48.

ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUSTVA (opsta razmatranja, izvori prava, vrste zastupnika) Zakonom o privrednim drustvima se uredjuju vrste zastupnika privrednog drustva dok se pitanja zastupanja uredjuju zakonom o obligacionim odnosima. Opsta razmatranja Zastupanje se moze poimati u pravnom I nepravnom smislu. U pravnom smislu oznacava svako istupanje kojim se brani neki stav, interes, ideja bez preuzimanja prava I obaveza. U nepravnom smislu oznacava istupanje na osnovu ovlascenja I u granicama ovlascenja kojim se preuzimaju prava I obaveze, ili se ista menjaju, ili prestaju u ime I za racun zastupanog. U pravnom smislu reci zastupanje moze da se shvati sire I uze. Sire poimanje zastupanja obuhvata istupanje uime I za racun zastupanog, kao I ono zastupanje putem koga se deluje za racun drugog lica, a u svoje ime. U uzem smislu smatra se samo ono istupanje kod koga je zastupnik ovlascen da svojom izjavom volje preuzima prava I obaveze , menja ili raskida pravne odnose u prometu, u ime I za racun zastupanog. Zastupanje je pravno istupanje u ime I za racun privrednog drustva. Lice koje vrsi zastupanje naziva se zastupnik a lice koje se zastupa, naziva se zastupani. Privredno drustvo je pravno lice koje preuzima obaveze u pravnom prometu putem zastupanja, a koje svoju volju iskazuje preko svojih zastupnika. Pravni osnov za davanje ovlascenja za zastupanje moze da proizadje iz: 1) zakona, 2) akta privrednog drustva, pravnog lica 3) odluke nadleznog organa 4) izjave volje zastupanog. Drustvo zastupa direktor, kod ortackog to mogu biti svi ortaci, kod komanditnog komplementari, a kod doo I akcionarskog jedan ili vise direktora odnosno predsednik ili clanovi upravnog ili izvrsnog odbora. Privredna drustva po pravilu zakljucuju svoje poslove preko zastupnika.Ugovor koji zakljuci zastupnik u granicama svojih ovlascenja obavezuje neposredno zastupanog ali I drugu ugovornu stranu. Zastupnik je duzan da : obavesti drugu ugovornu stranu da istupa u ime zastupanog, da postupa u interesu zastupanog, da odgovara za stetu koju zastupani pretrpi zbog ugovora zakljucenog protivno njegovim interesima. Zastupani takodje ima prava da trazi ponistaj ugovora ukoliko je zakljucen protivno njegovim interesima, ukoliko je druga ugovorna strana bila nesavesna. Ovlascenja koja imaju zastupnici ne mogu se prenositi na drugo kice osim kada im je to dopusteno zakonom odnosno zakljucenim ugovorom. Izuzetno to moze uciniti ako je sprecen da posao obavi licno. Zastupnik je lice koje se pojavljuje u pravnom prometu mesto zastupanog pa su zbog toga predvidjeni odredjeni mehanizmi zastite polozaja zastupanog. U obavezu zastupnika stavlja se da postuje sva ogranicenja ovlascenja I odgovornos za stetu koju moze prouzrokovati prekoracenjem ovlascenja a koja se tim prouzrokuje privrednom drustvu ili trecim licima. Zastupnik drustva se registruje radi pravne sigurnosti trecih lica. Izvori prava osnovni izvori prava za materiju o zastupanju su : Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o privrednim drustvima, Zakon o stecaju, Zakon o opstem upravnom postupku, Zakon o upravnim sporovima I dr. Primarnun ulogu za zastupanje I zastupnike imaju odredbe Zakona o privrednim drustvima I Zakona o obligacionim odnosima.

Vrste zastupnika Zakonom o privrednim drustvima uredjeni su sledeci zastupnici drustva: 1) Zakonski (statutarni) zastupnici (zastupnici na osnovu zakona) - Zakonodavac ih definise kao lica koja su zakonom odredjena za svaki pojedini oblik drustva. Status zakonskog zastupnika (po sili zakona ex lege ) ima direktor, predsednik upravnog organa. Osnivackim aktom ili statutom moze se ovlascenje zakonskog zastupnika ograniciti na odredjene pravne poslove ili pravne radnje ili ogranicenje moze da se odredi tako da zakljucivanje odredjenih ugovora ili vrsenje pravnih radnji moze da se obavlja samo uz saglasnost organa upraljanja. Sva ogranicenja moraju biti unete u registar. U nasem pravu kao zakonski zastupnik privrednog drustva moze biti poslovno spsobno fizicko ili pravno lice tj. Drustvo koje je registrovano na teritoriji Srbije. Drustvo mora da ima najmanje jednog zakonskog zastupnika u svojstvu fizickog lica ,a kada drustvo vrsi funkciju zakonskog zastupnika ono to cini preko svog zakonskog zastupnika koji je fizicko lice ili fizicko lice koje je za to ovlasceno na osnovu posebnog punomocja. Svi navedeni subjekti se moraju registrovati u registar. Zakonskom zastupniku je zabranjeno da bez posebnog ovlascenja nastupa kao druga ugovorna strana I sa drustvom zakljucuje ugovore . U slucaju kada je zastupnik ujedno I jedini clan drustva, on odgovara za stetu koju nanese drustvu ukoliko prekoraci granice svojih ovlascenja, osim ukoliko je postupao u skladu sa odlukom nadleznog organa. 2) Punomocnik po zaposlenju ( punomocnik na osnovu radnog mesta) Takva vrsta zastupnika koji rade na takvim poslovima (radnim mestima) na kojima se zakljucuju ili izvrsavaju pravni poslovi, odnosno preuzimaju pravne radnje, samim faktom da rade na takvom mestu. Oni su ovlascenji da vrse poslove zastupanja iz delokruga svojih poslova. Takva lica moraju biti u radnom odnosu ili moraju raditi na takvim poslovima iz koga proistice po prirodi stvari njihovo ovlascenje da zakljucuju ili izvrsavaju ugovore, da vrse neke pravne radje u ime I za racun poslodavca. Prema zakonu o privrednim drustvima ova vrstazastupnika ne moze bez posebnog ovlascenja nastupati kao druga ugovorna strana I sa drustvom zakljucivati ugovore u svoje ime I za svoj racun, u svoje ime za racun drugog lica niti u ime I za racun drugog lica. Takodje odgovara za stetu koju nanese drustvu usled prekoracenja svojih ovlascenja osim ukoliko je postupao u skladu sa odlukom nadleznog organa ili ukoliko su njegove radnje naknadno odobrene od strane tog organa. 3) Zastupnici po osnovu akta ili odluke nadleznog organa drustva Isim zakonskih zastupnika , moze se odrediti da drustvo zastupajui druga lica koja se aktom I odlukom nadleznog organa ovlascuju za to. Odluka se mora registrovati a po pravilu ta lica se odredjuju prema funkciji koju vrse u drustvu. I ovim licima je moguce ograniciti ovlascenja putem akta odnosno odluke kojom se donose, a ogranicenje se moze odnositi na vrsenje samo odredjenih radnji ili zakljucivanje odredjenih ugovora. Svako ogranicenje ovlascenja mora se registrovati. Time se stite pravni interesi zastupanog, trecih lica I obezbedjuje se sigurnost pravnog prometa. 4) Prokura Zaceci prokure javljaju se u srednjevekovnom prometu na sajmovima, a u Nemackom trgovackom zakoniku se regulise 1861. godine kao poseban pravni institut. Prokura se daje u velikim privrednim drustvima radi rasterecenja direktora od velikog broja obaveza, redje kod malih I srednjih preduzeca. Prokura predstavlja punomocje kojim dustvo ovlascuje jedno ili vise fizickih lica da u njegovo ime I za njegov racun zakljucuje pravne poslove I preduzima druge pravne radnje u vezi sa delatnoscu drustva. Posebno ovlascenje koje se daje naziva se prokura a fizicko lice kome se daje Prokurista. Rec je o najsirem pravnom ovlascenju iz Zakona o obligacionim odnosima.

Prokurista je ovlascen da : 1) Zakljucuje ugovore, 2) Preuzima pravne radnje, 3) Obavlja pravne poslove u vezi sa delatnoscu drustva. Zakonom su nabrojane radnje koje prokurista ne moze bez pravnog ovlascenja da preduzima : 1) zakljucuje pravne poslove I preuzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otudjenjem ili opterecenjem nepkrenosti I udela I akcija koje drustvo poseduje u drugim pravnim licima, 2) preuzima menicne obaveze I obaveze jemstva, 3) zakljucuje ugovore o zajmu I kreditu, 4) zastupa drustvo u sudskim postupcima ili ored arbitrazom. I prokurista odgovara za stetu koju prouzrokuje drustvu osim ako je postupio u skladu sa odlukom nadleznih organa drustva. Prokura se daje na osnovu odluke clanova drustva I to kod drustva lica je daju ortaci, komanditori ili komplementari a kod drustva kapitala na osnovu odluka clanova skupstine a u slucaju preduzetnika licno. Karakteristike prokure Prokurista moze biti samo fizicko lice, Prokurista je ne moze preneti na drugo lice I nije mu dopusteno da daje ovlascenje za zastupanje drugom licu, ovlascenja iz prokure se ne mogu ograniciti jer su odredjena zakonom , ona se ne mogu vremenski odrediti jer se daje na neograniceno vreme , ne moze se usloviti. Obavezno se registruje u registar I prestaje njenjim brisanjem iz registra. Zak. Zastupnik privrednog drustva duzan je da obavesti registar o davanju I opozivanju prokure. U pogledu vrsta prokura moze biti Pojedinacna moze se dati jednom licu ili vecem broju lica, ali svaki od prokurista ima svoja ovlascenja koja proizilaze iz zakona. Zajednicka se moze dati vecem broju lica zajedno, zbog cega je oni I vrse zajedno, u smislu da je pravni posao punovazan, ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista, osim ako u prokuri nije naznaceno da je za punovaznost dovoljna saglasnost tacno odredjenog broja prokurista (moze biti prethodna ili naknadna) 5) Punomocnik na osnovu ugovora o punomocju Pod punomocjem se podrazumeva ovlascenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomocniku. Moze se dati I fizickom I pravnom licu. Zastupnik drustva moze dati punomocje I drugom licu za zastupanje drustva samo pod dva uslova : 1) da je preneto ovlascenje I kruga njegovih ovlascenja, 2) da je zakljucen ugovor o punomocju, koji mora biti u pisanom obliku, potpisan, a potpisi overeni kod suda. Davalac punomocja se naziva vlastodavac, a primalac ovlascenja punomocnik. Osnivackim aktom, statutom ili odlukom organa upravljanja moze se odrediti da se punomocje moze dati samo uz saglasnost organa upravljanja. Punomocnik moze zakljucivati samo one pravne poslove za cije preduzimanje je ovlascen. Punomocje moze biti Opste (generalno) na osnovu koga punomocnik moze preduzimati vise vrsta poslova(poslovi koji ulaze u redovno poslovanje vlastodavca), za druge poslove mora biti posebno ovlascen od strane nadleznog organa. Iskljucivo punomocje dato samo odredjenom licu I ekskluzivno kod kojih data ovlascenja ne moze ni sam vlastodavac da realizuje. U zakonu o Obligac odnosima uredjeno je pet oblika punomocja : opste, posebno, poslovno, punomocstvo po zaposlenju, I punomoc trg putnika dok se zakonom o privred. Drustvima pridodaje Prokura. Opozivanje I suzavanje punomocja moze se uciniti izjavom bez posebne forme. Prestaje prestankom pravnog lica ili smrcu fizickog lica u svojstvu punomocnika, prestankom pravnog lica, smrcu fizickog lica u svojstvu vlastodavca I u drugim zakonom predvidjenim slucajevima

6) Trgovinski putnik Fizicko lice sa kojim privredni subjekt zakljucuje ugovor o punomocju kojim ga ovlascuje da da zakljucuje ugovore u ime I za racun vlastodavca o prodaji njegove robe. Pravilo je da bude zaposlen kod vlastodavca ali to nije uslov. On je ovlascen da prodaje robu kao I da obavlja one pravne radnje koje su u vezi sa prodajom ( prikuplja porudzbine, zakljucuje ugovor o prodaji robe vlastodavca, prima prigovore u vezi sa prodatom robom I sl.) Nije mu dopusteno da : kupuje robu koja je namenjena prodaji, svoje ovlascenje prenosi na drugo lice, prodaje robu licu koje je konkurent njegovom vlastodavcu, vrsi prodaju robe u prostorijam vlastodavca. 7) Punomocnik na osnovu posebnog akta Takva vrsta zastupnika koja taj status stice na osnovu posebnog akta. Moze biti akt drzavnog ili nedrzavnog organa.

49. REVIZIJA (Pojam I vrste ) , PREDUZECE ZA REVIZIJU I DRZAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA Pojam U u najvecem broju zemalja revizija je organizovana kao slobodna profesionalna delatnost kojomse bave klasifikovani pojedinci koji pripadaju odgovarajucim revizorskim drustvima, zavodima I institutima. U pravnoj nauci I zakonodavstvu evropsko kontinentalnog prava slobodne profesije imaju odredjene karakteristike I to : odredjene su zakonom, obavljaju se u vidu zanimanja (delatnosti), autonomne su, samostalne I nezavisne, njihovi nosioci moraju da poseduju profesionalna znanja I vestine, za rezultat uvek I iskljucivo imaju pruzenu uslugu, koja je po svojoj prirodi intelektualna usluga, pruzaju se fizickim I pravnim licima, pruzaju se na osnovu zajkljucenog ugovora ili zasnovanog radnog odnosa