodne ili na sopsvenim tokovima. Za obraunavanje duine prevoza u kilometrima za pojedine relacije slui daljina koji sporazumsno utvrdjuju preduzea za puteve. Carinski radnik nee obraunavati naknadu za strano vozilo, ako voza podnese dokaz da je u pitanju vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz ili prevoz iz lana Zakona o prevozu u medjunarodnom drumskom saobraaju, odnosno ako je medjunarodnim ugovorom, saglasno lanu 55. tog zakona predvidjeno da se vozila ne plaa naknada. Prilikom izlaska iz Srbije voza je duan da izlaznoj carinarnici podnese obraunski listi duplikat izjave, radi kontrole,obraunavanja naknade i naplate eventualne razlike. 11. 2005. 06:00
1 10 10 70 80 90 2 30 50 100 120 140 3 70 100 200 240 280 330 370 380 580 660 710 740 880 980 1.050 1.140 4 140 210 410 490 570 660 740 770 1.160 1.330 1.430 1.490 1.780 1.970 2.120 2.290 - 6 80 80 140 170 200 230 260 270 410 470 500 520 620 690 740 800 7 80 110 210 250 300 340 380 400 600 690 740 770 920 1.020 1.100 1.180 8 150 220 430 520 610 700 790 820 1.230 1.410 1.520 1.580 1.890 2.080 2.250 2.430 9 290 440 850 1.030 1.200 1.380 1.550 1.610 2.440 2.790 2.990 3.110 3.730 4.110 4.430 4.790
110 160 120 180 130 190 190 290 220 330 240 350 250 370 290 440 320 490 350 520 380 570
410 610 460 680 470 700 520 780
1.230 1.370 1.400 1.560
2.470 2.750 2.820 3.130
870
1.280 1.420 1.460 1.620
2.620 2.920 2.990 3.320
5.170 5.760 5.900 6.550
960 990 1.100
Prevoz stvari
Uslovi za obavljanje domaeg i medjunarodnog saobraaja Domai drumski prevoznici obavljaju medjunarodni prevoz stvari na teritoriji R. Srbije, bez dozvola, bilo da je u pitanju bilateralni ili tranzitni prevoz . Strani drumski prevoznici na teritoriji R. Srbije obavljaju prevoz stvari na bazi razmenjenog kontingenta dozvola za medjunarodni javni prevoz sa odnosnom zemljom, pri emu postoji mogunost, da se na bazi sporazumom o drumskom saobraajem, zainteresovane vlade dogovore o stepenu liberalizacije za svoje prevoznike. OBAVEZE STRANIH DRUMSKIH PREVOZNIKA Prevoznici iz zemalja sa kojima su razmenjene dozvole: 1. moraju posedovati dozvole Ministarstva za kapitalne investicije, ije rublike moraju biti itko i neizbrisivo popunjene. 2. plaaju naknadu za korienje puteva, u iznosu koji je utvrdjen Odlukom o nadoknadi za strana vozila koja koriste puteve u R. Srbiji, kao i za korienje odredjenih deonica autoputa. Visina naknada za puteve za strana vozila koja koriste puteve u Republici Srbiji, kao i posebna naknada za pojedine deonice daju se u prilogu 1. 3. moraju posedovati dokumenta: koja prate drumsko vozilo; koja prate stvari na drumskom vozilu; koja prate vozno osoblje; druga dokumenta u zavisnosti od stvari koja se prevoze; dozvole za vangabaritni prevoz, dozvola za prevoz opasnih roba. Prevoznici koji obavljaju transport stvari sa CEMT dozvolama moraju posedovati dokumenta za vozila ( koja su u skladu sa Rezolucijom CEMT/CM 2oo5/ 9 final), kao dokaz za kategoriju vozila EURO 2, EURO 3 ili EURO 4. U skladu sa l. 49. Zakona o medjunarodnom prevozu u drumskom saobraaju bilateralni i tranzitni prevozi, domaim i odredjenim stranim prevoznicima nije potrebna dozvola ukoliko je sporazumima dozvoljen prevoz bez dozvola i to za: stvari do aerodroma ili od aerodroma, u sluaju skretanja s redovnog leta, havarisanih vozila ili vozila za popravku, servisno-remontnih vozila za popravke motornih vozila u kvaru , praznog teretnog vozila koje e zameniti vozilo u kvaru u nekoj drugoj zemlji i u povratnoj vonji za vozilo koje je bilo u kvaru , stvari teretnim vozilima ija maksimalna dozvoljena masa, ukljuujui i prikolice, ne prelazi est tona, ili ija dozvoljena nosivost zajedno sa prikolicom ne prelazi 3,5 tone, posmrtnih ostataka, osim ako je lice urlo od zarazne bolesti, humanitarnih poiljaka u hitnim sluajevima,naroito u sluaju prirodnih katastrofa ( bez plaanja naknade za korienje puteva) , delova koje treba zameniti na havarisanim letelicama i avionima, umetnikih predmeta i dela za izlaganje na izlobama i sajmovima ili za trgovinske namene, pomonog materijalai ivotinja za pozorine, muzike, sportske, cirkuske ili sajamske priredbe i sa tih priredbi, kao i onih koji su namenjeni radiotonskom, filmskom i televiziskim snimanjima, stoke u specijalno izradjenim vozilima za tu svrhu ili u vozilima trajno preradjenim za prevoz stoke, koja su priznata kao takva od strane vlasti zemalja lanica , Za navedene prevoze u teretnom vozilu se mora nalaziti dokumentacija iz koje se moe utvrditi da je u pitanju konkretna vrsta prevoza. Stranom prevozniku iz zemlje s kojom nije zakljuen sporazum o medjunarodnom prevozu stvari Ministarstvo za kapitalne investicije moe doneti odluku da mu carinski organ na graninom prelazu izda posebnu dozvolu za bilateralni ili tranzitni prevoz, pod uslovom uzajamnosti, a u skladu sa lanom 47. Zakona o medjunarodnom prevozu u drumskom saobraaju. Prevoznici iz Danske, Nemake i Fracuskemogu, pri povratku- u tranzitu, istom dozvolom mogu preuzeti teret u R.Srbiji radi prevoza u svoju zemlju. Prevoznicima iz Poljske, Nemake, Danske i Austrije dozvole vae i za prevoze iz/za tree zemlje, ukoliko pri prevozu tranzitiraju svoju zemlju.
Prevoznici iz zemalja sa kojima je dogovoren odredjen stepen liberalizacije : l. Sporazumom o drumskom saobraaju izmedju SCG i Slovenije za prevoznike iz Srbije Crne Gore i Slovenije uspostavljen je prevoz stvari u reimu dez dozvola, tako da za bilateralni, tranzitni i prevoz za tree zemlje nije potreban ovaj dokumenat. 2. Sporazumom o drumskom saobraaju izmedju SCG i Makedonije za vozila u sistemu EURO uspostavljen je prevoz bez dozvola u bilateralnom i tranzitnom saobraaju. Ukoliko se zemlja registracije vunog vozila razlikuje od zemlje registracije prikljunog vozila potrebna je dozvola i za vuno i za prikljuno vozilo. Spisak zemalja sa kojima je SCG razmenila medjunarodne dozvole za prevoz stvari po vrstama i broju:
A. P o j e d i n a n e 1. Austrija
d o z v o l e:
Broj dozvola za prevoznike iz R. Srbije 2.850 3.040 475 475 1.425 1.625 143 5.700 570 190 95 9.000 450 9.500 570
* bilateralno-tranzitne * bilateralno-tranzitne za E2 vozila * bilateralno-tranzitne za E3 vozila * bilateralne za E1 vozila * bilateralne za E2 vozila * bilateralne za E3 vozila
2. Azerbejdjan 3 Belgija 4. Belorusija
* bilateralno-tranzitne * bilateralno-tranzitne * bilateralne * tranzitne * za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje * bilateralno-tranzitne * za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje
5. Bosna i Hercegovina
6. Bugarska * bilateralno-tranzitne za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje
7. Grka
* * * * * * *
bileteralne tranzitne za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje luke luke (sp) bilateralno-tranzitne za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje
12.350 2. 850 143 11.400 570 95
8. Danska
9. Iran 10.Italija
* * * *
bilateralno-tranzitne bilateralne ( 9.000 + 800 + 400) tranzitne za brod
950 10.200 4.050 900
11. Kipar 12.Luksenburg
* *
bilateralno-tranzitne za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje
190 19 171 19
* bilateralno-tranzitne * univerzalne
13. Madjarska
* * * * * *
pogranine 3.000 bilateralne 1.000 bilateralne za vozila minimum E2 vozila 2.000 tranzitne 1.500 tranzitne za vozila minimum E2 vozila 8.000 tranzitne za vozila minimum E3 vozila uz obavezu kretanja autoputem 8.000 * tranzitne za vozila minimum E4 vozila uz obavezu kretanja autoputem 1.000 * za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje 500 11.400 19.000 285 8.500 2.500 14.000 1.425 1.425 13.300 475 475 950 6.175 285 3.325 3.325 3.325 10.450 475 1.425 285 950 1.425 3.325 285
14.Makedonija
* bilateralne * tranzitne * za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje * bilateralno-tranzitne za sve kategorije vozila * bilateralno-tranzitne za zelena vozila * bilateralno-tranzitne za zelenija i bezbedna * * * * * * * * * * * * * * * * * * * bilateralne tranzitne bilateralno-tranzitne pogranine za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje bilateralno-tranzitne bilateralno-tranzitne za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje bilateralne bilateralne ( sp) tranzitne tranzitne ( sp) za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje bilateralno-tranzitne za prevoze za tree zemlje ili iz tere zemlje bilateralno-tranzitna za vozila E1 bilateralno-tranzitna za vozila E2 bilateralno-tranzitne za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje
15. Nemaka
16.Poljska 17.Rumunija
18. Rusija 19. Slovaka 20. Turska
21.Ukrajina 22.Francuska 23.Holandija 24.Hrvatska 25. eka 26. vajcarska
* univerzalne 40.000 * * * * * bilateralno-tranzitne za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje bilateralna tranzitna za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje 9.500 285 1.900 1.900 190 950 475 190 190
27. panija 28. Letonija 29. Litvanija
* bilateralne * tranzitne * bilateralno-tranzitne * bilateralno-tranzitne
B. V r e m e n s ke d o z v o l e 1. Francuska * godinja bilateralno-tranzitna za vozila E1 * godinja bilateralno-tranzitna za vozila E2 19 29
2. Bosna i Hercegovina
* godinja bilateralno-tranzitna dozvola
1.800
1. e3s-A 2. e3s-I
C E MT
dozvole ( kvote, vrste i raspodela) * CEMT dozvola za prevoz stvari za " EVRO 3 bezbedno" vozilo, a koje ne vai na teritoriji Italije i Grke..............................90 kom. * CEMT dozvola za prevoz stvari za " EVRO 3 bezbedno" vozilo, a koja ne vai na teritoriji Austrije i Grke, stim to mogu biti godinje ili mesene........................................272. god. i 32. mes. * CEMT dozvola za prevoz stvari za " EVRO 3 bezbedno" vozilo, a koje ne vai na teritoriji Austrije, Italije i Grke..............209 kom. * CEMT dozvola za prevoz stvari za " zeleno i bezbedno " vozilo, a koje ne vai na teritoriji Austrije i Italije..........................114 kom. * CEMT dozvola za prevoz stvari za " zeleno i bezbedno " vozilo, a koje ne vae na teritoriji Austrije, Italije i Grke..............158 kom.
3. e3s 4. gs-GR 5. gs
Za vozila koja su uneta u CEMT dozvolu ako su u zakupu, moraju posedovati ugovore o zakupu u vozilu. Vozno osoblje koje se nalazi u vozilu koje koristi CEMT dozvolu mora biti zaposleno u preduzeu koje je dobilo ovu dozvolu na korienje Domaim prevoznicima raspodela medjunarodnih pojedinanih i CEMT dozvola vri se na bazi " Uredbe o nainu raspodele i kriterijuma za dodelu stranih dozvola za medjunarodni javni prevoz stvari", kojom je utvrdjen nain godinje raspodele dozvola, kriterijumi i obaveze koje preduzee treba da ispunjava, nain obrazovanja godinjih kontigenata i dr.
Medjunarodna organizacija Transfrigoroute International Grupacija za prevoz robe u drumskom saobraaju Privredne komore Srbije lan je Medjunarodne organizacije Transfrigoroute, Bazel. U okviru Grupacije formirana je Komisija za transport prehrambenih proizvoda i robe pod kontrolisanom temperaturom u vrstom u tenom stranju ( Transfrigoroute Srbija ), koja uestvuje u radu i odluivanju ove organizacije. Imajui u vidu da je naa Republika znaajan izvoznik prehrambenih proizvoda, kao i specifinosti uslova prevoza ovih proizvoda zadatak Komisije je da predlae mere u Srbiji ili drugim zemljama u cilju breg i bezbednog prevoza, obnosno eliminisanje nepotrebnog zadravanja vozila i utvrdjivanje uslova koje treba da ispunjavaju vozila.
FIATA SDT
Deklaracija isporuioca o prevozu opasnih proizvoda Ukoliko pediter ima posla sa prenosom opasnih proizvoda potrebne su mu detaljne ifnformacije u vezi klasifikacije robe prema ADR za drumski prevoz, RID za prevoz eleznicom i IMDG/IMO za brodski prevoz. Klasifikacija je data na poledjini formulara. Deklaraciju isporuioca o prevozu opasnih proizvoda FIATA SDT, omoguuje pediteru da identifikuje robu i da pojasni pitanje odgovornosti u sluaju nesree ili oteenja. Prema tome, vano je da FIATA SDT dokument nije ispunjen od strane peditera. U svakom sluaju FIATA SDT dokument mora da bude ispunjen i potpisan od strane isporuioca, nakon ega se predaje pediteru.
FIATA je napravila SDT dokument, kako u verziji englesko/francuskog tako i englesko/nemakog jezika.
(Na poledjini SDT dokumenta)
ADR/RID klasifikacija Klasa 1 Eksplozivne materije i proizvodi sa eksplozivnim materijama Klasa 2 Gasovi: Komprimirani, u tenom stanju ili rastvoreni, pod pritiskom Klasa 3 Zapaljive tenosti Klasa 4.1 Zapaljivi vrsti materijali Klasa 4.2 Materije podlone spontanoj unutranjoj eksploziji materije) Klasa 4.3 Materije zapaljive u kontaktu sa vodom Klasa 5.1 Oksidirajue materije Klasa 5.2 Organski peroksidi Klasa 6.1 Toksine materije Klasa 6.2 Materije koje mogu da prouzrokuju infekcije Klasa 7 Radioaktivne materije Klasa 8 Korozivne materije Klasa 9 Razne opasne materije i proizvodi IMDG/ IMO klasifikacija Klasa 1 Eksplozivi 1.1 1.2 Ekstenzivno eksplozivne materije I proizvodi Materije i proizvodi sa predvidjenim rizikom bez ekstenzivnog dejstva (samozapaljive
1.3 Materije i proizvodi sa rizikom od poara, manjim eksplozivnim udarom ili manjom predvidljivom eksplozijom, ili oba, ali bez rizika eksplozije ekstenzivnog dejstva 1.4 1.5 1.6 Materije i proizvodi sa neznatnim ili manjim rizikom Vrlo neosetljive materije od kojih postoji rizik eksplozije ekstenzivnog dejstva Ekstremno neosetljivi proizvodi kod kojih ne postoji rizik eksplozije pritiskom
Klasa 2 Gasovi: komprimirani, u tenom stanju i rastvoreni, pod Klasa 3 Zapaljive tenosti 3.1 Grupa nisko zapaljivih tenosti 3.2 Grupa srednje zapaljivih tenosti 3.3 Grupa visoko zapaljivih tenosti Klasa 4.1 Zapaljive vrste materije
4.2 Zapaljivi vrsti materijali ili materije, podlone spontanim unutranjim eksplozijama (samozapaljivi)
4.3
Zapaljivi vrsti materijali ili materije u dodiru sa vodom
Klasa 5.1 Oksidirajue materije 5.2 Organski peroksidi Klasa 6.1 Otrovne (toksine) materije 6.2 Zarazne materije
Klasa 7 Radioaktivne materije Klasa 8 Korozivne materije Klasa 9 Ostale opasne materije i proizvodi
FIATA FBL
Prenosivi FIATA tovarni list multimodalnog transporta FIATA multimodalni tovarni list je vrsta prevoznikog FIATA dokumenta za peditersku upotrebu gde pediter deluje kao prevoznik u multimodalnom transportu (MTO) FBL dokument se takodje moe izdati I kao pomorski tovarni list. Dokument je prenosiv ukoliko nije obeleen sa oznakom "ne prenosiv". Potvrdjeno je od strane Medjunarodne Trgovinske Komore (ICC-MTK) da je u skadu sa UNCTAD/ICC Pravilima za dokumenta koja se odnose na multimodalni transport izdatim od strane ICC (MTK) u u brouri br. 481. Prema tome FBL dokument nosi logo ICC (MTK) pored simbola nacionalnog Udruenja peditera. I dalje, prenosivi FIATA tovarni list multimodalnog transporta se spominje I u publikaciji br. 515 ICC (MTK) o dokumentiarnim kreditima u prevozu.
pediter koji deluje kao prevoznik u multimodalnom transportu (MTO) ili brodski prevoznik, a izdaje FBL je odgovoran za realizaciju prevoza. pediter, ne samo da
snosi odgovornost da isporuI robu na odredite, ve i za sve prevoznike i trea lica koje je angaovao radi realizacije ukupnog prevoza. Izdavanjem FBL pediter prihvata osnovni limit odgovornosti od 666,67 SDR po paketu ili 2 SDR po kilogramu bruto teine za izgubljenu ili oteenu robu, koja god vrednost da je vea (lan 8.3 FBL Uslova), ili ukoliko multimodalni transport ne ukljuuje brodski prevoz ili prevoz renim, jezerskim i kanalskim putevima, osnovni limit odgovornosti od 8.33 SDR na bruto teinu (lan 8.5 FBL Uslova). Ukoliko se moe utvrditi u kojoj fazi prevoza je nastao
gubitak ili oteenje robe u procesu multimodalnog transporta, odgovornost peditera je ogranierna u okviru domicilnih ili medjunarodnih zakona na tu fazu transporta (lan 8.6 FBL Uslova). Prilikom izdavanja FBL dokumenta pediter treba da osigura sledee: 1. da je preuzeo svu robu koja je navedena u dokument i da pravo raspolaganja ovom robom glasi iskljuivo na njega.
2. da je roba u vidljivo urednom i doborm stanju, 3. da informacije u dokumentu jasno odgovaraju instrukcijama koje je primio, 4. da je odgovornost za osiguranje robe dogovorena sa isporuiocem 5. da je jasno naveden broj izdatih originala FBL dokumenta.
pediteri koji zdaju FBL dokument treba da izvre osiguranje svojih obaveza, a u skladu sa FBL Uslovima.
F I A T A FCT
Uverenje peditera o prevozu Uverenje peditera o transportu je uvela FIATA za peditere u Udruenjima lanicama FIATA za medjunarodnu pediciju. Predajom FIATA FCT dokumenta isporuiocu pediter preuzima obavezu da isporui robu na odredite preko agenta kojeg je on naveo. FIATA FCT dokument se moe predati isporuiocu odmah nakon to je pediter primio robu za prevoz. Izdavanjem FIATA FCT dokumenta pediter potvrdjuje da je preuzeo odgovornost za isporuku i predaju odredjene robe u skladu sa instrukcijama koje je primio od isporuioca navedenog u dokumentu. pediter je odgovoran za isporuku robe na odredite preko agenta kojeg je on naveo nosiocu dokumenta u skladu sa uslovima navedenim na poledjini FIATA FCT. FIATA FCT dokument ima "blok" funkciju. pediter je odgovoran samo za pediciju i isporuku robe. FIATA FCT dokument, za razliku od FBL dokumenta, ne obavezuje
peditera kao prevoznika, ve njegova odgovonost podlee primenjivim uslovima pedicije.
FIATA FCT dokument, prema tome, je vaan dokument u svim sluajevima gde
transport robe treba organizovati uz isporuku primaocu. Prodavac (isporuilac) je u stanju da izvrI naplatu po prodajnoj ceni od svoje banke na osvnovu FIATA FCT dokumenta "cash against documents" - COD (isplata po prezentaciji dokumenata). FIATA FCT dokument je prenosiv uz navodjenje na koga glasi (vidi ICC dokument 470/251, lan 24). FIATA FCT dokument je prenosiv sobzirom da se isporuka moe realizovati samo pri podnoenju originalnog dokumenta, uredno overenog i potpisanog. Prilikom izdavanja FIATA FCT dokumenta pediter mora da osigura sledee: 1. da je preuzeo svu robu koja je navedena u dokument i da pravo raspolaganja ovom robom glasi iskljuivo na njega. 2. da je roba u vidljivo urednom i doborm stanju, 3. da informacije u dokumetu jasno odgovaraju instrukcijama koje je primio, 4. da uslovi iz dokumentacije o prevozu (tovarni list I sl.), nisu suprotni obavezama koje je preuzeo, a uskladu sa FIATA FCR dokumentom, 5. da su dogovorene obaveze u vezi osiguranja robe, 6. da je jeasno navedeno da li je izdat jedan ili vie originala. Preporuuje se da se FIATA FCT dokument alje samo proporuenom potom. Na poledjini FIATA FCT dokument sadri opte uslove pediterskih usluga na domaem trItu zemlje koji ga izdaje, a dokument moe da izda samo pediter ije aktivnosti su uskladjene sa ovim optim uslovima. Treba izuzetnu panju posvetiti pripremi ovih dokumenaata, jer informacije u njemu moraju da tano odraavaju pune detalje o isporuci. pediter za pripremu dokumenata opravdano i na nau preporuku moe da naplati ovu uslugu.
Uverenje peditera o prijemu Uverenje peditera o prijemu je uvedeno od strane FIATA za upotrebu od strane medjunarodnih peditera udruenih u FIATU. FIATA FCR dokument omoguuje pediteru da isporuiocu preda poseban dokument kao zvaninu potvrdu da je preuzeo odgovornost nad robom. FIATA FCR se moe predati isporuiocu odmah nakon to je pediter preuzeo robu. Popunjavanjem FIATA FCR pediter potvrdjuje da je u posedu odredjene robe uz neopozive instrukcije za odailjanje robe na primaoca navedenog u dokumentu, ili da raspolae njom. Ove instukcije se mogu ponititi ili izmeniti samo ukoliko se originalna dokumenta FIATA FCR predaju pediteru koji ih je izdao i samo ukoliko je on u poziciji da realizuje takvo ponitenje ili izmenu. FIATA FCR se koristi pre svega kada isporuilac preda robu ex works (franko fabrika) i uri se da dokae da je odgovorio svojim obavezama prema kupcu podnoseI FIATA FCR. U sluaju akreditiva isporuilac e u takvim uslovima biti u stanju da priloI FIATA FCR koji je izdao pediter kako bi izvrio naplatu po prodajnoj ceni koju je odredio kupac pod uslovima navedenim u akreditivu. Isporuilac vie ne raspolae robom koju je predao pediteru posredstvom FIATA FCR dokumenta jednom kad je ovaj dokument predat kupcu.
FIATA FCR nije prenosiv. Sobzirom da isporuka robe primaocu robe ne zavisi od predaje ovog dokumenta izdaje se samo jedan primerak originala. Ukoliko se ukae potreba za kopijama, formulari preko kojih stoji "Neprenosiva kopija" treba da se koriste. Prilikom korienja FIATA FCR pediter mora da utvrdi sledee: 1. da je preuzeta roba koja je navedena u dokumentu i da pravo raspolaganja ovom robom glasi iskljuivo na njega, 2. da je roba u vidljivo dobrom i urednom stanju, 3. da informacije u dokumentu jasno odgovaraju instrukcijama koje je primio, 4. da uslovi iz dokumentacije o prevozu (tovarni list itd.) nisu suprotni obavezama koje je preuzeo, a u skladu sa FIATA FCR dokumentom. Na poledjini FIATA FCR dokumenta odtampani su opti uslovi pedicije na domaem trItu zemlje koja ga izdaje. Dokument moe da izda samo pediter ije aktivnosti su uskladjene sa ovim optim uslovima. Preporuuje se da pediter pokrije/obezbedi svoje obaveze osiguranjem, a u skladu sa potrebama FIATA FCR dokumenta.
Dokumenta koja izdaje PKS
Dokumenta koja se izdaju na osnovu carinskih propisa Na osnovu lana 21. (Sporazum o uvozu predmeta prosvetnog, naunog i kulturnog karaktera i Zakon o ratifikaciji Protokola uz Sporazum o uvozu predmeta prosvetnog, naunog i kulturnog karaktera "Sl.list SFRJ -Meunarodni ugovori",br.7/81) , lana 192. taka 12., 13. i 14., lana 193 stav 1. taka 1., 2., 4., 7., 8., i 9 i lana 397 Carinskog zakona ("Sl.glasnik RS", br. 72/2003 i 61/2005), Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga ("Sl.glasnik RS", br.127/2003, 20/2004, 24/2004, 63/2004, 102/2004, 44/2005, 71/2005, 76/2005, 106/2005, 5/2006), Uputstva o nainu i postupku izdavanja potvrda da se odreena roba ne proizvodi u zemlji ("Sl.glasnik RS", br.107/2003), Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odobravaju carinski kontingenti ("Sl.glasnik RS", br. 130/2003), Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odreuju carinski kontingenti za uvoz odreene robe ("Sl.glasnik RS", br. 118/2004, 54/2005, 71/2005, 92/2005) i Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odreuju carinski kontingenti za uvoz odreene robe ("Sl.glasnik RS", br.117/2005) Privredna komora Srbije izdaje: 1. Potvrde da se odreena roba ne proizvodi u zemlji. Svrha izdavanja : oslobaanja od plaanja carine prilikom uvoza, odnosno po nioj carinskoj stopi utvrenoj u Carinskoj tarifi
Dokumenta koja se izdaju na osnovuspoljnotrgovinskih propisa Na osnovu lana 31. stav 1. i 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (''Sl. list RS'', br.101/05) i Uredbe o nainu izdavanja i overavanja isprava koje prate robu pri izvozu ili uvozu za ije izdavanje nije propisana nadlenost (''Sl. glasnik RS'', br.106/05, 111/05 ), Privredna komora Srbije izdaje sledea uverenja: 1. Uverenje o domaem poreklu robeForm A ( preferencijalno uverenje), osim usluajevima: kada je zakljuenim i ratifikovanim meunarodnim ugovorima regulisano da ova uverenja izdaje nadlena carinarnica, ( Ruska Federacija ) ili kada drava - davalac preferencijala zahteva da ovo uverenje izdaje nadlena carinarnica ( vajcarska, Norveka ).
U praksi Komore najvei broj zahteva za izdavanje uverenja Form A odnosi se na: Sjedinjene Amerike Drave, Kanadu, Australiju, Novi Zeland, Brazil, Argentinu, Belorusiju i dr. Neke zemlje, kao na primer Belorusija, ne daju preferencijalni tretman naoj robi, ali zahtevaju iskljuivo Form A obrazac kao dokaz o srpskom poreklu robe, pozivajui se na zajedniku regulativu sa Ruskom Federacijom u ovoj oblasti. 2. Uverenje o poreklu robe sa nepreferencijalnim tretmanom (tkz. belo uverenje), koje se koristi radi potvrde o srpskom poreklu robe, u skladu sa pravilima o poreklu. Ovo uverenje, Privredna komora Srbije izdaje za izvoz u sve zemlje u kojima roba poreklom iz Srbije nema preferencijalni tretman. Uverenje o poreklu robe iz tree drave Na obrascu nepreferencijalnog (belog) uverenja, Komora izdaje uverenja o poreklu robe iz tree zemlje pod uslovom da se podnese originalno uverenje o poreklu robe koje je izdao nadleni organ zemlje porekla. 4. Uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja Komora izdaje ovo uverenje na pismeni zahtev zainteresovanog lica, osim kada je u sluajevima predvienim meunarodnim ugovorima ili carinskim propisima nadlena carinarnica. 5. Uverenje o krajnjem korisniku (End User Certificate) Na osnovu posebnog Sporazuma SAD - Jugoslavija, za robu visoke tehnologije i posebne namene, Komora izdaje uverenja o krajnjem korisniku robe koja se uvozi, pod uslovom da se podnese pismena izjava uvoznika da e robu uruiti odreenom korisniku i izjava uvoznika i krajnjeg korisnika da ista roba nee biti reeksportovana. Zahteve za izdavanje ovih uverenja najee podnose preduzea namenske i hemijske industrije. 6. Uverenje o vioj sili Uverenje o vioj sili Privredne komore Srbije izdaje na osnovu zahteva i pismenog dokaza o postojanju vie sile. 7. Uverenje u vezi sa podacima o kojima Privredna komora Srbije vodi evidenciju Po ovom osnovu, Komora, po zahtevima preduzea, izdaje uverenja o razliitim injenicama i to na osnovu pravnovaljane dokumentacije koju podnose preduzea i ukoliko je ovakvo uverenje neophodno za realizaciju posla izvoza/uvoza. Napominjemo da se uverenja navedena pod takom 6. i 7. ne kontroliu u carinskom postupku. Dokumenta koja se izdaju na osnovumeunarodnih konvencija 1. TIR karnet Zakonski osnov izdavanja: TIR Konvencija, Ovlaenje za izdavanje i garantovanje karneta TIR i Ugovor sa Srpskom Upravom carina, Ugovor o angaovanju za izdavanje i garantovanje obinih TIR karneta prema IRU, Memorandum o razumevanju izmeu Srpske Uprave carina, PKS-UST i Meunarodnog udruenja za drumski prevoz, Ugovor sa Dunav osiguranjem, A.D. Svrha izdavanja: TIR karnet je meunarodni tranzitni dokument koji omoguava da bez dodatne procedure u carinskom podruju, a pod okriljem TIR konvencije, prevoznik obavi uslugu transporta u najkraem vremenu. TIR karnet po osnovu
3.
2.
konvencije predstavlja vrstu osiguranja robe u transportu pa je samim tim i najsigurniji sistem pri obavljanju transporta. TIR sertifikat (Uverenje o odobrenju) Zakonski osnov izdavanja: TIR Konvencija, Ovlaenje za izdavanje i garantovanje karneta TIR, Ugovor o angaovanju za izdavanje i garantovanje obinih TIR karneta prema IRU. Svrha izdavanja: Sertifikat predstavlja meunarodni dokument, koji overava Uprava carine, kojim se tvrdi da tovarni prostor koji je pod carinskim obelejem (plombe) nema nikakav skriveni prostor koji bi omoguio prevozniku da krijumari odreenu robu. Takoe sertifikat je dodatni dokument koji obavezno prati TIR karnet. ATA karnet Zakonski osnov izdavanja: ATA Konvencija, Ovlaenje za izdavanje karneta ATA i garantovanje po izdatim ATA karnetima dobijeno od strane Srpske Uprave carina, Ugovor o davanju ovlaenja za izdavanje karneta ATA i garantovanje uvoznih carina i drugih dabina za robu koja se privremeno uvozi ili je u tranzitu preko carinskog podruja Republike Srbije na osnovu ATA karneta, Protokol i Izjava prema Svetskoj federaciji Komora, Ugovor sa DDOR Novi Sad. Svrha izdavanja: ATA karnet je jednostavan meunarodni dokument koji omoguava privremeni uvoz najvanijim grupama roba kojima se trguje u svetu. ATA karnetom roba cirkulie neocarinjena za period od jedne godine u sluaju kada je na carinskom podruju zemlje koja je prihvatila konvenciju o privremenom uvozu i to bez popunjavanja nacionalnih carinskih isprava, plaanja carine ili polaganja depozita, to inae sledi u redovnom postupku za privremeni izvoz, odnosno uvoz. Kontejnerski kontrolnik Zakonski osnov izdavanja: "Konvencija o sigurnosti kontejnera", ratifikovana od strane SRJ. Kod izdavanja ovog dokumenta Privredna komora Srbije zakljuila je ugovor sa Upravom carine R. Srbije o garanciji kretanja i zadravanja stranih kontejnera na teritoriji Republike Srbije, kao i ugovor sa osiguranjem "Dunav osiguranje" o osiguranju na tete ili nestanke stranih kontejnera na teritoriji Republike Srbije. Svrha izdavanja Kontejnerskog kontrolnika je da zameni garanciju koju su izdavali pediteri ili saobraajni agenti, jer se kod nas strani kontejneri prilikom ulaska na teritoriju Srbije tretiraju kao privremeni uvoz. pediterski FIATA obrasci FBL, FCR, FCT, FWP, SDT, SCI, FFI Zakonski osnov izdavanja: Potpisan ugovor sa FIATA asocijacijom o tampanju i distribuciji istih. Svrha izdavanja: omoguavaju skladitenje, prevoz i preuzimanje robe od organizatora prevoza to ubrzava transportni proces od kupca do prodavaca robe.
3.
4.
5.
Neopozivi FIATA tovarni list multimodalnog transporta FIATA tovarni list multimodalnog transporta (FWB) je vrsta prevoznikog FIATA dokumenta za peditersku upotrebu gde pediter deluje kao prevoznik u multimodalnom transportu (MTO). FWB se takodje moe koristiti i kao pomorski tovarni list. Ovaj dokument nije prenosiv, to je potvrdjeno od strane MTK (ICC) da je u skladu sa UNCTAD/ICC Pravilima za dokumenta koja se odnose na multimodalni transport, izdatim od strane MTK u brouri br. 481. Prema tome FWB dokument niosi logo ICC (MTK) pored simbola nacionalnog Udruenja peditera. FWB odgovara zahtevima ICC "Uskladjeni carinski postupak I praksa za dokumentarne kredite (EKA 500), ako je izdat kao dokument koj ise odnosi na
multimodalni transport u skladu sa lanom 26 ili kao broskdi tovarni list u skladu sa lanom 24 UCP 500, kao I lanu 30 koji dodatno pokriva prevonzika dokumenta koja izdaju peditera. pediter koji deluje kao prevoznik u multimodalnom transportu ili brodski prevoznik i izdaje FWB dokument je odgovoran za realizaciju prevoza. pediter ne samo da preuzima odgovornost za isporuku robe na odredite, ve i za sve prevoznike i agente koje je angaovao na relizaciji ukupnog prevoza. Nasuprot FIATA tovarnom listu multimodalnog prevoza(FBL), FWB se ne sme pilagati od strane primaoca u isporuci na odreditu.
Izdvavanjem FWB dokumenta pediter prihvata (str. 19 Pravila) limit odgovornosti od 666.67 SDR po paketu ili 25DR po kilogramu bruto teine za izgubljenu ili oteenu robu, koja god da je vrednost vea (lan 9.3 FWB Uslova), ili, ukoliko multimodalni transport ne ukljuuje brodski prevoz ili plovidbu renim, jezerskim ili kanalskim putevima, osvnovni limit odgovornosti od 8.33 SDR na bruto teinu (lan 9.5 FWB Uslova). Ukoliko se moe utvrditi u kojoj fazi prevoza je nastao gubitak ili oteenje robe prilikom realizacije multimedijalnog transporta,, odgovornost peditera je ograniena u okviru domicilnih ili medjuanarondih zakona na odredjenu fazu transporta (lan 9.6 FWB Uslova). Prilikom izdavanja FWB dokumenta pediter treba da osigura sledee: 1. da je preuzeo robu koja je navedena u ovom dokumentu i da je pravo raspolaganja ovom robom prenesena iskljuivo na njega, 2. da je roba u vidljivo urednom i dobrom stanju, 3. da detalji iz dokumenta odgovaraju instrukcijama koje je preuzeo, 4. da je odgovornost za osiguranje robe dogovorena sa isporuiocem. pediteri koji izdaju FWB dokument treba da izvre osiguranje svojih obaveza, a u skladu sa FWB Uslovima.
Posebne napomene
Prihvatanje karneta Prilikom reaktiviranja ugovora iskoriena je mogunost da se ATA karneti mogu izdavati i prihvatati na carinskom podruju jedne zemlje, to praktino znai da se ATA karneti izdaju i prihvataju samo na carinskoj teritoriji Republike Srbije, bez Kosova i Metohije.
Vrsta robe ATA karnet se ne izdaje za prehrambene proizvode (hranu, pie), robu namenjenu preradi ili popravci, reklamni materijal koji e biti podeljen na sajmovima ili izlobama na teritoriji privremenog uvoza. Proirenje EU od 01.maja 2004. Budui da se EU proirila s dosadanjih 15 na 25 lanica, Republika Srbija ima direktnu
granicu s EU Maarska. Prema Istanbulskoj konvenciji, Maarska bi trebalo da se ponaa kao ulazna zemlja EU i na taj nain prihvati dokumenta privremenog uvoza. Kod
primene ATA karneta, to bi znailo da imamo direktan ulaz u EU, bez primene tranzitnih listova(kupona). Meutim, ne treba iskljuiti mogunost da, ukoliko se radi o sajmu ili ogromnom broju
stavki, carinik neke od ulaznih zemalja u EU zatrai tranzitni list i uputi robu u odgovarajuu unutranju carinarnicu gde se, praktino, otvara privremeni uvoz (beli list).
Overavanje ATA karneta
ATA karnet je potrebno overiti na svakom graninom prelazu, osim unutar EU gde su otvorene granice. Ukoliko overite ulaz u neku zemlju, obavezni ste da overite i izlaz iz iste, jer razduenje ATA karneta zavisi samo od Vas, a ne od carinika. U sluaju neoveravanja izlaza iz zemlje privremenog uvoza ili zemlje tranzita, carinske vlasti te zemlje naplatie administrativnu taksu zbog trokova izazvanih nepravilnim rukovanjem carinskog dokumenta, iji iznos zavisi od zakona pojedine zemlje (Austrija : 93,60 / SAD : $ 50 150 / vajcarska : CHF 20 100, ..) Upuivanje u carinarnicu u unutranjosti
Carinici na graninom prelazu mogu uzeti plavi list-tranzit i uputiti u carinarnicu u unutranjost da se tamo overi beli list uvoza po ATA karnetu. U tom sluaju, na isti nain se overava i izlaz. Takav postupak je najei kad se radi o sajmu. Obavezno potovati rok za ponovni izlaz koji odobravaju carinici na graninim prelazima. On moe biti krai od godinu dana. Ukoliko se taj rok ne potuje, carina dotine zemlje ima pravo da naplati carinski prekraj ( npr. Slovenija naplauje 40.000 SIT).
Ostalo
U cilju olakanja carinske kontrole preporuuje se itko naznaavanje odgovarajuih rednih brojeva na robi (ukljuujui odvojene delove).
Carinski postupci
Roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora pre toga da bude obuhvaena dekleracijom, to znai da deklerant radi sprovoenja postupka, osim stavljanja robe u slobodan promet, mora podneti zahtev carinarnici za dobijanje odobrenja za njegovo sprovoenje.
Vrste carinskih postupaka su sledee, i to: Stavljanje robe u slobodan promet; Tranzit (spoljni i unutranji); Carinsko skladitenje; Aktivno oplemenjivanje; Prerada pod carinskom kontrolom; Privremeni uvoz; Pasivno oplemenjivanje; Izvoz Osnovne karakteristike navedenih postupaka ukratko se mogu svesti na sledee: 1. Stavljanje robe u slobodan promet ( l.106-109.Carinskog zakona) Stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva okonanje carinskih postupaka u vezi sa uvozom robe, kao i naplatu svih propisanih uvoznih dabina,poreza,akciza i drugih naknada, ime strana roba stie status domae robe.
U ovom postupku najbitnije je da je podneta dekleracija, a na carinsnjkom organu je da odlui da li e vriti pregled predate dokumentacije ili fiziki pregled robe,ili i jedno i drugo.U ovim sluajevima primenjuje se princip selektivnog pregleda.Meutim, carinski organ ima zakonsko pravo da posle putanja robe,radi provere tanosti podataka iz dekleracije, izvri naknadnu kontrolu do isteka od pet godina od dana prihvatanja dekleracije. 2. Tranzitni postupak (l.118.-125. Carinskog zakona) Postupak tranzita poinje prijavljivanjem robe ulaznoj graninoj carinarnici ili carinarnici gde je roba predhodno prijavljena, a zavrava se predajom robe i propisanih isprava odredinoj carinarnici. Deklerant koji je podneo tranzitnu dekleraciju odgovoran je za predaju robe odredinoj carinarnici u nepromenjenom stanju, a duan je da poloi i obezbeenje za plaanje carinskog duga. Navedeno obezbeenje se ne polae u sluaju prevoza robe potom, vazdunom ili eleznikom saobraaju i prevozom cevovodom ili dalekovodom. Kada je u pitanju domaa roba za izvoz, ona se posle izvoznog carinjenja pod carinskim nadzorom i carinskom kontrolom, zajedno sa sa propisanim ispravama upuuje izvoznoj carinarnici radi izvoza u inostranstvo. Carinsko skladitenje (l.126.-138.Carinskog zakona) Carinsko skladite je mesto gde se roba moe smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Na osnovu podnete dekleracije postupak carinskog skladitenja moe se odobriti za smetaj strane robe, koja u tom sluaju ne podlee plaanju uvoznih dabina i merama komercijalne politike, kao i domae robe namenjene izvozu, koja smetajem u carinsko skladite podlee primeni propisa koji se primenjuju na izvoz te robe. Zakon poznaje dve vrste carinskog skladita i to javno i privatno. Javno carinsko skladite je skladite u kome dralac prua usluge skladitenja za svoju ili tuu robu, dok je privatno caljrinsko skladite gde dralac moe da dri samo svoju robu. Isto tako se pravi razlika izmeu draoca i korisnika skladita, pa je tako korisnik skladita lice koje je duno da stavi robu u postupak carinskog skladitenja, a dralac je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladitem. Aktivno oplemenjivanje (l.139.-152.Carinskog zakona) Aktivno oplemenjivanje je vrsta carinskog postupka koji treba posmatrati odvojeno od ostalih sluajeva privremenog uvoza. Osnovna karakteristika aktivnog oplemenjivanja je da se radi o procesu vrenja radnji nad uvezenom robom, koje menjaju njen prvobitni izgled i kakvou.Carinski zakon definie te radnje kao obradu ukljujui montau, sklapanje i ugradnju u drugu robu, opravku robe, njenu restauraciju i dovoenje u ispravno stanje, kao i upotreba odreene robe koja nije sadrana u dobijenim proizvodima, ali omoguava ili olakava proizvodnju datih proizvoda. Najbitnije u svim postupcima je nadlenost carinskog organa da odobri i prati realizaciju svakog deklarisanog postupka. U ovom postupku carinski organ moe odobriti proces oplemenjivanja, pri emu se za uvezenu robu ne plaa carina, namenjena je ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlaganja). Ovo znai da uvezena roba podlee plaanju carine, s tim to se carina ne naplauje ako se ispuni uslov iz dobijenog odobrenja carinskog organa da se dobijeni proizvodi izvezu u inostranstvo. Carinski organ takoe moe odobriti da se uvezena roba stavi u slobodan promet uz plaanje carine, s tim to se nakon dobijenog proizvoda moe odobriti povraaj carinskog duga (sistem povraaja) ukoliko se roba izveze iz carinskog podruja u obliku dobijenih proizvoda. Prerada pod carinskom kontrolom (l.153.-159.Carinskog zakona) Prerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski dozvoljen postupak u okviru koga se uvozi strana roba, bez plaanja uvoznih dabina ,prerauje, obrauje i dorauje, a posle toga stavlja u slobodan promet uz plaanje carine po stopama predvienim za dobijene proizvode. Ovaj postupak se sprovodi na osnovu odobrenja carinskog organa koji ima mogunost fizike kontrole kada oceni da je to neophodno. Ovaj postupak predstavlja
3.
4.
5.
6.
novinu u naem carinskom zakonodavstvu u u cilju podsticanja domae proizvodnje ka uvozu sirovina i reprodukcionog materijala, a ne gotovih proizvoda. Privremeni uvoz (l.160-166.Carinskog zakona) Privremeni uvoz kao dozvoljeni carinski postupak se potpuno odvojeno regulie od aktivnog oplemenjivanja jer se radi o korienju strane robe u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u nepromenjenom stanju. Na robu koja se privremeno uvozi ne plaa se carina, a odobrenje izdaje carinsko organ na osnovu podnetog zahteva. Na osnovu ugovorenih uslova kao i ispunjavanja svrhe privremenog uvoza, carinski organ propisuje rok u kome se uvezena roba mora ponovno izvesti ili se mora odrediti novo dozvoljeno carinsko postupanje. Pasivno oplemenjivanje (l.167.-181.Carinskog zakona) Pasivno oplemenjivanje je carinski postupak u kome se roba privremeno izvozi iz carinskog podruja, radi oplemenjivanja u inostranstvo. Proizvodi dobijeni u ovom postupku se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili deliminim oslobaanjem od uvoznih dabina.Kao i za sve posebne carinske postupke i uvom vai pravilo da se na osnovu podnetog zahteva carinskom organu, odobrava pasivno oplemenjivanje. Pasivno oplemenjivanje se mora izvriti ponovnim uvozom dobijenih proizvoda u roku koji odobri carinski organ, s tim to se isti moe produiti , ali ne due od 12 meseci od dana izvoza. Iznos uvoznih dabina se utvruje tako to se od iznosa uvoznih dabina obraunatih za odreeni proizvod koji je stavljen u slobodni promet odbije iznos uvoznih dabina koje bi bile obraunate istog dana za privremeno izvezenu robu, ako bi se ona uvozila iz drave u kojoj je obavljeno oplemenjivanje. U okviru ovog postupka, zakon predvia poseban institut pasivnog oplemenjivanja uz upotrebu sistema standardne zamene, to znai da se u postupku pasivnog oplemenjivanja dobijeni proizvod moe zameniti za uvozni proizvod koji se mora svrstati u istu tarifnu oznaku, biti istog kvaliteta i imati iste tehnike karakteristike kao i dobijeni proizvod. Ovakvu mogunost, carinski organ odobrie u sluaju da se radi o opravci domae robe za koju se utvrdi da se ne moe opraviti. I z v o z (l.182.-183.Carinskog zakona) Carinskim zakonom predvieno je davanje odobrenja od strane carinskog organa za iznoenje robe iz carinskog podruja. Ovo znai da se domaa roba stavlja u postupak izvoza posle izdatog odobrenja, s tim da se ovaj postupak ne odnosi na postupak pasivnog oplemenjivanja i tranzit domae robe od jednog mesta na domaem podruju do drugog mesta na domaem podruju preko strane teritorije. Stavljanje robe u postupak izvoza obavezuje izvoznika da robu izveze iz carinskog podruja u stanju u kakvom je bila u momentu prihvatanja izvozne dekleracije. Izvozna dekleracija podnosi se carinskom organu nadlenom prema seditu ili prebivalitu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje, odnosno utovara za izvoz. Prilikom obavljanja poslova izvoza robe, posebno treba obratiti penju na na opta pravila za izdavanje uverenja o poreklu. Uverenje o domaem poreklu EUR1 izdaje nadlena carinska ispostava kada se radi o korienju preferencijalnog tretmana za izvoz robe u EU,odnosno u zemlje sa kojima imamo zakljuene sporazume o slobodnoj trgovini. Kada su u pitanju uverenja o poreklu robe sa nepreferencijalnim tretmanom, a odnose se na izvoz u SAD, Novi Zeland,Ukrajinu i Belorusiju iste izdaje Privredna komora Srbije (Terazije 23 tel. 3248-123 ili 3304-500) na obrascu FORM A.
7.
8.
Izgled ATA karneta

ATA karnet se sastoji od zelenih korica (prvi i zadnji list) i listova razliitih boja koji se nalaze izmeu korica. Svi listovi i korice su formata A4 i zajedno ine jedan komplet ATA karneta. Broj listova izmeu korica zavisi od broja zemalja kroz koje se putuje tj., vri privremeni uvoz. Sadraj jednog ATA karneta moe se predstaviti na sledei nain: 1. 2. 3. 4. 5. Prednja zelena korica Taloni (uti, beli, plavi) Kuponi (uti, beli, plavi) Dodatni listovi za Robnu listu (uti, beli, plavi) Zadnja zelena korica
Zelena prednja i zadnja korica uvek ostaju sa karnetom i vae do godinu dana od datuma izdavanja u Privrednoj komori Srbije. To znai da se ove korice mogu upotrebiti za vie putovanja u toku predvienog roka od 1 godine, uz uslov da se uvek izvozi roba sa spiska navedenog na poleini zelene prednje korice tj., sa Robne liste. uti talon je iskljuivo za upotrebu domae carine (izvoz/ponovni uvoz) i predvien je za 4 putovanja. Ovaj talon obavezno ostaje u karnetu tj., ne odvaja se od njega. Ako je predvieno vie od 4 putovanja dokupljuju se dodatni uti taloni. Beli talon je iskljuivo za upotrebu strane carine (uvoz/ponovni izvoz) i predvien je za 4 putovanja. Ovaj talon obavezno ostaje u karnetu tj., ne odvaja se od njega. Ako je predvieno vie od 4 putovanja dokupljuju se dodatni uti taloni. Plavi talon je za carinsku overu ulaza i izlaza iz zemlje tranzita i predvien je za 8 tranzita. Ovaj talon obavezno ostaje u karnetu tj., ne odvaja se od njega. Kada se istroi takoe se dokupljuje. uti kupon(IZVOZ/PONOVNI UVOZ) je perforiran i njega prilikom overe zadrava carinik na izlazu karneta iz Srbije tj., prilikom njegovog povratka u Srbiju. Beli kupon(UVOZ/PONOVNI IZVOZ) je perforiran i njega prilikom overe zadrava carinik na ulazu odnosno, izlazu iz zemlje privremenog uvoza. Plavi kupon(TRANZIT) je perforiran i njega prilikom overe zadrava carinik na ulazu i izlazu karneta iz zemlje tranzita. Dodatni listovi (uti, beli, plavi) ispisuju se u sluaju da poleina prednje zelene korice nije dovoljna za celokupan popis robe.
Zemlja privremenog uvoza
Tranzit
KUPONI
KORICE
ADR CENTRUM d.o.o.
VRI SLEDEE USLUGE U SRBIJI

I. Periodina provera stanja ADR opreme, vozaa i vozila (mogunost granini prelaz Horgo-Kelebija ili po dogovoru) II. Mogunost dopune opreme na licu mesta III. Posedujemo svu opremu za vozaa i za vozilo na lageru, (posebno izdvajamo kapuljau sa ABEK1 filterom i predfilterom P1.- NOVO U ADR-u,lina zatitna oprema za vozaa,prilikom prevoza otrovne materije) POSEBNE USLUGE: a. Savetodavne usluge kod prevoza opasne materije,provera dokukumentacije (CMR, pismena uputstva), provera opreme prema zahtevima pismenog uputstva. Uputstvo za to efikasnije reavanje krizne situacije. Pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti,na srpskom, prema zahtevima najnovijeg zakona ADR 2009. b. Obuka vozaa,obuka manipulanata, organizovanje ADR ispita za vozae, polaganje u Beogradu. c. Ispitivanje i priprema vozila po zahtevu zakona o prevozu opasnih materija i ADR propisa, radi dobijanja ADR SERTIFIKATA. Produenje,prenos vlasnitva ,na sertifikatu. Po potrebi u mogunosti smo da pripremimo vozilo radi dobijanja sertifikata. IV. Priprema vozila za prevoz opasne materije od klase 2 do klase 9.(osim kl.1+7) V. Pomo prilikom prekrajnog postupka na teritoriji Republike Maarske. (advokat, prevodioc) VI. Nabavka tranzitne dosvole prilikom prevoza opasne materije preko teritorije sledei drava: Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Maarska. Nai kontakti: ADR-Centrum D.o.o, Partizanski put 2, 24426 Trenjevac
tel./fax: 024/ 883-021 mob: 063/ 507-419 web: www.adr-centrum.com e-mail: office@adr-centrum.com

Spediter.com

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Spediter.com

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Opasne materije Propisi tite od nesree LID Svako vozilo koje uestvuje u saobraaju predstavlja odreenu opasnost.

Propisi koji se primenjuju za prevoz opasnih materija

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

USLOVI ODVIJANJA BILATERALNOG VANLINIJSKOG SAOBRAAJ SA EVROPSKIM ZEMLJAMA

izlazak praznog, ulazak punog

ulazak praznog, izlazak punog

oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

uslovno oslobodjeno kontigent dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

10. 11. 12.

Estonija Italija Letonija

oslobodjeno dozvola dozvola kontigent dozvola

dozvola dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

14. 15. 16.

Luksemburg Makedonija Moldavija

oslobodjeno dozvola dozvola oslobodjeno dozvola dozvola oslobodjeno dozvola dozvola

dozvola kontigent dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola dozvola

oslobodjeno dozvola konigent

oslobodjeno dozvola kontigent

24. 25. 26.

Turska Ukrajina Finska

oslobodjeno dozvola dozvola oslobodjeno dozvola kontigent

oslobodjeno dozvola oslobodjeno dozvola dozvola

28. 29. 30.

Holandija Hrvatska eka Republika

oslobodjeno dozvola dozvola kontigent kontigent

dozvola dozvola kontigent

oslobodjeno dozvola kontigent oslobodjeno dozvola

oslobodjeno dozvola dozvola

uslovno oslobodjeno dozvola dozvola

Pravni osnov za uvoz-izvoz

Dokumenta i obrasci u carinskom postupku

Inspecijske kontrole na granici

Fitosanitarna inspekcijska kontrola

Veterinarsko - sanitarna kontrola

Ekoloki inspekcijski nadzor

Posebne napomene Posebne napomene

Posebne napomene izvoz

Posebne napomene uvoz

Dokumenta koja izdaje Privredna komora Srbije

Naknada za korienje puteva

410 610 460 680 470 700 520 780

1.230 1.370 1.400 1.560

2.470 2.750 2.820 3.130

1.280 1.420 1.460 1.620

2.620 2.920 2.990 3.320

5.170 5.760 5.900 6.550

960 990 1.100

2. Azerbejdjan 3 Belgija 4. Belorusija

6. Bugarska * bilateralno-tranzitne za prevoze za tree zemlje ili iz tree zemlje

12.350 2. 850 143 11.400 570 95

bilateralno-tranzitne bilateralne ( 9.000 + 800 + 400) tranzitne za brod