166 Pravo Na Pravicno Sudjenje

Nula Mol i Katarina Harbi PRAVO NA PRAVINO SUENJE Vodi za primenu lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima
Miljenja izraena u ovoj publikaciji miljenja su autora i ne povlae odgovornost Saveta Evrope. Oni se ne mogu smatrati zvaninim tumaenjem koje obavezuje drave ugovornice, organe Saveta Evrope ili druge organe ustanovljene na osnovu Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava.
Nula Mol i Katarina Harbi
PRAVO NA PRAVINO SUENJE

Vodi za primenu lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima
Prirunik o ljudskim pravima, br. 6
Savet Evrope Beograd, 2007
THE RIGHT TO A FAIR TRIAL A guide to the implementation of Article 6 of the European Convention on Human Rights Nuala Mole and Catharina Harby Human rights handbooks, No. 6 2nd edition, August 2006 Autori Nula Mol i Katarina Harbi Izdava Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu Sinelieva 9, 11000 Beograd Tel. + 11 30 88 411 www.coe.int; www.coe.org.yu Za izdavaa Vladan Joksimovi Struna redakcija prevoda Tatjana Papi Prevod Alpha Team One Lektor i korektor Jasna Alibegovi Tira 1000 primeraka ISBN 978-86-84437-33-6 Priprema i tampa Dosije, Beograd
SADRAJ
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 lan 6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Opti pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Na koju vrstu postupaka se odnosi lan 6?. . . . . . . . . . . . . . . 17 ta su graanska prava i obaveze? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Graanska prava ili obaveze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 ta nisu graanska prava i obaveze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 ta je krivina optuba? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Znaenje izraza krivina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Znaenje izraza optuba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 ta podrazumeva pravo na javnu raspravu?. . . . . . . . . . . . . . 40 ta znai javno izricanje presude? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 ta znai garantija razumnog roka?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Kako se rauna vreme?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sloenost predmeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ponaanje podnosioca predstavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ponaanje vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koje je pravo podnosioca ugroeno? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 49 51 52 54
ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Nezavisnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Pravo na pravino suenje
Sastav i izbor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Utisak koji sud ostavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Potinjenost drugim organima vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Nepristrasnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Razliite uloge sudije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Ponavljanje postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Specijalizovani sudovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Porote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Odricanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Obrazovan na osnovu zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 ta sve obuhvata pravina rasprava? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Pristup sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Prisustvo u postupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Pravo lica da ne inkriminie samo sebe . . . . . . . . . . . . . . . 85 Jednakost strana i pravo na akuzatorni postupak . . . . . . . 87 Pravo na obrazloenu presudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Koja posebna prava vae za maloletnike?. . . . . . . . . . . . . . . . 95 Kakva je situacija u pogledu prihvatljivosti dokaza? . . . . . . 99 Koji postupci mogu biti u suprotnosti s pretpostavkom nevinosti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 ta znai pravo na brzo i razumljivo obavetavanja o optubama predvieno lanom 6, stav 3 (a)? . . . . . . . . . . . 109 ta su odgovarajue vreme i uslovi prema lanu 6, stav 3 (b)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 ta sadri pravo na zastupanje i pravnu pomo prema lanu 6, stav 3 (c)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Sadraj
Kako se tumai pravo na prisustvo i ispitivanje svedoka prema lanu 6, stav 3 (d)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 ta ukljuuje pravo na prevodioca prema lanu 6, stav 3 (e)?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Nadzorna uloga Evropskog suda za ljudska prava . . . . . . . . 132
LAN 6 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

Pravo na pravino suenje 1. Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi protiv njega, ima pravo na pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izrie javno, ali se tampa i javnost mogu iskljuiti s celog ili s dela suenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom drutvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zatita privatnog ivota stranaka, ili u meri koja je, po miljenju suda, nuno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da nakodi interesima pravde. 2. Svako ko je optuen za krivino delo smatrae se nevinim sve dok se ne dokae njegova krivica na osnovu zakona. 3. Svako ko je optuen za krivino delo ima sledea minimalna prava: a) da u najkraem moguem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima za optubu protiv njega; b) da ima dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane; c) da se brani lino ili putem branioca koga sam izabere, ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za
pravnu pomo, da ovu pomo dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju; d) da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispituju i da se obezbedi prisustvo i sasluanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji vae za one koji svedoe protiv njega; e) da dobije besplatnu pomo prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na Sudu.
10
UVOD
Ovaj prirunik ima za cilj da itaocima omogui da shvate na koji se nain mora voditi pravni postupak na nacionalnom nivou da bi se ispunile sve obaveze koje proistiu iz lana 6. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
LAN 6
Kao to se moe videti iz teksta na stranici 9, lanom 6 je zajemeno pravo na pravinu i javnu raspravu u odluivanju o graanskim pravima i obavezama pojedinca ili o krivinoj optubi protiv njega. Evropski sud za ljudska prava, a ranije Komisija, su iroko tumaili ovu odredbu, polazei od njenog sutinskog znaaja za funkcionisanje demokratije. U predmetu Delkur protiv Belgije, Sud je zakljuio da u jednom demokratskom drutvu pravo na pravino voenje sudskog postupka, u znaenju koje mu daje Konvencija, zauzima toliko vano mesto da restriktivno tumaenje lana 6, stav 1 ne odgovara cilju i svrsi te odredbe.1 Prvi stav lana 6 primenjuje se i na graanski i na krivini postupak, ali se drugi i trei stav primenjuju samo na krivini postupak. Meutim, kao to biti objanjeno docnije u ovom priruniku, u izvesnim okolnostima se i na graanski postupak mogu primenjivati garantije sline onima koja su detaljno navedena u stavovima 2 i 3 lana 6.
1 Delcourt v. Belgium, 17. januar 1970. godine, st. 25.
11
Tekst ovog lana je, meutim, samo polazite, budui da Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi iroko tumai lan 6.2 Jurisprudencija odreuje sadraj prava iz Konvencije i u ovom priruniku e se analizirati odluke Komisije i Suda koje se odnose na lan 6. Potrebno je izneti jedno upozorenje u vezi s jurisprudencijom vezanom za lan 6. Naime, Sud nee proglasiti prihvatljivom nijednu predstavku ako prethodno nisu bili iscrpeni svi domai pravni lekovi,3 to znai da su gotovo svi predmeti koji se odnose na navodna krenja lana 6, da bi uopte doli do Strazbura, prethodno morali da prou sve nacionalne sudske instance, ukljuujui i onu najviu. esto se dogaa da Sud zakljui da nije dolo do krenja lana 6, zato to smatra da je postupak uzet u celini bio pravian, budui da je via sudska instanca mogla da ispravi greke nieg suda. Stoga, vrlo je lako pasti u zamku i misliti da je odreena prodecuralna manjkavost u postupku u skladu sa standardima Konvencije, zato to sud u Strazburu nije zakljuio da ona predstavlja povredu Konvencije. Sud, meutim, esto donosi takav zakljuak zato to je pomenutu greku, barem delimino, ispravio vii sud. Sudije koje sude u niim sudovima duni su da obezbede potovanje lana 6 u postupku koji se pred njima vodi. Oni ne smeju da se oslone na mogunost da e neki vii sud ispraviti njihove greke.
Neke reference u ovom priruniku odnose se na odluke Evropske komisije za ljudska prava. Komisija je bila prvi filter za predstavke, koji je ukinut 1998. godine, kada je stupio na snagu Protokol br. 11 uz Konvenciju. Danas sve odluke donosi Evropski sud za ljudska prava. Videti lan 35.
12
OPTI PREGLED
Ovaj kratki opti pregled ima za cilj da sve one koji se bave pravosuem upozna s garantijama sadranim u lanu 6. Naredna poglavlja e se detaljnije baviti svakom od njih ponaosob. Sam tekst lana nije nita drugo do okosnica. Praksa Suda, na koju se obilato pozivamo u celom priruniku, prua neophodne detalje za razumevanje prirode prava o kojima je re. Iako se u lanu 6 govori o pravu na pravino suenje, garantije se esto primenjuju znatno pre no to je pojedinac krivino optuen ili se, u graanskopravnim predmetima, mogu primenjivati na upravne faze koje prethode otpoinjanju sudskog postupka. Te garantije ne prestaju kod izricanja presude, ve se odnose i na fazu njenog izvrenja. Mnoge garantije iz lana 6, posebno pojam pravinosti, primenjuju se i na krivini i na graanskopravni postupak. Izrazi krivina i optuba, kao i graanska prava i obaveze imaju autonomno znaenje prema Konvenciji, i to znaenje se esto razlikuje od nacionalnih definicija tih izraza. Tamo gde se radi o graanskim pravima ili optunici, kako je to definisano praksom Suda, svako mora imati pristup sudu, to jest, nezavisnom i nepristrasnom sudu, ustanoljenom na osnovu zakona, ije odluke ne mogu biti podreene nijednoj vlasti koja nije sudska. Najvei deo prakse Suda odnosi se na ispitivanje obezbeenja koja moraju da postoje da bi se garantovao pristup sudu. Od trenutka zapoinjanja sudskog postupka, taj postupak se po pravilu mora odvijati pred oima javnosti i presuda uvek mora biti javno izreena. Postupak mora biti zakljuen izricanjem obrazloene presude u razumnom roku, a naknada mora biti isplaena zbog nepotrebnih odlaganja. Ova obaveza traje sve
13
dok presuda ne bude izvrena. Takvu odliku postupak nee imati ako nameravani efekat presude moe biti promenjen delovanjem nesudske vlasti na tetu jedne od stranaka.4 Ako je presuda doneta protiv nekog javnog organa, ona mora biti automatski izvrena.5 Ako je presuda izreena protiv privatnog lica, dopustivo je da se trai da stranka u iju je korist presueno preduzme dodatne korake radi izvrenja presude, dok god drava snosi konanu odgovornost za osiguravanje izvrenja presude.6 Ako nijednom drugom zvaniniku pravosudnog sistema nije poverena ova konkretna odgovornost, onda e tu odgovornost snositi sudija koji je presudu izrekao. Tokom sudskog postupka, moraju se potovati naela kao to su pretpostavka nevinosti i jednakosti strana. Deca i ostale posebno osetljive stranke moraju uivati posebnu zatitu. Posebna prava primenjuju se samo na one koji su optueni za krivino delo (lan 6, stav 3, take ae), ali je Sud zakljuio da su i u graanskopravnim predmetima uporedive garantije, da bi se postupak mogao oceniti kao pravian. Drava ima pozitivnu obavezu da preduzme sve neophodne korake kako bi se osiguralo da ova prava budu zajamena kako u teoriji, tako i u praksi. Ovo podrazumeva davanje dovoljnih finansijskih sredstava pravosudnom sistemu. Ono to sledi u ovom priruniku posebno je vano za sudije koji su osnovni uvari prava zajemenih lanom 6. Sudije su dune da obezbede da postupak koji se odvija u njihovim sudnicama, bez obzira na to da li je re o istranom postupku, samom suenju ili se pak ve dolo do faze izvrenja presude, bude u skladu sa svim naznaenim standardima. Sudije, meutim, nisu jedini na kojima lei ta odgovornost. Policija i tuioci imaju obavezu prema rtvama
4 5 6 Van de Hurk v. the Netherlands, 19. april 1994. Hornsby v. Greece, 19. mart 1997. i Burdov v. Russia, 7. maj 2002. Glaser v. the United Kingdom, 19. septembar 2000.
14
Opti pregled
krivinih dela (ili preivelim lanovima porodice) da obezbede da se sprovede delotvorna istraga u datom predmetu. U graanskopravnim predmetima, javni pravobranioci, kao i advokati iz sistema pravne pomoi, koji su zadueni za zatitu prava svojih klijenata proisteklih iz lana 6, moraju obavljati svoje profesionalne dunosti u skladu sa standardom koji omoguuje da jemstva pravinog suenja budu praktina i delotvorna, a ne teorijska i iluzorna. Svi oni koji uestvuju u krivinom pravosuu duni su da potuju dostojanstvo optuenih i da tite bezbednost rtava i svedoka. Nemogunost pristupa advokatu za vreme boravka u policijskom pritvoru ili za vreme boravka u pritvoru pre suenja, takoe, moe naruiti pravinost suenja. Zlostavljanje lica lienih slobode otvara pitanja u vezi sa lanom 3 (zabrana muenja, neovenog i poniavajueg postupanja) ili u vezi sa lanom 8 (pravo na moralni i fiziki integritet koji je zatien u okviru kategorije privatnog ivota u tom lanu). To, takoe, moe uticati na pravinost suenja. Ako postoje navodi o zlostavljanju, neophodno je sprovesti delotvornu zvaninu istragu. Ta istraga treba da bude takva da vodi identifikovanju i kanjavanju odgovornih. Bez ovog praktinog obezbeenja, zabrana muenja, koja je od sutinskog znaaja, bila bi nedelotvorna u praksi. Tako bi bilo omogueno predstavnicima drave da zloupotrebe prava onih nad kojima imaju kontrolu i da za to ne budu kanjeni.7 Shodno lanu 53 Evropske konvencije o ljudskim pravima, obaveze koje proistiu iz drugih meunarodnih instrumenata, kao to je Konvencija UN protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih kazni i postupaka,8 predstavljaju deo obaveza jedne drave. Javnim slubenicima se esto se poverava sprovoenje postupaka koji na odluujui nain utiu na graanska prava
7 8 Assenov and others v. Bulgaria, 28. oktobar 1998. godine, st. 102. Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), br. 9/91 (prim. ur.).
15
i obaveze, tako to odluuju o staranju nad decom, registraciji prometa nepokretnosti ili izdavanju dozvola. I oni su duni da se ponaaju u skladu s jemstvima iz lana 6. Konano, primena lana 6 nije ograniena samo na unutranji sudski postupak. Sud je takoe zakljuio da drava ima obaveze iz lana 6 Konvencije i onda kada proteruje ili izruuje pojedinca radi izvoenja pred sud u drugoj dravi, ako postoji verovatnoa da to suenje nee imati osnovne elemente pravinog suenja.9 Isto ovo naelo se primenjuje, samo obrnuto, i onda kada je re o izvrenju stranih presuda.
Soering v. The United Kingdom, 7. jul 1989. godine i Mamatkulov and Askarov v. Turkey, 4. februar 2005.
16
NA KOJU VRSTU POSTUPAKA SE ODNOSI LAN 6?

I u krivinim i u graanskopravnim predmetima, kada se odluuje bilo o graanskim pravima ili o krivinim optubama, pojedinci o kojima je re moraju imati pristup sudu (videti dole, str. 74, ta sve obuhvata pravina rasprava?). O parnici ili optubi mora odluivati propisno osnovan sud (videti dole, str. 58, ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan). Meutim, garantije propisane lanom 6 ne primenjuju se samo na sudski postupak, ve i na faze koje tom postupku prethode, kao i na one koje mu slede. U krivinim predmetima, garantije se odnose na istragu pre suenja; to je istraga koju sprovodi policija. Sud je u predmetu Imbrosia protiv vajcarske10 zakljuio da garantija koja se odnosi na razumni rok poinje da se rauna od trenutka kada se podigne optunica,11 kao i da druge garantije iz lana 6 posebno one iznete u stavu 3 mogu takoe biti relevantne i pre no to predmet bude upuen sudu, ako i u kojoj meri postoji mogunost da suenje bude ozbiljno prejudicirano inicijelnim nepotovanjem garantija. Sud je takoe zakljuio da se u predmetima koji se odnose na lan 8 Konvencije pravo na porodini ivot takoe ima primenjivati lan 6 u upravnim fazama postupka.12 lan 6 ne jemi pravo albe. To pravo je za krivine predmete zajemeno lanom 2 Protokola br. 7 uz Konvenciju.
10 11 12 Imbroscia v. Switzerland, 24. novembar 1993. godine, st. 36. Videti nie, str. 32, radi detaljnijeg objanjenja izraza optuba. Videti, npr. Johansen v. Norway, 27. jun 1996.
17
Meutim, iako lan 6 ne jemi pravo albe, Sud je zakljuio da se, onda kada drava svojim unutranjim pravom obezbeuje pravo albe, i u tim postupcima primenjuju garantije iz lana 6.13 Nain na koji se te garantije primenjuju mora, meutim, zavisiti od posebnih odlika takvih postupaka. Mora se voditi rauna o celini postupka koji se vodi u okviru unutranjeg pravnog poretka, o zakonskom i praktinom funkcionisanju albenog organa, kao i o ovlaenjima i nainu na koji se predoavaju i tite interesi stranaka.14 Samim tim, u lanu 6 nije predvieno pravo na neku posebnu vrstu albe niti nain na koji e se po albama reavati. Sud je takoe zakljuio da se lan 6 primenjuje i na postupke pred ustavnim sudom, ako ishod tih postupaka neposredno odluuje o nekom graanskom pravu ili obavezi.15 U predmetu Emesa Sugar NV protiv Holandije16 pokrenuto je pitanje da li Evropski sud za ljudska prava moe da razmatra pravinost postupka voenog pred Evropskim sudom pravde (ESP); ali na njega nije dat odgovor, budui da je predstavka po drugim osnovama proglaena neprihvatljivom. ESP je, meutim, zakljuio da se lan 6 primenjuje i na postupke koji se vode shodno pravu Evropske unije.17 lan 6, takoe, obuhvata postupak posle suenja, kakav je izvrenje presude. U predmetu Hornsbi protiv Grke,18 Sud je zakljuio da bi prava iz lana 6 bila iluzorna ako bi unu13 14 15 16 17 Delcourt v. Belgium, 17. januar 1970, st. 25. Monnell and Morris v. United Kingdom, 2. mart 1987, st. 56. Krcmar v. Czech Republic, 3. mart 2000, st. 36. Emesa Sugar NV v. the Netherlands, odluka o prihvatljivosti od 13. januara 2005. Videti, npr. Orkem v. Commission (predmet 374/87) 1989 ECR 3283; Limburgse Vinyl Maatschappij NV v. Commission (spojeni predmeti T305/94-T-335/94) 1999 ECR II-931, kao i Baustahlgewebe v. Commission (predmet C-185/95) 1998 ECR I-8417. Hornsby v. Greece, 19. mart 1997, st. 40.
18
18
Na koju vrstu postupaka se odnosi lan 6?
tranji pravni sistem visoke strane ugovornice omoguio da konana, obavezujua sudska odluka ostane neoperativna na tetu jedne stranke. To je potvreno u predmetu Burdov protiv Rusije, koji se odnosio na neizvrenje presude kojom je naloeno da se podnosiocu predstavke, zbog toga to je bio izloen radioaktivnom zraenju, isplati naknada. Sud je naglasio da finansijske tekoe s kojima se drava suoava ne mogu biti opravdanje za neizvrenje onoga to je presudom naloeno.19 U postupcima protiv drave, u kojima drava izgubi, izvrenje presude mora nastupiti automatski. U postupcima izmeu privatnih lica, pravila koja nalau da strana, u iju je korist doneta presuda, preduzme dalje korake kako bi izvrila presudu ne predstavljaju per se krenje lana 6, iako drava snosi konanu odgovornost za obezbeivanje izvrenja presude i potovanje vladavine prava.20 Drava se ne sme meati u ishod sudskog postupka (detaljnije videti nie, str. 58, ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan). Sud je stao na stanovite da intervencija zakonodavnog tela, preduzeta da se odredi ishod tekueg sudskog postupka, moe predstavljati krenje naela jednakosti strana.21 U predmetu Van de Hurk protiv Holandije Sud je utvrdio da je ovlaenje da se donese obavezujua odluka, koju nesudska vlast ne moe promeniti na tetu neke od strana, inherentno samom pojmu suda i izrazu odluivanje.22
19 Burdov v. Russia, 7. maj 2002, st. 35. Zbog neizvrenja konane sudske odluke mogu se pokrenuti i pitanja koja proistiu iz lana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju, budui da dug po presudi predstavlja imovinu u smislu tog lana. Glaser v. the United Kingdom, 19. septembar 2000. godine i Immobiliare Saffi v. Italy, 28. jul 1999. Stran Greek Refineries and Stratis Andreadis v. Greece, 9. decembar 1994, st. 4649. Vie detalja o naelu jednakosti strana nai ete nie u tekstu, na str. 88, Jednakosta strana i pravo na akuzatorni postupak. Van de Hurk v. the Netherlands, 19. april 1994.
20 21
22
19
Zajedniku odliku pravnih postupaka u nekim zemljama predstavlja mogunost pokretanja preispitivanja po pravu nadzora (supervisory review) ili prigovora (protest) na presudu koju je sud izrekao i za koju ne postoji vie nikakav redovni pravni lek. U predmetu Rjabik protiv Rusije23 razmatrale su se usklaenost tog nadzornog postupka s Konvencijom. Podnositeljka predstavke je pokrenula postupak protiv jedne banke i drave, tvrdei da je vrednost njene uteevine bila znatno smanjena, posle ekonomskih reformi. Uteevinu je stekla radei naporno i nameravala je njome da kupi stan. Drava nije izvrila revalvaciju depozita graana kako bi nadomestila posledice inflacije, to joj je zakon, inae, nalagao. Okruni sud je doneo presudu u korist podnositeljke predstavke i naloio je da joj bude isplaena naknada. Meutim, predsednik Oblasnog suda uloio je zahtev za preispitivanje presude po pravu nadzora, uz obrazloenje da je ta presuda u neskladu s materijalnim pravom. Presuda je ukinuta, a zahtevi podnositeljke predstavke su odbaeni. Evropski sud za ljudska prava je ponovio argumente kojim se rukovodio u predmetu Burdov, dodavi da bi pravo stranke na raspravu pred sudom bilo podjednako iluzorno ako bi pravni sistem odreene drave dopustio da sudsku odluku koja je postala pravosnana i obavezujua poniti via sudska instanca, i to ne na osnovu nekog prava albe, ve na osnovu predloga nekog dravnog slubenika. Utvreno je krenje lana 6. Sud je takoe zakljuio da se lan 6 moe primenjivati ekstrateritorijalno, to znai da obaveze drave po osnovu lana 6 vae i onda kada se pojedinac proteruje ili izruuje da bi mu bilo sueno u postupku koji ima ozbiljne manjkavosti kada
23 Ryabykh v. Russia, 24. jul 2003.
20
Na koju vrstu postupaka se odnosi lan 6?
je re o jemstvima iz lana 6.24 Slino tome, prilikom izvrenja neke strane presude od drave se zahteva da u potpunosti bude uverena da je strana presuda doneta u postupku koji je bio u skladu s osnovnim standardima lana 6.25
24 25
Soering v. the United Kingdom, 7. jul 1989. godine i Mamatkulov and Askarov v. Turkey, 4. februar 2005. Pellegrini v. Italy, 20. jul 2001.
21
TA SU GRAANSKA PRAVA I OBAVEZE?

Garantije sadrane u lanu 6 primenjuju se samo u kontekstu postupaka za odluivanje o graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi. Sud ima obimnu jurisprudenciju u pogledu znaenja izraza graanska prava i obaveze u smislu Konvencije. Znaenje u Konvenciji esto se razlikuje od znaenja koje izraz graanska prava ima u nacionalnom zakonodavstvu. Mada je Sud u nekim predmetima rekao da je pojam graanska prava i obaveze autonoman i da se ne moe tumaiti iskljuivo pozivanjem na unutranje pravo tuene drave,26 on je takoe zakljuio da, kako bi bio primenjen lan 6, u nacionalnom zakonodavstvu mora postojati neko pravo koje Evropski sud moe klasifikovati kao graansko.27 Veliko vee je u predmetu Ro protiv Ujedinjenog Kraljev28 stva, istina s devet glasova prema osam, zakljuilo da se lan 6 ne primenjuje tamo gde su nacionalni sudovi utvrdili da u unutranjem pravu ne postoji nijedno pravo, ak i ako se spor odnosi na tubeni zahtev koji bi se inae po Konvenciji mogao okarakterisati kao zahtev za odluivanje o nekom graanskom pravu. Ovo naelo je primenjeno kako bi se iskljuila mogunost primene lana 6 na tubene zahteve povodom sluajeva nepanje javnih vlasti, tamo gde su domai sudovi utvrdili da ne postoji pravo da se takvi tubeni zahtevi iznesu. Tamo gde takva
26 27 28 Videti, npr. Ringeisen v. Austria, 16. jul 1971, st. 94 i Knig v. the Federal Republic of Germany, 28. jun 1978, st. 88. Z. and Others v. the United Kingdom, 10. maj 2001, i Roche v. the United Kingdom, 19. oktobar 2005. Roche v. the United Kingdom, 19. oktobar 2005.
22
ta su graanska prava i obaveze?
situacija znai da drava ne prua nikakvo pravno zadovoljenje rtvama krenja prava iz Konvencije, Sud je u nekoliko navrata zakljuio da je prekren lan 13 (pravo na delotvorni pravni lek). U takvim sluajevima, Sud je smatrao da je trebalo da podnosioci predstavke imaju na raspolaganju sredstvo koje bi omoguilo da se utvrdi da su propusti javnih vlasti odgovorni za pretrpljena krenja prava, kao i da je trebalo da imaju na raspolaganju sredstva za dobijanje naknade tete.29 Onda kada se utvrdi da odreeno pravo postoji u domaem zakonodavstvu, sledei korak nalae da se odlui da li to jeste ili nije graansko pravo. Mnoge drave su nastojale da opovrgnu primenjivost lana 6, tvrdei da je postupak o kome je re upravni i da se njime ne odluuje o nekom graanskom pravu. Postoji obimna jurisprudencija Suda i Komisije u pogledu toga ta jeste a ta nije graansko pravo ili obaveza, i tumaenje tog izraza je progresivno. Stvari za koje se svojevremeno smatralo da ne spadaju pod opseg lana 6, kao to je socijalno osiguranje, sada po pravilu smatraju graanskim pravima i obavezama lana 6. Neophodno je razmotriti nekoliko stvari kako bi se utvrdilo da li je pravo o kome je re zapravo graansko pravo u smislu Konvencije. Prvo, ono to je bitno jeste karakter samog prava, a ne karakter zakonodavstva.30 Predmet Ringajzen protiv Austrije odnosio se na upravni postupak za registrovanje prenosa zemljita. Sud je zakljuio da
karakter zakonodavstva koji regulie odluivanje u ovoj stvari (graanskopravno, trgovinsko, upravno pravo itd.) i kao i
29 30 Z. and Others v. the United Kingdom, 10. maj 2001, i T. P. and K. M. Z. v. the United Kingdom, 10. maj 2001. Knig v. the Federal Republic of Germany, 28. jun 1978, st. 90.
23
Pravo na pravino suenje karakter organa nadlenog u ovoj stvari (redovni sud, upravni organ itd.), iz tih razloga nemaju veliki uticaj.31
Shodno tome, nije odluujue to kako se u unutranjem zakonodavstvu karakterie neko pravo ili obaveza. Ova smernica je posebno znaajna za predmete koji se tiu odnosa izmeu pojedinca i drave. Sud je zauzeo stav da u takvoj situaciji nije bitno da li su organi nastupali u svojstvu privatnog lica ili u suverenom kapacitetu drave.32 Kljuno pitanje prilikom utvrivanja da li je lan 6 primenjiv ili nije primenjiv na datu stvar jeste da li je ishod postupka od odluujueg znaaja za graanska prava i obaveze.33 Drugo, treba uzeti u obzir svaku jednoobraznu evropsku postavku o prirodi navedenog prava.34 Tree, Sud je zakljuio da, iako je predstava o graanskim pravima i obavezama autonomna, ne moe da se kae da je zakonodavstvo navedene drave beznaajno. Sud je u predmetu Kenig protiv Savezne Republike Nemake zakljuio da
to da li e jedno pravo biti tumaeno kao graansko, u smislu tog izraza iz Konvencijie, mora se odluiti na osnovu sutinskog sadraja i posledica tog prava a ne na osnovu njegove pravne klasifikacije u unutranjem pravnom poretku drave o kojoj je re.35
Kao to je ve reeno, Sud se priklonio pristupu po kome e u svakom predmetu odluivati prema konkretnim okolnostima i zato je moda jednostavnije razmotriti primere situacija u kojima je Sud zakljuio ili pak nije zakljuio, da se tu radi o nekom graanskom pravu ili obavezi.
31 32 33 34 35 Ringeisen v. Austria, 16. jul 1971, st. 94. Knig v. the Federal Republic of Germany, 28. jun 1978, st. 90. H. v. France, 24. oktobar 1989, str. 47. Feldbrugge v. the Netherlands, 29. maj 1986, st. 29. Knig v. the Federal Republic of Germany, 28. jun 1978, st. 89.
24
Graanska prava ili obaveze

Sud je, kao prvo i najvanije, zauzimao stav da su prava i obaveze privatnih lica u njihovim meusobnim odnosima u svim sluajevima graanska prava i obaveze. Prava privatnih lica, fizikih ili pravnih, u meusobnim odnosima tih lica, na primer, u obligacionom pravu,36 trgovinskom pravu,37 porodinom pravu,38 radnom pravu39 i svojinskom pravu,40 uvek su graanska. Ako se neki predmet tie odnosa izmeu pojedinca i drave, onda je to podruje problematinije. Sud je priznao izvestan broj takvih prava i obaveza kao graanska. Zakljuio je da je imovina jedna od onih oblasti na koju se lan 6 moe primeniti. U fazama eksproprijacije, konsolidacije i planiranja, u postupcima koji se tiu graevinskih dozvola i drugih imovinskih dozvola za nekretnine, koji imaju neposredne posledice po imovinska prava,41 kao i u optijim postupcima iji ishod utie na korienje ili uivanje imovine,42 primenjuje se garantija pravinog postupka.
36 Za obligacije koje proistiu iz ugovornog odnosa vidi Ringeisen v. Austria, 16. jul 1971; za obligacije koje proistiu iz deliktnih radnji vidi Axen v. the Federal Republic of Germany, 8. decembar 1983, i Golder v. the United Kingdom, 21. februar 1975. Edificaciones March Gallego S. A. v. Spain, 19. februar 1998. Airey v. Ireland, 9. oktobar 1979. i Rasmussen v. Denmark, 28. novembar 1984. Buchholz v. the Federal Republic of Germany, 6. maj 1981. Pretto v. Italy, 8. decembar 1983. Videti npr. Sporrong and Lnnroth v. Sweden, 23. septembar 1982, Poiss v. Austria, 23. april 1987, Bodn v. Sweden, 27. oktobar 1987, Hkanson and Sturesson v. Sweden, 21. februar 1990, Mats Jacobsson v. Sweden, 28. jun 1990. i Ruiz-Mateos v. Spain, 12. septembar 1993. Npr. Oerlamans v. the Netherlands, 27. novembar 1991. i De Geoffre de la Pradelle v. France, 16. decembar 1992.
37 38 39 40 41
42
25
lan 6 takoe obuhvata pravo na bavljenje komercionalnom delatnou. Predmeti u ovoj oblasti odnosili su se na pravo na oduzimanje dozvole za toenje alkohola nekom restoranu,43 oduzimanje dozvole za medicinsku kliniku44 i izdavanje dozvole za otvaranje i voenje privatne kole.45 lanom 6 su obuhvaeni i sporovi u kojima se odluuje o pravu na bavljenje profesijom kao to je medicina ili pravo.46 Sud je, sem toga, zakljuio da u postupcima koji se odnose na mogunost roditelja i dece da uzajamno uivaju u prisustvu jedni drugih, lan 6 vai kako za javno pravo, tako i za privatno porodino pravo. Primeri u ovoj oblasti jesu odluke da se deca povere na staranje,47 zatim odluke u vezi s mogunou roditeljskog pristupa deci,48 odluke o davanju dece na usvajanje49 ili da se povere hraniteljskoj porodici.50 Kao to je gore ve naglaeno, u svojoj ranijoj praksi Sud je zakljuivao da postupci koji se odnose na beneficije iz domena socijalnih davanja nisu obuhvaena lanom 6. Sada je, meutim, Sud jasno stavio do znanja da lan 6 obuhvata i postupke u kojima se donosi odluka o tome da li neko ima pravo, u skladu s programom socijalne zatite, na povlastice iz oblasti zdravstvenog osiguranja,51 na invalidninu52 i na dravnu penzi43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 Tre Traktrer Aktiebolag v. Sweden, 7. jul 1989. Knig v. the Federal Republic of Germany, 28. jun 1978. godine. Jordebro Foundation v. Sweden, 6. mart 1987, Izvetaj Komisije, 51 DR 148. Knig v. the Federal Republic of Germany, 28. jun 1978, i H. v. Beigium, 30. novembar 1987. Olsson v. Sweden, 24. mart 1988. W. v. the United Kingdom, 8. jul 1987; P, C, and S. v. the United Kingdom, 16. jul 2002. Keegan v. Ireland, 26. maj 1994. Eriksson v. Sweden, 22. jun 1989. Feldbrugge v. the Netherlands, 29. maj 1986. Salesi v. Italy, 26. februar 1993.
26
ju.53 U predmetu uler-Zgragen protiv vajcarske, koji se ticao invalidske penzije, Sud je zakljuio da razvoj prava ... i naelo jednakosti u postupanju nalau da se zauzme stav po kome je danas opte pravilo da se lan 6, stav 1 primenjuje u oblasti socijalnog osiguranja, ukljuujui ak socijalna davanja.54 lan 6 se, pored toga, primenjuje i na postupke u kojima se donosi odluka o obavezi plaanja doprinosa, u skladu s programom socijalne zatite.55 Garantije iz lana 6 primenjuju se na postupke koji se vode protiv javne uprave, a odnose se na ugovore,56 tete nanete u upravnom postupku,57 ili u krivinom postupku.58 Primenjuje se i na postupke u kojima se zahteva naknada zbog nezakonitog pritvora, shodno lanu 5, stav 5 Konvencije, posle oslobaajue presude u krivinom postupku.59 Iako poreski sporovi ne podpadaju pod ospeg lana 6, tim lanom je obuhvaeno pravo na povraaj novanih sredstava uplaenih na ime poreza.60 Sem toga, pravo pojedinca da neko drugo fiziko lice potuje njegov ugled smatra se graanskim pravom.61 Sud je takoe zakljuio da su i postpuci pred ustavnim sudovima ili javnopravni postupci uopte, onda kada njihov ishod moe biti odluujui
53 54 55 56 57 58 59 60 61 Lombardo v. Italy, 26. novembar 1992. Schuler-Zgraggen v. Switzerland, 24. jun 1993, st. 46. Schouten and Meldrum v. the Netherlands, 9. decembar 1994. Philis v. Greece, 27. avgust 1991. Videti, npr. Editions Priscope v. France, 26. mart 1992, Barraona v. Portugal, 8. jul 1987, i X. v. France, 3. mart 1992. Moreira de Azevedo v. Portugal, 23. oktobar 1990. Georgiadis v. Greece, 29. maj 1997. National & Provincial Building Society and Others v. the United Kingdom, 23. oktobar 1997. Videti npr. Fayed v. the United Kingdom, 21. septembar 1994.
27
za graanska prava i obaveze, obuhvaeni garantijama pravinog suenja sadranim u lanu 6.62 U jednom predmetu iz 2004. godine, Sud je saoptio da eli da konano otkloni nedoumice u vezi s primenom lana 6 kada oteeni uestvuje u krivinom postupku. Sud je stao na stanovite da krivina prijava praena zahtevom za uee u postupku, u svojstvu graanske stranke, spada pod opseg lana 6. lan 6, meutim, ne sadri nezavisno pravo na krivino gonjenje ili osudu konkretnog treeg lica zbog nekog krivinog dela.63
ta nisu graanska prava i obaveze

U skladu s pristupom Komisije i Suda koji se zasniva na postavci da u svakom predmetu treba odluivati shodno njegovim specifinim okolnostima, strazburki organi su takoe proglasili izvesne oblasti prava za oblasti koje ne spadaju u opseg lana 6, stav 1. To znai da ak i zahtevi koji se odnose na sporove oko nekog prava koje jeste zajemeno Konvencijom ne moraju automatski aktivirati zatitu po lanu 6. Meutim, lan 13 (pravo na delotvorni pravni lek) primenjuje se uvek, i za to moe biti potreban pravni lek ili mera zatite u postupku koja lii na one mere zatite koje se mogu nai u lanu 6, stav 1.64 Slede primeri pitanja za koja se ne smatra da obuhvataju odluivanje o graanskim pravima i slobodama. Meutim, neke od tih odluka su veoma stare i moda bi ih trebalo iznova promisliti u svetlosti razvoja jurisprudencije Suda.
62 63 64 Ruiz-Mateos v. Spain, 12. septembar 1993. Perez v. France, 12. februar 2004. Z. and Others v. the United Kingdom, 10. maj 2001, i T. P. and K. M. v. the United Kingdom, 10. maj 2001.
28
Opta poreska i carinska pitanja i rocena poreskih dugovanja65 U predmetu Feracini protiv Italije66 Veliko vee se ponovo pozabavilo pitanjem primenjivosti lana 6 na sporove izmeu graana i javnih vlasti koji se odnose na zakonitost neke odluke poreskih organa. Veina (koju je inilo 11 sudija) glasala je za to da se zadri postojei pristup, smatrajui da lan 6 nije primenjiv. Meutim, est sudija je smatralo da nema ubedljivih argumenata za ouvanje postojeeg precedentnog prava suda po kome se u postupcima koji se odnose na oblast oporezivanja ne odluuje o graanskim pravima i slobodama. (Videti gore, str. 22, ta su graanska prava i obaveze?), gde postoji drugaiji pristup novanim kaznama zbog neplaanja poreza.) Presuda Velikog vea u predmetu Jusila protiv Finske (predstavka br. 73053/01, usmena rasprava odrana 5. jula 2006) se isekivala kada je prirunik bio u tampi. Presuda Velikog vea doneta je 23. novembra 2006. godine. Sud je naao (sa 13 prema 4 glasa) da postupak povodom neplaenog poreza, spada u krivini postupak, u smislu lana 6 Konvencije. Takoe, Sud je sa 14 glasova za, Jussila v. Finland, naspram 3 protiv, naao da je re o krenju l. 6 Konvencije. Pitanja imigracije i dravljanstva67 U predmetu Mauia protiv Francuske68 Veliko vee je zakljuilo da postupak koji je doveo do naloga za deportaciju nije
65 Emesa Sugar NV v. the Netherlands, odluka o prihvatljivosti od 13. januara 2005. i, npr. X. v. France, predstavka br 9908/82 (1983), 32 DR 266. Videti, meutim, str. 25, napomena 42. Ferrazzini v. Italy, 12. jul 2001. P. v. the United Kingdom, predstavka br. 13162/87 (1987), 54 DR 211 i S. v. Switzerland, predstavka br. 13325/87 (1988), 59 DR 256. Maaouia v. France, 5. oktobar 2000.
66 67 68
29
bio krivini, niti je tokom njega odluivano o graanskim pravima i obavezama, iako je bio neposredna posledica krivine osude. U predmetu Mamatkulov i Askarov protiv Turske69 Sud je, slino tome, zakljuio da postupak ekstradicije radi izvoenja lica optuenog za krivino delo pred sudovima druge drave nije ni graanski ni krivini u smislu obezbeivanja garantija iz lana 6 pojedinacu ija se ekstradicija trai. Radni sporovi u vezi s dravnim slubenicima iji rad podrazumeva ovlaenja data javnim pravom i u vezi s obavezama iji je cilj ouvanje optih interesa drave, kao to su oruane snage ili policija70 Obaveza sluenja vojnog roka71 Predmeti u vezi s izvetavanjem o sudskom postupku Primer je predmet Atkinson Kruk i Independent protiv Ujedinjenog Kraljevstva72 kome su podnosioci predstavke (dvoje novinara i jedne novine) tvrdili da je njihovo pravo iz lana 6 na pristup sudu prekreno zbog toga to nisu imali pravo da uloe albu na odluku o tome da se postupak izricanja presude, u procesu s koga su eleli da izvetavaju, bude zatvoreno za javnost. Komisija je smatrala da nema niega to bi nagovestilo da su podnosioci predstavke na osnovu unutranjeg prava uivali graansko pravo da izvetavaju o tom postupku izricanja presude, te je stoga zakljuilo da se pritube podnosilaca predstavke zapravo nisu odnosile na graansko pravo ili obavezu u smislu lana 6. Pravo na kandidovanje na javnu funkciju73
69 70 71 72 73 Mamatkulov and Askarov v. Turkey, 4. februar 2005. Pellegrin v. France, 18. decembar 1999, i Frydlender v. France, 27. jun 2000. Nicolussi v. Austria, predstavka br. 11734/85 (1987), 52 DR 266. Atkinson Crook and The Independent v. the United Kingdom, predstavka br. 13366/87 (1990), 67 DR 244. Habsburg-Lothringen v. Austria, predstavka br. 15344/89 (1989), 64 DR 210.
30
Pravo na dravno obrazovanje74 Odbijanje da se izda paso75 Pitanja u vezi s pravnom pomoi u graanskim stvarima76 Videti, meutim, takoe dole, str. 74, ta sve obuhvata pravina rasprava? Pravo na leenje o dravnom troku77 Ovu odluku bi moda trebalo preispitati u svetlu odluke u predmetu uler-Zgragen protiv vajcarske.78 Tamo gde drava izabere da obezbedi javnu zdravstvenu negu preko privatnih drutava za socijalno osiguranje primenjuje se lan 6.79 U predmetu Aingdejn protiv Ujedinjenog Kraljevstva80 graansko pravo o kome je re bilo je pravo duevnog bolesnika da bude prebaen u drugu psihijatrijsku bolnicu kako bi mu bilo prueno neophodno leenje pre otputanja iz bolnice. Jednostrana odluka drave da nadoknadi tetu rtvama elementarnih nepogoda81 Ovu odluku moda treba preispitati u svetlu presude u predmetu Burdov protiv Rusije. Patentne prijave82
74 75 76 77 78 79 80 81 82 Simpson v. the United Kingdom, predstavka br 14688/89 (1989), 64 DR 188. Peltonen v. Finland, predstavka br. 19583/92, (1995), 80-A DR 38. X. v. the Federal Republic of Germany, predstavka br. 3925/69 (1974), 32 CD 123. L. v. Sweden, predstavka br. 10801/84 (1988), 61 DR 62. Schuler-Zgraggen v. Switzerland, 24. jun 1993. Van Kuck v. Germany, 12. jun 2003. godine. Ashingdane v. the United Kingdom, 28. maj 1985. godine. Nordh and Others v. Sweden, predstavka br. 14225/88 (1990), 69 DR 223. X. v. Austria, predstavka br. 7830/77 (1978), 14 DR 200. Zakljueno je, meutim, da sporovi oko vlasnitva nad patentima predstavljaju sporove oko graanskih prava. (British American Tobacco v. the Netherlands, predstavka br. 19589/92, 20. novembar 1995. godine).
31
TA JE KRIVINA OPTUBA?
Garantije sadrane u ovom odeljku prirunika o lanu 6 primenjuju se samo u kontekstu krivinih postupaka i iskljuivo na one protiv kojih je podignuta krivina optuba. Sud ima obimnu praksu u vezi sa znaenjem izraza krivina i optuba u smislu Konvencije. Znaenje iz Konvencije esto se razlikuje od znaenja koje ti pojmovi imaju u domaem zakonodavstvu.
Znaenje izraza krivina

Iako drave imaju iroko polje slobodne procene prilikom odluivanja o tome koje vrste ponaanja predstavljaju krivino delo, normalno ostvarivanje prava iz Konvencije, na primer slobode govora ili slobode izraavanja, ne moe biti krivino delo. Meutim, neki vidovi ponaanja, kao to je teak seksualni napad, moraju podrazumevati krivinu sankciju ako se ele zatiti prava rtava.83 Kao to je Sud saoptio u predmetu Engel i ostali protiv Holandije,84 visoke strane ugovornice imaju pravo da kategorizuju stvari u svom unutranjem pravu kao krivina, disciplinska ili upravna, dokle god ta distinkcija sama po sebi nije u suprotnosti s Konvencijom. U tom predmetu, Sud je utvrdio kriterijume za odluivanje o tome da li je optuba krivina u smislu lana 6 ili nije. Ta naela su potvrena u potonjoj praksi Suda.
83 84 X. and Y. v. the Netherlands, 26. mart 1985. Engel and Others v. the Netherlands, 8. jun 1976, st. 81.
32
ta je krivina optuba?
Ovde su relevantne etiri stvari: klasifikacija u unutranjem zakonodavstvu, priroda dela, svrha kazne, i priroda i teina kazne. Klasifikacija u unutranjem pravu Ako je optuba klasifikovana kao krivina u unutranjem pravu drave lanice, onda se lan 6 automatski primenjuje na postupak kao i sva dole navedena razmatranja. Meutim, ako optuba nije klasifikovana kao krivina, to ne znai automatski da se ne primenjuju garantije pravinog suenja sadrane u lanu 6. Naime, kada bi to bilo tako, onda bi drave lanice mogle da izbegnu primenu garantija pravinog suenja tako to bi dekriminalizovale ili reklasifikovale krivine optube. Kao to je Sud saoptio u predmetu Engel i ostali protiv Holandije,
kada bi drave lanice mogle po sopstvenom nahoenju da klasifikuju neko delo kao prekrajno umesto kao krivino, ili da gone poinioca kombinovanog dela prekrajno a ne krivino, onda bi delovanje sutinskih normi lanova 6 i 7 bilo podreeno njihovoj suverenoj volji. Ako bi se ovo proirilo, mogle bi nastupiti posledice koje su u potpunom neskladu sa svrhom i ciljem Konvencije.85
Sud je koristio slian pristup i u predmetu Lauko protiv Slovake86 za situacije u kojima su dela za koja je Sud utvrdio da su po svome biu krivina, u unutranjem pravu bila klasifikovana kao upravna. Kada sude po upravnim delima koja su krivina po svojoj prirodi, sudovi moraju ispunjavati sve zahteve sadrane u lanu 6.
85 86 Engel and Others v. the Netherlands, 8. jun 1976, st. 81. Lauko v. Slovakia, 2. septembar 1998. godine.
33
Priroda krivinog dela Ako se norma o kojoj je re primenjuje iskljuivo na ogranienu grupu ljudi, kao to su pripadnici jedne profesije, onda bi to moglo da ukae da je re o disciplinskoj, a ne o krivinoj normi. Meutim, ako norma ima opte posledice, onda je verovatno da e ona u smislu lana 6 biti krivina. U predmetu Veber protiv vajcarske, podnosilac predstavke je podneo krivinu prijavu zbog klevete i odrao je konferenciju za novinare kako bi obavestio javnost o tome. Kanjen je novano, zbog ometanja tajnosti istrage. Podnosilac predstavke se alio na krenje lana 6, zato to je njegova alba na presudu bila odbaena a da pritom nije odrana javna rasprava. U ovom sluaju Suda je morao da donese odluku da li se radilo o krivinom delu i zauzeo je sledei stav:
Disciplinske mere se po pravilu uvode kako bi se obezbedilo da pripadnici odreenih grupa potuju izvesna pravila ponaanja. Pored toga, u veini Visokih strana ugovornica, objavljivanje informacija koje se odnose na tekuu istragu predstavlja delo koje je u neskladu s tim pravilima i kanjivo je na osnovu niza razliitih odredaba. Lica koja su vie od ostalih duna da uvaju poverljivost istrage, kao to su sudije, advokati i svi oni koji su usko povezani s funkcionisanjem sudova podleu, u takvom sluaju, nezavisno od bilo kakvih krivinih sankcija, disciplinskim kaznama ve zbog same prirode svoje profesije. S druge strane, stranke koje u tom postupku uestvuju samo kao osobe koje podleu nadlenosti sudova, stoga ne spadaju u disciplinsku sferu pravosudnog sistema. Meutim, budui da lan 185 potencijalno pogaa celo stanovnitvo, onda je delo koje on definie, i kojim propisuje kaznene sankcije, krivino delo po drugom kriterijumu.87
Prema tome, ova odredba nije iskljuivo disciplinska po svom karakteru zato to nije ograniena samo na neku grupu ljudi koji obavljaju jednu ili vie specifinih funkcija.
87 Weber v. Switzerland, 22. maj 1990, st. 33.
34
Slino tome, u predmetu Demikoli protiv Malte,88 koji se ticao novinara koji je objavio lanak u kome se otro kritikuju dva lana parlamenta, postupak u kome su prekrena njegova prava nije karakterisan kao pitanje unutranjeg parlamentarnog reda, jer je relevantna odredba potencijalno pogaala celo stanovnitvo. Meutim, u predmetu Ravnsborg protiv vedske,89 Sud je zakljuio da su se novane kazne, koje su bile izreene, odnosile na izjave koje je podnosilac dao u svojstvu stranke u postupku. Ta mera postoji kako bi se osiguralo potovanje sudskih postupaka, te je blia disciplinskoj meri nego krivinoj optubi. Iz tih razloga, ovde nije bio primenjiv lan 6. Svrha kazne Ovaj kriterijum ima za cilj da se napravi razlika izmeu krivinih i isto administrativnih sankcija. U predmetu Uctirk protiv Federalne Republike Nemake,90 Sud je razmatrao predmet koji se odnosio na nesmotrenu vonju koja je u Nemakoj dekriminalizovana. Meutim, Sud je sasvim jasno stavio do znanja da je takva vonja i dalje krivina shodno lanu 6. Ta norma je jo uvek imala one karakteristike koje su osnovna odlika krivinog dela. Ona je, naime, opteprimenjiva jer se odnosi na sve uesnike u saobraaju, a ne samo na odreenu grupu (vidi gore), a primenjena je uz sankciju (novana kazna) kaznenog i preventivnog karaktera. Sud je takoe primetio da velika veina drava ugovornica smatra da saobraajni prekraji jesu krivina dela.
88 89 90 Demicoli v. Malta, 27. avgust 1991. godine. Ravnsborg v. Sweden, 21. februar 1994. godine. ztrk v. the Federal Republic of Germany, 21. februar 1984.
35
U predmetu Ezeh i Konors protiv Ujedinjenog Kraljevstva,91 Veliko vee je utvrdilo da je lan 6 primenjiv na disciplinski postupak koji se sprovodi u zatvoru onda kada su protiv podnosilaca predstavke podignute optube koje predstavljaju krivina dela po krivinom zakonu i kada bi im, poto krivica bude utvrena, upravnik zatvora mogao dosuditi dodatne dane zatvora, iz kaznenih razloga. Kada se u nekom predmetu ne radi o zatvorskoj kazni ili pretnji zatvorom, nego o novanoj kazni, Sud razmatra da li je re o materijalnoj naknadi tete ili je to u sutini kazna kojom se odvraa od ponavljanja krivinog dela. Samo u tom drugom sluaju smatra se da takva kazna spada u krivinu sferu.92 Priroda i teina kazne Ovaj kriterijum se razlikuje od svrhe kazne (videti gore). Ako svrha kazne nije takva da je lan 6 primenjiv, onda e Sud razmatrati prirodu i teinu kazne koji takoe mogu uticati na primenu garantija pravinog suenja. Lienje slobode je kazna koja po pravilu ini neku normu krivinom, a ne prekrajnom. U predmetu Engel i ostali protiv Holandije, Sud je zakljuio da
u drutvu koje poiva na vladavini prava, lienje slobode koje se namee kao kazna spada u krivinu sferu, sem kada je re o onim lienjima slobode koja po svojoj prirodi, trajanju ili nainu izvrenja nisu znaajno tetna. Teina onoga u emu se u datom predmetu radi, tradicije Visokih strana ugovornica i vanost koju Konvenciji pridaje potovanju fizike slobode nekog lica, nalau da bude upravo tako.93
91 92 93 Ezeh and Connors v. the United Kingdom, 9. oktobar 2003. Npr. Bendenoun v. France, 24. februar 1994. i Vstberga Taxi Aktierbolag and Vuli v. Sweden, 23. jul 2002. Engel and Others v. the Netherlands, 8. jun 1976, st. 82.
36
U predmetu Benham protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Sud je zakljuio da tamo gde se radi o liavanju slobode, interesi pravde u naelu nalau pravno zastupanje.94 U predmetu Kampbel i Fel protiv Ujedinjenog Kraljevstva,95 Sud je rekao da treba uzeti u obzir gubitak smanjenja kazne od gotovo tri godine, iako je po engleskom pravu to vie privilegija nego pravo, zato to je to imalo za posledicu da zatvorska kazna traje i posle trenutka kada je zatvorenik mogao oekivati da e biti puten na slobodu. Kao to se vidi iz citata navedenog prema presudi u predmetu Engel i ostali protiv Holandije, lan 6 nije primenjiv na svako lienje slobode. Sud je smatrao da duina zatvorske kazne od dva dana nije dovoljna da bi se ta kazna smatrala krivinom. Sama mogunost lienja slobode, takoe, moe uiniti da lan 6 bude primenjiv. U predmetu Engel i ostali protiv Holandije, injenica da je jedan od podnosilaca predstavke na kraju dobio kaznu koja se nije sastojala od lienja slobode nije uticala na ocenu Suda da ishod nije mogao da umanji vanost onoga o emu se radilo na samom poetku.
Znaenje izraza optuba

lan 6 jemi pravino suenje u odluivanju o krivinoj optubi protiv nekog lica, i garantije sadrane u tom lanu primenjuju se od trenutka kada je lice optueno. ta onda znai krivina optuba? Optuba je, po Konvenciji, autonomni pojam koji se primenjuje bez obzira na definiciju optube u unutranjem
94 95 Benham v. the United Kingdom, 10. jun 1996, st. 61. Campbell and Fell v. the United Kingdom, 28. jun 1984, st. 72.
37
pravu. U predmetu Dever protiv Belgije, Sud je saoptio da rei optuba treba pripisati sutinsko, a ne formalno znaenje; smatrao je da je duan da gleda dalje od samog pojavnog oblika i da istrai realnost postupka o kome je re. Potom je Sud rekao da se optuba moe definisati kao
zvanino obavetenje koje nadleni organ vlasti daje pojedincu o navodima da je to lice poinilo krivino delo,
ili, onda kada

postoji situacija koja bitno utie na [osumnjienog] zbog postojanja same sumnje.96
U pomenutom predmetu, posle izvetaja o tome da je podnosilac predstavke prekrio izvesne propise o cenama, tuilac je naloio privremeno zatvaranje njegove prodavnice. Prema belgijskom pravu, krivini postupak protiv podnosioca predstavke nikada nije pokrenut zato to je podnosilac prihvatio vanparninu nagodbu. Ipak, Sud je smatrao da je protiv podnosioca predstavke bila podneta krivina optuba. Naveemo jo nekoliko primera iz kojih se moe videti ta ini jednu optubu: Kada je lice prvi put ispitivano u svojstvu osumnjienog.97 Kada je izdat nalog za hapenje lica zbog poinjenog krivinog dela.98 Kada je lice zvanino obaveteno da se protiv njega vodi krivini postupak.99
96 97 98 99 Deweer v. Belgium, 27. februar 1980, st. 42, 44 i 46. Hozee v. the Netherlands, 22. maj 1998. Wemhoff v. the Federal Republic of Germany, 27. jun 1968. Neumeister v. Austria, 27. jun 1986.
38
Kada istrani organi koji se bave carinskim prekrajima zahtevaju od nekog lica da predoi dokaze i zamrznu njegov bankovni raun.100 Kada je lice imenovalo advokata poto je tuilac pokrenuo postupak na osnovu policijskog izvetaja koji je protiv njega podnet.101 Kao to je ve istaknuto, iako se ini da su postavljeni kriterijumi ispunjeni u postupku ekstradicije u predmetu Dever protiv Belgije, Sud je zakljuio da se lan 6 ne odnosi na te postupke.102 lan 6 se primenjuje na pravne postupke koji se odnose na predlaganje kazne koju osueno lice mora da izdri.103 Onog trenutka kada je utvreno da je lice predmet neke krivine optube, primenjuju se sve garantije sadrane u lanu 6.
100 Funke v. France, 25. februar 1993. 101 Angelucci v. Italy, 19. februar 1991. 102 Salgado v. Spain, 16. april 2002, Mamatkulov and Askarov v. Turkey, 4. februar 2005. 103 T. v. the United Kingdom, V. v. the United Kingdom, obe predstavke od 16. decembra 1999. i Stafford v. the United Kingdom, 28. maj 2002.
39
TA PODRAZUMEVA PRAVO NA JAVNU RASPRAVU?

lan 6 jemi svakome, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi protiv njega, javnu raspravu. Sem toga, u lanu 6 se navodi da tampa i javnost mogu biti iskljueni iz celog ili dela suenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom drutvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zatita privatnog ivota stranaka, ili u meri koja je, po miljenju suda, nuno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da nakodi interesima pravde. Ova odredba nalae da, u naelu, u pretresu u krivinim predmetima imaju prisustvovati tuilac i optueni, a u graanskopravnim predmetima stranke u postupku, kao i da ta rasprava bude otvorena za javnost. Javna rasprava je sutinska karakteristika prava na pravino suenje. Kako je to Sud konstatovao u predmetu Aksen protiv Savezne Republike Nemake,
Javni karakter postupka pred sudskim organima na koji se poziva lan 6, stav 1 titi stranke u sporu od deljenja pravde u tajnosti, bez javnog nadzora; to je, takoe, jedan od naina na koji se moe odravati poverenje u sudove, kako one vie, tako i one nie. injenicom da je deljenje pravde vidljivo, javnost doprinosi ostvarivanju cilja lana 6, stav 1, to jest, pravinog suenja, ija je garantija jedno od temeljnih naela svakog demokratskog drutva u smislu Konvencije.104
Javna rasprava je, u celini gledano, potrebna da bi se zadovoljili zahtevi lana 6, stav 1 pred prvostepenim sudovima ili
104 Axen v. the Federal Republic of Germany, 8. decembar 1983, st. 25.
40
ta podrazumeva pravo na javnu raspravu?
sudovima jednog jedinog stepena. Meutim, u tehnikim pitanjima ne mora se uvek zahtevati javna rasprava.105 Ako se javna rasprava ne odri u prvom stepenu, to se moe ispraviti tako to e se u viem stepenu odrati. Meutim, ako apelacioni sud ne razmatra sutinu predmeta ili nije merodavan da se bavi svim aspektima datog predmeta, jo uvek emo govoriti o povredi lana 6. U predmetu Diene protiv Francuske106 Sud je zakljuio da neodravanje javne rasprave pred prekrajnim organom nije ispravljeno injenicom da je albeni medicinski organ svoju raspravu odrao javno, jer se taj organ ne smatra sudskim organom koji ima punu nadlenost pre svega nije imao ovlaenje da procenjuje da li je kazna o kojoj je re srazmerna krenju dunosti. Potrebni su izuzetni razlozi da bi se opravdalo zato nije bilo javne rasprave, ako ona nije odrana u prvom stepenu.107 Pravo na javnu raspravu obino obuhvata pravo na usmenu raspravu, ako ne postoje neke izuzetne okolnosti.108 Ne postoji opti zahtev da se pred apelacionim sudom odvija usmeni pretres. Tako je, na primer, u predmetu Aksen protiv Savezne Republike Nemake109 Sud zakljuio da u krivinim predmetima usmeni pretres nije neophodan onda kada je apelacioni sud odbacio albu iskljuivo na osnovu prava. Meutim, tamo gde apelacioni sud mora da se pozabavi i injenicama i pravom, i da odlui o krivici ili nevinosti optuenog lica, ili da proceni karakter optuenog prilikom preispitivanja kazne, neophodan je usmeni pretres.110 U graanskopravnim stvarima smatra se
105 Schuler-Zgraggen v. Switzerland, 24. jun 1993, st. 58 pravo podnosioca predstavke na invalidsku penziju. 106 Diennet v. France, 26. septembar 1995, st. 34. 107 Stallinger and Kuso v. Austria, 23. april 1997, st. 51. 108 Fischer v. Austria, 26. april 1995, st. 44. 109 Axen v. the Federal Republic of Germany, 8. decembar 1983, st. 28. 110 Ekbatani v. Sweden, 26. maj 1988. i Cooke v. Austria, 8. februar 2000.
41
da usmena rasprava na apelacionom nivou nije neophodna. U predmetu K. protiv vajcarske111 podnosilac predstavke je vodio dugi postupak protiv preduzea kome je poverio nadogradnju svoje kue. Prvostepeni sud je izrekao presudu protiv podnosioca predstavke, a u korist tog preduzea, i apelacioni sud je potom potvrdio tu odluku. Podnosilac predstavke je onda uloio albu Saveznom sudu, koji je tu albu odbacio bez pretresa i ne traei pismene napomene. Komisija je konstatovala da
tavie, kada je re o tubi podnosioca predstavke da sudije Saveznog suda nisu javno veale niti javno glasale o njegovoj albi u parninom postupku, Komisija primeuje da takvo pravo nije predvieno Konvencijom.
Detaljnije u vezi s ovim pitanjem videti nie, str. 83, Prisustvo u postupku. U nekim sluajevima, mogue je da se podnosilac predstavke odrekne svog prava na javnu raspravu. Kao to je Sud naveo u predmetu Hokanson i Stureson protiv vedske,
jasno je da ni slovo ni duh ove odredbe ne spreavaju neko lice da se svojom slobodnom voljom, bilo izriito, bilo preutno, odrekne svog prava na javnu raspravu... Meutim, to odricanje mora biti neopozivo i ne sme biti u suprotnosti ni s jednim vanim javnim interesom.112
U predmetu Dever protiv Belgije,113 podnosilac predstavke je prihvatio vanparninu nagodbu u krivinom predmetu tako to je pristao da plati novanu kaznu. Da toga nije bilo, morao bi do okonanja krivinog postupka da zatvori radnju koju je imao. Sud je zakljuio da je u odricanju od rasprave time to je pod111 Videti, npr. K. v. Switzerland, 41 DR 242. 112 Hkansson and Sturesson v. Sweden, 21. februar 1990, st. 66. 113 Deweer v. Belgium, 27. februar 1980, st. 5154.
42
ta podrazumeva pravo na javnu raspravu?
nosilac predstavke pristao da plati novanu kaznu bilo primesa prinude, pa je to predstavljalo krenje lana 6, stav 1. U predmetu Hokanson i Sturesson protiv vedske koji je ovde ve pomenut, Sud je smatrao da su se podnosioci predstavke preutno odrekli svog prava na javnu raspravu, budui da nisu traili njeno odravanje onda kada je vedsko zakonodavstvo izriito doputalo takvu mogunost. Sud je rekao da se rasprave u sluajevima povrede zatvorske discipline mogu odravati bez prisustva javnosti. U predmetu Kampbel i Fel protiv Ujedinjenog Kraljevstva114 Sud je saoptio da se mora uzeti u obzir pitanje javnog reda i bezbednosti koja bi se pokrenula da je postupak bio javan. To bi nametnulo nesrazmeran teret dravnim organima. Sud je zauzeo stav da, iako potpuna zabrana ne moe biti opravdana, strukovni prekrajni postupci mogu da se odvijaju bez prisustva javnosti, u zavisnosti od okolnosti. Pritom kod odluivanja da li je javna rasprava neophodna treba uzeti u obzir faktore kao to su interesi profesionalne tajne i privatnog ivota klijenata ili pacijenata.115 U predmetima B. i P. protiv Ujedinjenog Kraljevstva116 Sud je utvrdio da nije bio povreen lan 6 kada su rasprave, saglasno Zakonu o deci, morale da budu voene bez prisustva javnosti; tokom tih rasprava odluivano je o mestu boravka sinova podnosioca predstavke. Ovo je sluaj ak i kada to istovremeno znai da bliskim lanovima porodice, koji nisu bili stranke u postupku a o ijim se pravima u odnosu na decu takoe odluivalo, nije bilo dozvoljeno da prisustvuju raspravi zakon nije davao sudiji diskreciono pravo da u sudnicu primi ma koga drugog sem zvaninih stranaka u sporu.
114 Campbell and Fell v. the United Kingdom, 28. jun 1984, st. 87. 115 Albert and Le Compte v. Belgium, 10. februar 1983, st. 34 i H. v. Belgium, 30. novembar 1987, st. 54. 116 B. v. the United Kingdom i P. v. the United Kingdom, 24. april 2001.
43
TA ZNAI JAVNO IZRICANJE PRESUDE?

U lanu 6 navodi se da se presuda izrie javno. Ova odredba ne podlee nijednom izuzetku one vrste koja postoji kod pravila da rasprave treba da budu javne (videti gore, str. 40, ta podrazumeva pravo na javnu raspravu?). Meutim, namera ove odredbe je da doprinese pravinoj raspravi pod nadzorom javnosti. Sud je saoptio da izraz izreena javno ne mora nuno da znai da se presuda uvek javno proita na sudu. U predmetu Preto i ostali protiv Italije, Sud je rekao da
smatra da se u svakom sluaju oblik javnosti, koji e presuda po unutranjem pravu tuene drave imati, mora procenjivati u svetlu posebnih odlika postupka o kome je re, kao i u odnosu na cilj i svrhu lana 6, stav 1.117
U ovom predmetu Sud je smatrao da, s obzirom na ogranienu nadlenost apelacionog suda, deponovanje presude u sekretarijatu suda kojim je omogueno da ceo tekst presude bude dostupan svakome je dovoljno da zadovolji zahtev u vezi s javnim izricanjem. Nadalje, u predmetu Aksen protiv Savezne Republike Nemake,118 Sud je smatrao da je javno usmeno izricanje presude Vrhovnog suda nepotrebno s obzirom na to da su presude niih sudova ve bile javno izreene.
117 Pretto and Others v. Italy, 8. decembar 1983, st. 26. 118 Axen v. the Federal Republic of Germany, 29. jun 1982, st. 32.
44
ta znai javno izricanje presude
Isto tako, u predmetu Zuter protiv vajcarske,119 Sud je smatrao da javno izricanje odluke Apelacionog vojnog suda nije potrebno, zbog toga to je pristup javnosti toj odluci obezbeen drugim sredstvima, pre svega mogunou da se iz sekretarijata suda zatrai kopija presude, kao i zbog injenice da je ta presuda docnije bila objavljena u jednoj slubenoj zbirci presuda tog suda. Svi pomenuti sluajevi odnose se na presude s rasprave na viim instancama sudskog sistema, i Sud je smatrao da u tim predmetima nije bilo krenja Konvencije. Meutim, u predmetima Verner protiv Austrije120 i Su protiv Austrije121 u kojima ni prvostepeni, ni apelacioni sudovi nisu javno izrekli presudu, niti su integralni tekstovi presuda bili dostupni javnosti u sekretarijatima tih sudova, ve je pristup bio ogranien samo licima koja imaju legitimni interes, Sud je zakljuio da je dolo do krenja lana 6. Sud je takoe zakljuio da je dolo do krenja u predmetu Kampbel i Fel protiv Ujedinjenog Kraljevstva,122 gde na disciplinskom pretresu odranom u zatvoru inspekcijski odbor nije javno saoptio svoju odluku i takoe nije preduzeo nikakve korake kako bi je uinio dostupnom javnosti. U predmetima B. i P. protiv Ujedinjenog Kraljevstva,123 o kojima je ovde ve bilo rei, Sud je zakljuio da nije bilo povrede lana 6, jer svako ko je imao utvren interes je mogao da ima uvid ili da dobije primerak integralnog teksta sudskog naloga i/ ili presude prvostepenog suda u predmetima koji su se odnosili na odreivanje mesta boravka dece. Uz to, presude Apelacionog
119 120 121 122 123 Sutter v. Switzerland, 22. februar 1984, st. 34. Werner v. Austria, 24. novembar 1997. Szucs v. Austria, 24. novembar 1997. Campbell and Fell v. the United Kingdom, 28. jun 1984, st. 92. B. v. the United Kingdom i P. v. the United Kingdom, 24. april 2001.
45
suda i prvostepenih sudova u predmetima od posebnog interesa rutinski objavljivane, ime je javnost sticala mogunost da proui nain na koji sudovi, u celini gledano, pristupaju ovim predmetima i koja naela u njima.
46
TA ZNAI GARANTIJA RAZUMNOG ROKA?

Veliki broj predmeta koji dospevaju na Sud tie se prava na raspravu u razumnom roku, zajemenog lanom 6. Sud je izrekao vie presuda u vezi s tim pitanjem, nego u vezi s bilo kojim drugim pitanjem. Veliko vee je 1999. godine u predmetima Ferari, A. P, Di Mauro i Botaci protiv Italije,124 zakljuilo da sistematska kanjenja u italijanskom pravosudnom sistemu predstavljaju upravnu praksu koja je u potpunom neskladu s Konvencijom. Italija je donela novi zakon koji omoguuje rtvama tih povreda Konvencije da u okviru unutranjeg prava dobiju naknadu za prekomernog trajanja postupka. Meutim, pet godina posle presude iz 1999. godine, u predmetu Apiela protiv Italije,125 Sud je zakljuio da je naknada koju su italijanske vlasti dodeljivale po osnovu novog zakona zapravo poniavajua. Sud je zauzeo stav da podnosioci predstavke treba da dobiju naknadu u vrednosti od 1.000 do 1.500 evra za svaku godinu trajanja postupka. Ta svota je mogla biti smanjena kako bi se uzeo u obzir ivotni standard u navedenoj zemlji, ali je mogla biti i poveana (za 2.000 evra) ako se radilo o predmetu u kome je trebalo ispoljiti posebnu panju. U potonjim presudama Velikog vea u predmetima Apiela, Skordino i nekoliko drugih, Sud nije ponovo naveo iznose koje je prethodno utvrdilo Veliko vee. Umesto toga, Sud je saoptio da nije moguno prevesti u brojke sve aspekte i situacije koji bi mogli da iskrsnu; meutim, svi neophodni elementi mogu se nai u prethodnim odlukama. Sud je iskoristio tu priliku da zemljama-lanicama poalje vrlo otru poruku:
124 Ferrari, A. P, Di Mauro and Bottazi v. Italy, 28. jul 1999. 125 Apicella v. Italy, 10. novembar 2004.
47
Pravo na pravino suenje ...iako je postojanje pravnog leka neophodno, ono samo po sebi nije dovoljno. Domai sudovi moraju biti kadri da u unutranjem pravnom poretku neposredno primenjuju presude [Evropskog suda], a drava o kojoj je re mora da olaka upoznavanje s tim presudama.
Evropski sud je takoe naglasio da drave imaju optu obavezu da ree sistematske probleme koji ine sutinu utvrenog krenja garantije razumnog roka. Sud je rekao da je svrha garantije razumnog roka zatita svih strana uesnica u sudskom postupku ... od prekomernih odlaganja postupka.126 Ta garantija sem toga naglaava vanost donoenja sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozili delotvornost i kredibilitet tih odluka.127 Prema tome, svrha zahteva razumnog roka je da jemi da e u razumnom roku i putem sudske odluke biti okonana nesigurnost u kojoj se osoba nalazi u pogledu svog graanskopravnog poloaja ili zbog krivine optube koja je protiv njega/nje podneta: to je u interesu lica o kome je re, kao i u interesu pravne sigurnosti.
Kako se rauna vreme?

U graanskopravnim predmetima vreme koje se uzima u obzir poinje da tee od trenutka pokretanja postupka (upravnog ili sudskog, u zavisnosti od vrste predmeta), dok u krivinim predmetima vreme poinje da tee podizanjem optube (onako kako je to gore definisano).128 Rok prestaje da tee kada
126 Stgmller v. Austria, 10. novembar 1969, st. 5. 127 H. v. France, 24. oktobar 1989, st. 58. 128 Scopelliti v. Italy, 23. novembar 1993, st. 18 i Deweer v. Belgium, 27. februar 1980, st. 42.
48
ta znai garantija razumnog roka?
je postupak okonan na najvioj moguoj sudskoj instanci, to jest, kada je odluka pravosnana129 i kada je presuda izvrena. Sud ispituje duinu postupka od datuma kada je visoka strana ugovornica ratifikovala Konvenciju, ali uzima u obzir status i napredak predmeta na taj dan.130 Sud je u svojoj sudskoj praksi uspostavio da se u ocenjivanju da li se duina vremenskog roka moe smatrati razumnom uzimaju u obzir sledei inioci: sloenost predmeta, ponaanje podnosioca predstavke, ponaanje sudskih i upravnih organa drave, kao i to koje je pravo podnosioca u samom predmetu ugroeno.131 Sud uzima u obzir posebne okolnosti predmeta i nije odredio apsolutni vremenski okvir za postupak. U nekim predmetima, Sud daje ukupnu ocenu, ne pozivajui se neposredno na pomenute kriterijume.
Sloenost predmeta
Kada se procenjuje sloenost jednog predmeta, bitni su svi njegovi aspekti. Sloenost se moe odnositi na injenice, kao i na pravna pitanja.132 Sud je, na primer, dao znaaj pri129 Videti, npr. Scopelliti v. Italy, 23. novembar 1993, st. 18 i B. v. Austria, 28. mart 1990. st. 48. 130 Proszak v. Poland, 16. decembar 1997, st. 3031 i Sahini v. Croatia, 19. jun 2003. 131 Videti, npr. Buchholz v. the Federal Republic of Germany, 6. maj 1981, st. 49. 132 Videti Katte Klitsche de la Grange v. Italy, 27. oktobar 1994, st. 62, gde predmet ima vane posledice po domau sudsku praksu i zakone o zatiti ivotne sredine.
49
rodi okolnosti koje treba da budu utvrene,133 broju optuenih lica i svedoka,134 meunarodnim elementima,135 spajanju datog predmeta s drugim predmetima,136 i internvencije treih lica u postupak.137 Ponekad dugotrajni postupak moe i biti opravdan u predmetu koji je veoma sloen. Tako, na primer, u predmetu Boder protiv Belgije,138 trajanje postupka od est godina i tri meseca Sud nije smatrao nerazumnim, zato to se radilo o vrlo tekoj istrazi ubistva i o paralelnom odvijanju dva postupka. Predmet Trikovi protiv Slovenije139 odnosio se na postupak u vezi s akontacijom podnosioeve vojne penzije. Posle raspada bive Jugoslavije, slovenaka vlada je preuzela odgovornost za isplate vojnih penzija. Sud je smatrao da je predmet oko koga se vodio parnini postupak bio vrlo sloen. Bila je to prva u velikom broju ustavnih albi koje su se odnosile na penzije pripadnika bive JNA, i s obzirom na to domai sud je morao detaljno da ispita sutinu predmeta. Budui da Ustavni sud nije postupio nerazumno, nije utvreno da je prekren lan 6. Meutim, ak i u veoma sloenim predmetima moe doi do nerazumnih odlaganja. U predmetu Feranteli i Santanelo protiv Italije,140 Sud je zakljuio da je trajanje od 16 godina u tom predmetu bilo nerazumno, iako je re o sloenom, tekom suenju za ubistvo, tokom koga su iskrsli i neki osetljivi problemi u vezi s maloletnicima.
133 Triggiani v. Italy, 19. februar 1991, st. 17. 134 Angelucci v. Italy, 19. februar 1991, st. 15, i Andreucci v. Italy, 27. februar 1992, st. 17. 135 Videti, npr. Manzoni v. Italy, 19. februar 1991, st. 18. 136 Diana v. Italy, 27. februar 1992, st. 17. 137 Manieri v. Italy, 27. februar 1992, st. 18. 138 Boddaert v. Belgium, 12. oktobar 1992. 139 Trikovi v. Slovenia, 12. jun 2001. 140 Ferrantelli and Santangelo v. Italy, 7. avgust 1996.
50
Ponaanje podnosioca predstavke

Ako je podnosilac predstavke sam prouzrokovao kanjenje, to zacelo slabi uverljivost njegove tube Sudu. Meutim, ne moe se uzimati na tetu podnosioca predstavke to to je on/ona iskoristio/iskoristila sve proceduralne mogunosti koje su mu/joj stajale na raspolaganju. Od podnosioca predstavke se ne trai da aktivno sarauje u ubrzavanju procesa koji bi mogao dovesti do njegove/njene osude.141 Ako podnosioci predstavke pokuavaju da ubrzaju postupak, to e biti uzeto u njihovu korist, ali ulaganje zahteva za ubrzanje postupka ne mora nuno biti smatrano sutinski vanim.142 Sud je u predmetu Union Alimentaria Sanders SA protiv panije rekao da je dunost podnosioca predstavke samo da ispolji revnost u preduzimanju proceduralnih koraka koji su za njega relevantni, da se uzdri od korienja taktike odlaganja i da iskoristi one mogunosti koje mu unutranje pravo prua u smislu skraenja postupka.143 Predmet irikosta i Vijola protiv Italije144 odnosio se na zahtev da se obustave radovi koji bi mogli uticati na imovinska prava. Budui da su podnosioci predstavke zahtevali najmanje 17 odlaganja i nisu se usprotivili kada je druga stranka u postupku zahtevala jo est odlaganja, Sud je zakljuio da trajanje od 15 godina nije bilo nerazumno. S obzirom na stav koji Sud sada ima prema endemskim kanjenjima u italijanskom pravosudnom sistemu, pitanje je da li bi takvu odluku doneo i danas. Meutim, u predmetu Bomarten protiv Francuske,145 uprkos
141 142 143 144 145 Eckle v. the Federal Republic of Germany, 15. jul 1982, st. 82. Videti, npr. Ceteroni v. Italy, 15. novembar 1996. Unin Alimentaria Sanders SA v. Spain, st. 35. Ciricosta and Viola v. Italy, 4. decembar 1995. Beaumartin v. France, 24. novembar 1994.
51
tome to su podnosioci predstavke sami doprineli kanjenju time to su predmet pokrenuli pred pogrenim sudom i to su dokaze dostavili etiri meseca poto su uloili albu, Sud je zakljuio da su veu greku poinile vlasti, zato to je domaem sudu bilo potrebno preko pet godina da odri prvo roite, dok je odgovornom ministarstvu trebalo 20 meseci da dostavi svoju odbranu.
Ponaanje vlasti
Prilikom odluivanja o tome da li je potovana garantija razumnog roka, uzimaju se u obzir samo ona kanjenja koja se mogu pripisati dravi. Drava je, meutim, odgovorna za kanjenja koja su prouzrokovali svi njeni upravni ili sudski organi. U razmatranju duine postupka, Sud je uzimao u obzir naelo odgovarajueg sudskog postupka, konkretno, to da su domai sudovi u obavezi da propisno postupaju u predmetima koji su im povereni.146 Odluke u vezi s odlaganjem iz posebnih razloga ili radi prikupljanja dokaza mogu, iz tih razloga, imati izvestan znaaj. U predmetu Eving protiv Ujedinjenog Kraljevstva,147 spajanje tri predmeta usled koga je dolo do odlaganja suenja nije smatrano proizvoljnim i nerazumnim, niti uzrokom nepotrebnog kanjenja, s obzirom na potrebu za ispravnim voenjem sudskog postupka. Sud je jasno stavio do znanja da napori koje sudske vlasti ulau radi ubrzanja postupaka koliko je god to mogue, igraju vanu ulogu u tome da se podnosiocima predstavki osiguraju
146 Boddaert v. Belgium, 12. oktobar 1992, st. 39. 147 Ewing v. the United Kindgom, 56 DR 71.
52
garantije sadrana u lanu 6.148 Stoga, na domaem sudu lei posebna odgovornost da osigura da svi oni koji imaju neku ulogu u postupku uine sve to mogu kako bi se izbeglo bilo kakvo nepotrebno kanjenje. Kanjenja za koja su strazburki organi smatrali da se mogu pripisati dravi obuhvataju, u graanskopravnim predmetima: odlaganje postupka do donoenje odluke u nekom drugom predmetu, kanjenje suda u voenju rasprave ili u podnoenju dokaza drave, ili kanjenja sekretarijata suda ili drugih upravnih organa. U krivinim predmetima, oni obuhvataju upuivanje predmeta s jednog na drugi sud, zajednike pretrese protiv dva ili vie optuenih, dostavljanje sudske odluke optuenome i odravanje rasprava po albi.149 U predmetu Cimerman i Stajner protiv vajcarske, Evropski sud je zauzeo stav da su drave dune da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omogue da potuju zahteve lana 6, stav 1, ukljuujui tu i onaj zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.150 U pomenutom predmetu, Sud je zakljuio da ako je razlog kanjenja dugoroni zaostali posao u sistemu dravnih sudova, onda to predstavlja krenje garantije razumnog roka iz lana 6, budui da drava nije preduzela odgovarajue mere za reavanje tog problema. Odgovarajue mere mogu podrazumevati postavljanje dodatnih sudija ili administrativnog osoblja. Meutim, obino se ne smatra da je prekren lan 6 ako je broj zaostalih predmeta samo privremen ili je do njega dolo u izuzetnom sluaju i drava je blagovremeno preduzela sve neophodne mere da
148 Videti, npr. Vernillo v. France, 20. februar 1991, st. 38. 149 Videti, npr. Zimmerman and Steiner v. Switzerland, 13. jul 1983, Guincho v. Portugal, 10. jul 1984, i Buchholz v. the Federal Republic of Germany, 6. maj 1981. 150 Zimmerman and Steiner v. Switzerland, 13. jul 1983, st. 29.
53
se to stanje otkloni. Kada donosi ovakvu procenu, Sud je spreman da uzme u obzir i politiki i socijalni kontekst u dravi u kojoj je re.151 U predmetu Gino protiv Portugalije sudovi su bili zatrpani predmetima zbog poveanja broja parnica posle ponovnog uspostavljanja demokratskog reima. Ipak, Evropski sud je zakljuio da su drave u obavezi da angauju dovoljno resursa i stave ih na raspolaganje svojim pravosudnim sistemima kako bi osigurale da ne dolazi do neprihvatljivog kanjenja.152
Koje je pravo podnosioca ugroeno?

Zbog toga to se interes podnosioca uzima u obzir prilikom ocenjivanja da li je garantija razumnog roka ispunjena, po pravilu se oekuje da se krivini postupci reavaju bre od graanskih, pogotovo onda kada je optuenik u pritvoru do ishoda suenja. Zahtev za razumni rok po osnovu lana 6 tesno je povezan s razumnim rokom po osnovu lana 5, stav 3.153 Sud je objasnio da, ako doe do nepotrebnog produenja sudskog postupka, pritvor pre suenja postaje nezakonit. Ne moe se smatrati da je pritvor opravdan, iz razloga predvienih lanom 5, stav 3, ako njegovo trajanje vie nije razumno. Sud je u nekoliko predmeta, na primer u predmetu Jablonski protiv Poljske,154 utvrdio naela koja sudija mora da primenjuje kada je re o odo151 Videti, npr. Milasi v. Italy, 25. jun 1987, st. 19 i Unin Alimentaria Sadners SA v. Spain, 7. jul 1989, st. 38. 152 Guincho v. Portugal, 10. jul 1984. 153 lan 5, stav 3 u delovima koji su ovde bitni nalae da svako ko je uhapen ili lien slobode shodno odredbama iz stava 1 (c) ovog lana bie bez odlaganja izveden pred sudiju ili drugo slubeno lice koje je zakonom odreeno da obavlja sudske funkcije i imae pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude puten na slobodu do suenja. 154 Jablonski v. Poland, 21. decembar 2000.
54
brenju pritvora pre suenja, a koja se odnose na duinu vremena potrebnu da sluaj stigne do pretresa. Razumna sumnja, koja se mora temeljiti na objektivno proverljivim injenicama, da je neka osoba poinila krivino delo, uvek predstavlja neophodni element pritvora po osnovu lana 5, stav 1 (c) i lana 5, stav 3. Ona, meutim, nije sama po sebi dovoljna da opravda pritvor pre suenja, ak ni tamo gde je osoba uhvaena in flagrante delicto. To bi predstavljalo povredu lana 6, stav 2 (pretpostavka nevinosti, videti dole, str. 58). Objektivno proverljivi osnovi za lienje slobode, kao to su bojazan da bi osumnjieni mogao da pobegne ili da utie na svedoke i dokaze, takoe moraju biti predoeni. Garantije redovnog preispitivanja sadrane u lanu 5, stav 3 nalau da se sudija koji odobrava produetak pritvora kod svakog produenja uveri da i dalje postoje relevantni i dovoljni razlozi koji opravdavaju produenje pritvora. Nije dovoljno da sudija bude siguran da su ti razlozi postojali u vreme kada je prvobitno odreen pritvor, da sluaj jo nije spreman za suenje i da je odlaganje osnovano. Jasno je da ako sudija smatra da odlaganje nije osnovano, pritvor automatski postaje nezakonit i pritvorenik mora biti puten na slobodu. U svakom sluaju, da bi opravdao produenje pritvora, sudija takoe treba da pokae kako se uverio da ne postoji alternativna mera koja bi bila manje stroga od pritvora (na primer, mera ogranienja slobode kretanja) koja bi mogla zadovoljiti zahteve tuioca. U predmetu Jablonski protiv Poljske Sud je utvrdio da, iako je ponaanje podnosioca predstavke doprinelo produenju postupka, ono nije opravdalo ukupnu duinu (vie od pet godina) za koju vlasti moraju da snose odgovornost. U tom predmetu bili su prekreni i lan 5 i lan 6. Kada je re o zahtevu za razumni rok prema lanu 6 u graanskopravnim postupcima, i tu se moe zahtevati ekspeditivnost vlasti, naroito onda kada je postupak od kritine vano-
55
sti za podnosioca predstavke ili se pak odlikuje nemogunou povratka u preanje stanje.155 Evo nekoliko primera:
Predmeti koji se odnose na starateljstvo nad decom U predmetu Hokanen protiv Finske Sud je rekao da je ... od sutinskog znaaja da se predmeti koji se odnose na starateljstvo brzo reavaju.156 U predmetu Ignakolo-Zenide protiv Rumunije157 Sud je naglasio da se odluke oko [poveravanja] dece ne smeju donositi samo na osnovu pukog proticanja vremena.
Radni sporovi U predmetu Obermajer protiv Austrije Sud je saoptio da ...zaposleni koji smatra da je nepravedno suspendovan ima vaan lini interes da hitno dobije sudsku odluku o zakonitosti te mere.158
Predmeti koji se odnose na fizike povrede U predmetu Silva Pontes protiv Portugalije159 Sud je saoptio da postoji potreba za posebnom revnou tamo gde podnosilac predstavke zahteva odtetu zbog tekih povreda koje je pretrpeo u saobraajnoj nesrei.
155 156 157 158 159 H. v. the United Kingdom, 8. jul 1988, st. 85. Hokkanen v. Finland, 23. septembar 1994, st. 72. Ignaccolo-Zenide v. Romania, 25. januar 2000. Obermeier v. Germany, 28. jun 1990, st. 72. Silva Pontes v. Portugal, 23. mart 1994, st. 39.
56
Ostali predmeti u kojima je brzina oigledno od sutinskog znaaja U predmetu X. protiv Francuske160 podnosilac predstavke je zaraen virusom HIV preko transfuzije krvi i poveo je protiv drave postupak za naknadu tete. S obzirom na zdravstveno stanje podnosioca predstavke i oekivanu duinu njegovog ivotnog veka, Sud je zakljuio da je postupak koji je trajao dve godine nerazumno dug. Domai sudovi nisu iskoristili ovlaenja koja imaju da ubrzaju postupak. U predmetu A. i ostali protiv Danske, Sud je izneo stav da su ...nadleni upravni sudski organi imali pozitivnu obavezu prema lanu 6, stav 1 da postupe izuzetno revnosno, kako to nalae sudska praksa u sporovima ovakve prirode.161
160 X. v. France, 23. mart 1991, st. 4749. 161 A. and Others v. Denmark, 8. februar 1996, st. 78.
57
TA JE POTREBNO DA BI SUD BIO (1) NEZAVISAN I (2) NEPRISTRASAN?

U lanu 6 navodi se da svako ima pravo na raspravu pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovljenim na osnovu zakona. Ta dva zahteva za nezavisnou i nepristrasnou meusobno su povezana i Sud ih esto zajedno razmatra.
Nezavisnost
Sudovi se po pravilu smatraju nezavisnima i ta nezavisnost sudskih organa retko se dovodi u pitanje, sem u situacijama u kojima se od njih trai da razmotre odluke nesudskih organa. Organi koji nisu sudovi mogu vriti funkcije koje odluujue utiu na graanska prava ili na krivine optube. To je prihvatljivo dokle god su to organi koji ispunjavaju zahteve nezavisnosti i nepristrasnosti. Kada odluuje o tome da li je neki sud nezavisan, Evropski sud razmatra sledee: nain postavljanja njegovih lanova; trajanje mandata; postojanje garantija koje tite od spoljnog pritiska; i pitanje da li to telo ostavlja utisak nezavisnog tela.162
162 Videti, npr. Campbell and Fell v. the United Kingdom, 28. jun 1984, st. 78.
58
ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan?
Evropski sud stoji na stanovitu da sud mora biti nezavisan i u odnosu na izvrnu vlast i u odnosu na stranke u sporu.163
Sastav i izbor
Evropski sud smatra da prisustvo lica koja imaju sudske ili pravnike kvalifikacije u sudu predstavlja vrstu indiciju njegove nezavisnosti.164 U predmetu Sramek protiv Austrije165 Evropski sud je utvrdio da sud o kome je re (regionalna uprava za promet nekretninama) nije nezavisan. Vlada je, naime, bila strana u postupku, a predstavnik vlade bio je hijerarhijski nadreen izvestiocu nadlenog suda. injenica da izvrna vlast postavlja lanove suda sama po sebi ne predstavlja krenje Konvencije.166 Naime, da bi dolo do krenja lana 6, podnosilac predstavke bi morao da pokae da je praksa izbora sudija u celini nezadovoljavajua ili da je do uspostavljanja odreenog suda koji odluuje o nekom sluaju dolo pod uticajem motiva koji ukazuju da postoji pokuaj uticaja na konani ishod tog sluaja.167 Sem toga, garantijom nezavisnosti smatra se to da se lanovi suda postavljaju s odreenim mandatom. U predmetu Le Komt protiv Belgije168 zakljueno je da fiksni estogodinji mandat lanova apelacionog vea prua garantiju nezavisnosti. U
163 164 165 166 167 168 Ringeisen v. Austria, 16. jul 1971, st. 95. Le Compte, Van Leuven and De Meyere v. Belgium, 23. jun 1981, st. 57. Sramek v. Austria, 22. oktobar 1984. Campbell and Fell v. the United Kingdom, 28. jun 1984, st. 79. Zand v. Austria, 15 DR 70, st. 77. Le Compte, Van Leuven and De Meyere v. Belgium, 23. jun 1981.
59
predmetu Kampbel i Fel protiv Ujedinjenog Kraljevstva,169 lanovi zatvorske inspekcijske komisije postavljeni su s mandatom po tri godine. Taj period je smatran relativno kratkim, ali je ipak prihvaeno da su to bila radna mesta za koja se nije dobijala plata i bilo je teko nai dobrovoljce, te se stoga smatralo da to nije bilo krenje lana 6. Iako ne postoji naelni razlog zbog koga se garantije sadrane u lanu 6 ne bi mogle potovati i pred vojnim sudovima, Evropski sud je utvrdio da postoje izvesna krenja Konvencije u postupcima pred njima. Tamo gde je civilima sueno zbog krivinih dela protiv nacionalne bezbednosti, prisustvo vojnih sudija u sudovima dravne bezbednosti predstavljalo je, prema zakljuku Evropskog suda, krenje lana 6, zbog toga to su, izmeu ostalog, sudije podlegale vojnoj disciplini.170 Evropski sud je odluivao u nekoliko predmeta koji su se odnosili na vojne sudove pred kojima je vojnom osoblju sueno za dela koja Konvencija klasifikuje kao krivina. U predmetu Grivs protiv Ujedinjenog Kraljevstva171 Veliko vee je utvrdilo da se britanskim sistemom vojnih sudova mornarice kri lan 6, zbog toga to se za svaki od tih sudova predsednici sudova postavljaju ad hoc, kao i zbog injenice da su sudije-advokati zapravo mornariki oficiri na dunosti. Meutim, u predmetu Kuper protiv Ujedinjenog Kraljevstva,172 Veliko vee je utvrdilo da prisustvo civilnog sudije-advokata i stalnog predstavnika u sudovima kopnene vojske predstavlja dovoljnu garantiju za potovanje lana 6, posebno ako se uzme u obzir injenica da sudske odluke koje donose vojni lanovi tribunala ne podleu nadzoru viih oficira, kao ni ocenama koje daju u vezi s napredovanjem u karijeri.
169 170 171 172 Campbell and Fell v. the United Kingdom, 28. jun 1984, st. 80. Videti, npr. Incal v. Turkey, 9. jun 1998. Grieves v. the United Kingdom, 16. decembar 2003. Cooper v. the United Kingdom, 16. decembar 2003.
60
Utisak koji sud ostavlja

Sumnje u pogledu utiska o nezavisnosti suda moraju u odreenom stepenu biti objektivno opravdane. U predmetu Belilos protiv vajcarske173 lokalni policijski odbor koji je odluivao u nekim manjim prekrajnim predmetima sastojao se od samo jednog lana policajca koji je postupao u linom svojstvu. Iako on nije primao nareenja, iako je bio je pod zakletvom i nije mogao biti razreen te dunosti, taj policajac bi se kasnije vraao redovnim dunostima i smatran je slubenim policijskim licem koje je odgovorno svojim efovima i lojalno svojim kolegama. Stoga je mogao da podrije poverenje koje sud treba da uiva. Postojala je opravdana sumnja u nezavisnost i organizacijsku nepristrasnost policijskog odbora, ime nisu bili zadovoljeni zahtevi iz lana 6, stav 1. U predmetu Prokola protiv Luksemburga174 iste sudije su imale i savetodavnu i pravosudnu ulogu. U predmetu MekGonel protiv Ujedinjenog Kraljevstva175 sudija koji je predsedavao u albenoj instanci za graevinske dozvole istovremeno je uestvovao u parlamentarnoj debati o usvajanju urbanistikog plana. I u jednom i u drugom sluaju, Sud je presudio da je prekren lan 6. Nasuprot tome, u predmetu Klejn protiv Holandije176 zakljueno je da slina situacija ne predstavlja krenje lana 6, uz malo manjkavo obrazloenje da je, iako su iste sudije postupale u dva postupka (savetodavnom i sudskom), savetodavna uloga znatno ira od konkretnih odluka koje su te sudije donele u sudskom smislu (videti nie, pod Nepristrasnost).
173 174 175 176 Belilos v. Switzerland, 29. april 1988, st. 6667. Procola v. Luxembourg, 28. septembar 1995. McGonnell v. the United Kingdom, 8. februar 2000. Kleyn v. the Netherlands, 6. maj 2003.
61
Potinjenost drugim organima vlasti

Sud mora da ima pravo da donosi obavezujue odluke koje vansudska vlast ne moe menjati.177 Evropski sud je zakljuio da, u tom kontekstu, vojni sudovi i drugi vojni disciplinski organi kre lan 6. Izvrna vlast moe izdavati uputstva svojim pripadnicima u smislu opteg obavljanja dunosti, dokle god takva uputstva zapravo nisu uputstva o tome kako da odluuju u pojedinim predmetima.178
Nepristrasnost
U predmetu Pirsak protiv Belgije, Evropski sud je zakljuio da
[...] nepristrasnost po pravilu oznaava odsustvo predrasuda ili naklonosti, njeno postojanje u smislu lana 6, stav 1 Konvencije moe biti testirano na razliite naine. U tom kontekstu, mogue je napraviti razliku izmeu subjektivnog pristupa, kojim se odreuje lino uverenje datog sudije u datom sluaju, i objektivnog pristupa, kojim se utvruje da li je taj sudija ponudio garantije koje su dovoljne da se iskljui svaka legitimna sumnja u tom pogledu.179
Da bi se dokazala subjektivna nepristrasnost, Evropski sud zahteva dokaze konkretne pristrasnosti. Sve dok se ne dokae suprotno, pretpostavlja se da postoji lina nepristrasnost pro177 Van de Hurk v. the Netherlands, 8. april 1994, i Findlay v. the United Kingdom, 25. februar 1997, st. 77. 178 Campbell and Fell v. the United Kingdom, 28. jun 1984, st. 79; Sovtransavto Holdings v. Ukraine, 25. jul 2002. godine. 179 Piersack v. Belgium, 1. oktobar 1982, st. 30.
62
pisno postavljenog sudije.180 Ovo je vrlo snana pretpostavka i u praksi je jako teko dokazati linu pristrasnost. U predmetu Lavents protiv Letonije181 Evropski sud je kritikovao predsedavajueg sudiju zbog toga to je u tampi komentarisao predmet pre no to je suenje bilo zavreno. Sudija je govorio o mogunosti osude ili deliminog oslobaanja, ali je odbacio mogunost potpunog oslobaanja optuenog, i na taj nain je svojim komentarima prekrio zahtev za nepristrasnost. Kada je re o testu objektivnosti, Evropski sud je u predmetu Fej protiv Austrije zakljuio da
prema testu objektivnosti, mora biti utvreno da li je, potpuno odvojeno od linog ponaanja sudije, bilo dokazivih injenica koje mogu uzrokovati sumnju u njegovu nepristrasnost. U ovom pogledu, ak i utisak koji sudija ostavlja moe imati izvestan znaaj. Ono to je ovde vano jeste poverenje koje sudovi u demokratskom drutvu moraju ulivati javnosti i, iznad svega, kada su u pitanju krivini postupci, poverenje koje ulivaju samom optuenom. To znai da kod odluivanja o tome da li u nekom konkretnom sluaju postoji opravdani razlog za strah da odreeni sudija nije nepristrasan, stav okrivljenog jeste vaan, ali nije odluujui. Ono to je odluujue jeste da li se takav strah moe smatrati objektivno opravdanim.182
Evropski sud je jasno stavio do znanja da se mora povui svaki sudija za koga se opravdano sumnja da nije nepristrasan.183 Ovo naelo Sud je jo jednom naglasio u predmetu Sigurdson protiv Islanda.184 Mu jedne od sudija koja je odlui180 181 182 183 184 Hauschildt v. Denmark, st. 47. Lavents v. Letonia, 28. novembar 2002. Fey v. Austria, 24. februar 1993, st. 30. Piersack v. Belgium, st. 30, Nortier, st. 33, Hauschildt, st. 48. Sigurdsson v. Iceland, 10. jul 2003.
63
vala u tubi podnosioca predstavke protiv neke banke imao je finansijske veze s tom bankom. Ti povoljni aranmani naveli su Evropski sud da zakljui da, mada nije bilo niega to bi predstavljalo nagovetaj stvarne pristrasnosti, pritube koje je podnosilac predstavke izneo u pogledu odsustva objektivne nepristrasnosti jesu opravdane te je, iz tih razloga, dolo do krenja lana 6. U predmetu Klejn i ostali protiv Holandije185 Evropski sud je postupao po tubi upuenoj zbog toga to je jedan organ vlasti, Dravni savet, obavljao i savetodavnu i sudijsku funkciju. U ovom konkretnom sluaju Evropski sud nije naao da je postojalo krenje Konvencije, jer je zakljuio da se savetodavna uloga koju je to telo imalo kod izrade Zakona o planiranju saobraajne infrastrukture, a njegova uloga u postupku podnosioca predstavke u vezi s odlukom o trasiranju nisu odnosile na isti predmet ili odluku. U predmetu Salov protiv Ukrajine,186 u kome se radilo o krivinom postupku protiv podnosioca predstavke, Evropski sud je ispitao iri sudski i finansijski kontekst odluke kojom je tuilatvu bilo dozvoljeno da uloi protest a kojom je predmet podnosioca predstavke vraen niem sudu. Prilikom donoenja odluke, Evropski sud je, izmeu ostalog, podsetio na odluku Ustavnog suda Ukrajine iz 1999. godine prema kojoj su ministri u Vladi postupili neustavno kada su drastino smanjili dravni budet namenjen pravosuu zakljueno je da to predstavlja vrenje finansijskog uticaja na sudove i da su time osujeena prava graana na sudsku zatitu. Evropski sud je takoe podsetio na rezoluciju koju je ukrajinski Savet sudija doneo 2000. godine; u
185 Kleyn and Others v. the Netherlands, 6. maj 2003. godine. Meutim, videti i Procola v. Luxembourg, 29. septembar 1995, i McGonnell v. the United Kingdom, 8. februar 2000. 186 Salov v. Ukraine, 6. septembar 2005.
64
toj rezoluciji se navodi da su odluke Saveta ministara o smanjenju plata u pravosuu protivne naelu nezavisnosti sudstva. Evropski sud je uzimajui u obzir sve ovo, kao i organizacionu strukturu sudova (posebno odnos izmeu predsednitva oblasnog suda i predsednika okrunog suda) zakljuio da se za sumnje koje je podnosilac predstavke izrazio u pogledu nepristrasnosti sudije moe rei da su objektivno opravdane. Ovde je vano i pitanje da li u unutranjem pravnom poretku postoje postupci kojima se obezbeuje nepristrasnost. Iako Konvencija izriito ne propisuje da moraju postojati mehanizmi kojim strane u postupku mogu dovesti u pitanje nepristrasnost, vea je verovatnoa da e biti utvrena krenja lana 6 ako takvih postupaka nema. Ukoliko optueni postavi pitanje nepristrasnosti, utoliko se ono mora ispitati, sem ako nije oigledno lieno osnove.187 Ovo pitanje je pred strazburkim organima najee postavljano u kontekstu rasizma. Oba naela izneta u nie navedenim predmetima podjednako vae i za ostale vrste predrasuda ili nepristrasnosti. U predmetu Remli protiv Francuske188 neko tree lice je ulo jednog od porotnika kako kae tavie, ja sam rasista. Domai sud je odluio da ne moe formalno uzeti u obzir dogaaje koji su se navodno zbili bez njegovog prisustva. Evropski sud je primetio da domai sud nije ni na koji nain proverio nepristrasnost, ime je liio podnosioca predstavke mogunosti da ispravi situaciju to je suprotno zahtevima Konvencije. Stoga je Evropski sud zakljuio da je bio prekren lan 6. Onda kada je domai sud oigledno sproveo stvarnu istragu navoda o pristrasnosti i zakljuio da je sporno suenje bilo
187 Remli v. France, 23. april 1996, st. 48. 188 Remli v. France, 23. april 1996.
65
pravino, Evropski sud e nerado dovoditi u pitanje taj njegov zakljuak. U predmetu Gregori protiv Ujedinjenog Kraljevstva189 sudeem sudiji je bilo dostavljena pismena poruka od porote u kojoj je pisalo: Porota pokazuje znake rasizma. Jedan lan bi trebalo da bude iskljuen. Sudija je ovu poruku pokazao tuiocu i odbrani. Isto tako, on je upozorio porotu da o sluaju mora da sudi na osnovu dokaza i da ostavi po strani svaku predrasudu. Evropski sud je zakljuio da je ovo dovoljno u smislu lana 6. Smatrao je da je znaajno to to advokat odbrane nije zahtevao rasputanje porote, niti je od njih traio da se javno pred sudom izjasne da li su kadri da nastave i da donesu presudu zasnovanu samo na dokazima. Sudei sudija je dao sasvim jasnu, detaljnu i snanu izjavu kojom je poroti naloio da odbaci ma kakve primisli ili predrasude, bilo kog tipa. Evropski sud je uporedio ovaj sluaj s predmetom Remli protiv Francuske i zakljuio sledee:
U onom predmetu [Remli protiv Francuske] sudije nisu reagovale na navode o tome da je neko uo kako jedan porotnik, koji se mogao identifikovati, izjavljuje da je rasista. U ovom predmetu [Gregory protiv Ujedinjenog Kraljevstva] sudija je bio suoen s navodima o tome da u poroti ima rasizma, i, ma koliko da su ti navodi bili magloviti i neprecizni, ne moe se rei da su bili bez osnova. U datim okolnostima, sudija je preduzeo dovoljne korake kako bi proverio da li je sud nepristrasan u smislu lana 6, stav 1 Konvencije i ponudio je dovoljno garantija da se u tom pogledu otkloni svaka sumnja.190
Meutim, u novijem predmetu Sander protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Sud je smatrao da je lan 6 prekren onda kada je odgovor sudije na sline dokaze o postojanju rasistikih predrasuda meu lanovima porote bio neadekvatan. Evropski sud je saoptio da je
189 Gregory v. the United Kingdom, 25. februar 1997. 190 Gregory v. the United Kingdom, 25. februar 1997, st. 49.
66
ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan? ...sudija trebalo da reaguje odlunije, a ne samo da zahteva nejasna uveravanja da bi porotnici trebalo da ostave po strani svoje predrasude i da sude samo na temelju dokaza. Time to to nije uinio, sudija nije pruio dovoljne garantije kojima bi iskljuio sve objektivno opravdane ili legitimne sumnje u nepristrasnost suda. Iz toga sledi da s objektivnog stanovita sud koji je osudio podnosioca predstavke nije bio nepristrasan.191
Razliite uloge sudije

U sudskoj praksi se mnotvo sluajeva u vezi s nepristrasnou odnosi na situacije u kojima sudija ima razliite proceduralne uloge u toku postupka. U predmetu Pirsk protiv Belgije192 sudija koji je sudio podnosiocu predstavke prethodno je bio lan odseka koji je obavljao istragu u datom predmetu i koji je pokrenuo krivini postupak protiv njega. Evropski sud je u tom predmetu utvrdio da je re o krenju lana 6. U predmetu Hauilt protiv Danske193 Evropski sud je utvrdio da je prekrena Konvencija kada je predsedavajui sudija odluivao o pritvoru pre suenja. Ovo je imalo i jednu posebnu odliku, u tom smislu da se taj sudija, koji je devet puta odluivao o produetku pritvora, svaki put pozvao na izuzetno jaku sumnju u pogledu krivice podnosioca predstavke. Evropski sud je smatrao da je razlika u tome u odnosu na reavanje pitanja na suenju beznaajna i da je strah podnosioca predstavke bio objektivno opravdan. Drugi primer predstavlja sluaj Feranteli i Santanelo protiv Italije,194 gde je Evropski sud utvrdio da je lan 6 prekren
191 192 193 194 Sander v. the United Kingdom, 9. maj 2000. Piersack v. Belgium, 1. oktobar 1982. Hauschildt v. Denmark, 24. maj 1984. Ferrantelli and Santangelo v. Italy, 7. avgust 1996.
67
time to je predsedavajui sudija apelacionog suda ranije uestvovao u donoenju jedne druge osuujue presude protiv jednog od saoptuenih. Ta presuda se na mnogo mesta pozivala na podnosioce predstavke i njihovo uee u tom prvom predmetu. Sem toga, u presudi apelacionog suda kojom se podnosioci osuuju navedeni su brojni izvodi iz ranije presude protiv sauesnika podnosilaca predstavke. Evropski sud je zakljuio da su sve okolnosti takve da potkrepljuju strah podnosilaca u vezi s nedostatkom nepristrasnosti apelacionog suda. Predmet Oberlik (br. 1) protiv Austrije195 ticao se postupka pred Apelacionim sudom u kome su uestvovala trojica sudija koji su takoe ranije bili ukljueni u donoenje odluke prvostepenog suda. Evropski sud je zakljuio da to predstavlja krenje prava na nepristrasni sud. U predmetu De Han protiv Holandije196 sudija koji je predsedavao u Apelacionom sudu bio je pozvan da odlui o presudi koju je prethodno sam doneo. Evropski sud je zakljuio da su strahovanja podnosioca predstavke u pogledu objektivne nepristrasnosti predsedavajueg sudije bile opravdane, te je stoga zakljuio da je re o krenju lana 6. U jednom predmetu protiv vajcarske197 Evropski sud je zakljuio da je prekren lan 6, stav 1 zbog sledeih okolnosti: podnosilac predstavke je uestvovao u postupku pred sudom koji je bio sastavljen od pet sudija, od kojih su dvojica bili honorarne sudije koji su u odvojenom postupku istog podnosioca predstavke zastupali drugu stranu. Evropski sud je smatrao da se zakoni i praksa koji se odnose na ustanovu honorarnih sudija generalno gledano mogu uobliiti tako da budu usklaeni
195 Oberschlick (No. 1) v. Austria, 23. maj 1991. 196 De Haan v. the Netherlands, 26. avgust 1997. 197 Wettstein v. Switzerland, 21. decembar 2000.
68
sa lanom 6, tako da se ovde radilo iskljuivo o nainu na koji je u datom predmetu voen postupak. Mada nije postojala nikakva materijalna veza izmeu predmeta podnosioca predstavke i odvojenog postupka u kojima su ta dvojica pravnika imala ulogu pravnih zastupnika, u sutini je tu postojalo vremensko preklapanje. Prema tome, podnosilac predstavke je imao razloga za zabrinutost da e dotini sudija nastaviti i dalje da ga smatra suprotnom stranom, pa je ovakva situacija mogla dovesti do opravdanog strahovanja da sudija ne pristupa predmetu s neophodnom nepristrasnou. U predmetu Kiprianu protiv Kipra198 Veliko vee je zakljuilo da je lan 6, stav 1 bio prekren kada su sudije, koje su tvrdile da je podnosilac predstavke svojim ponaanjem ispoljio nepotovanje suda, same pokrenule postupak zbog nepotovanja suda i presudile u njemu. Ova manjkavost nije bila ispravljena ni kada je Vrhovni sud preispitivao njihovu odluku. Sama injenica da je sudija prethodno imao veze s podnosiocem predstavke nije, meutim, dovoljna da se automatski zakljui kako je re o krenju lana 6, stav 1. Potrebne su posebne odlike, kakve su one opisane u gore navedenim predmetima, koje se ne svode samo na sudijinu upuenost u predmet.
Ponavljanje postupka
Ako se odluka ponitava po albi i vraa prvostepenom sudu na ponovno odluivanje, injenica da isto telo, u istom ili drugaijem sastavu ponovo odluuje o istom pitanju ne predstavlja automatski krenje lana 6.199 U predmetu Toman protiv
198 Kyprianou v. Cyprus, 15. novembar 2005. 199 Ringeisen v. Austria, 16. jul 1971, st. 97.
69
vajcarske200 podnosiocu predstavke je ponovo sudio sud koji ga je prethodno osudio u odsustvu. Evropski sud nije smatrao da to predstavlja krenje lana 6, jer su sudije bile svesne da su svoju prvu odluku donele na osnovu ogranienih dokaza, dok su kod donoenja druge odluke iznova razmotrile ceo predmet na sveobuhvatnoj, akuzatornoj osnovi.
Specijalizovani sudovi
Evropski sud priznaje da mogu postojati valjani razlozi za voenje rasprava pred posebnim sudskim telima onda kada je neophodno specijalizovano tehniko znanje. To moe znaiti da se za lanove sudova postavljaju strunjaci iz odreenih praktinih oblasti, na primer, za lanove medicinskih disciplinskih sudova. Onda kada postoji neposredna veza izmeu lanova suda i bilo koje stranke, ti lanovi suda moraju da odstupe. Ako postoji osnovana sumnja, nije dovoljno samo ukazati na prisustvo lanova suda ili na glas kojim sudije odluuju. Predmet Langborger protiv vedske201 odnosio se na suenje pred Sudom za stambena i stanarska pitanja. Taj sud su sainjavala dvojica profesionalnih sudija, i dvojica laika-procenjivaa koje su imenovali predstavnici vlasnika i udruenja stanara. Ti laici bili su tesno povezani s dva udruenja koja su nastojala da podre upravo one odredbe koje je osporavao podnosilac predstavke. Postojao je osnovani strah da su njihovi interesi suprotni njegovima, te stoga injenica da je predsedavajui sudija imao odluujui glas nije bila dovoljna.
200 Thomann v. Switzerland, 10. jun 1996. 201 Langborger v. Sweden, 22. jun 1989.
70
Porote
Gore pomenuta naela podjednako vae i za porote202 kao i za sudije porotnike koji zajedno s profesionalnim sudijom sude u redovnim krivinim i parninim predmetima.203 Ako sudije porotnici mogu da nadglasaju profesionalnog sudiju, njihova nezavisnost postaje predmet posebno pomnog nadzora i panje.
Odricanje
Evropski sud nije utvrdio jasne smernice u kojoj se meri okrivljeni moe odrei svoga prava na nezavisni i nepristrasni sud. Meutim, Evropski sud je zakljuio da, u meri u kojoj je to odricanje moguno, ono mora biti i ogranieno, kao i da mora postojati minimum garantija koje ne mogu zavisiti samo od stranaka u postupku. Odricanje mora biti neopozivo. Stranke moraju biti svesne sumnji u nepristrasnost, moraju imati mogunost da to pitanje postave i moraju izraziti svoje odobravanje sastava suda. Samo proputanje da se uloi prigovor nije dovoljno da konstituie odricanje od ovog temeljnog zahteva. Evropski sud je u predmetu Fajfer i Plankl protiv Austrije204 zakljuio da proputanje da se uloi prigovor na dvojicu sudija, koji su prethodno bili istrane sudije i time bili diskvalifikovani da ovde budu sudee sudije, nije bilo dovoljno da se protumai kao odricanje. U predmetu Oberlik (br. 1) protiv Austrije205 sudija koji je predsedavao u apelacionom sudu, uestvovao je i u
202 203 204 205 Sander v. the United Kingdom, 9. maj 2000. Lavents v. Latvia, 28. novembar 2002. Pfeiffer and Plankl v. Austria, 25. februar 1992. Obrschlick (No. 1) v. Austria, 23. maj 1991.
71
prethodnom postupku i prema Zakonu o krivinom postupku nije mogao da bude ukljuen u ovaj postupak. Podnosilac predstavke nije osporio prisustvo tog sudije, ali on nije znao da su i druga dvojica sudija na slian nain podlegala diskvalifikaciji. Evropski sud je utvrdio da se podnosilac predstavke nije odrekao svog prava na nepristrasni sud.
Obrazovan na osnovu zakona

Kada je re o zahtevu da sud bude obrazovan na osnovu zakona, Komisija je u predmetu Cand protiv Austrije zakljuila sledee:
Cilj i svrha odredbe lana 6, stav 1 kojom se iziskuje da sudovi budu obrazovani na osnovu zakona jeste da organizacija sudstva u demokratskom drutvu ne sme da zavisi od iskljuive volje izvrne vlasti, ve mora biti regulisana zakonom koji donosi parlament. To, meutim, ne znai da je sekundarno zakonodavstvo kao takvo neprihvatljivo u stvarima koje se tiu organizacije sudstva. lan 6, stav 1 ne zahteva da zakonodavac regulie ba svaki detalj u ovoj oblasti donoenjem formalnih zakona u parlamentu, ako zakonodavna vlast uspostavi barem organizacioni okvir za organizaciju sudstva.206
Zahtev da sud bude obrazovan na osnovu zakona ne vai samo za institucionalno uspostavljanje sudova, ve i za konkretan sastav u svakom pojedinanom sluaju. U predmetu Lavents protiv Letonije207 utvreno je da sud nije bio obrazovan na osnovu zakona. Naime, u tom sudskom veu bila su dvojica sudija laikih sudija-porotnika ije je pret206 Zand v. Austria, 15 DR 70. 207 Lavents v. Latvia, 28. novembar 2002. godine.
72
hodne odluke u tom predmetu ponitio vii sud. Po letonskim zakonima, oni nisu imali pravo da ponovo sude u istom predmetu. Stoga, taj sud nije bio obrazovan u skladu sa zakonom. I u predmetu Posokhov protiv Rusije208 Evropski sud je utvrdio da je dolo do krenja ove odredbe; tu je, naime, podnosilac predstavke takoe tvrdio da ga je osudio sud koji je bio osnovan protivno relevantnom unutranjem pravu. Imena sudija porotnika trebalo je da budu izvuena rebom, a Evropski sud je saoptio da je bio posebno zapanjen injenicom da je Oblasna vlast u Neklinovsku organ nadlean za imenovanje sudija porotnika potvrdila da nije posedovala spisak sudija porotnika koji su imenovani u vreme kada je taj podnosilac predstavke osuen. Samim tim, taj organ nije predoio nikakav pravni osnov za uee dvojice sudija porotnika u suenju i izricanju presuda onog dana kada je odrano suenje podnosiocu predstavke.
208 Posokhov v. Russia, 4. maj 2003. godine.
73
TA SVE OBUHVATA PRAVINA RASPRAVA?

U lanu 6 navodi se da svako ima pravo na pravinu raspravu. Ovaj izraz obuhvata mnoge aspekte postupka koji se odvija u skladu sa zakonom, kao to je pravo na pristup sudu, rasprava u prisustvu optuenog, pravo lica da ne inkriminie samo sebe, jednakost strana, pravo na akuzatorni postupak i obrazloenu presudu. Ti sutinski elementi pravine rasprave nisu oigledni na prvi pogled, kad se proita tekst lana 6. Zato je vano da svi profesionalci koji uestvuju u pravosuu, detaljno poznaju sve elemente pojma pravina rasprava koje je Evropski sud dosad razradio.
Pristup sudu
U tekstu lana 6 ne postoji izriita garantija prava na pristup sudu, ali je Evropski sud zauzeo stav da ova odredba svakome obezbeuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njegova/ njena graanska prava i obaveze bude razmotren pred sudom. lan 6 otelotvoruje pravo na raspravu pred sudom, a pravo na pristup sudu, to jest pravo na pokretanje postupka pred sudom u graanskopravnim stvarima, samo je jedan aspekt prava na sud. U predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Evropski sud je smatrao da
kada bi se lan 6, stav 1 shvatio tako kao da se odnosi iskljuivo na voenje parnice koja je ve povedena pred sudom, visoka strana ugovornica bi mogla, nekrei taj stav, da se rei svojih sudova ili da im oduzme nadlenost u odreenoj kategoriji
74
ta sve obuhvata pravina rasprava? graanskih parnica i poveri ih organima koji su zavisni od vlade ... Po miljenju Suda, bilo bi nezamislivo da lan 6, stav 1 detaljno opie procesne garantije koja stoje na raspolaganju stranaka u postupku, a da prvo ne zatiti ono to stvarno omoguava korist od tih garantija, to jest pristup sudu. Pravinost, javnost i ekspeditivnost sudskog postupka nemaju nikakvu vrednost ako samog sudskog postupka uopte nema.209
Meutim, pravo na pristup sudu nije apsolutno pravo. U pomenutom predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva Sud je rekao da sama priroda ovog prava iziskuje obavezu drave da ga uredi (ono moe varirati po vremenu i mestu i u zavisnosti od potreba i resursa zajednica i pojedinaca), iako takvo ureivanje nikada ne sme biti na tetu sutine samog prava, niti sme biti u suprotnosti s drugim pravima propisanim Konvencijom. Evropski sud je u svojoj praksi ustanovio da je bilo kakvo ogranienje saglasno sa lanom 6 samo pod sledeim uslovima: ako tei legitimnom cilju; i ako postoji razuman odnos srazmernosti izmeu korienih sredstava i cilja kome se tei.210 U predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva radilo se o zatvoreniku kome je odbijena dozvola da stupi u kontakt sa svojim advokatom kako bi podneo tubu zbog klevete protiv jednog zatvorskog slubenika. Sud je smatrao da ovo predstavlja krenje lana 6 prava na pristup sudu koje ne samo da mora postojati, ve mora biti i delotvorno. Sud je takoe smatrao da je podnosiocu predstavke bio uskraen delotvorni pristup sudu ve i samom injenicom da mu je onemogueno da vodi poverljive konsultacije s advokatom.211
209 Golder v. the United Kingdom, 21. februar 1975, st. 35. 210 Ashingdane v. the United Kingdom, 28. maj 1985, st. 57. 211 Campbell and Fell v. the United Kingdom, 28. jun 1984, stavovi 111113.
75
Pristup sudu karakter parniara U nekim predmetima, pristup sudu je odbijen zbog karaktera samog parniara. Evropski sud je prihvatio da ogranienja kakva su ona koja se odnose na maloletnike, mentalno obolela lica, parniare koji su bankrotirali i one koji ikaniraju druge tee legitimnom cilju.212 U predmetu Katolika crkva iz Kanee protiv Grke,213 lokalni sud je presudio da crkva koja je podnela predstavku nema svojstvo pravnog lica po grkim zakonima. To je dovelo do odbacivanja tube za utvrivanje imovinskih prava. Evropski sud je, meutim, zakljuio da je to uinjeno na tetu prava na sud, odnosno da je re o krenju lana 6. Sud je takoe zakljuio da je lan 6 prekren onda kada pravni postupak moe povesti samo neko drugo telo, uprkos tome to je podnosilac predstavke ima neposredni interes za taj postupak. U predmetu Filis protiv Grke214 podnosilac predstavke, inenjer po struci, zahtevao je naknadu za obavljeni posao. Tubu je, meutim, mogla da podnese samo Inenjerska komora Grke. Evropski sud je smatrao da, iako je ova procedura mogla da znai iskusno pravno zastupanje uz neveliki troak po inenjere, to ipak nije bio dovoljan razlog da bi se podnosilac predstavke liio prava da sam podnese tubu. Pristup sudu i pravna pomo U nekim zemljama-lanicama Saveta Evrope, na primer na Kipru, ne postoji program pravne pomoi za graanskopravne stvari, ve besplatnu pomo moe obezbediti samo drava, u odgovarajuim sluajevima.215 Odluka o tome da li odsustvo programa besplatne pravne pomoi dovodi do krenja Konven212 213 214 215 M. v. the United Kingdom, 52 DR 269. Canea Catholic Chirch v. Greece, 16. decembar 1997. Philis v. Greece, 27. avgust 1991. Andronicou and Constantinou v. Cyprus, 9. oktobar 1997.
76
ta sve obuhvata pravina rasprava?
cije zavisi od okolnosti svakog pojedinanog sluaja. U predmetu Eri protiv Irske supruzi koja nije raspolagala materijalnim sredstvima odbijena je besplatna pravna pomo za pokretanje postupka odvajanja od mua. Evropski sud izneo sledei stav:
lan 6, stav 1 ponekad moe prisiliti dravu da obezbedi pomo advokata onda kada je takva pomo neophodna da bi se ostvario delotvorni pristup sudu, ili zato to je pravno zastupanje obavezno kad je to predvieno zakonom, u nekim visokim stranama ugovornicama, u sluaju raznih vrsta parnica ili zbog sloenosti samog postupka ili predmeta.216
Evropski sud je smatrao da podnositeljka predstavke u ovom predmetu nije imala delotvorno pravo na pristup Visokom sudu kako bi zatraila da taj sud izda reenje o njenom odvajanju od mua. Meutim, ne postoji opte pravo per se na pravnu pomo u graanskopravnim predmetima. Pravna pomo se trai samo onda kada je pravno zastupanje obavezno, ili zbog sloenosti ili prirode postupka. U predmetu Erts protiv Belgije Evropski sud je zakljuio da je Konvencija bila prekrena onda kada u postupku za naknadu zbog nezakonitog pritvora nije bila pruena pravna pomo, iako je ta pomo obavezna kada je re o postupku koji se vodi pred kasacionim sudom.217 U predmetu P., C. i S. protiv Ujedinjenog Kraljevstva218 prva podnositeljka predstavke je u poetku imala advokate koji su je zastupali u postupku koji se odnosio na oduzimanje i davanje njene erke na usvajanje. Meutim, njeni advokati su se povukli iz predmeta, a domai sud joj nije dao vreme da nae novog odgovarajueg pravnog zastupnika. Evropski sud je utvrdio da ovo predstavlja krenje lana 6, budui da je pravno zastupanje bilo nezaobilazno usled sloenosti postupka, i imajui na umu koliko je veliki interes podnositeljka predstavke imala u tom predmetu.
216 Airey v. Ireland, 9. oktobar 1979, st. 26. 217 Aerts v. Belgium, 30. jul 1998. 218 P, C. and S. v. the United Kingdom, 16. jul 2002.
77
U odluci koju je Evropski sud doneo u predmetu Stil i Moris protiv Ujedinjenog Kraljevstva219 sadrana je najsveobuhvatnija i najdetaljnija analiza prava na pravnu pomo u graanskopravnim predmetima. U tom predmetu, Evropski sud je zakljuio da odsustvo pravne pomoi u parninim stvarima predstavlja krenje lana 6. Naime, lanac brze hrane MekDonalds poveo je postupak protiv dvoje podnosilaca predstavke optuujui ih za klevetu i zahtevajui naknadu tete koja je toj kompaniji naneta brourom koju su podnosioci predstavke navodno napisali, a u kojoj se estoko kritikuju ponaanje te kompanije i hrana koju ona prodaje. Podnosiocima predstavke je uskraena pravna pomo, tako da su oni sami sebe zastupali na suenju i tokom albenog postupka, samo uz izvesnu pomo advokata-volontera. Suenje je trajalo 313 sudskih dana i bilo je najdue u pravnoj istoriji Engleske. Evropski sud je istakao da je ovaj predmet bio sloen i u injeninom, i u pravnom smislu. Zakljuio je da u tako sloenom postupku ni sporadina pomo advokata-volontera, ni obilata sudijska pomo i manevarski prostor koji je bio omoguen podnosiocima predstavke kao parniarima, nisu mogli predstavljati zamenu za struno i sistematsko pravno zastupanje iskusnog advokata koji bi bio temeljito upoznat s predmetom i koji bi dobro poznavao zakone i propise o kleveti. Sama duina postupka je, u izvesnoj meri, svedoila o tome da podnosioci predstavke nisu posedovali neophodno pravniko znanje i iskustvo. Konano, Evropski sud je takoe ukazao na injenicu da je postupak povela kompanija MekDonalds, a nisu ga poveli podnosioci predstavke. Pristup sudu i imunitet Pravo na pristup sudu moe ponekad biti prekreno ako postoji imunitet koji u sutini spreava pokretanje postupka. Predmet Aingdejn protiv Ujedinjenog Kraljevstva220 odnosio se
219 Steel and Morris v. the United Kingdom, 15. februar 2005. 220 Ashingdane v. the United Kingdom, 28. maj 1985.
78
na zakonom zajemeni imunitet kojim se duevnim bolesnicima zabranjuje pokretanje graanske parnice protiv zdravstvenih radnika ili zdravstvenih vlasti zbog nepotenja ili neadekvatne brige, sem ukoliko se ne tvrdi da je re o zloj nameri ili o neosnovanosti. ak i tada je bilo potrebno da sudija Visokog suda izda dozvolu za tubu, pod uslovom da je sam uveren prima facie da moe postojati sluaj zle namere ili nemara. Evropski sud je smatrao da ogranienja koja su u tom predmetu nametnuta, u smislu ograniavanja svake odgovornosti nadlenih organa, ne nanose tetu samoj sutini prava podnosioca predstavke na sud, niti prekorauju naelo srazmernosti. Sem toga, Sud je u ovom predmetu zakljuio da je podnosilac predstavke mogao da povede postupak zbog nemara jer je, uz dozvolu, mogao da povede postupak ako su se navodi odnosili na zlu nameru ili nemar. Predmet Osman protiv Ujedinjenog Kraljevstva221 odnosio se na politiku javnog imuniteta u sluaju tube zbog nehata protiv policije koja je delovala u istranom ili preventivnom svojstvu. Evropski sud je smatrao da cilj pravila o izuzeu moe biti prihvaen kao legitimni, zato to je usmeren ka odravanju delotvornosti policije u spreavanju nereda i kriminala. Meutim, primena ovog pravila bez daljeg razmatranja razloga javnog interesa omoguila je da se policiji prui blanko imunitet za sve postupke koje preduzme i propuste koje uini. To je prouzrokovalo neopravdano ogranienje prava pojedinca da se odluuje o sutini njegove tube. Stoga je Evropski sud utvrdio da se ovde radilo o krenju lana 6. Taj stav je docnije promenjen u predmetima Z. i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva i T. P. i K. M. protiv Ujedinjenog Kraljevstva.222 Evropski sud je utvrdio da je isto ono pravilo o iskljuivosti koje je primenjeno u predmetu Osman primenjeno i u graanskim parnicama koje su deca i nji221 Osman v. the United Kingdom, 28. oktobar 1998. 222 Z. and Others v. the United Kingdom, 10. maj 2001, i T. P. and K. M. v. the United Kingdom 10. maj 2001.
79
hovi roditelji pokuali da povedu protiv lokalnih organa vlasti. Menjajui prethodni stav iz predmeta Osman, Evropski sud je zakljuio da primena pravila o iskljuivosti zapravo znai da u engleskom zakonodavstvu to pravo ne postoji, te se stoga lan 6 ne primenjuje (videti gore, str. 22, ta su graanska prava i obaveze?). U predmetu Ro protiv Ujedinjenog Kraljevstva,223 koji je usledio posle predmeta Z. i ostali i T. P. i K. M., utvreno je da nije bilo prekreno pravo na pristup sudu time to je vojnicima bilo onemogueno da pokrenu parnice zbog nehata u situacijama koje su bile obuhvaene programom invalidskih penzija za povrede nastale bez iije krivice. U engleskom zakonodavstvu ovde nije bilo predvieno nikakvo pravo, te se stoga lan 6 nije mogao primeniti. U predmetu Ernst protiv Belgije,224 Evropski sud je zakljuio da je opravdan sudijski imunitet od tubi za naknadu tete u graanskopravnom postupku, ali je posebno naglasio injenicu da postoje druga sredstva pomou kojih podnosioci predstavki mogu da zatite svoje interese. U predmetu Al Adsani protiv Ujedinjenog Kraljevstva,225 Evropski sud je utvrdio da se lan 6 moe primeniti na postupak pokrenut protiv kuvajtske vlade, zato to bi sudski postupak bio mogu da se drava odrekla imuniteta od tube za naknadu tete u sluaju fizike povrede. Prihvatanje suverenog imuniteta Kuvajta bilo je u skladu s meunarodnim pravom (videti, takoe, Fogarti protiv Ujedinjenog Kraljevstva226). Kada je odluivao o tome da li pruanje imuniteta meunarodnim organizacijama od nacionalne pravne nadlenosti
223 224 225 226 Roche v. the United Kingdom, 19. oktobar 2005. Ernst v. Belgium, 15. jul 2003. Al Adsani v. the United Kingdom, 21. novembar 2001. Fogarty v. the United Kingdom, 21. novembar 2001.
80
predstavlja krenje lana 6, Evropski sud je zakljuio da postojanje razumne alternative znai da su prava delotvorno zatiena.227 Evropski sud je takoe razmatrao imunitete u kontekstu parlamentarnih debata. U predmetu A. protiv Ujedinjenog Kraljevstva228 podnositeljku predstavke je njen poslanik (lan britanskog parlamenta) okarakterisao za kominicu iz pakla, ali ona nije mogla da povede postupak protiv poslanika budui da njih titi apsolutni parlamentarni imunitet. Evropski sud je zakljuio da je ovo ogranienje pristupa sudu opravdano sutinskim znaajem koji ima zatita slobodne debate u parlamentu. Meutim, Evropski sud je doneo drugaiji zakljuak u predmetu Kordova protiv Italije,229 gde je podnosilac predstavke, inae tuilac po profesiji, pokrenuo postupak za naknadu tete nanete njegovom ugledu izjavama dvojice poslanika. Ti postupci su prekinuti zato to su obojica poslanika uivala poslaniki imunitet. Evropski sud je utvrdio da je sporna izjava data u linom, a ne u profesionalnom kontekstu, kao i da je, s obzirom na to da su odluku o ogranienju pristupa podnosioca predstavke sudu doneli politiki organi, to predstavljalo nesrazmerno meanje. Pristup sudu i ograniena nadlenost Evropski sud, takoe, moe da utvrdi da je prekreno pravo pristupa sudu u sluajevima kada domai sud nema punu nadlenost nad injenicama i pravnim pitanjima predmeta u kome sudi. Kada procenjuje da li je dolo do krenja Konvencije, Evropski sud uzima u obzir predmet spora, zatim to da li sud moe, ak i uz ogranienu nadlenost, da na odgovarajui na227 Waite and Kennedy v. Germany, 18. februar 1999. Videti takoe Prince Hans-Adam II of Liechtenstein v. Germany, 12. jul 2001. 228 A. v. the United Kingdom, 17. decembar 2002. 229 Cordova v. Italy, 30. januar 2003.
81
in razmotri sporna pitanja, nain na koji se dolo do konkretne odluke i sadraj samog spora, ukljuujui tu i eljene i stvarne osnove za pokretanje postupka, odnosno izjavljivanje albe. U predmetu Brijan protiv Ujedinjenog Kraljevstva230 radilo se o postupku za izvrenje odluke donete zbog nepotovanja urbanistike dozvole. Evropski sud je zauzeo stav da, iako je alba Visokom sudu bila ograniena na pitanja primene materijalnog prava, te je, samim tim, i nadlenost tog suda nad injenicama bila ograniena, to ipak nije bilo dovoljno da se konstatuje krenje lana 6. Evropski sud je posebno naglasio specifian karakter urbanistikog planiranja, koje se smatra tipinim primerom ostvarivanja diskrecione odluke nadlenih vlasti u ureivanju ponaanja graana. Stoga je zakljueno da je delokrug preispitivanja pred Visokim sudom bio dovoljan. Meutim, u predmetu Vasilescu protiv Rumunije231 Evropski sud je utvrdio da je re o krenju lana 6 zato to domai sudovi nisu imali nadlenost da ispitaju zahtev za restituciju imovine koja je svojevremeno, u komunistikom reimu, bila konfiskovana. Sud u Strazburu je prihvatio sledee tumaenje domaeg procesnog prava koje je ponudio Vrhovni sud Rumunije: u sutini, nijedan sud nije nadlean da odluuje po zahtevu podnosioca. Jedini postupak koji stoji na raspolaganju je postupak pred Dravnim tuilatvom. Evropski sud je smatrao da tuilatvo nije nezavisni sud u smislu lana 6, stav 1. Pristup sudu i izvrenje presude Kao to je gore ve pomenuto (videti str. 24) pravo na pristup sudu obuhvata, takoe, i pravo na konano reenje spora, kao to je to bio sluaj u predmetima Burdov protiv Ru230 Bryan v. the United Kingdom, 22. novembar 1995, st. 45. 231 Vasilescu v. Romania, 22. maj 1998.
82
sije232 i Jasiuniene protiv Litvanije.233 Pored toga, Evropski sud je u jednom broju predmeta protiv Hrvatske zakljuio da je povreen lan 6 u situaciji kada je postupak bio dugo odlagan, u iekivanju novih zakona koji, meutim, nisu bili usvojeni u vremenskom roku koji je odredila vlada.234
Prisustvo u postupku
Evropski sud smatra da okrivljeni u krivinom postupku mora prisustvovati suenju.235 Svrha i cilj lana 6, stav 1 i lana 6, stav 3, take od (c) do (e), pretpostavljaju prisustvo okrivljenog. Kada je re o graanskim stvarima, zahtev da strane budu prisutne na suenju obuhvata samo odreenu vrstu predmeta, kao to su oni koji iziskuju ocenu linog ponaanja stranke u postupku. Krivino suenje u odsustvu okrivljenog ili jedne strane moe biti doputeno u nekim izuzetnim okolnostima, ako su sudske vlasti postupale s dunom revnou ali nisu mogle da obaveste osobu o kojoj je re o samom pretresu,236 a takvo suenje moe biti dozvoljeno i u interesu sprovoenja pravde u nekim sluajevima bolesti.237
232 233 234 235 236 237 Burdov v. Russia, 7. maj 2002. Jasiuniene v. Lithvania, 6. mart 2003. Videti, npr. Kuti v. Croatia, 1. mart 2002. Ekbatani v. Sweden, 26. maj 1988, st. 25. Colozza v. Italy, 22. januar 1985. Videti, npr. Ensslin and Others v. the Federal Republic of Germany, 14 DR 64, gde podnosioci nisu bili u stanju da prisustvuju suenju posle trajka glau. Komisija je, meutim, naglasila da su advokati podnosilaca prisustvovali suenju.
83
Stranka se moe odrei prava da prisustvuje usmenoj raspravi, ali samo ako je to odricanje neopozivo i ako je propraeno minimalnim jemstvima koja su primerena njegovoj vanosti.238 Meutim, ako se okrivljeni u krivinom predmetu odrekne tog svog prava, njemu i dalje mora biti dozvoljeno da ima pravnog zastupnika.239 U predmetu F. C. B. protiv Italije240 italijanski sud je odrao ponovno suenje u odsustvu podnosioca predstavke, iako ga je podnosioev advokat obavestio da se podnosilac predstavke nalazi u pritvoru u inostranstvu. Evropski Sud je zakljuio da podnosilac predstavke nije izrazio elju da se odrekne prava prisustva, te nije prihvatio argument drave da je podnosilac namerno koristio taktiku odlaganja, tako to italijanskim vlastima nije dostavio svoju adresu. Italijanske vlasti su znale da se protiv podnosioca predstavke vodi postupak u inostranstvu i sama injenica da je suenje nastavljeno bez preduzimanja daljih koraka za razjanjenje poloaja podnosioca predstavke teko da bi se mogla pomiriti s revnou koja je neophodna za osiguranje prava odbrane. Pravo lica da prisustvuje albenom postupku zavisi od prirode i delokruga rasprave. Evropski sud smatra da nije toliko bitno prisustvo okrivljenog na raspravi po albi, koliko je bitno njegovo prisustvo na suenju u prvom stepenu. Ako apelacioni sud razmatra samo pravna pitanja, onda nije nuna rasprava u prisustvu okrivljenog. Situacija je, meutim, drugaija onda kada se apelacioni sud bavi i razmatranjem injenica. Kod odluivanja o tome da li okrivljeni ima pravo prisustva, Sud uzima u obzir kakav je interes okrivljenog/okrivljene, kao i potrebu apelacionog suda za prisustvom okrivljenog radi utvrivanja injenica.
238 Poitrimol v. France, 23. novembar 1993. 239 Videti, npr. Pelladoah v. the Netherlands, 22. septembar 1994, gde je Evropski sud utvrdio da su prekreni lan 6, stav 1 i lan 6, stav 3 (c). 240 F. C. B. v. Italy, 28. avgust 1991.
84
U predmetu Kremcov protiv Austrije,241 podnosilac predstavke je bio iskljuen s rasprave o pravnim pitanjima, a Evropski sud je utvrdio da njegovo prisustvo nije bilo iziskivano lanom 6, stav 1, niti lanom 6, stav 3, budui da je njegov advokat mogao da prisustvuje i da iznosi argumente u njegovo ime. Sud je, meutim, utvrdio da se radi o krenju onda kada je podnosilac predstavke iskljuen s rasprave u albenom postupku na presudu, kada se radilo o poveanju kazne na doivotnu kaznu zatvora i nalogu da se ta kazna izdrava u specijalnom zatvoru, kao i kada se odluivalo o motivu zloina koji porota prethodno nije mogla da utvrdi. Evropski sud je smatrao da je podnosilac predstavke morao da prisustvuje i uestvuje jednako kao i njegov advokat jer su za postupak bili bitni procena njegovog karaktera, stanja svesti i motivacije, a uz to su posredi bila pitanja od velikog znaaja za njega.242
Pravo lica da ne inkriminie samo sebe

Evropski sud smatra da pravo na pravino suenje u krivinim predmetima obuhvata pravo svakog lica optuenog za krivino delo ... na utanje i pravo da ne doprinosi vlastitoj optubi.243 U predmetu Saunders protiv Ujedinjenog Kraljevstva Sud je saoptio da:
iako nisu posebno pomenuti u lanu 6 Konvencije, pravo na utanje i pravo lica da samo sebe ne inkriminie predstavljaju opte priznate meunarodne standarde koji ine sr pojma pravinog postupka, shodno lanu 6. Njihovo osnovno naelo lei, izmeu ostalog, u zatiti okrivljenog od neprimerene prisile vla241 Kremzow v. Austria, 21. septembar 1993. 242 Videti, npr. Cooke v. Austria, 8. februar 2000. 243 Funke v. France, 25. februar 1993, st. 44.
85
Pravo na pravino suenje sti, ime se doprinosi izbegavanju zloupotreba u pravosuu i ispunjavanju ciljeva lana 6... Pravo lica da samo sebe ne inkriminie posebno pretpostavlja da optuba u krivinim predmetima izvodi dokaze protiv okrivljenoga, nepribegavajui pritom metodama prinude ili pritiska protiv njegove volje. U tom smislu, ovo pravo je tesno povezano s pretpostavkom nevinosti sadranom u lanu 6, stav 2 Konvencije. Pravo lica da samo sebe ne inkriminie prvenstveno se, meutim, odnosi na potovanje volje okrivljenog lica da uti. Kako se uobiajeno shvata u pravnim sistemima Visokih strana ugovornica Konvencije i drugde, to se ne proiruje na korienje materijala koji bi se pod prinudom mogao dobiti od okrivljenog, ali postoji nezavisno od njegove volje kao to su, izmeu ostalog, dokumenti dobijeni na osnovu naloga, rezultati alkotesta, nalazi uzoraka krvi i urina i tkiva za DNK ispitivanja.244
U pomenutom predmetu radilo se o direktoru jednog preduzea od koga se, shodno zakonu, trailo da pod pretnjom krivine sankcije odgovara na pitanja dravnih inspektora o preuzimanju tog preduzea. Zapisnik razgovora je potom prihvaen kao dokazni materijal protiv njega na suenju na kome je bio oglaen krivim. Evropski sud je zakljuio da je to predstavljalo krenje lana 6. Evropski sud je, meutim, zauzeo drugaiji stav kada su u pitanju pravila kojima se dozvoljava izvoenje negativnog zakljuka iz utanja okrivljenog tokom ispitivanja ili suenja. Naime, u predmetu Don Marej protiv Ujedinjenog Kraljevstva,245 Evropski sud je zakljuio da pravo na utanje nije apsolutno pravo. Iako je s ovim pravom nespojivo da se presuda zasniva iskljuivo ili uglavnom na utanju okrivljenoga, ili na njegovom odbijanju da odgovara na pitanja, oigledno je da ta privilegija ne spreava da se utanje okrivljenog uzme u obzir u situacijama za koje je jasno da iziskuju objanjenje. Evropski sud je u ovom
244 Saunders v. the United Kingdom, 17. decembar 1996, st. 6869. 245 John Murray v. the United Kingdom, 8. februar 1996.
86
predmetu zakljuio da primena zakona nije predstavljala krenje lana 6. Podnosilac predstavke nije bio podvrgnut direktnoj prinudi, poto nije bio prisiljen da plati novanu kaznu, niti mu je zapreeno kaznom zatvora. Sem toga, Sud je utvrdio da korienje zakljuaka koji se mogu izvesti iz ponaanja okrivljenog predstavlja izraz implikacija po osnovu zdravog razuma, kada optueni ne iznese neduno objanjenje svojih postupaka ili ponaanja. Bilo je dovoljno garantija za ispunjenje zahteva pravinosti, a opti teret dokazivanja bio je na optubi koja je morala biti zasnovana na injenicama prima facie, pre nego to se na osnovu utanja moglo doi do nekog relevantnog zakljuka. Meutim, u predmetu Kondron protiv Ujedinjenog Kraljevstva246 Evropski sud je zakljuio da sudija mora ispravno da uputi porotu kada odluuje da li e izvui negativni zakljuak iz utanja podnosioca predstavke, da ne bi dolo do krenja lana 6. Nain na koji drava koristi dounike u nekim situacijama moe predstavljati krenje prava na utanje. U predmetu Alan protiv Ujedinjenog Kraljevstva247 dounik je bio smeten u istu eliju u policijskom pritvoru i potom u istu zatvorsku eliju kao i podnosilac predstavke, sve u nameri da se pribave dokazi protiv podnosioca predstavke. Evropski sud je utvrdio da je, iako ovde nije bilo direktne prinude, priznanje podnosioca predstavke bilo posledica neprestanog ispitivanja, kao i da je bio podvrgnut psiholokim pritiscima koji su u suprotnosti s dobrovoljnou iskaza.
Jednakost strana i pravo na akuzatorni postupak

Pravo na pravino suenje obuhvata naelo jednakosti strana. To znai da svako ko je stranka u postupku mora imati razumnu mogunost predstavljanja svog sluaja sudu, pod
246 Condron v. the United Kingdom, 2. maj 2000. 247 Allan v. the United Kingdom, 5. novembar 2002.
87
uslovima koji njega/nju nee dovesti u bitno nepovoljniji poloaj u odnosu na drugu stranu. Meu stranama u postupku mora se uspostaviti pravina ravnotea.248 Pravo na pravino suenje takoe obuhvata i pravo na akuzatorni postupak, to u naelu znai mogunost da stranke u postupku, u krivinim ili graanskim stvarima, budu upoznate sa svim dokazima ili napomenama koji su priloeni u spisu i da mogu da ih komentariu.249 U tom kontekstu, poseban znaaj mora se dati utisku pravinosti u sprovoenju pravde.250 Ova naela vae kako za krivini, tako i za graanski postupak. U krivinim predmetima ta naela se preklapaju s nekima od posebnih garantija iz lana 6, stav 3, ali se ne svode samo na te aspekte postupka. Tako je, na primer, u predmetu Boeni protiv Austrije251 Evropski sud zakljuio da je, ako sudskom vetaku koga je imenovala odbrana nisu bile pruene iste one pogodnosti koje su bile pruene vetaku koga je imenovalo tuilatvo ili sud, re o krenju lana 6, stav 1. Sem toga, Komisija je u predmetu Jespers protiv Belgije252 zakljuila da naelo jednakosti strana, uzeto zajedno sa lanom 6, stav 3, namee obavezu organima tuilatva i istranim organima da obelodane sav materijal kojim raspolau, ili koji bi mogli da pribave, a koji bi mogao biti od pomoi okrivljenome da se oslobodi krivice ili da postigne smanjenje kazne. Ovo naelo vai i za materijal koji bi mogao da podrije kredibilitet svedoka optube. U predmetu Fue protiv Francuske253 Evropski
248 249 250 251 252 253 Videti, npr. De Haes and Gijsels v. Belgium, 24. februar 1997. Ruiz-Mateoz v. Spain, 23. jun 1993, st. 63. Borgers v. Belgium, 30. oktobar 1991, st. 24. Bnisch v. Austria, 6. maj 1985. Jespers v. Belgium, 27 DR 61. Foucher v. France, 18. mart 1997.
88
sud je zakljuio da je to to tuilac nije dopustio optuenome koji je eleo sam sebe da zastupa uvid u sudske spise, niti mu je dopustio da pogleda kopije dokumenata koji su bili u njima, pa tako nije mogao da pripremi adekvatnu odbranu, predstavljalo krenje naela jednakosti strana uzetog zajedno sa lanom 6, stav 3. Predmet Rov i Dejvis protiv Ujedinjenog Kraljevstva254 odnosi se na dvojicu podnosilaca predstavke i treeg mukarca koji su bili optueni za ubistvo, napad s tekim telesnim povredama i razbojnitvo po tri take optunice. Optuba se uglavnom oslanjala na svedoenje jedne male grupe ljudi koji su iveli s podnosiocima predstavke, kao i na iskaz devojke jednog od njih. Optuena trojica bila su oglaena krivima za dela koja su im stavljana na teret, a apelacioni sud je potvrdio te presude. Tokom suenja podnosiocima predstavke u prvom stepenu tuilatvo je odluilo, neobavestivi o tome sudiju, da ne obelodani neke od dokaza, pozivajui se pritom na javni interes. Na poetku albenog postupka koji su podnosioci poveli tuilatvo je obavestilo odbranu da su neke informacije bile uskraene, ali pritom nije otkrilo prirodu tog materijala. Apelacioni sud je u dva navrata razmatrao te neobelodanjene dokaze na raspravi ex parte, uz podneske optube, ali bez prisustva odbrane. Taj sud je odluio u prilog neobjavljivanju [dokaznog materijala]. Evropski sud je istakao da pravo na obelodanjivanje relevantnih dokaza nije apsolutno pravo, i da mogu postojati suprotstavljeni interesi kao to je zatita svedoka ili neotkrivanje tajnih policijskih metoda u istrazi kriviniih dela. Meutim, prema lanu 6, za ograniavanje prava odbrane doputene su samo one mere koje su strogo nune. Evropski sud je zakljuio da procena tuilatva u vezi s vanou uskraenih informacija nije bila u skladu s naelima akuzatornog postupka i jednako254 Rowe and Davis v. the United Kingdom, 16. februar 2000.
89
sti strana. Postupak pred apelacionim sudom nije bio dovoljan da ispravi na taj nain prouzrokovanu nepravinost. Do toga je dolo zato to su sudije [apelacionog suda] u svojoj proceni mogue vanosti neobelodanjenog materijala zavisile od zapisnika s prvog suenja i od pitanja koja je postavilo samo tuilatvo. Shodno tome, Sud je utvrdio da se ovde radilo o krenju lana 6, stav 1. U graanskopravnim postupcima, lan 6 u odreenim okolnostima iziskuje da stranke imaju pravo da unakrsno ispituju svedoke.255 Naelo jednakosti strana prekreno je i onda kada je jedna strana spreena da odgovori na pismene podneske koje je domaem sudu podneo pravni zastupnik drave.256 U predmetu Dombo Beheer BV protiv Holandije,257 podnosilac predstavke, drutvo s ogranienom odgovornou, povelo je postupak protiv jedne banke kako bi dokazalo da je izmeu njih postojao usmeni dogovor o davanju odreenih kreditnih olakica. Sastanku na kome je taj usmeni dogovor, navodno postignut, prisustvovale su samo dve osobe, jedna u ime podnosioca predstavke, a druga u ime banke. Meutim, pred domaim sudom bilo je dozvoljeno sasluanje u svojstvu svedoka samo jednog lica, to jest onog koje je predstavljalo banku. Preduzeu koje je podnelo predstavku Evropskom sudu bila je uskraena mogunost da u svojstvu svedoka pozove lice koje je njega predstavljalo, zato to je sud identifikovao to lice sa samim preduzeem. Evropski sud je, meutim, zakljuio da su u konkretnim pregovorima ravnopravno uestvovala dva predstavnika od kojih je svaki bio ovlaen da nastupa u ime svoje strane, tako da je bilo teko shvatiti zato oba ta lica nisu mogla da svedoe. Sa255 X. v. Austria, 42 CD 145. 256 Ruiz-Mateos v. Spain, 23. jun 1993. godine. 257 Dombo Beheer BV v. the Netherlands, 27. oktobar 1993. godine.
90
mim tim, preduzee koje je podnelo predstavku bilo je stavljeno u sutinski nepovoljniji poloaj u odnosu na banku ime je bio prekren lan 6, stav 1. Meutim, u predmetu Ankerl protiv vajcarske,258 Evropski sud je utvrdio da nije bio prekren lan 6, stav 1. Taj predmet se takoe odnosi na pozivanje svedoka, a podnosilac predstavke se alio da je time to je sud odbio da dozvoli njegovoj supruzi da pod zakletvom svedoi u prilog njegovom tubenom zahtevu u parninom postupku prekreno naelo jednakosti strana, u svetlu injenice da je protivnika strana mogla da izvede svedoka koji je svedoio pod zakletvom. Evropski sud je konstatovao da ne vidi na koji je nain injenica da supruga podnosioca predstavke svedoi pod zakletvom mogla da utie na ishod postupka. Sud je tako zakljuio zato to je domai sud mogao da uzme u obzir iskaz gospoe Ankerl, injenicu da taj sud nije pridao nikakav poseban znaaj svedoenju protivnike strane, kao i injenicu da se taj sud oslonio i na druge dokaze, a ne samo na iskaze o kojima je re. U predmetu T. P. i K. M. protiv Ujedinjenog Kraljevstva259 Evropski sud je smatrao da su vlasti bile dune da majci predoe video-dokaz na kome su zasnivale svoju odluku o oduzimanju njenog deteta. Vlasti su bile dune da to uine bez obzira na to da li je ona to traila ili nije traila. Evropski sud je takoe smatrao da je naelo jednakosti strana prekreno tamo gde je nacionalni zakonodavni organ doneo zakon iji je cilj bio da se osujeti zahtev podnosioca predstavke koji je u tom trenutku bio u postupku pred sudom.260 Predmet Van Orshoven protiv Belgije261 odnosio se na jednog lekara protiv koga je pokrenut disciplinski postupak. Podnosilac
258 259 260 261 Ankerl v. Switzerland, 23. oktobar 1996. godine. T. P. and K. M. v. the United Kingdom, 10. maj 2001. godine. Stran Greek Rafinerije and Stratis Andreadis v. Greece, 9. decembar 1994. Van Orshoven v. Belgium, 25. jun 1997.
91
predstavke je izjavio albu na odluku o tome da bude izbrisan iz registra [lekara], ali je sud odbio tu albu. Podnosilac predstavke se alio da ni u jednoj fazi postupka pred apelacionim sudom nije mogao da odgovori na podneske dravnog tuioca, kao i da mu ti podnesci nikada nisu bili dostavljeni. Evropski sud je smatrao da je, s obzirom na to koliki je bio interes podnosioca predstavke u datom predmetu, kao i s obzirom na prirodu podnesaka dravnog tuioca, injenica da je g. Van Orshovenu bilo onemogueno da pre kraja suenja odgovori na te podneske predstavljala krenje njegovog prava na akuzatorni postupak. Kako je naglasio Evropski sud, to pravo znai mogunost za obe strane u postupku da budu upoznate sa svim predoenim dokazima ili primedbama ukljuenih u sudski spis i da ih komentariu. Stoga, ovde se radilo o krenju lana 6, stav 1. Predmet Krmar protiv eke Republike262 objanjava razliku izmeu dvaju meusobno povezanih pojmova jednakost strana i akuzatorni postupak. U tom predmetu radilo se o postupku pred Ustavnim sudom u vezi s nacionalizacijom i moguom restitucijom imovine podnosilaca predstavke. Ustavni sud je na sopstvenu inicijativu prikupio dodatne dokaze i na njima je utemeljio svoju odluku. Evropski sud je saoptio da se ovde nije radilo o krenju naela jednakosti strana zato to ti dokazi nisu bili predoeni nijednoj strani. Meutim, bilo je prekreno pravo na akuzatorni postupak, budui da podnosiocima predstavke nije bila pruena mogunost da komentariu dokaze koji su predoeni u postupku. Sud je u nekoliko predmeta imao prilike da konstatuje krenje Konvencije u vezi s ulogom opteg pravobranioca ili slinih zvaninika pri Kasacionom sudu ili Vrhovnom sudu, kada miljenja nisu bila obelodanjena unapred, ili kada podnosiocu
262 Krmar v. Czech Republic, 3. mart 2000.
92
predstavke nije bila pruena prilika da ta miljenja prokomentarie.263
Pravo na obrazloenu presudu

lan 6 nalae da domai sudovi daju obrazloenje presuda kako u graanskim, tako i u krivinim postupcima. Sudovi nisu duni da daju detaljne odgovore na svako pitanje,264 ali se, ako je neki podnesak od sutinske vanosti za ishod predmeta, sud mora posebno pozabaviti njime u svojoj presudi. U predmetu Hiro Balani protiv panije265 podnosilac predstavke je sudu uputio podnesak koji je zahtevao konkretni i hitni odgovor. Sud je propustio da odgovori, ime je onemoguio da se utvrdi da li je to pitanje jednostavno zanemario, ili je imao nameru da ga odbaci, i ako je takva namera postojala, koji su bili razlozi za odbacivanje. Zakljueno je da takvo postupanje predstavlja krenje lana 6, stav 1. Ovo pravo je posebno vano u predmetima u kojima podnosilac predstavke eli da ostvari svoje pravo na albu. U predmetu Hadianastasiu protiv Grke266 bio je prekren lan 6 zato to je presuda vojnog suda koja je dostavljena podnosiocu predstavke bila samo rezime, a kada mu je konano dostavljen puni tekst presude, bilo mu je zabranjeno da proiri albeni osnov. Jedno od pitanja koje je Evropski sud razmatrao jeste i nepostojanje obrazloenih presuda porote u krivinim pred263 Videti, npr. Borgers v. Belgium, 30. oktobar 1991, kao i Meftah v. France, 26. jul 2002. 264 Van de Hurk v. the Netherlands, 19. april 1994, st. 61. 265 Hiro Balani v. Spain, 9. decembar 1994. godine. Videti, takoe, Ruiz Torija v. Spain, 9. decembar 1994. 266 Hadjianastassiou v. Greece, 16. decembar 1992.
93
metima. Tako je Komisija u jednom predmetu protiv Austrije267 zakljuila da nije bilo krenja Konvencije, budui da je porota dobila detaljna pitanja na koja je trebalo da odgovori, a advokat odbrane je mogao da trai da se ta pitanja modifikuju, te je ova specifinost nadoknadila nepostojanje obrazloenja. Pored toga, podnosilac predstavke je mogao da ima osnov za ponitenje presude na temelju injenice da je sudija izdao poroti pogrena uputstva u vezi s primenom prava, to je podnosilac predstavke i uinio.
267 Predstavka broj 25852/94.
94
KOJA POSEBNA PRAVA VAE ZA MALOLETNIKE?

Evropski sud ve odavno priznaje da se prava na pravino suenje koja su propisana Konvencijom primenjuju na decu podjednako kao i na odrasle, a u predmetu Nortier protiv Holandije268 Komisija je zauzela stav da je neprihvatljiva svaka sugestija da deca kojoj se sudi zbog krivinih dela ne treba da koriste garantije pravinog suenja po lanu 6. Glavni predmeti koji se odnose na prava maloletnika jesu T. i V. protiv Ujedinjenog Kraljevstva269 koji se odnose na dva desetogodinja deaka koji su iz jednog trnog centra oteli dvogodinjaka, pretukli ga na smrt i ostavili ga na eleznikoj pruzi da ga pregazi voz. Taj predmet je privukao ogromnu panju i izazvao ogorenje u Ujedinjenom Kraljevstvu. Deaci su optueni za ubistvo i zbog prirode optube bilo im je sueno na sudu za odrasla lica. Osueni su na vremenski neogranienu zatvorsku kaznu. U trenutku izricanja presude 1993. godine obojica su imali po jedanaest godina. U predstavkama koje su podneli Evropskom sudu, podnosioci su, izmeu ostalog, naveli da su bili lieni prava na pravino suenje jer nisu mogli stvarno da uestvuju u voenju svog predmeta. Evropski sud je uoio da ne postoji jasan zajedniki standard meu dravama ugovornicama u vezi s minimalnim uzrastom koji je neophodan za krivinu odgovornost, kao i da pripisivanje krivine odgovornosti podnosiocima predstavki
268 Nortier v. the Netherlands, Izvetaj Komisije od 9. jula 1992, predstavka br. 13924/88, st. 60. 269 T. v. the United Kingdom i V. v. the United Kingdom, oba od 16. decembra 1999.
95
nije, samo po sebi, predstavljalo krenje lana 6. U nastavku Sud je naveo:

Sud je, meutim, saglasan s Komisijom da je neophodno da dete koje je optueno za neko delo bude procesuirano na nain koji u potpunosti uzima u obzir njegovu starost, nivo zrelosti i intelektualnu i emocionalnu sposobnost, kao i da se moraju preduzeti koraci u pravcu poveanja njegove sposobnosti razumevanja postupka i uea u njemu. Iz toga sledi da je, kada je re o mlaem maloletniku optuenom za teko krivino delo koje privlai veliku panju medija i izaziva veliko interesovanje javnosti, neophodno voditi suenje na nain koji e maksimalno umanjiti njegov, odnosno njen oseaj zastraenosti i inhibiranosti.270
Sud je potom saoptio:

Sud primeuje da je suenje podnosiocu predstavke pred prvostepenim sudom (Crown Court) trajalo vie od tri nedelje. Bile su preduzete posebne mere s obzirom na mladost podnosioca predstavke i u nastojanju da se pobolja njegovo razumevanje postupka. Na primer, objanjen mu je sudski postupak i pre suenja mu je pokazana sudnica, a samo vreme rasprave je bilo skraeno kako se optueni ne bi preterano zamarali. Ipak, formalnost i rituali suda morali su s vremena na vreme izgledati neshvatljivo i zastraujue detetu od jedanaest godina, a ima dokaza da su neke od promena u sudnici, pogotovo podijum koji je bio podignut kako bi optueni mogli da vide ta se dogaa, samo jo vie pojaale oseaj nelagode kod podnosioca predstavke tokom suenja, jer se on oseao potpuno izloenim pomnom oku tampe i javnosti.271
Pored ovoga, postojao je i psihijatrijski nalaz o tome da se, s obzirom na nezrelost podnosioca predstavke, ozbiljno postav270 V. v. the United Kingdom, 16. decembar 1999, st. 8687. 271 V. v. the United Kingdom 16. decembar 1999, st. 88.
96
Koja posebna prava vae za maloletnike?
lja pitanje da li on uopte shvata situaciju i da li je u stanju da prui razlone instrukcije svojim advokatima. S tim u vezi, Sud je izneo sledei stav:
Kada je o ovome re, iako su pravni zastupnici podnosioca predstavke sedeli, kako je to drava opisala, na udaljenosti na kojoj su se mogli doaptavati sasvim je malo verovatno da se podnosilac predstavke mogao oseati dovoljno neinhibirano, u napetoj atmosferi sudnice i izloen pomnoj panji javnosti, da bi se s njima mogao konsultovati tokom suenja ili da je, s obzirom na svoju nezrelost i poremeeno emocionalno stanje, stvarno mogao da sarauje sa svojim advokatima van sudnice i da im da informacije koje bi bile od koristi za njegovu odbranu.272
Stoga je Sud zakljuio da podnosilac predstavke nije bio u stanju da uestvuje u krivinom postupku koji je protiv njega voen i da mu je bilo uskraeno pravo na pravino suenje shodno lanu 6, stav 1. Slino tome, Evropski sud je u predmetu S. C. protiv Ujedinjenog Kraljevstva273 u kome je jedanaestogodinjem deaku sueno zbog pokuaja pljake, utvrdio da je prekrena Konvencija. Sud je zakljuio da deak, s obzirom na svoj uzrast i na ograniene intelektualne sposobnosti, nije bio u stanju da na odgovarajui nain uestvuje u postupku. U predmetima Sing i Husein protiv Ujedinjenog Kraljevstva274 Sud je sugerisao da doivotna kazna zatvora bez mogunosti ranijeg putanja na slobodu koja je bila izreena maloletnom licu, moe dovesti do pokretanja pitanja u vezi sa lanom 3 (sloboda od muenja i nehumanog i poniavajueg postupanja ili kanjavanja).
272 V. v. the United Kingdom, 16. decembar 1999, st. 90. 273 SC. v. the United Kingdom, 15. jun 2004. 274 Singh v. the United Kingdom i Hussain v. the United Kingdom, oba od 21. februara 1996.
97
Kada deca tvrde da su bila rtve krenja prava iz Konvencije koja su istovremeno i graanska prava, ona moraju imati mogunost pristupa sudu kako bi se utvrdila odgovornost vlasti za ta krenja.275 Evropski sud smatra da advokati koji su postupali u prethodnim postupcima ili roditelji koji su bili lieni roditeljske odgovornosti mogu u Strazburu povesti postupak u ime svoje dece, ako nema drugog naina da se predmeti dece sasluaju.276 ini se da nema razloga zato se ovo naelo ne bi primenjivalo na predmete i pred domaim sudovima. Sva prava po Konvenciji moraju se tumaiti u vezi s odgovarajuim odredbama Konvencije o pravima deteta (KPD) (na primer, lan 40 u vezi s krivinim postupcima). KPD je primenjiva prema Evropskoj konvenciji, na osnovu njenog lana 53.277
275 Osman v. the United Kingdom, 28. oktobar 1998. 276 Videti, npr. Scozzari and Giunta v. Italy, 13. jul 2000, S. P, D. P, and A. T. v. the United Kingdom, predstavka br. 23715/94, 20. maj 1996. 277 Videti nie, str. 105, napomena 289.
98
KAKVA JE SITUACIJA U POGLEDU PRIHVATLJIVOSTI DOKAZA?

Evropski sud esto zakljuuje da nije njegov zadatak da umesto domaih sudova daje svoju ocenu prihvatljivosti dokaza, iako moe da ispituje nain na koji su dokazi razmatrani kao bitni element kod odluivanja o tome da li je suenje bilo pravino.278 Tako su, naelno gledano, pravila o dokazima stvar za domae sudove svake drave ugovornice. Meutim, Konvencija je postavila neke veoma bitne smer279 Prihvatanje nezakonito dobijenih dokaza samo po sebi nice. ne predstavlja krenje lana 6, ali je Sud u predmetu enk protiv vajcarske280 zakljuio da to moe dovesti do nepravinosti u zavisnosti od injenica konkretnog predmeta. U tom sluaju, koji se odnosio na korienje snimljenog materijala snimanje je bilo nezakonito zato to nije izvreno shodno naredbi istranog sudije Sud je naao da nije dolo do krenja lana 6, stav 1, budui da je odbrana mogla da ospori korienje tog materijala i da su postojali drugi dokazi koji su potvrivali optube na raun okrivljenog. U predmetu Kan protiv Ujedinjenog Kraljevstva281 podnosilac predstavke je stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo istim avionom kao i njegov roak za koga je utvreno da poseduje he278 Van Mechelen and Othersv. the Netherlands, 18. mart 1997, st. 50. 279 Najvei deo onoga to sledi obuhvaen je i dalje u tekstu, na str. 123, Kako se tumai pravo na prisustvo i ispitivanje svedoka prema lanu 6, stav 3 (d)? itaoci bi takoe trebalo da konsultuju str. 88, Jednakost strana i pravo na akuzatorni postupak. 280 Schenk v. Switzerland, 12. jul 1988. 281 Khan v. the United Kingdom, 12. maj 2000.
99
roin. Kod podnosioca predstavke heroin nije naen. Pet meseci kasnije, podnosilac predstavke je posetio prijatelja koji je bio pod istragom zbog rasturanja heroina. U kui tog prijatelja je bez njegovog znanja bio postavljen prisluni ureaj. Policija je pribavila traku sa snimkom razgovora izmeu podnosioca predstavke i njegovog prijatelja, na kojoj je podnosilac predstavke priznao da je bio umean u krijumarenje droge. Uhapen je i optuen i na kraju bio oglaen krivim zbog krijumarenja droge. On je pred Evropskim sudom tvrdio da su u njegovom sluaju prekreni lan 8, pravo na potovanje privatnog ivota, i lan 6. Sud je utvrdio da je dolo do krenja lana 8, zato to nije postojao nikakav zakon kojim bi se odobrilo korienje prislunog ureaja. Iako je praenje bilo u skladu s internim smernicama Ministarstva unutranjih poslova, Sud je utvrdio da te smernice nisu bile pravnoobavezujue, niti su bile neposredno dostupne javnosti. Samim tim, nedostajao im je karakter zakona to lan 8 iziskuje da bi meanje bilo opravdano. Kada je re o tubenim navodima prema lanu 6, Sud je primetio da je podnosilac predstavke imao mnotvo mogunosti da ospori i autentinost audio-zapisa i samo snimanje razgovora. Podnosilac predstavke nije osporio autentinost, ali jeste osporio snimanje. injenica da nije bio uspean u tom osporavanju nije, kako je naglasio Sud, mogla da utie na ocenu Suda. Stoga, Sud je zakljuio da korienje materijala koji je bio dobijen na osnovu krenja lana 8 nije, samo po sebi, bilo u suprotnosti sa zahtevima pravinosti koji su sadrani u lanu 6. Ono o emu Sud jo nije odluivao jeste da li dokazi, koji su pribavljeni krenjem unutranjeg prava i koji predstavljaju jedini ili glavni dokazni materijal na osnovu koga je utvrena krivica nekog lica, i sami predstavljaju krenje lana 6 Konvencije.
100
Kakva je situacija u pogledu prihvatljivosti dokaza?
Druga je stvar korienje agenata provokatora. Predmet Teeiro de Castro protiv Portugalije282 odnosio se na dva policajca u civilu koji su prili licu osumnjienom za manje znaajno rasturanje droge kako bi od njega nabavili heroin. S podnosiocem predstavke uspostavljen je kontakt preko drugog lica i on je pristao da im nabavi heroin. Pribavio ga je preko treeg lica. Uhapen je u trenutku kada je isporuivao drogu policajcima. Podnosilac predstavke se alio da nije imao pravino suenje jer su ga policajci u civilu podstakli i naveli da poini delo zbog koga je kasnije osuen. Sud je istakao da nije njegov zadatak da odluuje da li su iskazi svedoka bili ispravno prihvaeni kao dokazi, ve da utvrdi da li je postupak u celini, ukljuujui tu i nain na koji su dokazi pribavljeni, bio pravian. Sud je primetio da korienje tajnih agenata mora biti ogranieno i da moraju postojati zatitne mere ak i u sluajevima koji se tiu borbe protiv krijumarenja droge. Opti zahtevi pravinosti koji su otelotvoreni u lanu 6 primenjuju se na postupke koji se tiu svih vrsta krivinih dela, od onih najjednostavnijih, do onih najsloenijih. Javnim interesom borbe protiv kriminala ne moe se opravdati korienje dokaznog materijala dobijenog na osnovu policijskog podsticanja. Sud je smatrao da se u ovom sluaju dvojica policajaca nisu ograniila na istragu o krivinoj ulozi podnosioca u jednom sutinski pasivnom svojstvu, ve su uticali na njega kako bi ga podstakli da poini krivino delo. Sud je takoe primetio da su domai sudovi u svojim odlukama naveli da je podnosilac predstavke bio osuen prevashodno na osnovu izjava dvojice policajaca. Iz tih razloga, Sud je zakljuio da su policajci svojim postupkom iskoraili iz okvira koji je dozvoljen tajnim agentima, zato to su podstakli na izvrenje krivinog dela, a nije bilo nie282 Teixeira de Castro v. Portugal, 9. jun 1998.
101
ga to bi sugerisalo da bi, bez te njihove intervencije, to krivino delo uopte bilo poinjeno. Prema tome, ovde se radilo o krenju lana 6, stav 1. Prihvatanje dokaza iz druge ruke (posrednih) u naelu nije suprotno jemstvima pravinog suenja283 ali da, ako nema mogunosti za unakrsno ispitivanje, suenje moe postati nepravino ako se presuda u celini ili delimino bazira na takvim dokazima. U predmetu Unterpertinger protiv Austrije284 podnosilac predstavke je bio optuen da je u dva razliita incidenta naneo telesne povrede svojoj eni i pastorki. Podnosilac predstavke se izjasnio da nije kriv. Pre suenja policija je uzela izjave njegove ene i pastorke. One su, meutim, na suenju izjavile da ele da iskoriste svoje pravo da ne svedoe kao osobe koje su u bliskoj rodbinskoj vezi. Potom je optubi odobreno da se iskazi tih dveju ena dati pre suenja proitaju sada na sudu. Evropski sud je saoptio da se itanje islaza, na nain na koji je izvedeno, ne moe smatrati krenjem Konvencije. Meutim, korienje tih dokaza mora biti u saglasnosti s pravima odbrane. Sud potom navodi da je bilo jasno da je presuda podnosiocu predstavke bila prevashodno zasnovana na iskazima njegove ene i pastorke. Domai sud te iskaze nije tretirao samo kao informacije, nego kao dokaze istinitosti optubi koje su u to vreme ove ene iznele. Imajui na umu injenicu da podnosilac nije imao prilike ni u jednoj fazi postupka da ispituje osobe iji su iskazi proitani na suenju, to suenje nije bilo pravino u smislu lana 6, stav 1 uzetog zajedno s naelima propisanim u lanu 6, stav 3 (d). Korienje dokaza dobijenih od policijskih dounika, tajnih agenata i rtava zloina ponekad moe iziskivati mere koje
283 Blastland v. the United Kingdom, 52 DR 273. 284 Unterpertinger v. Austria, 24. novembar 1986.
102
e ta lica zatititi od osvete ili prepoznavanja. U predmetu Dorson protiv Holandije Sud je saoptio: naela pravinog suenja takoe zahtevaju da u odgovarajuim sluajevima interesi odbrane budu u ravnotei s interesima svedoka ili rtava pozvanih da svedoe.285 U ovom sluaju policija je, radi akcije protiv trgovine drogom u Amsterdamu, prikupila serije fotografija lica za koja se sumnjalo da su trgovci drogom. Policija je dobila informaciju da je podnosilac predstavke bio umean u preprodaju droge, i njegova fotografija je pokazana jednom broju narkomana koji su izjavili da su ga prepoznali i da on zaista prodaje drogu. Jedan broj njih je ostao anoniman. Podnosilac predstavke je uhapen i docnije osuen za trgovinu drogom. Podnosilac predstavke se alio da je uzimanje dokaza od odreenih svedoka, njihovo sasluavanje i oslanjanje na te dokaze tokom krivinog postupka protiv njega predstavljalo krenje njegovih prava na odbranu shodno lanu 6. On je naglasio da je istrani sudija tokom postupka koji je voen u prvom stepenu ispitivao dva anonimna svedoka bez prisustva njegovog advokata. Sud je istakao da e korienje anonimnih svedoka na suenju otvoriti pitanja u vezi s Konvencijom, kao i da moraju postojati protivtene mere koje e osigurati prava odbrane. Sud je primetio da je svedoke u albenoj fazi postupka ispitivao u prisustvu advokata istrani sudija koji je bio upoznat s njihovim identitetom. Advokat je imao prilike da postavlja svedocima kakva god je pitanja smatrao da su u interesu odbrane sem onih koja bi mogla dovesti do otkrivanja njihovog identiteta i na sva pitanja koja je postavio dobio je odgovore. Sud je takoe primetio da domai sud nije svoj zakljuak o krivici podnosioca predstavke bazirao iskljuivo niti u odluujuoj meri na dokaznom materijalu dobijenom od anonimnih svedoka, te je iz tih razloga zakljuio da se ovde nije radilo o krenju lana 6.
285 Doorson v. the Netherlands, 26. mart 1996, st. 70.
103
U predmetu Kostovski protiv Holandije286 dve osobe koje su elele da ostanu anonimne otkrile su policiji identitet podnosioca predstavke kao lica koje je uestvovalo u pljaki banke. Iskazi ovih svedoka proitani su na sudu tokom suenja na kome je podnosilac predstavke bio osuen za oruanu pljaku. Podnosilac predstavke se alio Evropskom sudu tvrdei da njegovo suenje nije bilo pravino jer su se kao dokazi koristili izvetaji o iskazima dvoje anonimnih svedoka. Sud je primetio da, u naelu, svi dokazi moraju biti izvedeni u prisustvu optuenoga. Meutim, korienje izjava datih u fazi pre suenja kao dokaznog materijala nije, u naelu, protivno lanu 6, sve dok se potuju prava odbrane. Ta prava po pravilu zahtevaju mogunost da optueni pokua da ospori navode, kao i da ispituje svedoka u nekoj od faza tokom suenja. U ovom konkretnom sluaju, podnosilac predstavke nije imao tu priliku. Stoga, Sud je utvrdio da je bio prekren lan 6. Kada su svedoci policajci, razmatraju se drugi razlozi. Oni, naime,
imaju optu obavezu potovanja izvrne vlasti drave i obino imaju vezu s tuilatvom... njihovom korienju kao anonimnih svedoka treba pribei samo u izuzetnim okolnostima. Pored toga, sama priroda njihove slube... moe zahtevati javno svedoenje pred sudom.287
Komisija je smatrala da svedoenje sauesnika kome je ponuen imunitet od krivinog gonjenja moe biti prihvaeno a da to ne predstavlja krenje lana 6, pod uslovom da su i odbrana i porota u potpunosti upoznati s tim okolnostima.288
286 Kostovski v. the Netherlands, 20. novembar 1989. 287 Van Mechelen and Others v. the Netherlands, 18. mart 1997, st. 56. 288 X. v. the United Kingdom, 7 DR 115.
104
Iskaz dobijen zlostavljanjem ne moe se koristiti kao dokaz u krivinom postupku. Ta zabrana je izriito navedena u lanu 15 Konvencije Ujedinjenih nacija protiv muenja koja je primenjiva shodno Evropskoj konvenciji, na osnovu njenog lana 53.289 U predmetu G. protiv Ujedinjenog Kraljevstva290 Komisija je primetila da rani pristup advokatu predstavlja bitnu zatitnu meru u pogledu pouzdanosti priznanja kao dokaza. Komisija je saoptila da onda kada se optuba zasniva samo na priznanju okrivljenog koji nije koristio pomo advokata, mora postojati postupak za ispitivanje prihvatljivosti takvih dokaza. Pitanjem priznanja dobijenog tokom pritvora incomunicado [pritvora tokom koga pritvorenik nije imao nikakvu mogunost kontakta sa spoljnim svetom] Evropski sud se bavio u predmetu Barbera, Mesege i Habardo protiv panije.291 Pritom je Sud izrazio rezerve u vezi s korienjem takvih priznanja, naroito onda kada vlasti nisu mogle jasno da pokau da su se podnosioci predstavke odrekli prava na pravnu pomo.
289 lan 53 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda glasi: Nijedna odredba ove Konvencije nee se tumaiti da ograniava odnosno ugroava ljudska prava i osnovne slobode koji bi bili priznati zakonima svake Visoke strane ugovornice ili po svakom drugom sporazumu ija je ona strana ugovornica. Sve drave ugovornice Evropske konvencije takoe su i drave ugovornice Konvencije UN protiv muenja. 290 G. v. the United Kingdom, 35 DR 75. 291 Barber, Messegu and Jabardo v. Spain, 6. decembar 1988. Vie o ovom predmetu moete videti u daljem tekstu, na str. 106.
105
KOJI POSTUPCI MOGU BITI U SUPROTNOSTI S PRETPOSTAVKOM NEVINOSTI?

lan 6, stav 2 propisuje da e svako ko je optuen za neko krivino delo biti smatran nevinim dok se njegova krivica ne dokae u skladu sa zakonom. Meutim, ovo se primenjuje i na one graanske predmete koje Konvencija smatra krivinima, kao to su postupci u sluajevima disciplinskih postupaka u okviru profesije.292 Evropski sud je u predmetu Barbera, Mesege i Habardo protiv panije zakljuio da naelo pretpostavke nevinosti
...izmeu ostalog, zahteva da u vrenju svoje dunosti lanovi suda ne da polaze od unapred stvorene ideje da je okrivljeni izvrio delo za koje se tui; teret dokaza je na optubi, a svaka sumnja treba da ide u prilog okrivljenome.293
Meutim, lan 6, stav 2 ne zabranjuje pravila koja prebacuju teret dokazivanja na okrivljenoga kako bi postavio/la svoju odbranu, ako ukupni teret utvrivanja krivice lei na optubi. Pored toga, lan 6, stav 2 ne mora nuno zabranjivati pretpostavke materijalnog prava ili injenica, ali svako pravilo koje prebacuje teret dokazivanja ili koje primenjuje pretpostavku usmerenu protiv okrivljenoga, mora biti svedeno u razumne okvire koji uzimaju u obzir vanost onoga to je izloeno riziku i podrazumevaju potovanje prava odbrane.294 U jednom starom predmetu iz Ujedinjenog Kraljevstva, Komisija je smatrala
292 Albert and Le Compte v. Belgium, 10. februar 1983. 293 Barber, Messegu and Jabardo v. Spain, 6. decembar 1988, st. 77. 294 Salabiaku v. France, 7. oktobar 1988, st. 28.
106
Koji postupci mogu biti u suprotnosti s pretpostavkom nevinosti?
da je prihvatljiva pretpostavka da se mukarac koji ivi s prostitutkom ili kontrolie prostitutku izdrava od nemoralno steene zarade.295 U predmetu Salabiaku protiv Francuske296 podnosilac predstavke je preuzeo isporuku natovarenog kamiona za koji se ispostavilo da sadri drogu i pretpostavka je bila da je odgovoran za to. Evropski sud je, meutim, smatrao da u ovom sluaju nije dolo do krenja zato to su domai sudovi zadrali slobodu procene i posvetili panju injenicama ovog predmeta, ponitivi jednu presudu. Izjavama koje je jedan sudija dao medijima pre no to je suenje bilo zakljueno, a u kojima je sugerisao krivicu optuenoga, prekren je lan 6.297 Nisu samo sudovi, ve su i ostali dravni organi obavezni da potuju naelo pretpostavke nevinosti. U predmetu Alen de Ribmon protiv Francuske298 jedan visoki policijski zvaninik je na konferenciji za tampu, odranoj dok je podnosilac predstavke bio u policijskom pritvoru, ukazao na njega kao na podstrekaa ubistva. Evropski sud je smatrao da lan 6, stav 2 nije vaio samo za sudove, nego i za druge javne vlasti i to od trenutka kad je podnosilac predstavke bio optuen za krivino delo. Izjava o krivici koju je dao policajac bez ikakvih kvalifikacija ili rezervi podstakla je javnost da poveruje da je podnosilac predstavke kriv i pre no to je nadleni sud procenio sve injenice. Utvreno je da je to bio prekraj naela pretpostavke nevinosti i da to nije moglo biti ispravljeno injenicom da je sudija docnije oslobodio podnosioca predstavke zbog nedostatka dokaza. Pretpostavka nevinosti mora u podjednakoj meri biti potovana i posle oslobaajue presude, koliko i pre suenja. U predmetu Sekanina protiv Austrije299 Evropski sud je smatrao
295 296 297 298 299 X. v. United Kingdom, 42 CD 135. Salabiaku v. France, 7. oktobar 1988. Videti Lavents v. Latvia, 28. novembar 2002. Allenet de Ribermont v. France, 10. februar 1995. Sekanina v. Austria, 25. avgust 1993, st. 30.
107
da, poto je oslobaajua presuda postala pravosnana, vie nije prihvatljivo da domai sudovi i dalje izraavaju sumnje u pogledu krivice lica kome je oslobaajua presuda izreena. To znai da se lan 6, stav 2 odnosi na krivini postupak u celosti, odnosno da e komentari koje sudije iznesu po zavretku postupka ili posle izricanja oslobaajue presude za okrivljenog predstavljati krenje pretpostavke nevinosti. U predmetu Mineli protiv vajcarske300 postupak protiv podnosioca predstavke bio je obustavljena zbog zastarelosti. Meutim, domai sud je odluio da podnosilac predstavke treba da plati deo trokova tube kao i naknadu navodnoj oteenoj strani, uz obrazloenje da bi, da nije dolo do zastarelosti, on verovatno bio oglaen krivim. Utvreno je da se tu radilo o krenju lana 6, stav 2, budui da je presuda domaeg suda bila nespojiva s pretpostavkom nevinosti. U jednom broju norvekih predmeta Evropski sud je naao krenja pretpostavke nevinosti u situacijama kada su podnosioci predstavke posle oslobaajuih presuda podneli zahteve za naknadu tete, ili u situacijama u kojima su navodno oteene strane podnele tubene zahteve za naknadu tete protiv podnosilaca predstavke. Mada podnosioci predstavke nisu bili optueni za krivina dela u postupcima u kojima su tueni za naknadu, ovde se mogao primeniti lan 6, zbog veze koja postoji izmeu uslova za dobijanje naknade i pitanja krivine odgovornosti. Rezonovanje domaih sudova bilo je takvo da je dovelo u sumnju prethodne oslobaajue presude podnosilaca predstavki, usled ega je bilo u suprotnosti sa lanom 6, stav 2.301
300 Minelli v. Switzerland, 21. februar 1983. 301 O. v. Norway, Hammern v. Norway i Y. v. Norway, 11. februar 2003. Videti, meutim, takoe i predmet Ringvold v. Norway, u kome Sud nije naao da je dolo do krenja Konvencije.
108
TA ZNAI PRAVO NA BRZO I RAZUMLJIVO OBAVETAVANJE O OPTUBAMA PREDVIENO LANOM 6, STAV 3 (A)?
Spisak minimuma garantija propisanih lanom 6, stav 3 (a) do (e) nije iscrpan. Te garantije identifikuju konkretne aspekte prava na pravino suenje. Evropski sud smatra da je odnos izmeu lana 6, stav 1 i lana 6, stav 3 odnos izmeu opteg i posebnog. Prema tome, suenje u krivinom predmetu moe biti takvo da ne zadovolji zahteve pravinog suenja, ak i ako je potovan minimum garantija iz lana 6, stav 3.302 U lanu 6, stav 3 predvia se da svako ko je optuen za krivino delo ima pravo da u najkraem moguem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima za optubu protiv njega/nje. Isto onako kao to se lan 6, stav 2 primenjuje na predmete koje Konvencija smatra krivinima, kao to su disciplinski postupci u okviru profesija, tako se i lan 6, stav 3 primenjuje na navedene predmete.303 Ova odredba ima za cilj informaciju koju treba dati okrivljenom u isto vreme kada i optubu,304 ili na poetku postupka. to se tie odnosa izmeu ove odredbe i lana 5, stav 2,305 drugi obino zahteva manje detalja i nije toliko rigorozan. U predmetu Matoa protiv Italije, optueni je dobio nepotpune informacije o
302 303 304 305 Videti, npr. Artico v. Italy, 13. maj 1980. Videti gore, str. 36, Specijalizovani sudovi. Videti gore, str. 19, Znaenje izraza optuba. lan 5, stav 2 propisuje: Svako ko je uhapen bie odmah i na jeziku koji razume obaveten o razlozima za njegovo hapenje i o svakoj optubi protiv njega.
109
vremenu i mestu izvrenja krivinog dela za koje je on bio optuen da ga je navodno poinio.306 U predmetu De Salvador Tores protiv panije307 podnosilac predstavke se obratio Evropskom sudu zbog toga to se domai sud oslonio na oteavajuu okolnost, koja inae nije bila pomenuta u optubi, da bi pootrio kaznu. Evropski sud, meutim, nije naao da je re o krenju Konvencije, jer je ta okolnost bila sastavni element optube protiv podnosioca i on je s njom bio upoznat od poetka postupka. Nasuprot tome, Komisija je utvrdila krenje Konvencije u predmetu ilian i Ekindian protiv Francuske,308 kada je optuba bila prekvalifikovana u materijalnom smislu. Podnosioci predstavke bili su osloboeni optube za jedno od krivinih dela iz kategorije finansijskih malverzacija shodno poglavlju odgovarajueg domaeg zakona, ali su potom, u albenom postupku, bili oglaeni krivima za krivino delo iz drugog poglavlja tog istog zakona. Komisija je zakljuila da su materijalne injenice oduvek bile poznate podnosiocima predstavke, ali nije bilo dokaza da su nadlene vlasti upoznale podnosioce predstavke s predlogom da se pre suenja u albenom postupku prekvalifikuje optuba koja im je bila stavljena na teret. Od sutinskog je znaaja da optuba za koju je lice osueno bude upravo ona koja mu je stavljena na teret. U predmetu Pelisje i Sasi protiv Francuske309 optunica je teretila okrivljenoga samo za krivino delo prevarnih radnji u vezi s bankrotstvom, ali je na kraju osuen za zaveru u cilju izazivanja tog krivinog dela. Sud je smatrao da je Konvencija prekrena zbog toga to se jedan element u ovim dvema inkriminacijama razlikovao.
306 Mattocia v. Italy, 25. jul 2000. 307 De Salvador Torres protiv paniije, 24. oktobar 1996. 308 Chichlian and Ekindjian v. France, Izvetaj Komisije, 16. mart 1989, predstavka br. 10959/84. 309 Plissier and Sassi v. France, 25. mart 1999.
110
Brzo i razumljivo obavetavanje o optubama predvieno l. 6, st. 3 (a)?
Informacija o optubi mora biti na jeziku koji optueni razume. U predmetu Brozicek protiv Italije310 optueni je bio Nemac i domaem sudu je sasvim jasno ukazao na svoje jezike probleme. Evropski sud je smatrao da su italijanske vlasti morale da prevedu obavetenje, ako nisu mogle sa sigurnou da utvrde da on u dovoljnoj meri poznaje italijanski, to nije bio sluaj. Slino tome, u predmetu Kamasinski protiv Austrije311 Evropski sud je naao da je optueni, time to nije mogao da se sporazumeva na jeziku suda, mogao biti doveden u nepovoljan poloaj ako mu istovremeno ne bi bio obezbeen i pismeni prevod optunice na jeziku koji razume.
310 Brozicek v. Italy, 19. decembar 1989. 311 Kamasinski v. Austria, 19. decembar 1989. godine.
111
TA SU ODGOVARAJUE VREME I USLOVI PREMA LANU 6, STAV 3 (B)?

U lanu 6, stav 3 (b) navodi se da svako ko je optuen za krivino delo ima pravo da mu se obezbedi odgovarajue vreme i mogunosti za pripremu odbrane. Ovo se takoe primenjuje i na neke graanske predmete, u okviru optih zahteva za pravinost suenja.312 Kljuna uloga sudije u vezi s ovom odredbom jeste da uspostavi odgovarajuu ravnoteu izmeu ovog zahteva i obaveze da osigura da suenje bude zavreno u razumnom roku.313 Ova odredba je takoe tesno povezana sa lanom 6, stav 3 (c) koji se odnosi na pravo na advokata i na pravnu pomo. Predstavke podnete po ovom osnovu u vezi s osudom bivale su proglaene neprihvatljivima onda kada bi ih podnelo lice koje je u krivinom postupku bilo osloboeno po albi, ili ako bi okrivljeno lice izjavilo da vie nee da uestvuje u postupku.314 Ipak, uloga sudije je da obezbedi da ova zatitna mera bude potovana tokom postupka u kome on/ona sudi i da se ne oslanja na mogunost ispravljanja manjkavosti u albenom postupku. Koliko je vreme odgovarajue zavisi od okolnosti samog predmeta, ukljuujui tu njegovu sloenost i fazu u kojoj se postupak nalazi.315
312 Videti gore, str. 74. 313 Videti gore, str. 47. 314 X. v. the United Kingdom, 19 DR 223 i X. v. the United Kingdom, 21 DR 126. 315 Videti, npr. Albert and Le Compte v. Belgium, 10. februar 1983, kao i X. v. Belgium, 9 DR 169.
112
ta su odgovarajue vreme i uslovi prema lanu 6, stav 3 (b)?
Sutinski inilac je to da advokat mora imati dovoljno vremena da bi mogao da obavi valjanu pripremu. Veliko vee je u predmetu Odalan protiv Turske316 zakljuilo da je dve nedelje nedovoljan period za pripremu odbrane u predmetu iji sudski spis broji 17.000 strana. Ovo naelo podrazumeva pretpostavku da advokat okrivljenog ima neogranieni i poverljivi pristup svakom klijentu koji se nalazi u pritvoru pre suenja, kako bi s njim mogao da razmotri sve elemente sluaja. Sistem koji rutinski nalae prethodnu dozvolu sudije ili tuioca za posetu advokata kri ovu odredbu. Sudije treba jasno da stave do znanja svim strankama kada odreuju meru pritvora ili produetak pritvora da njihovo odobrenje NIJE potrebno da bi advokat posetio klijenta. tavie, ako tuilac eli da odobri ili da odloi pravne posete, ne samo da e ova odredba biti prekrena, nego se moe postaviti pitanje pravinosti celokupnog suenja. Iz toga sledi da uprava pritvorske ustanove u kojoj se nalaze okrivljeni pre poetka suenja ne moe zahtevati bilo kakvo odobrenje sudije da bi omoguila posetu advokata. tavie, uprava je duna da obezbedi odgovarajue uslove za posetu advokata, kako bi se ona odvijala u diskreciji i van slunog dometa uprave zatvora.317 Ako okrivljeni, ili njegovi advokati, tvrde da im nisu obezbeeni odgovarajui uslovi, sudija snosi odgovornost da odlui moe li se suenje nastaviti a da se pritom ne prekri lan 6, stav 3 (b). Sudija pri tome mora voditi rauna da se pravo okrivljenog da slobodno komunicira sa svojim advokatom u pripremi odbrane smatra pravom koje ima apsolutno centralni znaaj za koncepciju pravinog suenja.318
316 calan v. Turkey, 12. maj 2005. godine. 317 Videti calan v. Turkey, 12. maj 2005. godine i Can v. Italy, Izvetaj Komisije, 12. jul 1984. 318 Campbell and Fell v. the United Kingdom, 28. jun 1984.
113
Meutim, u izuzetnim okolnostima ipak mogu biti opravdana izvesna ogranienja. U odluci o prihvatljivosti u predmetu Kreher i Meler protiv vajcarske319 radilo se o pritvoru lica koja su bila oznaena kao izuzetno opasni zatvorenici i optuena za teka krivina dela terorizma. Sudija je presudio da oni tokom tri nedelje ne mogu primati posete advokata, odnosno da se u tom periodu mogu samo dopisivati sa svojim advokatima i to pod sudskim nadzorom. Od trenutka kada su posete advokata bile odobrene, one se vie nisu odvijale pod nadzorom. Komisija nije smatrala da to predstavlja krenje lana 6, stav 3 (b). U drugim sluajevima, Komisija takoe nije utvrdila da je re o krenju Konvencije iako je podnosilac bio smeten u samicu i na jedno ogranieno vreme mu je bilo zabranjeno komuniciranje s advokatom, zato to je imao dovoljno mogunosti da komunicira s advokatom u neko drugo vreme.320 U predmetu Kurup protiv Danske321 Konvencija nije bila prekrena time to je advokatu odbrane nametnuta obaveza da svome klijentu ne otkrije identitet odreenih svedoka. To nije bilo ogranienje koje bi u tolikoj meri uticalo na pravo podnosioca predstavke da pripremi odbranu da je to moglo predstavljati krenje lana 6, stav 3 (b) ili (d). Meutim, svako takvo ogranienje mora biti striktno neophodno i nita vie od toga, i mora biti srazmerno utvrenim rizicima. Pravo na komunikaciju s advokatom takoe podrazumeva pravo na prepisku putem pisama. Veina ovih sluajeva ispitivana je u skladu sa lanom 8 Konvencije (pravo na potovanje prepiske), kao i po lanu 6, stav 3 (b). U predmetu Domenikini
319 Krcher and Mller v. Switzerland, 26 DR 24. 320 Videti, npr. Bonzi v. Switzerland, 12 DR 185. 321 Kurup v. Denmark, 42 DR 287.
114
protiv Italije,322 Evropski sud je smatrao da je to to su zatvorske vlasti pratile pisma podnosioca predstavke njegovom advokatu predstavljalo krenje kako lana 8, tako i lana 6, stav 3 (b), posebno zbog kanjenja u slanju jednog njegovog pisma advokatu. Konvencija zahteva da svako meanje u prava okrivljenog ili pritvorenog lica na komunikaciju s njegovim advokatom bude propisano zakonom koji je precizan i proverljiv, i kojim su jasno propisane okolnosti u kojima je takvo meanje dozvoljeno. Kada je re o pravu podnosioca predstavke na pristup dokazima, Komisija je u predmetu Jespers protiv Belgije323 zakljuila sledee:
[...] da mogunosti koje treba pruiti svakom licu okrivljenom za krivino delo treba da obuhvate i mogunost tog lica da se, u cilju pripremanja odbrane, upozna s rezultatima istraga sprovedenih tokom postupka. Sem toga, Komisija je ve priznala da, iako pravo pristupa spisima optube nije izriito zajameno Konvencijom, takvo pravo moe da se izvede iz lana 6, stav 3 (b)... Nije, meutim, naroito bitno ko je i kada naredio istrage ili u ijoj su nadlenosti one sprovedene.
Komisija je nastavila:
Ukratko reeno, lanom 6, stavom 3 (b) priznaje se pravo optuenog da ima na raspolaganju, kako bi se oslobodio optube ili kako bi se izborio za smanjenje kazne, sve relevantne elemente koje su prikupile ili su mogle da prikupe nadlene vlasti.
Komisija je dodala da je ovo pravo ogranieno na one uslove koji pomau ili mogu pomoi u odbrani. Ovo naelo je u praksi prilino usko tumaeno. U ve pomenutom predmetu Jespers protiv Belgije, podnosilac predstavke se obratio Sudu zbog nemogunosti pristupa posebnoj doku322 Domenichini v. Italy, 15. novembar 1996. 323 Jespers v. Belgium, 27 DR 61.
115
mentaciji koju je posedovao javni tuilac. Komisija je, iako je naglasila da bi odbijanje pristupa predstavljalo krenje lana 6, stav 3 (b) ako bi se u tom spisu nalazilo bilo ta to bi podnosiocu predstavke omoguilo da se oslobodi optube ili da smanji kaznu, utvrdila da podnosilac predstavke nije predoio nikakve dokaze da se u toj dokumentaciji nalazilo bilo ta to bi bilo relevantno, a Komisija nije bila spremna da pretpostavi da vlada nije ispunila svoje obaveze. U presudi u predmetu Odalan protiv Turske,324 Veliko vee je je utvrdilo da je poinjen itav niz krenja kako lana 6, stav 3 (b), tako i lana 6, stav 3 (c). Podnosilac predstavke nije imao nikakvu pomo advokata dok su ga ispitivali u policijskom pritvoru, ni u jednoj fazi postupka nije mu bilo omogueno da komunicira sa svojim advokatima, a da to bude van slunog dometa nekog treeg lica, nije sve do vrlo poodmakle faze u postupku mogao da ostvari direktan uvid u sudski spis, bila su mu uvedena ogranienja na broj i duinu advokatskih poseta, a njegovim advokatima nije sve do pozne faze u postupku omoguen valjani pristup sudskom spisu. Pored toga, Evropski sud je smatrao da drava moe ograniiti pristup sudskom spisu za advokate okrivljenog.325 U sluajevima kada su za to postojali zdravi razlozi u interesu sprovoenja pravde utvreno je da su prihvatljiva ogranienja u pogledu obelodanjivanja dokaza podnosiocu predstavke, iako bi se moglo polemisati o tome koliko su znaajni ti dokazi bili za odbranu.326 U predmetima Rov i Dejvis protiv Ujedinjenog Kraljevstva i Fit protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Evropski sud je razmotrio postupak neobelodanjivanja dokaza po osnovu javnog interesa,
324 calan v. Turkey, 12. maj 2005. 325 Kremzov v. Austria, 21. septembar 1992. 326 Kurup v. Denmark, 42 DR 287. Takoe videti gore, str. 99, Kakva je situacija u pogledu prihvatljivosti dokaza?
116
i zakljuio je da takav postupak moe biti u skladu sa lanom 6 samo ako postupajui sudija moe da razmotri dokaze i sam odlui o tome da li e izdati nalog za njihovo obelodanjivanje. Nije dovoljno da apelacioni sud bude u prilici da vidi taj materijal.327
327 Rowe and Davis v. the United Kingdom, 16. februar 2000, i Fitt v. the United Kingdom, 16. februar 2000.
117
TA SADRI PRAVO NA ZASTUPANJE I PRAVNU POMO PREMA LANU 6, STAV 3 (C)?

lan 6, stav 3 (c) prua okrivljenome pravo da se brani sam ili uz pomo branioca koga sam izabere ili da pravnu pomo, ako nema dovoljno sredstava da plati za nju, dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju. Prava propisana ovom odredbom tesno su povezana s pravima iz lana 6, stav 3 (b), videti gore. Sud smatra da pravo lica da se samo brani nije apsolutno pravo. U predmetu Kroisan protiv Nemake328 Sud je smatrao da zahtev da optuenome u postupku pred domaim sudom pomae advokat nije u suprotnosti sa lanom 6, stav 3 (c). Kada optueni ima pravo na besplatnu pravnu pomo, on je ovlaen (ovlaena) na pravnu pomo koja je praktina i delotvorna, a ne samo teorijska i iluzorna. U predmetu Artiko protiv Italije Evropski sud je zakljuio da ak i ako vlasti ne mogu biti smatrane odgovornima za svaki nedostatak odbrane koju prua advokat u okviru pravne pomoi i njegovo voenje odbrane,
... lan 6, stav 3 (c) govori o pomoi, a ne o imenovanju. Ni ovde samo imenovanje ne osigurava delotvornu pomo, jer advokat koji je dodeljen kao pravna pomo moe umreti, ozbiljno se razboleti, ili dui period vremena biti spreen da obavlja svoju dunost, ili moe izbegavati da tu dunost obavlja. Ako su vlasti obavetene o takvoj situaciji, one su dune ili da zamene tog advokata, ili da ga nateraju da ispunjava svoje obaveze.329
328 Croissant v. Germany, 25. septembar 1992. 329 Artico v. Italy, 30. april 1980, st. 33.
118
ta sadri pravo na zastupanje i pravnu pomo prema l. 6, st. 3 (c)?
U predmetu ekala protiv Portugalije, Sud je zakljuio da je optuenom podnosiocu predstavke bila uskraena praktina i delotvorna odbrana time to advokat koji mu je bio dodeljen u okviru pravne pomoi nije dopunio obrazloenje osnova albe na presudu neophodnim formalnim zakljucima, to je dovelo do toga da alba bude odbijena.330 Sem toga, Sud je u predmetu Kamasinski protiv Austrije konstatovao da se:
...od nadlenih domaih vlasti po lanu 6, stav 3 (c) zahteva da interveniu samo ako advokat dodeljen u okviru pravne pomoi oigledno propusti da obezbedi delotvorno pravno zastupanje, ili im se to na neki drugi nain dovoljno jasno stavi do znanja.331
Kada je jasno da advokat koji zastupa optuenog pred domaim sudom nije imao dovoljno vremena ili mogunosti da se valjano pripremi za odbranu, predsedavajui sudija je duan da preduzme pozitivne mere kako bi obezbedio da obaveze advokata prema okrivljenome budu na odgovarajui nain ispunjene. U takvim okolnostima obino je primereno odlaganje.332 Komisija je iznela stav da se pravo na izbor advokata postavlja samo onda kada optueni ima dovoljno sredstava da advokata plati. Optueni kome se prua pravna pomo nema pravo da bira svog pravnog zastupnik niti da u tom pitanju bude konsultovan.333 ak ni za one koji privatno plaaju advokata, pravo na izbor nije apsolutno: drava ima pravo da uredi ponaanje advokata na sudu i da u izvesnim okolnostima iskljui kvalifikovanost odreenih pojedinaca.334
330 331 332 333 334 Czekalla v. Portugal, 10. oktobar 2002. Kamasinski v. Austria, 19. decembar 1989, st. 65. Goddi v. Italy, 9. april 1984, st. 31. M. v. the United Kingdom, 36 DR 155. Ensslin and Others v. the Federal Republic of Germany, 14 DR 64 i X. v. the United Kingdom, 15 DR 242.
119
Pravo na pravnu pomo za optueno lice zavisi od dveju okolnosti. Prvo, potrebno je da optueni nema dovoljno sredstava da plati usluge advokata. Pred organima Konvencije nije pokrenuto mnogo pitanja u vezi s ovim uslovom, ali se ini da zahtevi u pogledu dokaza koje optueni mora pruiti o tome da nema dovoljno sredstava ne treba da budu isuvie strogo postavljeni. Drugi uslov je da interesi pravde nalau da se dodeli pravna pomo. Ovde je relevantan izvestan broj inilaca. Sud e uzeti u obzir sloenost predmeta i sposobnost optuenog da svoj sluaj na odgovarajui nain prikae bez pomoi pravnika. U predmetu Hoang protiv Francuske335 Evropski sud je saoptio da, kada se radi o sloenim pitanjima i kada optueni ne poseduje neophodnu pravniku strunost na osnovu koje bi mogao da predoi i razradi odgovarajue argumente, ve bi odbranu mogao da pripremi samo iskusni pravnik, interesi pravde nalau da advokat bude zvanino dodeljen u tom predmetu. Konano, teina mogue sankcije je takoe relevantna kada se odluuje o tome treba li dodeliti pravnu pomo. Sud je u predmetu Benham protiv Ujedinjenog Kraljevstva336 zakljuio da kada je u pitanju liavanje slobode, interesi pravde u naelu nalau pravno zastupanje. Evropski sud je, meutim, takoe naglasio da taj postupak nije uvek direktan. U predmetu Biba protiv Grke337 Evropski sud je utvrdio da se radilo o krenju Konvencije kada nije obezbeena pravna pomo za albu upuenu viem sudu na presudu kojom je podnosilac predstavke bio oglaen krivim za ubistvo. U predmetu Ezeh i Konors protiv Ujedinjenog Kraljevstva Sud je utvrdio da je prekren lan 6, stav 3 (c) zbog toga to pod335 Hoang v. France, 29. avgust 1992, stavovi 4041. 336 Benham v. the United Kingdom, 10. jun 1996. 337 Biba v. Greece, 26. septembar 2000; videti takoe Twalib v. Greece, 9. jun 1998.
120
ta sadri pravo na zastupanje i pravnu pomo prema l. 6, st. 3 (c)?
nosioce predstavke niko nije zastupao u disciplinskom postupku koji je voen pred upravnikom zatvora. U predmetu Perks i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva338 Evropski sud je sledio svoju odluku donetu u predmetu Benham protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Ovaj predmet se odnosio na izvestan broj podnosilaca predstavke koji su lieni slobode zbog toga to nisu platili poreske dabine lokalnoj zajednici (porez po glavi). Sud je smatrao da su interesi pravde zahtevali, s obzirom na teinu kazne koja je pretila podnosiocima i na sloenost primenjivih pravnih propisa, da podnosiocima bude omogueno besplatno pravno zastupanje kako bi suenje bilo pravino. inioci koji su relevantni za pitanje pravne pomoi mogu se promeniti, tako da odluka o odbijanju pruanja pravne pomoi mora podlegati revidiranju. U predmetu Grejnder protiv Ujedinjenog Kraljevstva339 tek u toku albenog postupka postalo je jasno koliki je stepen sloenosti jednog od pitanja o kome je trebalo odluivati. Evropski sud je smatrao da bi bilo u interesu pravde da je od te faze nadalje bila na raspolaganju pravna pomo, kao i da je u odsustvu revizije prvobitne odluke moguno konstatovati krenje lana 6, stav 3 (c). Sud naglaava da nije neophodno dokazati da je odsustvo pravne pomoi prouzrokovalo stvarnu tetu kako bi se ustanovilo krenje lana 6, stav 3 (c). Da je takav dokaz potreban, to bi u velikoj meri liilo ovu odredbu njene sutine.340 Pravo na pravnu pomo u graanskim predmetima nije izriito propisano Konvencijom, ali Evropski sud smatra da ta pomo mora biti na raspolaganju ako to zahtevaju interesi prav338 Perks and Others v. the United Kingdom, 12. oktobar 1999. 339 Granger v. the United Kingdom, 28. mart 1990. 340 Artico v. Italy, 30. april 1980, st. 35.
121
de. (videti gore, str. 74, Pristup sudu, kao i str. 88, Jednakost strana i pravo na akuzatorni postupak).341 Sudija je duan da proceni da li interesi pravde iziskuju da neuki parniar dobije pravnu pomo ako on/ona nema sredstava da je plati (videti takoe str. 77, Pristup sudu i pravna pomo).
341 Airey v. Ireland, 9. oktobar 1979.
122
KAKO SE TUMAI PRAVO NA PRISUSTVO I ISPITIVANJE SVEDOKA PREMA LANU 6, STAV 3 (D)?
lan 6, stav 3 (d) propisuje da optueni ima pravo da ispituje svedoke protiv sebe ili da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i sasluanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji vae za one koji svedoe protiv njega.342 Stoga je opti princip da optuenim licima mora biti dozvoljeno da pozivaju i ispituju svakog svedoka ije svedoenje smatraju relevantnim za svoj sluaj i da moraju biti u mogunosti da ispitaju svakog svedoka koga pozove, ili na ije se svedoenje oslanja tuilac. Ova odredba ne daje optuenome apsolutno pravo da poziva svedoke ili pravo da prisili domae sudove da sasluaju nekog odreenog svedoka. U domaim zakonima mogu biti propisani uslovi za prihvatanje svedoka i nadlene vlasti mogu da odbiju da izdaju dozvolu za pozivanje nekog odreenog svedoka ako se ini da to svedoenje nije relevantno za predmet. Podnosilac predstavke mora da dokae da je propust da se saslua odreeni svedok bio tetan po njegov/njen sluaj.343 Meutim, sama procedura pozivanja i sasluanja svedoka mora biti ista za optubu kao i za odbranu i zahteva se jednakost strana.
342 Neto od onoga to sledi u ovom odeljku ve je gore razmotreno, na str. 99, Kakva je situacija u pogledu prihvatljivosti dokaza? i str. 88 Jednakost strana i pravo na akuzatorni postupak. 343 X. v. Switzerland, 28 DR 127.
123
Naelno gledano, svi dokazi na koje se optuba oslanja treba da budu izvedeni u prisustvu optuenog na javnoj raspravi s mogunou akuzatornih argumenata.344 Problemi e iskrsnuti ako tuilatvo bude ukljuilo pismene izjave lica koje se ne pojavljuje kao svedok, na primer, zato to se to lice plai osvete optuenog ili njemu/njoj bliskih ljudi. Samo je u izuzetnim okolnostima optubi dozvoljeno da se oslanja na dokaze svedoka koje optueni ne moe da unakrsno ispita. Odluivanje sudija o krivinoj optubi oslanjanjem na spis tuioca, ali bez prisustva tuioca kako bi on mogao da odgovori na osporavanja optuenog verovatno e dovesti do rizika da ta odredba bude prekrena. Razume se, sudija ne moe da brani navode tuioca u tuioevom odsustvu a da pritom ne dovede u pitanje svoju nepristrasnost. Mnoge drave-ugovornice imaju pravila koja omoguuju nekim svedocima, na primer, lanovima porodice, da ne svedoe. Evropski sud je u predmetu Unterpertinger protiv Austrije345 zakljuio da takve odredbe oigledno nisu u neskladu sa lanom 6, stav 1 i lanom 6, stav 3 (d). Meutim, u tom predmetu Sud je primetio da domai sudovi nisu tretirali izjave bive ene i pastorke podnosioca predstavke kao informacije, nego kao dokaze istinitosti optubi koje su te ene u to vreme iznele protiv njega. Osuda podnosioca predstavke uglavnom se zasnivala na tom dokazu, te prema tome prava odbrane nisu bila dovoljno zatiena.346 Problemi iskrsavaju i ako svedok ozbiljno oboli ili umre. Evropski sud je zauzeo stav da ovo moe opravdati oslanjanje na dokaze iz druge ruke, dokle god postoje elementi koji omoguavaju ravnoteu i uvaju prava odbrane.347 Kada se radi o
344 345 346 347 Barber, Messegu and Jabardo v. Spain, 6. decembar 1988, st. 78. Unterpertinger v. Austria, 24. novembar 1986. Videti, takoe, str. 102 gore. Ferrantelli and Santangelo v. Italy, 7. avgust 1996.
124
Tumaenje prava na prisustvo i ispitivanje svedoka prema l. 6, st. 3 (d)?
pitanjima loeg zdravstvenog stanja, Sud treba dobro da razmotri postojanje alternativnih reenja kojima je mogue izbei oslanjanje na dokaze iz druge ruke. U predmetu Brikmon protiv Belgije, belgijski princ je podneo tubu protiv podnosioca predstavke, ali iz zdravstvenih razloga nije dao iskaz. Evropski sud je smatrao da:
u okolnostima datog sluaja, korienje prava odbrane to je sutinski deo prava na pravino suenje u naelu zahteva da podnosioci imaju mogunost da ospore bilo koji aspekt navoda tuitelja tokom suoavanja ili ispitivanja, bilo u javnosti, bilo, ako je potrebno, u njegovom domu.348
U jednoj nedavno donetoj odluci protiv Holandije, podnosilac predstavke je bio osuen za silovanje tri uline prostitutke-narkomanke. Apelacioni sud je sasluao jednu od njih kao oteenu stranu, ali je nije pozvao da se pojavi kao svedok. Tuilac je tvrdio da bi pozivanje drugih dveju svedoka bilo besmisleno, budui da su njihove adrese nepoznate. Apelacioni sud je ipak naloio tuiocu da uloi sve mogue napore kako bi obezbedio svedoenje tih triju ena. Apelacioni sud je potvrdio prvostepenu presudu podnosiocu predstavke za silovanje, a ta presuda se, izmeu ostalog, temeljila na izjavama samog podnosioca predstavke, detaljnim iskazima koje su tri ene dale policiji i izvetaju s lekarskog pregleda jedne od tih ena. Evropski sud je utvrdio da je predstavka neprihvatljiva, budui da nema nikakvih indicija da je apelacioni sud bio nemaran u nastojanju da obezbedi da se sasluaju svedokinje.349 Istinski strah od osvete u nekim okolnostima moe opravdati oslanjanje na svedoenje iz druge ruke. Meutim,
348 Bricmont v. Belgium, 7. jul 1989, st. 81. 349 C. R. R. Scheper v. the Netherlands, odluka o prihvatljivosti od 5. aprila 2005. Videti, takoe, presude u predmetima Doorson v. the Netherlands, 26. mart 1996, i Isgro v. Italy, 19. februar 1991.
125
moraju postojati postupci koji e omoguiti da se ouvaju prava odbrane. U predmetu Saidi protiv Francuske, podnosilac predstavke je bio osuen za trgovinu drogom na osnovu dokaza iz druge ruke koji su poticali od tri anonimna svedoka koji su ga identifikovali. Evropski sud je zauzeo sledei stav:
Sud je potpuno svestan neospornih tekoa s kojima se suoava borba protiv krijumarenja droge posebno kada je re o prikupljanju i izvoenju dokaza kao i ogromne tete koju drutvu nanosi problem droge, ali ti razlozi ne mogu opravdati ovoliko ograniavanje prava odbrane svakoga ko je optuen za krivino delo.350
Sud je zakljuio da je bio prekren lan 6, stav 3 (d), zbog toga to je svedoenje prilikom identifikacije predstavljalo iskljuivu osnovu za osudu podnosioca predstavke. Opte je pravilo da strah od osvete kojim se opravdava oslanjanje na dokaze iz druge ruke ne mora biti povezan s nekom konkretnom pretnjom optuenog. U predmetu Dorson protiv Holandije351 Sud je konstatovao da, iako podnosilac predstavke nikada nije pretio dvojici svedoka, krijumari droge esto pribegavaju pretnjama ili stvarnom nasilju protiv lica koja svedoe protiv njih. Drugi problem u vezi s anonimnim svedocima jeste to to odbrana onda nije u stanju da ospori kredibilitet svedoka. U predmetu Kostovski protiv Holandije Evropski sud je saoptio:
Ako odbrana nije upoznata s identitetom osobe koju trai da ispita, ona moe biti liena upravo onih konkretnih mogunosti da pokae da ta osoba ima predrasude, da je neprijateljski nastrojena ili nepouzdana. Svedoenje ili druge izjave koje optuuju
350 Sadi v. France, 20. septembar 1993, st. 44. 351 Doorson v. the Netherlands, 20. februar 1996, st. 71.
126
Tumaenje prava na prisustvo i ispitivanje svedoka prema l. 6, st. 3 (d)? okrivljenog mogu biti smiljeno neistinite, ili pak jednostavno pogrene, i teko da e odbrana biti u stanju da to iznese na videlo ako nema informacija koje bi joj omoguile da proveri pouzdanost osobe koja daje iskaz ili da izrazi sumnje u njen kredibilitet. Sasvim su oigledne opasnosti koje takva situacija donosi.352
Postupci za uspostavljanje protivtee neophodne za osiguravanje pravinosti suenja razlikuju se od sluaja do sluaja. Bitni inioci treba da obuhvate to da li je okrivljeni ili njegov/ njen advokat bio prisutan prilikom ispitivanja svedoka, da li je mogao da postavlja pitanja i da li je postupajui sudija bio upoznat s identitetom svedoka. Kao to je Evropski sud primetio u predmetu Van Mehelen i ostali protiv Holandije,
Vodei rauna o mestu koje pravo na pravino sprovoenje pravde ima u demokratskom drutvu, sve mere kojima se ograniava pravo odbrane moraju biti strogo nune. Ako je dovoljna manje restriktivna mera, onda se ta mera mora primeniti.353
Konano, vano je primetiti da ak i onda kada postoji dovoljno postupaka za uspostavljanje protivtee, osuujua presuda ne bi smela da se temelji iskljuivo, niti u odluujuoj meri, na dokazima koji potiu od anonimnih svedoka.354 Iako se lan 6, stav 3 (d) primenjuje samo na krivine predmete, Sud je utvrdio da je prekren lan 6, stav 1 tamo gde je proputeno da se zatrai neophodno svedoenje vetaka.355 Meutim, u predmetu Zomerfeld protiv Nemake,356 Veliko vee je utvrdilo na osnovu injenica koje je imalo pred sobom da propust da se pozove sudski psiholog koji bi podneo izvetaj nije prejudicirao pravinost postupka.
352 353 354 355 356 Kostovski v. the Netherlands, 20. novembar 1989, st. 42. Van Mechelen and Others v. the Netherlands, 18. mart 1997, st. 58. Doorson v. the Netherlands, 20. februar 1996, st. 76. Elholz v. Germany, 13. jul 2000. Sommerfeld v. Germany, 8. jul 2003.
127
U mnogim jurisdikcijama, svedoenja vetaka se prihvataju samo ako su to vetaci koje je sud imenovao. U predmetu Boeni protiv Austrije357 Sud je utvrdio da je prekren lan 6, stav 3 (d) zbog toga to je imenovani sudski vetak bio istovremeno vetak koji je lino sainio i poslao dva izvetaja na osnovu kojih je optunica podignuta. U predmetu Brandeter protiv Austrije358 domai sud je za vetaka imenovao lice koje je radilo u istom onom tehnikom institutu koji je podneo krivinu prijavu na osnovu koje je podignuta optunica protiv podnosioca predstavke. Njegov izvetaj je bio nepovoljan. Domai sud je odbio zahtev okrivljenog da se imenuje drugi vetak. Tu nije utvreno da je prekren lan 6, stav 3 (d).
357 Bnisch v. Austria, 6. jun 1985. 358 Brandstetter v. Austria, 28. avgust 1991.
128
TA UKLJUUJE PRAVO NA PREVODIOCA PREMA LANU 6, STAV 3 (E)?

lan 6, stav 3 (e) propisuje da optueni ima pravo da dobije besplatnu pomo prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu. Pravo na prevodioca shvata se kao pravo koje se proiruje i na gluve ljude kod kojih je uobiajeni metod komunikacije, na primer, jezik znakova. Treba naglasiti da, za razliku od prava na besplatnu pravnu pomo po osnovu lana 6, stav 3 (c) koje podlee proveri imovinskog stanja, pravo na besplatno prevoenje vai za svakoga ko je optuen za neko krivino delo. U predmetu Uctirk protiv Savezne Republike Nemake,359 o kome je prethodno bilo rei, na stranici 35, u odeljku o tome ta je zapravo krivina optuba, pitanje o tome da li je delo o kome je re krivino ili ne, iskrslo je zbog toga to su nemake vlasti elele da primoraju podnosioca predstavke da plati usluge tumaa. U predmetu Luedike, Belkakem i Kod protiv Savezne Republike Nemake Sud je zauzeo stav da pomenuta odredba apsolutno zabranjuje da se optuenome naloi da plati trokove prevodioca, budui da ona ne propisuje ni uslovno oslobaanje, ni privremeno izuzee, ni suspenziju, nego jednom i zauvek izuzee ili oslobaanje. Sud je sem toga naveo da to naelo obuhvata ona dokumenta ili iskaze u postupku koji je poveden protiv optuenog lica, a koje on treba da razume kako bi mogao da iskoristi pravo na pravino suenje.360 U predmetu Brozicek
359 ztrk v. the Federal Republic of Germany, 21. februar 1984. 360 Luedicke, Belkacem and Ko v. the Federal Republic of Germany, 28. novembar 1978, stavovi 40 i 48.
129
protiv Italije jedan nemaki dravljanin bio je optuen u Italiji. Evropski sud je, shodno lanu 6, stav 3 (a) smatrao da dokumenti koji ine optubu treba da budu predoeni na nemakom jeziku ako nisu u poziciji da utvrde da podnosilac predstavke u sutini dovoljno dobro poznaje italijanski jezik da bi mogao da razume ... sadrinu pisma kojim se obavetava o optubi koja je protiv njega izneta.361 Meutim, u predmetu Kamasinski protiv Austrije Sud je zauzeo restriktivniji stav i zakljuio da, iako se lan 6, stav 3 (e) primenjuje na dokumentaciju koja je obelodanjena pre suenja, to ipak ne iziskuje pismene prevode svih tih dokumenata. Sud je ovde, meutim, primetio da je advokat optuenog poznavao maternji jezik podnosioca predstavke. Sud je smatrao da pomo treba da bude takva da omogui optuenome da se upozna s predmetom koji je protiv njega pokrenut i da se brani, uglavnom tako to e biti u stanju da pred sudom iznese svoju verziju dogaaja.362 Obaveza nadlenih vlasti ne ograniava se samo na imenovanje prevodioca, ve se takoe moe proiriti i na vrenje izvesnog stepena kontrole nad tanou prevoda, ako su vlasti obavetene da postoji potreba za takvom kontrolom. Ovde su interesantne dve nedavno donete meusobno suprotstavljene odluke. U predmetu Lagerblom protiv vedske,363 Evropski sud je zakljuio da Konvencija nije bila prekrena kada je domai sud zauzeo stav da podnosilac predstavke, inae Finac, koji ve izvestan broj godina ivi u vedskoj, moe u dovoljnoj meri da komunicira sa svojim advokatom veaninom i da uestvuje u postupku, posebno zato to je on pritom imao i mogunost da u mnogim delovima postupka koristi finski je361 Brozicek v. Italy, 19. decembar 1989, st. 41. 362 Kamasinski v. Austria, 19. decembar 1989, st. 74. 363 Lagerblom v. Sweden, 14. januar 2003.
130
ta ukljuuje pravo na prevodioca prema lanu 6, stav 3 (e)?
zik. Nasuprot tome, u predmetu Kuskani protiv Ujedinjenog Kraljevstva364 podnosiocu predstavke, Italijanu koji takoe izvestan broj godina ivi u Ujedinjenom Kraljevstvu, uskraeno je zvanino sudsko prevoenje tako da je on morao da se osloni na neproverenu lingvistiku vetinu svoga brata. Vano je da je Sud primetio kako je, od trenutka kada je utvreno da je prevod neophodan, bilo malo verovatno da bi neformalno i neprofesionalno prevoenje moglo da bude dovoljno. Ovde bi se moglo nagaati da, kao i kada je re o pravu na pravno zastupanje, kvalitet obezbeenog prevoenja mora da bude takav da osigura praktinu i delotvornu sposobnost pojedinca da razume i prati tok predmeta koji je protiv njega pokrenut, odnosno da to ne ostaje u domenu teorijskog i iluzornog.
364 Cuscani v. the United Kingdom, 24. septembar 2002.
131
NADZORNA ULOGA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

lan 34 Konvencije omoguuje svakom licu (fizikom ili pravnom), nevladinim organizacijama ili grupama pojedinaca koji tvrde da su rtve krenja prava koja uivaju po Konvenciji da upute predstavke Evropskom sudu za ljudska prava. Pre no to krenu tim putem poto proitaju ovaj prirunik, advokati bi trebalo da budu svesni ograniene prirode ovlaenja Evropskog suda. Sud e odluivati o tome da li prituba ispunjava detaljne uslove prihvatljivosti koji su propisani u lanu 35 i, ako utvrdi da je dolo do povrede Konvencije, donee obavezujuu presudu. Drave su se lanom 46 Konvencije obavezale da e potovati presude Suda. Svake godine podnosi se vie hiljada predstavki u kojima se tvrdi da je prekren lan 6. Samo se deli tih predstavki proglasi prihvatljivima. Od tih predstavki, veinu ine takozvani klonirani sluajevi [istovetni sluajevi] kao to su mnogobrojni predmeti zbog prekomerne duine postupka u italijanskom pravosuu. Na osnovu Protokola br. 14 uz Konvenciju, koji tek treba da stupi na snagu, jedan odbor Suda moi e da proglasi predstavku prihvatljivom i da u isto vreme izrekne presudu o sutini i dodeli pravino zadovoljenje, ako je osnovno pitanje u tom predmetu ve podrobno elaborirano u sudskoj praksi Suda.365 Komitet ministara Saveta Evrope je 2004. godine doneo rezoluciju o presudama koje ukazuju na postojanje sistemskog problema.366 Tom rezolucijom Sud je pozvan da iden365 lan 8 Protokola br. 14. 366 Rezolucija Res (2004) 3, 12 maj 2004.
132
Nadzorna uloga Evropskog suda za ljudska prava
tifikuje takve probleme i da o njima obavesti Komitet ministara, Parlamentarnu skuptinu, Generalnog sekretara i Komesara za ljudska prava Saveta Evrope. Komitet je takoe usvojio Preporuku o poboljanju unutranjih pravnih lekova, takoe u nameri da se smanji broj predmeta koji stiu na Sud.367 Uloga Evropskog suda je prevashodno deklaratorna. On samo saoptava da li smatra ili ne smatra da je Konvencija prekrena i dosuuje kompenzaciju koju smatra primerenom. Materijalna naknada mora biti isplaena u roku od tri meseca od dana izricanja presude. Iznosi koje Sud dodeljuje su skromni i esto, posebno kada se radi o predstavkama podnetim zbog krenja lana 6, presude ne predviaju nikakvu novanu naknadu, poto se smatra da je dovoljno pravino zadovoljenje konstatacija da je Konvencija prekrena. Sud je saoptio da je svrha dosuivanja novanih svota u smislu pravinog zadovoljenja to da se prui naknada iskljuivo za tetu koju su pretrpeli oteeni u meri u kojoj ti dogaaji predstavljaju posledicu krenja [odredaba Konvencije] koja se na drugi nain ne moe ispraviti.368 Evropski sud ne moe ponititi presudu domaeg suda, ne moe izdati nalog za ponovno suenje, niti moe narediti isplatu duga po presudi, iako je u odgovor na rezoluciju Res (2004) 3 nedavno poeo da ukazuje dravama-lanicama da je neophodno da iznau pravne lekove za ispravljanje uoenih sistemskih greaka. U predmetu Asanidze protiv Gruzije podnosilac predstavke je ostao u pritvoru u gruzijskoj pokrajini Adariji tri godine poto je Vrhovni sud naredio njegovo putanje na slobodu. Veliko vee je utvrdilo da su prekreni lanovi 5 i 6 i Sud je preduzeo korak bez presedana tako to je tuenoj dravi naredio da obezbedi da podnosilac predstavke bude to je pre mogue puten na slobodu ali je to bio izuzetni sluaj.369
367 Preporuka Rec (2004) 6, 12. maj 2004. 368 Scozzari and Giunta v. Italy, 13. jul 2000, st. 250. 369 Assanidze protiv Georgia, 8. april 2004.
133
Kada presuda postane pravosnana, ona se dostavlja Komitetu ministara koji nadzire njeno izvrenje. Ipak, Sud je jasno stavio do znanja ta mora da bude odgovor drave:
...presuda u kojoj Sud utvrdi da je dolo do krenja Konvencije namee tuenoj dravi pravnu obavezu ne samo da isplati novanu svotu dosuenu u smislu pravinog zadovoljenja, ve i da izabere, pod nadzorom Komiteta ministara, opte i/ili, ako je to primereno, pojedinane mere koje treba da usvoji u okviru svog unutranjeg pravnog poretka kako bi onemoguila dalja krenja ovog tipa kakva je Sud utvrdio i kako bi to je moguno vie ispravila njihove posledice.370
Odgovori drava su, u smislu pojedinanih mera, obuhvatali ponovno otvaranje postupka pred domaim sudovima, brisanje iz krivine evidencije i oslobaanje. Komitet ministara je 2000. godine izdao Preporuku (R (2000) 2) kojom podstie drave da ponovo otvore predmete u kojima je Sud utvrdio da je dolo do krenja Konvencije. Kada je re o merama opte prirode, one su uglavnom obuhvatale uvoenje novih zakona, dostavljanje presuda Evropskog suda nacionalnim vlastima i obrazovanje i obuku vladinih zvaninika. Potovanje presuda Evropskog suda je norma, ak i ako se te presude ne izvre po hitnom postupku. Ipak, Protokol br. 14 uz Konvenciju uvee jednu novu odredbu koja e omoguiti Komitetu ministara da vrati predmet Sudu, kako bi odluio da li je dotina drava izvrila presudu Suda, to je obaveza koju je preuzela po osnovu lana 46 Konvencije.
370 Scozzari and Giunta v. Italy, 13. jul 2000, st. 249.
134
CIP , 342.722:347.962.6(035) 342.7:340.114(035) 341.645:341.231.14(035) , PRAVO na pravino suenje : vodi za primenu lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima : prirunik o ljudskim pravima, br. 6 / Nula Mol i Katarina Harbi. Beograd : Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu, 2007 (Beograd : Dosije). 134 str. ; 20 cm Prevod dela: The Right to a Fair Trial / Nuala Mole and Catharina Harby. Tira 1.000. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-84437-33-6 1. , a) b) COBISS.SR-ID 145989900

166 Pravo Na Pravicno Sudjenje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

166 Pravo Na Pravicno Sudjenje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nula Mol i Katarina Harbi PRAVO NA PRAVINO SUENJE Vodi za primenu lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima

Nula Mol i Katarina Harbi

PRAVO NA PRAVINO SUENJE

Savet Evrope Beograd, 2007

ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Nezavisnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Pravo na pravino suenje

LAN 6 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

Pravo na pravino suenje

Pravo na pravino suenje

Pravo na pravino suenje

Pravo na pravino suenje

NA KOJU VRSTU POSTUPAKA SE ODNOSI LAN 6?

Pravo na pravino suenje

Na koju vrstu postupaka se odnosi lan 6?

Pravo na pravino suenje

Na koju vrstu postupaka se odnosi lan 6?

TA SU GRAANSKA PRAVA I OBAVEZE?

ta su graanska prava i obaveze?

ta su graanska prava i obaveze?

Graanska prava ili obaveze

Pravo na pravino suenje

ta su graanska prava i obaveze?

Pravo na pravino suenje

ta nisu graanska prava i obaveze

ta su graanska prava i obaveze?

Pravo na pravino suenje

ta su graanska prava i obaveze?

Znaenje izraza krivina

Pravo na pravino suenje

Pravo na pravino suenje

Znaenje izraza optuba

Pravo na pravino suenje

ili, onda kada

TA PODRAZUMEVA PRAVO NA JAVNU RASPRAVU?

ta podrazumeva pravo na javnu raspravu?

Pravo na pravino suenje

ta podrazumeva pravo na javnu raspravu?

TA ZNAI JAVNO IZRICANJE PRESUDE?

ta znai javno izricanje presude

Pravo na pravino suenje

TA ZNAI GARANTIJA RAZUMNOG ROKA?

Kako se rauna vreme?

ta znai garantija razumnog roka?

Pravo na pravino suenje

ta znai garantija razumnog roka?

Ponaanje podnosioca predstavke

Pravo na pravino suenje

ta znai garantija razumnog roka?

Pravo na pravino suenje

Koje je pravo podnosioca ugroeno?

ta znai garantija razumnog roka?

Pravo na pravino suenje

ta znai garantija razumnog roka?

TA JE POTREBNO DA BI SUD BIO (1) NEZAVISAN I (2) NEPRISTRASAN?

ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan?

Pravo na pravino suenje

ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan?

Utisak koji sud ostavlja

Pravo na pravino suenje

Potinjenost drugim organima vlasti

ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan?

Pravo na pravino suenje

ta je potrebno da bi sud bio (1) nezavisan i (2) nepristrasan?

Pravo na pravino suenje