ANALIZA BILANSA USPEHA Pojam i forma prikazivanja bilansa uspeha - Metode prikazivanja prihoda i rashoda - Sadraj bilansa uspeha

eha na osnovu vaeih propisa - Analiza rashoda bilansa uspeha - Analiza prihoda bilansa uspeha - Analiza rezultata poslovanja - Raspodela finansijskog rezultata - Posledice neregularnosti finansijskog rezultata Pojam i forma prikazivanja bilansa uspeha Znaaj BU naglo poinje da raste u drugoj deceniji dvadesetog veka sa razvojem novih preduzea, konkurencije, i porastom znaaja poslovnog rezultata za budunost firme. Bilans uspeha predstavlja finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period iz ijeg sueljavanja se utvruje rezultat koji moe biti pozitivan i negativan. Bilans uspeha moe biti prikazan u formi jednostranog pregleda (forma liste ili tafelna forma) i u formi dvostranog pregleda (forma konta). Za bilans uspeha u formi konta obino se kae da je pregledniji, jasniji iskaz komponenti periodinog rezultata, kao i da je u neposrednoj vezi sa knjigovodstvom Veza izmeu bilansa uspeha i bilansa stanja

Metode prikazivanja prihoda i rashoda Rashodi i prihodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim i saldiranim iznosima. U prvom sluaju bilans uspeha se sastavlja po bruto, a u drugim sluajevima po neto principu. U bilansu uspeha sainjenom po bruto principu ne kompenziraju se pojedine vrste prihoda i rashoda ve se svaka vrsta prihoda i rashoda iskazuje posebno. Bilans uspeha sastavljen po neto principu moe da bude sastavljen na razliite naine.

Sadraj bilansa uspeha na osnovu naih propisa Rashodi, prihodi i rezultat koji se iskazuje kao dobitak ili kao gubitak Rashodi: poslovni rashodi, rashodi finansiranja i neposlovni i vanredni rashodi Poslovni rashodi (trokovi perioda): rashodi direktnog materijala i robe (nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala za izradu) i drugi poslovni rashodi (trokovi ostalog materijala, proizvodne usluge, trokovi goriva i energije, rezervisanja, amortizacija, nematerijalni trokovi, porezi i doprinosi pravnog lica nezavisno od rezultata, bruto zarade i ostali lini rashodi) nezavisno od momenta plaanja. Rashodi finansiranja rashodi iz odnosa sa povezanim preduzeima, kamate, negativne kursne razlike smanjenje vrednosti dugoronih finansijskih ulaganja i ostale rashode finansiranja -

Neposlovni i vanredni rashodi gubici po osnovu prodaje i rashodovanja osnovnih sredstava i nematerijalmih ulaganja, gubici po osnovu prodaje dugoronih hartija od vrednosti i uea, gubici od prodaje materijala, rashodi iz ranijih godina, manjkovi, otpisi potraivanja, otpisi zaliha, vanredni otpisi osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, rashodi od dugoronih rezervisanja za rizike i ostali neposlovni i vanredni rashodi.

Prihodi poslovni prihodi, prihodi finansiranja i neposlovni i vanredni prihodi Poslovni prihodi: - prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, - prihodi od aktiviranja uinaka, - prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraaja dabina po osnovu prodaje robe, proizvoda i usluga, - prihodi od doprinosa i lanarina i - drugi poslovni prihodi koji su obraunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate Finansijski prihodi prihodi od kamata, realizovanih kursnih razlika i dividendi, ostvareni iz odnosa sa povezamim pravnim licima sa uzajamnim ueem i sa drugim pravnim licima, kao i ostali finansijski prihodi

Neposlovni i vanredni prihodi dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, dobici od prodaje dugoronih hartija od vrednosti i uea, dobici od prodaje materijala, prihodi iz ranijih godina, vikovi, prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od ukidanja nesiskorienih dugoronih rezervisanja i ostali vanredni prihodi.

Sadrina vaee eme bilansa uspeha:

A. I. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. II. 1. 2. III. III/1 IV. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI POSLOVNI PRIHODI PERIODA (1+2+3+4+5+6-7)

Prihodi od prodaje robe

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga Prihodi od aktiviranja uinala i robe Prihodi od premija, subvencija, dotacija i sl. Drugi poslovni prihodi Poveanje vrednosti zaliha uinaka Smanjenje vrednosti zaliha uinaka Poslovni prihodi perioda (1+2+3+4+5+6-7)

Smanjenje vrednosti zaliha uinaka iznad poslovnih prihoda perioda (7-8)

RASHODI DIREKTNOG MATERIJALA I ROBE Nabavna vrednost prodate robe Trokovi materijala za izradu BRUTO POSLOVNI DOBITAK (I-II) Bruto poslovni gubitak (9+II-8) DRUGI POSLOVNI RASHODI Trokovi ostalog materijala Trokovi goriva i energije Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi Trokovi proizvodnih usluga Trokovi amortizacije Trokovi rezervisanja za materijalne trokove Nematerijalni trokovi Trokovi poreza Trokovi doprinosa POSLOVNI DOBITAK (III - IV) POSLOVNI GUBITAK (IV III + III/1)

V. VI.

Finansijski prihodi i rashodi

B. I. 1. 2. 3. 4. II. 1. 2. 3. 4. III. IV. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI FINANSIJSKI PRIHODI Finansijski prihodi od povezanih pravnih lica Prihodi od kamata Pozitivne kursne razlike Ostali finansijski prihodi FINANSIJSKI RASHODI Finansijski rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima Rashodi kamata Negativne kursne razlike Ostali finansijski rashodi DOBITAK FINANSIRANJA (I-II) GUBITAK FINANSIRANJA (II-I)

Neposlovni i vanredni prihodi i rashodi

V. I. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. II. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. III. IV. G. I. II. D. I. II. . E. NEPOSLOVNI I VANREDNI PRIHODI I RASHODI NEPOSLOVNI I VANREDNI PRIHODI Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja Dobici od prodaje uea i dugoronih hartija od vrednosti Dobici od prodaje materijala Prihodi iz ranijih godina Vikovi Prihodi od smanjenja obaveza i ukidanja neiskorienih dugoronih rezervisanja za rizike Ostali neposlovni i vanredni prihodi NEPOSLOVNI I VANREDNI RASHODI Gubici po osnovu rashodovanja, prodaje i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja Gubici po osnovu prodaje uea i dugoronih hartija od vrednosti Gubici od prodaje materijala Rashodi iz ranijih godina Manjkovi Otpisi obrtnih sredstava osim uinaka Rashodi dugoronih rezervisanja za rizike Ostali neposlovni i vanredni rashodi NEPOSLOVNI I VANREDNI DOBITAK (I-II) NEPOSLOVNI I VANREDNI GUBITAK (II-I) BRUTO REZULTAT PREDUZEA BRUTO DOBITAK BRUTO GUBITAK DOBITAK I GUBITAK DOBITAK GUBITAK POREZI I DOPRINOSI IZ DOBITKA NETO REZULTAT PREDUZEA NETO DOBITAK (I-) NETO GUBITAK (-I) UKUPNI PRIHODI UKUPNI RASHODI

Elementi rashodne strane bilansa uspeha u prvoj fazi se preuzimaju oni rashodi koji su zajedno sa zalihama doneti iz prethodnog perioda. Njima se zatim dodaju trokovi tekueg perioda i oduzimaju oni trokovi koji e teretiti naredni period sistem obrauna trokova - izvren po jedinstvenoj metodologiji elementi rashodne strane bilansa uspeha - baziraju se na preuzimanju vrednosti iz bilansa stanja po onim vrednostima po kojima se one tamo bilansiraju (npr. po planskim cenama) Proces preuzimanja vrednosti iz bilansa stanja odvija se na dva mogua naina: - Prvi: smanjenje vrednosti neke realne imovine - Drugi: formiranje neke obaveze Elementi prihodne strane bilansa uspeha Kod prihodne strane bilansa uspeha znaajno je da se vrednosni iskazi objektiviziraju i iskau po segmentima i nosiocima trokova, odnosno prihoda Uslovi prodaje se ugrauju u prihodnu stranu bilansa uspeha ako se radi o prodaji na popust ili o bilo kakvim bonifikacijama problemi u praksi: -prodaja koja se realizuje pod specifinim okolnostima (npr. multilevel marketing) -realizacija pod povlaenim komercijalnim uslovima

- prihodi se naplauju avansno U svim ovakvim sluajevima javlja se nepotpuna slika za analitiko zakljuivanje, pa se ovakvi bilansi moraju preureivati kada se formira valjan analitiki zakljuak i ocena poslovne politike ANALIZA OBIMA I STRUKTURE PRIHODA
Vrsta prihoda 1 Prihodi od prodaje uinaka Prihodi od zakupnina Prihodi od subvencija, dotacija UKUPNO Iznos Prethodna Tekua god. god. 2 3 Struktura Prethodna Tekua god. god. 4 5 Dinamika (3 : 2) x 100 6

ANALIZA OBIMA I STRUKTURE POSLOVNIH PRIHODA Poslovni prihodi Iznos Struktura Dinamika Prethodna Tekua Prethodna Tekua (3 : 2) x 100 god. god. god. god. 1 2 3 4 5 6 Sa domaeg trita Sa inostranog trita UKUPNO

Uspostavljanje veze izmeu prihoda i rashoda Logika koja iako izgleda ekonomski tana a pripada prolosti: prihodi i rashodi se direktno povezuju svoenjem na obim izvrene prodaje U savremenim uslovima - sistem neposredne veze izmeu rashoda i prihoda je pokidan Trokovi se dele: one koji terete proizvod i one koji su uslovljeni protokom vremena, te se tretiraju kao tokovi perioda Na ovaj nain rui se uzronost izmeu prihodne i rashodne strane bilansa uspeha, kao i proporcija izmeu ovih kategorija. Analiza rezultata poslovanja Prema klasinom shvatanju primarni cilj poslovanja preduzea je da maksimizira profit u korist vlasnika kapitala. Prema tzv. teoriji (entiteta) poslovne firme primarni cilj finansijskog upravljanja je maksimiranje rentabilnosti poslovnih ulaganja. Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju totalni i periodini rezultat preduzea Sa prostornog aspekta rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione delove Prema poreklu rezultat moe biti poslovni, finasijski i vanredni Po svom karakteru rezultat moe biti uporediv i neuporediv, realizovan i nerealizovan, naplaen i nenaplaen, pozitivan i negativan I konano, rezultat preduzea moe biti pozitivan i negativan. Analizom dobitka se izvode konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o njegovom obimu u tekuoj godini, kao i trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu.

 Analizom internih i eksternih faktora treba utvrditi njihov uticaj na veliinu i vrstu gubitka, jer on moe da ima poslovan, finansijski i vanredni karakter.

Raspodela finansijskog rezultata Preduzeu ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa dravom- neto dobit. Neto dobit se rasporeuje na: Deo na ime dividende (zarada investitora) Deo na ime participacije zaposlenih; Deo na ime jaanja fondova preduzea; Deo na ime ostalih namena; Deo koji ostaje privremeno nerasporeen.

Posledice neregularnosti finansijskog rezultata Ako se u bilansu uspeha umanje rashodi finansijski rezultat biti vei nego to bi realno trebalo da bude Posledica - oni trokovi koje je trebalo ukljuiti u bilans uspeha zadravaju se na zalihama materijalnih vrednosti, ili pak na nekoj neiskazanoj obavezi u bilansnoj pasivi (zalihe repromaterijala ili drugih materijalnih vrednosti su skuplje i sa veom vrednou se unose u bilans stanja). Naredni obraunski period e biti tereen veim trokovima pa e finansijski rezultat perioda biti manji nego to bi trebalo da bude Ako se prihodi iskazuju nerealno vie, to znai da e potraivanje od kupca po osnovu prodaje biti fiktivno uveano Bilans raspodele finansijskog rezultata Raspodela finansijskog rezultata se vri dvostepeno: - u prvoj fazi utvruje se deo rezultata koji uzima drava u obliku raznih dabina - deo koji ostaje preduzeu. Preduzeu ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa dravom. To je neto dobit. Neto dobit se rasporeuje: Deo na ime dividende (zarada investitora) Deo na ime participacije zaposlenih; Deo na ime jaanja fondova preduzea; Deo na ime ostalih namena; Deo koji ostaje privremeno nerasporeen.

- Ukupan prihod - Rashodi - Bruto dobitak - Porez na dobit (15%) - Neto dobit Rasporeuje se u korist: - Dividende - Obavezne rezerve - Statutarne rezerve - Stimulacija zaposlenih - Ostale namene

25.000.000 23.000.000 2.000.000 300.000 1.700.000 1.200.000 100.000 125.000 225.000 50.000

Bilans raspodele bruto dobiti

Ostvareni bruto dobitak Rasporeuje se u korist Bruto dobit 2.000.000 Porez na dobit 300.000 Neto dobit 1.700.000 Zbir 2.000.000 Zbir 2.000.000
Ostvareni bruto dobitak Neto dobit 1.700.000 Rasporeuje se u korist Dividendi 1.200.000 Obaveznih rezervi 100.000 Statutarnih rezervi 125.000 Stimulacije 225.000 zaposlenih Ostalih namena 50.000 Zbir 1.700.000

Zbir

1.700.000

Bilansiranje u smislu pokria gubitka

- Ostvareni prihodi - Ostvareni rashodi - Ostavren gubitak Stanje kapitalnih pozicija na poetku obraunskog perioda: - Akcijski kapital - Rezervni fondovi - Ostali fondovi
Bilans pokria gubitka

24.000.000 25.000.000 1.000.000 8.000.000 280.000 120.000

Ostvareni gubitak Pokriva se na teret Visina gubitka 1.000.000 Rezervnih fondova 280.000 Ostalih fondova 120.000 Akcijskog kapitala 600.000 Zbir 1.000.000 Zbir 1.000.000

Bilans pokria gubitka (kada je njegova visina vea od kapitala) Ostvareni gubitak Pokriva se na teret Visina gubitka 11.000.000 Rezervnog fonda 280.000 Ostalih fondova 120.000 Trajnog kapitala 8.000.000 Kapitala poverilaca 1.600.000 Zbir 11.000.000 Zbir 11.000.000

Struktura ostvarenih rezultata

Struktura rezultata Element 1. preduzee 2. preduzee Dobitak iz osnovne delatnosti 8.000.000 3.000.000 Dobitak iz trgovake delatnosti 2.000.000 3.000.000 Profit od kapitalnog dobitka 5.000.000 Profit od revalorizacijskih efekata 1.000.000 500.000 Profit od finansiranja 500.000 Ukupan profit 11.500.000 11.500.000

Znaajno je znati odakle profit potie i da li se on moe ponoviti u narednom periodu. Metode obraunavanja rezultata (metode sainjavanja bilansa uspeha) Obraunavanje periodinog rezultata u bilansu uspeha pretpostavlja suprostavljanje meusobno uporedivih veliina (prihoda i rashoda). Uporedivost se ne postavlja kao pitanje samo kada su proizvedene i prodate koliine u obraunskom periodu jednake. Poto se, po pravilu, proizvedene i prodate koliine ne podudaraju, one se moraju raunski dovesti u sklad da bi periodini rezultat mogao da bude obraunat. To se moe postii primenom dve glavne metode bilansiranja rezultata, i to: 1) Metoda ukupnih trokova, i 2) Metoda prodatih trokova Metoda ukupnih trokova (raun uinaka) MUT se zasniva na stavu da kriterijum za povezivanje sa prihodima predstavljaju ukupni trokovi perioda (ne trokovi prodatih proizvoda). Poslovni rezultat se utvruje suprostavljanjem svih rashoda obraunskog perioda i svih uinaka istog perioda

 U bilansu uspeha sainjenom po MUT na strani rashoda iskazuju se ukupni rashodi a na strani prihoda se iskazuju ukupni prihodi ostvareni u toku perioda Problem s primenom MUT nastaje kada se prodaja koliinski ne podudara sa proizvodnjom u istom periodu, odnosno kada postoje promenjive zalihe uinaka. Raunska uporedivost (u pogledu njihove koliinske komponente) rashoda i prihoda ostvaruje se na taj nain to se prihodima od prodaje dodaje poveanje zaliha uinaka (ako je u toku perioda dolo do poveanja), a oduzima smanjenje stanja zaliha (ako su zalihe uinaka u toku perioda smanjene). Metoda ukupnih trokova II Ukljuivanje promene stanja zaliha u prihode moe biti shvaeno i kao indirektna korektura ukupnih rashoda perioda, ime se oni svode na rashode prodatih uinaka. Sadrina bilansa uspeha, dakle, zavisi od metoda po kojima je sainjen i naina ukljuivanja poreza i doprinosa na finansijski rezultat u bilansu uspeha. Ako se bilans uspeha sainjava po metodi ukupnih trokova mogua je primena ili bruto ili neto principa.

Bruto princip metode ukupnih trokova

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. BRUTO PRINCIP METODE UKUPNIH TROKOVA RASHODI PRIHODI Poetne zalihe materijala, 1. Krajnje zalihe materijala, nezavrene proizvodnje, nezavrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda poluproizvoda i gotovih proizvoda Nabavka materijala u toku 2. Prihodi od prodaje gotovih obraunskog perioda proizvoda i usluga Trokovi poslovanja bez trokova 3. Ukupno (1+2) materijala Ukupno (1+2+3) 4. Krajnje zalihe trgovake robe Poetne zalihe trgovake robe 5. Prihodi po prodaje trgovake robe Nabavka trgovake robe u toku 6. Ukupno (4+5) obraunskog perioda Ukupno (5+6) 7. Bruto dobitak iz redovnog 8. Gubitak iz redovnog poslovanja poslovanja Vanredni rashodi 9. Vanredni prihodi Ukupan bruto dobitak 10. Ukupan gubitak

Metoda ukupnih trokova po bruto principu u prvi plan stavlja da na rashodnoj strani iskae koliko je od tih ulaganja ostalo u zalihama (sve vrste zaliha) i koliko je ostvareno prihoda od prodaje gotovih proizvoda, usluga i trgovake robe. Naspram ovih pozicija na prihodnoj strani je pozicija krajnje zalihe materijala, nezavrene proizvodnje, poluproizvoda, gotovih proizvoda i trgovake robe koja pokazuje koliko se ovih zaliha prenosi u naredni obraunski period. Neto princip metode ukupnih trokova Po neto principu iz bilansiranja se iskljuuju poetne i krajnje zalihe materijala i trgovake robe i nabavka materijala i trgovake robe u toku obraunskog perioda. Bilans uspeha po neto principu metode ukupnih trokova moe da se saini na tri naina: 1) sa korekcijom na strani prihoda, 2) sa korekcijom na strani rashoda i 3) sa korekcijom na obe strane.

Neto princip MUT sa korekcijom na strani prihoda

NETO PRINCIP METODE UKUPNIH TROKOVA SA KOREKCIJOM NA STRANI PRIHODA RASHODI PRIHODI Trokovi poslovanja 1. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga Nabavna vrednost prodate trgovake 2. Poveanje krajnjih zaliha robe nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda Ukupno (1+2) 3. Smanjenje krajnjih zaliha nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda Bruto dobitak iz redovnog 4. Ukupno (1+2-3) poslovanja Vanredni rashodi 5. Prihodi od prodaje trgovake robe Ukupan bruto dobitak 6. Gubitak iz redovnog poslovanja 7. Vanredni prihodi 8. Ukupan gubitak

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Neto princip MUT sa korekcijom na strani rashoda

NETO PRINCIP METODE UKUPNIH TROKOVA SA KOREKCIJOM NA STRANI RASHODA RASHODI PRIHODI Trokovi poslovanja 1. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga Smanjenje krajnjih zaliha 2. Prihod od prodaje trgovake robe nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda Poveanje krajnjih zaliha nedovrene 3. Gubitak iz redovnog poslovanja proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda Ukupno (1+2-3) Nabavna vrednost prodate trgovake robe Bruto dobitak iz redovnog poslovanja Vanredni rashodi 4. Vanredni prihodi Ukupan bruto dobitak 5. Ukupan gubitak

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Neto princip MUT sa korekcijom na obe strane

NETO PRINCIP METODE UKUPNIH TROKOVA SA KOREKCIJOM NA OBE STRANE RASHODI PRIHODI 1. Smanjenje krajnjih zaliha 1. Poveanje krajnjih zaliha nedovrene proizvodnje, nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda poluproizvoda i gotovih proizvoda 2. Trokovi poslovanja 2. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga 3. Ukupno (1+2) 3. Ukupno (1+2) 4. Nabavna vrednost prodate trgovake 4. Prihodi od prodaje trgovake robe robe 5. Bruto dobitak iz redovnog 5. Gubitak iz redovnog poslovanja poslovanja 6. Vanredni rashodi 6. Vanredni prihodi 7. Ukupan bruto dobitak 7. Ukupan gubitak

Bilans uspeha po MUT u formi dvostranog pregleda

Domae zakonodavstvo se opredelilo za metodu ukupnih trokova. U etvrtoj direktivi saveta EU metoda ukupnih trokova je predloena kao ravnopravna alternativa sa metodom prodatih uinaka, dok njenu iskljuivu primenu zahtevaju Francuska, Belgija, panija i Portugal. Sve ostale lanice, izuzev Grke, daju pravo slobodnog izbora. Metoda prodatih trokova (uinaka) - Raun prodaje Prema ovoj metodi uspeh obraunskog perioda utvruje se suprostavljanjem prihoda od prodaje proizvoda sa rashodima prodatih proizvoda (ne svih rashoda perioda, nego pored onih razgranienih po vremenskom kriterijumu jo samo rashoda koji su nastali po osnovu prodaje proizvoda, usluga, robe). Trokovi prodatih proizvoda zovu se jo i puna cena kotanja prodatih proizvoda. Nju ine proizvodna cena kotanja (trokovi proizvodnje) prodatih proizvoda i poslovni trokovi perioda koji se u datoj fazi prodaje vezuju za prodate proizvode. Po ovoj metodi sadrinu bilansa uspeha ine prihodi od prodaje proizvoda i trokovi prodatih proizvoda, a ne ukupni uinci perioda i ukupni trokovi preduzea, pa u bilansu uspeha nisu potrebne nikakve korekcije na strani prihoda za promenu zaliha uinaka u toku perioda; to ostaje u krugu rauna stanja. Rezultat obraunat po MPT se smatra nepotpunim periodinim rezultatom, jer nedostaju prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate zalihe Metoda prodatih trokova II

 Da bi raun uspeha postao potpun te da bi se iz njega mogao sagledati uticaj promene stanja zaliha poluproizvoda i gotovih proizvoda na visinu ostvarenog rezultata, a da se pri tome ne izae iz okvira ove metode ine se razne adaptacije rashodne strane rauna uspeha. Tako se npr. ukupnim rashodima proizvodnje odnosnog perioda, korigovanim za promene stanja zaliha nedovrene proizvodnje, dodaju trokovi upravljanja i prodaje i vrednost zaliha gotovih proizvoda na poetku perioda.
BILANS (RAUN) USPEHA PO METODI PRODATIH TROKOVA
Rashodi Stanje zaliha gotovih proizvoda na poetku perioda + Cena kotanja poizvodnje proizvoda perioda (ukljuujui promenu stanja zaliha nedovrene proizvodnje) + Trokovi upravljanja + Trokovi prodaje Ukupni trokovi % Stanje zaliha gotovih proizvoda na kraju perioda Rashodi prodatih uinaka Dobitak 30.000 Prihodi Prihodi od usluga prodaje proizvoda i 200.000

150.000 12.000 15.000 207.000 40.000 167.000 33.000 200.000

200.000

Metoda prodatih trokova III Doterivanje rauna uspeha po metodi prodatih trokova je uobiajena praksa u anglosaksonskim zemljama, naroito u SAD. Bilansi uspeha se prikazuju obavezno u formi liste, to odgovara metodi, ali uz isticanje poetnih zaliha gotovih proizvoda, trokova ostvarene prozvodnje, i zaliha gotovih gotovih proizvoda na kraju godine, tako da prvi deo rauna uspeha izgleda:
Neto prodaja Trokovi prodatih proizvoda: 1. poetne zalihe 1. januara 200... 2. trokovi ostvarene proizvodnje posmatranom periodu 3. % zalihe na kraju perioda 31.12.200... Trokovi prodatih proizvoda Bruto mara (dobitak) na prodaji $ 436.000 u 114.000 274.000 119.000 269.000 $ 167.000

Budui da se bilans uspeha po metodi prodatih trokova sastavlja u formi liste takva forma joj daje znaajnu prednost koja se ogleda u mogunostima: - vertikalnog ralanjavanja ukupnog poslovnog rezultata, i - horizontalnog ralanjavanja poslovnog rezultata. Metoda prodatih trokova IV

BILANS USPEHA U FORMI LISTE ZA PERIOD ............. 2000. GOD (PO METODI TROKOVA PRODATIH UINAKA) 1. Prihod od prodaje proizvoda 5.000 2. Prihod od aktiviranja uinaka 200 3. Poslovni prihodi (1+2) 5.200 4. Trokovi proizvodnje prodatih uinaka (187,5 kg x 15,25 + 62,5 kg x 16 din. = 2.860 +1.000) 3.860 5. Bruto poslovni dobitak (3-4) 1.340 6. Trokovi opteg upravljanja i prodaje 440 6.0. Trokovi opteg upravljanja i administracije (250 kg x 0,96) 240 6.1. Trokovi prodaje (250 kg x 0,80) 200 7 Poslovni dobitak 900 8. Neto finansijski rashodi 280 8.0. Finansijski prihodi 120 8.1. Finansijski rashodi 400 9. Neposlovni i vanredni gubitak 120 9.0. Neposlovni i vanredni prihodi 80 9.1. Neposlovni i vanredni rashodi 200 10. Dobitak (7-8-9) 500

Prednost vertikalnog ralanjavanja rezultata je u tome to omoguuje da se neposredno vidi da se dobitak preduzeaod 500 din. sastoji od poslovnog dobitka od 900 din. i umanjenja tog rezultata za neto rashode finansiranja od 280 din. i neposlovni i vanredni gubitak od 120 din Prednost horizontalnog ralanjavanja rezultata tie se samo poslovnog rezultata (pozicije od 1 do 7 u prethodnom bilansu uspeha). Slaba strana metode je u tome to se rashodi u raunu uspeha, kao ni oni u pogonskom obraunu, potrebni za kalkulaciju, ne mogu direktno izvlaiti iz finansijskog knjigovodstva, Ralanjavanje u raunu uspeha Sutina ralanjavanja u raunu uspeha je u segmentiranju ukupnog (bruto) rezultata prema unapred izabranim kriterijumima. Zahtev kontrole ostvarenog uspeha namee potrebu ralanjavanja ukupnog uspeha prema podrujima njegovog nastanka (izvora uspeha). Zahtev kontrole ostvarenog uspeha namee potrebu ralanjavanja ukupnog uspeha prema podrujima njegovog nastanka (izvora uspeha). Zahtev kontrole ostvarenog uspeha namee potrebu ralanjavanja ukupnog uspeha prema podrujima njegovog nastanka (izvora uspeha). Nezavisno od metode po kojoj je sainjen bilans uspeha, prihodi mogu da budu bilansirani po sistemu fakturisane ili naplaene realizacije. Izgradnja rauna uspeha u svetskoj literaturi i praksi Za izgled, strukturu i sadrinu rauna uspeha je odluujui izbor metode obraunavanja uspeha. Odabrana metoda u krajnjoj liniji opredeljuje formu u kojoj se raun prikazuje, kao i nain ukljuivanja i ralanjavanja pozicija prihoda i rashoda. Zbog toga je polazna osnova izgradnje rauna uspeha izbor metode njegovog obrauna, to pretpostavlja opredeljenje izmeu: 1) Metoda ukupnih trokova i 2) Metoda prodatih trokova. Raun uspeha po metodi ukupnih trokova

 Izgradnja rauna uspeha po ovoj metodi pretpostavlja na samom poetku: 1) izbor forme prikazivanja i 2) izbor varijante metode ukupnih trokova. U upotrebi su obe forme i to forma konta i forma liste. Metoda ukupnih trokova ima dve osnovne varijante. Prva bi se mogla nazvati metodom punih ukupnih trokova, druga metodom nepotpunih ukupnih trokova. Sutina prve je u tome to se na strani rashoda ne pojavljuje skontirana potronja materijala, nego se iskazuje poetno stanje zaliha, ukupna nabavka perioda i korekcija zaliha na kraju perioda. Na taj nain, na strani rashoda se ne prikazuje bruto kretanje nabavke, to je zgodna informacija za kontrolu ulaganja u poslovni proces. Na strani prihoda pojavljuje se korektura zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. Druga varijanta ove metode se razlikuje od prve po tome to se na strani rashoda ne prikazuje bruto nabavka materijala sa korekturom zaliha, nego samo skontirana potronja materijala. Metoda ukupnih trokova u formi konta
FRANCUSKI RAUN USPEHA PO METODI UKUPNIH TROKOVA
RASHODI Poslovni rashodi: Nabavka robe, ukljuujui carinu Promena stanja zaliha (poetno % stanje na kraju) Nabavka osnovnog i ostalog materijala i upotreba Promena stanja zaliha Ostale nabavke i ekster. usluge (uklj. zakupn.) Porezi, takse i slina plaanja (direk.porezi) Nadnice i plate Socijalni trokovi (doprinosi) Dotacije za amortizaciju i pokria: Za imobilizacije: dotacije za amortizaciju Za imobilizacije: dotacije pokriima Za obrtna sredstva: dotacije pokriima Za rizike i trokove: dotacije pokriima Ostali rashodi Ukupno I Udeo rezultata na participacionim posl. (II) Rashodi finansiranja: Dotacije za amortizaciju i pokria Interesi (kamate) i slini rashodi Negativne kursne razlike Neto rashodi na prodatim hartijama od vrednosti Ukupno III Vanredni rashodi Na operacijama upravljanja Na operacijama sa kapitalom Dotacije za amortizaciju i pokria Ukupno IV Uee radnika u poveanju uspeha (V) Porezi na dobitak (VI) Svega rashodi (I+II+III+IV+V+VI) Dobitak Sveukupno IZVETAJNI PERIOD PRETHODNI PERIOD

x x

x x

x x x x x x

x x x x x x

Metoda ukupnih trokova u formi konta II

P R I H O D I (bez poreza) Poslovni prihodi: Prodaja robe Prodaja proizvodnje (proizvoda i usluga) Podzbir A iznos ukupnog prihoda Od toga u izvozu Proizvodnja na zalihi (korektura zaliha) Imobilizovana proizvodnja Poslovne subvencije (naknada prihoda) Ukidanje pokria, transfer trokova Ostali prihodi Podzbir B Ukupno A + B Udeo u rezultatu na participativnim posl. (II) Finansijski prihodi: Iz participacija (uea) Iz drugih obrtnih vrednosti i potra. iz imobiliz. aktive Ostali interesi (kamate) i slini prihodi Ukidanje pokria i transfer trokova Pozitivne kursne razlike Neto prihodi na prodaji hartija od vrednosti Ukupno III Vanredni prihodi: Na operacijama upravljanja Na operacijama sa kapitalom Ukidanje pokria i transfer trokova Ukupno IV Svega prihodi (I+II+III+IV) Gubitak Sveukupno

IZVETAJNI PERIOD

PRETHODNI PERIOD

x x x

x x x

x x x x

x x x x

Metoda ukupnih trokova u formi liste

NEMAKI RAUN USPEHA PO METODI UKUPNIH TROKOVA
1. 2. 3. 4. 4a. 5. 5a. 5b. 6. 6a. 6b. 7. 7a. 7b. 7c. 7d. 8. 8a. 9. 10. 11. 12. 12a. 12b. 12c. 12d. Prihodi iz prodaje Poveanje ili smanjenje stanja zaliha nedovr.proizv. i gotovih proizvoda Ostali aktivirani uinci (invest. u sopstvenoj reiji) Ostali poslovni prihodi Prihodi iz ukidanja specijalnih pozicija sa ueem rezultata Rashodi materijala Rashodi za osnovni, pomoni i pogonski materijal i trgovaku robu Rashodi za nabavljene usluge Rashodi personala (lini rashodi): Nadnice i plate Socijalna davanja i rashodi za starosne penzije i potporu, od toga za starosne penz. Otpisivanja: Nematerijalnih i materijalnih predmeta postrojenske imovine, kao i za aktivirane rashode prob. pogona i proirenje poslovanja Imovinskih predmeta obrtne imovine, ukoliko ova premauju uobiajena otpisivanja u akcionarskim drutvima Vanplanska otpisivanja na imaterijalnim i materijalnim predmetima postrojenske imovine Otpisivanja na imovinskim predmetimaobrtne imovine po osnovu anticipiranja buduih kolebanja vrednosti Ostali poslovni rashodi Unoenje u specijalnu poziciju sa ueem rezervi Prihodi iz uea Od toga iz povezanih preduzea Prihodi iz drugih hartija od vrednosti i zajmova finans.imov., od toga iz povezanih preduzea Ostale kamate i slini prihodi, od toga iz povezanih preduzea Otpisivanja finansijskih ulaganja i hartija od vrednosti obrtne imovine Otpisivanja finansijskih ulaganja Otpisivanja hartija od vrednosti obrtne imovine za predviena budua kolebanja vrednosti Ustupljeni deo dobitka po osnovu ugovora o zajednikom dobitku, isplati dobitka ili dela dobitka rashodi iz preuzimanja gubitka

Metoda ukupnih trokova u formi liste II

13. 14. 15. 16. 17. 18. 18a. 18b. 19. 20. 21. 22. 22a. 23. 23a. 23b. 23c. 23d. 23e. 24. 24a. 24b. 24c. 24d. 25. 26.

Kamate i slini rashodi, od toga povezanim preduzeima Rezultat iz uobiajene poslovne delatnosti Vanredni prihodi Vanredni rashodi Vanredni rezultat Porez na dohodak ili na prihod Latentni poreski rashodi Latentni poreski prihodi Ostali porezi Godinji vial/godinji deficit (manjak) Prenos dobitka/prenos gubitka iz prole godine Izuzimanje iz rezervi kapitala Uzimanje iz kapitalnih rezervi prema propisima o pojednostavljenju smanjenja kapitala Izuzimanje iz rezervi dobitka: Iz zakonskih rezervi Iz rezervi za sopstvene akcije Iz statutarnih rezervi Iz ostalih rezervi Prihod iz smanjenja kapitala Unoenje u rezerve U zakonske rezerve U rezerve za sopstvene akcije U statutarne rezerve U druge rezerve Bilansni dobitak/Bilansni gubitak Prihod na osnovu vieg procenjivanja prema vanrednoj reviziji ili sudskoj odluci

Raun uspeha po metodi prodatih trokova Raun uspeha po metodi prodatih trokova se, po pravilu, sastavlja u formi liste, mada nije iskljuena ni forma konta. Opte pravilo za ovaj raun uspeha je, kao i za prethodni, jasno isticanje tri grupe prihoda i rashoda, iz kojih proizilaze tri grupe rezultata: poslovni, finansijski i vanredni. Razlike koje se pojavljuju po zemljama uslovljene su nainom prikazivanja trokova (cene kotanja proizvodnje prodatih proizvoda), nainom ralanjavanja finansijskih i vanrednih prihoda i rashoda i nainom segmentiranja rezultata. Kompariranjem nemakog rauna uspeha, koji je u svemu sledio duh IV Direktive, i rauna uspeha SAD, gde se ova metoda uspeno odrava mogu se uoiti sutinske slinosti i mogue varijacije. Nemaki raun uspeha po MPT
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 9. Prihodi od prodaje Cena kotanja prodatih uinaka Bruto rezultat na prodaji Trokovi prodaje Opti trokovi upravljanja Ostali poslovni prihodi Ostali poslovni rashodi Prihodi iz uea, iz toga u povezanim preduzeima Prihodi iz drugih hartija od vrednosti i zajmova finans. ulaganja, od toga u povezanim preduzeima Ostale kamate i slini prihodi Otpisivanja finansijskih ulaganja i hartija od vrednosti obrtne imovine Kamate i slini rashodi, ot toga povezanim preduzeima Rezultat iz uobiajene poslovne delatnosti = I +III Vanredni prihodi vanredni rashodi Vanredni rezultat Porez na dohodak i prihod Ostali porezi Godinji viak/Godinji deficit I=(1do3)+6=Bruto rezultat I

II=1do7=Rezultat iz poslovanja

III=8do12= Finans. rezultat

IV=14do15= Vanredni rezultat

Glavna sporna taka u ovom modelu rauna uspeha je taka 2, tj. cena kotanja prodatih uinaka.

Jedna od ideja za reavanje kontraverze u vezi sa cenom kotanja prodatih uinaka je da se za cenu kotanja aktiviranih sopstvenih uinaka i cenu kotanja poveanja stanja zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda smanji ukupno ulaganje u proizvodnju, obuhvaeno u okviru pozicije pod brojem 2, a da se ista pozicija povea za cenu kotanja smanjenja zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. Doterivanje rauna uspeha po metodi prodatih trokova je uobiajena praksa u anglosaksonskim zemljama, a posebno u SAD. U bilansu uspeha prikazanog u formi liste se istiu poetne zalihe gotovih proizvoda, trokovi ostvarene proizvodnje i zalihe gotovih proizvoda na kraju godine.
Neto prodaja Trokovi prodatih proizvoda * poetne zalihe 1. januara 20.. * trokovi ostvarene proizvodnje u posmatranom periodu * % zaliha na kraju perioda 31.12.20.. Trokovi prodatih proizvoda Bruto mara (dobitak) na prodaji 436.050 114.000 388.000 -119.625 268.500 $ 167.550

Prema metodi prodatih trokova, rashodi se po pravilu ralanjavaju prema funkcijama (rashodi proizvodnje, administracije, upravljanja i prodaje), dok se za utvrivanje trokova proizvodnje proizvedenih proizvoda pretpostavlja ralanjavanje po mestima i nosiocima kao i tekua naknadna kalkulacija, za razliku od metode ukupnih trokova. Raun uspeha po MPT u SAD II
Bruto prodaja * Minus pokrie za depresijaciju * Minus odobrena snienja Neto prodaja Trokovi prodatih proizvoda * Zalihe na poetku perioda * Cena kotanja ostvarene proizvodnje u periodu * Ukupna cena kotanja proizvoda raspoloivih za prodaju * Minus zalihe na kraju perioda Cena kotanja prodatih proizvoda Bruto mara na prodaji Ostali operativni trokovi * Trokovi prodaje * Opti trokovi administracije i upravljanja Poslovni rezultat * Ostali prihodi i trokovi - prihodi od hartija od vrednosti - dobici na prodaji imobilizacija * Trokovi finansiranja Rezultat pre oporezivanja Porezi Neto rezultat poslovne godine Dobitak po akciji $ 478.050 $ 25.000 17.000 436.050 $ 114.000 274.125 388.125 119.625 268.500 $ 167.550 x x xx x x x xx xx xx xx

Raun uspeha po MPT u SAD III

 Raun uspeha u prikazanoj formi obavezno prati sledea tabela sa detaljima kalkulacije cene kotanja prodatih uinaka koja, u konkretnom sluaju, iznosi $ 274.125.
Osnovni materijal * Poetno stanje * Nabavka * Minus vraene nabavke * Zavisni trokovi nabavke Raspoloivi osnovni materijal Zalihe na kraju perioda (minus) Trokovi potronje materijala Direktne plate Trokovi proizvodnje * Amortizacija zgrada * Amortizacija maina * Energija * Osiguranje zgrad i maina * Indirektne plate * Odravanje i reparatura zgrada * Odravanje i reparature maina * Porezi i takse Nedovrena proizvodnja * Zalihe na poetku perioda * Zalihe na kraju perioda Cena kotanja proizvedenih proizvoda $ 21.000 147.300 600 146.700 675 168.375 - 23.250 $ 145.125 79.650 45.825 1.650 11.325 15.675 360 12.075 1.440 2.100 1.200 3.525 20.100 16.575 $ 274.125

Meusobna uslovljenost bilansa stanja i uspeha Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva meusobno povezana, ali po funkcijama razliita finansijska izvetaja. Bilans uspeha se zatvara na taj nain to se kao njegov krajni rezultat javlja dobitak ili gubitak, odnosno ni jedno ni drugo ako je rezultat nula. Bilans uspeha se zatvara na taj nain to se kao njegov krajni rezultat javlja dobitak ili gubitak, odnosno ni jedno ni drugo ako je rezultat nula. U sluaju pozitivnog finansijskog rezultata dobitak se evidentira na strani pasive bilansa stanja i na rashodnoj strani bilansa uspeha. Obrnuto, u sluaju negativnog finansijskog rezultata gubitak se evidentira u aktivi bilansa stanja i na prihodnoj strani bilansa uspeha. Analiza rauna Knjigovodstveni sistem raspolae knjigovodstvenim raunima (kontima ili samo raunima) koji u znaajnoj meri pojednostavljuju nain voenja knjigovodstvene evidencije Osobenost knjigovodstvenog rauna u tradicionalnom obliku je njegova dvostranost. Kao to bilans ima levu i desnu stranu obeleenu po konvenciji aktiva i pasiva isto tako i rauni imaju levu i desnu stranu koje se po konvenciji obeleavaju sa duguje i potrauje. Razlikuju se rauni bilansa stanja i rauni bilansa uspeha. Rauni bilansa stanja prikazuju pojedine oblike imovine i kapitala preduzea. U zavisnosti od karaktera imovine, odnosno kapitala koji prikazuju, rauni se dele na aktivne, pasivne i aktivnopasivne. Rauni bilansa stanja se dalje razvrstavaju na raune odgovarajuih podbilansa. U tom smislu postoje sledei rauni podbilansa bilansa stanja:

podbilans posnovnih sredstava i njihovih izvora, podbilans osnovnih sredstava u pripremi, podbilans obrtnih sredstava, podbilans posebnih sredstava, podbilans spontanih odnosa,

Analiza rauna II Rauni bilansa uspeha se razvrstavaju na sledee raune podbilansa: podbilans poslovnih prihoda i rashoda, podbilans finansijskih prihoda i rashoda podbilans vanrednih prihoda i rashoda Analizom pojedinanih rauna treba da se daju odgovori na sledea pitanja: koje je kvalitativno-sadrinsko obeleje rauna tj. ta se na njemu prikazuje, kojem bilansu odnosno podbilansu pripada, kakvog je karaktera raun, kakva kretanja nastaju na dugovnoj a kakva na potranoj strani rauna, ta prikazuje saldo rauna i kakav je njegov znaaj.

Analiza aktivnih rauna Klasa 0: Neuplaeni upisani kapital i stalna imovina 00 Neuplaeni upisani kapital 01 Nematerijalna ulaganja 02 - Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva 03 Dugoroni finansijski plasmani Klasa 1: Zalihe 10 Zalihe materijala 11 Nedovrena proizvodnja 12 Gotovi proizvodi 13 - Roba 14 Nekretnine pribavljene radi prodaje 15 Dati avansi Klasa 2: Kratkorona potraivanja, plasmani i gotivina 20 Potraivanja po osnovu prodaje 21 Potraivanja iz specifinih poslova 22 - Druga potraivanja 23 Kratkoroni finansijski plasmani 24 Gotovinski ekvivalenti i gotovina 27 Porez na dodatu vrednost 28 Aktivna vremenska razgranienja 29 Gubitak iznad visine kapitala

Analiza aktivnih rauna II Rauni rashoda koji, takoe, imaju aktivan karakter su sledei: Klasa 5: Rashodi 50 Nabavna vrednost prodate robe

51 Trokovi materijala 52 Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 53 Trokovi proizvodnih usluga 54 Trokovi amortizacije i rezervisanja 55 Nematerijalni trokovi 56 Finansijski rashodi 57 Ostali rashodi 58 Rashodi po osnovu obezvreenja imovine 59 Vanredni rashodi i prenos rashoda Klasa 8: Vanbilansna evidencija 88 Vanbilansna aktiva

Analiza pasivnih rauna

Klasa 3: Kapital 30 Osnovni i ostali kapital 31 Neuplaeni upisani kapital 32 - Rezerve 33 Revalorizacione rezerve 34 Nerasporeena dobit 35 - Gubitak Klasa 4: Dugorona rezervisanja i obaveze 40 Dugorona rezervisanja 41 Dugorone obaveze 42 Kratkorone finansijske obaveze 43 Obaveze iz poslovanja 44 Obaveze iz specifinih poslova 45 Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 46 Druge obaveze 47 Obaveze za porez na dodatu vrednost 48 Obaveze za ostale poreze doprinose i druge dabine 49 Pasivna vremenska razgranienja Klasa 6: Prihodi 60 Prihodi od prodaje robe 61 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 62 Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 63 Promena vrednosti zaliha uinaka 64 Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl. 65 Drugi poslovni prihodi 66 Finansijski prihodi 67 Ostali prihodi 68 Prihodi od usklaivanja vrednosti imovine 69 Vanredni prihodi i prenos prihoda Klasa 8: Vanbilansna evidencija 89 Vanbilansna pasiva

Latentne rezerve Nastaju bilo potcenjivanjem aktive, bilo precenjivanjem pasive Nije re o tome da se kroz bilans ukae da neto ne postoji; svaka pozicija je u bilansu dokazana, ali osnovica po kojoj je vrena procena nije bila najpreciznija, tako da u preduzeu mogu da postoje bilo latentne rezerve, bilo skriveni gubici Latentne rezerve i skriveni gubici javljaju se kao razlika izmeu stvarnog i inventarnog bilansa Problem latentnih rezervi je usko povezan sa pitanjem procenjivanja.

Primer: latentne rezerve

Aktiva Razna aktiva Roba (1.000 kg po 300 din) Pasiva 600.000 Razna pasiva 300.000 Dobitak 900.000 700.000 200.000 900.000

Aktiva Razna aktiva Roba (1.000 kg po 200 din)

Pasiva 600.000 Razna pasiva 200.000 Dobitak 800.000

700.000 100.000 800.000

U bilansu 2 u odnosu na bilans 1 je izvreno potcenjivanje vrednosti robe Potcenjivanje vrednosti sirovina je nastalo zbog smanjenja cena po kojima je vreno njihovo procenjivanje. Latentne rezerve-iskazivanje pojavnog gubitka
Aktiva Razna aktiva Roba (1.000 kg po 200 din) Gubitak Pasiva 600.000 Razna pasiva 200.000 100.000 900.000 900.000 900.000

Aktiva Razna aktiva Sirovine (1.000 kg po 100 din) Gubitak

Pasiva 600.000 Razna pasiva 100.000 200.000 900.000 900.000 900.000

U ovom sluaju preduzee je povealo svoj pojavni gubitak od 100.000 din. na 200.000 din. putem potcenjivanja svoje aktive Razlika od 100.000 dinara predstavlja skriveni dobitak. Skriveni dobitak, u ovom sluaju, poveava pojavni gubitak. Skrivenim dobitkom se ili umanjuje pojavni dobitak, ili poveava pojavni gubitak, ili ak pretvara pojavni dobitak u gubitak Stvaranje latentnih rezervi usled precenjivanja pasive
Aktiva Razna aktiva Dunici Pasiva 500.000 Razna pasiva 400.000 Dobitak 900.000 700.000 200.000 900.000

Prilikom procenjivanja boniteta dunika preduzee nalazi da treba stvoriti rezervu za sumnjiva potraivanja u iznosu od 300.000 din.

Aktiva Razna aktiva Dunici Gubitak

Pasiva 500.000 Razna pasiva 400.000 Rezerv. za sumnjiva potraivanja 100.000 1.000.000

700.000 300.000 1.000.000

Precenjivanjem pasive dolo je do toga da se pojavni dobitak pretvori u pojavni gubitak, to je imalo za posledicu stvaranje latentne rezerve U praksi, se putem ispravke vrednosti aktive najvie stvaraju latentne rezerve, naroito u vezi sa osnovnim sredstvima i njihovom amortizacijom Vrednost tranzitorne pasive (pasivnih vremenskih razgranienja i dugoronih rezervisanja) moe da bude precenjena. VRSTE LATENTNIH REZERVI prinudne latentne reterve, procenjene latentne rezerve prema pravu izbora, i latentne rezerve po slobodnoj volji Prinudne latentne rezerve nastaju automatski, primenom (porast cena kada su dnevne cene vee od nabavnih, a za preduzee su trokovi nabavke gornja granica procenjivanja) Procenjene latentne rezerve pojavljuju se usled postojanja prava izbora izmeu razliitih zakonski doputenih vrednosti ili usled stvarne procene (acovanja), u sluajevima kada to prilike zahtevaju. Latentne rezerve po slobodnoj volji pojavljuju se u svim onim sluajevima kada se vrednost koja odgovara propisima o procenjivanju ili naelima urednog knjigovodstva samovoljno potcenjuje. Skriveni gubici nastaju precenjivanjem aktive, ili potcenjivanjem pasive Gubitak se nalazi u aktivi i ako on treba da postane skriven, onda je potrebno da ostale pozicije aktive apsorbuju jedan njegov deo. Usled toga, svako precenjivanje aktive ima kao posledicu skrivanje gubitaka.
V G V G M N

Aktiva

Aktiva

Pasiva

E D Gubitak D Gubitak

Slika 1 pokazuje normalan gubitak koji se izraava u aktivi Slika 2 pokazuje smanjen gubitak u aktivi koji je nastao usled precenjivanja aktive. Prostor oivien takama D, , E i pokazuje u kojoj je veliini dolo do precenjivanja aktive, odnosno u kojoj visini postoji skriveni gubitak. Slika 3 pokazuje smanjeni iznos pasive, nastao usled njenog potcenjivanja. Primer - skriveni gubici

Aktiva Razna aktiva Roba (3.000 po 100) Gubitak

400.000 300.000 200.000 900.000

Pasiva Razna pasiva Obaveze u str. novcu

300.000 600.000 900.000

U elji da skrije delimino svoj gubitak, odnosno da ga prikae kao pojavno dobitak, preduzee: a) procenjuje svoju robu na taj nain to obraunava kg robe po 150 din. i b) preduzee obraunava svoju obavezu u stranom novcu po kursu koji je upola manji nego to je ranije bio obraun. Na osnovu ovoga dobili bi se ovakvi bilansi:
Aktiva Razna aktiva Roba (3.000 po 150) Gubitak 400.000 450.000 50.000 900.000
400.000 300.000 700.000

Pasiva Razna pasiva Obaveze u str. novcu

300.000 600.000 900.000

Aktiva Razna aktiva Roba (3.000 po 100)

Pasiva Razna pasiva Obaveze u str. novcu Dobitak

300.000 300.000 100.000 700.000

Pojava skrivenog gubitka moe da ima za posledicu ne samo da smanji postojei gubitak, ve i da ga pretvori u pojavni dobitak Skrivanje gubitka ne mora nastati samo u sluaju ako se eli ukloniti iz bilansa pojavni gubitak. Svako nerealno poveanje pojavnog dobitka ima za posledicu skrivanje gubitka. Uzroci latentnih rezervi i SG - berzanske pekulacije i razne poslovne malverzacije - problem podele trokova izmeu obraunskih perioda koji su uslovljeni kako faktorima koji utiu na njihovo troenje tako i primenom razliitih metoda obrauna amortizacije. - primena principa opreznosti. Nastaju po osnovu zakonskih propisa (prinudnim putem) o obavezi ili zabrani bilansiranju - razne poslovno-politike tenje. Naime, preduzee koje u tekuoj godini stvara latentnu rezervu u stvari odlae podelu jednog dela dobitka za kasnije. Stvarni znaaj skrivanja dobitka i gubitka Preduzee koje je izvrilo potcenjivanje robe na taj nain to je zalihe obraunalo po 20 din., umesto 30 din/kg. i tako smanjilo dobitak od 200.000 din. na 100.000 din. prilikom prodaje mora realizovati latentnu rezervu u iznosu od 100.000 din. Zbog nie procene zaliha robe ono ipak nee tu robu prodati po nioj ceni, ve po onoj koju moe da ostvari na tritu. Preduzee moe da odlae prodaju te robe, ali jednom mora doi do objektiviranja latentne rezerve. Slian je sluaj i sa skrivenim gubitkom. Ako je preduzee potcenilo svoju obavezu u stranom novcu i na taj nain imalo skriveni gubitak u iznosu od 300.000 din., njegova se situacija stvarno noje nita izmenila. Ono e morati jednog dana da izvri isplatu svoje obaveze u stranoj valuti, morae da nabavi devize i tom prilikom platie stvarni kurs. Tada bezuslovno mora da doe do objektiviranja skrivenog gubitka Stvarni znaaj skrivanja dobitka i gubitka II

 Ako latentne rezerve i skriveni gubici stvarno ne menjaju finansijsku situaciju preduzea, to ne znai da one ne mogu da uticati na poslovanje preduzea i da time izazovu izmenu u finansijskoj situaciji Latentne rezerve odnosno skriveni gubici moraju najkasnije prilikom likvidacije doi do izraaja - ukazuje na njihov tranzitorni efekat U razvijenim zemljama zapada preduzea vode politiku latentnih rezervi iz vie razloga: pitanje poreza i berzanske spekulacije, malverzacije Slini su motivi i kad je u pitanju skrivanje gubitka: pitanje poreza, berzanske spekulacije i interesi raznih direktora Motivi za skrivanje gubitka - gubitak se skriva zbog poreza. - berzanskim pekulacijama - interesi menadmenta Osnovni zahtevi realnosti i ispravnosti bilansa Osnovni bilansni zahtevi realnosti i ispravnosti, obuhvataju u principu problematiku procenjivanja bilansnih pozicija i ispravnosti bialnsa. Procenjivanje bilansnih pozicija sastoji se u primeni odreenih cena na odgovarajue materijalne i ostale poslovno-ekonomske veliine preduzea. Pri procenjivanju se potuju opti principi i metodi procenjivanja pojedinih pozicija bilansa, zakonodavstvo i interna akta preduzea o procenjivanju. Osim pojedinih bilansnih pozicija predmet procenjivanja moe biti i preduzee u celini. Problem procenjivanja bilansnih pozicija Principi procenjivanja bilansnih pozicija znae, primeniti odreene cene na odgovarajue materijalne i ostale vrednosti, poslovno-ekonomske veliine. Ima vie metoda procenjivanja, vie cena, koje se primenjuju pri procenjivanju Procenjivanje u bilansu ima karakter procene pojedinih pozicija bilansa po odgovarajuim cenama. Prema autorima: dr P. Gerstner, L. Mayer, H. Knoll, H. reinheimer i U. Franc pri procenjivanju bilansnih pozicija primenjuju se nabavna, odnosno cena kotanja, dnevna i nia cena. Procenjivanje po nabavnoj ceni, odnosno ceni kotanja, zasptupljeno je kod autora: R. Boland i C. Blind Po K. Vasiljeviu procenjivanje bilansnih pozicija ini se, po principu nabavne cene, korekture principa nabavne cene, dnevne cene, funkcionalne i likvidacione cene. Metoda procenjivanja bilansnih pozicija teoretski i praktino svodi se na procenjivanje po nabavnoj i dnevnoj ceni, i njihovim varijantama Procenjivanje po nabavnoj ceni Proceniti osnovna, vanposlovna i obrtna sredstva po nabavnoj ceni znai proceniti po kojoj su nabavljene, odnosno po toj ceni se i evidentiraju u preduzeu ta predstavlja nabavna cena - Prema jednom stavu, pod nabavnom cenom se podrazumeva fakturna cena dobavljaa, a prema drugom fakturna cena uveana za trokove nabavke

(trokove dopreme, utovara, pretovara, carine) i lagerovanja (uskladitenja, nabavne slube). Nabavna cena, kao najstariji nain procenjivanja, ima svojih pozitivnih i negativnih crta. najlaka je za odreivanje i najlake se moe kontrolisati, s obzirom da se sredstva preduzea vode po ovoj ceni, na osnovu fakturnog iznosa, uveanog za nastale zavisne trokove. Nestabilnost cena, dovodi do nepovoljnih posledica u pogledu procenjivanja, to izaziva sumnju u tanost procenjivanja po nabavnoj ceni, jer se nabavne cene stalno menjaju. U takvoj situaciji pribegava se iznalaenju povoljnijih reenja, u smislu umanjenja fluktacije cena. Pribegava se procenjivanju po metodama, koje se zasnivaju na principu nabavne cene, te zato imaju karakter varijanti nabavne cene. Varijante nabavne cene: prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (FIFO), poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (LIFO), najvina ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (HIFO), po metodi prosene nabavne cene i koeficijenta za revalorizaciju.

Prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni Materijal nabavljen po jednoj ceni odlazi u proizvodnju po ceni po kojoj je nabavljen sve dok se time ne iscrpu sve zalihe; tek posle toga dolazi do rasodovanja po ceni druge nabavke itd. Ako cene u svom daljem kretanju pokazuju tendenciju porasta ili pada to se odraava na procenjivanje zaliha i trokova materijala Kada cene rastu, zalihe materijala procenjuju se po docnijim nabavnim cenama, koje su najblie dnevnoj, ali s obzirom na to da nabavne cene i dalje rastu, dolazi do pojave potcenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenog dobitka. Obrnuto, kada cene opadaju dolazi do precenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenih gubitaka. Kada cene rastu trokovi materijala obraunavaju se po ranijim nabavnim cenama, te je njihov iznos manji, tj. podcenjeni su, to znai pojavu skrivenih gubitaka. Obrnuto kada cene opadaju, trokovi su vii, tj. precenjeni su, a to znai pojavu skrivenog dobitka. Primer procenjivanja materijala po FIFO nabavnoj ceni
Ulaz Datum 8/1 25/1 Koliina 200 300 Cena 1.000 1.100 Vrednost 200.000 330.000 Datum 15/1 29/1 saldo (31/1) Saldo 500 200 530.000 220.000 Koliina 100 200 200 500 Cena 1.000 100 1.000 100 1.100 1.100 Izlaz Vrednost 100.000 210.000 220.000 530.000

Prilikom drugog troenja materijala najpre je preuzet ostatk materijala po prvoj nabavnoj ceni, pa je tek onda dolo do prodaje materijala po ceni druge nabavke. Usled ovoga, vrednost zaliha u velikoj meri se pribliava poslednjim nabavkama Nedostatak ovoga principa procenjivanja je to daje razliite rezultate u zavisnosti od tendencija kretanja cena. U periodima porasta cena dobitak preduzea biva povean jer se najpre uzima starija cena koja je tada nia. Obrnuto, u periodima opadanja cena, dobitak preduzea biva umanjen usled troenja materijala po ranijim nabavkama koje su tada vie. LIFO metoda

 procenjivanje trokova materijala vri po poslednjim a zaliha po ranijim nabavnim cenama. poslednja cena po kojoj materijal ulazi u magacin je prva cena po kojoj izlazi iz magacina u proizvodnju. Ova metoda u prvi plan stavlja raun uspeha.
Ulaz Datum 8/1 25/1 Koliina 200 300 500 200 Cena 1.000 1.100 Vrednost 200.000 330.000 530.000 210.000 Datum 15/1 29/1 saldo (31/1) Koliina 100 200 200 500 Cena 1.000 1.100 Izlaz Vrednost 100.000 220.000 210.000 530.000

Saldo

Procenjivanje prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj ceni, povoljnije je sa stanovita procenjivanja vrednosti zaliha materijala, a procenjivanje po poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni, povoljnije sa stanovita procenjivanja trokova HIFO metoda sastoji u tome to se obraun trokova materijala vri po najvioj ulaznoj nabavnoj ceni. Znai da je najvia cena materijala istovremeno i prva cena po kojoj se vri procena utroka materijala. Tek nakon iscrpljene koliine po toj ceni, sledi obraun po prvoj nioj. Primena ovog principa dolazi do izraaja kada se cene na tristu esto menjaju, padaju i rastu. Na osnovu ovakvog principa, ukoliko cene pokazuju tendenciju porasta, povoljnije je procenjivanje sa stanovita obrauna trokova materijala, jer se zalihe materijala procenjuju po najniima nabavnim cenama, a obraun trokova materijala po najviim nabavnim cenama, koje se vie pribliavaju dnevnim.
Ulaz Datum 8/01 25/01 Koliina Cena Vrednost Datum 200 1.000 200.000 15/01 300 1.100 330.000 29/01 Saldo (31/01) 500 530.000 200 210.000 Koliina 100 200 200 500 Cena 1.000 1.100 Izlaz Vrednost 100.000 220.000 210.000 530.000

Saldo

Metoda prosene nabavne cene Sastoji se u primeni prosenih nabavnih cena (aritmetika odnosno ponderisana sredina ) na sirovine, materijal, sitan inventar, ambalau i sl. kao i robu, ukoliko se vodi po nabavnim cenama. Iznalaenje prosene nabavne cene posle svake nabavke, znai da se sa svakom nabavkom, ukoliko se nabavne cene menjaju, menja i prosena nabavna cena, po kojoj se vri procenjivanje zaliha i trokova materijala
Komada Nabavka Utroak Zalihe Nabavka Zalihe (po prosenoj n.c.) Utroak Zalihe (po prosenoj n.c.) 08/01 15/01 25/01 200 100 100 300 400 200 200 Cena 1.000 1.000 1.000 1.100 1.075 1.075 1.075 Iznos 200.000 100.000 100.000 330.000 430.000 215.000 215.000

Zalihe i utroak materijala su procenjeni po prosenoj nabavnoj ceni. Izraunavanje prosene nabavne cene na kraju meseca, i to kada se u toku meseca primenjuje FIFO princip
Sadraj Datum Kol. 200 300 500 300 200 Cena 1.000 1.100 1.060 1.060 Iznos 200.000 330.000 530.000 318.000 Sadraj Datum Kol. 100 200 300 Cena 1.000 1.100 Iznos 100.000 210.000 310.000 + 8.000 318.000 Nabavka 08/01 Nabavka 25/01 Svega: Utroak Zalihe 31/01 Utroak 15/01 Utroak 29/01 Svega: Korektura trokova 212.000 Svega:

Metoda prosene nabavne cene II Prosena nabavna cena na kraju meseca, odgovara vrednosti ukupne nabavke u toku meseca, u odnosu na ukupno nabavljene koliine: 530.000 : 500 = 1.060 (prosena nabavna cena na kraju meseca) UTROENO: 300 kom = 310.000 (po prva ulazna jednako prvoj izlaznoj) 300 kom * 1.060 = 318.000 (prosena nabavna cena na kraju meseca) + 8.000 (korektura trokova)
Sadraj Nabavka Nabavka Svega: Utroak Zalihe Datum 08/01 25/01 Kol. 200 300 500 300 200 Cena 1.000 1.100 1.060 1.060 Iznos 200.000 330.000 530.000 318.000 212.000 Sadraj Utroak Utroak Svega: Korektura trokova Svega: Datum 15/01 29/01 Kol. 100 200 300 Cena 1.000 1.100 Iznos 100.000 220.000 320.000 - 2.000 318.000

31/01

Prosena nabavna cena na kraju meseca = 1.060 UTROENO 300 kom = 320.000 (po poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj) 300 kom * 1.060 = 318.000 (prosena nabavna cena na kraju meseca) - 2.000 (korektura trokova) Dakle, procenjivanje po prosenoj nabavnoj ceni posle svake nabavke i na kraju meseca pokazuje izvesne razlike. Iznos zaliha i trokova materijala u istom primeru iznosi:
Zalihe Prosena nabavna cena posle svake nabavke Prosena nabavna cena na kraju meseca 215.000 212.000 Utroak 315.000 318.000 Ukupno 530.000 530.000

Metoda koeficijenata za revalorizaciju Sastoji se u usaglaavanju nabavne i dnevne cene, primenom odreenih koeficijenata na nabavnu cenu. To se postie na taj nain to se nabavne cene pojedinih sredstava mnoe sa jedinstvenim ili razliitim koeficijentima koji treba da izraze stepen rasta cena koje prati statistika. Cena koja se dobija primenom koeficijenata naziva se revalorizaciona. Revalorizaciona cena se najvie primenjuje kod osnovnih sredstava

Naziv sredstva 1 1. 2. n Ukupno

Nabavna vrednost sredstava 2

Koeficijent revalorizacije 3

Revalorizaciona vrednost 4

Revalorizacija amortizacije, zaliha materijala, rezervnih delova, sitnog inventara, proizvodnje i proizvoda, nije obavezna. Procenjivanje po dnevnoj ceni Nastala kao posledica negativnih strana primene nabavnih cena u domenu procenjivanja. Proceniti odreene vrste sredstava po dnevnoj ceni znai proceniti ih po trinoj ceni na odreeni dan. Prednost dnevne cene to se moe lako kontrolisati i utvrditi. Meutim, to nije uvek sluaj. Itekako se moe vetaki delovati na porast cena krajem godine. Kao posledica takve situacije i tenje za povoljnije reenje procenjivanja po dnevnoj ceni, pristupilo se primeni prosene dnevne cene
Datum 25.04 30.06 Ulaz-Izlaz Nabavka Procena vrednosti zaliha - po nabavnim cenama - po dnevnim cenama Kol. 100 100 100 Cena 10 10 15 Iznos 1.000 1.000 1.500

Procenjivanje po dnevnoj ceni, u klasinom smislu, sprovodi se na taj nain to se odreena sredstva procene po dnevnoj ceni, a razlika izmeu nabavne i dnevne, direktno utie na finansijski rezultat (dobitak ili gubitak). Dnevne cene nalaze primenu pri svoenju potraivanja u domaoj i stranoj valuti na dnevnu vrednost. Procenjivanje po nioj ceni Princip nie cene poiva na komparaciji nabavnih i dnevnih cena. Po ovom principu pri procenjivanju bilansnih pozicija treba se opredeliti za onu cenu koja je nia bez obzira kakav karakter ima. Uslov za primenu ove metode procenjivanja je postojanje obe cene, jer bez toga nema mogunosti za izbor nie cene.
Proce njivanje po nabavnoj ce ni Razna aktiva Roba (1000*500) 800 500 1.300 Razna pasiva Finansijski rezultat 1.200 100 1.300

Proce njivanje po nioj ce ni Razna aktiva Roba (1000*500) 800 500 1.300 Razna pasiva Dobitak 1.200 100 1.300

Proce njivanje po nioj ce ni Razna aktiva Roba (1000*400) 800 400 1.200 Razna pasiva 1.200 1.200

Iz navedenog primera se vidi da se procenjivanje po nioj ceni, izmeu nabavne

i dnevne, u stvari sastoji u procenjivanju po nabavnoj ceni, ako je ova nia, odnosno u procenjivanju po dnevnoj ceni, ako je ova nia. Negativna strana ovog principa, pak, ogleda se u problemu utvrivanja nabavnih i dnevnih cena. Dodatni finansijski izvetaji Dva tipa ili dve metode analize likvidnosti zasnovane na veliini novanog toka: - Prva se zasniva na veliini novanog toka (cash-flow) a - druga na svim finansijskim tokovima (funds flow).

Izvetaj o novanim tokovima (cash flow) Koncept cash flow analize je novijeg datuma (pedesetih godin nastaje) Danas se koristi u velikom broju zemalja kao sredstvo za procenu prinosne snage i za procenu finansijske snage preduzea Cash flow je viak prihoda koji je po odbitku poreza na dobitak, slobodan za isplatu dividendi, uea u dobitku, investiranje u osnovna sredstva i dospelih dugoronih zajmova. Ukoliko postoji neupotrebljeni cash flow on poveava obrtna sredstva i koristi se za isplatu kratkoronih obaveza, za ulaganje u zalihe, za profitabilno plasiranje ili poveanje rezervi gotovine. injenica da postoji nesklad izmeu gotovine i rezultata je uticala da se ustanovi potreba za njihovim posebnim utvrivanjem i prezentiranjem. Veina pozicija u bilansu uspeha je prirodno povezana sa pozicijama u bilansu stanja. Uslovljenost bilansa uspeha i izvetaja o gotovinskim tokovima POREENJE NETO DOBITKA I NETO GOTOVINE OBEZBEENIH IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI
UOBIAJENA KONVERZIJA IZNOSA IZ BILANSA USPEHA U IZNOSE GOTOVINSKOG TOKA Iznos iz bilansa uspeha Odgovarajua bezgotovinska aktiva Odgovarajue obaveze prihod od prodaja potraivanja nezaraeni prihod troak prodate robe robni inventar dugovanja rashod plata unapred plaene plate plate dospele za isplatu rashod najma unapred plaeni najam najam za isplatu rashod osiguranja unapred plaeno osiguranje osiguranje za isplatu rashod amortizacije postrojenje, imovina ili oprema rashod amortizacije nematerijalna aktiva

Namene i sadraj aktivnosti izvetaja o novanim tokovima

 Cash flow izvetava o svim novanim aktivnostima (primanjima i isplatama) preduzea tokom odreenog perioda. On objanjava uzroke koji su doveli do novanih promena istovremeno pruajui informacije o poslovnim, finansijskim i investicionim aktivnostima Izvetaj o novanim tokovima objanjava izvore priliva i odliva gotovine tokom jednog perioda. Na visinu gotovine u preduzeu utiu odluke koje proistiu iz poslovnog upravljanja i iz finansijskog upravljanja. Osnovne aktivnosti koje utiu na nivo gotovine u preduzeu su: poslovne, investicione i finansijske aktivnosti Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzea koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onih koje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Re je, dakle, o aktivnostima ili transakcijama koje utiu na bilans uspeha. Investicione aktivnosti su sticanje i otuivanje dugoronih sredstava i drugih ulaganja koaj nisu ukljuena u gotovinske ekvivalente. Finansijske aktivnosti su aktivnosti koje dovode do promena u visini i sastavu sopstvenog kapitala i obaveza preduzea po osnovu uzetih zajmova. Poslovne, investicione i finansijske aktivnosti
gotovinski prilivi naplate od kupaca naplaene kamate i dividende ostala poslovna primanja POSLOVNE AKTIVNOSTI gotovinski odlivi gotovinske isplate dobavljaima gotovinske isplate zaposlenima plaena kamata i porezi ostale poslovne gotovinske isplate

INVESTICIONE AKTIVNOSTI gotovinski prilivi gotovinski odlivi prodaja imovine, postrojenja i opreme kupovina imovine, postrojenja i opreme prodaja hartija od vrednosti koje nisu kupovina ha rtija od vrednosti koje nisu gotovinski ekvivalenti gotovinski ekvivalenti primanje od otplata zajma zaduivanje FINANSIJSKE AKTIVNOSTI gotovinski prilivi gotovinski odlivi gotovinske pozajmice od poverilaca otplata pozajmljenih iznosa emitovanje hartija od vrednosti otkup deoniarskih akcija deoniarskog kapitala isplata dividendi

ANALIZA EFEKATA TRANSAKCIJA NA GOTOVINU

V r s ta t r a ns ak c i ja POSLOVNE AKTIVNOSTI prodaja roba i us luga za gotovinu prodaja roba i us luga na kredit primiti dividende ili kamatu naplata potraivanja priznati troak prodate robe kupiti inventar za gotovinu kupiti inventar na kredit platiti dugovanja dobavljaima evidentirati nastanak poslovnih rashoda platiti poslovne rashode evidentirati nastanak poreza platiti poreze evidentirati nastanak kamate platiti kamatu unapred plaeni rashodi u gotovini otpisati unapred plaene rashode uknjiiti smanjenje vrednosti ili amortizaciju INVESTICIONE AKTIVNOSTI kupiti osnovna sredstva gotovinom kupiti osnovna sredstva putem zaduivanja prodati osnovna sredstva kupiti hartije od vrednosti koje nisu gotovinski ekviva lenti prodati hartije od vrednosti koje nisu gotovinski ekviva lenti uzeti zajam FINANSIJSKE AKTIVNOSTI poveati dugor oni ili kratkoroni dug smanjiti dugoroni ili kratkoroni dug prodati obine ili preferencija lne akcije otkupiti i povu i obine ili preferencijalne akcije kupiti trezorske akcije platiti dividende konvertovati dug u obine akcije ponovo klasif ikovati dugoroni dug u kratkoroni dug

Prome na u gotovini + 0 + + 0 0 0 0 0 0 0 0 + + + + 0 0

Odnos prezentiranih aktivnosti i gotovine trebalo bi na prvi pogled da bude oigledan i direktan. Meutim, tekoe se pojavljuju prilikom klasifikacija navedenih aktivnosti kao poslovne, investicione ili finansijske (isplate kamata kao poslovne gotovinske tokove, a isplate dividendi kao finansijske gotovinske tokove ) Primer - APT COMPANY - prua dnevne usluge ienja za domainstva - isplauje sve plate u gotovini dnevno i da se svi prihodi naplauju u gotovini dnevno - poseduje kompjuter a amortizacija na kompjuteru se rasporeuje u bilans uspeha tokom predviene tri godine veka trajanja kompjutera. - materijali za ienje kupuju za gotovinu periodino ali se ne plaaju obavezno po isporuci. - takav materijal se vodi u inventaru koji treba da se koristi po potrebi, tako da se svi nabavljeni materijali ne upotrebljavaju odmah. - Bilans uspeha izvetava da je $3.000 za materijale upotrebljeno tokom datog perioda a izvetaj o gotovinskom toku izvetava da je $3.200 plaeno za materijale tokom tog perioda. Uporeujui bilans uspeha i gotovinske tokove iz poslovanja, moemo uoiti da su jedine razlike meu njima vezane za materijal i amortizaciju. APT Company ima samo jednu investicionu aktivnost, kupovinu kompjutera, i jednu finansijsku aktivnost, isplatu dividendi u gotovini. APT COMPANY - FINANSIJSKI IZVETAJI

BILANS STANJA ZAKLJUNO S A 31.12.20X1 AKTIVA OBAVEZE I AKCIONARSKI UDEO 20X1 20X0 20X1 20X0 Gotovina $1.200 $4.000 Potraivanja $200 $200 Materijali 600 400 Akcio narski udeo 3.600 4.200 Kompjuter 2.000 0 Ukupna aktiva $3.800 4.400 Ukupna pasiva $3.800 $4.400 BILANS US PEHA ZAKLJUNO SA 31. 12.20X1. Prodaje Plate Amortizacija Troak materijala Neto dobitak $35.000 $20.000 1.000 3.000 24.000 $11.000

IZVETAJ O GOTOVINSKIM TOKOVIM A ZAKLJUNO SA 31.12.20X1. GOTOVINSKI TOKOVI IZ POSLOVNIH AK TIVNOSTI naplate od kupac a $35.000 isplate zaposlenima (20.000) isplate dobavljaima (3.200) neto gotovina obezbeena iz poslo vnih aktivnosti 11.800 GOTOVINSKI TOKOVI IZ INVES TICIONIH AKTIVNOSTI gotovinska investicija za kompjuter (3.000) neto gotovina upotrebljena za investicione aktivnosti (3.000) GOTOVINSKI TOKOVI IZ FIN ANSIJSKIH AK TIVNOSTI isplata d ividendi u gotovini (11.600) neto gotovina upotrebljena za finansijske ak tivnosti (11.600) smanjenje u goto vini (2.800) stanje go tovine na 31. decembar 20x0. 4.000 stanje go tovine na 31. decembar 20x1. $1.200

Metode izvetavanja o novanim tokovima 1. metoda indirektnog utvrivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (indirektna metoda), i 2. metoda direktnog utvrivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (direktna metoda). Utvrivanje cash flow i u jednom i u drugom sluaju se vri raunski na osnovu podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha
GOTOVINSKI TOKOVI IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI
Direktna me toda Naplate od kupaca Isplate zaposlenima $20.000 Isplate dobavljaima 3.200 Neto gotovina obezbeena poslovnim aktivnostima $35.000 $11.800 Indirektna metoda Neto zarade $11.000 Dodati amortizac iju* 1.000 Odbiti nabavke1 (200) $11.800

ITG po metodi direktnog utvrivanja tokova gotovine iz poslovanja Prema direktnoj metodi, informacije o glavnim stavkama bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine mogu da se utvrde na jedan od sledeih naina: -iz raunovodstvene evidencije preduzea; ili -usklaivanjem prodaje, trokova prodatih proizvoda (prihodi od kamate i slini prihodi i rashodi kamata i sline naknade za finansijske institucije) i drugih stavki bilansa uspeha za: promene u stanju zaliha i poslovnih potraivanja i obaveza u toku perioda; druge negotovinske stavke; i -ostale stavke, gde uinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili finansiranja. Primer m.direktnog utvrivanja tokova gotovine iz poslovanja

BILANS STANJA POEV OD 31. DECEMBAR (u hiljadama) Aktiva Pasiva

20X2 Tekua aktiva Gotovina Potraivanja Zalihe Ukupna tekua aktiva Osnovna sredstva, bruto Akumulirana amortizacija Neto Ukupna aktiva $16 45 100 161 581 (101) 480 $641 20X1 Tekue obaveze Dugovanja $25 Nedeljne i mesene plate za isplatu 25 60 110 Ukupne tekue obaveze 330 Dugorone obaveze (110) Akcionarski udeo 220 $330 Ukupna pasiva 20X2 $74 25 20X1 $6 4

99 125 417 $641

10 5 315 $330

BILANS USPEHA ZAKLJUNO SA 31. DECEMBAR 20X2 (u hiljadama)

Prihod po osnovu prodaje Troak i rashodi Troak prodate robe Nedeljne i mesene plate Amortizacija Kamata Ukupni trokovi i rashodi Dobitak pre odbijanja poreza na dobitak Porezi na dobitak Neto dobitak $200 $100 36 17 4 $157 43 20 $23

Primer - IZVETAJ O GOTOV. TOKOVIMA

A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (gotovinske naplate od kupaca) II. Odlivi gotovine iz pos lovnih aktivnosti 1. Dobavljaima $72 2. Zaposlenima 15 3. Za kamatu 4 4. Za poreze 20 Odlivi gotovine iz pos lovnih aktivnosti (ukupna gotovinska plaanja) III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti B. TOKOVI GOTOVINE IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI I. Prilivi gotovine iz investic ionih aktivnosti (kupovina $(287) osnovnih sredstava II. Prihodi od proda je osnovnih sredstava (odliv gotovine) 10 III. Neto gotovina upotrebljena za investic ione aktivnosti (neto odliv gotovine iz investic ionih aktivnosti) C. GOTOVINSKI TOKOVI OD FINANSIJSKIH AKTIVNOSTI Prihodi od izdavanja dugoronih obveznica $120 Prihodi od emitovanja obinih akcija 98 Plaene dividende (19) I. Neto gotovina obezbeena iz finans ijskih aktivnosti D. NETO ODLIV GOTOVINE Gotovina, 31. decembar 20x1 (na poetku obraunskog perioda) Gotovina, 31. decembar 20x2 (na kraju obraunskog perioda) $180

111 $69

(277)

199 $(9) 25 $16

Gotovina, 31. decembar 20x1 Gotovina, 31. decembar 20x2 Neto smanjenje gotovine

$25.000 16.000 $ 9.000

Izvetaj Eco-Bag kompanije pokazuje da je viak gotovinskih odliva u odnosu na gotovinske prilive smanjio gotovinu za $9.000. Navedeni primer pokazuje kako firma moe istovremeno (1) da ima znaajan iznos neto dobitka koji je izraunat na bazi sastavljanja bilansa uspeha, a ipak (2) da ima smanjenje u gotovini koje moe postati opasno. Meuzavisnost IOGT i bilansa stanja Ravnotea u bilansu stanja se moe predstaviti sledeom jednainom: Aktiva (A) = Obaveze (L) + Akcionarski udeo (SE)

 Gotovina + Bezgotovinska sredstva = Obaveze + Akcionarski udeo[2] Gotovina = Obaveze + Akcionarski udeo Bezgotovinska sredstva Bilo koja promena () u gotovini mora biti praena promenom jedne ili vie stavki na desnoj strani da bi jednaina ostala u ravnotei: Gotovina = Obaveza (L)+ Akcionarskog udela (SE) Bezgotovinskih sredstava (NCA) Iz navedenog proizilazi da je: Promena u gotovini = Promena u svim bezgotovinskim stanjima U knigovodstvu je mogue napraviti pregled svih poslovnih transakcija tokom poslovne godine. Pregled onih transakcija koje ukljuuju gotovinu su oznaene sa zvezdicom (*): *2. Naplate potraivanja *5. Plaanja dugovanja dobavljaima *7. Isplata plata *8. Priznavanje nastale kamate i isplata *9. Priznavanje i isplata poreza na dohodak *11. Nabavka osnovnih sredstava za gotovinu *12. Prodaja osnovnih sredstava po knjienoj vrednosti *13. Izdavanje dugoronog duga *14. Emitovanje obinih akcija *15. Objava i isplata dividendi BILANS STANJA ECO-BAG COMPANY
POSLOVNE AKTIVNOSTI 1. Prodaje na kredit *2. Gotovinske naplate od kupaca 3. Troak prodate robe 4. Kupovina inventara na tekui raun *5. Plaanja dobavljaima 6. Rashod nedeljnih i mesenih plata *7. Isplate zaposlenima *8. Plaeni rashod kamate *9. Plaeni porezi na dobitak Neto gotovina obezbeena iz poslovnih aktivnosti, podukupni iznos Rashodi koji ne zahtevaju gotovinu 10. Amortizacija Neto dohodak, podukupni iznos INVESTICIONE AKTIVNOSTI *11. Nabavka osnovnih sredstava *12. Prodati osnovnih sredstava FINANSIJSKE AKTIVNOSTI *13. Izdavati dugoroni dug obveznice *14. Emitovati obine akcije *15. Platiti dividende Neto promene gotovina = = +180 = = = -72 = = -15 = -4 = -20 = 69 -17 +23 -287 +10 +120 +98 -19 -9 +120 +209 +98 -19 +102 (+320) (-17) (+287) (-10) L + SE NCA (+200) (-180) (-100) (+140)

+140 -72 +36 -15

+200 -100 -36 -4 -20

Izraunavanje gotovinskih tokova iz poslovnih aktivnosti (I)

a. Eco-Bag ko mpanija je ostva rila priho d od $200.000 u 20 x2. a li po veanje na sta nju potra ivanja od $20.000 uka zuje da je sa mo $180.000 b ilo naplaeno od k up aca: Prodaje + Poetna potra ivanja Potencija lne nap late - Krajnja po tra ivanja Gotovinske naplate od k upaca Ili Prodaje Smanje nje (poveanje) po traiva nja Goto vinske nap late od k upaca $200.000 25.000 $225.000 45.000 $180.000 $200.000 (20.000) $180.000

Povea nje u po traivanjima zna i da su prodaje pre maile naplate i sup rotno, sma njenje u potraiva njima znai da su naplate pre maile prodaje.

Izraunavanje gotovinskih tokova iz poslovnih aktivnosti (II)

b. Ra zlika izme u tro ka proda te ro be od $100.000 i go to vinsko g plaa nja do bavljaima od $72.000 mo e da se objasni prome nama u sta njima za liha i dugo va nja. Povea nje za liha od $ 40.000 uka zuje da su k upo vine pre maile tro ak robe za proda ju za $40.000: Krajnji inve nta r + Troak p rodate robe Inve ntar ko ji treba obra zlo iti - Poetni inve nta r Kupo vina inve nta ra $100.000 100.000 $200.000 (60.000) $140.000

Iako su kupo vine izno sile $140.000, isp late doba vlja ima iznosile su sa m o $72.000. Razlo g je u inje nic i d a su neke kupo vine izvre ne na kredit, a to je do ve lo do po vea nja u d ugo va njima za k upovinu od $68.000, to je st od $6.000 na $74.000 : Poetna d ugo vanja za kupovinu (doba vlja ima) + Kupo vine Uk up ni iznos koji treba p la titi - Zavrna d ugo va nja za k upo vinu Rauni plae ni gotovino m $6.000 140.000 $146.000 (74.000) $72.000

Ef ek ti za liha i oba ve za pre ma doba vljaima za nab vake mo gu da se komb inuju na slede i na in: Troak p rodate robe Povea nje (sma nje nje) u inve ntar u Sma nje nje (povea nje) d ugo va nja za k upo vinu Pla a nje doba vlja ima $100.000 40.000 (68.000) 72.000

Izraunavanje gotovinskih tokova iz poslovnih aktivnosti (III)

c. Gotovinske isplate zaposlenima iznosile s u samo $15.000 jer je ra shod za nede ljne i mesene plate od $36.000 bio izba lansiran poveanje m dugovanja za nede ljne i mese ne plate u iznosu od $21.000 : Poetna dugova nja za nedeljne i mese ne p late + Rashod za nedeljne i me sene plate Ukupno za plaa nje - Krajnja dugovanja za nedeljne i me sene plate Goto vinske isplate zaposlenima ili rashod za nede ljne i mese ne plate smanje nje (povea nje) dugova nja za ned eljne i mesene plate gotovinske ispla te zaposlenima $36.000 (21.000) $15.000 $4.000 36.000 $40.000 (25.000) $15.000

d. Kama ta za ispla tu i porezi na dobitak za isplatu su ima li vrednost nula na poetku i na kraju 20x2. Tako je ukupan rashod za ka ma tu od $4.000 i rashod za porez na dobitak $20.000 bio plaen go tovinsk i u 20x2.

Izraunavanje gotovinskih tokova iz investicionih i finansijskih aktivnosti (I) Uobiajena pravila koja se koriste prilikom provere stanja gotovine a na bazi analizr promena u stavkama bilansa stanja su sledea: 1. Poveanja u gotovini (gotovinski prilivi) proistiu iz: -Poveanja u obavezama ili akcionarskog udela - Smanjenja u bezgotovinskoj aktivi 2. Smanjenja u gotovini (gotovinski odlivi) proistiu iz: - Smanjenja u obavezama ili deoniarskom kapitalu - Poveanja u bezgotovinskoj aktivi Iz prezentiranog primera moe se uoiti da su na gotovinske tokove iz investicionih aktivnosti ($277.000 odliv) i finansijskih aktivnosti ($199.000 priliv) kompanije uticale promene na sledeim pozicijama: (a) osnovna sredstva, (b) dugorone obaveze i (c) deoniarski kapital. Izraunavanje gotovinskih tokova iz investicionih i finansijskih aktivnosti (II) a. Neto osnovna sredstva poveala su se za $260.000 u 20x2. Tri stavke obino objanjavaju promene: (1) steena aktiva, (2) prodaja aktive (asset disposition), i (3) troak amortizacije za taj period. Stoga je: Poveanje u neto aktivi imovine (postrojenja) = (Acqusisitions) nabavke prodaje (disposals) rashod amortizacije

 Elementi u ovoj jednaini objanjavaju investicione aktivnosti kompanije. Praenje gotovinskih tokova iz investicionih aktivnosti zahteva osnovno poznavanje aktivnosti iz te godine. Ponekad imate samo nepotpune informacije a sami morate da doete do nepoznatih vrednosti. Na primer, moda znate poveanje u neto aktivi postrojenja, nabavke novih osnovnih sredstava, i rashod amortizacije a da ne znate o prodaji aktive Eco-Bag kompanije. Knjigovodstvena vrednost ovih prodaja mogla bi da se izrauna iz prethodne jednaine: $260.000 = $287.000 prodaje (disposals) - $17.000 Prodaje (Disposals) = $287.000 - $17.000 - $260.000 Prodaje (Disposals) = $10.000 Eco-Bag kompanija je poveala knjigovodstvenu vrednost za iznos prodate aktive to znai da se knjigovodstvena vrednost imovine slae sa prodatom vrednosu. No, u praksi su veoma esta odstupanja knjigovodstvenih od prodatih vrednosti kao posledica prodaja koje mogu biti vee ili manje od knjigovodstvene vrednosti. Izraunavanje gotovinskih tokova iz investicionih i finansijskih aktivnosti (III) b. Dugorona obaveza (dug) je poveana za $125.000 - $5.000 = $120.000. Ovo poveanje je nastalo zbog novog dugoronog duga koji je izdat finansijska aktivnost koja je poveala gotovinu. c. Poveanje od $102.000 ($417.000 - $315.000) u deoniarskom kapitalu moe da se objasni pomou tri faktora: (1) emitovanjem deoniarskih akcija, (2) neto dobitkom (ili gubitkom), (3) dividendama. Stoga je: Poveanje u akcionarskom udelu = Novo emitovanje + Neto dobitak Dividende U sluaju da ne znamo koliko je novih akcija emitovano one se utvruju na sledei nain: $102.000 = nova emisija + $23.000 - $19.000 Nova emisija = $102.000 - $23.000 + $19.000 Nova emisija = $98.000, priliv gotovine Dakle, finansijske aktivnosti koje utiu na gotovinu su emitovanje novih deonica i isplata dividendi u gotovini. Bezgotovinske investicione i finansijske aktivnosti U prezentiranom primeru, Eco-Bag kompanija nije imala nikakve bezgotovinske investicione ili finansijske aktivnosti. Da bismo ilustrovali injenicu da bezgotovinske investicione i finansijske aktivnosti ne utiu na izvetaj o novanim tokovima pretpostavimo da je Eco-Bag kompanija imala sledee aktivnosti: Nabavila je osnovna sredstva u vrednosti od $14.000 emitovanjem obinih akcija. Nabavila je malu zgradu potpisavi hipoteku na iznos od $97.000. Konvertovala je dugoroni dug od $35.000 u obine akcije.
Stavke koje utiu na jednainu bilansa stanja su predstavljene u sledeem primeru:
Gotovina 1. 2. 3. Obave za (L) 0= 0 = +$97.000 0 = $35.000 poveanjehipoteka za isplatu smanjenjedugoronih oabveza + Akcijskog kapitala (SE) + $14.000 poveanjeobine akcije - ($14.000) (+$97.000) Be zgotovinskih s re dstva (NCA) poveanje-osnovna sredstva poveanje-zgrada

+$35.000

poveanjeobine akcije

IONT po metodi indirektnog utvrivanja tokova gotovine iz poslovanja

 Indirektna metoda polazi od toga da se neto novani tok od poslovnih aktivnosti utvruje usklaivanjem neto dobitka ili gubitka za uinke: - zaliha i slinih elemenata, - nenovanih stavki (amortizacija, provizija, odreeni porezi) i drugo, i - svih drugih stavki za koje se novani uinci ulau ili finansiraju novani tokovi. Izrada izvetaja o novanim tokovima po indirektnoj metodi se zasniva na prethodno sainjenom bilansu stanja i bilansu uspeha. Sastavljanje izvetaja po ovoj metodi poinje preuzimanjem neto dobitka iz bilansa uspeha, kao glavnog priliva gotovine iz poslovanja. Zatim se prave dodaci ili odbici za promene u odgovarajuim stanjima aktive ili obaveza, to jest za stavke koje razliito utiu na neto dobitak i neto gotovinski tok. Primer indir.metode - Ryan Corporation I
KOMPARATIVNI BILANS STANJA, 31. DECEMBAR 20X1 I 20X0 (PRIMER 1 1 ) 20X1 20X0 Promena Poveanje ili smanjenje A k t iv a Tekua aktiva Gotovina $ 46.000 $ 15.000 $ 31.000 Poveanje Potraivanja (neto) 47.000 55.000 (8.000) Smanjenje Zalihe 144.000 110.000 34.000 Poveanje Unapred plaeni 1.000 5.000 (4.000) Smanjenje trokovi (avansi) Ukupna tekua aktiva $ 238.000 $ 185.000 $ 53.000 Investic ije raspoloive $ 115.000 $ 127.000 ($ 12.000) Smanjenje za prodaju Poslovna imovina Poslovna imovina $ 715.000 $ 505.000 $ 210.000 Poveanje Akumulirana (103.000) (68.000) (35.000) Poveanje amortizacija Ukupna poslovna $ 612.000 $ 437.000 $ 175.000 imovina Ukupna aktiva $ 965.000 $ 749.000 $ 216.000 O b a v e ze Tekue obaveze Obaveze $ 50.000 $ 43.000 $ 7.000 Poveanje Akumulirane obaveze 12.000 9.000 3.000 Poveanje Obaveza za porez 3.000 5.000 (2.000) Smanjenje Ukupno tekue $ 65.000 $ 57.000 $ 8.000 obaveze Dugorone obaveze Dospele obveznice 295.000 245.000 50.000 Poveanje Ukupne obaveze $ 360.000 $ 302.000 $ 58.000 Akcijski kapital Obine akcije , $5 $ 276.000 $ 200.000 $ 76.000 Poveanje nominalna vrednost Uplaeni kapita l iznad 189.000 115.000 74.000 Poveanje nominalne vrednosti. Zajedniki Nerasporeena dobit 140.000 132.000 8.000 Poveanje Ukupan akcijski kapital $ 605.000 $ 447.000 $ 158.000 Ukupne obaveze i $ 965.000 $ 749.000 $ 216.000 akcijski kapital

Prime r preuzet iz: B. Needles , M. Powers . (2001) Financial Accounting , Houghton Mifflin Co mpany, New York, s tr. 643-654

Primer indir.metode - Ryan Corporation II

Ryan Corporation BILANS USPEHA - 31. DECEMBAR 20X1 (PRIMER 2)

Neto prihod Troak prodate robe Bruto mara Proizvodni rashod (ukljuujui troak amortizac ije $37.000) Proizvodni prihod Drugi prihodi (trokovi) Rashod kamate Prihod od kamata Dobitak od prodatih investicija Gubitak na proda ji od postrojenja Prihod pre poreza na dobit Porez na dobit Neto dobit $ 698.000 520.000 $ 178.000 147.000 $ 31.000 ($ 23.000) 6.000 12.000 (3.000)

(8.000) $ 23.000 7.000 $ 16.000

Druge transakcije koje utiu na netekue raunovodstvo tokom 20X1 su: 1. kupljene investicije u iznosu od $78.000 2. prodate investicije za $102. 000 koje kotaju $90.000 3. kupljena poslovna imovina u iznosu od $120 000 4. prodata poslovna imovina koja kota $10.000 sa akumuliranim umanjenjem vrednosti od $2.000 za $5.000. 5. emisija ili izdavanje $100.000 obveznica po nominalnoj vrednosti u bezgotovinsku zamenu za poslovnu imovinu 6. otplata $50.000 obveznica po nominalnoj vrednosti po dospeu; 7. emisija 15.200 akcija po $5.00 nominalne vrednosti u vrednosti obinih akcija za $150.000 8. plaene dividende u gotovini u iznosu od $8.000

Izraunavanje gotovinskih tokova iz poslovnih aktivnosti I

TABELA ZA GOTOVINSKI TOK IZ PROIZVODNIH AKTIVNOSTI ZA 31. DECEMBAR 20X1 (PRIMER 3)
Cash flow iz proizvodnih aktivnosti Neto prihod Prilagoavanje za priznanje neto prihoda za cash flow iz proizvodnih aktivnosti Cash flow iz proizvodnih aktivnosti Amortizacija Dobici od prodaje investicija Gubic i od prodaje postrojenja Promene u tekuoj imovini i teku im obavezama Smanjenje potraivanja Poveanje zaliha Smanjenje AVR Poveanje na raunima obaveza Poveanje na akumuliranim obavezama Smanjenje obaveza za porez na dobit Neto cash flow iz proizvodnih aktivnosti $ 16.000

$ 37.000 (12.000) 3.000 8.000 (34.000) 4.000 7.000 3.000 (2.000)

14.000 $ 30.000

Amortizacija - Za Ryan Corporation, bilans uspeha evidentira trokove amortizacije od $ 37,000 koji na primeru izgledaju ovako:
Trokovi umanjenja vrednosti (amortizacija) Akumulirana maortizacija Zabeleiti godinju stopu umanjena vrednosti na imovini 37.000 37.000

Beleenje amortizacije nije ukljuivalo gotovinski troak. Kako se ovo nije ticalo tokova gotovine, prilagoavanje amortizacije je neophodno da bi se poveao neto prihod za iznos zabeleene amortizacije.

Izraunavanje gotovinskih tokova iz poslovnih aktivnosti II Dobici i gubici - koji se pojavljuju u bilansu uspeha takoe ne utiu na tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti i treba ih iskljuiti iz ovog odeljka izvetaja o tokovima gotovine. Gotovinske naplate nastale iz otuenja imovine koji su rezultirali dobicima ili gubicima prikazani su u investicionom odeljku izvetaja o gotovinskim tokovima. Na primer, u bilansu uspeha Ryan Corporation je prikazala dobitak od USD 12,000 u prodaji investicija, i ovo je oduzeto od neto prihoda s ciljem da prizna neto prihod kao neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti. Isto tako, Ryan Corporation je pokazala gubitak od USD 3,000 na prodaji imovine, i to je dodato na neto prihod u cilju priznavanja neto prihoda kao neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti. Izraunavanje gotovinskih tokova iz poslovnih aktivnosti III

 Promene u tekuoj imovini - Umanjenja kod tekue imovine, sem u gotovini, imaju pozitivne efekte na tokove gotovine, a poveanja u tekuoj imovini imaju negativne efekte na tokove gotovine. Na primer, osvrnimo se na bilans stanja i bilans uspeha za Ryan Corporation u primeru 1. i 2. Neto prodaja je u 200X1 bila USD 698.000 i smanjenje potraivanja od kupaca je iznosilo USD 8.000. Dakle gotovinska naplata od prodaje je bila USD 706.000 a kalkulisana je na sledei nain: USD 706.000 = USD 698.000 + USD 8.000 Naplate su bile USD 8.000 vie nego prodaje zabeleene te godine. Ovaj odnos moe biti ilustrovan na sledei nain:
Poetno stanje Prodaja kupcima Krajnje stanje Potraivanja od kupaca 55.000 698.000 47.000 706.000 Gotovinska naplata od kupaca

S toga, da bi uskladili neto prihod sa neto tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti umanjenje od USD 8.000 na raunu potraivanja od kupaca je dodato na neto prihod.

Izraunavanje gotovinskih tokova iz poslovnih aktivnosti IV Zalihe robe mogu biti analizirane na isti nain. Na primer Slika 1. pokazuje da su zalihe poveane za USD 34.000 od 20X0 do 20X1. Ovo znai da je Ryan Corporation potroila USD 34.000 vie u gotovini za kupovine nego to je bilo ukljueno u cenu prodate robe u bilansu uspeha. Kao rezultat ovog troenja, neto prihod je vei od neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, tako da se USD 34.000 moraju oduzeti iz neto prihoda. Primenjujui istu logiku, umanjenje od USD 4.000 kod aktivnih vremenskih razgranienja (avansno plaenih trokova) dodato je neto prihodu u cilju prilagodjavanja neto prihoda neto tokovima gotovine iz poslovanja. Promene u tekuim obavezama - imaju suprotan efekat na tokove gotovine od onih u promenama tekue imovine. Poveanja u tekuim obavezama dodata su neto prihodu a smanjenja u tekuim obavezama su oduzeta od neto prihoda da bi uskladila neto prihod sa neto tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti
547.000 Gotovinska plaanja dobavljaima Tekue obaveze Poetno stanje 43.000 554.000

Kupovine*

Krajnje stanje 50.000 * Kupovine = cena prodate robe (USD 520.000) + poveanje u zalihama (USD 34,000).

Izraunavanje gotovinskih tokova iz poslovnih aktivnosti V Koristei se istom logikom, poveanje od USD 3.000 u akumuliranim obavezama dodaje se na neto prihod i umanjene od USD 2.000 u dospelim obavezama iz poreza na

prihod se oduzima od neto prihoda da bi se uskladio neto prihod sa neto tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti. Raspored gotovine iz poslovnih aktivnosti - U rezimeu primera 3. se pokazuje da je korienjem indirektne metode neto prihod od USD 16.000 uvean priznavanjem stavki iji je ukupan zbir od USD 14.000 i na taj nain se dobijaju neto tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti od USD 30.000. Ovo znai, da iako je neto prihod bio USD 16.000, Ryan Corporation je zapravo imala neto tokove gotovine raspoloive iz poslovnih aktivnosti aktivnosti od USD 30.000 za korienje u cilju kupovine imovine, smanjenju dugova ili plaanju dividendi. Sumiranje usklaivanja - Efekti stavki bilansa uspeha koji ne utiu na tokove gotovine mogu biti sumirani, na sledei nain:
Dodati ili oduzeti od neto prihoda Trokovi umanjenja vrednosti Trokovi amortizacije Trokovi osiromaenja (smanjenja efektivnosti) Gubici Dobici Dodati Dodati Dodati Dodati Oduzeti

Odreivanje tokova gotovine iz investicionih aktivnosti I Bilans stanja iz primera 1. pokazuje da Ryan Corporation ima dugorono investiranu imovinu i postrojenjsku imovinu, ali ne kratkorone investicije. Bilans uspeha u primeru 2. pokazuje da Ryan Corporatin, takoe, ima stavke koje se odose na investicije u formi dobitka u obliku prihoda na prodaju investicija, i gubitak na prodaji poslovne imovine. Stavke na dnu primera 2. koje su vezane za investicione aktivnosti u 20X1su: kupljene investicije u iznosu od $78.000 prodate investicije za $102. 000 koje kotaju $90.000 kupljena poslovna imovina u iznosu od $120 000 prodata poslovna imovina koja kota $10.000 sa akumuliranim umanjenjem vrednosti od $ 2.000 za $5.000. izdatih $100.000 obveznica po nominalnoj vrednosti u bezgotovinsku zamenu za poslovnu imovinu Investicije da bi se objasnilo umanjenje investicija korporacije za USD 12.000 potrebno je izvriti analizu poveanja i umanjenja investicionog rauna u cilju odreivanja efekata na raun gotovine. Kupovine poveavaju investicije, a prodaje ih smanjuju. Stavka 1 kupovine :
A = L+OE + Investicije Gotovina Kupovina investicija 78.000 78.000

Odreivanje tokova gotovine iz investicionih aktivnosti II Stavka 2. u listi pokazuje prodaju investicija za USD 102.000 koje kotaju USD 90.000, to rezultira u dobitku od USD 12.000.
A = L+OE + + Gotovina Investicije Dobitak na prodaji investicija ( prodaja investicija za dobitak) 102. 000 90. 000 12. 000

Umanjenje od 12.000 USD na raunu investicija tokom 20X1 je ovim objanjeno, to se vidi iz sledeeg knjigovodstvenog (T) rauna: Poetno stanje 127.000 Prodaja 90.000 Kupovine 78.000 Krajnje stanje 115.000 Uticaji na tokove gotovine iz ovih transakcija su prikazani u tokovima gotovine iz odeljka investicionih aktivnosti u izvetaju o tokovima gotovine kako sledi: - kupovina investicija (78.000 USD); - prodaja investicija (102.000 USD).

Odreivanje tokova gotovine iz investicionih aktivnosti III Poslovna imovina - U sluaju poslovne imovine, neophodno je objasniti promene kod oba rauna: raunu imovine i odnosnom raunu akumuliranog umanjenja vrednosti. U skladu sa primerom 1. poslovna imovina je poveana za 210.000 USD i akumulirana amortizacija je poveana za 35.000 USD. Kupovine uveavaju poslovnu imovinu, a prodaje umanjuju poslovnu imovinu. Akumulirana amortizacija je poveana za iznos trokova amortizacije a umanjena iskljuenjem amortizacije povezane sa poslovnom imovinom koja je prodata.
Stavka 3. u listi sa predhodne strane pokazuje da je Ryan Corporation kupila poslovnu imovinu od 120.000 USD tokom 20X1, kako je pokazano u sledeoj promeni: A = L+OE + Poslovna imovina Gotovina Kupovina poslovne imovine 120.000 120.000

Ova transakcija rezultira odlivom gotovine od 120.000 USD

Odreivanje tokova gotovine iz investicionih aktivnosti IV

Stavka 4. navodi da je Ryan Corporation uzela poslovnu imovinu koja je kotala 10.000 USD i imala akumuliranu amortizaciju od 2.000 USD i prodala je za 5.000 USD, to je rezultiralo gubitkom od 3.000 USD. Beleenje ove transakcije vri se na sledei nain: A = L+OE + + Gotovina Akumulirana amortizacija Gubitak na prodaji poslovne imovine Poslovna imovina (Prodaja poslovne imovine sa gubitkom) 5.000 2.000 3.000 10.000

Stavka 5. liste Ryan - investicionih aktivnosti je bezgotovinska zamena koja utie na dva dugorona rauna, poslovnu imovinu i dospele obveznice. To se evidentira na sledei nain: A = L+OE Poslovna imovina 100.000 + + Dospele obveznice 100.000 (Izdate obveznice po nominalnoj vrednosti za poslovnu imovinu) Mada ova transakcija ne ukljuuje priliv ili odliv gotovine, ona je znaajna jer ukljuuje i investicionu aktivnost (kupovinu poslovne imovine) i finansijsku aktivnost (izdvanje dospelih obeznica). Budui da je jedan od ciljeva izvetaja o tokovima gotovine pokazivanje vanih investicionih i finansijskih aktivnosti ova transakcija je navedena u posebnom rasporedu ili u dnu izvetaja o tokovima gotovine ili kao prilog uz izvetaju, kako sledi:

Raspored bezgotovinskih investicionih i finansijskih transakcija Izdavanje dospelih obveznica za poslovnu imovinu 100.000 USD

Odreivanje tokova gotovine iz investicionih aktivnosti V

Kroz analizu prethodnih transakcija i trokove amortizacije za poslovnu imovinu od 37.000 USD, sve promene na raunima poslovne imovine sada su obuhvaene, to je pokazano u sledeem T raunima: Poetno stanje Gotovinske kupovine Bezgotovinske kupovine Krajnje stanje Prodaja Raun poslovne imovine 505.000 Prodaja 120.000 100.000 715.000 Akumulirana amortizacija 2.000 Poetno stanje Trokovi amortizacije Krajnje stanje 10.000

68.000 37.000 103.000

Da je bilans stanja ukljuio specifine raune poslovne imovine, kao to su zgrade i oprema i njihove odnosne raune akumulirane amortizacije, ili druge raune dugorone imovine kao to su nematerijalne vrednosti ili prirodna bogatstva, analiza bi bila ista.

Odreivanje tokova gotovine iz finansijskih aktivnosti I Stavke iz primera 2 koje se odnose se na finansijske aktivnosti Ryan Corporation u 20X1 su: 5. izdatih $100.000 obveznica u nominalnoj vrednosti za bezgotovinsku razmenu za poslovnu imovinu; 6. otplata $50.000 obveznica po nominalnoj vrednosti po dospeu; -izdato 15.200 akcija od $5.00 nominalne vrednosti u vrednosti obinih akcija za $150.000 -plaene dividende u gotovini u iznosu od $8.000
Dospele obveznice - primer 1. poka zuje da su dospele obveznice po vea ne za $50.000 u 20x1. Ova j raun utie na stavke 5. i 6. Stavk a 5. je ana lizirana u ve zi sa poslovno m imo vinom. Ona je na vedena u rasporedu bezgo tovinskih investic io nih i fina nsijskih transakcija u primeru 4. Stavk a 6. re zultira odlivom gotovine, to se mo e videti u sledeoj transakciji: A = L + OE Dospele obveznice 50.000 Gotovina Otplata obveznica p o nominalno j vred no sti po dospeu

50.000

Ovaj od liv goto vine prikazan je u odeljk u finansijskih ak tivnosti izvetaja o toko vima goto vini, kako sled i: Otplata ob veznica: ($50 000)

Na bazi ovih transakcija promena na raunu dospelih obveznica mo e se objasniti na slede i na in: Otplata Dospele obveznice 50.000 Poetno sta nje Izd avanje bezgoto vine Krajnje stanje 245.000 100.000 295.000

Odreivanje tokova gotovine iz finansijskih aktivnosti II Obine akcije - Kao i poslovna imovina odnosni rauni akcija akcionara treba da budu analizirani zajedno. Na primer uplaeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajedniki treba da bude ispitivan sa obinim akcijama. Godine 20X1 raun obinih akcija Ryan Corporation je povean za $76.000 i uplaeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajedniki povean za $74.000. Ova poveanja su objanjena stavkom 7, koja navodi da je Ryan Corporation izdala USD15.200 deonica stoka za USD150.000. Promena koja belei priliv gotovine je sledea:

A = L + OE + +

Gotovina Obine akcije Uplaeni kapital iznad nomin. Vrednosti.Zajedniki Izdato 15.200 akcija po nominalnoj vrednosti $5 obinih akcija

150 000 76.000 74.000

Priliv gotovine je prezentiran u odeljku finansijskih aktivnosti izvetaja o tokovima gotovine na sledei nain: Izdavanje obinih akcija $ 150 000 objasnile 115.000 74.000 189.000

Analiza transakcije izdavanje obinih akcija je sve to je potrebno da bi se promene na dva rauna tokom 20X1, na sledei nain: Obine akcije Uplaeni kapital Poetno stanje 200.000 Poetno stanje Izdavanje 76.000 Izdavanje Krajnje stanje 276.000 Krajnje stanje

Odreivanje tokova gotovine iz finansijskih aktivnosti III Nerasporeena dobit neke stavke koje su uticale na nerasporeenu dobit su ve analizirane. Na primer, u sluaju Ryan Corporation, neto prihod je korien kao deo analize tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti. Jedina stavka koja nije objanjena a koja je od uticaja na nerasporeenu dobit Ryan Corporation je plaanje od $8000 u dividendiama u gotovu - (stavka 8.) to se reflektuje u sledeoj transakciji.
A = L + OE Nerasporeena dobit Gotovina Gotovinske dividende za 20x1 8.000 8.000

Ryan Corporation bi objavila dividendu pre njenog plaanja, te bi stoga zaduila raun objavljenih dividendi u gotovom, umesto nerasporeene dobiti, ali po plaanju dividende i zatvaranju rauna objavljenih dividendi u gotovom, u nerasporeenu dobit, efekat je kako je prikazano: Dividende ($8000)

Sledei knjigovodstveni (T) raun pokazuje promenu u raunu nerasporeene dobiti: Dividende Nerasporeena dobit 8.000 Poetno stanje Neto prihod Krajnje stanje 132.000 16.000 140.000

IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE, INDIREKTNI METOD

Toko vi gotovine iz poslovnih aktivnosti Neto prihod Usklaivanje neto p rihoda sa neto tokovima gotovine iz poslo vnih aktivnosti Amortizacija Dobit na prodaji investicija Gubitak na prodaji poslovne imovine Pro mene na tek uoj imovini i tekuim obavezama Umanjenje na raunima potraivanja Poveanje na zalihama Umanjenje u avansnim trokovima AVR Poveanje na raunima obaveza Poveanje na ak umuliranim obavezama Umanjenje na dospelom porezu na prihod Neto tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti Toko vi gotovine iz investicionih aktivnosti Kupovina investicija Prodaja investicija Kupovina poslovne imovine Prodaja poslovne imovine Neto tokovi gotovine iz investicionih ak tivnosti Toko vi gotovine iz finansijskih aktivnosti Otplata obveznica Izdavanje obinih akcija Plaene dividende Neto tokovi gotovine iz finansijskih aktivnosti Neto poveanje (umanjenje) u gotovini Gotovina na poetku godine Gotovina na kraju godine: Raspored bezgotovinskih investicionih i finansijskih transakcija Izdavanje plativih obveznica za poslovnu imovinu $ 16.000 $ 37.000 (12.000) 3.000 8.000 (34.000) 4.000 7.000 3. 000 (2.000) ($ 78.000) 102.000 (120.000) 5.000 91.000 (50.000) 150.000 (8.000) 92.000 $ 31.000 15.000 $ 46.000 $ 100.000

14.000 $ 30.000

Finansijska analiza Finansijska analiza, kao i analiza poslovanja (po nekima ekonomska analiza, kompleksna analiza) je dinamiki proces. Dinamike tekue analize su adekvatniji i bolji osnov poslovnih informacija za ostvarenje uspenijeg upravljanja i odluivanja o finansijama preduzea. U razmatranju predmeta finansijske analize, preovladava miljenje da se ona sutinski svodi na analizu finansijske situacije, likvidnosti i finansijskog rezultata, odnosno rentabilnosti poslovanja. FA je u stvari, analiza bilansa stanja, bilansa novanih tokova i bilansa uspeha razmatranjem ostvarenih i projektovanih bilansa. Analiza finansijske situacije Odranje finansijske ravnotee je pretpostavka koja obezbeuje opstanak preduzea na dugi rok. U osnovi odravanja finansijske ravnotee nalaze se dva zahteva: 1) zahtev za to je mogue veom, tj. maksimalnom rentabilnou (zahtev postavljen iznutra od samog preduzea) i 2) zahtev za optimalnom likvidnou (zahtev koji dolazi iz okruenja, tj. sa trita). Ukoliko su potrebe za kapitalom usklaene sa mogunostima njihovog pokria, preduzee e biti u stanju da odrava finansijsku ravnoteu. Zadatak odravanja finansijske ravnotee ima svoja dva podruja. Prvo je podruje strukturalno-organizacionog karaktera, a drugo dinamiko-dispozicionog. Sve mere iz oblasti finansijskog planiranja, tekueg finansijskog upravljanja i finansijske analize, u krajnjoj liniji treba da budu usmerene ka postizanju optimalne finansijske situacije, u datim uslovima poslovanja Analizom finansijske situacije dolazi se do veoma upotrebljivih podataka sa viestrukom namenom. Osnovno, sadrinsko pitanje u oceni finansijske situacije je analiza finansijske sigurnosti kroz sagledavanje odnosa finansiranja Analiza finansijske situacije II Polazno pravilo za ocenu finansijske ravnotee je da obim, sadrinski sastav i vreme angaovanja sredstava treba da odgovara obimu, sadrinskom sastavu i vremenu trajanja izvora sredstava Dakle, obim i rokovi transformacije sredstava u novana sredstva, treba da odgovaraju obimu i rokovima dospea obaveza, to je preduslov i za ostvarenje solventnosti i likvidnosti. Konkretna analiza i ocena odnosa finansiranja dobija se uporeenjem odreenih grupa aktive i pasive Analiza o odnosima finansiranja na osnovu bilansa stanja ralanjenog po principu likvidnosti (aktivi) i sopstvenosti i ronosti (pasiva) dobija se sagledavanjem ravnotee ili neravnotee ovako utvrenih grupa sredstava i izvora sredstava. Tenja je da odreena sredstva (poslovna i vanposlovna aktiva) odgovaraju odreenim izvorima sredstava (poslovnoj i vanposlovnoj pasivi), tj. da postoji njihov sklad, ravnotea. RACIO ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

 Racio predstavlja svaki broj koji pokazuje odnos izmeu dve vrednosti u godinjim raunima. Racia se obino iskazuju u obliku kolinika, procenta ili razlomka i relevantni su za ocenu finansijskog poloaja u pogledu sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti i upravlajnja obrtnim sredstvima. Racio briojevi su korisni investitorima za finansijsku analizu jer racio brojevi zahvataju kritine dimenzije ekonomskog uinka jednog subjekta. Postoje tri glavne vrste uporeenja koje se koriste za procenu finansijskih racio brojeva: (1) sa vlastitim racio brojevima kompanije iz prolosti (koji se nazivaju vremenska poreenja), (2) sa optim pravilima iskustva iz prolosti ili reperi, i (3) sa racio brojevima drugih kompanija ili sa prosecima u industriji (nazivaju se jo i unakrsna uporeenja). RACIO ANALIZA II Globalno posmatrano kao centralni kriterijumi na osnovu kojih se utvruje kvalitet neke firme uzimaju se: - racio analiza likvidnosti - racio analiza solventnosti - racio analiza obrta - racio analiza rentabiliteta - racio analiza produktivnosti - racio analiza finansijske snage - racio analiza korporativne vrednosti - racio analiza rasta Prva dva mogli bismo nazvati i zajednikim imenom racio analiza stanja, a druge dve nazivom racio analiza ostvarenja. Svi ovi kriteriji posmatraju se integralno. Neispunjenje makar i jednog od njih stvara velike tekoe Racio analiza likvidnosti Najoptija definicija likvidnosti privrednog subjekta svodi se na njegovu sposobnost da izmiri svoje obaveze. Likvidnost preduzea se ne sme nikako izjednaavati sa likvidnou imovine. Likvidnost imovinskih delova (sredstava, ulaganja) tie se njihovog stanja i oekivane raspoloivosti u novanom obliku U zavisnosti od toga da li se imovinski delovi u uslovima normalnog odvijanja poslovnofinansijskih procesa, obrnu odnosno pretvore u gotovinu, vri se podela ukupne imovine preduzea na obrtnu (tekuu) imovinu i stalnu (fiksnu) imovinu Na osnovu likvidnosti imovine ne moemo ocenjivati likvidnost preduzea dok ne uzmemo u obzir visinu i rokove dospea obaveza preduzea Likvidnost preduzea nije statiki ve dinamiki fenomen. Dinamiki gledano, likvidnost preduzea se obezbeuje stalnom usklaenou novanih priliva u preduzee i novanih odliva po osnovu isplata dospelih obaveza preduzea. Racia likvidnosti preduzea Uvid u likvidnost poslovanja dobija se, u principu, kroz sagledavanje odnosa odreenih sredstava i obaveza.

 U zavisnosti od toga ta se uzima za sredstva kao likvidna masa, a ta za obaveze i na koji nain, razlikuju se i oblici likvidnosti Merenje kratkorone likvidnosti preduzea se sprovodi uporeivanjem vrednosti obrtne imovine sa kratkoronim obavezama. Na osnovu navedenih principa i vrsta likvidnosti, kao minimum za praenje platene sposobnosti poslovanja, u analizi godinjih rauna uobiajeno se koriste sledei statiki testovi likvidnosti. To su: 1.Racio tekue likvidnosti, odnosno test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine preduzea, i 2. Racio redukovane likvidnosti, test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine umanjene za zalihe. 3. Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja, test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine umanjene za zalihe i potraivanja. 4. Racio prinosa neto obrtnih sredstava, test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine umanjene za tekue obaveze i prihoda od prodaje. Racio tekue likvidnosti (RTL) Meri se odnosom ukupne obrtne (tekue) imovine i svih kratkoronih obaveza na bilansni dan. Tekua (obrtna) imovina RTL = ------------------------------- Kratkorone obaveze U vrednost brojioca (tekue aktive) moramo ukljuiti stanja svih zaliha (materijala, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda ili trgovake robe ako je preduzee ima), sve date avanse za budue kupovine materijala, usluga ili robe i sva kratkorona aktivna vremenska razgranienja to se tie kratkoronih obaveza dolaze u obzir sve obaveze koje imaju taj karakter, obaveze iz poslovnih odnosa, kratkorone finansijske obaveze i ostale tekue obaveze. Standard za veinu preduzea je da vrednost racia likvidnosti bude vea od 1,00. Da bi se mogao doneti sud o likvidnosti preduzea mora se razjasniti pitanje likvidnosti sredstava koja ine imovinu. Uproeno reeno, sva imovina koja u nekom preduzeu postoji kad-tad e se unoviti, dakle prodati posredno ili neposredno. Zato se sva sredstva koja se javljaju u bilansnoj aktivi mogu razvrstati po kriterijumu unovivosti priblino na sledei nain: -novani oblik; -promptno unoviva aktiva; -aktiva unoviva u roku od 30 dana; -aktiva unoviva u roku od 30-60 dana; -aktiva unoviva u roku od 60-90 dana itd. Racio redukovane (rigorozne) likvidnosti Kratkorona potra. i plasmani + Got. i gotov. ekvival. RRL = -----------------------------------------------------------, ili Kratkorone obaveze Obrtna sredstva - Zalihe RRL = ----------------------------------------- Kratkorone obaveze

-Bez stalnog prisustva makar gvozdenih zaliha (nivo ispod kojeg zalihe ne smeju da padnu) nema kontinuiteta poslovanja preduzea. Zbog toga rigorozniji test likvidnosti zahteva iskljuivanje zaliha iz brojioca za raunanje racia likvidnosti. - Ako vai generalno pravilo za ovaj odnos od 1:1, to bankari rado koriste kao orijentacionu vrednost u odluivanju o kratkoronom kreditiranju preduzea, onda vrednost ovog koeficijenta ispod 1 ukazuje da je preduzee ulo u zonu u kojoj poinje da raste opreznost poverilaca. - U praksi se mogu sresti i preduzea koja imaju konstantan racio tekue, ali opadajui racio redukovane likvidnosti. Ovo bi trebalo da bude upozoravajui signal, jer predstavlja konstantan rast zaliha na utrb potraivanja. - Prosene vrednosti za RRL kod 50% preduzea u Velikoj Britaniji se kreu oko 0,90 (0,60-1,10). Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja Novani tok iz poslovanja RLNT = ----------------------------------- Prosene kratkorone obaveze Novani (gotovinski) tok iz poslovanja predstavlja priliv gotovine iz poslovnih operacija preduzea nakon zadovoljenja potreba finansiranja tekue (obrtne) imovine i podmirenja poslovnih obaveza Ovaj racio nam pokazuje sa koliko je dinara novanog toka iz poslovanja preduzea pokriven svaki dinar prosenih obaveza u toku godine. Zasnovan na tokovima gotovine i prosenom stanju kratkoronih obaveza, on je, oigledno, manje statian od prethodna dva racia likvidnosti. Racio prinosa neto obrtnih sredstava Proistie iz odnosa tekue (obrtne) imovine umanjene za tekue obaveze i prihoda od prodaje. Naime, neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu obrtne imovine i kratkoronih obaveza preduzea (sa pozicije aktive), odnosno viak dugoronog kapitala (sopstvenog i tueg) sa kojim preduzee raspolae. Dok RTL i RRL koriste iskluivo vrednosti iz bilansa stanja, kod racija prinosa neto obrtnih sredstava se ukljuuje i jedna vrednost iz bilansa uspeha. Racio prinosa neto obrtnih sredstava je u mogunosti da prikae trend koji su RTL i RRL propustili. Mogue je imati ak i stabilna oba prethodna racija, a da racio prinosa neto obrtnih sredstava bude opadajui. Ovo se deava kada prodaja ima visoku stopu rasta, a nivo neto obrtnih sredstava ostaje nepromenjen. Tada se moe govoriti o moguoj pojavi overtrading-a. Izraz overtrading se upotrebljava za opisivanje situacije kada nema dovoljno sredstava u bilansu stanja da podri postojei nivo poslovne razvijenosti preduzea. Javlja se u preduzeima koja su rasla prebrzo ili koja imaju nedovoljno kapitala. Simptomi koji se javljaju su stalni nedostatak gotovog novca koji dolazi do izraaja u svakodnevnom poslovanju Prosena vrednost racia neto obrtnih sredstava je u SAD oko 7%, a u Velikoj Britaniji se kree izmeu 10-21%. Racio solventnosti preduzea Pod solventnou preduzea podrazumevamo njegovu sposobnost da o roku podmiruje trokove kamata i otplate dugoronih obaveza prema ugovorenoj dinamici.

Brojni su i sloeni inioci dugorone finansijske sigurnosti preduzea. To su: sredstva, odnosno vrednost i struktura imovine kojom preduzee raspolae, struktura izvora finansiranja, ili ukupnog kapitala preduzea (vlasnikog i poverilakog), rentabilnost preduzea, odnosno njegova zaraivaka mo. Najvaniji indikatori za analizu solventnosti su: racia pokria imovine i racia izvora finansiranja.

Racia pokria imovine U testiranju solventnosti preduzea preko njegove imovinske pozicije posluiemo se: raciom pokria stalne imovine kapitalom (sopstvenim), raciom pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama, raciom pokria zaliha neto obrtnim kapitalom i raciom pokria obrtne imovine neto obrtnim kapitalom.

Racio pokria stalne imovine kapitalom (sopstvenim)

Kapital Neuplaeni upisani kapital - Gubitak Racio pokria stalne imovime = -----------------------------------------------------------------Stalna imovina

Stalna imovina - dugorona nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva (zemljite, graevine, oprema itd.) i dugorne finansijske plasmane. U osnovi ovog racia se nalazi zahtev da stalna imovina bude finansirana prevashodno iz sopstvenog kapitala. Vrednost ovog koeficijenta oko 1 odnosno oko 100% ukazuje na povoljnu solventnost preduzea. Racio pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama Racio pokria stalne imovine i zaliha = (Kapital umanjen za neuplaeni upisani kapital i gubitak+Dugorona rezervisanja+Dugorone obaveze) / Stalna imovina + Zalihe + AVR Smatra se da je vrednost racia pokria stalne imovine i zaliha preko 90% visoka vrednost i da uliva poverenje u dugoronu sigurnost (solventnost) preduzea. Racio pokria zaliha neto obrtnim kapitalom Racio pokria zaliha NOK = (Kapital umanjen za neuplaeni upisani kapital i gubitak + Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze) Stalna imovina / Zalihe + Aktivna vremenska razgranienja Neto obrtni kapital predstavlja deo sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala namenjenog za finansiranje obrtne (tekue) imovine Iznos NOK treba da bude primeren potrebama dugoronog finansiranja dela obrtnih sredstava, odnosno iznosu obrtne imovine koji ne sme biti finansiran iz kratkoronih obaveza. Ukoliko je racio pokria zaliha NOK negativan to znai da zbir kapitala, dugoronih rezervisanja i dugoronih obaveza nije dovoljan za pokrie stalne imovine, odnosno da se

iz kratkoronih izvora finansira celokupna obrtna imovina i deo stalne imovine, to je znak niske solventnosti i tekih finansijskih poremeaja Racio pokria obrtnih sredstava neto obrtnim kapitalom Racio pokria obrtnih sredstava NOK = (Kapital umanjen za neuplaeni upisani kapital i gubitak + Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze) Stalna imovina / Obrtna imovina + Aktivna vremenska razgranienja RPOS NOK je posebno znaajan za preduzea koja su po svojoj prirodi delatnosti upuena na prodaju na dui poek Vrednosti ovog racia se porede sa vrednostima ovog racia za industriju SCG i grupacije kojoj preduzee pripada. Racio izvora finansiranja Kao najznaajniji racio pokazatelji ove grupe su: racio sigurnosti dugoronih poverilaca racio sigurnosti svih poverilaca racio pokria obaveza novanim tokom iz poslovanja racio pokria kamata zaradom preduzea

Racio sigurnosti dugoronih poverilaca Racio sigurnosti dugoronih poverilaca = (Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze) / (Kapital Neuplaeni upisani kapital - Gubitak) U brojiocu RSDP, pored dugoronih obaveza, nalaze se i dugorona rezervisanja za trokove i rizike uslovljene proteklim poslovanjem, koji e se u tanom iznosu pojaviti u budunosti. RSDP pokazuje koliko dugorona rezervisanja i obaveze optereuju svaki dinar kapitala preduzea to je manja vrednost ovog racia to je vea sigurnost dugoronih poverilaca i solventnosti preduzea. RSDP u formi reciprone vrednosti pokazuje stepen pokria dugoronih obaveza sopstvenim kapitalom Racio sigurnosti svih poverilaca Racio sigurnosti svih poverilaca = (Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze + Kratkorone obaveze) / (Kapital Neuplaeni upisani kapital - Gubitak) RSSP pokazuje stepen ukupne zaduenosti vlasnikog kapitala to je manja vrednost ovako iskazanog racia sigurnosti poverilaca, odnosno racia ukupne zaduenosti vlasnikog kapitala, to je, pod ostalim jednakim uslovima, vea solventnost preduzea odnosno manji rizici poverilaca Staro pravilo je da orijentaciona vrednost odnosa dugovi / kapital treba da bude 1:1 ili 100%. Racio pokria obaveza novanim tokom iz poslovanja Racio pokria obaveza novanim tokom iz poslovanja = Novani tok iz poslovanja /(Dugorona rezervisanja+Dugorone obaveze+Kratkorone obaveze)

 RPONT- pokazuje sposobnost preduzea da nakon podmirenja potreba ulaganja u osbrtna sredstva i svih poslovnih obaveza stvori toliki neto novani priliv gotovine koji mu omoguuje da iz njega otplati svoje obaveze

Racio pokria kamata zaradom preduzea Racio pokria kamata zaradom preduzea= (Neto dobitak+Rashodi kamata+Porez na dobitak)/Rashodi kamata On pokazuje koliko puta je dobitak pre kamata i poreza vei od plaenih kamata. Racio pokria kamata mora biti vei od 1,0 da bi se kamate mogle platiti