Tajna udotvorne ruske smole Mumio je prirodni lek za sve bolesti

.Dugo skrivana tajna ruskih specijalaca i komandosa. Tajna susptanca zasluna za uspeh ruskih atletiara i sportista. Crni anabolik koji se ne moe detektovati. udesni lek za imunitet. Lei rak. Ubrzava zarastanje kostiju, tkiva i regenerie elije. Eliksir mladosti. Najjai biostimulator na svetu. Magini adaptogen. Moni preparat koji ruski lekari koriste za udesna isceljenja svojih pacijenata. Nalazi se samo na tajnim lokacijama planine Altaj koje samo znaju porodice skupljaa. To je sve Mumio, po jednima okamenjeni izmet slepog mia, a po drugima mumificiran vosak i med divljih pela. ...

Sve gore nabrojane stvari su urbane legende nastale iz rekla kazala prepriavanja dokonog sveta eljnog senzacija. Iako, u nekim od tih stvari ima delia istine, veina tvrdnji je krajnje neistinita. Krenimo prvo redom, da objasnimo ta je mumio ili mumijo kako ga ponekad nazivaju. To je prirodna smola, nalik asfaltu, koja nastaje u procepima stena i u peinama Tibeta, Altaja i Srednje Azije na nadmorskim visinama od preko 2500 metara. Postoji esto lana tvrdnja da se mumio nalazi samo na Altajskim planinama. Naprotiv, on je dosta est na mnogim planinama i vencima, od Rusije do Tibeta. Crne je ili tamno smedje boje, sa karakteristinim mirisom i ukusom izmedju smole, asfalta i nafte. Sam ukus mumia je gorak, ali ne preterano. Mnogima ne prija miris i ukus mumia i ne mogu da se naviknu na njega. Autor ovog teksta nema pak problem da ga u vidu bombonice rastopi u ustima, mada njegov miris i oseaj ukusa na nepcima dugo traje. Smolaste je strukture, vrste konzistencije do nekih 25-30 stepeni ako je ist, bez primesa, ali na viim temperaturama prelazi u teniju konzistenciju, pravu i lepljivu smolu. Od sirovog mumia se filtracijom dobija isti mumio, smola koja se kao takva pakuje u kutije, prave se tablete i kapsule, ili se razredjen dodaje u razne preparate kao to su masti, balsami ili tinkture. Razlae se u vodi. esto alternativci i planinci mumio meaju sa medom ili rakijom i tako spravljen preparat koriste kao preventivu za jaanje imuniteta. Ima puno falsifikata mumia na tritu, pa ga kupujte od proverenih proizvodjaa. Po sastavu je mumio kompleksan mozaik organskih i neorganskih materija koje su kroz proces polimerizacije, meanja i taloenja tokom dugog vremena dobile smolastu strukturu. Sastoji se od 20 do 25 mikroelemenata, raznih organskih sastojaka, vitamina u tragovima i 6 aminokiselina. Jo uvek nije do kraja objanjen sam proces nastajanja mumia, iako su posmatranja pokazala da se radi o istom procesu fosilizacije koji se deava kod razliitih sirovinskih osnova bilo da su biljni ili ivotinjski ostaci u pitanju. Naime, mumio je uglavnom kombinacija sastojaka ivotinjskog, biljnog i mineralnog porekla, mada ima i sluajeva kada je on samo biljnog, ili samo ivotinjskog i mineralnog sastava. Pojedini autori tvrde da je mumio produkt mumificiranja konica i voska divljih pela (iako one retko kada ive na visokim planinskim predelima) ili produkt izmeta slepih mieva, kojih takodje nema u

visokim predelima. Jedno vreme je bila popularna i teorija da mumio nastaje kao proces ocedjivanja zemnih ostataka ivotinja i biljaka, koje se zajedno sa zemljom, procedjuju kroz stenoviti plafon peina i kapaju na pod peine pravei sloj mumia, to takodje nije nailo na potvrdu, jer se mumio nalazio i na otvorenim lokacijama, u procepima i slino, gde nije imao odakle da se ocedi ili procedi. Inae, komercijalno propagandna tvrdnja da do njega mogu doi samo skupljai koji znaju tajne lokacije gde uspeva i da se to uva kao porodina tajna, je deplasirana, pogotovu za nekadanji SSSR i sadanju Rusiju, gde se sve znalo i kontrolisalo od strane vlasti i drave. Najblia istini je hipoteza da mumio nastaje od ostataka biljaka, minerala i ivotinja na prostorima visokih i suvih planina gde zbog nedostatka kiseonika i jakog UV zraenja nema fermentacije, ve se vri polimerizacija i prirodna fosilizacija prirodnih sastojaka, proces slian nastajanju treseta i prirodnog asfalta. Uglavnom se mumio nalazi na slabo pristupanim planinskim mestima i ubire se tako to se strue sa stenja na kome je. Cena nepreienog mumia koje se prodaje iz prve ruke biva negde oko 3,000 dolara po toni. Preiavanje sirovog mumia od krea, zemlje, peska, i drugih neistoa se vri za primenu iste smole u alternativnoj medicini i cena mu tada skae, ali je i dalje vrlo jeftina supstanca. Na primer, kod nas kutijica Altajskog mumia od 20 tableta, gde je teina tablete 0,2 grama kota u apoteci oko 4 eura. U Moskvi sam u Medjunarodnom parku za 4 eura kupovao 100 takvih tabletica. Piju se obino 2 do 3 tabletice dnevno za razne tegobe. Postoje i kapsule, masti, ak i vaginalete od mumia. U srednjem veku je mumio bio popularan lek jer je bio vrlo mistian, posebno nain na koji nastaje i zbog mesta na kojima se nalazio. Stari narodi koji su najpre bili upoznati sa mumiom, koji se jedino nalazio na Altaju, Tibetu, Kirgistanu, a to su pre svega Iranci, Tibetanci, Rusi, Kirgizi, Persijanci, Arapi, svi su ga oni nazivali slino: kameno ulje, crni vosak, gorska krv, planinski sok, kameni vosak, planinske suze. Bio je vrlo cenjen preparat kome su pridavana i magijska svojstva i sluio je najpre za leenje preloma, bronhitisa, rana, jaanje organizma, za eludac, opekotine, bubrege. Savremena medicina, pogotovu ruski naunici su od 1950-ih godina sprovodili brojna i sistematska istraivanja dejstva mumia i njegovu primenu u medicini i sportu, odnosno vojsci i za potrebe svemirskog programa. Kasnije su se u ta istraivanja ukljuili, svako na svoj nain i japanci i amerikanci i ostali narodi. Doli su do sledeih optih zakljuaka, koje u dosta slobodno interpretirati jer sam te studije davno itao i moda neki podaci nee biti u potpunosti tani, ali greka nee biti velika: 1. Mumio ubrzava zarastanje kostiju za 22% ako se koristi oralno, 3 x dnevno. Neki autori na internetu piu da duplo ubrzava zarastanje kostiju, ali to jednostavno nije tano. 2. Podstie regeneraciju oteenog tkiva i ubrzava zarastanje rana, verovatno u slinom procentu kao i kod kostiju. 3. Dao je dobre rezultate u tretiranju paradentoze, ak u 70%+ sluajeva je zabeleeno vidljivo poboljanje desni ali ne i potpuno izleenje to treba napomenuti. 4. Pozitivno utie na periferne nerve, neuralgije i nervne zavretke, time to poboljava prenos nervnih impulsa i podstie bri oporavak od bolesti. 5. Razredjuje krv poveavajui viskoznost iste, zbog ega je povoljno sredstvo kod arterioskleroze, bolesti vena i nekih oblika srane slabosti. Medjutim, ba zbog toga mumio je ZABRANJEN hemofiliarima, trudnicama, i svim onima koji idu na operaciju da ne bi iskrvarili!!! 6. Dokazano je da pomae kod leenja ira na dvanaestopalanom crevu i na elucu. Povoljno deluje i kod eerne bolesti i regulacije eera. Stimulie endokrini sistem ali nije utvrdjeno da mumio lei bolesti endokrinog sistema , to inae neki nai i ruski nesavesni lekari i nadrilekari koji rade u Beogradu, stalno istiu kao svojstvo mumia, pa njim bezuspeno lee ozbiljne metabolike

poremeaje, sterilitet i tumore. Kada pacijenti ne ozdrave, ti isti lekari optue pacijente da nisu bili dovoljno revnosni. U stvari, pacijenti nisu bili dovoljno razumni gubei dragoceno vreme na lanim obeanjima i paramedicinskim senzacijama. 7. Potvrdjeno je delovanje mumia kao opteg biostimulatora koji podstie ceo metabolizam. Podie odbrambeni i imuni sistem organizma, zbog ega se preporuivao kao preventiva i pomono lekovito sredstvo kod plunih bolesti, tuborkuloze i slino. Medjutim, ba zbog tih svojstava ZABRANJEN je svima koji imaju visok pritisak, jer isti jo vie die, iako u nekim preparatima neodgovorno pie da on regulie krvni pritisak, bio on visok ili nizak, dovodei ga u normalu. To isto neodgovorno stoji i za primenu matinog mlea, jer ako je neto biostimulator, on ubrzava va pritisak, nikako ga ne sniava. Mumio je strogo zabranjen svima koji imaju KANCER jer stimulie rast elija raka, kao to stimulie rast i svih drugih elija!!! Ne verujte nesavesnim proizvodjaima koji piu da mumio ima antikancerogena svojstva. 8. Tokom eksperimenata sa sportistima i komandosima, dokazano je da mumio deluje dvojako, zbog ega je od amerikanaca i dobio naziv Crni anabolik. Pre svega, mumio poveava za 20% sposobnost sportista da izdre trenani proces, to e rei da za 20% mogu vie da treniraju bez posledica za organizam, a sa druge strane ubrzavaju za preko 25% proces oporavka organizma od umora, uz jednu sjajnu stvar, mumio ne ostavlja tragove u organizmu, potpuno se razlae. Za amerikance je to bilo fascinantno, prirodni anabolik, koji podie perfomanse sportista, a ne moe se detektovati i nije na listi zabranjenih doping sredstava, zbog ega su mu dali naziv Crni anabolik, iako on ne deluje tetno kao klasini anabolici. Generalno, mumio nije tetan ako se ogranieno i umereno upotrebljava. Zbog toga se konzumiranje mumia ograniava na 15 dana, maksimalno 0,6 do 1 grama dnevno, nakon ega se pravi pauza od 7 do 10 dana. Vrlo je mogue da mumio moe dugotrajnom upotrebom da dovede do pojave kamenaca u telu, a potvrdjeno je da preterana upotreba dovodi do nervnog rastrojstva.

Altajske i Centralno-azijske planine su domovina mumia

Mumio je kod nas jedno vreme bio vrlo popularan. vercovao se i prodavao na pijacama i buvljacima. Danas ima da se kupi u apotekama. Neka naa iskustva, koja u izneti u vidu zakljuka definiu i njegov opseg delovanja. Pre svega, mumio vam zaista pomae da se bolje odmorite i da lake podnesete napore ali se moraju uzeti 2 tablete dnevno, ujutru i uvee, i to par dana da bi se osetili efekti. Razredjuje krv i die vam pritisak. Ja sam se udio to me glava nakon 3 dana korienja mumia poinje boleti dok nisam otkrio da mi se poveao krvni pritisak iznad normale. Nakon toga sam prestao sa mumiom, jer nisam hteo da rizikujem srani ili modani udar. Ubrzava metabolizam i bre zarastanje rana, to je sigurno. Mast omekava tkiva ali nekima ta mast ipak nije pomogla kod hemoroida. Jednom mom prijatelju dijabetiaru je mumio pomogao u minimalnoj dozi, od tabletice 0,2 grama dnevno razmuenoj u ai vode, koja se u malim gutljajima popije tokom dana da regulie eer i da ga dri pod kontrolom. Napominjem da je i dalje morao da pije lekove za dijabetes, i da mu je mumio pomogao samo da regulie znatna kolebanja koja su mu se pojavila, ali ne i da ga oslobodi lekova za eer i dijetalnog reima ishrane. Moda mumio svojim mineralima pomae imunitet kao preventivno sredstvo, ali i pored korienja mumia autor ovog teksta je dobio ozbiljnu upalu plua, od koje ga je tek antibiotik spasao, dok je leenje sa mumiom bilo bez ikakvih rezultata i sve je vodilo u ozbiljnu fazu bolesti. Stoga, ne igrajte se zdravljem kod ozbiljnih bolesti, i ne eksperimentiite sa mumiom nego kod lekara. Moja prijateljica je na primer, popila skoro pola kila mumia ne bi li sredila endokrini sistem i dobila bebu, uz sve akupunkturu i ostale alternativne prakse koje joj je preporuila ruska isceliteljka, ali bez ikakvog rezultata. Odnosno, rezultat su bili potroeni veliki novci i razoarenje pacijenta. Da se vrlo jasno razumemo, Mumio je korektan i u nekim sluajevima delotvoran preparat ali je daleko od maginog i udesnog leka za mnoge bolesti. Da je stvarno udesan, odavno bi bio u rukama farmaceutske industrije u vidu standardizovanih lekova, to naivan svet nikako nee da shvati, ve sujeverno veruje u uda.

Gljive mogu poboljati imuni sistem i tite od raka

Izraelski naunici cy otkrili, da neke gljive imaju snaan uticaj na imuni sistem. Dakle, upotrebom gljiva, mogue je na organizam zatititi od vie razliitih vrsta bolesti, pie Rosbalt, pozivajui se na izvor Myjane. Rezultati naunika, bazairani su na osnovi 400 studija i oko 10 hiljada analiza i istranih radova iz ove oblasti. Serijom eksperimenata je dokazano, da neke gljive mogu leiti dosta razliite vrste tumora, pre svega sarkom. Dok opet druge vrste, fantastino jaaju imuni sistem. Re je, pre svega o vrstama, poput Barunaste panjevice, o Lavljoj gljivi, Maitake Grifola frondosa, zatim gljive itake ili iitake, gljiva Agarik naroito jako stimulie imuni sistem. Konzumiranje gljive dovodi do porasta broja i aktiviranja elija prirodnih ubica i makrofaga, tj elija, koje su odgovorne za unitavanje bakterija i virusa i za izbacivanje suvinih materija, kao i za formiranje hemijskih materija kurira kao to su interferon, interleukin koji uzimaju uea u odbrambenim procesima. Na taj nain se spreava formiranje novih malignih elija i mnoge druge. Peurke efikasno inhibiraju dejstvo proteina NF-kappaB, koji je povezan sa razvojem raka i nekih vrsta onkolokih bolesti. Naunici predlau, da se koriste gljive za leenje raka dojke i raka prostate. Ovde da dodamo jo jedan razlog u korist ove tvrdnje odsustvo neeljenih efekata (za razliku od hemoterapije i radioterapije i kaemo da, gljive nisu tetne za organizam). One samo stimuliu odreena bela krvna zrnca (prirodnih elija ubica) i stimuliu imuni sistem, tako da se sam moe boriti sa boleu. Vredi da se oslonimo na iskustvo Dalekog istoka, gde je za leenje raka korien Krestin, aktivna supstanca, koja se dobija samo od gljive iz vrste Trametes versicolor. Japansko Ministarstvo zdravlja, sada je odobrilo ovu vrstu gljiva za leenje raka dojke, plua i prostate. Takoe je dokazano da supstanca Lentinan, koja se nalazi u iitake peurkama, produava ivotni vek onih ljudi, koji imaju rak eluca. U vezi navedenih vrsta gljiva: Barunasta panjevica (lat. Flammulina velutipes) eir: prenika je oko 5 cm, crvenkasto smee boje, svetlije, ukaste ivice. Prekriven je sluzavom materijom, koja ponekad izgleda kao magliasta prevlaka. Listii: u poetku su krem boje, zatim potamne i na kraju dobiju smee pege. Drka: vitka, krem-ute boje, vremenom od osnove dobija barunastu crnu skramu koja se lako brie. Meso: belo, tanko, mirie tipino na gljive, pomalo otro. Otisak spora: spore u masi bele. Stanite: iva i mrtva stabla i panjevi belogorice tokom kasne jeseni, raste sve do prvih prolenih dana u prelepim buketima. Upotrebljivost: uslovno jestiva, mora se dobro termiki obraditi zbog proteina flamutoksina, koji tetno deluje na srani mii a razlae se na 100 stepeni C. Veoma je ukusna, najbolja je za orbe. Na Dalekom Istoku se uspeno uzgaja. Veoma je lekovita. Preporuuje se za ienje jetre i poboljanje rada organa digestivnog trakta. Moe se koristiti za pite i gulae, iako je malo sluzava. Mogunost zamene: tokom pozne jeseni ima i drugih sitnih gljiva po panjevima belogorice, ali ni jedna nema crnu barunastu drku. Napomena: Ponekad se dogodi da rastu pojedinani primerci vezani za ilu drveta ili granu, malo ukopanu u zemlju. Tada eir dostigne veliinu i do 15 cm u preniku, a drka je obino korenasto produena i podsea na miji rep. Lavlja gljiva (lat. Hericium erinaceus) obnavlja nervni sistem Gljiva neobine vanjtine glavni je sastojak ukusnog jela, no u zadnje dve decenije, otkrivena su njena

brojna lekovita svojstva. Lavlja gljiva (lat. Hericium Erinaceus) svoje ime na srpskom je dobila po slinosti sa lavljom grivom. Amerikance je njen izgled asocirao ne samo na lava, nego i na jea, pa se na engleskom zove lions mane mushroom (grivasta gljiva) i hedgehog mushroom (jeeva gljiva). Lavlja gljiva prirodno raste u Severnoj Americi, Kini i Japanu, dok je u Evropi retka. U prirodnom okruenju, obino se nalazi na odumrlom drveu kao to su hrast i bukva u kasno leto i jesen. U Evropi se uzgaja samo u laboratorijama u strogo kontrolisanim uslovima, koji odgovaraju njenom prirodnom okruenju. Hrana za neurone Lavlja je gljiva meu najcenjenijim jestivim gljivama. No, njen je ugled u medicinskoj nauci jednako velik kao i u kulinarstvu. Ovu medicinsku gljivu nazivaju prirodnom hranom za neurone, zbog njene sposobnosti da obnavlja nervni sistem. Japanci su joj nadenuli nadimak gljiva 21. veka, u skladu sa sloganom prema kojemu je ovo stolee posveeno mozgu. Peurke sadre aktivne sastojke odgovorne za leenje ivaca i poboljavanje modane funkcije. Ameriki i kineski strunjaci uspeli su iz lavlje gljive izdvojiti 2 aktivna sastojka hericenon i erinacin koji podstiu proizvodnju faktora neuronskog rasta (NGF). Faktor neuronskog rasta je belanevina koja igra znaajnu ulogu u zdravlju i dugovenosti nekoliko vrsta nervnih elija u centralnom i perifernom nervnom sistemu. Spomenute aktivne materije iz lavlje gljive uspevaju da utiu na mozak zato to zbog svoje niske molekularne teine lako prelaze iz krvotoka u mozak. Najvaniji sastojci lavlje gljive * Derivati ciathana (diterpenoidi) * Beta-D-glukan * Ergosterol (provitamin D2) * Erinacini K i R * Ksilan * Glikoksilan * Mano glikoksilan * Galaktoksilo glukan * Hetero beta glukan Lei kognitivne poremeaje Osim to obnavljaju neurone, aktivne materije iz lavlje gljive ponovno izgrauju zatitnu mijelinsku ovojnicu nervnih elija. Na takav nain se poboljava neuronska provodljivost za signale koji su kljuni za komunikaciju izmeu nervnih elija. Neki lekari poput dr Paula Stametsa, strunjaka za medicinske gljive, preporuuju lavlju gljivu kao terapiju za Alchajmerovu bolest, demenciju, multiplu sklerozu i miinu distrofiju. Prvo je istraivanje o neurokognitivne uincima lavlje gljive izvedeno 1991. u Japanu, a nakon toga je jo mnogo istraivanja potvrdilo da hericenoni i erinacini potstiu obnovu nervnih elija. U jednoj od novijih studija, dovrenoj 2009. u Centralnoj i neurokirurkoj bolnici u isog (Jokohama), 30 je Japanaca s blagim kognitivnim oteenjima leeno s ovom gljivom. Terapija je donela znaajna poboljanja, koja su trajala dokle god su pacijenti uzimali gljivu. Uinak lavlje gljive na mozak ne ograniava se na kognitivne, nego zahvata i afektivne funkcije. Jedna je klinika studija sprovedena 2010. u Japanu meu post-menopauzalni enama pokazala, da ene koje jedu peenu lavlju gljivu oseaju manje teskobe i depresije, dok im je sposobnost koncentrisanja pojaana. Blagodati u vezi varenja Druge dobrobiti gljive ukljuuju zdravu probavu, regulaciju holesterola, snienje eera u krvi i promovisanje zdrave i mladalake koe. Zahvaljujui beta glukan polisaharidima, lavlja gljiva blagotvorno deluje na probavni sistem. Ovi su polisaharidi poznati po tome to pospeuju funkciju eludane sluznice, vaan deo probavnog sistema. Oboleli od dijabetesa takoe imaju korist od lavlje gljive, jer ona sniava nivo glukoze, spreava polidipsiju i obuzdava snanu e svojstvenu eernoj bolesti.

Jo jedan sastojak ove gljive, cijatan, pomae u leenju ireva i karcinoma eluca i jednjaka. Nedavna su istraivanja utvrdila i povoljno delovanje lavlje gljive na kou. Pokazalo se da polisaharidi iz ove gljive snano podstiu proizvodnju antioksidirajuih enzima, ime je ova gljiva postala deo arsenala protiv starenja. Tegobe kod kojih pomae lavlja gljiva: * Alchajmerova bolest * Multipla skleroza * Demencija * Depresija * Opsesivno-kompulzivni poremeaj * izofrenija * Autizam * Anoreksija * Bulimija * Miina distrofija * Stomani irevi * Gastritis Maitake Grifola frondosa Pisati o jednoj gljivi, a posebno navesti njeno ime koje je najee u upotrebi, ponekad nije ni malo lako. Grifola frondosa zec gljiva, sivi bun, jelenovo uvo, samo su neka od imena za ovu interesantnu gljivu. Japanci je zovu maitake, to znai peurka koja igra. Ime potie iz davnih dana, kada su ljudi koji bi je pronali igrali oko nje od radosti, jer su je zbog njenog visokog kvaliteta mogli zameniti za srebro. Englezi je zovu umska koko, a poznata je i pod imenom ovija glava. Maitake je opte usvojeno ime u svetu za zec gljivu. Ona raste bunasto. Iz zajednikog stabla se grana mnogo malih drki od kojih svaka nosi lopatasti ili lepezasti eiri, ija boja varira od braon do sive. Meso gljive je belo i aromatinog, jakog mirisa. Ukus je prijatan. Jestiva je dok je mlada. Raste leti i u jesen na oborenim deblima, panjevima i ilama hrasta, ree na drugom drveu. Jedan bun moe biti prenika do 50cm i teine oko 1kg. Sakupljai ove gljive u Japanu svoja nalazita posebno obeleavaju, a u berbu uvek idu sami, uvajui dragoceno nalazite od pogleda drugih ljudi. Od 1979. godine Japanci su razvili veoma uspenu tehnologiju gajenja maitake. Tako su 1990.godine izvezli na Zapad 8000 tona ove gljive. Prirodni areal rasprostiranja ove vrste je Evro-Azija i istoni i zapadni delovi Severne Amerike. Ali nje u prirodi, za potrebe medicine nema dovoljno. Najvie istraivanja u tom smeru radili su japanski naunici (Nauba 1991. i 1994, Kubo et al 1994, Mori et al 1987.i drugi). Brojni eksperimenti na mievima i pacovima, dokazali su lekovitost ove peurke. Ona deluje kod nekih vrsta tumora, visokog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola u serumu, kao i kod dijabetesa. U Americi su vreni eksperimenti na pacijentima dobrovoljcima koji su bolovali od hipertenzije (povienog krvnog pritiska), dijabetesa (eerne bolesti), hepatitisa B (utice), AIDS-a, a takoe i na pacijentima obolelim od tumora na mekim tkivima (Miller 1994., Zhu et al 1994., Dr.David Hughes i Dr. Joan Priestley). Dobijeni su ohrabrujui rezultati. Za razliku od drugih gljiva sa lekovitim svojstvima, maitake pored rastvorljivih polisaharida sadri i nerastvorljive kiseline. Zahvaljujui tome moe se uspeno suiti i uvati samlevena u prah, koji se dodaje kao zain jelima. Takoe se od nje moe pripremati aj ili supa kao dopuna u leenju bolesti u dozama od 3-7 grama suve gljive dnevno. U svetu se moe nai na jelovnicima ekskluzivnih restorana. Japanci je u suvom stanju izvoze u ostale delove sveta. U programu nekih proizvoaa preparata od lekovitih gljiva, moe se nai u obliku kapi ili u kombinaciji sa ekstraktom reii, itake i dr Takoe se spravljaju i kapsule i tablete, a najvie se koristi u ajnim meavinama. Toksinost ove peurke je nepoznata. itake ili iitake (lat. Lentinula edodes) iitake tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili Hoag-ko. ii take je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom. Ova peurka potie iz Japana gde je ve dva milenijuma zovu carskom gljivom, jer je na jelovniku na imperatorskoj trpezi u Kjotu, ali je

bila i sastavni deo jela imunijih samuraja. Najstariji zapis o iskustvima tradicionalne japanske medicine u leenju gljivama vezan je uz godinu 199. n. e, kada je japanski car uai dobio iitake na poklon od jednog domorodakog plemena. Ona je dobar izvor minerala: kalcijuma (Ca), fosfora (P), gvoda (Fe), kalijuma (K) i magnezijuma (Mg). Bogate su i vitaminima iz grupe B: B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6 (peridoksin), B11 (folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadri u manjem procentu. iitake takoe sadre sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih elija koji ne podlee varenju) koja imaju vanu ulogu za probavni sistem. Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini i-take znaajno poveava snagu i vitalnost organizma i omoguava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremeaja. Japanski i Ameriki istraivai su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odreen broj bioloki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju elijsku degeneraciju. Meu ovim supstancama naroito se istiu 2 zatitna polisaharida lentinan i AC2P. Lentinan stimulie imuni sistem kod iznemoglih osoba kao i produkciju interferona. Deluje aktiviranjem elija ubica i pomonika T elija. Drugi polisaharid AC2P ometa kolonizaciju i razvoj nepoeljnih mikroorganizama. U zdruenom delovanju predstavljaju znaajanelement zatite organizma. Ova gljiva ima izvanredna medicinska, ne samo nutritivna svojstva na ljudski organizam, jer sadri itav skup vrednih vitamina, aminokiselina i polisaharida koji pomau organizmu u borbi protiv malignih i infektivnih bolesti. itake nazivaju ubicom raka, a ova gljiva smanjuje nivo masti u krvi i regulie krvni pritisak, spreavaju srani udar te oporavlja bolesnu jetru i pankreas. One sadre puno vode i vrlo malo masti, ugljenih hidrata i kalorija kilogram sveih gljiva ima samo 250 kalorija. Istraivanja su potvrdila njihovo lekovito delovanje, a pokazalo se i da mogu da deluju protiv virusno, slino leku Amantadine, ali bez tetnih nuspojava. Lentinan supstanca iz itake gljiva-koje se rado upotrebljavaju u ishrani u Kini i Japanu-koristi se uspeno, na Dalekom Istoku kao dodatak hemoterapiji u leenju karcinoma sistema za varenje (kolorektalni i eludani). Previsoki nivo masnoa u krvi, uz pomo visokog pritiska, dovodi do temeljnog poremeaja krvnih sudova ateroskleroze, koja suava ile, remeti krvotok i prouzrokuje sve slabiju ishranu tkiva i organa i tako uzrokuje razliite bolesti srca i krvnih sudova. Sama pak arterijska hipertenzija (visoki pritisak), jedna od najeih zdravstvenih tegoba, oteuje unutranjost zidova arterija i ubrzava razvoj koronarne ateroskleroze, pa je zato jedan od glavnih faktora rizika za nastanak sranih bolesti (angina pektoris, predinfarktno stanje, infarkt miokarda, miokardiopatija, iznenadna srana smrt), ishemije i modanog udara, tromboze, plune embolije, gangrene, slabljenja rada bubrega, smetnji potencije. Ateroskleroza se razvija tako to nakupine holesterola u arterijama postepeno blokiraju krvotok. Previsok nivo holesterola prvenstveno onoga niske gustine, uzrokuje slepljivanje krvnih zrnaca, odnosno poveanu viskoznost (lepljivost) krvi, au 30-tim godinama ivota zidovi naih krvnih sudova postaju manje rastegljive. To dovodi do slepljivanja krvnih zrnaca, a sa smanjenom elastinou ila smanjuje se i protok krvi, a time i ispiranje ugruaka. Gljiva Agarik (lat. Agaricus blazei) Teko da postoji druga gljiva koja koja moe da stimulie imuni sistem tako dobro, kao Agarik Blazei. Gljivu je otkrio i opisao 1965 godine ameriki mikolog Mjuril. Naunici su je primetili pre 35 godina, ali od tada je istraivana intenzivno. Nacionalni Centar za Onkologiju u Japanu objavljuje svoje prve rezultate 1980 god. U SAD su takoe objavljena nauna istraivanja o ovoj gljivi. Na kongresu o mikologije i fungoterapije, koji je odran u Nju Jorku 2006.godine Agarik Blazea je priznata kao najperspektivnija gljiva za leenje u onkologiji i za upotrebu u gerontologiji. Agarikus Blazea Murilom, vodi poreklo iz brazilskih kiovitih uma. Metani su je zvali boija gljiva i upotrebljavali je kod ozbiljnih oboljenja kao poslednje sredstvo. Danas, zahvaljujui njenom odlinom dejstvu, gljiva poinje da se gaji u velikim koliinama. U teim sluajevima uglavnom se upotrebljava ekstrakt. Agarik Blazea sadri mnogo dragocenih vitamina i minerala i sadri mnogo vie polisaharida od svih ostalih poznatih lekovitih gljiva (pre svega beta gluken). U ekstraktu je visoka koncentracija ovih materija. Materije koje sadri ne samo to pomau organizmu da uniti onko-elije, ve i usporavaju procese starenja. Kao to pie u naunoj literaturi, gljiva Agarik naroito jako stimulie imuni sistem. Konzumiranje gljive dovodi do porasta broja i aktiviranja elija prirodnih ubica i makrofaga, tj

elija, koje su odgovorne za unitavanje bakterija i virusa i za izbacivanje suvinih materija, kao i za formiranje hemijskih materija kurira kao to su interferon, interleukin koji uzimaju uea u odbrambenim procesima. Na taj nain se spreava formiranje novih malignih elija. Agarik Blazea se primenjuje uspeno kod: Pratea terapija bolesnih od raka (dojke, jajnika, koe, eluca, jetre, prostate, cre-va, leukemije, mozga, metastaze) Zatita od raka Smanjuje neeljene efkete od hemioterapije i zraenja Za jaanje imunog sistema, kod SIDE i drugih infekcija Autoimuna oboljenja / skleroze multi-pleks, atopinog dermatitisa, autoimunih tireoiditisa, lupus eritematodes, skleru-dermije, poliartritisa / Oboljenja koe Ostrva Upala pankreasa Kod hepatitisa i za jaanje jetre Gastritis Bronhitis, astma, alergija Dijabetes Visok krvni pritisak stenokardija Problemi sa erekcijom kod mukaraca Migrena Malaksalost, hronini umor Za usporavanje starenja Agarik Blazea, zaustavlja rast svih tumora i vodi do remisije bolesti. To njegovo delovanje dokazano je istraivanjima kod leukemije, kod raka debelog creva, plua, polnih organa, dojke, pankreasa, prostate, jetre. Kao naroito korisna dokazala se kod pacijenata koji nisu bili za operaciju. To vai ak i za sluajeve kada nije mogla da bude sprovedena ni hemioterapija ni zraenje. Kod veine pacijenata dokazano je da tumorski marker pada nakon nekoliko sedmica i oni poinju da se oseaju bolje i to u sluajevima u kojima zvanina medicina ne daje rezultate. Japanski naunici koji istrauju rak potvrdili su udnovato i pre svega brzo dejstvo ove gljive kod pacijenata u poslednjem stadijumu maligniteta. Gljiva stimulie promene u krvi, a imuni sistem se stabilizuje za kratko vreme. Iako jo uvek nije tako dobro poznata u Evropi, Agarik Blazea je priznata u Japanu, Brazilu, Meksiku, Urugvaju i SAD kao gljiva koja moe da sprei pojavu raka, au Japanu je zvanino odobrena kao antikancerogeni medikament. Gljiva Agarik, ili njen ekstrakt, moe drastino da smanji tetne efekte od konvencionalne terapije. Ona pomae kod razgraivanja raspadnih otrovnih materija, koje se formiraju u telu kao rezultat hemioterapije. Prilikom posmatranja 100 pacijenata koji boluju od raka na genitalijama, registrovano je znatno smanjenje neeljenih efekata (gubitak apetita, malaksalost, opadanje kose) a broj prirodnih elija-ubica se znaajno poveao. Agarika je dokazala svoju efikasnost isto tako i kod poremeaja funkcija jetre, varenja, poveanih vrednosti holesterola, stvaranja krvi, problema sa slezinom (uveanja) i kod oslabljenog imunog sistema. Zbog toga se ekstrakt od Agarika primenjuje u SAD kao pratea terapija bolesnih od SIDE.