Zakon o javnim putevima (2005)

___________________________________________________________________________

ZAKON O JAVNIM PUTEVIMA1 - rezime ("Slubeni glasnik RS", br. 101/2005 od 21.11.2005. godine) Zakonom o javnim putevima ureuju se pravni poloaj javnih puteva, uslovi i nain upravljanja, zatite i odravanja javnih puteva, izvori i nain finansiranja javnih puteva, posebni uslovi za izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva i inspekcijski nadzor. ZNAENJE IZRAZA. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) "put" jeste izgraena, odnosno utvrena povrina koju kao saobraajnu povrinu mogu da koriste svi ili odreeni uesnici u saobraaju, pod uslovima odreenim zakonom i drugim propisima; 2) "javni put" jeste put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadlenog organa; 3) "dravni put" jeste javni put koji saobraajno povezuje: - teritoriju drave sa mreom evropskih puteva, odnosno deo je mree evropskih puteva; - teritoriju drave sa teritorijom susednih drava; - celokupnu teritoriju drave; - privredno znaajna naselja na teritoriji drave; - podruje dva ili vie okruga ili podruje okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje, u sluaju da nije izgraen obilazni put pored naselja; 4) "autoput" jeste dravni put koji je namenjen iskljuivo za saobraaj motornih vozila, sa fiziki razdvojenim kolovozima po smerovima, denivelisanim raskrsnicama, potpunom kontrolom pristupa, koji ima najmanje dve saobraajne i jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takav obeleen propisanim saobraajnim znakom; 5) "optinski put" jeste javni put koji saobraajno povezuje teritoriju optine, odnosno grada, kao i teritoriju optine, odnosno grada sa mreom dravnih puteva; 6) "saobraajna povrina" jeste posebno ureena povrina za odvijanje svih ili odreenih vidova saobraaja ili mirovanje vozila; 7) "nekategorisani put" jeste saobraajna povrina koja je dostupna veem broju raznih korisnika, koju nadleni organ proglasi nekategorisanim putem i koja je upisana u katastar nepokretnosti kao nekategorisani put; 8) "biciklistika staza" jeste saobraajna povrina obeleena propisanim saobraajnim znakom, namenjena za saobraaj bicikala i bicikala sa motorom; 9) "naselje" jeste izgraeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbeeni uslovi za ivot i rad i za zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika, ije se granice utvruju prostornim, odnosno urbanistikim planom optine, odnosno grada i oznaavaju propisanim saobraajnim znakom na javnom putu; 10) "put van naselja" jeste deo javnog puta van granica naselja; 11) "put u naselju" jeste deo javnog puta unutar granica naselja ije se karakteristike utvruju prostornim, odnosno urbanistikim planom optine, odnosno grada; 12) "ulica" jeste javni put u naselju koji saobraajno povezuje delove naselja; 13) "oznaavanje javnih puteva" jeste postupak definisanja kategorije i prostornog poloaja puta (kilometarska i hektometarska stacionaa); 14) "evidencija javnih puteva" jeste propisana sadrina saobraajno-tehnikih podataka i postupak prikupljanja, odnosno obnavljanja tih podataka o javnim putevima; 15) "kolovozna konstrukcija" jeste sistem koji slui da primi mehanika dejstva vozila i prenese ih na donji stroj javnog puta, da omogui bezbedno, nesmetano i ekonomino kretanje vozila, bicikala i peaka. Zavrni sloj kolovozne konstrukcije je kolovozni zastor; 16) "kolovoz" jeste izgraena povrina javnog puta po kojoj se odvija saobraaj i ine ga saobraajne trake (vozne, dodatne, ivine, zaustavne i sl.) za kretanje, odnosno mirovanje vozila; 17) "bankina" jeste element javnog puta u nasipu koji obezbeuje bonu stabilnost kolovozne konstrukcije i slui za postavljanje saobraajne signalizacije i opreme puta; 18) "rigola" jeste element javnog puta u useku za prihvatanje i kontrolisano voenje povrinskih voda koji obezbeuje stabilnost kolovozne konstrukcije;
1

Zakon o javnim putevima iz 2005. godine ima 103 lana, a stupio je na snagu 1. januara 2006. godine.

Zakon o javnim putevima (2005)

___________________________________________________________________________
19) "berma" jeste prostor izmeu rigole i kosine useka i slui za zatitu rigole od erodiranog materijala, postavljanje saobraajne signalizacije i opreme puta, kao i za obezbeenje preglednosti puta; 20) "razdelna traka" jeste element javnog puta kojim se fiziki razdvajaju smerovi vonje i slui za postavljanje saobraajne signalizacije i opreme puta, kao i za izgradnju elemenata putnog objekta. Razdelna traka irine vee od est metara jeste razdelni pojas; 21) "zatitna traka" jeste element javnog puta kojim se fiziki razdvaja saobraaj motornih vozila od nemotorizovanog saobraaja; 22) "putni objekti" su mostovi, nadvonjaci, podvonjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i obloni zidovi i sl.; 23) "nadvonjak" jeste putni objekat iznad javnog puta za ukrtanje u dva nivoa sa putem, odnosno infrastrukturnim sistemom; 24) "podvonjak" jeste putni objekat ispod javnog puta za ukrtanje u dva nivoa sa putem, odnosno infrastrukturnim sistemom; 25) "objekti, postrojenja i ureaji za odvodnjavanje" slue za sakupljanje, odvoenje, odnosno preusmeravanje povrinskih, pribrenih i podzemnih voda radi zatite puta, odnosno suseda puta od tetnog dejstva voda sa puta; 26) "pratei sadraji javnog puta" jesu moteli, restorani, servisi, stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, prodavnice, objekti za rekreaciju i drugi objekti namenjeni pruanju usluga korisnicima puta; 27) "autobusko stajalite" je posebno izgraena i oznaena saobraajna povrina uz kolovoz javnog puta ili prikljuena na kolovoz javnog puta, namenjena za zaustavljanje vozila; 28) "granice graenja" jesu linije unutar kojih se izvode graevinski zahvati prilikom izgradnje, rekonstrukcije ili odravanja javnog puta; 29) "zemljini pojas" jeste kontinualna povrina sa obe strane useka i nasipa, irine najmanje jedan metar, mereno od linija koje ine krajnje take poprenog profila javnog puta van naselja na spoljnu stranu; 30) "raskrsnica" jeste povrina na kojoj se ukrtaju ili spajaju putevi i moe biti povrinska (ukrtanje u nivou), ili denivelisana (ukrtanje van nivoa); 31) "ukrtaj" jeste mesto ukrtanja dva puta, puta i eleznike infrastrukture ili ukrtanje puta sa drugim infrastrukturnim sistemima van nivoa; 32) "prilazni put" jeste saobraajna povrina preko koje se omoguava vlasniku, odnosno neposrednom draocu nepokretnosti koja se nalazi pored javnog puta prilaz na taj put; 33) "prikljuak" jeste saobraajna povrina kojom se povezuje javni put nie kategorije sa javnim putem vie kategorije ili nekategorisani put, odnosno prilazni put sa javnim putem; 34) "infrastrukturni sistemi" obuhvataju transportne (vodne, eleznike, cevovodne i sl.) i druge sisteme (snabdevanje vodom, kanalizacija, daljinsko grejanje, snabdevanje gasom, prenos i snabdevanje elektro energijom, telekomunikacije i sl.); 35) "potrebna preglednost" jeste preglednost za bezbedno zaustavljanje vozila ispred nepokretne prepreke na kolovozu javnog puta, koja mora biti obezbeena na svakoj taki puta i koja se odreuje na osnovu vrednosti raunske brzine; 36) "potrebna preglednost na raskrsnici" odreuje se iz uslova odvijanja saobraaja na ukrsnim pravcima saglasno zakonskoj i tehnikoj regulativi i koristi se za konstrukciju zone potrebne preglednosti raskrsnice osloboene prepreka koje mogu ugroziti bezbednost saobraaja; 37) "sused" jeste vlasnik, odnosno neposredni dralac zemljita i objekata, odnosno ureaja na zemljitu, koje ima najmanje jednu zajedniku granicu sa javnim putem; 38) "zatitni pojas" jeste povrina uz ivicu zemljinog pojasa, na spoljnu stranu, ija je irina odreena ovim zakonom i slui za zatitu javnog puta i saobraaja na njemu; 39) "pojas kontrolisane izgradnje" jeste povrina sa spoljne strane od granice zatitnog pojasa na kojoj se ograniava vrsta i obim izgradnje objekata, koja je iste irine kao i zatitni pojas i koja slui za zatitu javnog puta i saobraaja na njemu; 40) "saobraajna signalizacija" obuhvata sredstva i ureaje za praenje, kontrolu, regulisanje i voenje saobraajnih tokova (saobraajni znakovi na putevima); 41) "upravljanje saobraajem" jeste praenje, kontrola i voenje saobraaja na mrei dravnih puteva ili na odreenoj deonici dravnog puta; 42) "obustava saobraaja" jeste kontrolisani prekid saobraaja na javnom putu; 43) "ogranienje saobraaja" jeste zabrana kretanja pojedinih vrsta vozila na javnom putu; 44) "vanredni prevoz" jeste prevoz vozilom koje osovinskim optereenjem, ukupnom masom, irinom, duinom i visinom prekorauje propisane mere;

Zakon o javnim putevima (2005)

___________________________________________________________________________
45) "odravanje puta" jeste izvoenje radova kojima se obezbeuje nesmetano i bezbedno odvijanje saobraaja i uva upotrebna vrednost javnog puta u stanju koje je bilo u trenutku izgradnje, odnosno rekonstrukcije; 46) "zatita puta" jeste zabrana ili ograniavanje intervencija na javnom putu, zatitnom pojasu i pojasu kontrolisane izgradnje, propisanih ovim zakonom; 47) "klasifikacija puteva" jeste podela javnih puteva na osnovu propisanih kriterijuma; 48) "upotrebna vrednost puta" jeste vrednost javnog puta u trenutku procene, prema stepenu ouvanosti projektovanih karakteristika; 49) "tehnika regulativa" jesu standardi, tehniki propisi, uputstva, uslovi i specifikacije za planiranje, projektovanje, graenje, odravanje i zatitu javnih puteva; 50) "upravlja javnog puta" jeste javno preduzee, privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su registrovani za obavljanje delatnosti upravljanja javnim putem. SVOJINSKA I DRUGA PRAVA. Javni putevi i nekategorisani putevi ine mreu puteva i oni su, kao dobra u optoj upotrebi, u dravnoj svojini i na njima se mogu sticati prava korienja, prava slubenosti i druga prava odreena zakonom. JAVNI PUT. Javni put, u smislu ovog zakona, obuhvata: 1) trup puta koji ine donji stroj puta (nasipi; useci; zaseci; objekti, postrojenja i ureaji za odvodnjavanje puta i zatitu puta od povrinskih i podzemnih voda i sl.), I gornji gornji stroj puta (kolovozna konstrukcija; ivine trake, odnosno ivinjaci; rigole; bankine; berme; razdelne trake i sl.); 2) putne objekte (mostovi, nadvonjaci, podvonjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i obloni zidovi i sl.); 3) prikljuke; 4) trotoare, peake i biciklistike staze koje prate kolovoz puta; 5) zemljini pojas; 6) vazduni prostor iznad kolovoza u visini od najmanje sedam metara, sa slobodnim prostorom u visini od najmanje 4,5 metara od najvie take kolovoza, a za autoput u visini od najmanje 4,75 metara od najvie take kolovoza; 7) objekte za potrebe puta (putne baze; naplatne stanice; kontrolne stanice; saobraajne povrine autobuskih stajalita; parkiralita; odmorita; zelene povrine i sl.); 8) saobraajnu signalizaciju; 9) opremu puta (sve vrste zatitnih ograda; smerokazi; instalacije rasvete i rasveta za potrebe saobraaja; ureaji za evidenciju saobraaja i sl.) i 10) objekte i opremu za zatitu puta, saobraaja i okoline (snegobrani; vetrobrani; zatita od osulina; zatita od buke i drugih tetnih uticaja na okolinu i sl.). Dravni put obuhvata i objekte, ureaje i opremu za upravljanje saobraajem. PODELA JAVNIH PUTEVA: Prema znaaju saobraajnog povezivanja javni putevi se dele na:1) dravne puteve I reda (saobraajno povezuju teritoriju drave sa mreom evropskih puteva, odnosno deo su mree evropskih puteva, teritoriju drave sa teritorijom susednih drava, celokupnu teritoriju drave, kao i privredno znaajna naselja na teritoriji drave);2) dravne puteve II reda (saobraajno povezuju podruje dva ili vie okruga ili podruje okruga);3) optinske puteve (saobraajno povezuju teritoriju optine, odnosno grada, kao i teritoriju optine, odnosno grada sa mreom dravnih puteva), i4) ulice (saobraajno povezuju delove naselja). Vlada Republike Srbije propisuje kriterijume za kategorizaciju dravnih puteva. Skuptina optine, odnosno skuptina grada, propisuje kriterijume za kategorizaciju optinskih puteva i ulica. Prema poloaju u prostoru i uslovima odvijanja saobraaja javni putevi se dele na: 1) javne puteve van naselja i 2) javne puteve u naselju (odreuje se prostornim i urbanistikim planom). UPRAVLJANJE JAVNIM PUTEVIMA. Upravljanje javnim putem u smislu ovog zakona jeste: korienje javnog puta, naplata naknade, odravanje i zatita, organizovanje strunog nadzora nad izgradnjom, planiranje izgradnje, rekonstrukcija, odravanje i zatita javnog puta itd. Upravljanje dravnim putem je delatnost od opteg interesa. Delatnost upravljanja dravnim putevima obavlja javno preduzee koje osniva Vlada Srbije. Delatnost upravljanja dravnim putevima moe da obavlja i privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na nain utvren zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa. Upravlja javnog puta duan je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno odravanje i zatitu javnog puta i da obezbedi nesmetano i bezbedno odvijanje saobraaja na njemu. Upravlja javnog puta, izmeu ostalog, odgovara za tetu koja nastane korisnicima javnog puta zbog proputanja blagovremenog obavljanja pojedinih radova na redovnom odravanju javnog puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvoenja tih radova suprotno propisanim tehnikim uslovima i nainu njihovog izvoenja.

Zakon o javnim putevima (2005)

___________________________________________________________________________
FINANSIRANJE PUTEVA. Finansiranje izgradnje i rekonstrukcije, odravanja i zatite javnog puta obezbeuje se iz: 1) naknada za upotrebu javnog puta;2) naknade za odravanje dravnog puta u visini od 10,0% od akcize na derivate nafte;3) finansijskih kredita;4) ulaganja domaih i stranih lica;5) budeta Republike Srbije i6) drugih izvora u skladu sa zakonom. Za upotrebu javnog puta plaaju se naknade. ZATITA JAVNIH PUTEVA. U zatitnom pojasu pored javnog puta van naselja, zabranjena je izgradnja graevinskih ili drugih objekata, kao i postavljanje postrojenja, ureaja i instalacija, osim izgradnje saobraajnih povrina prateih sadraja javnog puta, kao i postrojenja, ureaja i instalacija koji slue potrebama javnog puta i saobraaja na javnom putu. U zatitnom pojasu lana moe da se gradi, odnosno postavlja, vodovod, kanalizacija, toplovod, eleznika pruga i drugi slian objekat, kao i telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojenja i sl., po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljaa javnog puta koja sadri saobraajno-tehnike uslove. Zatitni pojas, sa svake strane javnog puta, ima sledee irine: autoputevi, kao dravni putevi I reda: 40 metara, ostali dravni putevi I reda: 20 metara, dravni putevi II reda: 10 metara i optinski putevi 5 metara. Zabranjeno je ukrtanje dravnog puta I reda sa eleznikom prugom u istom nivou. Sused javnog puta duan je da omogui slobodno oticanje vode i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljite, uz naknadu prouzrokovane tete. Sused javnog puta duan je da omogui prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvoenja radova na odravanju javnog puta ili putnog objekta, uz naknadu prouzrokovane tete. Upravlja javnog puta duan je da zakljui ugovor sa susedom javnog puta da na susedovom zemljitu izgradi odvodne kanale i druge ureaje za odvoenje vode od trupa puta kao i da postavi privremene ili stalne ureaje i regulacije, odnosno podigne zasade, za zatitu javnog puta i saobraaja na njemu od snenih lavina, smetova, buke, zaslepljujuih efekata i drugih tetnih uticaja, ako se isti ne mogu izgraditi, postaviti, odnosno podii na javnom putu. Reklamne table, reklamni panoi, ureaji za slikovno ili zvuno obavetavanje ili oglaavanje (u daljem tekstu: natpisi), mogu se postavljati na dravnom putu, odnosno pored tog puta na udaljenosti od sedam metara, odnosno na optinskom putu i pored tog puta na udaljenosti od pet metara, mereno sa spoljne strane od ivice kolovoza. Postavljanje natpisa vri se na osnovu odobrenja koje izdaje upravlja javnog puta. Zabranjeno je postavljanje natpisa u pojasu irine 60 metara pored autoputa. Natpise je duno da odrava lice koje je zahtevalo njihovo postavljanje. ODRAVANJE JAVNOG PUTA. Odravanjem javnog puta u smislu ovog zakona smatraju se radovi kojima se obezbeuje nesmetan i bezbedan saobraaj i uva upotrebna vrednost puta.Odravanje javnog puta obuhvata redovno, periodino i urgentno odravanje. Javno preduzee odrava kolovoznu konstrukciju i saobraajnu signalizaciju, osim svetlosnih saobraajnih znakova, na delu dravnog puta koji prolazi kroz naselje, kao sastavni deo dravnog puta, u irini kolovoza tog puta van naselja. Optina, odnosno grad snosi srazmeran deo trokova za odravanje dravnog puta u naselju, ako je za potrebe naselja put izgraen sa irim kolovozom nego van naselja. Upravlja optinskog puta i ulice odrava dodatne elemente, objekte i opremu dravnog puta koji su izgraeni za potrebe naselja. IZGRADNJA I REKONSTRUKCIJA. Izgradnja i rekonstrukcija javnog puta vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja i u skladu sa ovim zakonom. Za izgradnju i rekonstrukciju dravnog puta, pored idejnog projekta tog puta, izrauju se i sledei idejni projekti: trasa puta, putnih objekata, prikljuaka, raskrsnica, ukrtaja, objekata za potrebe puta, saobraajne signalizacije i opreme puta. NADZOR. Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se ureuje izgradnja i rekonstrukcija, kao i bezbednost saobraaja na dravnim putevima, vri nadleno ministarstvo. Inspekcijski nadzor vri Ministarstvo preko republikog inspektora za dravne puteve. Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba Vladi u roku od osam dana od dana dostavljanja. Inspektor za vreme obavljanja inspekcijskih poslova nosi slubeno odelo i slubenu legitimaciju. __________________________