Година V, Број 217 Излазе четвртком 25. јул 2013. године www.kragujevacke.rs Цена дин

2x2
. 19.
ISSN 1821-1550
V, 217
70 .
www.kragujevacke.rs
25. 2013.
2000 2013.
: -

STRANA
,
6
STRANA

7
STRANA

STRANA
16
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
Na referendum
Ima dosta nelogi~nosti oko ove uzbudqive rekonstrukcije Vlade. Pre svega, elementarna logika kaè, a u URS-u to i priznaju, da su partije koje ~ine vladaju}u koaliciju na ministarska i ostala najva`nija upravqa~ka mesta postavili svoje najsposobnije qude. I sad, ako ne{to nije bilo kako treba, stranke treba da ono najboqe {to su imali zamene isto tako najboqim kojih, dabome, na lageru nema u neograni~enim koli~inama. Gde da na|e{, na primer, dva Dinki}a, kada wega majka samo jednom ra|a! Kladim se u svoju platu, koja mi sluì za nabavku hleba i mleka i jo{ jedne potreb{tine koje trenutno ne mogu da se setim, da se i Sulejman, pardon Vu~i} Veli~anstveni, gorko kaje {to je inicirao celu ovu komendiju, kad }e, rekonstruisali se ili ne, ionako sve biti kako on kaè. Jedina velika odluka koju je samostalno doneo aktuelni premijer Ivica, opet dajem primer, bila je ona kada je odlu~io da vi{e ne bude onaj nego ovaj Da~i}, jer je onaj bio tolika {teto~ina da sa ovim vi{e i nije mogao da ostane pod istim krovom, tj. u istoj koì. Te ga je isterao iz sebe da mu vi{e ne smeta na evropskom putu. Najuzbudqivije je, ipak, u URS-u, gde je Mla|o uprego sve organe stranke ne bi li bila re{ena dilema da li da on, sa sve Vericom i Suzanom, nastavi daqi rad u ovoj Vladi. Do trenutka kada ja ovo pi{em nije mu se, me|utim, posre}ilo da svoju nedoumicu re{i. On je problem bacio na astal Glavnom odboru, ali je Glavni odbor isti vratio u Predsedni{tvo, {to }e re}i da je prakti~no opet on na potezu. Nisu se, naravno srasli sa foteqama ni on, ni Verica, ni Suza, to su ~ak i sami primetili, ali, opet, jebe{ vladu koja Dinki}a nema! Nema sumwe da je wega op{te dobro nateralo da stegne zube i do~epa se Ministarstva finansija i od ovakvih koalicionih partnera, jer ako on ne kontroli{e na{e pare onda je pitawe da li bih ja danas imao i za onu tre}u potreb{tinu ~ijeg imena malo~as nisam mogao da se setim, Ali, setio sam se sad, radi se o toalet papiru! Da se siroti ursovci ne bi vi{e ovoliko mu~ili i natezali, te da li da tu te{ku odluku treba da donese Glavni odbor, Predsedni{tvo ili oni sami (moj utisak je da su svi punoletni!), evo ideje kako da to urade na najbezbolniji na~in. Treba, brate, da isposluju jo{ jedan referendum, pa neka narod donese tu odluku. Pitawe bi bilo jednostavno: da li ste za to da Mla|o, Verka i Suza nastave tamo gde su stali? Uz pitawe bila bi i jedna fusnota u kojoj bi stajalo: radi lak{eg glasawa izbaciti iz glave onih hiqadu Dinki}evih evra za akcije. Em, sve demokratski i transparentno, em se kod na{eg evropejca Mla|e otklawa opasnost od dobijawa kile zbog prevelikog tereta koji su mu na{i rekonstruktori natovarili na nejaka ple}a. Kao da na wima ve} ne stoje i sve one afere zbog kojih mu je kolega Vu~i} pretio hap{ewem pre nego {to mu je predao kqu~eve od dràvne riznice. A ako mu narod na referendumu otkaè daqu saradwu, siguran sam da }e Mla|o to mirno i dostojanstveno podneti jer svako, pa i narod, ima pravo na lo{ dan. Kako, me|utim, nije iskqu~eno da nas epilog pri~e o rekonstrukciji dovede i do novih izbora, i za tu opciju imam pomalo revolucionaran, ali nadam se i veoma dobar predlog. Ako do wih do|e i kad do|e, mi da glasamo SMS-om, jer }e nam to biti i najjeftinije i najkomfornije, uz napomenu da te glasove, u tome je revolucionarnost predloga, ne treba niko da broji. Ovde je odavno voqa naroda ono {to se daleko od wegovih o~iju dogovori posle izbora.
Karikatura: Goran Milenkovi}
?
Milenko Jawi}, voza~: - Na bedemu bogatog Zapada, a od bede Istoka. Svet radi, Nema~ka se gradi! Branislav Todorovi}, alatni~atr: - Ne vaqaju nam ni sistem ni vlast.
M. Igwatovi}
Zorislav [kori}, penzioner: - Srbija je na klackalici Evropske unije.
Jelena Ota{evi}, u~enica: - U zemqi iz koje moramo da beìmo, ako ho}emo po{teno da radimo i ne{to da steknemo. Dragan Kaqevi}, magacioner: - Ma, ne vredi dva dinara, bio sam radnik, a sada sam klo{ar.
Jovana @ivi}, student FIN-a: - Beda nebeskog naroda je ekvivalent ozonskom omota~u!
Radosav Jelesijevi}, {najder: - @ivimo u zemqi i sa vla{}u kakvu smo zasluìli.
Rajko Ga{i}, dipl. ekonomista: - I mi i ona koprcamo se u svakodnevnim problemima.
Berislav Stevanovi}, ma{inski inèwer: - Ma, odavno je u onoj stvari!
www.kragujevacke.rs
, 25. 2013.
Predloèno re{ewe da {trajk ubudu}e moè da se odvija samo u krugu preduze}a i da se radnicima zabrawuje izlazak na ulice nailazi na o{tre kritike sindikata, jer ograni~ava wihovo pravo na protest. Ovakva zabrana, sem u Velikoj Britaniji, ne postoji nigde u Evropskoj uniji
rotekle dve decenije, koje u Srbiji nazivamo vremenom tranzicije, obeleène su i masovnim protestima radnika na javnim mestima, ulicama i trgovima, na kojima su za svoje zahteve uspevali da zadobiju podr{ku javnosti i da ubeleè va`ne sindikalne pobede. Koliko su protesti na ulici jako sindikalno oru`je pokazali su kragujeva~ki oruàri 1996. godine, za vreme vlasti Milo{evi}a, a da tome pribegavaju i danas videlo se pre desetak dana, kada su iza{li na trg Kod krsta, kako bi protestovali zbog odluke da predstavnici zaposlenih ne mogu vi{e da budu ~lanovi Nadzornog odbora. Nacrt novog Zakona o {trajku, koji bi na jesen trebalo da se na|e u sku{tinskoj proceduri, uzburkao je duhove u sindikalnim organizacijama, jer predvi|a da se {trajkovi ubudu}e mogu organizovati iskqu~ivo u prostorijama preduze}a, iz ~ega sledi da bi izlazak radnika na ulice bio zabrawen. Ovakvo re{ewe ne nailazi na kritike samo u Srbiji ve}, i po tuma~ewu nekih me|unarodnih organizacija, donosi ograni~ewe koje ne postoji ni u jednoj zemqi Evropske unije, izuzev Velike Britanije. Prema izjavi Mansa Martensena, portparola Eurofaunda, agencije EU koja se bavi poboq{awem uslo-
NOVI ZAKON O [TRAJKU NA UDARU KRITIKA
Sindikati ne daju ulicu

nika, ili, na primer, kada smo pro{le godine protestovali ispred filijale Fonda za zdravstveni za{titu zbog toga {to nije bilo re{eno pitawe overe zdravstvenih kwiìca za radnike firmi u restrukturirawu. Takve zahteve na{ poslodavac nije mogao da re{ava, jer je sve to u nadle`nosti dràve, a da smo {trajkovali u krugu fabrike nikoga za to ne bi bilo briga. Zato smo morali da iza|emo na ulicu, kaè Mileti}. Nije dozvoqeno ni sada Za Jugoslava Risti}a, predsednika Gradskog ve}a Samostalnog sindikata u KraguJugoslav Risti}, predsed- jevcu, koji je prethodno gonik Gradskog ve}a Samostal- dinama vodio sindikat oruàra, nije te{ko na}i odgovor nog sindikata: Ranije je bilo i nekih na pitawe za{to kod nas {trajkovi u krugu fabrike nisu emnogo gorih re{ewa, kao {to je lok fikasni i zbog ~ega radnici ~esto izlaze na ulicu. aut - da se kada zapo~ne {trajk rad- Ciq {trajka je da se preki dom proizvodwe nanese nici izbace na ulicu, a kapije fir- {te ta poslodavcu i on prinme zakqu~aju, {to postoji u nekoliko udi da popusti u re{avawu zahteva. Me|utim, kod nas smo u zemaqa Evrope. To je otpalo i kod nas pqa~ka{koj privatizaciji dobili veliki broj novih vlasne}e biti primeweno nika preduze}a kojima i nije bio ciq proizvodwa, ve} im to naterati srpske sindikate da je, naprotiv, odgovaralo da se ona upokaù svoju snagu i da obore takva gasi kako bi do{li do imovine koju ograni~ewa. }e potom rentirati ili daqe raproZna~aj {trajka kao posledweg i nadavati. U tim uslovima {trajk takve jja~eg sredstva u sindikalnoj borbi poslodavce nimalo ne poga|a, pa su jeste da se prekidom rada nanese {tezato radnici morali da izlaze na uta poslodavcu i da se na taj na~in on lice, zakqu~uje Risti}. prinudi da ispuni uslove zaposleOn smatra da je trebalo i}i obrnih. Tako je to u teoriji, ali, kako kanutim putem i poni{tavati takve è Mileti}, kod nas je posledwih Goran Mileti}, Samogodina bilo mnogo spornih situstalni sindikat Fabacija kada zahtevi za za{titu rike kamiona: Mnoge zahteve ne radnih i socimoè da re{ava na{ poslodavac, jalnih prava nisu i{li prema jer su u nadle`nosti dràve i da poslodavcu, ve} smo {trajkovali u krugu fabriprema dràvi. - Na{ sindikat je izlazio na ke nikoga za to ne bi bilo briga. ulicu kada je u- Zato smo morali da iza|emo na kidan Zavod za obrazovawe rad- ulicu - Mi smo imali iskustvo iz 2011. godine, kada su na{i radnici zauzeli magacin gotovog oru`ja punih 17 dana zbog ka{wewa zarada. âk ni to nije donelo re{ewe u pregovorima sa Ministarsvom odbrane, ali kada smo osamnaestog dana krenuli za Beograd ve} u putu dobili smo neke predloge kako da se problem re{i i dok smo tamo stigli prakti~no smo ve} postigli dogovor, kaè Ili}. I Goran Mileti}, predsednik Samostalnog sindikata Fabrike kamiona Zastava, ima bogato iskustvo sa {trajkovima i protestima na ulici i smatra da }e ako predlaga~ zakona ostane pri ovim re{ewima
ava oru`je: Zbog ka{wewa zarada 2011. godine dràli smo 17 dana magacin gotovog oru`ja pod opsadom, ali to nije donelo re{ewe. Kada smo 18. dana krenuli za Beograd jo{ u putu dobili smo neke predloge i dok smo tamo stigli prakti~no smo ve} postigli dogovor
privatizacije gde je proizvodwa uga{ena, a radnici otpu{teni i prazne hale se izdaju u zakup, kakvih ima na pretek i u Kragujevcu, a ne ograni~avati pravo na proteste. Risti}, me|utim, ukazuje na podatak koji je za sada izmakao pa`wi kriti~ara novih re{ewa. Radi se o tome da {trajk van kruga fabrike nije dozvoqen ni po sada vaè}em Zakonu o {trajku, koji je donet 1996. godine. I u tom zakonu stoji, kako tvrdi Risti}, da se {trajk organizuje u prostorijama poslodavca. Ovo re{ewe, me|utim, nije spre~avalo radnike da izlaze na trgove, a razlog ovaj sagovornik vidi u tome {to dok traje obustava rada u krugu preduze}a za u~esnike vaè odredbe Zakona o {trajku, a kada napuste krug i kro~e na ulicu prelaze u nadle`nost Zakona o javnim okupqawima. Upravo taj zakon i propisuje da sindikati, ukoliko èle da izvedu qude van fabrike, moraju policiji da prijave odràvawe javnog skupa u roku od pet dana unapred. Po Risti}u, vaè}i Zakon o {trajku nije trebalo ni mewati, jer na wega primedbe nisu imali ni sindikati ni poslodavci. Ve}u pa`wu on skre}e na druga re{ewa iz ovog zakona, zbog kojih je i do sada bilo mnogo vi{e sporova. Radi se o tome da po vaè}em Zakonu o {trajku nije definisano {ta je to minimum procesa rada koji treba o~uvati i za vreme obustave rada. Oko toga je bilo mnogo problema jer su se poslodavci trudili da u taj minimum ubace {to {iri krug poslova, kako bi se zapravo {to vi{e radilo dok se {trajkuje. To bi moglo da se izbegne tako {to bi se preduze}a obavezala da minimum proseca rada defini{u kroz svoje op{te akte ili kroz kolektivni ugovor, smatra Risti}. - Zakon o {trajku jeste vaàn i mogu}e je da postoji namera da se ograni~i izlazak zaposlenih van kruga preduze}a, ali verujem da do toga ne}e do}i. Bilo je ranije i nekih mnogo gorih re{ewa koja su u me|uvremenu otpala, kao {to je lok aut, ili zakqu~ane kapije, {to postoji u nekoliko zemaqa Evrope. Re~ je o tome da kada zapo~ne {trajk radnici se izbace na ulicu i kapije firme se zakqu~avaju. To je otpalo i ne}e kod nas biti primeweno. Me|utim, daleko ve}u teìnu ima}e izmene Zakona o radu koje se najavquju, jer }e one znatno vi{e uticati na ìvote zaposlenih, zakqu~uje Jugoslav Risti}. Milo{ PANTI]
Dragan Ili}, Samostalni sindikat Zast-
va za ìvot i rad u Evropi, ovakva izmena vodila bi ka ograni~ewu prava zaposlenih koja ne postoje u Evropi, jer se izlazak {trajka~a na ulice nigde (sem u Britaniji) ne spre~ava zakonom, iako su sama pravila o {trajkovima razli~ita od zemqe do zemqe i negde se reguli{u i zakonom o radu. Ciq je Beograd Dragan Ili}, predsdnik Samostalnog sindikata fabrike Zastava oru`je, kaè da se ova organizacija, koja je postala sinonim za radni~ke uli~ne proteste, nikako ne}e pomiriti sa predloènim re{ewem iz Nacrta zakona i da su takav stav preneli i svojoj centrali u Beogradu. Po wegovom mi{qewu, ciq ovakvog ograni~ewa nije samo da se radnicima po Srbiji zabrani izlazak na ulice, ve} pre svega da se spre~i wihov dolazak u Beograd i protestvovawe ispred zgrade Vlade, ~emu pribegavaju mnogi sindikati u zemqi.
..., , 9 ( . ), , , , , , , , , ( , sport@kragujevacke.rs), () , , , , , , , , , , (marketing@kragujevacke.rs) 333-111, 333-116 337-326 e-mail: redakcija@kragujevacke.rs
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
SKRIVENI MOTIVI I PRAVI DOMETI REKONSTRUKCIJE VLADE
Vu~i} valorizuje svoju mo}

Pri~a o rokadama u izvr{noj vlasti deluje kao namera prvog potpredsednika Vlade da pokaè svoju snagu i dodatno spusti koalicione partnere, odnosno da poremeti odnos koji je uspostavqen pro{le godine na osnovu izbornih rezultata, tvrdi ~lan Predsedni{tva LDP-a Marko Nikoli}
ot pred sed nik No ve stranke Vladimir Pavi}evi}, one koju je napravio eks demokrata Zoran @ivkovi}, izjavio je minulih dana da bi poslanici u Skup{tini Srbije trebalo da otvore debatu o odgovornosti i radu cele Vlade u protekloj godini, a ne da zamajavaju javnost pri~ama da }e biti nekih rokada ministara. Me|utim, lanac odgovornosti ministara i drugih dràvnih i javnih funkcionera nije, naàlost, ni u rukama vlade, a pogotovu nije u rukama parlamenta, ve} su oni tu, kako tvrde stru~waci, samo kao dràvna forma da ozakoni partijske odluke. Ne o~itava li se na ovom primeru bi}e partijske dràve, koju smo nasledili i samo saobrazili vi{epartijskoj politi~koj strukturi? - Naravno da su{tina politi~kog sistema nije institucionalni okvir, ve} su to odnosi snaga vode}ih partija, to jest oligarhijskih vrhova stranaka, kaè za Kragujeva~ke politi~ki analiti~ar Branko Radun. - To je realnost, ne samo kod nas, nego svuda u svetu. Partije su oligarhijske strukture, a postoje i razni lobiji koji su jo{ mawe vidqivi i koji na svoj na~in uti~u na politiku. Otuda je i pri~a o kadrovskim promenama u vladi realno u rukama stranaka, i sada, kao i u svim prethodnim slu~ajevima. Marko Nikoli}, ~lan Predsedni{tva LDP, tvrdi da se iz pona{awa posledwe vlade, koje nije razli~ito od pona{awa pretVESNA RAKI] VODINELI] KA@E DA JE MOGU]E DA VUÎ] KRENE U AUTORITARNOM PRAVCU
strukcija radi zbog Vlade ili zbog Vu~i}eve namere da izvr{i kadrovske promene u redovima svojih napredwaka
hodnih, jasno vidi da se u Srbiji radi o partijskoj dràvi i o partijskim sistemima mo}i - i tu nema nikakve profesionalizacije. Niko ne polaè ra~une i pita se za odgovornost na mestu na kojem to treba da se ~ini, zna~i u parlamentu, ve} se sve svodi na odgovornosti prema partijama koje su ih postavile na data mesta. Rezultati se ne mere prema ostvarenim efektima, nego prema partijskoj lojalnosti. - Ono na {ta sam upozoravao u toku prethodnih izbora i na {ta sada ukazujem da se mora promeniti ako èlimo da mewamo Srbiju nije se promenilo, kaè Zoran Dragi{i}, predsednik Pokreta radnika i seqaka. - Na primeru ove takozvane rekonstrukcije vlade jasno se vidi da postoji ideja da se partokratski sistem vladavine jo{ vi{e unapre|uje. Parlament bez uticaja O u~inku i odgovornosti pojedinih ministara ne razgovara se u parlamentu, a poslanici o tome ne mogu da pitaju svoje bira~ko telo, jer ga nemaju. Wihovo fakti~ko bira~ko telo, po nakaradnom izbornom sistemu, predstavqaju partijski komiteti u kojima sada prebrojavaju, pretresaju i prestrojavaju svoje kadrove koje su poslali u dràvne i javne slu`be ukqu~iv i ministre. Jesu li oni naj-
Marko Nikoli}: Pitawe je da li se rekon-
odgovorniji za nebrojene kadrovske proma{aje? - Da bi rukovode}i qudi u strankama ostali na vlasti ili barem u opoziciji, da ne bi pali ispod cenzusa, oni, ipak, moraju da obezbede minimum nekog racionalnog kadrovskog potencijala, uveren je Branko Radun. Najkonkretnije, na{i politi~ki kadrovi su generalno lo{i, jer je veoma malo sposobnih qudi koji se bave politikom. Prema re~ima Marka Nikoli}a, problem je {to se zanosimo time da je mogu}a bilo kakva reforma sa ovakvim kadrovima koje je vlada izabrala u samom svom startu. Nemogu}e je da o~ekujemo i bilo kakvu uspe{nu rekonstrukciju ukoliko se i daqe obrazovawem bavi @arko Obradovi}, ukoliko o reformi penzionog sistema brine Jovan Krkobabi}, a o plovnom kanalu Morava sawa Milan Ba~evi}, ministar rudarstva... - Najodgovorniji za kadrovske proma{aje su vrhovi stranaka, jer sve {to je lo{e ura|eno vezano je za wih, potencira Zoran Dragi{i}. Podsetimo, te kadrove su birale partije, ne narod. S druge strane, vidimo da parlament nema nikakvog uticaja na vladu. Kod nas je sva mo} u rukama politi~kih partija, pa onda i onih koji te stranke finansiraju. To se najboqe zapaà na primeru sada{weg poku{aja rekonstrukcije vlade i tu vidimo da je partokratska vladavina zaista rak-rana Srbije. Spu{tawe koalicionih partnera Kad je re~ o rekonstrukciji, ovoj kampawskoj, koja se odvija po partijskim kuhiwama i uz izjave kako je to te{ko i mnogo bolno, morala bi vaqda da po~ne od lidera i wihovih komiteta, po onoj narodnoj da se riba ~isti od glave. Ne deluje li pri~a o rekonstrukciji zbog promene politike izmi{qeno upravo da bi se izbeglo pitawe odgovornosti? - Jasno je da su u vladu u{le najvi{e politi~ke li~nosti tih partija koje sa~iwavaju koaliciju i sada sami ti vrhovi treba da odlu~uju o sopstvenim razre{ewima na dràvnim funkcijama, potencira Marko Nikoli}. To, svakako, ne moè lako da ide, pogotovo {to wima nije jasno zbog ~ega uop{te treba da se izvr{i rekonstrukcija vlade, koji su to novi ciqevi i koji bi to drugi qudi radili posao koji su oni do ju~e obavqali u svojim resorima.
Nikoli} zbog toga smatra da cela pri~a oko rekonstrukcije deluje vi{e kao potreba samog prvog potpredsednika Vlade Srbije da pokaè svoju snagu, sposobnost i spremnost da koalicione partnere dodatno spusti i poku{a da valorizuje naraslu naprewa~ku snagu u minulih nekoliko meseci odnosno da poremeti onaj odnos koji je uspostavqen pro{le godine kada je vlada formirana. - Ovde su partijski lideri odgovorni samo onima koji ih finansiraju, tvrdi Zoran Dragi{i}. I samo oni odlu~uju da li }e ih promeniti. Narod je na prethodnim izborima odbio da uzme vlast u svoje ruke, odbio da upravqa dràvom {to je ustavno pravo. Umesto toga prepu{teno je partokratijama da u wegovo ime upravqaju, a rezultat je nezaposlenost, glad, op{te rasulo... Branko Radun na ovo gleda kao na poku{aj da se neke stvari bar malo promene, kao na inicijativu koja dolazi, pre svega, od Aleksandra Vu~i}a. Da se ne{to promeni u funkcionisawu vlade, da neki ministar koji je lo{ i za koga se vezuju neke afere ne ostane tu ~etiri godine. - Mislim, da se ne laèmo, ne moète sada o~ekivati od Obame da prizna da je radio pogre{no i da podnese ostavku, kaè Branko Radun. On }e da smeni nekog ispod wega ko je odgovoran. To je u svakom sistemu tako. Onaj ko u vladaju}im vrhovima prvi po{teno i javno prizna svoju odgovornost i ukaè na odgovornost drugih lidera ste}i }e, veruju pojedini analiti~ari, mnogo ve}e poverewe bira~a. Ne daje li Aleksandar Vu~i} nadu da je to i kod nas mogu}e? Ja~i lideri od institucija - Dosada{we pona{awe ne daje nadu da je to kod nas zaista mogu}e, jer i sami kadrovi Srpske napredne stranke, {to u vladi, {to u javnim preduze}ima, nisu pokazali nikakve rezultate da bi se me|u napredwacima videla spremnost da se krene u reforme, tvrdi Marko Nikoli}. Mogu}e je da sam Vu~i} poku{ava da neke stvari iz temeqa promeni. Me|utim, pogre{na je wegova teza da pre svega treba da traì problem u drugim partnerima, a ne u sopstvenoj stranci. Jer, sama wegova politika ne nailazi na dobar prijem u SNS. Pitawe je da li }e do rekonstrukcije vlade do}i ne zbog soci-
jalista i regionalaca, ve} najpre zbog problema da te promene sprovede u redovima napredwaka, kaè Nikoli}. Branko Radun ovim povodom podse}a da se o odgovornosti vrlo malo govorilo izme|u dva kruga izbora, da sada umestro rekonstrukcije sve ~e{}e vidimo wenu opstrukciju, sve ve}i otpor promenama naro~ito onima zbog kojih }e nekome da oslabe pozicije u vladi. Ali, generalno gledano, Branko Radun veruje da je javnost na strani ideje rekonstrukcije i na strani Vu~i}a koji gura tu zamisao, dok bi je ostali koalicioni partneri najradije ignorisali. - Sad se narod uhvatio za ne{to, pro{ao je Novak \okovi}, koji vi{e nije tako briqantan, izmi{qen je Aleksandar Vu~i} kao nova {taka za koju }e se gra|ani dràti, ocewuje Zoran Dragi{i}. Da li mi uop{te imamo bira~ko telo? Dakle, imamo glasa~e, nemamo bira~e. Imali smo Milo{evi}a, pa znamo kako smo pro{li, kako smo pro{li sa Ko{tunicom, \in|i}em, pa sa Tadi}em. Evo, sad smo na{li Vu~i}a. [ta }e biti kad se Vu~i} narodu ogadi za dva-tri meseca, pola godine, godinu, a ogadi}e se sigurno? Oni koji ga sada kuju u zvezde, sutra }e biti najradosniji kada bude odlazio s vlasti. Bitno je da qudi shvate da je va`no imati institucije, a ne nekakvog lidera. Dok se to ne promeni, Srbija }e bauqati od jednog do drugog lidera i tonuti sve dubqe i dubqe. Za sada nema signala da }e se temeqno mewati nefunkcionalni i koruptivni na~in upravqawa, u narodu poznat kao partijska dràva, upozoravaju, ne bez pokri}a,
rekonstrukcije Vlade jasno se vidi namera da partokratski sistem jo{ vi{e ja~a
pojedini skepti~ni sociolozi. Po{to je sa~ekan dan u kome se odlu~ivalo o dobijawu datuma, Vu~i} je pre {ao na re a li za ci ju pretwe o rekonstruciji vlade, koja se ve} mesecima voza po tabloidima. Istraìvawa javnog mwewa gotovo svakodnevno ~eli~e napredwa~ke mi{ice, a brojke govore da popularnost predsednika SNS nastavqa da raste, da je stigla do 67 odsto podr{ke gra|ana i da je Vu~i}ev rejting ve}i od Da~i}evog, \ilasovog i Dinki}evog zajedno. Vesna Raki}-Vodineli}, profesor na beogradskom univerzitetu Union, podse}a da postoji mogu}nost da Vu~i} krene u autoritarnom pravcu i da je zasnovana na onome {to je on u pro{losti radio, ali i na nekim potezima, odnosno manirima, koje praktikuje danas.
Zoran Dragi{i}: Na primeru ove takozvane
generalno lo{i jer je veoma malo sposobnih qudi koji se bave politikom
Branko Radun: Na{i politi~ki kadrovi su
www.kragujevacke.rs
, 25. 2013.
SVE MESNE ZAJEDNICE DOBILE SAVETE
KRAGUJEVÂNKA JOVANA JOVANOVI] - NOVA PREDSEDNICA DEMOKRATSKE OMLADINE
Politi~ka trka na stazi gra|ana

Lista Da skockamo Kragujevac, {to je bio izborni pseudonim Zajedno za [umadiju, u kona~nom skoru pobedila u 48 od 78 mesnih zajednica, napredwaci se posle ponovqenih izbora nisu ogla{avali
Zavr{i{e se i izbori za savete gra|ana u mesnim zajednicama. U nedequ su ponovqeni, zbog prethodnih neregularnosti, u Staroj radni~koj koloniji, Va{ari{tu i Ili}evu. U gradskoj izbornoj komisiji kaù da sada nije bilo nepravilnosti i da je izlaznost bira~a na Va{ari{tu i u Koloniji bila 18,25 posto. Za Ili}evo nije dat podatak na sajtu grada. - Me|utim, u saop{tewu za javnost stranke Zajedno za [umadiju navodi se da je glasalo 27 odsto gra|ana sa pravom glasa u ovim mesnim zajednicama. Razlika nije mala, a kako je nastala - mo`da }e neko naknadno javno saop{titi. U istom obra}awu Zajedno navodi se da je wihova lista, koja se za ovu priliku zvala Da skockamo Kragujevac, ubedqivo pobedila na Va{ari{tu i u Staroj koloniji, dok je u Ili}evu dobila grupa gra|ana okupqena oko odbornika Demokratske stranke Sa{e Furtule. Zajedno jo{ kaè da sa ove dve pobede ostvarila ve}inu u savetima u 48 od ukupno 78 mesnih zajednica.
Pokaìmo da znawe nema alternativu

Na Kongresu Demokratske omla- boqem znawu i obrazovawu kojima dine, koji je u nedequ odràn u Be- se jedino moè pobediti nezapoograu, za predsednika ove organi- slenost. Na{ zadatak je da pokaèzacije izabrana je Kragujev~anka mo da znawe nema alternativu. Jovana Jovanovi}, odbornica DemoU obra}awu svojim mladim strakratske stranke u Skup{tini grana~kim kolegama, okupqenim na da Kragujevca. Kongresu, Jovana JoU svom obra}awu vanovi} je iznela na ovom skupu nova stav da se u politici, predsednica Demoali i u ìvotu, ~esto kratske omladine suo~avamo sa tim da istakla je da je dese stvari ne odvijaju mokratija sistem u ba{ onako kako smo ko me ne pre sta no o~ekivali. moramo da se boriSlo bo da, so li mo. Na{e promene darnost i jednakost podrazumevaju unu- osnovne vrednosti tarstrana~ku demosocijaldemokratije, kratiju i u~e{}e u Srbiji se danas mnogo mladih desvode na to da ti bumokrata, jer jedan de{ dovoqno slobo~ovek moè da prodan da ukrade{ ili me ni ma lo, ali kupi{ re{ewa testa mnogo qudi moè NEMA HO]U DA BUDEM, iz matematike, dovoda promeni sve. Sa- VE] HO]U DA RADIM: qno solidaran da ih mo tako }emo pobe- JOVANA JOVANOVI] pro da{ me ni za |ivati i ~initi ne2.000 dinara, umesto {to korisno za Srbiju. Naredne dve za 5.000, a onda budemo jednaki po godine }emo vredno raditi na to- broju bodova sa nekim ko je taj me da se vi{e nikada ne zapitamo test spremao {est meseci. Mi smo da li su promene mogle da se dogo- generacija koja mora da se izbori de ju~e! Ohrabriva}emo i podsti- da Srbija o tome ne }uti. Mi moracati izuzetne rezultate i zbog to- mo da pokaèmo da je vrednost to da ga nema ho}u da budem, ve} samo ima{ slobodu da kaè{ {ta nije u ho}u da uradim. redu, da }e on koji ìvi u vili od Politika Demokratske omladi- 500 kvadrata i ona koja ìvi u ne prema mladima, kako je rekla iznajmqenom stanu od 20, biti u Jovanovi}eva, ne svodi se na zau- ravnopravnom poloàju kada idu zimawe stavova od danas do sutra, kod lekara ili traè posao. Morakao {to je to slu~aj sa nekim dru- mo pokazati da }emo biti soligim strankama. Na{a vizija je o- darni kada vidimo da neko tu~e krenuta ka budu}nosti, ka brizi o svoju devojku i to prijaviti polimladim bra~nim parovima, ka ciji, poru~ila je Jovanovi}eva {ansama za samozapo{qavawe, ka mladim demokratama.
SA[A MILENI] ZAVR[IO SA RASPISIVAWEM IZBORA ZA MESNU SAMOUPRAVU
Istovremeno je medijima prosle|en spisak, istovetan sa onim koji je postavqen i na strana~kom sajtu, ko su izabrani predsednici u 48 pobedni~kih MZ, {to je dokaz da je lista Da skockamo Kragujevac, samostalno ili naknadno podràna od drugih - SPS ili nezavisni kandidati, u wima dobila izbore. Ko su predsednici u savetima preostalih 30 mesnih zajednica Zajedno ne objavquje. Da li samo zato {to nisu wihovi, ili ne znaju imena, to je naga|awe. Pretpostavka je da su oni sa liste Srpske napredne stranke, me|utim ona se posle ponovqenih izbora u tri MZ nije ogla{avala, bar ne do zakqu~ewa ovog broja novina, u utorak ve~e. Malo ~udno, jer su napredwaci uo~i popravnog glasawa u nede-
qu bili vrlo aktivni i glasni. Lokalne televizije slikale su wihova predizborna okupqawa u Ili}evu, Koloniji i Va{ari{tu, a na sajtu su objavqivana saop{tewa pod naslovima: Kolonci }e se u inat kra|i izboriti za promene, Izmanipulisani me{tani MZ Ili}evo, Me{tani Va{ari{ta izbori}e se za promene. Da nisu bili vrlo grlati sve do nedeqe uve~e, pre tri sedmice ~ak su proglasili i svoju pobedu na izborima za savete gra|ana, sada{we }utawe trebalo bi pozdraviti. Jer, trebalo je da }ute sve politi~ke stranke i da ove mesne izbore, pre svega u smislu kandidovawa, prepuste gra|anima koji svoje kvalitete ne treba da do ka zu ju par tij skim kwi ì ca ma.
REPUBLIKA SRBIJA GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave
KAKVA ]E BITI SUDBINA METAL SISTEMA
Vladin plan nije dobar

Povodom sastanka predstavnika Ministarstva finansija i privrede sa poslovodstvom i sindikalnim predstavnicima preduze}a u restrukturirawu, odrànom u Kragujevcu 16. jula ove godine, i najava iz Ministarstva finansija i privrede da }e preduze}e Metal Sistemi d.o.o. postojati samo do kraja ove godine, izraàvamo nezadovoqstvo i spremnost da se odupremo ovakvom planu. Program restrukturirawa Metal Sistema, koji odlukom Ministarstva radi agencija Beokoneks, jo{ nije ura|en i usvojen, {to zna~i da nema plana privatizacije, ve} se planski preduze}e vodi u likvidaciju. Obelodawivawe plana Vlade za sigurno }e u narednom periodu za posledicu imati oteàno poslovawe iz razloga nemogu}nosti ugovarawa dugoro~nih poslova, kao i smawewa produktivnosti, jer se kod zaposlenih stvara ose}aj nesigurnosti i bezna|a. Isti~emo da preduze}e Metal Sistemi d.o.o. u restrukturirawu nema u strukturi kapitala dru{tveni kapital, ve} dràvni i privatni i zato nema zakonsku obavezu transformacije kapitala. Dugovawa Metal Sistema najve}im delom su prema subjektima koji su u dràvnom vlasni{tvu, a samim tim mogu}e je da dràva izvr{i konvereziju tih dugovawa i tako preuzme preko 90 odsto udela u vlasni{tvu preduze}a. Dugovi preduze}a nisu nastali iz poslovawa, ve} su rezultati lo{e privatizacije, za koju je odgovorna Agencija za privatizaciju, odnosno dràva, i ne dopu{tamo da se teret wihovih odluka prebaci na zaposlene. Preduze}e u prethodnom periodu ima porast proizvodwe, trenutnu mese~nu proizvodwu vrednu vi{e od 13 miliona dinara, ima ugovorene poslove, a u najavi su i novi ugovori za poslove koji treba da budu realizovani naredne godine. Na{ je stav da je neophodno od postoje}e imovine preduze}a izdvojiti resurse neophodne za proizvodwu, dok bi ostatak imovine posluìo za pokrivawe dugova. Tako|e, neophodno je sprovesti socijalni program kako je najavqeno, posebno za starije radnike i na taj na~in stvoriti uslove za opstanak i poslovawe preduze}a na trì{tu. Predlaèmo da se u~ini mogu}e i sa~uva posledwe preduze}e u ovom regionu za proizvodwu industrijskih lanaca i preduze}e specijalizovano za proizvodwu procesne opreme i zavarenih konstrukcija koje je ve} pozicionirano na trì{tu. Mi se ne protivimo privatizaci ji, ali po u ~e ni is ku stvi ma prethodne neuspe{ne privatizacije traìmo da uslov za privatizaciju bude, da je kupac firma iz delatnosti kojom se preduze}e bavi, sa obimom proizvodwe ve}im od Metal Sistema. Sve dok se ne prona|e adekvatan kupac, preduze}e treba da ostane u dràvnom vlasni{tvu. Nerazumqivo je da se uporno nastavqa sa konceptom privatizacije, za koji je postignut dru{tveni konsenzus da je proma{en. Ukoliko bi se sproveo ovakav plan Vlade, uni{tile bi se tehnologije kojima raspolaèmo, ~ime bi se kvalifikovali da budemo jeftina radna snaga kod inostranih investitora. Smatramo dru{tveno neodgovornim da podrìmo ovakav plan i zato }e na{i napori biti usmereni na pruàwu otpora svake vrste ovakvom planu, a prihvatawu na{eg predloga koji smatramo jedino racionalnim. Milo{ Tanaskovi}, predsednik Samostalnog sindikata Metal Sistema
OBAVE[TEWE
O POSTUPKU ODLUÎVAWA O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i za{titu ìvotne sredine Slu`ba za za{titu ìvotne sredine, obave{tava javnost da je na zahtev nosioca projekta "Telekom Srbija" a.d., doneto Re{ewe broj: III06-501-217/13 i sproveden postupak odlu~ivawa o potrebi izrade studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu Projekta bazne stanice mobilne telefonije "KG Industrijska zona (Filip Moris) KG69 KGU69", ~ija se realizacija planira na kat. parc. broj 1516/13 KO Kragujevac 1 (ul. Skladi{ni centar bb, Industrijska zona), Grad Kragujevac. U sprovedenom postupku doneto je Re{ewe da za predmetni objekat nije potrebna izrada studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu, budu}i da se za planirane karakteristike projekta, uz primenu vaè}ih tehni~kih normativa i standarda propisanih za izgradwu, kori{}ewe i odràvawe ove vrsta objekata, kao i odgovaraju}ih mera za{tite koje su utvr|ene navedenim re{ewem, odnosno uslova koje su utvrdili drugi ovla{}eni organi i organizacije, ne o~ekuju zna~ajni negativni uticaji na ~inioce ìvotne sredine u toku izvo|ewa i kori{}ewa projekta. Doneto re{ewe zasniva se na analizi zahteva nosioca projekta i podataka o lokaciji, karakteristikama i mogu}im uticajima projekta na ìvotnu sredinu, pri ~emu su uzeti u obzir propisani kriterijumi za projekte navedene u Listi II Uredbe o utvr|ivawu Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moè zahtevati procena uticaja na ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, broj 114/08) i Stru~ne ocene optere}ewa ìvotne sredine u lokalnoj zoni bazne stanice mobilne telefonije, odnosno prora~una nivoa elektromagnetne emisije, koju je izradilo ovla{}eno pravno lice - ETF Elektrotehni~ki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar kraqa Aleksandra 73, 11000 Beograd. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. Obave{tewe se objavquje na osnovu ~l. 10. stav 7. i ~l. 29. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br.135/04, 36/2009).
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
NASTAVAK SU\EWA U AFERI INDEKS
Agonija bez kraja

Najve}e su|ewe u istoriji srpskog pravosu|a u{lo je u fini{ dokaznog postupka. Dekan Pravnog fakulteta jo{ uvek nije saslu{an zbog zdravstvenog stawa, a sudija Sla|ana Bojkovi} o~ekuje jo{ jedan talas razboqevawa kada proces stigne do zavr{nih re~i
evidentno da sud vrlo te{ko uspeva da na svako ro~i{te privede ba{ svakog od 87 optuènih. Postupak nije mogao biti razdvojen Primedbe zbog glomaznosti su|ewa imali su i dràvni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikoli}, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Marko Pavlovi}, ali i jo{ nekoliko uglednih profesora beogradskih pravnih fakulteta. Sudija Sla|ana Bojkovi}, me|utim, kaè da je, izme|u ostalog, sama optu`nica bila tako koncipirana da postupak nije mogao biti razdvojen. - Da je postupak bilo nemogu}e razdvojiti najboqe se vidi iz primera optuène Dragane Petrovi}. Woj se na teret stavqa produèno krivi~no delo primawa mita i samo kroz to delo posredovawe u kupoprodaji ispita kod jo{ 11 optuènih profesora. Sli~na situacija je i kod zlo-
ekan Pravnog fakulteta Predrag Stojanovi} kona~no se pro{le sedmice pojavio pred Vi{im sudom u Smederevu. Me|utim, ~ovek koji jedini od 87 optuènih u aferi Indeks, ni posle skoro ~etiri godine, koliko traje ovo su|ewe, nije saslu{an ni ovoga puta pred sudom nije izustio ni re~! Umesto iskaza dekana, koga optu`nica tereti da je od 2002. do 2007. traìo i dobio novac da studentima u indeks upi{e pozitivne ocene bez polagawa iz predmeta Javne finansije i finansijsko pravo, Sudsko ve}e je dobio jo{ jedan prigovor wegovog branioca. [ta o optu`bama koje mu se stavqaju na teret misli Predrag Stojanovi} verovatno }e se ~uti tek u septembru, nakon {to usmeno budu saslu{ani ve{taci, koji bi, po ko zna koji put, trebalo da prosude o wegovom zdravstvenom stawu. Time svakako pada u vodu obe}awe predsednice Sudskog ve}a, sudije Sla|ane Bojkovi}, da }e su|ewe u aferi Indeks barem prvostepeni epilog dobiti do kraja
POÊTAK PRETRESA U SMEDEREVSKOJ SUDNICI
DEKAN PRAVNOG FAKULTETA PREDRAG STOJANOVI] KONA^NO SE POJAVIO U SUDNICI, ALI NIJE DAO ISKAZ
ovog leta. Afera, koja ve} punih {est godina zabavqa javnost, o~igledno ne}e skoro biti okon~ana. Fini{ dokaznog postupka Najve}e su|ewe u istoriji srpskog pravosu|a se u ovom momentu nalazi u fini{u dokaznog postupka. Od 87 optuènih jo{ jedino je Predrag Stojanovi} uspevao da izbegne pojavqivawe pred sudom, izgovaraju}i se svojim zdravstvenim stawem. Pred sudijom se pojavio tek nakon {to je saznao da }e po wega do}i policija. - Ve{taci Medicinskog fakulteta u Novom Sadu potvrdili da je sposoban da dolazi u sud, prati su|ewe i iznese odbranu. Me|utim, nekoliko dana uo~i su|ewa optuèni Stojanovi} je otvorio bolovawe. Dostavqeni su nam i nalazi Vojno-medicinske akademije i Ortopedske klinike na Bawici, u kojima se tvrdi da zbog poja~anih bolova u ki~mi nije sposoban da prati su|ewe. Pored toga, wegov advokat se àlio na nalaz novosadskih ve{taka. Zbog toga }e oni u septembru, nakon {to dostave novi nalaz, biti pozvani da se na su|ewu usmeno izjasne, kaè Sla|ana Bojkovi}, koja
je uverena da }e nakon toga dekan Stojanovi} kona~no dati iskaz. O tome kada }e postupak sti}i bar do prvostepene presude, me|utim, ne èli da daje procenu. Na osnovu dosada{weg iskustva o~ekuje da }e postupak, kada do|e do zavr{nih re~i, nai}i jo{ jedan talas razboqevawa, ali }e, kaè, i u tom slu~aju koristiti sve mogu}nosti koje zakon daje da se na mi{i}e proces gura do kraja. Pandorina kutija afere Indeks je, podsetimo, otvorena u junu 2006. godine, kada je Sa{a Jovanovi} iz Dowe Livadice policijskom inspektoru Tomislavu Spasi}u, koji je protiv wega vodio istragu zbog nedozvoqene trgovine automobilima, ponudio da mu preko profesorke Dragane Petrovi} sredi diplomu Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Spasi} je o svemu obavestio svoje pretpostavqene u Policijskoj upravi Velika Plana i klupko je polako po~elo da se odmotava. Prva hap{ewa na Pravnom fakultetu usledila su po~etkom 2007. godine. U prvoj policijskoj akciji uhap{eni su tada{wi dekan kragujeva~kog Pravnog fakulteta Sveta Puri}, prodekan Boìn Vla{kovi}, profesori Emilija
Stankovi} (biv{i pomo}nik ministra prosvete), Dragana Petrovi}, osumwi~ena kao organizator grupe, Predrag Stojanovi}, Sr|an \or|evi}, Ivan ûkalovi}, Dragan Bataveqi}, {ef Slu`be za studentska pitawa Zoran Simi} i posrednik Sa{a Jovanovi}. Nekoliko dana kasnije uhap{eni su i profesori Milena Petrovi}, Nenad \ur|evi} i Jasmina Nekterijevi}. Sredinom avgusta tada{we Okru`no tuìla{tvo u Smederevu podiglo je optu`nicu protiv 41 lica, me|u kojima je 20 profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, dvojice profesora sa beogradskog i jednog sa ni{kog Pravnog fakulteta. Optuènima je na teret stavqeno ukupno 71 krivi~no delo, me|u kojima su primawe mita, falsifikovawe slu`benih isprava, zloupotreba slu`benog poloàja, davawe i produèno davawe mita, zloupotreba slu`benog poloàja podstrekavawem.... Istraga je pokazala da se za sumu koja se kretala izme|u 500 i 700 evra kod optuènih profesora dobijala ocena u indeksu bez pojavqivawa na ispitu, dok je za diplomu bilo potrebno izdvojiti izme|u 12.000 i 16.000 evra. Dodu{e, osim novca pojedini su, kaè optu`nica, bili radi da prihvate i zlatne narukvice ili sitnicu poput BMV-a. Sve po zakonu U martu naredne, 2008. godine na meti pravosu|a na{li su se studenti, wih 46, koji su u prvi mah imali svojstvo svedoka, kao i profesor Bora êjovi}. Ve}ina studenta bila je, prema re~ima sudije Bojkovi}, pred policijom spremna da optuì profesore, kada su do{li pred istra`nog sudiju broj onih koji su priznali da su ocene dobijali bez odgovarawa se prepolovio, da bi na samom su|ewu tek zatvorska ~uvarka Radmila Jovanovi} Cani} priznala da je kupovala ispite. Iako je optu`nica prakti~no kompletirana 2008. godine, na po~etak su|ewa ~ekalo se jo{ 19 meseci. Tantalove muke po~ele su ve} uru~ewem optu`nica. U ovakvim slu~ajevima predvi|ena je
li~na dostava, a to nije nimalo lako izvesti kada u jednom slu~aju postoji toliki broj optuènih, te je samo uru~ewe optu`nica trajalo mesecima. Zatim su branioci po~eli da kupuju vreme podnose}i najrazli~itije prigovore i predloge za izuze}e sudija, tuìlaca, onih koji bi o izuze}ima trebalo da odlu~uju. I kada je su|ewe sredinom septembra 2009. godine kona~no po~elo, svaki ~as je prekidano. Naime, na svakom ro~i{tu trebalo je sabrati sve okrivqene, po{to procedura u suprotnom predvi|a odlagawe pretresa ukoliko oni ili wihovi branioci nisu prisutni. Sudski proces u aferi Ideks je, pri I WOJ JE POTREBNO STRPQEWE: tom, nekoliko puta vraSUDIJA SLA\ANA BOJKOVI] }an na po~etak. Raupotrebe slu`benog poloàja. zvla~ewu je kumovala i reforma pravosu|a, a su|ewa su odlagana Pored toga, ona se tereti da je kako zbog nedolaska okrivqenih naloìla Zoranu Simi}u da ili wihovih branilaca, tako i sa~ini la`nu dokumentaciju. Przbog zime, {trajkova advokata... vooptuèni Sa{a Jovanovi} je je Sve ovo doprinelo je da nekopreko we urgirao. Dragana Petroliko krivi~nih dela koja se vi} je prakti~no veza za gotovo optuènim profesorima stavqasve profesore, po{to ili je posreju na teret u me|uvremenu zasdovala ili li~no uzela korist tari. Tako se, na primer, {estica ili podstrekavala na ~iwewe koju je profesorka Milena Petrokrivi~nog dela, kaè sudija vi} upisala student Vladimiru Sla|ana Bojkovi}. Dimitrijevi}u iako se ovaj nije Po re~ima na{e sagovornice, pojavio na ispitu, sada vaqda postupak je, kada je Dragana ra~una kao validna, po{to se ovo Petovi} u pitawu, bilo mogu}e dogodilo pre deset godina! Sli~na razdvojiti jedino u slu~aju da su joj situacija je i sa la`nom ispravom se na teret stavqala pojedina~na koju je, kako se kaè u optu`nici, krivi~na dela primawa mita, ali izdala profesorka Emilija to onda ne bi bilo zakonski isStankovi}. pravno. U momentu kada su krajem Sve u svemu, su|ewe u aferi pro{le godine ove pri~e dospele Indeks se nastavqa. Ove sedu javnost iz Ministarstva pravde mice odràno je jo{ jedno su najavili da }e preispitati na ro~i{te, na kome su prezentovani koji na~in se vodi ovaj postupak. pisani dokazi, odnosno dokuRezultati te kontrole kaù da se mentacija Pravnog fakulteta. Ono su|ewe odvija u kontinuitetu, nema {to se ~eka je da dekan Predrag zloupotreba i nijedna strana Stojanovi} kona~no pred sudijama namerno ne odugovla~i postupak. i pokaè to {to, kako je rekao novU isto vreme, pokrenuto je i inarima pre desetak dana, ima u pitawe da li je eventualno trebarukavu. lo postupak razdvojiti, po{to je
www.kragujevacke.rs
, 25. 2013.
NEMA SANKCIJA ZA GRADITEQA RIBARSKOG NASEQA
ÊLNICI VODOVODA PROZIVAJU DR@AVNE ORGANE
VODOVOD USAMQEN U BORBI ZA VODOAKUMULACIJU GRU@A
Sudovi sude, a graditeqi grade

Zbog zastarelosti sudskog spora graditeq ribarskog etno sela na obali jezera Gruà nikada ne}e biti osu|en da je gradio bez dozvole. Dodu{e, naknadno je i pribavio papire, pa je gra|evinska dozvola poni{tena, ali nadmudrivawe i daqe traje. Dràvni organi ne {tite vodoakumulaciju Gruà, upozorava direktor Vodovoda Obren ]etkovi}
ragujeva~ki Vodovod izgubio je nakon {estogodi{weg sudskog spora bitku sa investitorom etno objekata izgra|enih bez dozvole na samoj obali akumulacije Gruà. Apelacioni sud je nedavno odbacio tu`bu Vodovoda zbog zastarelosti, koju je ovo preduze}e podnelo protiv graditeqa ribarskog etno sela Nenada Lukovi}a. Drugim re~ima, odbijena je optu`ba da je izvr{io krivi~no delo gradwe bez dozvole, zbog nastupawa apsolutne zastarelosti krivi~nog gowewa. Selo se sastoji od 13 drvenih ku}ica, podignutih na samoj obali jezera nedaleko od mosta i puta koji spaja Kragujevac i â~ak. Da li se time trasira put, o kome se nezvani~no govori ve} godinama, da obale jezera Gruà, sa koga se vodom snabdeva oko 300.000 gra|ana Kragujevca, Kni}a, Bato~ine, a po potrebi i Kraqeva, uz naklonost dràvnih organa postanu turisti~ki biser. Time bi se voda iz jezera proglasila za tehni~ku, koja se ne moè koristiti za spremawe hrane i pi}e. êlni qudi Vodovoda odlu~ili su da se simboli~no na brani
PONTON NA BURADIMA U KOJIMA KO ZNA [TA JE BILO
PUMPA SA BENZINSKIM MOTOROM UZ SAMU VODU DEO JEZERA GDE ZBOG NEPRISTUPA^NOSTI NEMA DIVQE GRADWE
jezera Gruà u Pajsijevi}u obrate medijima za pomo}, upozoravaju}im re~ima u kojima nema simbolike, ve} direktnih optu`bi da dràva i nadle`ni organi ne po{tuju zakon. - Mi smo u proteklih osam godina, koliko ve} poku{avamo da spre~imo divqu gradwu, uradili sve {to je bilo u na{oj nadle`nosti i upotrebili sva raspoloìva sredstva za uklawawe nelegalno izgra|enih objekata u zoni sanitarne za{tite jezera. Svakako, ne}emo dozvoliti da divqa gradwa, koja je uzela maha na jezeru Gruà, ugrozi vodosnabdevawe i dovede do zdravstvene katastrofe. O~ekujemo od svih dràvnih organa Republike Srbije da u ovom slu~aju preduzmu hitne mere koje se svode na obezbe|ivawe primene zakona, odnosno, uklawawe blizu 200 nelegalno podignutih objekata. To su potencijalni zaga|iva~i koji neminovno proizvode komunalni otpad, kategori~an je direktor kragujeva~kog Vodovoda Obren ]etkovi}. Dràva ne funkcioni{e I pored toga {to je prema zakonskim propisima na prostoru akumulacije Gruà zabrawena bilo kakva gradwa u zoni sanitarne za{tite koja se pruà do 500 metara od obale, napori Vodovoda, koji je zaduèn za isporuku zdrave pija}e vode, da spre~i vikenda{e i ukloni ve} podignutih oko 200 objekata ostali su usamqeni.
Iako je Vrhovni sud jo{ 2008. godine potvrdio re{ewe Gra|evinskog inspektorata o ru{ewu takozvanog ribarskog etno sela, za koje se moè re}i da je simbol divqe gradwe, osloba|awe od krivi~ne odgovornosti graditeqa Lukovi}a, koji ìvi u Londonu, kao i na~elnika u op{tinskoj upravi Kni} Tomislava Pavlovi}a, koji je naknadno izdao re{ewe o legalizaciji brvnara na samoj obali jezera, kap je koja je prelila ~a{u. - Ne èlim da se me{am u rad suda, ali moram da upozorim da bi ovakva odluka mogla da prouzrokuje nesagledive posledice po bezbednost akumulacije i da negativno uti~e na proces proizvodwe zdrave pija}e vode. Bojim se da }e ovakva presuda samo podsta}i divqu gradwu na akumulaciji koja Kragujevac i privredu grada, prakti~no, drì u ìvotu. Sudski spor oko ribarskog etno-sela pokrenut je jo{ pre {est godina, s tim da je investitor u me|uvremenu uspeo da pribavi dokumentaciju i od op{tinske uprave u Kni}u, na ~ijoj se teritoriji nalazi jezero, dobije gra|evinsku dozvolu. Dozvola je izdata uprkos tome {to je nadle`na kni}anska inspekcija prethodno donela re{ewe o ru{ewu ribarskih ku}ica. To re{ewe potvrdilo je i nekada{we Ministarstvo za prostorno plani-
rawe i za{titu ìvotne sredine, ali i Vrhovni sud Republike Srbije, podse}a direktor \etkovi}. Razvoj turizma Mo`da je, ipak, tajna u razvoju turizma. Op{tini Kni}, na ~ijoj je teritoriji jezero, to bi i te kako odgovaralo, a Kragujevac kako se sna|e. Uzalud pri~a da je sredstvima samodoprinosa gra|ana centralnog grada [umadije osamdesetih godina pro{loga veka namenski izgra|ena jedna od najve}ih vodoakumulacija na ovim prostorima. Ipak,tvrdi ]etkovi}, kada je Gruà kao projekat od velikog zna~aja, jer re{ava pitawe vodosnabdevawa Kragujevca, pu{tena u rad 1984. godine, odre|ena je i takozvana zona sanitarne za{tite. U prstenu od 500 metara oko vode zabrawena je bilo kakva gradwa. To je uneto i u katastarske kwige Op{tine Kni}. Vodovodu je poverena delatnost proizvodwe pija}e vode, odnosno upravqawe akumulacijom. Da li je namena izmewena i u katastarskim kwigama? Prema pisawu dnevnog lista Politika, vlasnik ribarskog sela Lukovi} je jo{ pre nekoliko godina poslao pismo pomenutim novinama i priloìo dokumentaciju koja mu, kako je naveo, daje za pravo da zavr{i
zapo~ete objekte. Nagla{avaju}i da ribarske ku}ice gradi na svom imawu, on je poru~io i da ti objekti ni na koji na~in ne ugroàvaju akumulaciju i eko-sistem jezera. Objasnio je i da je do sukoba sa kragujeva~kim Vodovodom do{lo po{to je odbio da pregovara, {ta god to zna~ilo, sa rukovodiocima ovog preduze}a. Wegova ideja je, kako tvrdi, bila da podstakne razvoj turizma u svom rodnom kraju i iz Velike Britanije, gde godinama ìvi, na obale gruànskog jezera dovede bogate ribolovce i qubiteqe odmora na selu. Da li to zna~i da je ideju o razvoju turizma na ovoj akumulaciji prihvatio neko ko je iznad Kragujevca i Vodovoda? Pri~alo se, nezvani~no, i o direktnim vezama graditeqa sa izvesnim ministrom koji je bio u onda{woj, ali i sada{woj Vladi. Vodovod je osim pokretawa sudskih sporova u jednom trenutku, tokom 2011. godine, poku{ao da na svoju ruku i o svom tro{ku ukloni oko stotinu ribolova~kih pontona koji se pruàju na samoj vodi, ali se i to neo~ekivano okon~alo. Vlasnici pontona, vikenda{i i ribolovci podneli su sijaset krivi~nih prijava protiv ~elnika Vodovoda zbog o{te}ewa tu|e stvari. Tihi rat jo{ traje, a u me|uvremenu pored novih pontona uz samu vodu ni~u nove drvene barake, ali i zidane vi{espratne ku}e. Ukratko, sudovi sude, a graditeqi na jezeru Gruà i daqe grade.
LUKSUZNE VILE I VIKENDICE U ETNO STILU, A ZA DOZVOLE KO TE PITA
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
Umreàvawem u dràvni zdravstveni sistem ova ustanova trebalo bi da postane jedan od ~etiri regionalna centra medicine rada, u kojima bi se akcenat stavio na preventivu profesionalnih oboqewa
astava zavod za za{titu zdravqa radnika doo Kragujevac u restrukturirawu, Kragujev~anima poznatiji kao Zastavina ambulanta, trebalo bi do kraja godine zvani~no da postane deo sistema javnog zdravstva. Planirano je da osniva~ka prava ove institucije sa Grupe Zastava vozila koja se, tako|e, nalazi u postupku restrukturirawu i koju bi, prema najavama sindikata, uskoro mogao da zadesi ste~aj, pre|u na grad. Tako bi Zavod koji je godinama uspe{no poslovao, uprkos propadawu Zastave za koju je bio vezan, i nedefinisanom pravnom statusu u kavom se nije na{la ni jedna zdravstvena ustanova u zemqi, kona~no zadovoqio kriterijume za ostvarivawe prava koja uìvaju drugi delovi zdravstvenog sistema Srbije. Ulazak u javno zdravstvo povezan je sa zakonskom obavezom dràve da, do kraja juna naredne godine, re{i pitawa firmi koje se nalaze u procesu restrukturirawa. Umreàvawem u dràvni sistem na kome, osim predstavnika sada{weg i budu}eg osniva~a i Agencije za privatizaciju, radi stru~ni tim ministarstava zdravqa i finansija i privrede posebno zaduèn za re{avawe statusa kragujeva~kog Zavoda, nekada{wa Zastavina ambulanta trebalo bi da postane jedan od ~etiri regionalna centra medicine rada. Spremni za novu ulogu Ambiciozan plan prerastawa u regionalni centar koji bi preuzeo brigu o le~ewu, ali i prevenciji profesionalnih oboqewa i za{titi na radu radno aktivnog stanovni{tva ~itavog regiona utemeqen je na Strategiji razvoja medicine rada na kojoj rade stru~ni timovi Ministarstva zdravqa. Od toga kako }e Strategija kona~no izgledati zavisi}e organizacija i na~in rada Zavoda, ali i zdravqe zaposlenih koje se u procesu tranzicije, koja je donela bespo{tednu borbu za radno mesto, sve ozbiqnije naru{ava.
ZASTAVINA AMBULANTA ULAZI U SISTEM JAVNOG ZDRAVSTVA
Postaju regionalni centar

samim tim i ve}u motivisanost za rad, ne}e automatski re{iti status zaposlenih u Slu`bi medicine rada, ve} }e problem finansirawa wihovih zarada zavisiti od opredeqewa ministarstva. Podignut nivo usluga Stav dràve trebalo bi da formuli{e radno telo koje se bavi izradom Strategije medicine rada. Ako je verovati nagove{tajima koji dolaze od pojedinih ~lanova ovog tima, ideja je da se napravi korak unazad i da se za{tita radnika vrati na principe koji su vaìli u vreme biv{e dràve. Zagovornici ove ideje argumentaciju nalaze u ~iwenici da finski stru~waci, koji pripremaju projekat razvoja medicine rada u Evropskoj uniji, kopiraju model koji je vaìo u socijalisti~koj Jugoslaviji. Milijana Todorovi} Barali} kaè da ukoliko dràva proceni da joj je strategija koja stavqa naglasak na preventivu jeftinija od le~ewa poodmaklih bolesti, Slu`ba medicine rada u kragujeva~kom Zavodu koja iza sebe ima godine iskustva ne}e biti nespremna. - Strategija koja treba da se usvoji na dràvnom nivou u svakom slu~aju }e se odnositi i na na{u ustanovu. Su{tina je u tome da smo se mi potpuno pripremili da budemo sastavni deo javnog zdravstva. U toku procesa restrukturirawa obezbedili smo uslove za funkcionisawe i rad ustanove u smislu da smo re{ili infrastrukturne probleme koji su se neminovno nametnuli raspadom biv{eg sistema i strukture Zastave. Uz pomo} dràve i sada{weg osniva~a nabavili smo zna~ajnu opremu kojom smo podigli nivo usluga tako da smo, od momenta na{e formalne registracije, spremni da preuzmemo obaveze i prihvatimo odgovornost, kaè direktorka Zavoda. Po{to u mreù javnog zdravstva ulaze pripremqeni direktorka smatra da wihov prelazak u okriqe grada nikom ne}e biti teret. Ona, tako|e, o~ekuje da }e za instituciju kojom rukovodi u novonastalom privrednom okruèwu u Kragujevcu biti dovoqno posla. Smatra i da lokalna samouprava zbog wih ne}e imati dodatnih obaveza, jer su pokazali da su sposobni za odrìvo poslovawe.
ZASTAVINA AMBULANTA IZLAZI IZ OKRIQA ZASTAVE
Direktorka Zavoda Milijana Todorovi} Barali} kaè da re{avawe kona~nog statusa, koje o~ekuje u kratkom periodu, ku}u na ~ijem je ~elu ne zati~e nespremnom da preuzme ulogu koja bi joj novom strategijom bila namewena, jer su kao ustanova koncipirani tako da objediwuju primarnu zdravstvenu za{titu radnika i brigu o wihovoj za{titi na radu. - Promenama u dru{tvu do{lo je i do odre|enih problema u zdravstvenom sistemu koji su se odrazili na za{titu radnika, ali je na{a ustanova uspela da odrì kontinuitet pruàwa usluga, {to je bio su{tinski uslov opstanka ovog Zavoda. Medicina rada je kod nas organizovana kao posebna organizaciona celina u kojoj radi sedam specijalista ove oblasti sa saradnicima i koju, osim medicinskih sestara i zdravstvenih saradnika, ~ine i psiholozi i socijalni radnici. Oni obavqaju samo preventivnu zdravstvenu delatnost, ali ne tako {to sede u Zavodu i ~ekaju da im neko do|e, nego je wihov zadatak i rad na terenu. To podrazumeva obilazak poslodavaca koje informi{u o tome {ta bi trebalo da preduzmu da bi za{titili svoje radnike. Tako|e ih zovu, upu}uju pisane informacije, pozive za saradwu. Tim metodama smo uspeli da obezbedimo finansijsku odrìvost, jer da smo samo sedeli i ~ekali bilo bi jako opasno. Is-
KONA^NO ]EMO RE[ITIO SVOJ STATUS : MILIJANA TODOROVI] BARALI]
tovremeno smo pomogli mnogim radnicima, jer u trci za zaradom, u strahu od gubitka posla, mnogi godinama nisu stigli da odu kod lekara, kaè na{a sagovornica. Dobra praksa jedne institucije koju je trì{na utakmica primorala da se bori za pacijente samo je usamqen primer nastojawa da se opstane odràvawem proverenih kvaliteta nekada{weg zdravstvenog sistema u kome je medicina rada, kao preventivnokurativna grana ~iji je osnovni ciq o~uvawe i unapre|ewe zdravqa radnika, uspe{no povezivala zaposlene, poslodavce i dràvu. Za razliku od razvijenog sveta koji bezbednost i zdravqe na radu
zasniva na principu dobrobiti u procesu rada, {to podrazumeva zdravog radnika, na zdravom radnom mestu, na{a dràva je celokupnu zdravstvenu za{titu zaposlenih svrstala u dopunski rad. Tako se ova medicinska grana na{la u istom ko{u sa le~ewem akutnog pijanstva, kozmeti~kim hirur{kim procedurama koje imaju za ciq da poboq{aju spoqa{wi izgled, metodama i postupcima alternativne medicine, hipnozom Rezultat je da su specijalisti medicine rada stavqeni pred svr{en ~in kojim su primorani da se odlu~e da li }e prihvatiti da zaborave za {ta su se {kolovali i pre|u u izabrane lekare, ili }e da ostanu u struci kao prekobrojni, jer je dràva izra~unala da joj nisu potrebni. Me|u onima koji su se na{li u grupi koja nije obuhva}ena ugovorenim brojem radnika sa Republi~kim fondom zdravstvenog osigurawa na{li su se i specijalisti kragujeva~kog Zavoda, pa se novac za zarade sedmoro stru~waka ove oblasti obezbe|uje pruàwem usluga po trì{nom principu, dok je jedan broj specijalista medicine rada iskoristio zakonsku mogu}nost da se opredeli za obavqawe poslova izabranog lekara u Slu`bi op{te medicine. Re{avawe statusa ustanove koje bi, prema re~ima direktorke, trebalo da donese veliko olak{awe, a
[UGA U ZAVODU U MALIM PÊLICAMA
Maù svih 900 {ti}enika

Iako su potvr|ena samo ~etiri slu~aja pojave {uge, zbog lakog {irewa ove zarazne bolesti na tretmanu su svi korisnici Zavoda
Nekoliko {ti}enika Zavoda za zbriwavawe odraslih u Malim P~elicama pro{le nedeqe obolelo je od {uge. Zbog toga su paviqoni ~etiri i pet u kojima je zabeleèna pojava bolesti pod kqu~em, a kretawe oko 400 korisnika je ograni~eno na sobe i terase. U Slu`bi epidemiologije Instituta za javno zdravqe tvrde da nije re~ o epidemiji, jer su potvr|ena samo ~etiri slu~aja ove bolesti me|u korisnicima sme{tenim u dva paviqona. Epidemiolog dr Ruìca Atanaskovi} kaè da je bolest, koja se smatra socijalnim oboqewem koje naj~e{}e poga|a najsiroma{nije slojeve, najverovatnije doneta sa strane. Ina~e, pojava {uge i drugih zaraznih bolesti nije neuobi~ajena u ustanovama koje se staraju o velikom broju bolesnika koji pate od ozbiqnih du{evnih poreme}aja, po{to korisnici obi~no nisu u stawu da se pridràvaju najosnovnijih mera predostro`nosti, ne shvataju zdravstvene rizike i savete medicinskih radnika. Ova doktorka, stoga, smatra da se pojava {uge u Zavodu ne moè pripisati lo{im higijensko-zdravstvenim uslovima u ovoj ustanovi. Direktor Zavoda Vladica Stanojevi} tako|e misli da je bolest uneta iz spoqne sredine, po{to se prvi slu~aj pojavio kod korisnice koja se vratila sa vikenda koji je provela u porodici. Ona je zarazila ostale korisnike me|u kojima, uz jo{ troje potvr|enih, ima i nekoliko sumwivih slu~ajeva. - Odmah smo pozvali dermatologa Doma zdravqa sa kojim imamo ugovor o saradwi. Po{to je doktorka postavila dijagnozu, obavestili smo Institut za javno zdravqe i sada preduzmemo sve mere neophodne da se izle~e zaraèni i spre~i {irewe bolesti. Bili smo, na àlost, prinu|eni da korisnicima iz dva paviqona ograni~imo kretawe, jer se radi o osobama kojima se ne moè objasniti da ne smeju da kontaktiraju sa drugima, niti oni mogu da shvate na koji na~in se bolest {iri i prevenira. Nakon {to smo rizi~nu grupu stavili u karantin po~eli smo le~ewa obolelih i sprovodimo mere za{tite onih koji jo{ nisu zaraèni. Nabavili smo 20 kilograma sumporne masti koja efikasno suzbija izaziva~a {uge i wome maèmo svih 900 korisnika Zavoda. Nadamo se da }e za desetak dana situacija biti normalizovana, kaè Stanojevi} dodaju}i da je iz MinPREDUZELI SVE PREVENTIVNE MERE: ZAVOD ZA ZBRIWAVAWE ODRASLIH
istarstva zdravqa dobio informaciju da se {uga, istovremeno, pojavila u nekoliko sli~nih ustanova u Srbiji. Direktor Zavoda za zbriwavawe odraslih lica, koji ovom ustanovom rukovodi tek par meseci, tvrdi da je za sto dana na direktorskoj funkciji uspeo da popravi higijenske uslove za 50 procenata. Tako|e, kaè da je broj zaposlenih dovoqan za adekvatno zbriwavawe koje ukqu~uje efikasnu zdravstvenu za{titu svih korisnika. Ina~e, {uga nije ni jedina ni na-
jopasnija zarazna bolest zabeleèna u ovoj socijalnih ustanova koja se brine o du{evno obolelim i mentalno retardiranim licima. U periodu od po~etka jula do sredine avgusta 2001. godine testirawem je potvr|eno da je {ezdeset dvoje korisnika obolelo od sifilisa. I tada je pojava bolesti obja{wena rizi~nim seksualnim kontaktima korisnika sa osobama iz spoqne sredine i nemogu}no{}u zaposlenih u Zavodu da kontroli{u wihovo pona{awe van ustanove. J. STANOJEVI]
www.kragujevacke.rs
, 25. 2013.
ANALIZA PRIVREDNOG KRIMINALA OD 2000 DO 2013. GODINE
Vi{e osloba|aju}ih od osu|uju}ih presuda

a 13 godina kragujeva~ki sudovi doneli su u {irokoj oblasti privrednog kriminala samo 13 osu|uju}ih presuda i osam nepravnosna`nih, {to je mawe od dve godi{we. Osloba|aju}ih je bilo sedam, a u 23 slu~aja tuìla{tva su odustala od daqeg krivi~nog gowewa u razli~itim fazama postupka. Trenutno su 52 predmeta samo na nivou optu`nica, {to zna~i da jo{ uvek nije do{lo do glavnog pretresa, tri su u fazi istrage, a u dva se ne{to odmaklo sa su|ewima. - Analiza je pokazala da je od 108 predmeta koji su u policijskim izve{tajima izdvojeni kao zna~ajniji i interesantniji samo 13 okon~ano pravosna`nom osu|uju}im presudama, {to je neefikasno s obzirom na ovako dug period, bez obzira na to {to je slika malo boqa kada se u obzir uzme i osam nepravnosna`no osu|uju}ih presuda i 57 predmeta koji su u toku - 52 optu`nice, tri istrage i dva su|ewa u toku, kaè Dejan Mihajlovi}, na~elnik Odeqewa za suzbijawe privrednog kriminala. Imaju}i u vidu da se o~ekuje da nepravnosna`ne presude prerastu u pravosna`ne i da ve}ina predmeta koji su u toku bude zavr{ena pravosna`nim osu|uju}im presudama, zakqu~ak je da }e procenat pravosna`nih presuda mo`da biti boqi, jer je od 108 predmeta 30 bez ikakvog sankcionisawa. Doneto je sedam osloba|aju}ih presuda, a 23 optu`nice su povu~ene od strane tuìla{tva. Po Mihajlovi}evim re~ima, primetno je da se predmeti iz oblasti privrednog kriminala veoma dugo procesuiraju na sudu. Policija je o~igledno odradila veliki broj zna~ajnijih i krupnijih predmeta, ali je woj to i lak{e zbog toga {to postoji posebna organizaciona jedinica - Odsek za suzbijawe privrednog kriminala, koji se bavi ovom obla{}u, dok u na{em pravosu|u ne postoji takva specijalizacija iako je to prak-
Od 108 ozbiqnijih sudskih procesa iz oblasti privrednog kriminala, koji su obeleìli prethodnih trinaest godina, zavr{en je samo 51, dok je ostalih 57 jo{ u razli~itim fazama postupka. Gledaju}i samo fini{irane predmete, u~inak bi bio 30 odba~enih i 13 pravnosna`no osu|uju}ih presuda. Ve}ina kazni je mala i ispod zakonskog minimuma, previ{e je uslovnih kazni zatvora, {to bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo, kaè Dejan Mihajlovi}, na~elnik odeqewa za suzbijawe privrednog kriminala
Direktor preduze}a Strela iz Aran|elovca osu|en je na 16 meseci zatvora zbog toga {to je dug privatnog preduze}a Auto MG iz Beograda preko Strele anuliran fiktivnom isporukom robe od strane tog privatnog preduze}a. U mestu stoji ve} deset godina predmet privatne klinike Sveti Jovan iz Kragujevca, ~iji je vlasnik u me|uvremenu umro, ali se vodi protiv lekara koji su radili u toj klinici. Istraga je otvorena zbog fiktivnih operacija na {tetu inostranih osigurawa i nije se do{lo ni do optu`nice. Osam lica iz Kragujevca optuèno je zbog utaje poreza i ne pla}awa carine u iznosu od oko 25 miliona dinara preko srpsko-italijanskog preduze}a SGR, ali bez epiloga. Oni su prijavqivali mawe osnovice za carinu i porez prilikom izvozno-uvoznih poslova. Istraga je trajala pet godina, a optu`nica podignuta 2008. U maratonske predmete koji jo{ uvek traju ubraja se i [amot iz Aran|elovca, gde su odgovorna lica osumwi~ena za enormne pronevere. Osloba|aju}a presuda doneta je u slu~aju dr Dejana Vulovi}a osumwi~enog za primawa mita od 500 evra.
2004.
Direktor i vlasnik brokersko-dilerskog dru{tva Emisio broker iz Beograda i glavni menaxer te ku}e osu|eni su uslovno na po osam meseci zatvora zbog zloupotreba prilikom privatizacije Kwaz Milo{a iz Aran|elovca, jer su falsifikovli potpise radnika akcionara prilikom prodaje akcija na berzi, bez wihovog znawa i odobrewa i time uticali na to ko }e da bude vlasnik Kwaz Milo{a. Taj posao je dobila firma Milana Beka Balkan limitet. Slu`benik Kredi banke @ika Milojevi} osu|en je pravosna`no na pet godina zatvora jer je raznim finansijskim gimnastikama prebacivao novac brojnih klijenata na svoje privatne ra~une. Novac od razli~itih taksi koje su gra|ani upla}ivali preusmeravao je na svoje dinarske ra~une, ~ime je o{tetio dràvni buxet za oko {est miliona dinara. Tuìlac je odustao od daqeg gowewa Dragutina Radosavqevi}a, nekada{weg direktora Fonda za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta i wegovog brata Aleksandra Radosavqevi}a, tada{weg republi~kog poslanika. U prvom slu~aju odustao je ve} nakon podizawa optu`nice, ubrzo nakon po~etka su|ewa, a Ra-
2002. po~iwu da zastarevaju. Neverovatno je da za tako dug period u ve}ini slu~ajeva koji su ve} zastareli nije do{lo ~ak ni do odràvawa glavnog pretresa, poput dobro poznatog slu~aja Zastave transport i Studentskog centra
De jan Mi haj lo vi}: Predmeti iz 2000. i
sa u mnogim zapadnim zemqama. To }e se mo`da ispraviti novim zakonskim re{ewima u okviru tuìla~ke istrage, koja treba da stupi na snagu u oktobru ove godine, gde je predvi|eno da tuìoci imaju novu vrstu svojih ve{taka ekonomske struke. Oni }e uporedo raditi sa tuìocima upravo na ovakvim predmetima. Mihajlovi} smatra da bi bitan doprinos moglo da da i ve}e kori{}ewe instituta priznawa krivice, koji se ve} koristi, ali nedovoqno ukoliko bude zaìveo u dovoqnoj meri. On zapaà i da svaki okrivqeni u ovim postupcima maksimalno koristi slabosti pravosudnog sistema i naj~e{}i scenario je beskona~no odugovla~ewe sudskih procesa i samim tim wihovo razvodwavawe. Veliki je problem {to se odugovla~ewem, nekada zna~ajni i me dij ski in te re sant ni ji predmeti, vremenom zaborave, pa izostane i pritisak javnosti, {to je veoma bitno pogotovo za velike predmete. Jo{ jedna slabost u sistemu je i preveliko oslawawe suda na sudske ve{take, bez obzira koliko je u nekim slu~ajevima o~igledno da se ve{ta~i u korist okrivqenog. - Analizom osu|uju}ih presuda vidi se i da su izre~ene kazne u skoro svim slu~ajevima veoma male i ispod zakonskog minimuma, ~ak je previ{e uslovnih kazni zatvora, {to bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo. Tako|e, name}e se zakqu~ak da se takvom kaznenom politikom, kako kragujeva~kog, tako i uop{te na{eg sudstva, ne}e daleko odma}i u borbi protiv privrednog kriminala i korupcije. Na kraju, analiza kaè da predmeti iz 2000. i 2002. po~iwu da zastarevaju. Neverovatno je da za tako dug period u ve}ini slu~ajeva koji su ve} zastareli nije do{lo ~ak ni do odràvawa glavnog pretresa, poput dobro poznatog slu~a-
ja Zastave transport i Studentskog centra, kaè Dejan Mihajlovi}.
2000.
Optu`nica zbog izvla~ewa novca na razli~ite na~ine kojom su bili obuhva}eni rukovodioci Zastave transport Aleksandar Dini} i Jovica Suva~ki ove godine je upravo zastarela. Po navodima iz optu`nice, oni su vi{e puta prenosili nov~ana sredstava preko privatne firme do advokatske kancelarije iz Novog Pazara na ime fiktivnih usluga pravnog zastupawa Zastave transport u inostranstvu, a ustvari radilo se o privatnom dugu ova dva direktora prema kancelariji tog advokata iz Novog Pazara. Re~ je o milionskom iznosu u koji je u{lo i jedno direktorsko privatno putovawe u Zimbabve. Sli~nu sudbinu doìvela je i krivi~na prijava podneta protiv Zlate Seni~i}, nekada{we direktorke Duvanprometa. Osumwi~ena je bila za prodaju robe po vi{oj ceni od prikazane u kwigovodstvenim papirima, uz sumwu da je razliku zadràvala za sebe. Ova prijava nije zastarela, ali je obustavqena istraga posle par godina.
i direktor auto {kole Zis, zbog prodaje voza~kih dozvola. Po nepravosna`noj presudi na po osam meseci zatvora osu|ena su dvojica finansijskih inspektora. Vlasnik ~a~anske privatne firme Dejadeks pravosna`no je osu|en na godinu dana zatvora zbog malverzacija prilikom prodaje robe uzete iz Kwaz Milo{a. Optu`nica je podignuta protiv direktora privatnog preduze}a Koniks. Taj proces je na po~etku zato {to je jedan od osumwi~enih oti{ao da ìvi u Francusku i ne pojavquje se na su|ewima. Iako je postojala mogu}nost da mu se sudi u odsustvu, izdvoji slu~aj ili na neki drugi na~in to re{i u skladu sa zakonskim mogu}nostima, tome se nije pribeglo.
2003.
Na izdràvawu ~etvorogodi{we zatvorske kazne zbog primawa mita od hiqadu evra nalazi se biv{i sudija Okru`nog suda Ivan Milojevi}.
2001.
Slu~aj Dragana Marisavqevi}a, direktora Studentskog centra, tako|e je pao u vodu. Protiv wega je bilo podneto vi{e krivi~nih prijava zbog nezakonitog izvla~ewa para sa ra~una Centra, od kojih su tri optu`nice ostale na snazi sve do momenta zastarevawa, ba{ kao i u slu~aju Zastave transporta.
2002.
Na tri i po godine zatvora osu|en je Slavoqub Jovanovi}, vlasnik
10
, 25. 2013.
rektor KUD Abra{evi}, koji se sumwi~io da je prisvajao novac od izdavawa sale za proslave privatnim licima. Odustalo se i od gowewa Predraga Petakovi}a, nekada{weg direktora RTK-a, koji se sumwi~io za zloupotrebe i prisvajawa novca od donacija, ali krivi~na prijava nije odba~ena u startu. Jo{ traje postupak protiv odgovornih lica PP Narela komerc iz Kragujevca zbog vi{emilionskih prevara. Isti je slu~aj i sa jednom medicinskom sestrom zbog falsifikovanih recepata za trodone mimo procedure. Optu`nica je podignuta protiv direktora PIK Oplenac iz Topole zbog sumwe da je nakon privatizacije preduze}a sklopio {tetne ugovore sa firmom sa Malte pre formirawa upravnog odbora u nameri da se o{teti poqoprivredni kombinat za oko 720.000 evra, staviv{i hitoteku na nepokretnostima PIK-a u korist firme s Malte. Protiv vlasnika Takovo osigurawa i drugih lica na snazi je optu`nica zbog fiktivnog angaòvawa radnika preko omladinske zadruge zbog ~ega je dràva o{te}ena za iznos od preko milion dinara. Na snazi je optu`nica i protiv Nade Ili}, blagajnice AD Autosaobra}aj, zbog prisvajawa novca od pazara u iznosu od 5,6 miliona dinara tokom 2005. i 2006. godine. Isti je slu~aj i sa vlasnikom i direktorom privatnih firmi DOO Boks petrol i îkago trejd zbog prevara i {tete nanetih dràvi kroz utaju poreza. Nije fini{iran ni slu~aj mlekare Mladost, iako je podignuta optu`nica zbog sumwe da je nakon prve privatizacije izvla~en kapital u nameri da se mlekara gurne u ste~aj. Optuèni su proizvode mlekare prodavali po niskim cenama svojim preduze}ima, a nabavqali i prikazivali repromaterijal u uve}anim cenama.Tom razlikom u ceni oni su isisavali kapital mlekare, koju je u ponovqenoj privatizaciji kupilo preduze}e Megle.
www.kragujevacke.rs
dosavqevi} se teretio da je sa PP
Inter{ped sklopio vi{e ugovora u ime Fonda za prodaju placeva u gradu, iako Inter{ped nije platio ni po prethodnom ugovoru za druge lokacije. U pitawu su bili veliki iznosi, a po pravilniku Fonda nije smeo zakqu~ivati ni jedan slede}i ugovor dok se po prethodnom sve obaveze ne izmire. Aleksandar Radosavqevi} u odvojenom slu~aju teretio se zbog naplate tro{kova amortizacije vozila prilikom putovawa na skup{tinske sednice Fondovim autom, iako na to nije imao pravo. I Milenko Petrovi}, ~lan UO Zastava automobili iz Kni}a, oslobo|en je krivi~ne odgovornosti. On je osumwi~en da je urgirao kod direktora da se dugovawe za topli obrok od 82.000 dinara plati pekaru koji ih je snabdevao, a za tu uslugu traìo je 17.000 dinara od pekara. Kazna je mimoi{la i Kragujev~anina Zorana Petrovi}a, vlasnika Staf prometa, koji je sumwi~en da je preko fantomske firme iz Beograda oprao porez i o{tetio dràvu za preko milion dinara. Tako|e je odba~ena optu`ba protiv vlasnika i direktora privatne firme RM iz Para}ina koji je bio osumwi~en da je preko fantomske firme iz Kragujevca In veratas oprao porez od preko 2,5 miliona dinara. Na nivou podignute optu`nice je i predmet protiv Miroslava Tomi}a, vlasnika i direktora PP Alfa iz Kragujevca, koja se bavi prometom ortopedskih pomagala. On je osumwi~en da je falsifikovao 20 naloga za nabavku tih pomagala za osiguranike koji nisu imali potrebe za wima. Uz pomo} zaposlenih iz KBC i jednog od {efava RZZO overavani su nalozi koji su mu posle bili pla}eni preko RZZO-a u iznosu od pola miliona dinara. Jo{ se ne nazire kraj ni u slu~aju Vojislava Don~i}a, inspektora za strance i putne isprave SUP Pe}, kao i protiv tri posrednika albanske nacionalnosti. Optu`nica ih tereti da su za 14 lica al-
banske narodnosti obezbedili dobijawe paso{a, iako za to nije bilo zakonskih uslova. Wegova optu`nica je stupila na snagu 2005. godine. Su|ewa jo{ nisu po~ela ni u slu~aju osumwi~enih direktora i vlasnika privatnih firmi FM iz Beograda i Pan nautika iz Kragujevca zbog utaje vi{emilionskih iznosa poreza, posluju}i sa takozvanim pera~kim firmama.
2005.
Zbog {verca 10 tona zamrznute piletine i junetine sa Kosova, vlasnik privatne firme i voza~ {lepera osu|eni su pravosna`no na {est meseci zatvora, ali samo uslovno. Tu ì lac je odbacio prijave Stragarita i Zastave inìwering, kao i {tamparije Nikola Nikoli}, gde je bilo osumwi~eno dvoje sudija Privrednog suda. Me|utim, u toku je proces zbog zloupotreba u vezi privatizacije {tamparije Nikola Nikoli} od strane odgovornih lica firmi Ronako i Vesti dana iz Beograda zbog {tete nanete {tamparima od oko 23 miliona dinara. Taj predmet je ustupqen Beogradu na daqe procesuirawe, a radilo se o fiktivnim kwi`nim zaduèwima ovih firmi prema {tampariji, gde se stvarao du`ni~ko-poverila~ki odnos i ostvario krajwi ciq - preuzimawe preduze}a bez radnika. Osloba|aju}a nepravosna`na presuda doneta je i u slu~aju vlasnika i direktora Takovo osigurawa i jo{ nekoliko lica koja su procesuirana zbog sumwe da su novcem od kredita Kredi banke kupovali akcije Takovo osigurawa, firme preko kojih su uzimali kredite gurnuli u ste~aj, a banku o{tetili za vi{e od 12 miliona dinara. Tuìlac je odustao od gowewa i u slu~aju @ivadina Simi}a, sudije parni~ara nekada{weg Op{tinskog suda, koji je bio osumwi~en da je doneo nezakonito re{ewe kojim je jednom od parni~ara omogu}io da se okoristi u odnosu na drugog predlaga~a.
cesuirawe je nastavqeno kada je kada je pro{le godine uhap{en u Bugarskoj, po poternici MUP-a.
2008.
Najrigoroznija presuda iz oblasti privrednog kriminala izre~ena je Aleksandru Spasi}u, ~inovniku Rajfajzen banke, zbog pronevere 1,5 miliona evra. On je osu|en na osam godina zatvora {to je izneo torbu s devizama iz trezora, ali kako je posle poku{ao i pqa~ku mewa~nice (plasti~nim pi{toqem), osu|en je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od devet godina. Na godinu dana zatvora po pravosna`naj presudi osu|en je sudija Andrija Vukovi} iz Aran|elovca zbog mita od 10.000 evra, a na deset meseci (nepravnosna`no) Igor Tomi}, vlasnik i direktor PP Tomi} plus iz Kragujevca, jer je, u milionskim iznosima uzimao robu od vi{e firmi sa teritorije Srbije da bi je prodavao ispod ruke, bez ikakvog pla}awa dobavqa~ima. Vi{i tuìlac te godine odbacio je krivi~nu prijavu protiv Ivana Sav~i}a, tada{weg direktora Elektro{umadije zbog sumwe da je na osnovu prometa sa Agrobankom omogu}io svom prijatequ da dobije proviziju od navedenog prometa u iznosu od 1,6 miliona dinara(0,2 odsto od svega {to je E[ upla}ivala preko te banke). Jo{ je, me|utim, na snazi optu`nica, u sli~nom slu~aju, protiv Svetlane Milo{evi}, biv{e direktorke JKP Parking servis, optuène zato {to je proviziju od uplata preduze}a u kome je rukovodilac usmerila na svog supruga. Re~ je tako|e o procentu od 0,2 odsto koje je davala Agrobanka. Ona se tereti za iznos od oko 200.000 dinara, za koliko je uve}ala svoj ku}ni buxet. Optu`be je oslobo|en i Dragan Popovski, biv{i direktor Autosaobra}aja. Sumwalo se da je pritiskao radnike da mu prodaju akcije preduze}a kako bi postao ve}inski vlasnik i zato {to je uticao na upravni odbor da wegova supruga zastupa firmu, iako preduze}e ima svoju pravnu slu`bu. Po krivi~noj prijavi u pitawu je bila {teta po AS od oko 13 miliona dinara. Isti epilog je bio i po pitawu optu`nice Miroslava Te{i}a, vlasnika firme Dicio iz Kragujevca, koji je bio osumwi~en da je utajio porez prodajom na crno 236.000 litara nafte i stekao imovinsku korist od 12 miliona dinara. Optu`nica je podignuta protiv dr Svetlane Gruji} iz Aran|elovca, radiologa. Ona se tereti da je falsifikovala lekarski nalaz o slomqenom rebru jednog pacijenta koji je tvrdio da ga je pretukla patrola saobra}ajne policije. Na nivou optu`nice je proces koji se vodi protiv Dragana Mileni}a, direktora i vlasnika firme Hladwa~a iz Topole. On je navodno izbegao pla}awe carinskih obaveza od preko milion dinara, neza-
2006.
Osu|en je vlasnik SZTR Petronijevi} zbog poreske utaje na pet meseci zatvora uslovno na dve godine, jer je poslovao preko 12 fantomskih firmi. Re~ je o {teti po dràvni buxet od 2,3 miliona dinara. Krivi~ne odgovornosti su oslobo|ena odgovorna lica iz grupe Zastava vozila, posle dve godine su|ewa. U pitawu je bila {teta od oko osam miliona dinara nastala malverzacijama u strukturi kapitala preduze}a Zastava kju kar, odnosno }erke firme Zastava vozila, gde je izostala saglasnost Agencije za privatizacije. Istraga je obustavqena u slu~aju Marka Gro~i}a, vlasnika preduze}a Sidro iz Kragujevca, zbog prevara drugih firmi i utaje poreza. Oslobo|en je krivi~ne odgovornosti i di-
2007.
Vesna Markovi}, vlasnica VS benzinske pumpe u Topoli, osu|ena je po pravosna`noj presudi na {est meseci zatvora zato {to je prodala preko 180.000 litara nafte bez evidentirawa u poslovnim kwigama i o{tetila tako dràvu za tada{wih pet miliona dinara. To je jedina pravosna`na presuda koja je doneta te godine. Istraga je obustavqena protiv tada{weg finansijskog direktora Slobodana Nenadi}a iz Zastave energetike, za koga se sumwalo da je omogu}io fantomskom preduze}u Danijelm kompani iz Beograda da izvu~e vi{e vozila pre uplate, a suprotno ugovoru, i to u vrednosti od 10 miliona dinara. Odustalo se i od gowewa saobra}ajnog policajca iz Kragujevca, koji je bio osumwi~en za primawa mita od 100 evra da bi oprostio prekr{aj nesavesnom voza~u. Odba~ena je optu`ba i u slu~aju Zorana Simi}a, sekretara Pravnog fakulteta, koji je bio osumwi~en za zloupotrebe vezane za falsifikovawa zapisnika o poloènim ispitima studenata Pravnog fakulteta. U toku je optu`nica podignuta protiv Gorana Vukovi}a iz \urisela, vlasnika i direktora firme Neta komerc, zbog vi{emilionskih prevara na {tetu drugih preduze}a. On je bio u bekstvu, a pro-
konito dobijaju}i povlastice za izvoz povr}a za Rusiju, koje su bile namewene samo robi proizvedenoj u Srbiji. Mileni} je paradajz, cveklu i jabuke proizvedene u Makedoniji la`no prikazivao kao da su srpskog porekla. I u slu~aju Dragana Mosti}a, predsednika upravnog odbora AD Zastave elektro iz Ra~e, jo{ se nije doguralo do glavnog pretresa, iako je optu`nica odavno na snazi. Tereti ga da je izvukao nov~ana sredstva koja su prethodno dobijena iz Fonda za razvoj Republike, preko privatne firme iz [apca, koja se vodi na wegovu majku. Preko te firme nabavio je ma{ine i opremu iz Bosne, uve}av{i cenu oko 100 puta i tako o{tetio ra~ansku firmu za oko 230 miliona dinara. Daleko od presude je i slu~aj blagajnika Meridijan banke u Kragujevcu, Aleksandra Atanaskovi}a iz Jagodine, koga optu`nica tereti da je izneo novac iz trezora u vrednosti od 3,1 milion dinara, {to je u to vreme bilo preko 80.000 evra. Wegove {pekulacije je poku{ao da prikrije Aleksandar Jovanovi} iz ]uprije, sa~iwavaju}i la`ne papire o postojawu tog novca na stawu da bi zavarao internu kontrolu, tako da je i on obuhva}en istom optu`nicom Vi{eg tuìla{tva. Isto tuìla{tvo podiglo je optu`nicu i protiv Nade Divqan, direktorke privatne firme Valent drajv iz Novog Sada, zbog sumwe da je od lica iz Kragujevca primala novac kako bi im overila dokumentaciju za kredit, kao da su weni radnici, na osnovu ~ega su mogli da dobiju kredite kod Meridijan banke. Krediti nikada nisu vra}eni, a banka je o{te}ena za 400.000 dinara. Optu`nica je na snazi i protiv predsednika op{tine Aran|elovac Radoslava [vabi}a i na~elnika odeqewa za finansije êde \or|evi}a zbog nenamenski kori{}ewa kredita koji su bili nameweni za izgradwu zatvorenih bazena, balon sale i stanova solidarnosti. Terete se za iznos od oko 950.000 evra.
2009.
[vabi} je i u 2009. godini osumwi~en, ovoga puta da je zakqu~ivao po op{tinu {tetne ugovore. Naime, obavezao se da op{tina pla}a kredit koje je podigla privatna firma DOO ]ira ( koja je bila u poslovnom odnosu sa op{tinom Aran|elovac) od skoro 500.000 evra. Umesto da firmi ]ira pla}a po zavr{enom poslu, obavezao se da joj otpla}uje kredite sa sve pripadaju}im kamatama. I protiv êde \or|evi}a i drugih lica tako|e je podignuta optu`nica zbog krajcovawa op{tinskog buxeta u iznosu od oko 26 miliona dinara. Optuèn je predsednik ènskog odbojka{kog kluba Akva viva iz Aran|elovca zbog prisvajawa novca dobijenog iz buxeta op{tine od oko 1,5 miliona dinara. Qubomir
www.kragujevacke.rs
Lepomir Markovi}, vlasnik preduze}a Mark dom iz Kragujevca, optuèn je zbog prisvajawa novca dobijenog od fizi~kih lica za izgradwu monta`nih ku}a. U pitawu je suma od 63.000 evra samo u jednom slu~aju, a bilo ih je vi{e. mita za operaciju pacijentkiwe od 500 evra, i protiv dr Du{ana Ne{ovanovi}a zbog primawe mita od sedam pacijenata za operaciju {titaste `lezde. Veruje se da je uzimao od 50-300 evra po pacijentu.
, 25. 2013.
11
Stankovi} je taj novac pravdao neistinitim spiskovima za isplatu honorara i stipendija ~lanicama kluba, a ispostavilo se da je novac u ve}ini iskoristio u druge svrhe.
2010.
Katarina Takovac, ~inovnica Kredi banke, osu|ena je nepravnosna`no na godinu i po dana zatvora efektivne kazne u Vi{em sudu, zbog raznih mahinacija s kreditima. Ona je u to vreme bila {ef slu`be za poslove sa privrednicima iz Aran|elovca. Neistinito je obra~unavala tro{kove kredita i tako o{tetila JKP Bukuqa za 1,5 milion dinara, a banku za 1,4 miliona dinara na ra~un vi{e privatnih preduze}a iz Aran|elovca. Prvostepena presuda doneta je i u slu~aju najve}eg iznosa mita u ovda{wem Autosaobra}aju. Vladan @ivanovi}, predsednik Upravnog odbora AS-a, osu|en je nepravnosna`no na godinu i po dana zatvora zbog primawa mita od 180.000 evra, a petorica davaoca mita na kazne zatvora od tri do {est meseci. Mito je navodno dat da bi se firmi Xoda MM kompani omogu}ilo da zakqu~i ugovor o zajedni~koj gradwi u strogom centru grada na placu pomenute prevozni~ke ku}e, koji je u me|uvremenu i vra}en stvarnom vlasniku - AMS Srbija. Uprkos tome {to je brzo doneta prvostepena presuda, u ponovqenom su|ewu ni{ta se ne de{ava i ro~i{ta odlaù iz meseca u mesec (do sada je odloèno dvadesetak).
2011.
Na {est meseci zatvora efektivne kazne i plus da plati 6.000 evra po nagodbi osu|en je jedan medicinski tehni~ar O~nog odeqewa Klini~kog centra, a u toku je su|ewe u slu~aju tri ~inovnika Marfin banke iz Aran|elovca zato {to su na razli~ite na~ine prisvojili novac iz ban~inog trezora - u visini od oko 160.000 evra. Na nivou podignute optu`nice je slu~aj Ivice Vojinovi}a i jo{ pet lica, vlasnika PP Emisija kolsalting iz Kragujevca, zbog utaje poreza u iznosu od oko 13 miliona dinara i to po vi{e osnova. êtrnaest direktora razli~itih firmi po Srbiji obuhva}eno je jedinstvenom optu`nicom zbog poreske utaje u iznosu od oko 70 miliona dinara, jer su Jovanu Aleksi}u, vlasniku preduze}a 034 Metal industrija iz Kragujevca, omogu}ili fiktivne ulazne fakture za sekundarne sirovine koje je Aleksi}, ina~e, nabavio na crnom trì{tu. Optu`nica je podignuta i protiv Nata{e Jovanovi}, vlasnice apoteke Sveti Vasilije Ostro{ki iz Kragujevca i jo{ pet lica zbog sumwe da su od vi{e farmaceutskih ku}a iz Srbije preuzeli leko-
2012.
Protiv Dragana Stojanovi}a iz Kragujevca, vlasnika Inter{peda, podignuta je optu`nica zato {to je prilikom izgradwe stambeno-poslovnog objekta TP Milenijum sa ra~una firme na razli~ite na~ine izvla~io novac zbog ~ega nije zavr{io objekat. Kupcima lokala i stanova naneo je {tetu oko 6,5 miliona dinara. Sveìji je slu~aj Dragoquba Panti}a, direktora dva graditeqska preduze}a, Ratka Mitrovi}a i Neimara. Utuèn je pod pretpostavkom da je sa jo{ dva lica, koja se tako|e terete, sa~iwavao fiktivnu dokumentaciju i izvla~io iz preduze}a Ratko Mitrovi} opremu i osnovna sredstva, o{tetiv{i ga za oko 135 miliona dinara - odnosno 1,3 miliona evra. I wegov imewak Dragoqub Radulovi}, vlasnik Metal sistema, optuèn je zato {to je na osnovu fiktivnih putnih naloga izvla~io gotovinu iz firme. Sporno je 12 miliona dinara. Optuèna je i Jelisaveta Dumi}, slu`benica Poreske uprave u Aran|elovcu, za koju se veruje da je izdala 14 fiktivnih poreskih uverewa preduzetnicima kao da su izmirili poreske obaveze, a nisu. Oni su na osnovu toga izdejstvovali kredite od banke, koje ina~e ne bi mogli da dobiju. Protiv dvojice arhitekata Direkcije za urbanizam, Zvon ka Mi hi }a i I va na Stankovi}a, kao i protiv jo{ tri lica, Vi{e javno tuìla{tvo podiglo je optu`nicu zbog sumwe da su o{tetili Direkciju za skoro dva miliona dinara la`no prikazuju}i da su projekat za zatvorene bazene u Kragujevcu izradila dva projektna biroa preko kojih je novac, nakon isplate od strane Direkcije, vra}en pomenutim arhitektama, jer su oni projekat uradili u okviru svog posla, za {ta ina~e primaju platu. Isti slu~aj je i sa Milutinom Stevanovi}em, vlasnikom Interkonta, za koga se pretpostavqa da je o{tetio Zastava automobile za oko 15 miliona dinara tako {to je wihove rezervne delove, koji su bili na konsignaciji, prodao na crno. Optu`nica je podignuta i protiv Qubi{e Markovi}a, {efa prodavnice preduze}a Karvel iz Beograda. Na du{u mu se stavqa da je o{tetio firmu za oko 30.000 evra falsifikuju}i dokumentaciju i prisvajaju}i pazare. Zbog prevare Osnovno javno tuìla{tvo podiglo je optu`nicu protiv Zvonka Cvetkovi}a iz Kragujevca, koji se la`no predstavqao kao visoki funkcioner BIA i doveo u zabludu vi{e lica da }e ih zaposliti u Klini~kom centru, policiji i po{ti, uzimaju}i za to od wih novac u iznosu od 2.000-7.000 evra. U toku su istrage protiv vi{e lica koje su preko tri fantomske firme iz Vaqeva i Aran|elovca utajili porez i prevarili dobavqa~e za 14 miliona dinara, a dràvu na ime poreza za 2,7 miliona dinara. U istoj fazi je i slu~aj Ivana Milo{evi}a, stru~nog saradnika u filijali kragujeva~ke AIK banke. Sumwi~i se da je o{tetio banku i sebi pribavio korist od oko pola miliona evra tako {to je podizao novac sa deviznih {tednih ra~una i prebacivao na nekog drugog klijenta, a onda falsifikovanom platnom karticom podizao novac sa bankomata. Priredila Elizabeta Jovanovi}
Prvostepena presuda doneta je i u slu~aju Gorana Nikoli}a, referenta koji radi na upravnim poslovima u policijskoj stanici u Ra~i, zbog sumwe da je registrovao vozila na osnovu falsifikovane dokumentacije i bez izmirewa obaveza prema dràvi. [teta za buxet bila je 870.000 dinara, a on je zbog toga osu|en uslovno na 14 meseci zatvora ukoliko ne ponovi delo u roku od dve godine. Boìdar Petkovi} iz Aran|elovca, vlasnik preduze}a Pe{tan, kao i wegova dva direktora, optuèni su da su utajili porez prodajom na ilegalnom trì{tu PVC stolarije i drugih proizvoda iz svog asortimana bez evidentirawa u poslovnim kwigama u visini od oko 1.750.000 evra. Zbog utaje poreza u ukupnom iznosu od 7,5 miliona dinara, vezano za izgradwu stanova, optu`nica je podignuta i protiv direktora i vlasnika privatne firme Futura pak iz Kragujevca. I Dragoqub Kijametovi}, direktor preduze}a Jezero iz Kragujevca, optuèn je zbog toga {to Republi~koj direkciji za vode nije prijavio oko 214.000 kubika {qunka i peska izva|enih iz Velike Morave, izbegavaju}i tako pla}awe propisane naknade u iznosu od 8,3 miliona dinara. Vi{e javno tuìla{tvo optuìlo je i Milutina Stevanovi}a, vlasnika preduze}a Interkont iz Kragujevca, zbog sumwe da je prodavao vozila na crno, o{tetiv{i dràvu za porez od 22 miliona dinara.
ve u vrednosti od 52 miliona dinara i prodali na crno, o{tetiv{i dobavqa~e i u isto vreme i dràvu na ime poreza za oko 15 miliona dinara. U istoj fazi postupka je predmet dr Milorada Dereti}a, koji je osumwi~en da je neosnovano izdao preko 2.000 lekarskih recepata mimo postoje}ih propisa, pri ~emu je sve te lekove uzimao za sebe ili daqu prodaju. U dràvnim apotekama je podizao lekove preko prijateqa, iako su recepti glasili na brojne pacijente. Zbog vi{e krivi~nih dela kojima je pribavio imovinsku korist kako sebi tako i drugim licima, odnosno {tetu Institutu od oko ~etiri miliona dinara, optu`nica je podignuta i protiv Dragoquba \oki}a, biv{eg direktora Instituta za javno zdravqe. I protiv Dragoquba Radulovi}a, vlasnika i direktora privatizovanog preduze}a Metal sistemi, podignuta je optu`nica zbog indicije da je prikazao fiktivnu kupovinu kartonskih cevi od privatnog preduze}a Dajmond iz Kragujevca, o{tetiv{i tako Metal sisteme za iznos od preko 30 miliona dinara. Na snazi je i optu`nica i protiv Neboj{e Zdravkovi}a, direktora preduze}a Spajnest iz Kragujevca, koji je osumwi~en da je malverzacijama u vezi kredita o{tetio fizi~ka lica koja su mu dala hipoteku na svoju ku}u za 150.000 evra, kao i u slu~aju dr Radisava Bogojevi}a, osumwi~enog za primawe
12
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
SVAKODNEVNO STRADA 50 KONTEJNERA
koro svaki ponedeqak u Kragujevcu osvane kao da je u pojedinim delovima grada, posebno u centralnim, bilo neko nevreme. Vikend provodi obesnih neretko se zavr{avaju lomqewem grana drve}a i ~upawem mladih biqaka, prevrtawem kontejnera i àrdiwera. Proteklog vikenda huligani su oti{li i korak daqe - na udaru onih koji su se u jutarwim satima vra}ali iz provoda bile su i ba{te ugostiteqskih objekata du` Kara|or|eve ulice. U ponedeqak izjutra zapaweni konobari iznova su name{tali stolove i stolice, gradske slu`be registrovale su uni{tene biqke, a kada se podvu~e crta jasno je da neka`weni vandalizam i te kako ima cenu. Upravo su u Zelenilu skorije podvukli tu crtu i izra~unali da se ukupna {teta na gradskim drvoredima i zelenim povr{inama bliì milionskom iznosu! Samo u prvoj polovini ove godine uni{teno je ili o{te}eno 70 drvo-
GRADSKI DRVOREDI NA UDARU VANDALA
[teta bez nadoknade

Kao rezultat no}nog ìvota grada iza svakog vikenda neka sadnica u drvoredu osvane o{te}ena, ubrzo se i osu{i, a neretko su tek zasa|ene biqke potpuno polomqene, pa se ukupna {teta na drvoredima i zelenim povr{inama bliì milionskom iznosu
rednih sadnica, polomqeno nekoliko prskalica na sistemima za polivawe na zelenim povr{inama, a de{ava se i da kradu pumpe, klupe, da lome stubi}e. Za rekonstrukciju 12 uni{tenih prskalica i automaskog sistema za polivawe (tajmer), potrebno je oko 300.000 dinara, dok je {teta za uni{tene sadnice procewena na oko 500.000 dinara. - Posledwih nekoliko godina u drvorede sadimo samo stabla starosti od tri do {est godina, a wihova vrednost, u zavisnosti od vrste, iznosi od 2.500 do 10.000 dinara po komadu. Cena prskalica je od 3.500 do 8.600 dinara po komadu, dok automatski sistem za zalivawe, kojih ina~e nemamo mnogo, ve} samo na nekim ekskluzivnijim lokacijama, vredi oko 18.000 dina-
UNI[TENI KANDELABRI KOD GIMNAZIJE
SLOMQENA BANDERA NA TRIM STAZI U [UMARICAMA
vrata uni{tavaju se prskalice kod humke u nasequ Bagremar, a zaposleni Zelenila desetak puta sre|ivali su zelenu povr{inu na kru`nom toku, na ulazu u grad iz pravca Bato~ine. - Rekonstrukciju travwaka na kru`nom toku kod Fijatovog znaka radili smo ve} deset puta, sve zbog nesavesnih voza~a. De{avalo se da voza~ kamiona u|e u travnatu povr{inu, zaglavi se, pa do|e drugi kamion da ga izbavi, pri ~emu se uni{ti sistem za zalivawe, travwak. Me|utim, de{avaju se i kra|e, nadomak jezera u [umariOVAKO JE PARKI] NA cama izva|eno je osam sadnica BUBAWSKOM JEZERU kvalitetnog ukrasnog bresta, javoIZGLEDAO POSLE JEDNE NO]I ra, àlosnog duda, magnolije, ~ak je izva|ena i klupa koja je imala betonske stope, pri~a Simi}. I îsto}a podvla~i crtu, ali ta~an iznos jo{ nije obra~unat. Direktor Dejan Raoni} kaè da je 50 od ukupno oko 4.000 kontejnera na ulicama Kragujevca svakodnevno o{te}eno, svejedno da li je re~ o metalnim plasti~nim ili ì~ara. Svako o{te}ewe prijavqujemo, nim posudama. Osim toga, de{ame|utim, u vi{e od 90 odsto sluvaju se i kra|e to~ki}a, u zamahu je ~ajeva po~inioci su nepoznati. I i kra|a plasti~nog otpada iz ìkada su poznati da bi nadoknadi~anih kontejnera, a kako je od deli {tetu treba cem bra pro {le da ih tu ì mo, godine ovom preplatimo sudsku duze}u, uz nekadataksu {to, uko{wi deo delatnoliko sadnica kosti Niskograd{ta, na primer, we, pripojena i 8.000 dinara nibriga o slivnim je svrsishodno, a re{etkama, prine zna se ni kada me|uju da se ni }e se o kon ~a ti tim kra|ama, ospor, kaè Goran ~ito, ne moè staSimi}, tehni~ki ti na put. direktor predu-Jedan metalni ze }a Ze le ni kontejner ko{ta lo. 35.000 di na ra, Pre ma we go plasti~ni je nevim re~ima, ~e{to jef ti ni ji, sta su o{te}ewa ali vi{e i nema sad ni ca i od svrhe prijavqistrane investi- JAPANSKIM [QIVAMA ÊSTO va ti o {te }e wa. tora koji grade u LOME GRANE Kome? PrijavquKa ra |or |e voj, jemo kra|e koje su Svetozara Markovi}a, Janka Veseu~estale, naj~e{}e su to slivne relinovi}a... U tim slu~ajevima Ko{etke, ali i sekundarne sirovine, munalna inspekcija pokre}e posplastika, no opet nema pomaka. Katupak, ali vandali gotovo nikada ko sam predsednik Upravnog odbone budu otkriveni. Ostalo je jedira Poslovnog udruèwa komunalno da se u dogovoru sa Komunalnom nih preduze}a Srbije, znam da se policijom poja~a nadzor na zelesli~no doga|a i u drugim gradonim povr{inama u gradu. vima. Da li je to posledica sociNavode}i najdrasti~nije primejalne slike ili je ne{to drugo u re uni{tavawa sadnica, Simi} pitawu ne znam, ali pokazalo se da nagla{ava da su huligani samo u policija ne moè da re{ava te, za toku jedne no}i uni{tili 12 stakomunalna preduze}a, i te kako bala u nizu, u ulici Slobode ka zna~ajne probleme, zakqu~uje Raozgradi Univerziteta, ve} u dva nani}. A. JOKI]EVI]
Za huligane pritvor do 30 dana

Kragujeva~ka policija je, nakon intenzivnog operativnog rada, uhapsila ~etiri osobe, za koje se sumwa da su napali navija~e FK ''Crvena Zvezda'', koji su se iz Beograda vra}ali sa fudbalske utakmice izme|u ovog i FK ''IBV'' sa Islanda. Navija~e sa obele`jima FK ''Crvena Zvezda'' huligani su sa~ekali i napali u periodu od pola sata posle pono}i do dva izujtra pro{log petka, na tri razli~ite lokacije u Kragujevcu. Tom prilikom lak{e su povre|ene ~etiri osobe. Zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nasi~ni~ko pona{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda privedeni su mladi Kragujev~ani Vladimir R. (25), Boban \. (22), Dejan E. (24) i Dimitrije D. (21), a posle saslu{awa sudija im je odredio pritvor do 30 dana. Postoje osnovi sumwe da su oni, na raskrsnici kod Sredwe medicinske {kole, dok je vozilo ''volksvagen golf'' ~a~anskih registarskih oznaka ~ekalo pro-
menu signalizacije, maskirani ''fantomkama'' i kapuqa~ama, pritr~ali i bejzbol palicama polomili vetrobranska i stakla na zadwim vratima, od kojeg je povre|en trinaestogodi{wi de~ak. Sumwa se i da su, u nasequ Stanovo, tako|e maskirani, bejzbol palicama napali navija~a FK ''Crvena Zvezda'' sa obele`jima ovog kluba i naneli mu lake povrede. Policija je identifikovala jo{ dve osobe, za koje se sumwa da su u nasequ Aerodrom, dok su se navija~i nalazili u pekari ''Vega'', najpre izbu{ili gume na vozilu ''volksvagen polo'' kraqeva~kih registarskih oznaka. Nakon toga, maskirani i naoruàni bejzbol palicama, polomili su stakla na vozilu i lak{e povredili dvojicu navija~a. Dvojica identifikovanih napada~a trenutno se nalaze u bekstvu i za wima se intenzivno traga. Policija radi na identifikovawu i drugih u~esnika napada na navija~e u Kragujevcu. Protiv wih }e tako|e biti preduzete sve mere krivi~ne odgovornosti, kaè se u policijskom saop{tewu. U saop{tewu za javnost Informativne slu`be organa grada Kragujevca kaè se da je napad huligana na navija~e Crvene zvezde ~in za najo{triju osudu
i da je gradonona~elnik Veroqub Stevanovi}, uz izviwewe, odmah nakon incidenta zatraìo detaqan izve{taj o stawu povre|enih navija~a. Kragujevac je bio i ostao bezbedan grad, tako da ne}emo dozvoliti da grupa huligana ru{i godinama stican ugled sportskog grada i grada dobrih doma}ina, poru~io je Stevanovi}.
Uhap{en na granici sa Crnom Gorom

U sa rad wi sa ko le ga ma iz Prijepoqa i grani~ne policije, kra gu je va~ ka kri mi na li sti~ka policija je, nakon intezivne potrage, uhapsila dvadeset~etvorogodi{weg Vuka T. iz Kragujevca na grani~nom prelazu sa Crnom Gorom, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ko ubistvo u poku{aju. Postoje osnovi sumwe da je VUK T. 21. juna ove godine, oko 18,30 ~asova, u Ulici kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a u Kragujevcu iz vatrenog oru`ja ispalio vi{e hitaca u pravcu putni~kog motornog vozila marke {evrolet u kome se nalazi-
lo vi{e osoba, me|u kojima i STEFAN J. (25) iz Kragujevca. Ina~e, Stefana J. je kragujeva~ka kriminalisti~ka policija uhapsila pre nekoliko dana zbog sumwe da je izvr{io vi{e krivi~nih dela. U pucwavi je jedan od projektila koji je ispalio Vuk T. pogodio je prolaznicu Saru \. (22), koja je tom prilikom zadobila te{ku telesnu povredu u predelu noge. Vuk T. sproveden je istra`nom sudiji Vi{eg suda u Kragujevcu.
NA EKO PUMPAMA NOVA KARTICA
Nagrade za verne kupce

Kompanija EKO Srbija nedavno je promovisala novu EKO smile karticu, koja }e voza~ima koji je poseduju omogu}iti da, kupovinom benzina na wenim pumpama, sakupqaju bodove i i biraju brojne poklone iz EKO smile kluba (proizvodi za automobile, rekreaciju i zabavu, ku}u, decu...) Vredne poklone obezbedilo je 25 kompanija koje su parteri ovog programa, kod kojih vlasnike ove kartice ~ekaju i druge pogodnosti. Do EKO smile kartice dolazi se vrlo jednostavno dovoqno je samo na benzinskoj pumpi popuniti formular i kartica odmah postaje aktivna. Ina~e, kompanije EKO Srbija posluje kroz mreù od 48 pumpi na teritoriji cele Republike i zapo{qava 800 radnika, a osnovana je 200. godine, kao ~lanica poslovne grupe Hellenic Petroleum.
Pokrao dedu
Pripadnici Policijske stanice u Kni}u uhapsili su Nikolu S. (28) iz Kragujevca, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tvo. On je 27. juna, u ve~erwim satima, svojim vozilom sa jo{ dve osobe doputovao do ku}e wegovog dede koji ìvi sam na podru~ju op{tine Kni}. Maskirani u{li su u ku}u i, uz pretwe noèm, oduzeli mu 3.000 dinara. Policija intenzivno traga za ostalim izvr{iocima ovog krivi~nog dela, a Nikola S. }e biti sproveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kragujevcu.
www.kragujevacke.rs
, 25. 2013.
13
TRAGAWE ZA DOBRIM, URBANISTI^KIM RE[EWEM GRADSKOG CENTRA
Operacija vra}awe i{~upanog srca

NIZ REPREZENTATIVNIH ZGRADA KOJE SU ÎNILE STARU ÂR[IJU, NA WIHOVOM MESTU VE] SKORO ÊTIRI DECENIJE JE LIVADA Fotografija iz perioda pre Drugog svetskog rata, fotodokumentacija Narodnog muzeja u Kragujevcu
è Milanovi}. - U drugoj polovini pro{log veka grad dobija moderne evropske obrise, ali i gubi vezu sa svojom tradicijom i nasle|em, s tim {to livada nikako nije evropska slika, a i te kako jeste znak poni{tavawa pro{losti, koja s pravom treba da nam sluì za ponos. Milanovi} dopu{ta da za neke sugra|ane, kao subjektivni doìvqaj, lepo moè predstavqati i pogled na zelenu livadu kod Krsta (pozivaju}i se na filozofiju prostora koju je zastupao doktor arhitekture Milutin Borisavqevi}, ina~e ro|eni Kragujev~anin (videti uokvireni tekst), ali wena istorija je toliko ozbiqna i zna~ajna da ne bi smela ostati u tom statusu ili postati deo banalne ideje o trgu. - Lepu i gospodsku ~ar{iju koja je ba{ na tom mestu nastala i opstajala dugi niz godina, jednostavno, danas ne moè da reprezentuje jedan zaravweni i bezsadràjni prostor, koji se povremeno koristio za politi~ka mitinga{ewa ili druga masovna okupqawa, isti~e arhitekta Milanovi}. Nemarni prema pro{losti Da bi potkrepio svoje ideje o urbanoj remodelaciji Stare ~ar{ije, on prethodno pravi obuhvatnu istorijsku analizu, prvo, wenog nastanka, a potom i nestanka. Za ovu priliku to je bitno skra}ena pri~a. Glavna ~ar{ija kragujeva~ka kao orijentalna varo{ formirana je oko Kamene }uprije (sru{ena u Prvom svetskom ratu) na levoj obali Lepenice, do dana{weg Krsta. Ku}e su bile niske, bondru~are i ~atmare, sa nizom radwi starih zanata. Me|utim, tokom 19. veka, kada je u jednom periodu bio i prestonica, Kragujevac iz orijentalne kasabe prerasta u evropski grad. Knez Milo{ je naredbama o {irewu varo{i oko dvora, sa reprezentativnim zgradama u duhu srp sko-bal kan ske ar hi tek tu re (Kneèv, Qubi~in, Amixin konak, Stara crkva), na levoj obali Lepenice, zapadno od Stare ~ar-
vako ko se obre u Kragujevcu, a da ovde nije dolazio bar desetak godina, iskreno }e re}i da se mnogo promenio. Postao je urbaniji, ure|eniji, ~istiji i to novo lice ve} nagove{tavaju prilazi wemu, bilo s koje strane da se ulazi u grad. Ne{to mu, me|utim, fali i to ve} decenijama, {to najpre uo~avaju stranci koji dolaze sa saznawem, ili ga steknu ovde, da Kragujevac ima bogatu istoriju, ali ne i prepoznatqiv arhitektonski i vizuelni trag te svoje pro{losti. A, {to je jo{ gore, imao ga je u liku Stare ~ar{ije koja je, naàlost, nestala - uglavnom voqom gradskih planera i ideolo{kim zabludama ~iji je pogubni ishod bio brisawe pro{losti i tradicije. Dodu{e, bilo je poku{aja da se tu bar ne{to ispravi, ali se nije odmaklo daqe od pri~a, ideja i
U bogatoj istoriji Kragujevca graditeqstvo je bilo wena verna slika, koju smo, naàlost, zatamnili. Uni{teno se ne moè povratiti, ali svetska teorija i stru~na praksa poznaju modele kojima se u specifi~nim formama arhitektonski moè oìveti izgubqeni identitet. Time se u obimnoj studiji bavi kragujeva~ki arhitekta mr Aleksandar Rudnik Milanovi}
crtawa bez realizacije. Zato je vredan pa`we vi{egodi{wi studiozni rad kragujeva~kog arhitekte Aleksandra Rudnika Milanovi}a, koji je wemu nedavno doneo titulu magistra Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, i to uz ocene za uvaàvawe, a gradu, odnosno wegovim planerima, novi predlog na tacni {ta bi moglo da se u~ini u ispravqawu grehova prema sopstvenoj istoriji. Naslov studije Mogu}nosti urbane remodelacije blokova za{ti}enih prostorno-kulturno istorijskih celina na primeru starog gradskog jezgra u Krgujevcu, mo`da gloma-
zan i laicima teàk, ali to je jeKonkretno, koja celina? Najjazik struke, ipak jasno predo~ava snije je re}i - ona koja zahvata protemu Milanovi}eve preokupacistor kod Krsta, gde je tokom 19. i u je. A da su trud i rad svrsishodni autor obja{wava: - Internacionalna teorija i stru~na praksa poznaju modele za le~ewe ~ak i tako te{kih pacijenata kakva je na{a stara ~ar{ija, a benefit tog le~ewa bio bi vi{estruk. Hirurgija urbane obnove ovog dela gradskog jezgra istovremeno moAleksandar Rudnik è da postigne estetske, e ko nom ske i Mi la no vi}: To kom funkcionalne efekte, tvrdi arhitekta vi{egodi{weg rada na ovoj te- Milanovi}. A kad je ve} re~ o mi, do{ao sam do zakqu~ka da stvar nom i mo gu nijedan evropski grad svoj na- }em, dobra okolnost QUBIÎNA ULICA S POÊTKA 20. VEKA, SKROZ U ÊLU JE JEDINA je da su upravo u toku SAÛVANA ZGRADA KOD KRSTA (SADA JE U WOJ BANKA INTEZA), jzna~ajniji deo sa aspekta isto- izmene Plana gene- OSTALO JE PORU[ENODA BI SE SAGRADIO HOTEL KRAGUJEVAC ne re gu la ci je rije i o~uvawa identiteta, a to ral gradski centar i prilika je da, koprvoj polovini 20. veka bilo srce {ije, postavio temeq novom Kraje u Kragujevcu trg kod Krsta, na~no i dugoro~no, bude defini- Stare ~ar{ije. U {irem kontekstu, gujevcu. Kasnije su tu bile najposana ova prostorna i kulturno-ito je zona od Doweg kamenog mosta znatije banke, kafane, bioskopi, nije pretvorio u livadu storijska celina. do saobra}ajca i od Hotela Kratrgovine... Ova zona prostirala se gujevac do suda i Robne ku}e Bedu` dana{we Ulice kraqa Petra ograd. Me|utim, kako je taj prosprvog, odnosno od Doweg kamenog tor u ve}em delu urbanisti~ki mosta do raskrsnice sa Gospopopuwen, uglavnom gra|evinama dar Jevremovom, danas Ulicom novijeg datuma (kakve su da su - jo{ 27. marta. gocen su doprinos urbanisti~koj i arhitektonskoj nisu za ru{ewe) i mawim delom - Izuzetnu va`nost imala je i praksi grada. sa~uvanom ba{tinom, Aleksandar Qubi~ina ulica, koja se odràla A kada je o Milanovi}u re~, treba podsetiti da je Na po~etku svoje studije Aleksandar Rudnik MilanoMilanovi} se, razumqivo, pre gotovo 150 godina. Ona je bila vi} podse}a na veliko delo doktora arhitekture Mi- on kao direktor Zavoda za za{titu spomenika kultusvega bavi slobodnim povr{iglavna i najkra}a komunikacija lutina Borisavqevi}a, koji je 1889. godine ro|en u Kra- re (2000 2004) rukovodio stru~nim timom koji je ranama. Prva me|u wima je ona kobitna u istorijskom, funkciogujevcu, a ve}i deo profesionalne karijere proveo je dio Studiju revitalizacije stare ~ar{ije Kragujeja se u gradskom àrgonu zove linalnom i vizuelnom smislu - izvac, uz angaòvawe najve}ih stru~waka iz te oblasti u Francuskoj. U Parizu je umro 1970. godine. vada. Treba li poja{wavati, ona me|u Milo{evog dvora i ~vori{ta - Bio je veliki stvaralac i projektant, ali i izuze- u Srbiji. Studija je nagra|ena na poznatom Salonu se prostire od Zlatne ruè do negradskog jezgra, trga kod Krsta, tan teoreti~ar i autor filozofije o prostoru. Arhi- urbanizma u Ni{u, me|utim nije imala prakti~nog kada{weg Hotela Dubrovnik. obja{wava Aleksandar Milanotekturu je definisao kroz pojam lepog, s tim {to je zna~aja jer je izostao adekvatan urbanisti~ki prist- Tokom svog vi{egodi{weg ravi}. lepo fenomen vida, a ne prostora i linija, predsta- up. da na ovoj temi, do{ao sam do zaDa bi predstava bila jasnija, O~igledno je da Milanovi}a od tada drì ideja o vqa Milanovi} na{eg zaboravqenog sugra|anina. - Moj kqu~ka da nijedan evropski grad Qubi~ina ulica po~iwala je iznad rad svakako ne bi nastao bez li~nog senzibiliteta pre- vra}awu identiteta Stare ~ar{ije koji je grad izgubio svoj najzna~ajniji deo, gledano sa dana{weg Zastavinog solitera, a ma lepom, o kojem je pisao Borisavqevi}, ali i bez ba- ru{ewem objekata kod Krsta, ali zavr{etkom rada o moaspekta istorije i o~uvawa idenzavr{avala se ispred Krsta, kod ze podataka koju je godinama stvarao Veroqub Trifu- gu}nostima urbane remodelacije, kaè, stavqa ta~ku titeta, a to je u Kragujevcu trg kod zgrade u kojoj je sada banka Inteza novi}, drugi doktor arhitekture iz Kragujevca. Wego- na ovu temu. Uradio je {ta je znao i umeo, uz poruku gradKrsta, nije pretvorio u livadu, kaili gde je ranije bio Mek donalds va metodologija rada i stru~ne kwige koje je objavio dra- skim planerima: izvolite!
Ta~ka uz poruku: izvolite
14
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
STARO GRADSKO JEZGRO KRAGUJEVCA, SNIMAK IZ AVIONA 1915. GODINE KADA JE AUSTROUGARSKA BOMBARDOVALA GRAD (videti dokumentarnu fotogra-
fiju uz ovaj tekst). Dakle, to je bila zona koja je, po savremenoj terminologiji, ~inila prostorno kulturno-istorijsku celinu Staro gradsko jezgro. A {ta je od we danas ostalo? Vrlo malo. - Deo Stare ~ar{ije koji je i sada autenti~an, o~uvan i nepromewen, je blok Sarajevo, niz zgrada preko puta popularne kifle i zgrade socijalnog, me|utim ovaj blok je izolovan i bez kontinuiteta sa najzna~ajnijim objektima koji su u 19. veku gra|eni u blizini Krsta, jer su oni, jednostavno, poru{eni, a predstavqali su primarni blok izvornog identiteta Stare ~ar{ije. Na tom mestu ve} skoro ~etrdeset godina je livada, obja{wava Milanovi}. Destrukcija Stare ~ar{ije po~ela je nesre}nim okolnostima, kada su 1944. godine Kragujevac bombardovali savezni~ki avioni. Tada je, pored ostalih, sru{ena reprezentativna zgrada Kreditnog zavoda i jo{ jedna pored we, ne{to mawa. One su se nalazile na mestu gde je kasnije ura|en javni toalet (!), sada dowi deo livade. Wihov izgled prikazan je na fotografiji koju objavqujemo, a skver sa spomenikom ispod Krsta, koji i sada postoji, dobar je orijentir lokacije ovih vrednih gra|evina. Prodor kao cunami Ako je to bila ratna nesre}a, sve ostalo su bile nesre}e doma}e
lica nekada izgledala moè se videti samo na jednoj staroj sa~uvanoj fotografiji. Ovo je najkra}i saètak svetle istorije grada i mra~nog uni{tavawa wenog vizuelnog lika u vidu graditeqstva i arhitekture. [ta se, posle svega, moè uraditi da Stara ~ar{ija Kragujev~ana ponovo dobije prepoznatqive obrise, da se koliko-toliko povrati izgubqeni identitet varo{i, s obzirom na sva ograni~ewa koja sada stoje: kad je ve} mnogo toga nepotrebno poru{eno i, istovremeno, mnogo toga nepotrebno (neskladno i ru`no) sagra|eno? Livada za dobre projekte Arhitekta Aleksandar Rudnik Milanovi} nudi, ponovimo - u obimnoj i sadràjnoj studiji, nekoliko osnovnih re{ewa. Ukratko, ona se svode na slede}e. Prvo, da se formira jedinstvena pe{a~ka zona du` dana{we Ulice kraqa Petra prvog i to od doweg kamenog mosta do saobra}ajca, odnosno Ulice 27. marta, jer to je bio prostor nekada{we Stare ~ar{ije. Prema izgra|enosti, vizuelnom liku i istorijskoj o~uvanosti, Milanovi} ovaj sada{wi potez vidi kao tri celine, dosta razli~ite i izolovane, koje bi novim radovima trebalo povezati i ujediniti u jednu kompaktnu i prepoznatqivu zonu. Prvi deo je onaj autenti~ni, o~uvani, du` desne strane ulice, gledano od kamenog mosta, ili, kao {to je ve} re~eno - preko puta kifle. - Ako on i daqe bude odse~enod dela za koji je bio vezan u doba Stare ~ar{ije, bi}e umawen wegov zna~aj, jer je autenti~an, a komunkacijski izop{ten od prostora kod Krsta i daqe uz istu ulicu, obja{wava Milanovi}. Za trenutak preska~emo drugu celinu u ovoj zoni i idemo na tre}u. To je kompleks ~ije granice ~ine zdawe Moskva, zgrada
BLOK SARAJEVO, JEDINI STARI BLOK SAÛVAN U AUTENI^NOM OBLIKU, NA POÊTKU DANA[WE ULICE KRAQA PETRA PRVOG, PREKO PUTA POPULARNE KIFLE
bahatosti, politikanstva, zaslepqene ideologije, kratkovidog gledawa u budu}nost. To potvr|uje i arhitekta Milanovi}. - Razlog za sada{wi neprepoznatqivi izgled Stare ~ar{ije svakako je u planovima, a ne u arhitekturi. Planirana devastacija trga kod Krsta odvijala se kroz realizaciju projekta zvani Prodor, koji je nastao 1961. i unekoliko izmewen deset godina kasnije. To je bila vizija novog zelenog koridora u centru grada, od
zgrade gradske Skup{tine do budu}eg Hotela Kragujevac. Me|utim, uprkos svim podacima koji su bili dostupni, a govorili su o zna~aju Starog gradskog jezgra, ovaj plan je imao sasvim rigidan odnos prema nasle|u. Pod geslom takozvane urbane obnove grada, plan nije imao ni jednu crvenu liniju do koje se mogu izvoditi fizi~ke transformacije, pa je razorni cunami udario u istorijski, trgova~ki centar Stare ~ar{ije Kragujevca.

da je nakalemi na Hotel Zelengora. Em joj tu nije bilo mesto, em je naru{ena autenti~nost stare Gu{i}eva zadu`bine. Ina~e, kupola na domu Ujediwene banke bila je smiBa{ na mestu gde je u vagonu koji je èleznica otpisa- sleno i arhitektonski izvanredno re{ewe jer se ravla sme{ten kafe Peron, decenijama je bila repre- nala i bila u liniji sa jo{ dve kupole u istom nizentativna zgrada, do Drugog svetskog rata dom Ujedi- zu, na zdawima Prosvete i Moskve. Na sre}u, prewene banke. Sa~uvane su wene fotografije, ali i sli- ma wima jo{ niko nije digao ruku, a vaqda i ne}e. Obrazloèwe za ru{ewe zgrade bilo je da se ne uka iz 1978. godine kada su na wu udarili bageri. Bilo klapa u novi urbaje to ravno zlo~inu nisti~ki plan graprema ovom objektu PRVO JE SA ZGRADE UKLOWENA KUPOLA, A ONDA JE da (plan Prodor), starog i lepog Kragu- DO[AO BAGER (jesen 1978.) uprkos tome {to je, jevca. kako tvrdi arhitekta Zgrada je sravwena Milanovi}, samo gosa zemqom takore}i dinu dana ranije kao preko no}i, jedino najreprezentativnije sa~uvana wena kuji o bje kat sta vqen pola. Vaqda ne znajupod za{titu dràve, }i kuda i {ta s wom, uz obave{tewe tadaru{iteqi su je od{weg Zavoda za urloìli na travwak banizam o nemogu}parki}a ispred Sunosti promene te odda, da bi se posle goluke. dinu-dve neko setio
Nije mu pomogla ni dràvna za{tita
Tako je plan Prodor bacio u zaborav Plan regulacije iz 1891. godine koji je radio ~uveni Luka Ivanovi} i dao zeleno svetlo da se sravni sve {to je po wemu gra|eno. Naàlost, na dolazak bagera nije se dugo ~ekalo, ru{ewe je obavqeno ekspresno, naro~ito pred Titov dolazak u Kragujevac 1978. godine (vaqda da bi crveni grad i delom dokazao voqenom da je u svemu raskrstio sa pro{lo{}u). E, tada je zaokruèna dana{wa livada. Pored ostalog, sru{ena je izuzetna gra|evina - nekada{wi dom Ujediwene banke (vidi uokvireni tekst), zgrada prve gradske pivnice i jo{ nekoliko drugih koje }e stari Kragujev~ani prepoznati na fotografiji. Ne{to kasnije, ba{ na mestu doma Ujediwene banke postavqen je restoran pala~inkarnica Peron. Stavqene su {ine gde nikada pruga nije bila i vagon kuda nikada nije pro{ao voz, ali na praznoj livadi to je godinama jedini sadràj, pa ma kakav da je. Me|utim, livada nije jedini prostor po kome je uni{ten kompleks Stare ~ar{ije. Po planu Prodor nestala je i ve} pomiwana Qubi~ina ulica koja je povezivala dvor i stari gradski centar. Ona je bukvalno prese~ena izgradwom Hotela Kragujevac 1965. godine, onda je dodatno otkinuta podizawem novih stambenih zgrada u blizini hotela, tako da danas postoji samo Qubi~ino soka~e, slepo i unakaèno, a kako je Qubi~ina u-
UMESTO GRADITEQSKE BA[TINE U SRCU PRUGA NIKADA NIJE PROLAZILA
www.kragujevacke.rs
ZGRADA KREDITNOG ZAVODA, NAJVI[A U NIZU, SRU[ENA PRILIKOM SAVEZNI^KOG BOMBARDOVAWA 1944, POSLE RATA NA TOM MESTU OTVOREN JAVNI TOALET
, 25. 2013.
15

DANA[WI IZGLED TRGA
Po meri svih
Spajawe funkcije podzemne garaè i trga nad wom izvanredno je izvedeno u Strazburu. To je poznati trg Kleber, koji poti~e jo{ iz baroknog doba, s tim {to je vremenom primao i gra|evine drugih stilova, sve do savremene arhitekture, ali sve su u savr{enom skladu i kontinuitetu. Arhitekta Milanovi} pomno je izu~avao istoriju ovog trga i wegovo remodelirawe u skladu sa mewawem
biv{e Prosvete i gra|evina novijeg datuma poznata po imenu Bezistan. Za ovaj deo Milanovi} kaè da je primer dobrog, ~ak izvanrednog re{ewa jer je napravqen kontinuitet starog i novog. - Sre}a je da su sa~uvane Moskva i Prosveta, a Bezistan je primer, ne samo za Kragujevac, arhitektonskog sklada nasle|enih i novoizgra|enih objekata, ocewuje ovaj stru~wak koji istovremeno ima licence planera, urbaniste i arhitekte. Tu, dakle, ni{ta i ni po koju cenu ubudu}e ne treba dirati. Ovaj blok gleda se sa Zlatnom ruòm, koja je plod novije kockaste i betonske arhitekture, ovoj gra|evini svakako nije bilo mesto gde je nasa|ena, ali tu je - gde je. Vi{a sila! Sredi{ni deo celovite pe{a~ke zone, kako je vidi Milanovi}, jeste ve} detaqno opisana livada. Autor figurativno kaè da je upravo tu zaboden vrh ma~a u srce Stare ~ar{ije, a po{to je re~ o praznom i nefunkcionalnom prostoru, tu je i dobra prilika za vra}awe izgubqenog identiteta sredi{ta starog gradskog jezgra. - Moj predlog je da se ceo ovaj prostor opredeli za poslovni ili poslovno-hotelski kompleks, ali ne podizawem bilo kakvih novih kula ili nedefinisanih gra|evina. Pametnim kori{}ewem potencijala bloka kod Krsta, gde je kqu~ za otvarawe brave iza koje se nalazi dnevna soba Stare ~ar{ije grada, moè se na}i mesto i za istoriju i za sada{wost i budu}nost gradskog centra. Re{ewe je u aplicirawu starih fasada i stvarawu vizuelnih predstava objekata koji su se tu nalazili, a sa~uvane fotografije i druga arhivska gra|a dobro mogu posluìti u tu svrhu. Dakle, projektanti i investitori kojima bi bio poveren ovaj najzna~ajniji gradski blok imali bi imperativnu obavezu da rekonstrui{u fasade objekata koji
su tu postojali, kako bi se slika o Staroj ~ar{iji uspostavila u konti nu i te tu, pred la è Mi la no vi}. Ovaj poslovni kompleks istovremeno bi gledao prema trgu kod Krsta i remodeliranom trgu i parku kod suda (o tome kasnije) i imao bi unutra{wu komunikaciju otvorenu ka obe celine, kako dva trga ne bi bili izolovani. Kompleks bi, zatim, po Milanovi}u, svojim sadràjem popunio prazninu koja o~igledno postoji u centralnoj gradskoj zoni (razne uslu`ne delatnosti, kulturne manifestacije, zabava), a pretpostavka je da bi, zbog atraktivnosti prostora, bio i veoma isplativ sa stanovi{ta prihodovawa gradskog buxeta po osnovu prodaje i ure|ewa gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Na kraju, Milanovi} prezentuje i jedan doma}i model ili uzor za predloèno re{ewe. To je hotelsko-poslovni centar u Raji}evoj ulici u Beogradu, koji hvata i deo Knez Mihajlove u zoni do Kalemegdana. Na fasade projektovanog kompleksa upravo je apliciran izgled zgrada koje su tu nekada postojale, mada je kasnije na tom mestu bila okretnica za trolejbuse. Ovaj centar je zami{qen kao multisadràjan, sa podzemnom garaòm, trgovinama svih tipova, bankama, hotelskim kapacitetima, kulturom, zabavom. Wegova izgradwa se otegla, ali zbog sporova grada sa biv{im vlasnicima zgrada na tom potezu, a kvalitet arhitektonskih re{ewa nikada nije stavqen pod sumwu. Podzemne garaè i nadzemni sadràji Aleksandar Milanovi} potom daje predloge za formirawe zona saobra}aja, posebno javnog, i javnih parkirali{ta. Da po|emo od ovog drugog. Kao najcelishodnije re{ewe on predlaè izgradwu dve podzemne garaè, jedne pored suda gde je sada parking, ali i zahvatawem pros-
TRG KAO PARK I JAVNI PARKING
gradskih potreba i trendovima ìvqewa. Tako je u po~etku Kleber dosta li~io na park sa spomenikom i fontanom u centralnom delu. Potom je, po~etkom 20. veka, pretvoren u javni parking, {to se poklapa sa vremenom sve masovnije upotrebe automobila. U drugoj polovini pro{log veka nastaje potreba da se ispod trga izgradi velika podzemna javna garaà. Ona je napravqena, ali sa ulazima koji su bili na samom trgu, pa se po wegovom obodu odvijao dosta ìv saobra}aj. Centralni deo bio je namewen pe{acima, me|utim oni su bili kao u kavezu, okruèni prometnim ulicama i uz to izloèni zaga|ewu od automobilskih gasova. Kona~no je trg dobio sada{wi izgled i funkcije. Kompletno je pretvoren u pe{a~ku zonu, bez ikakvog saobra}aja, individualnog i javnog, jedino {to obodom Klebera prolazi jedna tramvajska linija, sa sporim reìmom kretawa i, naravno, bez zaga|ivawa sredine. Saobra}ajna komunikacija sa garaòm ispod povr{ine trga spu{tena je pod zemqu i izlazi, odnosno ulazi u garaù izme{teni su u zone koje okruùju Kleber. - Za{to Kragujevac ne bi iskoristio tako dobro strano iskustvo pita i istovremeno odgovara arhitekta Milanovi}.
GRADA JE BEZSADR@AJNA LIVADA S VAGON KAFEOM GDE
tora ispod livade, i druge ispod zelene povr{ine kod Skup{tine grada. Misli da bi tehni~ki izvodqivije i investiciono povoqnije bilo da se prvo gradi garaà ispred gradske ku}e. - Podzemna garaà kod suda izvodila bi se fazno, uporedo sa opisanom rekonstrukcijom bloka kod Krsta i osmi{qavawem trga od tog bloka ka robnoj ku}i Beograd, kao i parka ispred zgrade suda. Izgradwa ove ga- TRI DELA U ZONI STARE ÂR[IJE KOJE URBANISTI^KI I FUNKCIONALNO raè, ustvari, nije samo TREBA SLITI U JEDNU CELINU SA OBELE@JIMA STAROG KRAGUJEVCA re{avawe potreba za parkirawem, ve} je direktno vezana i za realizaciju trga iznad we, s tim {to taj trg nema smisla bez novih sadràja. Bude li prazan, samo sa jednim spomenikom, zna~i da niti ima remodelacije Stare ~ar{ije, niti on moè biti privla~an bilo kome, jer trgovi sluè za okupqawe qudi, a ko }e dolaziti na go plo~nik, pita Milanovi}. A ka ko bi ceo o vaj prostor bio namewen PROJEKAT HOTELSKO-POSLOVNOG CENTRA U RAJI]EVOJ ULICI U BEOGRADU iskqu~ivo pe{acima, KAO MOGU]I UZOR REMODELIRAWA STARE ÂR[IJE, Milanovi} predlaè i UZ FASADNE APLIKACIJE OBJEKATA KOJI SU PORU[ENI takve pristupe vozila podzemnoj garaì da se izbegnu svi metropola, ta~nije regulacijom interesovaniji bi trebalo da bukontakti saobra}aja sa pe{a~kom trga Kleber u Strazburu, koji je i du gradski planeri i pojedinci i zonom i budu}im trgom kod suda. ina~e model izvanrednog sklada institucije koji donose odluke o - Po mom vi|ewu, jedan ulaz/izstare barokne i savremene arhiliku i funkcijama grada, jer, laz u ovu garaù bio bi u Vi{witekture i stavqen je na listu UNako }emo po{teno, dosta je bilo }evoj ulici, izme|u zgrada PoESKOVE svetske kulturne ba{tii ru{ewa, i eksperimentisawa, i {te i Telekoma. On bi i{ao ispod ne. Uz pa`qivo ~uvawe nasle|a, welutawa, a Kragujevac se sve vi{e Ulice kraqa Petra, a polazio bi od gov koncept vi{e puta je mewan udaqava od svoje bogate i vredne Lepeni~kog bulevara, ali tako (videti uokvireni tekst), a u druurbane i arhitektonske auten{to bi se na ovoj saobra}ajnici goj polovini pro{log veka ispod ti~nosti. kod ]iftine }uprije uradio krutrga je izgra|ena velika podzemna - Arhitektura prostora mora `ni tok. Tako bi se, s razlogom, magaraà u koju vozila pristupaju tase re{avati strate{ki, ba{ kao i lo usporio saobra}aj u bulevaru ko|e podzemnim saobra}ajnicasvaki korak koji sam predloìo. i omogu}ila komunikacija sa podma koje po~iwu izvan velikog plaZna~aj povratka identiteta Stare zemnom garaòm, obrazlaè svoj toa namewenog iskqu~ivo pe{a~ar{ije, koji bi svaki evropski predlog Milanovi}. cima. grad s ponosom predstavqao kao Drugi ulaz/izlaz u garaù bio Ovim predlozima nisu iscrsimbol trajawa i postojawa, probi iza zgrade suda iz Ulice Nikopqene sve dobro obrazloène i budio je moj li~ni i profesiole Pa{i}a, na mestu gde je sada obja{wene ideje arhitekte Aleknalni motiv, mada tvrdim da je re~ rampa za pristup internom parkisandra Rudnika Milanovi}a, ali o op{tem dobru - da grad ne unirali{tu. wegova studija je na javnom uvidu {ti svoje korene, zakqu~uje magiI za ovo re{ewe autor se poslui dostupna svima koje ova matestar arhitekture Aleksandar Rudìo dobrom praksom evropskih rija interesuje. Naravno, najzanik Milanovi}.
16
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
U Kragujevcu je ODLAZAK LEGENDE - VLASTIMIR KOVAÊVI] - VLASTA KOVA^ (1934 2013.) nedavno preminuo jedan od najpoznatijih sportskih radnika na{eg grada, ko{arka{ i trener Vlastimir Kova~evi}, koga su svi na{i sugra|ani zvali Vlasta Kova~. Kao igra~ bio je izuzetno uspe{an, slavna kragujeva~ka zlatna desnica, a kao trener dva puta je svoje ko{arka{ice uvodio u Prvu ligu SFRJ
a àlost, generacijama poznatih kragujeva~kih basketa{a na nebeskim ko{arka{kim terenima nedavno se prikqu~ilo jo{ jedno veliko sportsko ime. Legendarni igra~ i trener Vlastimir Kova~evi}, koga su svi sugra|ani oslovqavali iskqu~ivo sa Vlasta Kova~, preminuo je 9. jula. ôvek za koga su svi, od wegovih savremenika, saigra~a i prijateqa, do brojnih generacija na{ih igra~ica i igra~a koje je trenirao i izveo na ko{arka{ki put zdu{no tvrdili da se rodio za ko{arku, radio za ko{arku i ìveo za ko{arku, prenose}i svoje iskustvo svima koji su imali sre}e da im on bude trener, obeleìo je ~itave decenije kragujeva~ke igre pod ko{evima, od wenih pionirskih dana do nekih od najve}ih uspeha. stovawa... obeleì}e wegovo detiwstvo i zbog toga Vlasta nikada nije voleo pozori{te jer ga je odvajalo od roditeqa. Otac Miodrag ro|en je u Kragujevcu, glumio u Beogradu, gde je i upoznao suprugu Ruìcu koja je tada bila studentkiwa. Oboje su bili ~lanovi poznatog @ivoti}evog putuju}eg pozori{ta. Zajedno prelaze u ni{ko pozori{te u kojem je Miodrag stekao status prvaka drame, koji ga nije za{titio u jesen 1944. godine kada su oslobodioci streqali glumce po Srbiji. Majka Ruìca sa malim Vlastom prognana je u Prizren, odakle su je izvukle poznate kolege Salko Repak, koji je cenio wenu glumu i {kolski drug iz {aba~kih gimnazijskih dana Qubi{a Jovanovi}. Poslata je u Zaje~ar da osnuje tamo{we pozori{te, tada Narodno pozori{te Timo~ke krajine ~iji je bila i upravnik. Me|u prvima je prepoznala talenat legendarnog Zorana Radmilovi}a, daju}i mu {ansu da zaigra u teatru, kao i na{em dugogodi{wem prvaku Budi Jeremi}u. Gluma~ki put je Vlastinu majku Ruìcu kasnije vodio u Kragujevac, Bawa Luku, Tuzlu... I tako se po pri~i prijateqa mladi Vlasta 1952. godine preselio u Kragujevac. Majka i on stanovali su u jednoj sobi u na{em pozori{tu. Po se}awu savremenika jo{ tada u gimnazijskim danima uo~en je wegov redak talenat za ko{arku. Profesor Raca Kosti} pomogao je da ovaj mladi} brz kao muwa i temperamentan kao struja postane jedan od najboqih igra~a koje je Kragujevac zapamtio. Jo{ kao mlad profilisao se na mestu beka, no-
Ko{arka je bila ~itav w
PRVA PETORKA KO[ARKA[A ZASTAVE KOJA JE U[LA U SAVEZNU LIGU: ZAGINAC, VLASTA KOVA^, [PACER, GAWA I MIMA
sio jedanaesticu, a kragujeva~ki navija~i i kolege zvali su ga zlatna desnica jer je sa centra postizao ko{eve. Vanserijski dar - Da su postojale trojke on bi tada bio car, tvrde wegovi saigra~i (vidi antrfile). Na mestu kapitena kluba koji je mewao ime (uz razna fuzionisawa), od [umadije, preko Zastave do Radni~kog, bio je od 1952. do 1969. godine. Ni dvogodi{wi odlazak u vojsku 1954. godine u Ceqe nije prekinuo Vlastin bliski kontakt sa ko{arka{kom loptom. Igrao je za armijsku oblast (ne samo ko{arku, ve} i rukomet i {ah), a kapetan Uzelac omogu}io mu je da iako vojnik aktivno igra u slovena~kom tre}eliga{u, od kada datira wegovo veliko prijateqstvo sa legendarnim Ivom Daneuom. Iako mu je nu|eno da ostane u Sloveniji, nije èleo da ostavi samu majku koja se 1956. godine kao i on vratila u Kragujevac kao glumica posle anga`mana u bosanskim teatrima. Po dolasku iz vojske nastavqa igra~ku karijeru jo{ punih 13-14 godina u Kragujevcu i sa timom ~iji je bio kapiten, tada ve} Zastavom, dva puta ulazi i igra savezni rang one velike Jugoslavije, prvi put 1959., a drugi put 1963. godine. Godinu dana po povratku iz armije ven~ava se sa svojom suprugom Brankom, a dve godine kasnije rodio im se i sin Borivoje Borko. Iste godine kada se vratio iz vojske (zavr{io je Ekonomsku {kolu, {koluju}i se uz rad) zaposlio se u op{tini kao slu`benik, slu`buju}i prvo u komunalnoj inspekciji, a kasnije u upravi prihoda i sa tog mesta je oti{ao u penziju 1991. godine. Bogata trenerska karijera Po prestanku igra~ke po~iwe wegova jo{ bogatija i raznovrsnija trenerska karijera. Trenirao je mu{ku ekipu Radni~kog (tada su se igrale utakmice u Tehni~koj {koli) i u sezoni 1973/74.
VLASTIMIR KOVAÊVI] VLASTA KOVA^ ÎTAV @IVOT POSVETIO KO[ARCI
Ali, koliko god su wegov ìvot i karijera bili bogati, plodni i uspe{ni, wegovi po~eci, a naro-
~ito detiwstvo, bili su te{ki. Ro|en je 19. jula 1934. godine u Ni{u u gluma~koj porodici (wego va sta ri ja sestra Zagorka Bogdanovi} Zaza nastavila je porodi~nu tradiciju kao glumica u Zrewaniskom po zo ri {tu). Kr {ten je u Vrwa~koj Bawi u kojoj su otac Miodrag i majka Ruìca igrali na tamo{woj let woj, baw skoj sce ni. Stalna putova wa, pro be, premijere, predstave, go-
KOVAÊVI] KAO KAPITEN PRIMA PEHAR ZA ULAZAK ZASTAVE 1959. GODINE U PRVU SAVEZNU LIGU
VLASTA KOVA^ (POD KO[EM) U DUELU SA RATOM TVRDI]EM I SKANSIJEM
Sjajan {uter, kapiten i najboqi igra~

Vremena kada je Vlasta Kova~ kao igra~ harao pod ko{evima i stekao nadimak kod navija~a zlatna desnica jo{ pamte wegovi saigra~i Gawa, Fitiq, [pacer... - Bio je sjajan ne samo kao ko{arka{, ve} i kao ~ovek. Nikada se nije sa nekim posva|ao, konfrontirao... Imao je uzre~icu Odli~no batice, odli~no. Iako mu kasnije mnogi to nisu priznavali, kao igra~ bio je jedan od najboqih. Da su tada postojale trojke Vlasta Kova~ bi bio car, iskren je wegov prijateq Miodrag Proti} - Mi{ko Fitiq.
Godine provedene na ko{arka{kom terenu urodile su ne samo velikim i doìvotnim prijateqstvom, nego i kumstvom sa saigra~em Milanom Dimitrijevi}em [pacerom. - Jo{ kada je 1952. godine osnovan ko{arka{ki klub [umadija Vlasta Kova~ je bio jedan od wegovih prvih igra~a. Bio je ne samo jedan od prvih, ve} i jedan od najboqih, podse}a wegov kum i saigra~ od 1953. godine, poznati kragujeva~ki advokat [pacer, ukazuju}i na ~iwenicu da je, od kada je u Kragujevcu 1954. godine uveden izbor za najboqeg sportistu [umadije, Kova~evi} bio ve} na toj prvol listi od deset sportista (za najboqeg je progla{en bokser Slavko Sorgi}) i to kao tre}eplasirani. Po [paceru, bilo je to druga~ije vreme kada su se na{i ko{arka{i, amateri nerazdvoj-
KUMOVI NA TERENU - KOVA^ (BROJ 11) I [PACER (BROJ 7)
no druìli i provodili sportske dane. - Kod nas nije postojala zavist me|u igra~ima, ve} samo veliko drugarstvo. Svi smo se voleli i na{a prijateqstva iz tih, igra~kih dana nastavqena su i po zavr{etku karijere. Posle utakmica, a mrtvi umorni smo se vra}ali vozom, naivno i nevino, mladi}ki smo znali da se beskrajno radujemo postignutoj pobedi ili da patimo i àlimo zbog izgubqene utakmice, tvrdi [pacer, koji je uz svoga kuma Vlastu i Zaginca, Gawu Milojevi}a i Mimu Dobri~i}a bio ~lan prve petorke tada{we [umadije/Zastave koja je 1959. i 1963. godine igrala Prvu saveznu ligu Jugoslavije. I on se slaè, poput Kova~evi}eve porodice, da je Vlasta Kova~ ~itav svoj ìvot posvetio i dao ko{arci.
www.kragujevacke.rs
1977/78. godine kada se ve} igralo u, tada novoj, Hali Jezero. Zbog velike i jake konkurencije Radni~ki je u saveznom rangu oba puta bio samo po sezonu. Veliki uspeh i profesionalno priznawe Vlasta Kova~ je doìveo kada je postavqen za pomo}nog trenera ènske ko{arka{ke reprezentacije u kojoj su bile selektovane i wegove igra~ice, kao pomo}nik legendarnog Petra Bezeqa. - Bio je veliki entuzijasta. Sam je igra~icama pravio brojeve i od skaja iskrajao imena za dresove. O svojim sportskim u~enicima, bilo da su u pitawu bile devoj~ice ili de~aci, brinuo je kao otac, prate}i pomno wihov razvoj i probleme, od {kolskih, sportskih, ìvotnih..., kaù wegova supruga Branka i sin Borko. Nije bilo u gradu kluba ili ko{arka{kog kolektiva koji nije posezao za stru~nom i profesionalnom pomo}i Vlaste Kova~a, tako da je trenirao i ènsku ekipu Zastave, mu{ku Studenta i bio trener ènskog tima [umadije kada je ovaj klub osnovan po~etkom devedesetih godina. âk je jedno vreme vodio i mu{ku selekciju kragujeva~kog Udruèwa gluvonemih i to do takmi~ewa i turnira saveznog ranga sredinom osamdesetih godina. Cewen u savezu
, 25. 2013.
17
IN MEMORIAM
egov ìvot
VREMENU, QUDIMA I BIQCI
EKIPA KRAGUJEVA^KIH KO[ARKA[A KRAJEM PEDESETIH U BUGARSKOJ (KOVAÊVI] TRE]I S DESNA)
godine uveo ih u Drugu saveznu ligu - Grupa Istok, vode}i selekciju u kojoj su igrali neki od najpoznatijih kragujeva~kih ko{arka{a. Kao trener Vlasta Kova~ je jo{ ve}i uspeh imao sa ènskom ekipom Radni~kog. Generaciju devoj~ica koju je selektirao po osnov-
Kraj trenerske karijere devedesetih godina nije zna~io wegov raskid sa voqenom ko{arkom. Dugi niz godina sve do 2003. bio je delegat Ko{arka{kog saveza Srbije. Bio je cewen i priznat od saveza Jugoslavije i Srbije, druè}i se, sti~u}i i razmewuju}i profesionalna znawa sa @eravicom, Batom \or|evi}em, Mirkom Novoselom sa kojim je razmewivao iskustva o ameri~koj ko{arci. - Nikada se nije ni{ta de{avalo u Beogradu, a da mu iz saveza ne po{aqu pozivnicu, prise}aju se ~lanovi wegove porodice. Iako supruga i sin ne èle to da pomiwu, nije tajna da je u na{oj ~ar{iji bio ne mali broj onih KAO TRENER MU[KE EKIPE RADNI^KOG KOJU JE UVEO U DRUGU qubomornih na Kova~eve LIGU GRUPA ISTOK rezultate i priznawa koja su stizala iz mati~nog saveza. Ali, takva je ~ar{ija, svaka, pa i na{a sve se pra{ta sem uspeha. Ali, ono ~ega se Kova~eva porodica ne libi da prizna je to da je ko{arka bila ~itav wegov ìvot. - On je celog sebe predavao ko{arci, beskompromisno i kompletno. Zbog toga nikada nisu izostajali wegovi igra~ki i trenerski rezultati i uspesi, ali zato smo ga mi, porodica, imali toliko malo. Samo ga je ko{arka imala do kraja, kaù supruga Branka i sin Borko. PRVA GENERACIJA KO[ARKA[ICA RADNI^KOGU PRVOJ LIGI - SEZONA 1975/76. Za svoje sportske uspehe Vlastimir Kova~evi} progla{en je i za zaslu`nog gra|anina Kragujevca. Na opra{taju od wega u prisustvu brojnih prijateqa, kolega, sportista i po{tovalaca wegovog dela, porodi~na prijateqica profesorka Goca Radovi} nadahnuto je zavr{ila svoj govor re~enicom: Pozdravi nam tamo sve na{e Savku, Zaginca, Vrbu, Paju ]irovi}a, Mimu, Dambu, Xixija, Racu, Stevu @ilovi}a..., jer se svojim nekada{wim saigra~ima prikqu~io i on Vlasta Kova~. Vlastimir Kova~evi} Vlasta Kova~ sahrawen je 11. jula na Varo{kom grobqu. DRUGA GENERACIJA KO[ARKA[ICA RADNI^KOGU PRVOJ LIGI - SEZONA 1977/78.
nim {kolama (trenirali su u {koli Svetozar Markovi}) predvodio je punih {est-sedam godina od {kolskih klupa do prve savezne lige u koju ih je uveo u sezoni 1975/76. godine, igraju}i po {kolskim salama i u Velikom parku. Ovaj uspeh Kova~ je ponovio sa igra~icama Radni~kog u sezoni
Drvo sa dalekim pam}ewem

Gasi se jo{ jedan gradski medij - posebne vrste. Proletos nije olistalo vreme{no drvo kod ulaza u Balkan, sada su mu grane sasu{ene i jadne, pod wima nema hlada, mada jo{ obavqa va`nu informativnu funkciju: sa wegovog stabla Kragujev~ani saznaju ko se upokojio, kome se i kada izdaju parastosi. Tako je ve} decenijama. Balkansko drvo ispratilo je na stotine svojih sugra|ana i izdràvalo bol ubada~a, rajsnadli i ekser~i}a kojima su umrlice ka~ene na wega. Drvo kod Balkana, to je staro varo{ko pravilo, bilo je rezervisano za gradske face, {to bi se nekada reklo - ~ar{ijance (i ~ar{ijanke), uglavnom balkance, ali ne samo wih. êsto su umrlice lepqene jedna preko druge, jer prostor je ograni~en, mada su qudi pazili da ne prekriju neku taze, ili onu koja tek najavquje da}u. Jasno, to je deo stare, dobre ~ar{ijanske kulture. Kraj drveta prolaznici i danas zastaju, informi{u se o novostima ko je skon~ao. Vi{e umrlica ima na grobqanskim i crkvenim kapijama, ali one su drugog tipa, ako se i mrtvi mogu deliti po tipovima. A mogu! Drvo kod Balkana bilo je predodre|eno za stare Kragujev~ane, neka oproste svi ostali. Uzgred, oni su ve} izborili primat u gradu - za ìvota. Povremeno su gradski higijeni~ari, po zadatku za koji su pla}eni, ~istili stabla drve}a i bandere od ~ituqa, malih oglasa i drugih plakata. Gre{na im je bila du{a {to su skidali i umrlice sa drveta kod Balkana, ali vaqda im niko nije rekao da je to stvarno gradski medij koga ne treba dirati. Sada }e, verovatno, ~im tzv. hortikulturni radnici vide da je drvo kod Balkana biolo{ki mrtvo, poslati motorne testere da ga uklone. Jedno sli~no, nekoliko metara iznad, ali koje nije bilo najva`nije, ve} je doìvelo takvu sudbinu. Na wegovo mesto pre ~etiri-pet godina zasa|ena je mladica, na sre}u i preìvela je, ali weno stablo je jo{ omaleno, nedovoqnog obima za format ~ituqe. Uz to, nije to isto, jer tradicija se stvara godinama. Kad bi drvose~e do{le sutra, sa odrubqenim drvetom kamion bi odvezao i sveà tu`na se}awa na Pepija, Rileta, Ivana, Matu, Pavku, @iru, Purinca... Oni su odskora pod lakom ali crnom zemqom, du{a im se jo{ vija ~ar{ijom, a balkansko drvo, i ovako sasu{eno, na svoj na~in ~uva uspomenu na wih. Pesni~ka du{a mo`da bi rekla - i ono àli, saose}a, jer je godinama nadgledalo te sugra|ane pod svojim kro{wama. Obi~no kaèmo da je smrt neminovnost, misle}i na qude, ali za{to ne i na biqke. U ovoj pri~i, izme|u qudi, balkanaca, i drveta, balkanskog, kao da postoje uporedne sudbine: zajedno nestaju, a novi soj qudi i nove sorte zasada izgleda da nikada ne}e li~iti na one stare. Drvo balkansko, po~ivaj i ti u miru. PS: Ovaj tekst napisan je u ponedeqak popodne, kada je napravqena i fotografija. U utorak izjutra do{li su testera{i, odsekli ga i odvezli. Kaù da je prisutna konobarica iz Balkana plakala. Ima}e jo{ ko da ga àli, zasluìlo je.
18
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
SIGURNOST HRANE ZA BEBE
Mleko koje smrdi

Kako se na rafu dràvne apoteke na{lo mleko za bebe kome je rok istekao pre pet meseci
do tada rado konzumirao. U po~etku su smatrali da dete nije gladno, ali kada je mali{an ostao uporan u odbijawu hrane posumwali su da ne{to nije u redu. Pa`qiviji uvid im je otkrio da je te~nost u fla{ici gorka i da neprijatno miri{e. Isti neprijatan miris riPraksa da se u rafovima radwi na|e roba kojoj je pro- be imala je i smesa u kesi. Zbuweni Aleksi}i su tek ta{ao rok trajawa nije ne{to {to izaziva veliku pa`wu da pogledali i konstatovali da je rok upotrebqivosti javnosti naviknute na svakojake trImpamila 1, kupqenog 16. jula u agova~ke marifetluke. Zbog toga nipoteci [umadija u Kara|or|evoj koga ne uzbu|uje ni {to u ovakvim ulici, istekao 11. februara ove slu~ajevima izostaju ozbiqne sankgodine. cije koje bi trebalo da posluè kao Sre}na {to je dete pojelo samo 50 opomena onima koji poku{avaju da grama koji mu nisu pri~inili zarade igraju}i se tu|im zdravqem. zdravstvene probleme, baka SlaviU klimi nebrige i neodgovornosti ca je smatrala da joj neko, ipak, dutrka za profitom poni{tava zakonguje obja{wewe i izviwewe. Takav ske obaveze i moralne norme, pa ono stav, me|utim, nisu imali u apote{to je nekad bilo nezamislivo poci. Umesto da pokaù brigu za zdrastaje uobi~ajeno. Onome ko pazari ni vqe deteta, apotekari su traìli ramesto gde kupuju ni namena proiz~un i dokaz da je pomenuti proizvod voda ne garantuju da ne}e biti prekupqen kod wih, a imali su i privaren. medbi i {to je kutija pohabana. Da je ovo znala Slavica Aleksi} Da bi dobila nazad 371 dinar ova ne bi dvomese~nom unu~etu bez razKragujev~anka je morala da potraì mi{qawa pripremila i dala hranu ro|aku koja je detetu poklonila hraza bebe kupqenu u dràvnoj apotenu koja je, na sre}u, sa~uvala ra~un, ci. i da se vrati u apoteku sa dokazima. SPORNA KUTIJA IMPAMILA 1, Veruju}i da je ono {to se nalazi KUPQENA 16. JULA, A ROK JOJ Pre toga svratila je u na{u redakna rafovima apoteka pouzdano i ISTEKAO 11. FEBRUARA ciju da izrazi revolt zbog onoga zdravstveno ispravno, porodica A{to je doìvela, ali i da ukaè na leksi} je bila poprili~no iznena|ena {to wihov na- bespomo}nost sa kojom se suo~avaju gra|ani koji ne znajmla|i ~lan, beba, odbija da pije Impamil 1, koji je ju ko je duàn da ih za{titi. J. S.
MALI[ANI PRED POLAZAK U KAMP
DECA VETERANA NA LETOVAWU
Druèwe i u~ewe u prirodi

Zahvaquju}i Udruèwu ratnih veterana, invalida i porodica palih boraca desetoro de~aka i devoj~ica, deca wihovih ~lanova, uputilo se pro{log petka put Poàrevca. Oni }e do kraja jula sa jo{ blizu stotinu svojih vr{awaka boraviti u kampu koji je organizovalo tamo{we udruèwe Patriotski front. - Kamp je osmi{qen poput izvi|a~kog, ali je ujedno sportski, rekreativni, zabavan i edukativan. Ciq je da deca, koja zbog materijalne situacije nemaju mogu}nost da tokom letweg raspusta negde otputuju, barem desetak dana borave u prirodi, upoznaju se, druè se i ne{to nau~e. Namewen je de~acima i devoj~icama starosti od 10 do 15 godina. Ove godine uspeli smo da, zahvaquju}i Skup{tini grada i [umadija sajmu, obezbedimo da otputuje desetoro dece iz najugroènijih porodica, kaè Dragan Pavlovi} iz Udruèwa ratnih veterana, invalida i porodica palih boraca u Kragujevcu. Pored dece iz Srbije u kampu }e boraviti i mali{ani iz Republike Srpske, a specijalni gosti ove godine su i deca iz moskovskog Kul tur no u met ni~ kog dru {tva Zlatna kapija. - U pitawu je tradicionalni program koji se organizuje ve} ~etvrtu godinu za redom. Deca }e biti sme{tena u {atorima, {to je za wih posebno interesantno, a pored izvi|a~kih aktivnosti i u~ewa snalaèwa u prirodi, ima}e priliku i da u~estvuju u radionicama iz oblasti ekologije, prevencije bolesti zavisnosti, ali i istorije, kulture i tradicije. Naravno, bi}e organizovana i sportska takmi~ewa, kao i kulturno zabavni program, kaè na{ sagovornik. Kamp Sabor 2013 u Etno selu Tulba traje od 20. do 30.jula. M. O.
NEOBI^NA SPOSOBNOST DEVOJÎCE
Za wu se lepe metali
Milica Vasovi} slu~ajno je primetila da je magnet za metalne predmete, ali i da ovu ve{tinu moè da prenese na druge
Jedanaestogodi{wa Kragujev~anka Milica Vasovi} je i obi~na i neobi~na devoj~ica. Leto provodi u Dragobra}i, od jeseni }e u peti razred osnovne {kole. Voli da vozi bicikl, tr~i, pliva, ima dve kuce, jari}e, neguje ruè, a u ba{ti i svoju leju qutih papri~ica. Snalazi se i u kuhiwi, odli~no pravi krofne i kiflice. Ovo dete prodornog pogleda i {irokog osmeha, zapravo, kao da ima vi{ak ìvotne energije, a da je tako svedo~i i neobi~na sposobnost wenog tela da, kao magnet, privla~i metalne predmete, ali i da svoju energiju prenese na druge. - Ne znam od kada moj grudni ko{ privla~i metal, ali po~etkom pro{le godine to je prvo primetila moja drugarica Milena. Igraju}i se sa metalnim novcem i zatvara~ima od piva primetili smo da oni ostaju zalepqeni na mojim grudima, ali ne i kod we. Onda sam iz radoznaosti po~ela da na sebi zadràvam viqu{ke i ka{ike. To sam pokazala uku}anima, pa onda i u bifeu u Dragobra}i. Qudi su su se ~udili i to im je bilo zabavno, pri~a Milica. U po~etku nisu joj verovali, mislili su da vara i da koristi neke lepkove, ali kada je uspela da svoju sposobnost prenese i na drugog svi su po~eli, kako kaè, da je uvaàvaju. -Do{ao sam da pomognem oko klawa sviwe, kada mi je Milica pokazala svoje mo}i, ja sam probao i nisam uspeo. Onda me je ona malo izmasirala le|a i ja, bogami, po~eh da sakupqam escejg i otvara~e od piva! Ipak, taj dar izgubio sam posle desetak dana, ispri~ao
JUBILEJ FUDBALSKOG KLUBA U RESNIKU

ZA WU ZABAVA, ZA DRUGE ÛDO: MILICA KAO MAGNET nam Vlasta Igwatijevi}, poznanik Mili~ine porodice. - Mene je masirala vi{e puta, ko~ili mi se prsti na nogama i le|a i bogami me popusti, hvali se baka \eka. Ina~e, Milici je èqa da upi{e medicinsku {kolu ili da se bavi frizerajem. M. I.
Osam decenija FK Budu}nost

Jedan od najstarijih seoskih klubova u [umadiji, FK Budu}nost iz Resnika slavi vredan jubilej, osam decenija od osnivawa 1933. godine. Tim povodom od 25. do 28. jula u selu se organizuje turnir koji nosi ime Radi{a \or|evi} Piòn, a u~estvova}e doma}i FK Budu}nost, FK Sloga iz Desimirovca, FK Jedinstvo iz Petrovca, FK Srbija iz Ili}eva, FK Seqak iz Cvetojevca, i FK Vinogradi iz Kragujevca. Najboqe tri ekipe bi}e nagra|ene peharima, kao i najboqi strelac i najboqi golman turnira. Utakmice se igraju svakog dana od 16 i 18 ~asova, a u nedequ, 28. jula, finale i utakmica za tre}e mesto. Pokroviteq ovog turnira je Fudbalski savez grada Kragujevca. M.P.
POVODOM TEKSTA O SU\EWU DOBRIVOJA SRE]KOVI]A
Hvala za ~iwenice koje nismo znali

Kao va{i stalni ~itaoci i posetioci kafea Skaut 11, javqamo se povodom ~lanka u broju 216 pod naslovom Maratonski proces Dobrivoja Sre}kovi}a. Zahvalnost dugujemo va{em na{em listu za informacije i ~iwenice koje nisu znali ni najbliì prijateqi g-dina Sre}kovi}a, uz konstataciju pa qudi da li je to mogu}e. Name}e se logi~no pitawe: [ta bi se dogodilo da se ovako ne{to ne~uveno desilo fudbalskom sudiji iz Podgorice u Kragujevcu, a da je nadleàn sud u Podgorici? Navedeno pitawe se odnosi na dràvne i pravosudne organe, kao i na sredstva javnog informisawa. Na{a reakcija proizvedena je iskrenim i objektivnim informacijama i ~iwenicama koje su direktno vezane za ovaj slu~aj. îta}emo vas jo{ vi{e, a na{em Sre}ku, divnom ~oveku i ìvoj legendi, svu sre}u ovog sveta èlimo od srca.
www.kragujevacke.rs
, 25. 2013.
Kultura
19
TRADICIONALNI INDONE@ANSKI PLES
Od Sumatre do Jave
Indoneànska kulturno-umetni~ka grupa Krida Budaja sa Univerziteta u Indoneziji gostova}e u subotu, 27. jula u Kragujevcu, u sali Pozori{ta za decu. Krida Budaya je studentska organizacija koja ima za ciq da ~uva i predstavqa tradicionalni indoneànski ples. Osnovana 1983. godine, grupa nosi ime vode}eg indoneànskog univerziteta i u~estvovala je na nekoliko takmi~ewa i festivala u Indoneziji i inostranstvu. Vremenom, Krida Budaya je prerasla u presti`nu igra~ku grupu koja se fokusira na {ire plesne perspektive. Weni ~lanovi ne izvode samo indoneànske tradicionalne plesove, ve} tako|e i moderan i savremeni ples. Ova grupa, predstavqa ne samo tradicionalne plesove, ve} i sveobuhvatni pregled indoneànske tradicije, iz Akeh regiona na Sumatri, pa sve do Jave i Papue. Kostimi su izuzetni i potvr|uju indoneànski moto jedinstvo razli~itosti. Prezentacija kostima prikazuje razli~ite pejzaè, qude i obi~aje koji postoje na 14.508 ostrva u ovoj zemqi, a Sumatra, Borneo, Java su najpoznatiji. Oni su duboko ukoreweni u religiju i ritualne oblike umetni~kog izraàvawa kao sredstvo komunikacije sa nepoznatim silama. Muziku karakteri{e stalno prisustvo malih gongova koji se sastoje od dva ili tri bubwa i nekoliko varijanti ksilofona. Ples ~esto opisuje epizode iz Hindu istorije, a karakteri{e ga spoj razli~itih regionalnih kultura. Pokreti se odlikuju visokom precizno{}u, izvode se vratom, zglobovima i rukama. Svake godine rekonstrui{u svoj repertoar i predstavqaju program koji je inspirisan wihovim istraìvawem kao i kulturnim bogatstvom wihove zemqe. Dobitnici su brojnih nagrada na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu a nastupali su i na festivalima {irom sveta.
a uvreèna pravila o neuspe{nosti dvoranskih kulturnih de{avawa uleto mogu i da ne vaè potvr|uje predhodna nedeqa u SKC-u. Porodica bistrih potoka, premijera Rucanteove Mu{ice (reìja M. êr), promocije kwiga Pola Polanskog i Tariku Abaza Etene{a, uz najavqenu promociju nagra|ene kwige pesama Nenada Gli{i}a (26. juli u 19 ~asova) Pun su {e{ir.
LETWA STRUJAWA U SKC-U
Dasi sveta
Polanski je vi{e godina proveo sa Ciganima [panije, Indije, ê{ke, Bosne i Hercegovine, a 1999. je kao savetnik UNHCR-a oti{ao na Kosovo. @ive}i u logorima za raseqena lica kao jedini koji nije bio Rom, beleìo je pri~e i stradawa romske polulacije posle dolaska NATO-a na Kosovo. Ciganski taksi je u stvari potresni iskaz o sudaru obi~aja, tradicija, romske kulture i savremenog sveta. Autor krajwe pojednostavqeno, dokumentaristi~ki, sa ~estim kori{}ewem direktnog romskog govora i sa citatno{}u do~arava su{tinu paradoksalnih situacija u kojima se de{avao neprestano, u svako doba dana i no}i, voze}i ih svojim kombijem, ìve}i na wihov na~in. Kwigu su svojim radovima oplemenili i romski autori Bajram Mehmeti (slikar) i Mirandija Gizdi}, koja je nau~ila engleski i postala savetnik UN-a za romska pitawa. Kwiga je iza{la dvojezi~no, engleski srpski, a prevod je uradio Vojo [indoli}.
Altruisti~ki taxi
Ameri~ki pesnik, romanopisac, publicista, humanista i globtroter Pol Polanski (1942) predstavio je svoje, rekli bismo, celokupno delo sa posebnim osvrtom na boravak na Kosovu i humanitaran rad i ìvot sa Romima. Tako je i nastala veoma obimna kwiga pesama Ciganski taksi koja je bila centralna tema ve~eri. Ina~e, Polanski je autor, zavidnih, osamnaest zbirki pesama, devet publicisti~kih kwiga i jednog romana. Trenutno je nastawen u okolini Ni{a, jer je zbog svog humanitarnog rada i nepristrasnih izve{taja postao nepoèqan u SAD-u.
Nikola Tesla kao filozof

Mladi autor iz Etiopije Tariku Abaz Etene{, pravoslavac, predstavio je svoj eksperimentalni roman E es and Mist (O~i i magla, roman jo{ nije preveden). Autor je specijalni gost Centra Tesla iz Beograda, koji se bavi prou~avawem domena Tesline filozofije, {to je i centralna tema Etene{ovog romana. O~i i magla su pri~e o mladom psihijatru kome se u kratkom vremenskom periodu de{avaju stvari koje iz korena mewaju wegovo ìvotno stanovi{te. Gubi verenicu, upoznaje
neobi~nog, autisti~nog de~aka koji ima posebnu sposobnost da ~ita misli drugih, produbquje iskreno prijateqstvo sa starim {kolskim drugom i na kraju saznaje da se u svetu stvara i deluje jedna mreà posebnih qudi heroja. Oni svojim li~nim primerom mewaju svoju okolinu i predstavqaju istinsku nadu ~ove~anstva. Svi su inspirisani na posredan ili neposredan na~in Teslinim primerom. Kako autor o kwizi kaè ... roman koji poku{ava da pokrene diskusiju o nekim od istaknutih tema dana{wice: dejstva energije i wenih uticaja na na{ svakodnevni ìvot, kao i potrebe promene tih uticaja zarad vi{ih ideala qudske solidarnosti... krajwe je vreme da svet ozbiqno sagleda re{ewa koja je pre pola veka predlagao Nikola Tesla, jer koncept slobodne energije i metafizi~ki i bukvalno poziva ~ove~anstvo na oslobo|ewe od uloge potro{a~a izmanipulisanog kanalima snabdevawa energijom, preuzimawa uloge slobodne du{e koja mora da u~estvuje u izgradwi boqeg sveta. R. [ARENAC
LAGUNA NAGRA\UJE
VULKAN IZDAVA[TVO NAGRA\UJE
Porodi~na pri~a
Novi roman Haleda Hoseinija A planine odjeknu{e je nezaboravna pri~a o traèwu onog izgubqenog deli}a koji pronalazimo u drugima. To je duboko dirqiva pri~a o tome kako volimo, kako brinemo jedni o drugima i kako na{e odluke odjekuju pokolewima. Dva ~itaoca Kragujeva~kih, dobi}e ovu kwigu, a potrebno je da u petak, 25. jula, pozovete 333 116, posle 11 ~asova ujutru. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u kwiàri Delfi u pe{a~koj zoni. Posle {est godina pisawa Haled Hoseini je izjavio o ovom romanu: Moja prva dva romana su, u su{tini, pri~e o o~evima i majkama. Moj novi roman je tako|e vi{egeneracijska porodi~na pri~a, ali ovog puta se bavi bra}om i sestrama, i na~inom na koji se vole, povre|uju, izdaju, po{tuju i `rtvuju jedni za druge. Roman po~iwe u Avganistanu, 1952. godine. Abdulah i wegova sestra Pari ìve sa ocem i ma}ehom u zaba~enom selu. Otac je u ve~itoj potrazi za poslom, a porodica se bori sa siroma{tvom i ledenim zimama. Abdulahu je Pari divna i dobra poput vile po kojoj je dobila ime, ona je ~itav wegov svet. On je wen za{titnik, vi{e kao otac nego kao brat, spreman da za wu u~ini sve, ~ak i da mewa svoje jedine cipele za lepo novo pero u wenoj zbirci. Svake no}i oni spavaju jedno pored drugog u kaputima, ~vrsto zagrqeni. Jednog dana zaputi}e se sa ocem preko pustiwe u Kabul. Pari i Abdulah ne slute da }e im ono {to ih tamo ~eka razoriti ìvot jer ponekad qudi kaù kako prst mora da se odse~e da bi se sa~uvala ruka... Ovo delo velikog zamaha i ambicije prati brojne upe~atqive likove od Avganistana do Pariza i od San Franciska do gr~kog ostrva Tinos, i pri~a wihove dirqive i neodoqive pri~e, ponovo dokazuju}i Hoseinijevo duboko razumevawe spona koje nam oblikuju ìvote i koje nas odre|uju kao qude.
@eqa za ìvotom
Dva najbrà ~itaoca Kragujeva~kih bi}e i ovog petka u prilici da svojoj biblioteci dodaju zanimqiv naslov Vulkan izdava{tva. Potrebno je da u petak, 26. jula, pozovete 034 333 116, posle 10 ~asova i dobi}ete roman ârobni prsti, Qubinke Dobrosavqev. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u kwiàri Vulkan, koja se nalazi u Tr`nom centru Plaza. Mogu li mo}, pohota, èqa za pobedom i avanturom da nadja~aju o~insku qubav? Da li smo postali imuni na usamqenost i za{to je novac postao vredniji od ìvota? Ona je lepa, bogata i talentovana. Tako|e, stra{no je usamqena i ~ezne za qubavqu i pa`wom. Pritom boluje od neizle~ive bolesti. @ivot je ispuwen patwom koja od ro|ewa do smrti vreba svakog ~oveka, ispituju}i granice strpqewa, milosr|a, dobrote, qubavi, vere i nade. Svaki put kada bi se jako prehladila, ili tokom no}i imala strahovite gr~eve i bolove u mi{i}ima, Sawa je pomi{qala da je to kraj. U tim trenucima, o~ekivala je da se iz sna ne probudi i ode majci u zagrqaj. Ali èqa za
ìvotom, za mlado{}u, koja je ipak samo wena, uvek je uspevala da pobedi najbolnije trenutke slabosti i tuge. Hrabro je odlu~ila da ìvi od danas do sutra. Da zgrabi ìvot, kao {to orao grabi plen, i da radi sve {to }e je usre}iti.
20
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
KNEZ PAVLE KARA\OR\EVI] (1893 1970)
Namesnik u te{kim predratnim godinama

osle ubistva kraqa Aleksandra, 9. oktobra 1934. godine u Marsequ, i otvarawa wegovog testamenta, istog dana u 20 ~asova, predsednik Ministarskog saveta Uzunovi} pro~itao je posledwu kraqevu voqu. Testament je pisan na Bledu 5. januara 1934. godine i na osnovu wega je knez Pavle, kao prvi namesnik, preuzeo vo|stvo zemqe i ve} 11. oktobra 1934. godine, sa ostalim namesnicima, u Skup{tini poloìo zakletvu. Posebnim aneksom od istog datuma kao i testament, W.K. V. knez Pavle je odre|en za starateqa imawa i kraqeve maloletne dece. Tako se knez Pavle, u jednom tragi~nom danu za porodicu i narod, kada je imao 41 godinu i bio u punom naponu svojih ìvotnih i umnih snaga, na{ao na ~elu relativno nove dràve Kraqevine Jugoslavije. Odmah po preuzimawu du`nosti knez Pavle se suo~io sa ozbiqnim te{ko}ama koje su potresale zemqu. Velikih nevoqa bilo je ne samo unutar novostvorene dràvne zajednice, nego i nasle|enih problema sa susedima, kao i neke pojave op{teg, {ireg, pa ~ak i svetskog zna~aja. U dvorski protokol on je odmah uveo jednu novinu: vi{e nisu morali da ga pozdravqaju po turskom presami}ivawem, ve} samo naklonom glavom. Namesni{tvo je u spoqnoj politici zadràlo isti kurs kao u posledwe vreme za ìvota kraqa Aleksandra, {to zna~i po{tovawe dràvnih ugovora, lojalnost prema saveznicima, stalni napori da se odrè mirni odnosi sa susedima i da se mirnim putem re{avaju sva sporna pitawa. Problemi u odnosima sa velikima
Me|utim, sem verbalnih obe}awa, ni Engleska ni Francuska u to vreme nisu u~inili ni{ta da nam pomognu, pa je tu situaciju ve{to iskoristila Nema~ka, te je za ekonomske odnose za na{u zemqu na|eno neko trenutno re{ewe. Knez Pavle se odmah posle zavr{etka gradwe, 15. marta 1936. godine, sa porodicom uselio u Beli dvor, ~iji je zavr{etak i li~no nadgledao. Tu mu se uskoro, aprila 1936. godine, rodilo tre}e dete, }erka Jelisaveta, koja je kr{tena 3. maja 1936. godine u dvorskoj kapeli svetog Andreja Prvozvanog, uz prisustvo kuma we nog de de prin ca Ni ko le od Gr~ke, a crkveni obred obavio je srpski patrijarh gospodin Varnava. U Belom dvoru je potom, 19. oktobra 1936. godine, odràn i prvi sastanak Narodne skup{tine. Milan Stojadinovi} je u po~etku svog mandata dobro sara|ivao sa knezom Pavlom. Kao predsednik vlade, u prvoj polovini juna 1936. godine obave{tava kneza Pavla da Nema~ka nudi garancije Jugoslaviji u pogledu sigurnosti u odnosima sa susedima Italijom i Ma|arskom, kao i svoju ekonomsku pomo}. Posle posete grofa ]ana, italijanskog ministra inostranih poslova, Hitleru po~etkom oktobra iste godine i potpisivawa komercijalnog ugovora, Italija ublaàva svoju ratobornost prema Jugoslaviji, te se sticao utisak da nastaje zati{je u na{im odnosima. Me|utim, ni Knez Pavle ni Stojadinovi} nisu mnogo verovali da je
ba{ tako. To je najboqe pokazalo vreme. U prole}e 1937. godine po~iwu intenzivni odnosi Jugoslavije i Italije. Na sastanku sa Milanom Stojadinovi}em Italija traì obnovu pitawa konkordata koje je bilo dogovoreno za vreme pokojnog kraqa Aleksandra. Nakon naprasne smrti patrijarha Varnave, 23. jula 1937. godine, koja je u javnosti ostala nejasna, u Srbiji je posle verbalnih favorizovawa rimokatoli~ke crkve na {tetu SPC, do{lo do krvavih sukoba 19. avgusta za vreme litije. Narod je traìo od kneza Pavla da smeni Stojadinovi}a, koji je predlog o usvajawu konkordata posle krvave litije skinuo sa dnevnog reda Senata. Tada knez Pavle nije smenio Stojadinovi}a. Na{i odnosi sa Nema~kom bili su jo{ uvek dobri, premda se znalo za stav Hitlera da mu je ciq bio i da suzbije francuski uticaj u sredwoj Evropi, pa je time bila ugroèna i Mala antanta! Na{a robna razmena je rasla, jer su poqoprivredni proizvodi koje smo izvozili omogu}ili da se nabavqa dragocena oprema i neophodni proizvodi nema~ke industrije. Me|utim, op{ta situacija u Evropi brzo se mewa. Tako polovinom marta 1938. godine Nema~ka vr{i iznenadnu aneksiju Austrije i tim aktom Jugoslavija neo~ekivano dobija Nema~ku za suseda na svojoj severnoj granici. Na to tada nisu reagovale ni Engleska, a ni Francuska. Sredinom
KNEZ PAVLE KAO NAMESNIK, KADA JE IMAO 41 GODINU
marta Hitler je jednostrano otkazao vojne odredbe Versajskog ugovora. Rat stiè i na Balkan Knez Pavle je novembra 1938. godine putovao u Englesku, ali posle razgovora sa êmberlenom nije bio ni malo ohrabren. Osim toga, tamo je imao i porodi~ne obaveze u vezi sa {kolovawem sina Aleksandra i sinovca Petra. U to vreme u Parizu je, u svom stanu, 1938. godine, u sedamdesetdevetoj godini preminuo posledwi od unuka velikog i besmrtnog vo`da knez Arsen Kara|or|evi}, koji je 23. oktobra 1938. godine i sahrawen u Topoli, u kripti crkve na Oplencu. Milan Stojadinovi} je kao premijer, ali i kao dobar finansijski stru~wak, doprineo razre{ewu mnogih aktuelnih problema, na primer unutra{wih dugova i odràvawu stabilnosti dinara na monetarnom trì{tu. Napadi na Stojadinovi}a bili su i u doba Konkordatske krize, a knez Pavle je sve napade na premijera pojmio kao napade na sebe li~no. Me|utim, tu se ni{ta ne moè pripisati namesni{tvu, jer vlada je samo sprovodila u delo {to je ranije bilo dogovoreno. Krajem 1938. godine na parlamentarnim izborima pobe|uje Milan Stojadinovi}, na ~elu stranke JRZ, i pravi koaliciju sa Mehmed Spahom i
Knez Pavle je dobro razumeo da smirivawa unutra{we situacije nema ako se ne na~ini sporazum sa Hrvatima. Zbog toga je amnestirao Ma~eka, koji je bio osu|en na tri godine zatvora, kao i Slovenca Antuna Koro{eca. Kako je prethodna Uzunovi}eva vlada pala, knez Pavle je novi mandat za sastav vlade poverio Bogoqubu Jevti}u. Me|utim, u prvim mesecima 1935. godine nije do{lo do smirivawa situacije; u zemqi je i daqe ja~ao hrvatski terorizam, {to je jako brinulo kneza namesnika. Posle izbora po~etkom maja, Bogoqub Jevti} ipak formira vladu, ali se unutra{we prilike ne smiruju. U junu 1935. godine pala je Jevti}eva vlada. Onda je knez Pavle Bogoquba Jevti}a zamenio Milanom Stojadinovi}em, ve} poznatog finansijskog stru~waka, koji je trebalo da formira novu vladu, kako bi sproveo reforme i smawio politi~ku napetost. Me|utim, 1935. godine Italija stupa u rat protiv Abisinije, zbog ~ega je Dru{tvo naroda progla{ava agresorom i zavodi joj sankcije. Time su, zbog novonastalih ratnih prilika, pogo|eni i na{i ekonomski odnosi sa Italijom. Sve do smrti kraqa Aleksandra, Francuska je bila na{ glavni poslovni partner, sa dominantnim u~e{}em kapitala, a potom to mesto preuzima Engleska. Jugoslavija je skoro dve decenije bila iskqu~ivo pod francusko britanskim uticajem i trebalo je da sluì kao brana nema~kom prodirawu na Balkan.
BELI DVOR ZAVR[EN JE MARTA 1936. GODINE
Presti`ni muzej u Beogradu

Krajem marta 1935. godine do{lo je do spajawa Istorijsko- umetni~kog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu u Muzej Kneza Pavla, u koji je u{la i li~na kolekcija kneza od 70 slika, kao i Me{trovi}evi fragmenti Vidovdanskog hrama. Muzej kneza Pavla je zvani~no otvoren 18. januara 1935. godine. U najva`nija kulturna dostignu}a u kraqevini Jugoslaviji izme|u dva svetska rata svakako spada mese~nik Umetni~ki pregled, izdawe Muzeja kneza Pavla, ~iji je glavni urednik i redovni saradnik bio Milan Ka{anin. Prvi broj iza{ao je oktobra 1937. godine, a {tampan je svakog meseca, osim avgusta i septembra, i izlazio je redovno sve do aprila 1941. godine. Umetni~ki pregled je bio prvi ~asopis te vrste kod nas {tampan u Dràvnoj {tampariji, a umetni~ki i estetski gledano, bio je na najvi{em evropskom nivou. Muzej kneza Pavla je po osnivawu, od 1936. do 1939. godine, priredio vi{e izvanredno uspe-
{nih izlo`bi: Moderno francusko slikarstvo (1936), Savremena danska umetnost, Poqska umetnost, Turske slike i publikacije (1937), Italijanski portret kroz vekove (1938). Posebno je bila zapaèna izlo`ba Sto godina francuskog slikarstva Od Davida do Sezana (1939) . Beograd je tada imao 241.000 stanovnika, a izlo`bu je posetilo preko 80.000 lica.
Antonom Koro{ecom. Me|utim, ponovo oìvqavaju napadi na Stojadinovi}a, koji je posle dva neuspela poku{aja da formira vladu 4. februara 1939. godine podneo ostavku. Postoje i druga mi{qewa o odlasku Stojadinovi}a, ali }e kasnije o tome jo{ biti govora. Tom prilikom knez Pavle se oslobodio i usluga Petra @ivkovi}a, koji je odmah bio smewen. Potom, 4. februara 1939. godine Dragi{a Cvetkovi} formira novu vladu. Me|utim, s obzirom da ve} marta 1939. godine Nema~ka okupira êhoslova~ku, ru{i se i vojnopoliti~ki sporazum Mala Antanta, kao sastavni deo Versajskog sistema, koji je pokojni kraq Aleksandar stvarao sa êhoslova~kom i Rumunijom u vremenu 1920 - 1921. godine radi zajedni~kog fronta u ciqu za{tite svojih granica. Moravska i ê{ka zatim se prikqu~uju Nema~koj. U okrwenoj Slova~koj je formirana marionetska vlada koja je imala fiktivnu nezavisnost. S obzirom da su ove informacije svakako stizale i do Londona i do Pariza, a wihovo blago i indolentno reagovawe, uz pre}utkivawe o~iglednih ~iwenica i omalovaàvawe nema~kih pretwi i wihovih tipi~no osvaja~kih poduhvata, ostaje nejasno. Za vreme posete kneza Pavla Italiji aprila 1939. Godine, Musolini nije vr{io pritisak na Jugoslaviju, igrao je ulogu mirotvorca, ali jedino je knezu Pavlu u formi saveta predo~io da bi u slu~aju da se sile osovine na|u u ratu bila poèqna neutralnost Jugoslavije. Italijansko dràwe prema Jugoslaviji bilo je stalno neprihvatqivo i neiskreno. Dobri poznavaoci tih odnosa su objavqivali kako je Rim ~ak i posle sklopqenog sporazuma 25. marta 1937. godine, sve vreme ostao izvor svih smutwi protiv nas. U vreme vladavine namesni{tva kneza Pavla, svakako po uzoru upada Nema~ke u êhoslova~ku od koje su ê{ku proglasili za svoj protektorat, a Slova~koj dali prividnu samostalnost, Italijani su se na Veliki petak 1939 godine. iskrcali u Albaniji i okupirali je, pri ~emu se na{a zemqa nije me{ala. Potom je preko Albanije izbio rat izme|u Italije i Gr~ke. Svakako da je tim ~inom izmewena situacija i zapo~eti rat na Balkanu neosporno je ugroàvao i Jugoslaviju. Nastavi}e se
www.kragujevacke.rs
Karikatura Goran MILENKOVI]
, 25. 2013.
21

Lek van liste
Ima li leka za zdravstvo? Ima sigurno, ali gra|ani èqni zdravqa tek }e se uveriti koliko }e to da ih ko{ta.
Interesantno
- Pre petnaestak godina mojoj mami u Zagrebu dogodilo se ne{to veoma interesantno... - A zar se ti nisi rodio u Beogradu?
Gubitak na prazno
Odlikuje nas sposobnost da, u situaciji kada nemamo {ta da izgubimo, mi ipak izgubimo!
Nama nisu potrebni vodi~i. Nego goni~i!

Slobodan SIMI]
[ta fali
- Mora{ da sa~eka{ onog pravog - savetuje majka k}erku. - Za{to da ~ekam, ba{ mi je lepo i sa pogre{nim.
Tragom sportske vesti

Spasila~ki timovi nisu mogli ni{ta da u~ine protiv ekipe `rtava. Zbog toga je poslato desetak hiqada policajaca koji su prosto razbili preìvele gra|ane.
Ponos
Sastali se Amerikanac, Francuz, Tur~in i Bosanac i po~eli da govore ko je na {ta najponosniji. - Ja sam ponosan na CIA, sve zna, ~ak i pre nego {to se ne{to dogodi - kaè Amerikanac. - Ja sam ponosan na Francuskiwe, tako su draèsne, qupke i ne daju se lako - pohvali se Francuz. - Ja sam ponosan na na{e tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih moè kupiti - re~e Tur~in. - Ja sam ponosan na sebe kaè Bosanac. - Svi ga zagonetno gledaju i u glas pitaju - za{to? - Pa, evo, ju~e sam kresnuo jednu Francuskiwu na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome.
Efekat orijentisane odgovornosti

Odgovorni ne mogu ni{ta da u~ine za svoj narod, ali gra|ani bar znaju kome da se obrate ako im je neka pomo} neophodna!
Ovaj se smiluje i pusti ga. Na slede}em semaforu opet - bum! Okrene se on iz BMW-a i vidi opet se zakucao fi}a. Opet ga uhvati za gu{u i po~ne da davi. - Nemoj, brate, molim te imam ènu i troje dece... I ponovo se ovaj smiluje i pusti ga. Na tre}em semaforu opet bum! Okrene se voza~ BMW-a, a ovaj iz fi}e mu ma{e: - Idi, idi, ja sam!
Vrednovawe informativnog sistema

Informativni sistem je idealan kada nikome nije bitno da li je informacija ta~na!
Voza~
- Dragi, moramo da otpustimo ovog na{eg voza~a, danas je tako vozio umalo nisam poginula. - Nemoj tako, draga, dajmo mu jo{ jednu priliku.
Rekordno proplivavawe istine

U nemogu}nosti da iza|e na povr{inu istina je preronila najboqe ovogodi{we vreme!
[ta }e vam li~no obezbe|ewe ako ste izabrani voqom naroda!

Rade ]ERGOVI]
Policajac
U gluvo doba no}i utr~ava policajac u deùrnu stanicu go kao od majke ro|en. Natr~i na komandira. - [ta je bilo kolega, ko te tako sredi? - Druè komandire, evo kako je to bilo. Odem ja na ùrku, tamo puno, i tek jedna devojka naredi: Sad neka se sve ènske skinu! Ne potraja dugo, ona viknu: Sad neka se svi mu{ki skinu! - Pa, {ta onda bi - pita komandir? - Onda naredi: A sad svi mu{ki na posao! I, evo, ja do|oh.
Prednost li~nog uverewa

Mladima je jedini posao da se redovno javqaju na biroe za zapo{qavawe sve dok se li~no ne uvere da od tog posle nema ni{ta.
Osnovno pravilo kretawa

Ako ne znamo da ostanemo gde jesmo uzalud }e nam biti {to }emo sti}i tamo gde smo po{li!
je laboratorija za ispitivawe mleka u Novom Sadu. Dakle, uskoro }e biti realno o~ekivati da Srbijom poteku med i mleko.
Mrak najmra~nijeg mraka

EPS preti na{im gra|anima najmra~nijim mrakom mraka. Ej, na{li nas da pla{e, a mi decenijama tako ìvimo!
Ulaz za svoj ra~un Srpsko mlekomedno stawe

P~elari se zalaù za ograni~ewe upotrebe pesticida {tetnih po p~ele. Istovremeno, proradila U Evropu }emo u}i malo na ra~un obraza i dostojanstva, ali to je za nas velika ~ast! Ra{a PAPE[
Novine koje niko ne ~ita od danas moète da ignori{ete i posredstvom interneta. Boqi rukovodioci dopado{e boqim narodima, a nama su dobri i ovi najboqi. Mnogi Amerikanci ni ne znaju ko im je predsednik. Ali zato mnogi Srbi znaju da im je to ameri~ki ambasador. Milan TODOROV Da je Servantes bio postmodernista, vetrewa~e bi juri{ale na Don Kihota. Uklawamo sve prepreke na putu ka Evropskoj uniji: Kosovo, Vojvodinu, Sanxak... Aleksandar ÔTRI] Na{i kartaro{i kraqa drè u zape}ku. Prazna glava na tronu je kruna svega! Ivko MIHAJLOVI]
Sve ima svoj kraj, samo mi uvek igramo produètke. Kod nas postoje ministri bez portfeqa i ministri bez odgovornosti. Rade \ERGOVI] Ne zameram sobnim mi{evima. Ko se danas ne bi upecao na sir i slaninu! Gladan stomak je pozori{te apsurda. Creva pevaju kad im je najteè! Radmilo MI]KOVI] O nama moète da pi{ete {ta ho}ete. Nemamo mi vremena za ~itawe! Demokratija u Srbiji! Svako ~udo za tri dana! Milan R. SIMI]
Roda
Mali Perica pita oca: - Je li, tata, kako sam ja do{ao na svet? - Pa, sine, donela te roda. - E, moj }ale, i ti sva{ta tuca{.
Pregled
Vratila se Fata od ginekologa i Mujo je pita: - Fato, kako je ribica? - Dobro! - Kako su sise? - Dobro! - A kako je {upak? - E, za tebe doktor nije pitao.
BMW i Fi}a
Kupio ~ovek novog BMW-a i seo da se malo provoza. Zaustavi se na prvom semaforu, kad otpozadi lupi ga ne{to, polomi svetla, iskrivi branik, velika {teta. Pogleda on, udario ga fi}a, pri|e voza~u i uhvati ga za vrat. - Nemoj, bre, prijatequ, ja sam sirotiwa, vidi {ta vozim, a {ta vozi{ ti!
Na izborima moè da glasa svaki punoletni gra|anin. Ako nije gadqiv! Aleksandar ÔTRI]
22
, 25. 2013.
IVICA DAÎ], premijer: - Pri~amo Vu~i}, Dinki} i ja. Dinki} kaè: Ja nisam nijednom bio u Briselu, otkako sam u ovoj Vladi. A bio je u Moskvi, Pekingu, kod Arapa. A ja sam bio 20 puta u Briselu. Kako se stvari i vremena mewaju.
www.kragujevacke.rs
NIKITA MIHALKOV, rediteq: - êsto kaèmo - gde bi nam bio kraj kad bi Rusi voleli Ruse koliko ih Srbi vole.
LEPA BRENA, peva~ica, o tome za{to voli Monte Karlo: - Ovo je destinacija gde, ba{ kao i u celoj dràvi Monako, nije sramota biti bezobrazno bogat. Naprotiv, to je normalno i poèqno.
DRAGAN MARKOVI] PALMA, prvi ~ovek Jagodine: - Uvek poludim kad vidim da novinare ostave da ~ekaju ispred Vlade i neke stranke. Ej, pet sati stoje na ulici da onaj u odelu iza|e da im saop{ti neku glupost. Ja im kaèm: Alo, bre, uvedite te qude, dajte im ne{to da popiju i pojedu, i to su qudi.
ANA KOKI], peva~ica: - Sre}a je kada moè{ da pojede{ kutiju sladoleda bez griè savesti. MIODRAG STARÊVI], predsednik op{tine Qig, o predlogu da se {kola u tom mestu preimenuje od 1300 kaplara u ime pokojnog direktora, ina~e SPS-ovca: - 1300 kaplara nisu ni bili iz Qiga, ve} su samo izginuli na teritoriji na{e op{tine.
MILUTIN MRKOWI], ministar, o svojoj vezi sa peva~icom Anom Bekutom: - Nikad joj nisam namestio nijedan koncert i ja Bekuti vi{e {tetim nego {to joj pomaèm. S druge strane, zar ne moè ~ovek, bre, da voli i u ovim godinama.
JOVANA BALA[EVI], glumica i mlada majka: - Nije re~ o tome da ja ne èlim da se udam, ve}, jednostavno, ja i Sa{a ne moèmo da se dogovorimo oko koncepta ven~awa.
VELIMIR ILI], ministar za infrastrukturu: - Na}i geometra u Srbiji to je premija, a na}i dva - to je ~udo.
Saobra}ajni znaci zavr{ili u koritu Lepenice
Povla{}eni parking ili ko razume shvati}e
Odo{e reklame na |ubri{te Odo ja da kosim
Ej, prvo treba da se upoznamo
www.kragujevacke.rs
/
Pro{lo je deset godina od kada nisu sa nama
, 25. 2013.
23
JAVNO STAMBENO PREDUZE]E KRAGUJEVAC OBJAVQUJE
OGLAS
O DAVAWU U ZAKUP STANOVA na odre|eno vreme do 3 godine

- Voje Radi}a br.5, povr{ina 32,97 m2 Po~etna mese~na cena za stanove iznosi 274,00 din/m2. Zakupac snosi i tro{kove osigurawa. Ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti sa naznakom Ponuda za zakup stana i to iskqu~ivo preporu~enom po{tom na adresu JSPKragujevac, Nikole Pa{i}a br.2. Ponuda treba da sadrì: - ime i prezime, - adresu, - broj telefona za kontakt, - podatak o zanimawu, delatnost, - visina zakupnine po m2 - broj zakupnina koje se nude unapred. Fizi~ko lice koje se javqa na oglas za stan dostavqa pismenu izjavu i dokaz da ne poseduje stan na podru~ju grada Kragujevca. Izabrani ponu|a~ je duàn da pre zakqu~ivawa ugovora o zakupu uplati zakupninu za broj meseci koji je naveo u ponudi a najmawe za dva meseca unapred. Stanovi koji se ogla{avaju koriste zakupci i bi}e useqivi po wihovom iseqewu. Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od dana objavqivawa.
Stevka
30. 6. 2003.
Srboqub
25. 7. 2003.
Dragan Pantovi}
Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo dana 27. jula 2013. godine, u 11,30 sati, na grobqu Glavica u Kni}u, davati ~etrdesetodnevni pomen. Oàlo{}ena porodica Pantovi}
Zauvek }e ostati u na{im srcima i uspomenama. Gage i [ojka
Dana 25. jula 2013. godine navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{a draga
Pauni} Milo{
1980 1999.
U subotu, 27. jula 2013. godine, u 11 sati, na Bozman grobqu dava}emo 14- godi{wi pomen na{em voqenom sinu. Pozivamo rodbinu i prijateqe da prisustvuju pomenu. Porodica Pauni}
Olga @ivanovi}
profesor u penziji
S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji: }erka Svetlana, unuk Ivan i unuka Nevena
Mali oglasi
KOD USAMQENOG penzionera, soba za preno}i{te ili na duè vreme, povoqno, po mogu}nosti kirija unapred. Cena od 50 do 60 evra. Tel: 371-004. U PRIVATNOJ rezidenciji, vlasnik prodaje vlasniku, bez agencije, trosoban, komforan, nekori{}en stan, od 80 kvadrata u centru Kragujevca. Tel: 338219, 064-3081175. MATEMATIKA, mehanika, fizika (svi uzrasti). Popravni (avgust). Studenti svih vi{ih i visokih {kola i fakulteta (septembar). Tel: 034-360-202, 06377-11-002, Arsi}.
Dragi @ile, ve~no }emo te nositi u srcima na{im i kazivati o plemenitosti, pravdi i dobroti tvojoj, svaki dan o dobro-deqaniju i ~iwewu tvom, jer im se ne zna broja...
Despotovi} @ivorad
1. 5. 1933 28. 7. 2002.
Pro{lo je jedanaest godina od kako nisi sa nama. Jednako boli tvoj odlazak kao i prvog dana. Nedostaje nam tvoj topao pogled, ne`nost, tvoja sigurnost. Supruga Soja, k}erke Sneà i Qiqa sa porodicama
@ivorad @ika Arnautovi}

5. 12. 1943 17. 7. 2013.
Pajkovi} Radomir
25 . 7. 2006 25. 7. 2013.
Prolaze dani, prolaze godine, a bol i tuga nisu te otrgnule od na{ih ìvota. Supruga i }erke sa porodicama
Tvoji: Vlasta, Griqa, Moma Doktor, Mi{ko Crnogorac, Jevta, Pan~a, Frle, Dude, @ivana, Raja Debeli, Vule, Rade Go|a, Fazan, Draà, Tima, @ika Durbin, Milan Mar{i}anac, Debqa, Vesna, Mi{ko Pop, Iva i Srba Mlinar
24
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
www.kragujevacke.rs
, 25. 2013.
25
26
KO[ARKA
, 25. 2013.
www.kragujevacke.rs
VATERPOLO
BRONZA SA UNIVERZIJADE
STREQA[TVO
MILUTINU STEFANOVI]U U RUSIJI
DU[AN (gore) I BORIS
KG trio do bronze iz Kazawa
Markovi}u i Popovi}u
I KALINI] EKSTRA TALENAT
KAO ~lanovi vaterpolo reprezentacije Srbije, igra~i Radni~kog, Du{an Markovi} i Boris Popovi}, osvojili su bronzanu medaqu na Univerzijadi u Kazawu. Do odli~ja je na{a selekcija stigla savladav{i u utakmici za tre}e mesto Italijane - 12:10 - kada je Popovi} dao dva gola, a Markovi} jedan. Na putu ka zlatu srpskom timu ispre~ila se u polufinalu doma}a Rusija, koja je u neizvesnom me~u slavila sa 12:11. Pre toga, u ~etvrtfinalu, na{i momci su bili boqi od Japana (15:7), dok su u grupnoj fazi poraèni jedino od Italije - 8:7, a savladali su Crnu Goru i SAD sa po 9:5, Brazil 14:8 i Belgiju 22:2. V. U. K.
Ekipna bronza
stoje}i) bio 18. i malo mu je nedostajalo da se na|e i me|u osam najboqih. Ovo je, ina~e, bilo prvo odli~je Srbije na Univerzijadi u Kazawu, a uspeh je ve}i kada se ima u vidu da su od srpskih strelaca bili boqi samo Kinezi i doma}ini Rusi.
Evropa u kom{iluku
OSIJEK je od 22. do 28. jula doma}in Evropskog prvenstva na kome }e u~estvovati 563 strelaca iz 37 zemaqa. Srpska reprezentacija, u ~ijim redovima je i Kragujev~anin Stevan Pletikosi}, nastupi}e sa 19 takmi~ara u svim uzrasnim kategorijama. Kragujev~anin je ju~e ga|ao u disciplini MK pu{ka 60 metaka leè}i, dok }e u nedequ nastupiti u disciplini MK pu{ka trostav, tri puta 40 metaka. Da podsetimo, na istom prvenstvu 2009. godine, tako|e u Osijeku, Steva je sa reprezentacijom Srbije osvojio dve medaqe - zlatnu i bronzanu. S. M. S.
STUDENTSKA selekcija Srbije osvojila je bronzanu medaqu na Univerzitetskim igrama u ruskom gradu Kazawu. Rival u borbi za tre}e mesto bio nam je odgovaraju}i tim Kanade, a rezultat 87:74, po deonicama 24:16, 23:21, 14:26, 26:11. U sastavu izabranika Olivera Popovi}a, bila su i trojica igra~a kragujeva~kog Radni~kog, Milo{ Dimi}, Stefan Jovi} i Nikola Kalini}, koji je takmi~ewe po~eo kao ~lan Vojvodine, a u me|uvremenu zavr{io u ekipi crvenih |avola. Ina~e, na posledwem skupu najboqih svetskih studenata ko{arka{a, Srbija je, u Kini 2011. godine, bila pobednik takmi~ewa. M. M.
VAWA I FILIP
Na Svetskom prvenstvu
OÊKIVANO, A vaterpolo reprezentacija Srbije u svojim redovima na Svetskom prvenstvu, koje traje od 19. jula do 4. avgusta, ima i dva ~lana Radni~kog. Naime, selektor Dejan Savi} nije mo-
gao pri izboru da zaobi|e vedete na{eg sastava, Vawu Udovi~i}a i Filipa Filipovi}a. U Barseloni, zajedno sa wima u trci za medaqom nalaze se jo{ i: Branislav Mitrovi}, Du{an Mandi}, @ivko Goci}, Milo{ ]uk, Du{ko Pijetlovi}, Slobodan Niki}, Milan Aleksi}, Nikola Ra|en, Andrija Prlainovi}, Stefan Mitrovi} i Gojko Pijetlovi}. V. U. K.
KRAGUJEVA^KI strelac Milutin Stefanovi} osvojio je sa reprezentacijom Srbije tre}e mesto na Univerzijadi, koja je odràna u ruskom gradu Kazawu. I to u disciplini MK pu{ka trostav, tri puta 40 metaka, sa rezultatom od 3.455 krugova. Stefanovi} je u pojedina~noj konkurenciji sa 1.151 krugom (389 kle~e}i, 389 leè}i i 373
ODBOJKA
@OK SME^ 5
Srebrna Aleksandra
TEHNIÂR kragujeva~og superliga{a Sme~a 5 Aleksandra Br|ovi}, u sastavu kadetske reprezentacije Srbije, osvojila je srebrnu medaqu na Evropskim olimpijskim igrama mladih, odrànim u holandskom gradu Utrehtu. Na{ tim je u grupi savladao Gr~ku i Holandiju maksimalnim rezultatom i izgubio od Poqske u taj-breku. U polufinalu ponovo su stradale Lale, sada sa 3:1, dok je u borbi za pehar od Srpkiwa bila boqa Slovenija istovetnim rezultatom.
Uzavreo pesak
SRPSKE selekcije sve vi{e bivaju zapaène na me|unarodnim takmi~ewima u odbojci na pesku. A tome veliki doprinos stiè iz na{eg grada, jer je Kragujev~anin Bojan Dimitrijevi}, nekada{wi igra~ Radni~kog, nedavno postavqen za saveznog selektora svih reprezentativnih selekcija. Posle dobre igre na Mediteranskim igrama, posledwi uspeh zabeleèn je na Balkanskom {ampionatu do 22 godine u [tipu, gde su se devojke okitile zlatom, a mu{karci bronzanom medaqom. U narednom periodu sledi pun kalendar, a takmi~ewa se odvijaju iz vikenda u vikend. Prvo je na redu Balkanijada za seniore, a zatim Evropsko prvenstvo za takmi~are do 18, 20 i 22 godine u obe konkurencije. M. M.
Partizan odveo Qiqu

JEDNA od najboqih igra~ica novog superliga{a u protekloj sezoni, koja je u Sme~u 5 nastupala na pozajmicu, Qiqana Rankovi}, vratila se u mati~ni klub. Naime, beogradski Partizan, koji nije bio ni blizu elite srpske ènske odbojke, fuzijom sa Vizurom, obezbedio je to mesto. Kako je Qiqana ~lanica Vizure, novi klub pod imenom Partizan Vizura pokazao je interesovawe za wen anga`man, {to }e kragujeva~kom timu doneti dosta problema u prima~koj dijagonali.
AMERI^KI FUDBAL
Dolazi vreme za Ma~ke

POSLE 10 godina mu{ke dominacije u Srbiji, od jeseni }e i devojke imati svoje dràvno prvenstvo u ameri~kom fudbalu, dodu{e beskontaktnoj - fleg varijanti. Naime, u septembru po~iwe Super liga Srbije u konkurenciji èna, a u takmi~ewe }e krenuti osam ekipa podeqenih u dve grupe. Kragujeva~ke Divqe Ma~ke rangirane su u ju`nu grupu, zajedno sa ekipama iz Kraqeva, Bora i Pan~eva, dok }e Sever ~initi Novosa|anke, Beogra|anke i ekipe iz Kikinde i Obrenovca. Do sada su na{e devojke pobedile na svim turnirima na kojima su u~estvovale, a prva slede}a provera je krajem jula u Pan~evu. M. M.
rabrost bez granica. Tako se u najkra}em moè opisati takmi~ewe u visinskim skokovima u vodu, koje su u ~etvrtak na otvorenim gradskim bazenima imali priliku da vide na{i sugra|ani. Mladi}i i qudi sredwih godina, wih 22, oku{ali su znawe, ali i sre}u, na tradicionalnom me|unarodnom nadmetawu u organizaciji Kluba ekstremnih sportova Kragujevac, Sportskog centra Park, a pod pokroviteqstvom Skup{tine grada. Po drugi put uzastopno skokovi su se odràli na ovom mestu, mada je mnogo atraktivnija lokacija bila jezero u [umaricama. Me|utim, zbog niskog vodostaja, i ove godine nije bilo mogu}nosti da se takva zamisao sprovede u delo. Ovo je ujedno bilo i prvo od tri ovogodi{wa takmi~ewa za Kup Srbije, gde su bodovani, naravno, samo doma}i takmi~ari. Ina~e, pored Srba, na kragujeva~ku skakaonicu su iza{li Slovenci, predstavnici Bosne i Hercegovine, te Crne Gore. Skakalo se po ve} ustaqenom raporedu, najpre serija sa obaveznom lastom, zatim druga, u kojoj su dozvoqeni skokovi po izboru, sa saltima i vijcima, a u posledwoj, po istom principu, takmi~ilo se deset najboqih. Kao i posledwa dva puta, pobednik za 2013. godinu je Uì~anin Borko Miladinovi}, sigurno trenutno najboqi skaka~ u na{oj zemqi. Osim u prvom skoku, dominirao je nad konkurencijom i zadivio preko dve hiqade okupqenih posetilaca gradskih bazena.
PARASPORT
U Mostar deseti put

SPORTSKI klub osoba sa invaliditetom Junior, po deseti put organizuje tandem biciklisti~ki maraton Kragujevac-Mostar. Trka je krenula ju~e od kragujeva~kog Krsta, traje do subote, a dnevne etape su Uìce-Vi{egrad-Sarajevo-Mostar. U~estvuje deset bicikala, {to tandem, {to pojedinaca, a voza~i }e, kao specijalni gosti grada Mostara, biti prisutni na preko ~etiri veka dugoj sportskoj manifestaciji, skokovima u Neretvu. M. M.
VISINSKI SKOKOVI
KRAGUJEVAC OSMI PUT UGOSTIO SKAKAÊ U VODU
Spektakl za uìvawe i
Ispod wega na pobedni~kom postoqu na{li su se gosti iz Slovenije, Jan Bon~ina, odnosno Alen Karni{ik. Kragujev~ana je bilo petorica i svi su u{li u finale, ali, na àlost, ostali su bez medaqe. Iako je posle dve serije bio drugi, Marko Pavlovi} nije uspeo da odbrani pro{logodi{we
www.kragujevacke.rs
, 25. 2013.
27
FUDBAL
POJAÂWA NA ISPITU
Najmla|i od wih je vo|a navale Malini}, 1990. godi{te, koji je potekao u Crvenoj zvezdi, a pro{le sezone bio ~lan albanske Bese. Tu verovatno nije kraj poja~awima, po{to Kragujev~ani jo{ uvek poku{avaju da se dogovore sa Partizanom i angaùju desnokrilnog fudbalera ovog kluba, Filipa Kneèvi}a. V. U. K.
ATLETIKA
Kvartet na Balkanijadi
U REDOVIMA reprezentacije Srbije na Balkanijadi za seniore, koja se ovog vikenda odràva u bugarskoj Staroj Zagori, bi}e i ~etvorica takmi~ara kragujeva~kog Radni~kog. To su: Aleksandar Milenkovi}, koji }e nastupiti na 110 metara sa preponama, Darko @ivanovi}, predstavnik nacije na 3.000 metara stipl, skaka~ uvis Jovan Vuki}evi}, te Milo{ Savi}, ~lan srpske {tafete 4h100. V. U. K.
êtvorica novajlija
KAKO je najavqeno, boravak na Zlatiboru Radni~ki bi trebalo da iskoristi i za kona~no formirawe tima. Tako se timu prvo pridruìo predvi|eni Argentinac Matijas Porkari, a potom su do{li centarfor Bojan Malini}, golman Marko [imi} i desni bek Du{an Duwi}. Porkari je ofanzivni vezni fudbaler, 28-godi{wak, koji je profesionalnu karijeru zapo~eo u argentinskom Belgranu. Zatim je nastupao za urugvajske ekipe Feniks i Danubio, odakle se otisnuo u ma|arski Honved, gde se nije naigrao, kao ni po potowem povratku u Urugvaj u tim Progresa. Golman [imi}, ispisnik Argentinca, iako Hrvat u ovda{wem fudbalu poznat je kao igra~ Jagodine u periodu od 2010. do 2012. godine, kada je, po izboru trenera, bio najboqi na toj poziciji u Super ligi. Godinu izme|u boravio je u iranskom prvoliga{u Sanatnaftu iz Abadana. Ina~e, ponikao je u zagreba~kom Dinamu, a branio je i za Kroaciju iz Sesveta i NK ZET iz Zagreba. Pro{ao je gotovo sve mla|e reprezentativne selekcije Hrvatske, a sa kragujeva~kim superliga{em potpisao je dvogodi{wi ugovor. Dve godine mla|em Du{anu Duwi}u karijera je po~ela u kru{eva~kom Napretku, a onda ga je status profesionalca odveo u ~a~anski Borac. Pro{le sezone prvo je nastupao za makedonsku Bregalnicu, dok je prole}ni deo proveo u BSK Bor~i.
DOK ZLATIBORSKI DANI TEKU
Crveni bruse formu

VREME brzo prolazi, po~etak srpskog fudbalskog {ampionata sve je bliì, {to ozna~ava ulaèwe timova u zavr{nu fazu priprema. Tako se i crveni koliko prekosutra vra}aju sa 12-dnevnog boravka na Zlatiboru, gde su brusili fizi~ku spremu, ali i tim i igru. U sveop{tem tragawu za najboqima, sastavu koji }e po~eti ligu, Radni~ki 1923 je odigrao i nekoliko utakmica. Do pisawa ovog teksta ravno tri, a po planu ima}e jo{ dve do povratka. Najpre je savladao zona{a, Slogu iz Poège, rezultatom 1:0, da bi u naredna dva susreta, protiv Jedinstva iz Uìca i crnogorskog prvoliga{a Petrovca, skor bio nere{en - 0:0, odnosno 1:1. Teè provere, uobi~ajeno, do{le su na kraju zlatiborske misije. Ju~e je rival Kragujev~anima trebalo da bude suboti~ki Spartak, dok }e se sutra, pred polazak, snaga odmeriti sa ekipom Mladosti iz Lu~ana. Po povratku sa Zlatibora u planu je utakmica na lokalu, sa belo{eva~kom Pobedom, a do po~etka prvenstva, 10. avgusta, ide se i na memorijalni turnir u â~ak, gde }e se, pored doma}eg Borca, na}i i Javor iz Ivawice i kru{eva~ki Napredak. V. U. K.
PLIVAWE
BICIKLIZAM \uka najboqi u Srbiji... FUTSAL

U EKONOMCU
ma i novajlija Alan Feti}, mladi reprezentativac Slovenije, kao i povratnik u redove studenata, Brazilac Danijel de Souza. Prvih sedam dana, po re~ima trenera Boòvi}a, ekipa }e trenirati u Kragujevcu, a zatim ih o~ekuju desetodnevne pripreme na Zlatiboru. Ekipa je, kako se tvrdi, kompletirana, ali ostaje mogu}e dovo|ewe jo{ jednog igra~a, neafirmisanog devetnaestogodi{weg Brazilca, koji je ovih dana na probi u Kragujevcu. S. M. S. TRIJUMFOM na posledwem takmi~ewu, koje je odràno na Ko{utwaku u Beogradu, u disciplini kros kantri, biciklista kragujeva~kog Radni~kog Bojan \ur|i} prigrlio je i osmu titulu prvaka Srbije u mauntin bajku. \ur|i} je bio najbrì posle sedam izveènih krugova duìne 4,5 kilometra, ~ime je jo{ jednom potvrdio svoju dominaciju u ovom sportu, {to se doma}eg takmi~ewa ti~e. Trku su, ina~e, odli~no organizovali Biciklisti~ki savez Srbije i Biciklisti~ki klub Crvena zvezda iz Beograda.
Lazar dràvni {ampion
Prozivka u ponedeqak
EKONOMAC sa pripremama za novu sezonu startuje u ponedeqak, 29. jula. [efu struke Ivanu Boòvi}u na raspolagawu }e biti svi igra~i, me|u koji-
...I u Crnoj Gori

ODLI^NU seriju rezultata, mauntin bajker crvenih Bojan \ur|i} nastavio je osvajawem prvog mesta na Gran pri Montenegru, koji se pro{le nedeqe vozio u Bijelom Poqu. On je kroz ciq pro{ao dva i po minuta brè od najboqeg crnogorskog takmi~ara. S. M. S.
priredba, odli~no organizovana na takmi~arskom i, {to je veoma bitno, bezbednosnom planu. Organizatori su svakako bili vi{e nego zadovoqni. - Prvo takmi~ewe u Kragujevcu organizovano je 2006. godine, ovo je osmo za redom. Po~eli smo tradicionalno, samo sa lastom, a kako su vremenom napredovali i takmi~ari i sam sport, to se pretvorilo u pravi haj dajving, sa vi{e serija i dozvoqenim skokovima po izboru. Na ovom susretu koristili smo koeficijente svetske Haj dajving federacije, a svi skaka~i su dobili priliku da pokaù {ta znaju i mogu. Videli smo, dakle, raznovrsne skokove sa velikim koeficijentima, {to je
dalo i ve}i zbir bodova. To je bila i motivacija za dolazak ve}eg broja takmi~ara iz okruèwa, {to je svakako uveli~alo ovu priredbu. Organizacijom i interesovawem za skokove smo vi{e nego zadovoqni. Vreme nas je kona~no posluìlo, svi pozvani takmi~ari su do{li, a nivo bezbednosti je bio izuzetan i sigurno najboqe radimo taj posao u okruèwu. Na àlost, na{i momci nisu uzeli ni jednu medaqu, ali to samo pokazuje veoma ozbiqnu konkurenciju, nikako na{ slab kvalitet. Nadamo se boqem dogodine kazao nam je Marko Pavlovi}, ~lan Kluba ekstremnih sportova Kragujevac.
LETWE prvenstvo Srbije za kadete, juniore i u apsolutnoj kategoriji, odràno za vikend u Beogradu, donelo je puno radosti pliva~ima Radni~kog, ali i ovom kragujeva~kom sportu uop{te. Naime, na{ grad po prvi put dobio je jednog {ampiona dràve u plivawu - Lazara Kari}a. Ovaj momak je do zvawa prvaka Srbije stigao u disciplini 200 metara me{ovitim stilom, u kadetskoj konkurenciji. Sjajnom rezultatu Kari} je pridruìo srebro sa 50 metara kraul, dok je ~lanica crvenih Sara Markovi} upotpunila uspeh kluba bronzom na 50 metara le|no. V. U. K.
KARTING
Komplikacije
PRETPOSLEDWA, peta trka za {ampionat Srbije u kartingu, koja je voèna pro{le nedeqe na stazi Ada Huja na Novom Beogradu, obilovala je kvalitetnim trkama, naro~ito u klasi 3, ina~e najbrojnijoj. U prvoj trci odli~no je vozio takmi~ar ASK Kragujevac Nikola Lazarevi}, kome je zamalo izmaklo prvo mesto. U drugoj trci bio je slabiji, pa je samim tim umawio {anse za neki boqi rezultat, s obzirom da ~ak trojica kartinga{a ispred wega konkuri{u za titulu prvaka. Ipak, Aleksandar Risti} nije dozvolio iznena|ewe u klasi 4, u kojoj je u obe trke bio neprikosnoven, kao i Miroslav Markovi} u klasi 6. Jednim tre}im i jednim prvim mestom u klasi 7, Risti} je dodatno zakomplikovao stawe u generalnom plasmanu, gde za 10,5 poena kasni za liderom iz Jagodine Zoranom Markovi}em, pa }e posledwa trka, koja je na programu u septembru, doneti dosta uzbu|ewa u ovoj klasi. S. M. S.
Na{ima dva postoqa

MNOGO boqe nego na svom buwi{tu, svoj posao u ovogodi{wem takmi~ewu za Kup Srbije odradili su skaka~i Kluba ekstremnih sportova Kragujevac gostuju}i u Prijepoqu i Uìcu. KRAGUJEVA^KI SENDVI^ Naime, u preostala dva takmi~ewa, odrànim za vikend, ostvarili su sjajne rezultate i tako zabeleìli lep zbirni uspeh. U subotu, u Prijepoqu, Marko Pavlovi} zauzeo je drugo, a Goran Boji} ~etvrto mesto, a sutradan, na nadmetawu u Uìcu, Pavlovi} je bio tre}i, Marjan Miladinovi} peti, a Boji} sedmi. Ukupan zbir rezultata sva tri takmi~ewa dao je kona~an plasman po kome je pobednik ovogodi{we serije neprikosnoveni Borko Miladinovi}, Marko Pavlovi} zauzeo je drugo, a Goran Boji} tre}e mesto, te su tako u Kragujevac doneli srebro i bronzu. Sezona 2013. godine, barem {to se na{ih skaka~a ti~e, zavr{ava se u nedequ, skokovima u Neretvu u Mostaru.
divqewe
srebro, zavr{iv{i takmi~ewe na ~etvrtom mestu. Peti je bio Mladen Cvetkovi}, za wim Marjan Milanovi}, deveti Goran Boji} i deseti Dejan Veqkovi}. Sve u svemu, lepa i atraktivna

Година V, Број 217 Излазе четвртком 25. јул 2013. године www.kragujevacke.rs Цена дин

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Година V, Број 217 Излазе четвртком 25. јул 2013. године www.kragujevacke.rs Цена дин

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Година V, Број 217 Излазе четвртком 25. јул 2013. године www.kragujevacke.rs Цена дин

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2x2

Karikatura: Goran Milenkovi}

Zorislav [kori}, penzioner: - Srbija je na klackalici Evropske unije.

Radosav Jelesijevi}, {najder: - @ivimo u zemqi i sa vla{}u kakvu smo zaslu`ili.

Rajko Ga{i}, dipl. ekonomista: - I mi i ona koprcamo se u svakodnevnim problemima.

Berislav Stevanovi}, ma{inski in`ewer: - Ma, odavno je u onoj stvari!

NOVI ZAKON O [TRAJKU NA UDARU KRITIKA

Sindikati ne daju ulicu

Dragan Ili}, Samostalni sindikat Zast-

..., , 9 ( . ), , , , , , , , , ( , sport@kragujevacke.rs), () , , , , , , , , , , (marketing@kragujevacke.rs) 333-111, 333-116 337-326 e-mail: redakcija@kragujevacke.rs

SKRIVENI MOTIVI I PRAVI DOMETI REKONSTRUKCIJE VLADE

Vu~i} valorizuje svoju mo}

Marko Nikoli}: Pitawe je da li se rekon-

Zoran Dragi{i}: Na primeru ove takozvane

Branko Radun: Na{i politi~ki kadrovi su

SVE MESNE ZAJEDNICE DOBILE SAVETE

KRAGUJEV^ANKA JOVANA JOVANOVI] - NOVA PREDSEDNICA DEMOKRATSKE OMLADINE

Politi~ka trka na stazi gra|ana

Poka`imo da znawe nema alternativu

SA[A MILENI] ZAVR[IO SA RASPISIVAWEM IZBORA ZA MESNU SAMOUPRAVU

KAKVA ]E BITI SUDBINA METAL SISTEMA

Vladin plan nije dobar

O POSTUPKU ODLU^IVAWA O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

NASTAVAK SU\EWA U AFERI INDEKS

Agonija bez kraja

PO^ETAK PRETRESA U SMEDEREVSKOJ SUDNICI

NEMA SANKCIJA ZA GRADITEQA RIBARSKOG NASEQA

^ELNICI VODOVODA PROZIVAJU DR@AVNE ORGANE

VODOVOD USAMQEN U BORBI ZA VODOAKUMULACIJU GRU@A

Sudovi sude, a graditeqi grade

PONTON NA BURADIMA U KOJIMA KO ZNA [TA JE BILO

LUKSUZNE VILE I VIKENDICE U ETNO STILU, A ZA DOZVOLE KO TE PITA

ZASTAVINA AMBULANTA ULAZI U SISTEM JAVNOG ZDRAVSTVA

Postaju regionalni centar

ZASTAVINA AMBULANTA IZLAZI IZ OKRIQA ZASTAVE

KONA^NO ]EMO RE[ITIO SVOJ STATUS : MILIJANA TODOROVI] BARALI]

[UGA U ZAVODU U MALIM P^ELICAMA

Ma`u svih 900 {ti}enika

ANALIZA PRIVREDNOG KRIMINALA OD 2000 DO 2013. GODINE

Vi{e osloba|aju}ih od osu|uju}ih presuda

De jan Mi haj lo vi}: Predmeti iz 2000. i

ja Zastave transport i Studentskog centra, ka`e Dejan Mihajlovi}.

SVAKODNEVNO STRADA 50 KONTEJNERA

GRADSKI DRVOREDI NA UDARU VANDALA

[teta bez nadoknade

UNI[TENI KANDELABRI KOD GIMNAZIJE

SLOMQENA BANDERA NA TRIM STAZI U [UMARICAMA

Za huligane pritvor do 30 dana

Uhap{en na granici sa Crnom Gorom

NA EKO PUMPAMA NOVA KARTICA

Nagrade za verne kupce

TRAGAWE ZA DOBRIM, URBANISTI^KIM RE[EWEM GRADSKOG CENTRA

Operacija vra}awe i{~upanog srca

Ta~ka uz poruku: izvolite

Nije mu pomogla ni dr`avna za{tita

UMESTO GRADITEQSKE BA[TINE U SRCU PRUGA NIKADA NIJE PROLAZILA

TRG KAO PARK I JAVNI PARKING

GRADA JE BEZSADR@AJNA LIVADA S VAGON KAFEOM GDE