Dodatak

Prirunik za zaposlene u vrtiima i kolama

Primena i unapreenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji

Autorke: Biljana Janji, Nataa Milojevi, Sneana Lazarevi

Septembar 2012. godine

Naslov

Prirunik za zaposlene u vrtiima i kolama: Primena i unapreenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji

Biljana Janji, Nataa Milojevi, Sneana Lazarevi Bojan Stanojlovi Udruenje studenata sa hendikepom Vojvode Stepe 33, Beograd, Srbija www.ush.rs www.inkluzivno-obrazovanje.rs Ivana Kamidorac

Autorke Urednik Izdaje Lektura

Dizajn i priprema za tampu Julija Jeremi tampa Jovi Printing Centar, Beograd

Copyright 2012, Udruenje studenata sa hendikepom

Publikacija je kreirana u okviru projekta Jaanje kapaciteta lokalnih samouprava i obrazovnih institucija za primenu zakona i praktinih politika inkluzivnog obrazovanja u lokalnim zajednicama u Srbiji, koji finansira Evropska unija kroz program Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava. Sadraj publikacije je odgovornost autorki i Udruenja studenata sa hendikepom i ne odraava zvanine stavove i miljenja Evropske unije.

Beograd 2012.

Sadraj
Uvod ........................................................................................................ 5

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje ........................................................................................ 9

Jednako pravo na obrazovanje .............................................................. 10 Dostupno obrazovanje .......................................................................... 11 Svako dete ............................................................................................. 14 Drutvena osetljivost ............................................................................ 14 Diskriminacija ........................................................................................ 15 Obezbeivanje potrebne podrke ......................................................... 17

Roditelji: vani saradnici i podrka inkluzivnom obrazovanju ............... 21

Informisanje roditelja/staratelja ........................................................... 24 Usmeno informisanje ................................................................ 24 Organizovanje sastanaka sa roditeljima .................................... 25

Poverljivost informacija i zatita privatnosti deteta i porodice ............. 27 Prikupljanje informacija o detetu od roditelja/staratelja ...................... 27 Na kraju ................................................................................................. 29

Pedagoki profil ............................................................................... 33

Za koga i kada piemo pedagoki profil ................................................. 33 Svrha pedagokog profila ...................................................................... 35 ta je pedagoki profil i ta sadri? ....................................................... 35 Prikupljanje informacija za izradu pedagokog profila .......................... 38 Razliiti izvori i naini prikupljanja podataka ............................. 38 Nastavnice i strune saradnice .................................................. 39 Roditelji ..................................................................................... 40 Strunjakinje van obrazovne ustanove koje poznaju dete ........ 41

Deca .......................................................................................... 42 Vrnjaci ...................................................................................... 42 Kriterijumi dobro prikupljenih podataka o detetu ..................... 43 Predkolska ustanova ................................................................. 47 kola .......................................................................................... 48 Prioriteti ..................................................................................... 50

Smernice za prikupljanje podataka ........................................................ 47

Pedagoki profil prvi dokument u planiranju podrke za dete ............ 49

Individualni obrazovni plan .......................................................... 53

Prvi korak individualizacija, odnosno otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka ...................................................................... 55 Vrste IOP-a ............................................................................................ 57 Kada se pravi IOP .................................................................................. 58 Zato je i kada neophodno pisati IOP? ................................................... 58 Procedure i uloge ................................................................................... 59 Struni tim za inkluzivno obrazovanje ....................................... 59 Predlog za utvrivanje prava na IOP ......................................... 59 Tim za pruanje dodatne podrke detetu ................................. 62 Obrasci ...................................................................................... 62 Predmet/oblast? .......................................................................... 65 Ciljevi u IOP-u .............................................................................. 66 Planiranje podrke, koraci/akrivnosti .......................................... 69 Realizatori ..................................................................................... 70 Uestalost i trajanje ...................................................................... 70 Vrednovanje i izmena IOP-a ......................................................... 71

Sadraj IOP-a ......................................................................................... 65

Dodatak ............................................................................................. 73
Nekoliko rei o asistenciji ............................................................. 74 Vrste podrki u obrazovanju ........................................................ 76

Uvod
Prirunik za zaposlene u vrtiima i kolama: primena i unapreenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji nastao je u okviru projekta Jaanje kapaciteta lokalnih samouprava i obrazovnih institucija za primenu zakona i praktinih politika inkluzivnog obrazovanja u lokalnim zajednicama u Srbiji, koji je Udruenje studenata sa hendikepom (USH), u partnerstvu sa Inicijativom za inkluziju VelikiMali i Inicijativom za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Srbije MDRI-S, i uz finansijsku podrku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, sprovelo u periodu decembar 2010 decembar 2012. Udruenje studenata sa hendikepom, kao organizacija koja okuplja mlade ljude sa hendikepom, od kojih su neki imali iskustvo specijalnog obrazovanja i nedostatka podrke, svesno je uticaja segregacije dece sa tekoama u razvoju od vrnjaka i okoline na njihov dalji ivot i ukljuenost u drutvo. Stoga, USH vrsto veruje da sva deca, bez obzira na razlike i poreklo, treba da imaju jednak pristup obrazovnom sistemu u Srbiji i obezbeenu podrku da se koluju ravnopravno sa vrnjacima u svojim lokalnim zajednicama. Pristupajui obrazovanju kao pitanju ljudskih prava, USH i partnerske organizacije na projektu, prepoznale su potrebu da se strunjaci i strunjakinje iz razliitih oblasti, koji su ukljueni u sprovoenje inkluzivnog obrazovanja, dodatno podre u procesu izgradnje kvalitetnog sistema obrazovanja u Srbiji, u kome e biti mesta za svako dete. Prirunik je namenjen praktiarima i praktiarkama koji sprovode inkluzivno obrazovanje u vrtiima i kolama, ali i svim ostalim zainteresovanim osobama koje su ukljuene u procese obrazovanja i obezbeivanja (dodatne) podrke u obrazovanju. Ideja da se postojea literatura iz oblasti primene inkluzivnog obrazovanja dopuni komplementarnom publikacijom, u kojoj se pruaju odgovori na pitanja sa kojima su se aktivisti i aktivistkinje partnerskih organizacija susretali tokom procesa zagovaranja i promovisanja inkluzivnog obrazovanja i pruanja konkretnih oblika podrke, nastala je jo u vreme pripreme za primenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pre poetka kolske 2010/2011. godine. Prirunik takoe pokuava da odgovori na neka od pitanja, nedoumice ili situacije i probleme iz prakse o kojima surazmenjivali iskustva i diskutovali roditelji, strune saradnice i saradnici, nastavno osoblje i drugi tokom razliitih aktivnosti partnerskih organizacija (ukljuujui i tribine u okviru Dana inkluzivnog obrazovanja u deset kola i akreditovane obuke Inicijative za inkluziju VelikiMali kojesu odrane u sedam osnovnih kola u Srbiji), kao i putem kontakt formulara na sajtu www.inkluzivno-obrazovanje.rs, Fejsbuk strane i grupe Inkluzivno obrazovanje i kroz telefonske i e-mail kontakte i savetovanja.

Projektni tim se zahvaljuje svima koji pitanje obrazovanja tretiraju kao pitanje ostvarivanja osnovog ljudskog prava i prepoznaju razliitost kao bogatstvo, aktivistkinjama i aktivistima sve tri partnerske organizacije, nastavnom i drugom strunom osoblju i deci iz kola koje su uestvovale u projektu i porodicama koje su su podelile svoja iskustva sa nama. Udruenje studenata sa hendikepom se zahvaljuje autorkama Prirunika, kao i Valentini Zavii i Mileni Jerotijevi (autorkama materijala koji su korieni za izradu ove publikacije), a posebno uiteljici Sonji Paripovi i nastavnici graanskog vaspitanja/ psiholokinji Dragici Mirai-Nemet iz osnovne kole Sonja Marinkovi iz Novog Sada na ustupljenim primerima. Bojan Stanojlovi

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje

Autorka: Biljana Janji

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje Inkluzivno obrazovanje:

Ljudsko pravo: svako dete ima pravo na obrazovanje i mora mu se pruiti ansa da postigne i odri prihvatljiv nivo uenja koji obezbeuje drutvenu ukljuenost, napredovanje, osamostaljivanje i samopotovanje. Svako dete: svaki deak i svaka devojica ima pravo na obrazovanje. Odreene grupe dece ili stanovnitva su posebno osetljive ili ugroene, to je najee posledica iskljuivanja, diskriminacije ili tekih i nepredvienih ivotnih okolnosti, pa je potrebno obezbediti dodatnu podrku sistema. Ne postoji prihvatljiv i sveobuhvatan nain zakonskog definisanja drutveno osetljive grupe, odnosno pravljenje konane liste zato to je drutvena osetljivost promenljiva kategorija. Dostupnost: obezbeivanje pristupanog obaveznog osnovnog obrazovanja i pristupa viim nivoima obrazovanja za svako dete. Ovaj pojam obuhvata zakonsku dostupnost, dostupnost fizikog okruenja, ekonomsku i administrativnu dostupnost, kao i informacijsku i socijalnokulturnu dostupnost. Diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike, iskljuivanje ili ograniavanje deteta ili osobe zbog odreene karakteristike (linog svojstva) koje poseduje, kao to su pol, rod, nacionalna pripadnost, versko opredeljenje, invaliditet ili smetnja u razvoju, zdravstveno stanje i tako dalje. Diskriminacija je nedozvoljeno ponaanje. Obezbeivanje potrebne (dodatne) podrke: preduzimanje svih potrebnih mera koje obezbeuju deci iz drutveno osetljivih grupa nesmetano obavljanje svakodnevnih ivotnih aktivnosti vanih za detetovu ukljuenost, napredovanje, osamostaljivanje i ostvarivanje prava. zni d je potrebno obezbediti nine z prvzilnj fizikih i drutvnih prprk, k u nv mri nmguvu dcu iz stlivih grup d budu ktivni usnici ivt zdnic.

Inkluzivno obrazovanje podrazumeva jednako pravo i dostupnost obrazovnovaspitnog sistema za svako dete bez diskriminacije, a uz obezbeivanje potrebne podrke u skladu sa potrebama i individualnim nainom funkcionisanja deteta. Ova definicija se moe odnositi na kvalitet obrazovanja uopte, ali kada govorimo o inkluzivnom obrazovanju, prvenstveno mislimo na ukljuivanje dece iz drutveno osetljivih grupa u obrazovni sistem. U ovom poglavlju emo dati pojanjenja pojmova i principa inkluzivnog obrazovanja.

Jednako pravo na obrazovanje

Pravo na obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i regulisano je mnogim meunarodnim i domaim zakonima i dokumentima. Konvencija o pravima deteta je najvaniji meunarodni dokument koji titi prava deteta i daje smernice dravama kako da ta prava potuju, tite i ostvaruju. Kada je obrazovanje u pitanju, Konvencija kae: Dete ima pravo na obrazovanje. Drava je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje, podstie razliite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogui pristup viem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. kolska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz potovanje njegovog dostojanstva. Drava e se ukljuiti u meunarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava1. Meutim, bez obzira na garantovano pravo na obrazovanje i napore drava da to pravo potuju i tite, veliki broj dece je i dalje van obaveznog osnovnog obrazovanja, a meu njima su i deca sa smetnjama u razvoju. Koncept inkluzivnog obrazovanja poeo je da se razvija pre nekoliko decenija, a meunarodna zajednica je u meuvremenu intenzivno radila na donoenju dokumenata koji obezbeuju kvalitetno obrazovanje za svu decu. Vaan trenutak u razvoju obrazovanja desio se na Svetskoj konferenciji o obrazovanju za sve, odranoj 1990. godine u Domtijenu, na Tajlandu. Pokret Obrazovanje za sve se bavi obezbeivanjem pristupa osnovnom obrazovanju svoj deci. Tada je doneta i Svetska deklaracija o obrazovanju za sve, koja daje osnovne komponente ovog pokreta, a jedna od njih je i obezbeivanje pristupa obrazovanju svoj deci, mladima i odraslima i promovisanje jednakih obrazovnih uslova za devojice i ene i ostale nezatiene grupe. Sledei vaan dogaaj i prekretnica u obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju je Svetska konferencija o obrazovanju dece sa posebnim potrebama2, koja je bila odrana 1994. godine u Salamanki u paniji. Osnovni princip je da kole treba da obrazuju svu decu, bez obzira na njihove fizike, intelektualne, socijalne, emocionalne i bilo koje druge karakteristike. Saoptenje iz Salamanke, takoe, navodi da:
1 lan 28. Konvencije o pravima deteta, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori, br. 15/1990 2 Na ovoj konferenciji su usvojena dva dokumenta Saoptenje iz Salamanke i Okvir za delovanje

10

Svako dete ima osnovno pravo na obrazovanje i mora mu se pruiti ansa da postigne i odri prihvatljiv nivo uenja. Svako dete ima jedinstvene osobine i interesovanja, sposobnosti i obrazovne potrebe. Obrazovni sistemi treba da budu osmiljeni, a obrazovni programi sprovedeni tako da vode rauna o razliitosti tih osobina i potreba. Deca sa posebnim obrazovnim potrebama moraju da imaju pristup redovnim kolama koje treba da primenjuju pristup pedagogije orijentisane na dete. Redovne kole sa inkluzivnom orijentacijom predstavljaju najefikasnije sredstvo za eliminisanje diskriminativnih stavova, stvaranje otvorenih zajednica, izgradnju inkluzivnog drutva i dostizanja obrazovanja za sve. tavie, one obezbeuju efektivno obrazovanje za veinu dece i unapreuju stepen efikasnosti i ekonominosti celokupnog obrazovnog sistema3.

Ovo su bili poeci definisanja inkluzivnog obrazovanja kao prava svakog deteta na obrazovanje. Danas vie ne govorimo o pokretu ve o novoj fazi u razvoju ljudskih prava i obavezama drave da obezbede potovanje, zatitu i ostvarivanje prava na obrazovanje. Prvi nivo razmiljanja o inkluzivnom obrazovanju podrazumeva razmiljanje iz pozicije garantovanih prava svakog deteta. Dvoumljenja o tome da li neko dete treba ili ne da ide u vrti ili kolu ne sme da postoji. Naravno, nije dovoljno znati i podravati koncept ostvarivanja prava deteta, potrebno je imati raspoloive mehanizme i alate kako bi se sve ovo sprovelo u praksi. Inkluzivno obrazovanje je definisano i Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine i time preuzela meunarodnu obavezu primene i usklaivanja domaeg zakonodavstva sa odredbama Konvencije.

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje

Dostupno obrazovanje
Pitanje dostupnog obrazovanja se esto ne razmatra, pojanjava ili se svodi samo na jedan aspekt dostupnosti. Rasprostranjeno je pojednostavljivanje da se o dostupnom obrazovanju govori samo iz perspektive arhitektonske ili fizike pristupanosti, dok je dostupnost mnogo iri i sveobuhvatniji princip. Postoji vie nivoa i aspekata dostupnog obrazovanja: Zakonska dostupnost znai da je drava obezbedila zakonodavni okvir koji definie inkluzivno obrazovanje, razvila strateke i akcione planove za primenu zakonskih reenja i obezbedila finansiranje za sprovoenje zakona u praksi. injenica
3 The Salamanka Statement and Framework for Action on Special Needs Education, Adopted by the World Conference on Special Education Needs: Acceess and Quality, Salamanca, Spain, 7-10 June 1994, http://www.unesco.org/ education/pdf/SALAMA_E.PDF (pristupljeno 25.09.2012)

11

je da je obezbeivanje finansijskih sredstava esto tekoa za sprovoenje reformi obrazovanja, ali je takoe i podstrek za bolje planiranje. Ono podrazumeva kontinuiran proces uenja iz prethodnih aktivnosti i bolje budue planiranje. Nedostatak finansijskih sredstava ne sme biti izgovor za neadekvatno obrazovanje ili uskraivanje prava na obrazovanje bilo kom detetu. Zakonski okvir mora da obezbedi i praenje primene obrazovnih reenja. Kada je u pitanju zakonski okvir, Republika Srbija je preuzela meunarodnu odgovornost i obavezu za razvijanje inkluzivnog obrazovanja kroz ratifikaciju meunarodnih dokumenata i konvencija, ali je i definisala jednako pravo i dostupnost obrazovanja za svu decu Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i nizom podzakonskih akata4. Socijalna inkluzija je drutveni koncept koji podrazumeva stvaranje uslova i obezbeivanje usluga i politika koja obezbeuju ravnopravno uee svih osoba u drutvu i ostvarivanje njihovih prava. Osnovni principi socijalne inkluzije su pristupanost, participacija i ravnopravnost5. Inkluzivno obrazovanje je samo jedan, ali veoma vaan, aspekt ali i preduslov za uspeno drutveno ukljuivanje. Vano je znati da ne postoji zakon o inkluziji ili zakon o inkluzivnom obrazovanju. Svaki zakonski okvir koji definie obrazovanje sadri odredbe koje se tiu razvijanja i primene inkluzivnog obrazovanja. Dostupnost fizikog okruenja ili arhitektonska pristupanost je veoma znaajna za obezbeivanje pristupa i neometanog obrazovanja deci sa smetnjama u razvoju. Fizika dostupnost podrazumeva blizinu kole ili obezbeen i arhitektonski prilagoen prevoz do kole, kao i bezbedan put do kole. Takoe, fizika pristupanost podrazumeva i pristupanu kolsku zgradu (rampe, odgovarajui liftovi, taktilne table za decu sa oteenjem vida, zvuni signali, prilagoeni toaleti i opta prilagoenost prostorija u kojima borave deca). Pristupanost se odnosi i na udbenike i nastavna sredstva koja treba da budu usklaena sa potrebama dece sa smetnjama u razvoju, kao to su udbenici na Brajevom pismu, zvuni zapisi, kompjuterski itai, knjige ili nastavni listii sa uveanom veliinom slova, pojednostavljeni tekstovi i tako dalje. Jasno je da je za ovakvo prilagoavanje kole, okruenja i nastave neophodno obezbediti finansijska sredstva, ali je jo vanije poznavati standarde i naine prilagoavanja koji su u skladu sa individualnim potrebama uenika i uenica. Na primer, deava se da rampa na ulazu u kolu bude izgraena pod visokim uglom, pa korisnici/ce kolica ne mogu sami/e da je koriste, ili da bude neadekvatno postavljena u odnosu na druge fizike barijere u okolini. Takoe, esto se deava da zgrade imaju samo prilagoen ulaz, ali je unutranjost kolske zgrade veoma nepristupana. Kada ne postoji nain da se neke barijere uklone i obezbedi potpuna fizika dostupnost, potrebno je razmiljati o drugim nainima podrke i upravljanjem kolom, kao to je odravanje nastave u prizemlju, promena rasporeda uionica. Naravno, dobro upravljanje podrazumeva da ovakve mere budu privremene i da se trae naini da kolsko okruenje i put do kole budu u potpunosti pristupani.
4 Listu najvanijih zakona i podzakonskih akata koji se tiu inkluzivnog obrazovanja moete pronai na kraju ovog poglavlja. 5 Janji Biljana, Beker Kosana, Lokalni servisi podrke: ukljuivanje dece I odraslih sa invaliditetom u redovne aktivnosti lokalne zajednice, Inicijativa za inkluziju VelikiMali, Panevo, april 2011

12

Ekonomska dostupnost posebno pogaa porodice i decu iz drutveno osetljivih grupa ili siromanih kategorija stanovnitva. Ekonomska dostupnost obrazovanja podrazumeva obezbeivanje besplatnog osnovnog obrazovanja, kao to je zakonom u Srbiji i definisano, ali i obezbeivanje podrke za skrivene trokove obrazovanja (nabavka udbenika, uine, plaanje rekreativne nastave, trokovi prevoza do kole). Nadlene institucije imaju obavezu da obezbede dodatnu finansijsku podrku ugroenim porodicama, kao i da obezbede podrku posebno ugroenim kolama. Administrativna dostupnost odnosi se na pojednostavljivanje ili obezbeivanje potrebne dokumentacije za upis dece u obrazovno-vaspitni sistem. Ukoliko je proces prikupljanja dokumenata iz opravdanih razloga nekim porodicama nemogu ili preti da narui pravo na obrazovanje, potrebno je pojednostaviti ovaj proces i uvesti olakavajue mogunosti za posebno ugroene grupe dece kako ne bi bila iskljuena iz obrazovnog sistema. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja regulisane su afirmativne mere kao podrka posebno ugroenim grupama dece - Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju6. Pre poetka kolske 2010/2011. godine, Ministarstvo prosvete Republike Srbije izdalo je uputstva kolama o upisu dece u prvi razred osnovne kole7, a koje se odnosilo na dozvolu upisa dece bez prijave boravita, to je esta situacija kada su romska deca u pitanju, ili na dozvolu upisa dece ak i kada nisu prethodno pohaala obavezan pripremni predkolski program to je veoma esto u naem sistemu kada su romska deca ili deca sa smetnjama u razvoju u pitanju. Informacijska dostupnost podrazumeva obezbeivanje informacija na adekvatan i prilagoen nain svim uesnicima/cama u obrazovnom procesu deteta roditeljima/ starateljima, ustanovama zaduenim za dete, samom detetu. To znai pisanje i distribucija prirunika, vodia, broura i drugog tampanog materijala koji su napisani na razumljiv nain, objavljivanje informacija na vebsajtovima i u medijima uz korienje pristupanih formata. Takoe, vano je znati i uvaiti okolnosti u kojima porodice ive i na taj nain prilagoditi informacije. Na primer, ukoliko radimo u ruralnoj sredini za koju znamo da nema mnogo korisnika Interneta, nije od velike koriste objavljivanje informacija na vebsajtu, potrebno je objaviti vesti i na druge naine (na primer, plakati, usmeno informisanje roditelja pozivi telefonom, sastanci, plasiranje informacija na najvanijim i najgledanijim ili najsluanijim lokalnim medijima itd). Socijalno-kulturna dostupnost se odnosi na obezbeivanje uslova za obrazovanje dece na maternjem jeziku (to je zakonom i praksom u Srbiji ve razvijeno), kao i razvijanje atmosfere tolerancije i prihvatanja sve dece i odraslih u okviru kole. Ukoliko razvijanje prihvatajueg stava prema deci sa smetnjama u razvoju i umanjivanje predrasuda nije organizovano ili utemeljeno u praksi kole, male su anse da e se dete oseati sigurno i zadovoljno. Samim tim kvalitet obrazovanja opada.
6 lan 44. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Sl. glasnik RS, br. 72/2009 i 52/11 7 Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Informacija o upisu dece u prvi razred osnovne kole (upueno direktoru/ki osnovne kole), 09. mart 2012.

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje

13

Drugi vaan aspekt socijalno-kulturne dostupnosti obrazovanja odnosi se na informisanje roditelja/staratelja o vanosti obrazovanja, dobitima i prednostima obrazovanja, kao i principima, ciljevima i nainom rada unutar kole. Vano je uvaiti injenicu da nemaju sve osobe razumevanje ili informacije o obrazovnom procesu ili vanosti obrazovanja. Stoga je na posao da informacije prenesemo na prilagoen i jasan nain i da pomognemo i detetu i roditeljima/starateljima da budu aktivni uesnici u ovom procesu, a ne pasivni primaoci usluga.

Svako dete
Kao to je ve navedeno, svako dete ima pravo na obrazovanje. U radu se susreemo sa decom koja imaju razliita interesovanja, vetine, talente, sposobnosti i naine uenja i izraavanja. Svako dete je jedinstveno i drugaije na sebi svojstven nain. Inkluzivno obrazovanje podstie i unapreuje razvoj i uenje kod sve dece zato to neguje pristup orijetisanosti na dete, uvodi raznolikost u nainima pripreme i izvoenja nastave i prua mogunost upoznavanja i suivota meu decom. Svakom detetu je vie ili manje potrebna podrka da uestvuje u svakodnevnim ivotnim aktivnostima, izrazi se, komunicira i napreduje. Institucije sistema imaju obavezu da obezbede svakom detetu uslove kako bi se prava deteta potovala, titila i ostvarivala. Mi emo se u ovoj publikaciji fokusirati na decu iz drutveno osetljivih grupa, odnosno na decu kojoj je potrebna dodatna podrka u procesu ukljuivanja i napredovanja u okviru obrazovnog sistema.
8

Kod nas se esto, pa ak i meu profesionalcima koji rade sa decom, mogu uti komentari da se previe ili samo govori o pravima deteta, a uopte ili premalo o njihovim obavezama. Meutim, re je o tome da koncept prava deteta poiva na odgovornosti drave da deci obezbedi ostvarivanje prava u svim oblastima: obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zatiti, ouvanju okoline i svim drugim oblastima bitnim za razvoj i ivot deteta. Tamara Luki-Orlandi, Zamenica Zatitnika graana za prava deteta8

Drutvena osetljivost
Deca su po prirodi osetljiva grupa, jer im je potrebna podrka odraslih i sistema da uestvuju i realizuju svoja prava. Odreene grupe dece ili stanovnitva su posebno osetljive ili ugroene to je najee posledica iskljuivanja, diskriminacije ili tekih i nepredvienih ivotnih okolnosti. Postoje razliiti pristupi i teorije definisanja osetljive grupe usled promenljivosti drutvenih deavanja koje utiu na osetljivost pojedinaca ili grupa osoba, ali i usled individualne dinamike i promena linosti. Svako od nas u
8 Izjava Tamare Luki-Orlandi, Zamenice Zatitnika graana za prava deteta preuzeta sa Internet prezentacije Zatitnika graana - http://www.ombudsman.pravadeteta.com/ (pristupljeno 23.09.2012)

14

odreenom periodu ivotu moe biti manje ili vie osetljiv ili ugroen u neometanom obavljanju svakodnevnih ivotnih okolnosti. Opisivanje i pokuaj definisanja osetljive grupe zavisi od pristupa i konteksta u kojem razmatramo neiji poloaj da li je to u okviru ire drutvene zajednice, obaveza drutva prema deci i odraslima, pojedinog sistema ili institucija, u kontekstu porodice ili kroz individualnu perspektivu. Mi emo se ovde baviti pitanjem strukturalne osetljivosti, odnosno razmatranjem pojedinih drutvenih okolnosti koje ine neku osobu ili grupu osoba osetljivim9. Vano je znati da je kategorija drutvene osetljivosti promenjiva kroz vreme i prostor i da to to su deca sa smetnjama u razvoju sada svrstana u drutveno osetljivu grupu ne znai da e zauvek tako biti. Neka deca tokom svog ivota postanu posebno osetljiva, jer se, na primer, razbole od neke bolesti pa im je potrebno dugotrajno bolniko ili kuno leenje, ili steknu invaliditet pa im je potrebna dodatna podrka. To moe biti trajno ili privremeno stanje. Takoe, neka deca pretrpe nasilje, zanemarivanje ili zlostavljanje, pa postaju dodatno osetljiva. Iako je to traumatino iskustvo, stanje i oklonosti u kojima se ova deca nalaze su uz adekvatnu intervenciju prolazni. Neka deca i porodice se nau u situaciji u kojoj postaju izuzetno osetljivi i prekrena su im osnovna prava, kao to su deca u ratnim zonama, deca izbeglice ili raseljena deca. To je za njih akutna situacija koja zahteva adekvatne mehanizme podrke i mere zatite. I ovo stanje je prolaznog tipa. Neka deca svojim roenjem postaju deo drutveno osetljive grupe ukoliko su, na primer, roena u siromanim porodicama, u institucijima ili pripadaju grupi koja je ve diskriminasana ili osetljiva. Ne postoji nain da se da zakonska definicija ili konana lista drutveno osetljivih grupa. Moemo rei da su to grupe kojima je potrebna dodatna podrka sistema da bi realizovala svoja prava, napredovala i bila ukljuena, kao i da je drutvena osetljivost promenljiva kategorija. Ukoliko podrka sistema izostane, ova deca ostaju iskljuena, izolovana i njihova osnovna prava su prekrena to im ograniava ivotne mogunosti i napredovanje.

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje

Diskriminacija
Jedan od osnovnih principa je i obrazovanje koje je dostupno svakom detetu bez diskriminacije. Diskriminacija je fenomen koji oduvek postoji, ali su savremeni sistemi poeli da se bave definisanjem pojma diskriminacije, borbi i spreavanju diskriminacije pre nekoliko decenija. Republika Srbija je usvojila nekoliko vanih antidiskriminacionih zakona, ali je svakako najvaniji Zakon o zabrani diskriminacije10. Diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na lanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven nain, a koji se zasniva na rasi, boji koe, precima, dravljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etnikom poreklu, jeziku, verskim ili politikim ubeenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, roenju, genetskim osobenostima,
9 Larkin, Mary, Introducing Vulnerable Groups, Vulnerable Groups in Health and Social Care, p. 2, SAGE, 1999. 10 Sl. glasnik RS, br.22/2009

15

zdravstvenom stanju, invaliditetu, branom i porodinom statusu, osuivanosti, starosnom dobu, izgledu, lanstvu u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim linim svojstvima11. Iskljuivanje dece sa smetnjama u razvoju iz obrazovnog sistema samo zato to imaju smetnje u razvoju je diskriminacija. Ne treba zaboraviti da su deca sa smetnjama u razvoju u naem drutvu do skoro, tanije do 2009. godine, bila i institucionalno diskriminisana, jer je postojala odredba po kojoj je deci sa odreenim vrstama smetnji bilo onemogueno obrazovanje ak i u tzv. specijalnim kolama. Mnoga od njih bila su upuivana na ustanove socijalne zatite, odnosno dnevne boravke koji, ak i kada sprovode obrazovne aktivnosti, nisu deo sistema obrazovanja i ne mogu i ne smeju biti zamena za pohaanje kola. Pravljenje razlike meu decom i oteavanje obrazovanja detetu samo zato to ima neki invaliditet ili je drugaije nacionalne pripadnosti od veinske je diskriminacija. Odbijanje upisa deteta u vrti ili kolu pod izgovorom da obrazovna ustanova nema kapaciteta ili nije spremna za obrazovanje uenika i uenica sa smetnjama u razvoju, kao i postavljanje posebnih uslova za upis je diskriminacija. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takoe zabranjuje diskriminaciju u obrazovno-vaspitnoj ustanovi, a podzakonski akt koji e jasnije definisati situacije, naine prepoznavanja i reagovanja na diskriminaciju treba da bude usvojen 2012. godine. Ovaj podzakonski akt bi trebalo da umnogome olaka rad kolama na prevenciji, prepoznavanju i reagovanju na sluajeve diskriminacije prema deci ili odraslima. Najvanija institucija koja se bavi borbom protiv diskriminacije i primenom Zakona o zabrani diskriminacije u Srbiji je Poverenik za zatitu ravnopravnosti.12

16

11 Zakon o zabrani diskriminacije RS 12 Redovan godinji izvetaj Poverenika za zatitu ravnopravnosti za 2011. godinu, Beograd, mart 2012. godine, http:// www.ravnopravnost.gov.rs/lat/izvestaji.php?idKat=16 (pristupljeno 23.09.2012)

Obezbeivanje potrebne podrke

Obezbeivanje dodatne adekvatne podrke detetu u obrazovanju je moda najzahtevniji korak samim tim to je potrebno razumeti ta sve podrazumeva, ali je zato i jedan od najvanijih aspekata inkluzivnog obrazovanja. Osnovni princip planiranja i obezbeivanja podrke je orijentisanost i fokusiranost na svako dete pojedinano i dobro poznavanje deteta. Ovo je proces koji zahteva saradnju izmeu nastavnika/ ca, strune slube obrazovne ustanove, roditelja/staratelja deteta, osoba van kole koje rade sa detetom ili ga dobro poznaju. Za saradnju i timski rad je potrebno dobro planiranje, organizacija susreta i razmena informacija, odreivanje naina i tempa razmene informacija, uvaavanje miljenja svih lanova i lanica tima koji planiraju i pruaju podrku detetu i koordinacija itavog procesa. Vano je da razumemo razliku izmeu osnovne i dodatne podrke detetu. Osnovna podrka podrazumeva obezbeivanje svih zakonom predvienih i raspoloivih usluga i vrsta podrke detetu i porodici. To, na primer, moe biti obavezan upis u obrazovno-vaspitnu ustanovu, pohaanje pripremnog predkolskog programa, izrada individualnog obrazovnog plana, itd. U oblasti zdravstvenog sistema osnovna podrka znai obavezno zdravstveno osiguranje za svako dete ak i kada roditelji/ staratelji nisu zdravstveno osigurani. U osnovnu podrku spadaju i prava i podrke iz sistema socijalne zatite, kao to su razliite vrste materijalne pomoi (npr. dodatak za pomo i negu drugog lica, novana socijalna pomo itd)13. Dodatna podrka podrazumeva preduzimanje svih potrebnih mera koje obezbeuju deci iz drutveno osetljivih grupa nesmetano obavljanje svakodnevnih ivotnih aktivnosti vanih za detetovu ukljuenost, napredovanje, osamostaljivanje i realizaciju prava. zni d biti bzbni nini z prvzilnj fizikih i drutvnih prprk i brir, k u nv mri nmguvu dcu iz stlivih grup d budu ktivni usnici ivt zdnic. Ddtn pdrk s bzbu dttu u prdici, rdvnim vspitn-brzvnim grupm (vrtiim i klm), psbnim vspitn-brzvnim grupama i ustnvm (psbnim prdklskim grupm ili klm z brzvnj unik s smtnjm u rzvu), ustnvi sciln ztit, ustnvi zdrvstvn ztit. Dodatna podrka je dobro definisana Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku14 i moe biti posredna ili neposredna. Vano je znati da dodatne podrke izlistane u Pravilniku ne ine finalnu listu podrke koju moemo planirati ili obezbediti detetu. Tek kada razumemo sve navedene principe inkluzivnog obrazovanja, moemo na kvalitetan nain pristupiti obrazovanju deteta iz drutveno osetljivih grupa. Treba razumeti da eventualno nepostojanje ili neispunjenost nekog od ovih principa od strane sistema ne sme biti prepreka za ukljuivanje i kvalitetno obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju. Inkluzivno obrazovanje je proces uenja za sve uesnike i uesnice, promena i prilagoavanja razliitim okolnostima sigurno je da je situacija
13 Detaljne informacije o vrstama osnovne podrke iz zdravstvenog, obrazovnog i sistema socijalne zatite i porodine zatite, kao i informacije o kriterijumima i procedurama za ostvarivanje prava moete pronai u publikaciji Vodi kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji: Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi, aturorke Biljana Janji i Kosana Beker, za izdavaa Inicijativa za inkluziju VelikiMali, decembar 2011. godine. 14 Slubeni glasnik RS, br. 63/2010

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje

17

danas mnogo drugaija nego pre 20 godina ili da je situacija u Srbiji drugaija nego u Pakistanu ili Finskoj po pitanju resursa, mogunosti, socio-kulturnih obrazaca i pristupa razvoju. Neophodna je kontinuirana praksa i praenje uspenosti kako bi osigurali dalji razvoj i kako bi on imao smisla. Relevantna zakonska i podzakonska akta: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Sl. glasnik RS, br. 72/2009 i 52/11 Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku, Sl. glasnik RS, br. 63/2010 Zakon o zabrani diskriminacije, Sl. glasnik RS, br. 22/2009 Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS, br. 33/2006 Konvencija o pravima deteta, Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, br. 15/1990 Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 42/2009 Korisna literatura i izvori: Vodi kroz prava dece sa smetnjama u razvoju, Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi, Biljana Janji i Kosana Beker, izdava: Inicijativa za inkluziju VelikiMali, Panevo, decembar 2011; Prava deteta u meunarodnim dokumentima, urednica prof. dr Nevena Vukovi ahovi, izdavai Zatitnik graana i Poverenik za zatitu ravnopravnosti, Beograd, 2011; Inkluzivno obrazovanje = uspean obrazovni sistem: profesionalne kompetenicije za inkluzivno obrazovanje, Nataa Milojevi i Valentina Zavii, izdava Inicijativa za inkluziju VelikiMali, Panevo, 2011; Vodi za roditelje dece kojoj je potrebna dodatna podrka u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zatite, Biljana Janji, Kosana Beker, Nataa Milojevi, izdava Ministarstvo prosvete, Beograd, novembar 2010.

18

Roditelji: vani saradnici i podrka inkluzivnom obrazovanju

Autorka: Biljana Janji

Roditelji: vani saradnici i podrka inkluzivnom obrazovanju

Participacija podrazumeva aktivno uestvovanje porodice15 u planiranju i sprovoenju obrazovne podrke detetu u cilju unapreenja obrazovnih ishoda deteta, osnaivanja i osamostaljivanja. Ne postoji osoba koja bolje poznaje dete od roditelja. Aktivno uee roditelja dece sa smetnjama u razvoju i dece iz socijalno nestimulativnih sredina je definisano Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i prateim podzakonskim aktima, to znai da je obavezujue i za nas i za roditelje. Vano je znati da nemaju svi roditelji/staratelji iste mogunosti i prilike da aktivno uestvuju u obrazovanju svog deteta. Kljuno je da razumemo i dobro poznajemo situaciju i okolnosti u kojima dete i porodica ive i u skladu sa tim planiramo saradnju i podrku. Sastanke sa roditeljima unapred planiramo i organizujemo vodei rauna o raspoloivom vremenu, mogunostima uea svih koji treba da prisustvuju sastanku, temama sastanka, trajanju i adekvatnim prostorijama, nainu komunikacije, kao i o beleenju dogovora sa sastanka i kasnije prosleivanju svima koji su uestvovali. Postoje razliiti jednostavni alati za planiranje i organizovanje sastanaka u priruniku je data tabela koja moe biti korisna za planiranje i praenje ishoda. Informacija o novim procedurama, zakonskim odredbama i mogunostima za kvalitetno obrazovanje dece iz drutveno osetljivih grupa, kao i obavezama roditelja, moraju biti obezbeene u pisanoj formi na jednostavan i dostupan nain. Poverljivost informacija i zatita privatnosti deteta i porodice je od izuzetnog znaaja. Informacije o detetu moemo deliti sa drugim osobama samo ako imamo pisanu saglasnost roditelja/staratelja ili ako je to u najboljem interesu deteta. Najbolji interes deteta mora uvek da bude u skladu sa pravima deteta, odnosno vano je da se pri proceni najboljeg interesa rukovodimo time da ne naruimo prava deteta. Vano je dobro znati koje su nam informacije o detetu potrebne, na koji nain emo doi do njih i koje informacije mogu roditelji/staratelji da nam obezbede. Obrasci za izradu individualnog obrazovnog plana su nam vodi za oblasti i pitanja koje elimo da postavimo o detetu. Roditelj/staratelj deteta je saradnik i partner u procesu planiranja i obezbeivanja podrke detetu u obrazovnom procesu.
15 Termin porodica e se u ovoj publikaciji koristiti da oznai roditelje, staratelje i/ili hranitelje, odnosno one osobe koje se neposredno brinu o detetu. Takoe, da bi izbegli ponavaljanja i uinili tekst pristupanijim, korienjem termina roditelji istovremeno ukljuujemo i staratelje i/ili hranitelje deteta.

Roditelji: vani saradnici i podrkainkluzivnom obrazovanju

21

Obrazovne ustanove imaju zakonsku obavezu da ukljue roditelje u proces planiranja i obezbeivanja podrke, a razlozi su mnogobrojni: Roditelji najbolje poznaju svoje dete. Strunjaci mogu da budu dobro upoznati sa vrstom smetnje koju dete ima, da poznaju simptome ili nain funkcionisanja u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u obrazovnoj ustanovi, ali ne mogu da poznaju svakodnevno funkcionisanje deteta bolje od roditelja. Svako dete je pria za sebe. Moda roditelji ne umeju uvek da objasne na koji nain dete napreduje, ui, komunicira. A moda i mi ne postavljamo pitanja na razumljiv i dostupan nain. Naravno, postoje razlike u tome kako roditelji i nastavnici vide dete, jer se dete ponaa drugaije u razliitim situacijama, lake ili tee stupa u komunikaciju sa decom i odraslima, bre ili sporije ui, slobodnije je ili zatvorenije u zavisnosti od situacije i okolnosti. Upravo zbog razliitih informacija koje imaju o detetu i razliitih vienja detetovog ukljuivanja i napredovanja, saradnja izmeu nastavnika/ca i roditelja je kljuna. Svrha saradnje je bolje planiranje i obezbeivanje podrke detetu tako da odgovara njegovim/njenim individualnim potrebama i nainom funkcionisanja. Kroz aktivno uestvovanje, roditelji postaju osnaeniji i bolje informisani to vodi tome da prelaze iz pasivne uloge primaoca pomoi u aktivnu ulogu uestvovanja u ostvarivanju prava svog deteta. Na taj nain se oseaju uvaenim to je osnova za razvijanje poverenja, a samim time i saradnikog odnosa. Uee roditelja/staratelja u obrazovnom procesu deteta se menjalo kroz vreme, kako po pitanju odgovornosti i obaveza, tako i po pitanju zainteresovanosti. injenica je da nam je saradnja sa roditeljima uvek bila potrebna i vana karika u obrazovanju deteta, ali je danas uloga roditelja aktivnija kao to je precizno definisano i zakonom. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i pratea podzakonska akta, odredili su okvir uea roditelja/staratelja. Roditelji/staratelji deteta sa smetnjama u razvoju: Donose odluku o koli koju e dete pohaati roditelji biraju vrstu kole (redovna kola ili kola za obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju) i ne postoji spoljno telo ili komisija koja odreuje koju kolu e dete pohaati i da li e uopte biti ukljueno u obrazovni proces. Pruaju neophodne informacije o detetu za izradu pedagokog profila i uestvuju u njegovoj izradi. Daju pisanu saglasnost na otpoinjanje procesa izrade individualnog obrazovnog plana (IOP)16 - ustanova (vrti ili kola) pisanim putem obavetava roditelje/staratelje deteta kada je pokrenut predlog za izradu IOP-a. Roditelj/ staratelj potpisuje saglasnost ime potvruje da je upoznat sa razlozima za pokretanje predloga i da je saglasan da se pristupi izradi individualnog obrazovnog plana. Obaveza ustanove je da obezbedi sve informacije roditeljima/starateljima, da im pojasni proces izrade IOP-a i koristi IOP-a za obrazovanje deteta. Ukoliko roditelj/staratelj ne da saglasnost, ustanova 22
16 Detaljnije informacije u Poglavlju Individualni obrazovni plan

je obavezna da nastavi sa individualizacijom, odnosno individualizovanim nainom rada sa uenikom/uenicom. Uestvuju u izradi, primeni i revidiranju individualnog obrazovnog plana roditelj je obavezan i punopravan lan tima i uestvuje na svim sastancima tima za izradu individualnog obrazovnog plana koji ine vaspita/nastavnik razredne nastave, nastavnik predmetne nastave, struni saradnik, saradnik u predkolskoj ustanovi, roditelj/staratelj deteta, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoki asistent, odnosno strunjak van ustanove, na predlog roditelja/staratelja. To znai da roditelji mogu da predloe da lan tima bude osoba van vrtia ili kole koja radi sa detetom ili ga dobro poznaje. To moe biti osoba iz druge ustanove ili organizacije civilnog drutva ukoliko je dete ukljueno u neki od lokalnih servisa nevladine organizacije. Vano je da znamo da je roditelj/staratelj obavezan lan tima za izradu IOP-a. Nakon to je IOP izraen, roditelj/staratelj daje pisanu saglasnost na sprovoenje. Daju saglasnost na pokretanje procesa procene potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu. Uestvuju u radu Saveta roditelja obrazovne ustanove. Jedan od roditelja koji predstavlja sve roditelje dece sa smetnjama u razvoju je lan Saveta roditelja.

Vano je znati da nemaju svi roditelji iste mogunosti i prilike da aktivno uestvuju u obrazovanju svog deteta. Neki e aktivno uestvovati u svim procesima, a neki se nee oseati dovoljno osnaenim ili kompetentnim da uestvuju u obrazovnom procesu. Kljuno je da razumemo i dobro poznajemo situaciju i okolnosti u kojima dete i porodica ive i u skladu sa tim planiramo saradnju i podrku. Na primer, ako znamo da je porodica u veoma tekom socijalnom poloaju i roditelji su optereeni mnogim poslovima (npr. bave se sezonskim radovima) i obezbeivanjem osnovnih ivotnih potreba, jasno nam je da nee uvek biti u mogunosti da budu na sastancima, budu dostupni ili da e imati dovoljno vremena da detetu pomognu u radu kod kue. Posebno treba biti obazriv i uviajan kada se radi o samohranim roditeljima koji su dodatno optereeni obavezama u svakodnevnom ivotu i esto nemaju svu potrebnu podrku sistema. To sve naravno ne znai da roditelji nee da uestvuju ve da su onemogueni ivotnim okolnostima. Na zadatak je da pronaemo nain da sa njima komuniciramo, prosledimo informaciju i ukljuimo ih u meri u kojoj je to za njih mogue i korisno za dete. Dostupnost obrazovanja svakom detetu bez diskriminacije podrazumeva i odnos prema roditeljima i vano je da ne gradimo unapred odreene slike ili predstave o roditeljima ili da pretpostavljamo i zakljuujemo da oni nee da se aktivno ukljue u obrazovni proces deteta ili da su nedovoljno zainteresovani.

Roditelji: vani saradnici i podrkainkluzivnom obrazovanju

23

Informisanje roditelja/staratelja
Informacije o aktuelnim promenama i novinama u obrazovanju, odredbama zakona i podzakonskih akata i novim aktivnostima kole moraju biti dostupni u pisanoj formi kako za zaposlene u obrazovno-vaspitnoj ustanovi tako i za roditelje. Naa je obaveza i odgovornost da poznajemo obrazovni zakonski okvir tako to emo zakone i podzakonska akta proitati ili se o njima kosultovati sa upravom kole ili pravnom slubom. Zakoni su nam osnova za rad na koje nadograujemo naa pedagoka znanja. Vano je znati da je najvei broj roditelja o promenama u obrazovanju informisan putem medija ili od poznanika to, moramo priznati, prilino dovodi u pitanje adekvatnost informisanosti i ostavlja prostora za paualno tumaenje odreenih zakonskih odredbi. Obaveza je relevantih obrazovnih institucija da obezbede pisane informacije za roditelje o promenama u obrazovnom sistemu, ali ako odreeni prirunici ili vodii nisu jo uvek na raspolaganju, to ne treba da nas sprei da u okviru kole sami napravimo kratak vodi za roditelje. Informacije i literatura dobijeni na nacionalnoj obuci Inkluzivno obrazovanje i individualni obrazovni planovi, koju su pohaali svi struni timovi za inkluzivno obrazovanje u Srbiji tokom 2010. godine su dobra poetna osnova za pripremu pisanog materijala za roditelje17. Takoe, mnoge organizacije civilnog drutva koje se bave obrazovanjem ili podrkom deci sa smetnjama u razvoju redovno pripremaju publikacije na temu inkluzivnog obrazovanja to nam takoe moe biti izvor informacija. Dovoljno je umnoiti postojee materijale, ali i uputiti roditelje na organizacije civilnog drutva ili vebsajtove (ukoliko koriste internet) koje imaju raspoloivu literaturu i informacije. Nerealno je i neprofesionalno oekivati da e roditelji/staratelji deteta sami istraiti sve potrebne zakonske mogunosti ili imati mogunosti za pristup informacijama. U meuvremenu, treba insistirati kod relevantih obrazovnih institucija da pripreme adekvatne vodie i prirunike za zaposlene u obrazovanju i za roditelje.

Usmeno informisanje
Veoma je vano da prvi sastanak sa roditeljima deteta odrimo sami, odnosno u uem krugu (uitelj/razredni stareina, struni saradnik). To je zato to ne moemo uvek i sa sigurnou znati kako roditelji komuniciraju o detetovoj smetnji i razvoju, da li reaguju emotivno po tom pitanju, da li su zatvoreni, da li imaju otpor ili su nesigurni zbog svih prethodnih sastanaka koje su imali u razliitim ustanovama, da li su se ranije susretali sa odbacivanjem ili su veoma aktivni i otvoreni u tom procesu. Na prvom sastanku emo saznati vie o detetu, porodici i okolnostima u kojima ive. Tada i obavetavamo roditelje o svim promenama koje se deavaju u obrazovnom sistemu, kao i o predlozima i potrebi za procesom boljeg upoznavanja deteta, izradi pedagokog profila i moguim potrebama prilagoavanja obrazovnog procesa. Veoma je vano da
17 Ukoliko niste upoznati sa materijalima sa nacionalne obuke za strune timove za inkluzivno obrazovanje, obratite se strunoj slubi ili upravi vae kole koja je u obavezi da vam taj materijal uini dostupnim. Takoe, na Internet prezentaciji DILS projekta (Delivery of Improved Local Services), koji sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke I tehnolokog razvoja moete pronai korisne materijale i izvore - http://www.dils.gov.rs/mp/ Korisne materijale moete pronai i na Internet prezentaciji projekta u okviru kojeg je nastala ova publikacija - http://www.inkluzivnoobrazovanje.rs/

24

informacije o pedagokom profilu, zakonskim odredbama i promenama prezentujemo na jednostavan nain i prikaemo koristi i vanost za detetovo obrazovanje. Takoe je vano da roditelje upoznamo sa njihovom ulogom i dogovorimo dalje korake, susrete i nain komunikacije. Od izuzetnog je znaaja da roditelji osete sigurnost i poverenje u itav proces i u osobe koje vode proces, da se oseaju uvaeno i da u nama kao osobama zaduenim za obrazovni proces deteta vide saradnike i partnere. Ovaj prvi sastanak je i prilika da roditeljima damo pisane materijale i uputimo ih na jo neke Internet prezentacije ili organizacije civilnog drutva. Roditeljima e biti potrebno neko vreme da proitaju informacije, razmisle o njima, konsultuju se sa drugim osobama, kao i da razgovaraju sa detetom. Nakon dogovorenog roka, koji smo zajedno sa roditeljima ustanovili na prvom susretu, moemo ih ponovo pozvati i organizovati proireni radni sastanak. Do tada emo ve znati prve korake nae strategije zajednike saradnje i napredovanja u obezbeivanju podrke detetu.

Organizovanje sastanaka sa roditeljima

Kao to je ve navedeno, pri planiranju susreta sa roditeljima, vano je da budemo upoznati sa okolnostima porodinog ivota, jer e ponekad biti nerealno oekivati da oba roditelja dou na sastanak u odnosu na obaveze koje imaju. Sastanak planiramo u vreme koje odgovara svima koji treba da prisustvuju, a roditelje obavetavamo na pristupaan nain (u pisanoj formi, telefonskim pozivom) o kojem smo se zajedno sa roditeljima dogovorili na prvom susretu. Vano je da unapred imamo isplanirane teme o kojima emo razgovarati na sastanku i da o temama upoznamo i roditelje kako bi bili pripremljeni i mogli kvalitetno da uestvuju i doprinesu ishodima sastanka. Moda e biti potrebno da donesu neku dodatnu dokumentaciju ili e se setiti neeg vanog u detetovom napredovanju i ponaanju to ele da podele sa vama. Takoe, pri zakazivanju sastanka vano je da odredimo i trajanje sastanka i da o tome obavestimo sve uesnike i uesnice. Svako od nas ima potrebu da planira svoje vreme i organizuje ga u skladu sa obavezama. To se isto odnosi i na strunjake van ustanove koje elimo da ukljuimo u proces. Vano je da planiranje sastanka ponemo na vreme kako bi bili sigurni da emo pronai najbolji mogui nain za nas i sve uesnike i uesnice sastanka. Tabela 1 daje najvanije aktivnosti pri organizovanju sastanaka, kao i mogunost da proverimo da li smo te korake preuzimali u radu. Cilj tabele je da nam olaka planiranje buduih sastanaka i da poslui kao vodi ili format za lino praenje. Koristite je prvo da proverite koje ste aktivnosti realizovali (nikad, ponekad, uvek), a onda u odnosu na to ponite budue planiranje sastanaka. Tabelu moete proiriti jo nekim aktivnostima ili koracima koje smatrate vanim.

Roditelji: vani saradnici i podrkainkluzivnom obrazovanju

25

Tabela 1: Organizovanje uspenih sastanaka18

Aktivnost Nikad Ponekad Uvek Napomene/beleke

Sve osobe su obavetene o sastanku na adekvatan nain (u pisanoj formi, telefonski) i poslale su povratnu informaciju o ueu. Svima je jasna svrha sastanka, teme su odreene unapred i roditelji su informisani o temama sastanka. Odreeno je tano trajanje sastanka. Obezbedili smo prijatne uslove za sastanak (odgovarajuu i posebnu prostoriju u kojoj nas niko nee ometati, pristupane prostorije, osveenje za uesnike, ukoliko je mogue) Informisali smo roditelje da je poeljno da ponesu dodatnu dokumentaciju ukoliko je potrebna ili da povedu osobu od poverenja sa sobom ili pozovu strunjaka van obrazovne ustanove koji poznaje ili radi sa detetom. Pripremili smo procedure, vrste podrke ili korake u obezbeivanju podrke u pisanoj formi (na prilagoenom i jasnom jeziku) Fokusiramo se na detetove snage i oblasti u kojima je potrebna dodatna podrka Vodimo beleke tokom sastanka Jasni smo u tome ta e biti dalji koraci i kojim tempom i metodama e dalja podrka biti organizovana (npr. dalji koraci su dogovoreni, svi su upoznati sa ulogama i tempom). Potujemo pravila i obaveze zatite poverljivih informacija o detetu. Nakon sastanka, svim uesnicima smo poslali beleke i dogovore sa sastanka. 26
18 Veba i tabela je preuzeta iz publikacije Working with parents/carers and other professionals: Working in Partnership, TDA, ali su aktivnosti u tabeli prilagoene i promenjene tako da bolje odgovore na potrebe zaposlenih u obrazovanju u Srbiji.

Poverljivost informacija i zatita privatnosti deteta i porodice

Pitanje poverljivosti informacija o detetu i porodici i zatita njihove privatnosti je od izuzetnog znaaja. Vano je da znamo da su detetove tekoe, smetnje u razvoju, medicinska dokumentacija i dijagnoza, kao i odreene porodine okolnosti poverljive informacije i da ih ne delimo sa drugima. Pedagoki profil i individualni obrazovni plan su deo kolske dokumentacije to znai da se na njih odnose pravila potovanja i zatite poverljivih informacija. Ukoliko elimo da neki uspean primer iz prakse podelimo sa kolegama i koleginicama na strunom skupu, neophodno je da dobijemo pisanu saglasnost roditelja da prikaemo priu njihovog deteta iroj strunoj javnosti. ak i kada dobijemo saglasnost, korisno je i preporuljivo ne korisiti puno ime i prezime deteta (inicijali su dovoljni), jer je svakako primarni cilj prikazivanje naina rada i primenjene metodologije. Postoji nekoliko zlatnih pravila po pitanju deljenja informacija: Zakonski okvir je uvek najbolja poetna taka: vano je da znamo koje informacije je dozvoljeno podeliti sa drugima, a koje ne. Savetovanje sa nekim ko ima vie iskustva ili znanja po ovom pitanju je uvek korisno. Obezbeivanje pisane saglasnosti kad god je to potrebno. Takoe, vano je da potujemo elje onih koji ne ele da daju saglasnost ili ne ele da se odreene informacije o detetu i porodici podele sa drugima.

Roditelji: vani saradnici i podrkainkluzivnom obrazovanju

27

Prikupljanje informacija o detetu od roditelja/ staratelja

Vano je da znamo koje su nam informacije potrebne za planiranje i razumevanje deteta i planiranje podrke. Takoe, pitanja treba postavljati na razumljiv i jednostavan nain tako da damo priliku roditeljima da nam daju to vie opisa deteta, njegovom ponaanju i funkcionisanju. Oblasti koje nas zanimaju: Nain na koji dete komunicira Samostalno uenje: da li dete samo ui kod kue ili mu/joj neko pomae? Da li samo radi domai zadatak? Kako roditelji vide ciljeve i ishode obrazovanja: ta je to to roditelji misle da je najvanije za dete po pitanju socijalnih i akademskih postignua, odnosno ta sve dete treba da naui? Kako oni vide napredovanje deteta? Koje promene su primetili? Koja nova znanja ima dete? Na koji nain ui?

Ovde je vano istai nekoliko optih predrasuda koje strunjaci i drutvo esto imaju prema roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Jedna je da roditelji nee da priznaju ili prihvate da dete ima smetnje u razvoju. Vano je znati da roditelji najbolje znaju po emu se dete razlikuje od veine dece, ali da postoje mnogi razlozi i uzroci takvog ponaanja. Prvo, najee su nailazili na barijere i prepreke u drutvu zato to dete ima tekoe verovatno je bilo veoma teko ili nemogue upisati dete u vrti, najverovatnije su prolazili sa detetom razliite tretmane koji nisu davali razultate ili nisu odgovarali potrebama deteta. Neki roditelji su se sa odbijanjem suoili ve po roenju deteta kada im je savetovano da dete smeste u dom (ustanovu socijalne zatite) ili su dobijali prognoze da dete nee napredovati ili nee mnogo toga nauiti, a nekima je reeno i da dete nee ba dugo iveti. Najee im dijagnoze i medicinska dokumentacija nisu bili jasni (i sami znamo da kada proitamo neki medicinski izvetaj pomislimo kako nemamo dovoljno korisnih informacija o detetu ili mnogo toga ne razumemo). Suoavanje sa stalnim odbijanjem i barijerama na svakom koraku detetovog ivota je traumatino iskustvo za celu porodicu i prirodno je da roditelji stvore otpore prema redovnom sistemu, kao i da oekuju da e dete imati isti ili slian tretman i u vrtiu ili koli. Takoe, nekim roditeljima nije dovoljno jasno niti imaju informacije o tome kako e obrazovanje deteta izgledati, koja su oekivanja od deteta, ta sve treba da postigne i kako. Druga rasprostranjena predrasuda je da roditelji imaju preterana i nerealna oekivanja od deteta. Moemo se sloiti da svaki roditelj ima potrebu da dete bude to samostalnije u ivotu i da to vie napreduje u uenju kako bi bilo ostvareno i prihvaeno u drutvu. Ista je situacija sa roditeljama dece sa smetnjama u razvoju. Takoe, vano je da znamo da ne smemo unapred odreivati neije kapacitete i koliko i ta e nauiti u ivotu. esto smo svedoci negativnog etiketiranja i sniavanja kriterijuma i oekivanja od dece sa smetnjama u razvoju (on to nikada nee nauiti, ona to nikada nee razumeti, svakako se nikada nee zaposliti i slino). Ne postoji nain da pouzdano znamo koliko e neko dete napredovati ako dobije adekvatnu i kvalitetnu podrku. Takoe, treba da podstaknemo roditelje da nam kau i opiu zato su uvereni da dete neto moe iako nam se to moda u tom trenutku ini nerealnim. Roditelji ve znaju ta dete zna i radi kod kue, kako napreduje, kako ui, a moda i imaju ve neke isprobane metode kako dete najbolje i najbre ui. Sve to nam moe biti dragocen vodi za bolje poznavanje deteta i planiranje podrke. Odnos sa drugom decom i odraslima van kole: da li dete ima prijatelje i prijateljice van kole? Da li vodi aktivan socijalni ivot? Da li vreme provodi sa decom ili sa odraslima? Da li je otvoreno ili zatvoreno u prvim kontaktima sa nepoznatom decom ili odraslima? Vankolske aktivnosti i slobodno vreme: kako dete provodi vreme kada nije u koli? Da li ima slobodne aktivnosti (sportske, umetnike) i kako provodi slobodno vreme? Koje su to aktivnosti i na koji nain ih postie? Samostalnost deteta: da li se dete sprema samo za kolu, pakuje kolsku torbu, uzima knjige i pribor za kolu itd?

28

Obrasci za izradu pedagokog profila i individualnog obrazovnog plana, o kojima e biti rei u narednim poglavljima, su nam koristan vodi za voenje razgovora sa roditeljima/starateljima i razmiljanje o informacijama koje su nam potrebne.

Na kraju...
Kada smo uzeli u obzir sve navedene oblasti i korake u obezbeivanju saradnje sa roditeljima/starateljima u cilju podrke detetu, potrebno je da odgovorimo na jo nekoliko pitanja koja su vana za nae dobro planiranje: Kako u da zaponem itav ovaj proces? Koliko mi je vremena za to potrebno i koliko vremena imam na raspolaganju? Da li je potrebno da ukljuim jo neku osobu? Ako da, ko je to? Ko e mi pomoi da vidim da li i na koji nain postiem uspeh? ta sam nauila i koje koristi sam imala od itavog procesa? Kako u to da iskoristitim da unapredim svoju praksu ubudue? Kao to smo rekli, odgovori na ova pitanja e nam pomoi da imamo bolji uvid u dalje planiranje i organizovanje sopstvenog vremena i naina rada. Takoe, pomau nam da procenimo koliko smo uspeni i da razmislimo o neophodnoj podrci, odnosno ukljuivanju drugih kolega i koleginica, drugih osoba van obrazovne ustanove, pohaanju dodatnih obuka, pronalaenju literature i korisnih izvora informacija. Vano je da odgovore i dileme koje imamo podelimo sa strunom slubom ustanove, kolegama i koleginicama i direktorom/direktorkom kako bi svi zajedno bolje planirali obrazovni proces deteta. Inkluzivno obrazovanje je pitanje ljudskih prava, ali je i pitanje dobre organizacije i upravljanja resursima ljudskim, materijalnim, vremenskim. Inkluzivno obrazovanje je upravljanje znanjem, kontinuirano napredovanje i profesionalna ostvarenost. Ono je pitanje timskog rada i potrebni su nam saradnici u ovom procesu, a roditelji su neophodna karika. Pre svega, oni su ti koji najbolje poznaju dete.

Roditelji: vani saradnici i podrkainkluzivnom obrazovanju

29

Pedagoki profil
Autorka: Nataa Milojevi

Pedagoki profil
Pre nego to pristupite izradi pedagokog profila za dete, vano je da budete upoznati sa sledeim dokumentima: Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje19. Obrasci za izradu IOP-a (OBRAZAC 2; Predkolska ustanova; Sadraj individualnog obrazovnog plana (IOP): tabela B - Pedagoki profil deteta predkolska ustanova; OBRAZAC 3; kola; tabela B - Pedagoki profil uenika/ uenice), koji su sastavni deo Pravilnika20 Prilog 6 - Uputsvo 1: Kako izraditi pedagoki profil21

Za koga i kada piemo pedagoki profil

Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje kae da ako u postupku praenja napredovanja deteta, odnosno uenika, vaspita, odnosno nastavnik ili struni saradnik, utvrdi da dete, odnosno uenik ne ostvaruje oekivane ishode obrazovanja i vaspitanja ili su rezultati koje uenik ostvaruje znaajno iznad nivoa optih i posebnih standarda, pristupa se prikupljanju podataka, radi formiranja neophodne dokumentacije za pruanje odgovarajue podrke u obrazovanju i vaspitanju.22 To znai da, ukoliko u vaoj obrazovnoj praksi procenite da pojedina deca imaju tekoe da se ukljue u obrazovno-vaspitni rad, uestvuju u njemu i napreduju ili napreduju iznad oekivanih ishoda, je potrebno da za njih prvo uradite pedagoki profil. Mi emo se u ovom priruniku baviti pre svega decom koja imaju tekoa u uenju, smetnje u razvoju ili invaliditet, ive u socijalno nestimulativnim sredinama, kao i drugom decom za koju procenite da sredina u kojoj se poduavanje odvija, metode rada i nastavna sredstva koje koristite ne dovode do oekivanih ishoda (rezultata). Osnovni principi i koraci u planiranju podrke, poevi od izrade pedagokog profila, odnose se i na decu koja prevazilaze oekivane ishode. Meutim, treba imati na umu da i pojedina deca, koja imaju smetnje u razvoju, mogu u odreenim oblastima da ispoljavaju talenat ili da napreduju mnogo bolje nego u drugim. Na primer, deca koja imaju tekoe iz spektra autizma ili deca sa tekoama u organizaciji panje u odnosu na zahteve socijalne sredine, mogu da postiu rezultate u uenju koji su iznad oekivanih standarda, iako to nije uvek lako uoiti tokom uobiajenog nastavnog procesa.

Pedagoki profil
33

19 Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, Sl. glasnik RS, br. 76/2010 20 Ibid. 21 Materijal sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete, 2010, autorski tim: Raisa Vanaleinen, Milena Jerotijevi, Snjeana Mre 22 lan 3 Pravilnika o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, Sl. glasnik RS, br. 76/2010

Takoe, moete se nai u situaciji da za pojedino dete, u odreenom periodu, ne moete u toku obrazovno-vaspitnog procesa da procenite koja su tano njegova trenutna znanja i vetine, tekoe u uenju i ispoljavanju onoga to je nauilo, njegova interesovanja itd. Ta situacija ne mora da predstavlja problem, ve vam govori da bi trebalo bolje da ga upoznate. To ne mora da bude samo dete sa kojim ste tek poeli da radite, pa usled toga nemate dovoljno informacija, ve mogu da budu deca koja ve pohaaju vae vaspitne grupe/odeljenja, ali u odreenom periodu razvoja i obrazovanja imaju tekoa u uenju i napredovanju. esto su to u praksi deca koja imaju vie slabih ocena, ona za koju procenjujemo da ne paze na asu i stalno su u pokretu, ona koja u nekim predmetima ili oblastima blistaju, a u drugim ispoljavaju tekoe u razumevanju i uenju, ona koja imaju problem da pokau ono to su nauila na odreen nain (na primer, u pisanoj formi ili usmenim izraavanjem). U praksi se sreemo sa nedoumicama da li je za pojedinu decu potrebno raditi pedagoki profil. Neka deca nemaju intelektualne tekoe, ali imaju odreene smetnje u razvoju (na primer, tekoe iz spektra autizma ili tekoe u organizaciji panje u odnosu na zahteve socijalne sredine), tekoe u uenju (na primer disleksiju, ne poznaju dovoljno jezik na kome se odvija nastava). Tokom nastave, uz izvesna prilagoavanja, mogu da se u odreenoj meri ukljue u nastavu i stiu odreena znanja i vetine koja se ue u koli. U tim situacijama uvek treba proceniti da li uz vee prilagoavanje ta deca mogu da postiu bolje rezultate i da lake ue u koli i kod kue. U mnogim situacijama uenja i komunikacije sa vrnjacima i odraslima ona imaju tekoe u razumevanju, teko im je da shvate ta se od njih oekuje i zbog toga nisu u mogunosti da naue ili pokau sve ono to znaju i umeju da urade. Takoe, postoje deca koja u odreenom periodu ponu da pokazuju slabija postignua u odnosu na raniji period svog obrazovanja i primeujemo da su, vremenom, ta postignua jo slabija. To mogu da budu deca koja ive u nestimulativnim sredinama, imaju pojedine tekoe u uenju (na primer disleksiju) ili koja iz drugih razloga slabije napreduju. Talentovana deca takoe mogu da, u odreenom periodu svog obrazovanja, pokazuju tekoe u uestvovanju u nastavi i napredovanju u odnosu na svoje mogunosti. Planiranjem podrke na vreme, bez obzira kog nivoa i u kojim oblastima/predmetima, pojedine tekoe mogu da se spree, a druge sigurno smanje. Osnova svega jeste da se prvo bolje upoznate sa aktuelnom obrazovnom situacijom deteta kroz pedagoki profil. Deca se meusobno veoma razlikuju, toliko da bi bilo dobro da se za svako dete uradi pedagoki profil. Meutim, u praksi, to najee nije mogue. Zbog toga vam preporuujemo da vam kao polazna osnova procene za koju decu ete pisati pedagoke profile, pored zakonskih odredbi, bude i procena da li je za to dete potrebno da dodatno planirate podrku u radu ukoliko redovno planiranje u radu ne dovodi do oekivanih rezultata kod tog deteta.

34

Svrha pedagokog profila

Dobro poznavanje svakog deteta je osnova i uslov da se odgovori na njegove razvojne i obrazovne potrebe i da se ostvare maksimalna postignua u njegovom razvoju i obrazovanju. Pedagoki profil je prvi korak u pronalaenju reenja za obrazovne situacije dece. Proces dolaenja do reenja polazi i zavisi od kvalitetnog pedagokog profila. Zbog toga pedagoki profil treba da bude takav da na osnovu njega moete da procenite u kojim je sve predmetima i oblastima potrebno da se planira podrka, koja vrsta podrke i kog nivoa. On je polazna osnova za planiranje daljeg obrazovanja za konkretno dete. Na osnovu pedagokog profila moete da planirate ta treba da radite u toku obrazovno-vaspitnog procesa sa konkretnim detetom kako biste mu olakali uenje i napredovanje. Od pedagokog profila zavise dalji koraci u planiranju podrke kroz individualizaciju, prilagoen, izmenjen i obogaen individualni obrazovni plan (IOP), o emu e biti rei u narednom poglavlju. Povezanost se ogleda u tome to, ukoliko niste sigurni na koji nain moete da planirate podrku na osnovu pedagokog profila koji ste napisali, treba da prikupljate jo informacija koje e vam pruiti smernice za bolje planiranje podrke. U tom smislu, pedagoki profil nije zatvoren i konaan dokument. Takoe, deca rastu, razvijaju se, napreduju i ue, menjaju se i periodino u procesu praenja i procene napredovanja uenika treba da izraujemo nove pedagoke profile ili da dopunjujemo prethodno napisane.

ta je pedagoki profil i ta sadri?

Pedagoki profil je opis aktuelnog funkcionisanja deteta i treba da sadri sve vane informacije o njegovim jakim stranama i interesovanjima i u kojim sve oblastima/ predmetima mu je potrebna podrka. U obrascima 2 (Predkolska ustanova)23 i 3 (kola)24 koji su sastavni deo Pravilnika o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje nalaze se tabele (B. Pedagoki profil) koje sadre oblasti i objanjenje na koje informacije se te oblasti odnose. Takoe, u Prilogu 6 - Uputsvo 1: Kako izraditi pedagoki profil25 nalaze se smernice za izradu pedagokog profila, pored ostalih i dodatno objanjenje o informacijama koje se odnose na odreene oblasti. Struni tim za inkluzivno obrazovanje u vaoj predkolskoj ustanovi i koli vam moe obezbediti vie informacija o ovom dokumentu.

Pedagoki profil
35

23 Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, Sl. glasnik RS, br. 76/2010 24 Ibid. 25 Material sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete, 2010, autorski tim: Rasio Vanaleinen, Milena Jerotijevo, Snjeana Mre

B. Pedagoki profil deteta predkolska ustanova

Jake strane i interesovanja deteta Potrebe za podrkom B.1. Saznajni razvoj (izdvojiti vane injenice o dosadanjim postignuima, interesovanjima, oblastima i specifinim vetinama i kako se one ispoljavaju u razliitim situacijama)

B.2. Socijalno-emocionalni razvoj (izdvojiti vane injenice o odnosima sa drugima, vrnjacima i odraslima, o potovanju pravila i reagovanju u socijalnim situacijama)

B.3. Govor i komunikacija (izdvojiti vane injenice o nainima razmene informacija sa drugima, ukljuujui i stepen razvoja govora i poznavanja jezika na kome se komunicira u grupi kao i smetnje u korienju verbalnih, vizuelnih i simbolikih sredstava komunikacije)

B.4. Samostalnost i briga o sebi (izdvojiti vane injenice o razvoju sposobnosti da se stara o sebi u skladu sa uzrastom kod kue i u predkolskoj ustanovi)

B.5. Motoriki razvoj (izdvojiti vane injenice o dosadanjem motorikom razvoju, o nainu funkcionisanja i sl.)

Identifikovane prioritetne oblasti i potrebe za podrkom u vaspitno-obrazovnom radu: 36

Dodatna podrka (dodatni vidovi rada sa detetom u okviru vaspitne grupe, vrtia i porodice) i dodatna podrka za koju je potrebno odobrenje Komisije:

B. Pedagoki profil uenika/uenice

Jake strane i interesovanja uenika/ce Potrebe za podrkom B.1 Uenje i kako ui (izdvojiti vane injenice o dosadanjim obrazovnim postignuima, stilovima uenja, stavovima prema koli, motivaciji za uenje, interesovanjima, oblastima i specifinim1 vetinama i kako se ovi aspekti ponaanja ispoljavaju u razliitim situacijama)

B.2 Socijalne vetine (izdvojiti vane injenice o odnosima sa drugima, odraslima i vrnjacima, potovanju pravila i i reagovanju u socijalnim situacijama)

B.3 Komunikacijske vetine (izdvojiti vane injenice o nainima razmene informacija sa drugima, ukljuujui i stepen poznavanja jezika na kome se koluje, kao i smetnje u korienju verbalnih, vizuelnih i simbolikih sredstava komunikacije)

B.4 Samostalnost i briga o sebi (izdvojiti vane injenice o sposobnosti da se sam stara o sebi i ispunjava svakodnevne obaveze kod kue i u koli )

B.5 Uticaj spoljanjeg okruenja na uenje (izdvojiti vane injenice o porodinim i drugim uslovima koji mogu da utiu na uenje i napredovanje uenika)

Identifikovane prioritetne oblasti i potrebe za podrkom u obrazovanju

a1

Dodatna podrka za koju je potrebno odobrenje Interresorne komisije za dodatnom podrkom:

Pedagoki profil
37

1 U zvaninom formularu za Pedagoki profil uenika/uenice, u reenici koja se nalazi polju B.1 tabele nedostaje re vetine. U Pedagokom profilu deteta za predkolske ustanove, u odgovarajuem polju stoji formulacija izdvojiti vane injenice o dosadanjim postignuima, interesovanjima, oblastima i specifinim vetinama i kako se one ispoljavaju u razliitim situacijama, na osnovu ega moemo smatrati da je navedena re isputena (tamparskom) grekom

U pomenutom uputstvu istie se da ponuena lista kategorija i potrebnih podataka nije jedina mogua i konana i da se svaka procena radi od sluaja do sluaja i zasnovana je na individualnoj osnovi26. Takoe, tokom pisanja pedagokog profila povremeno ete biti u nedoumici da li odreene informacije pripadaju jednoj ili nekoj drugoj oblasti, i u okviru koje da je zabeleite. To ne treba da vas brine i optereuje u radu. I sami znate da su oblasti funkcionisanja povezane, da funkcionisanje deteta u jednoj oblasti utie na funkcionisanje u drugoj. Na primer, ako dete ima tekoe u komunikaciji, odnosno u govorno-jezikom funkcionisanju, to e sigurno uticati na to kako e pokazati steeno znanje. Ako ima tekoe u komunikaciji sa vrnjacima, to moe da utie na ukljuenost u grupne aktivnosti sa vrnjacima. Ako je nedovoljno samostalno da za as pripremi odgovarajue knjige i materijal, to e uticati na njegovo aktivno ukljuivanje u nastavni proces i drugo. Ono to je najvanije jeste da pedagoki profil sadi sve vane informacije koje se odnose na konkretno dete, u svim oblastima. Informacije o njegovom ponaanju i komunikaciji sa vrnjacima u razliitim situacijama, ponaanju i komunikaciji sa odraslima u razliitim situacijama, interesovanjima, sklonostima (ta dete voli da radi i kako provodi vreme u tome), samostalnosti, kolskim znanjima i postignuima i nainu na koji dete uestvuje u obrazovnom procesu, sredini u kojoj ivi, odnosno vane injenice o porodinim i drugim uslovima koji mogu da utiu na uenje i napredovanje uenika/uenice27. Kao to se vidi u tabelama za pisanje pedagokog profila, one su podeljene na dva dela - na levu polovinu, koja se odnosi na jake strane i interesovanja deteta i desnu polovinu koja se odnosi na potrebe za podrkom.

Prikupljanje informacija za izradu pedagokog profila

Razliiti izvori i naini prikupljanja podataka
Da bi se zadovoljili kriterijumi dobrog pedagokog profila neophodno je da se radi timski i da se informacije prikupljaju iz razliitih izvora i na razliite naine. U Pravilniku o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje pie Vaspita, nastavnik, odnosno struni saradnik pored ve datih podataka o detetu, odnosno ueniku, prikuplja podatke iz razliitih izvora (od roditelja, odnosno staratelja deteta ili uenika, strunjaka van obrazovne ustanove koji dobro poznaje dete, odnosno uenika, od vrnjaka i samog deteta, odnosno uenika, na nain na koji je to mogue), pri emu se koriste razliite tehnike
26 Material sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete, 2010, autorski tim: Rasio Vanaleinen, Milena Jerotijevo, Snjeana Mre 27 Obrazac 3 KOLA, Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, Sl. glasnik RS, br. 76/2010

38

(sistematsko posmatranje aktivnosti deteta, odnosno uenika u razliitim situacijama, testiranje, kao i intervjuisanje i popunavanje upitnika od strane uenika i drugih koji poznaju dete, odnosno uenika). Medicinski nalazi su, po potrebi, sastavni deo dokumentacije. Na osnovu prikupljenih podataka i dokumentacije iz st. 2 i 3. ovog lana struni saradnik koordinira izradu i u saradnji sa vaspitaem, odnosno nastavnikom izrauje pedagoki profil deteta, odnosno uenika.28 Kada i na koji nain ete ukljuivati razliite lanove tima u prikupljanje podataka, ukljuujui i decu i vrnjake, zavisie od situacije. U praksi najee oni koji uestvuju neposredno u obrazovanju deteta prvo prikupljaju informacije iz obrazovne prakse. To znai da prvo moete da po oblastima opiete funkcionisanje deteta na osnovu onoga to znate o njemu u toku svakodnevnog rada. To ukljuuje i proces u toku koga dodatno pratite i procenjujete funkcionisanje ukoliko je potrebno. Vano je da se tada prikupe informacije od svih osoba koje rade sa detetom ili sa njim imaju iskustvo u predkolskoj ustanovi/koli. Nekima od njih e u tome biti potrebna podrka kroz timski rad.

Nastavnice i strune saradnice

Va neposredan rad sa detetom je baza prikupljanja informacija o njemu, jer ga tokom rada pratite, posmatrate i procenjujete. To ukljuuje, kako aktivnosti u predkolskoj ustanovi i nastavu u koli, tako i vannastavne aktivnosti, kolske odmore, izlete, ekskurzije, posete razliitim institucijama i aktivnostima izvan vae ustanove. Produkti neposrednog rada sa decom su takoe izvor informacija (sveske za kolski i domai rad, pismeni i kontrolni zadaci, crtei i drugo). O pojedinoj deci ete ve imati, ili ete prikupiti odreenu dokumentaciju koja govori o njihovom funkcionisanju u odreenoj oblasti (psiholoki testovi inteligencije, logopedski nalazi o govornojezikim mogunostima, nalazi specijalnih edukatorki i rehabilitatorki o tekoama u funkcionisanju u odreenim oblastima, ulima, motorici). Bilo bi dobro da vam ti podaci pruaju informacije o tome kako odreene tekoe ili specifinosti u funkcionisanju deteta utiu na njegovu ukljuenost uaktivnosti, nastavu, uenje, komunikaciju sa vrnjacima i odraslima. esto se za neku decu navodi da njihova inteligencija pripada odreenim kategorijama. Za onoga ko radi u obrazovanju i poduava konkretno dete, a naroito za roditelja, to je informacija koja nije jasna, jer se deca, ije intelektualno funkcionisanje pripada istoj kategoriji, veoma razlikuju meu sobom i informacije koje su potrebne su one koje jasno govore o nainu i stilovima uenja deteta i tekoama u uenju u pojedinim oblastima. Zdravstveno stanje i problemi pojedine dece mogu da utiu na njihovo funkcionisanje u predkolskoj ustanovi/koli i u tim situacijama medicinska dokumentacija o tome moe da bude sastavni deo dokumentacije o odreenom detetu. Na poetku poglavlja o pedagokom profilu rekli smo da se u postupku praenja deteta utvruje da li ostvaruje oekivane ishode obrazovanja i vaspitanja i u kojoj meri. U okviru svakodnevnog rada sa decom moete da organizujete situacije i aktivnosti sa grupom/odeljenjem ili sa konkretnim detetom koje e vam pruiti okvir za bolje
28 lan 3 Pravilnika o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, Sl. glasnik RS, br. 76/2010

Pedagoki profil
39

prikupljanje informacija o detetu, o njegovim jakim stranama i slabostima, odnosno u kojim oblastima mu je potrebna podrka. Te informacije e vam za pedagoki profil biti veoma vane za planiranje podrke (nastavnih metoda, sredstava, aktivnosti, posebnih uslova i drugo) koje e konkretnom detetu pomoi u uenju i napredovanju, a vama u radu. Vi ste veoma vaan izvor informacija o tome ta pomae detetu u uenju, a ta mu oteava, na koje naine, putem kojih nastavnih i pedagokih metoda bolje ui, a putem kojih ne napreduje dovoljno ili ima tekoe, ne moe da napreduje. Na primer, pojedina deca ne mogu da prate frontalno i verbalno izlaganje, ali se uoava da, ukoliko se uvedu dramski elementi i/ili vizuelna sredstva, ona mnogo bolje mogu da prate izlaganja. Kod odreene dece se primeuje da ne mogu da prate pravila jednostavnih igara u grupi i da brzo naputaju igru. Kada se organizuje da, u toku nekoliko igara, odrasla osoba direktno pomogne detetu da uestvuje u igri moe da se ispita da li na taj nain moe da naui pravila ili za to jo uvek nije spremno. Ukoliko neko dete nije uspeno da samostalno, na pismenim zadacima iz srpskog jezika, kroz sled koraka u pisanju obradi zadatu temu, moe da se proceni da li e mu podpitanja u tome pomoi. Neka deca ne prepisuju sa table ta se oekuje ili brzo odustaju od toga. Moe da se proceni da li bi bili uspeniji ukoliko se tekst, koji je neophodno prepisati, nalazi ispred njega na klupi ili je i to nedovoljno, ve mora i da se skrati. Neka deca imaju tekoa da samostalno reavaju sloenije tekstualne zadatke iz matematike. Kada se koraci vizuelno odvoje u reavanju (da budu jedni ispod drugih, na primer) moe da se proceni da li ne mogu da prate sled koraka ili su neuspeni u postavljanju i reavanju aritmetikih operacija koje zadaci podrazumevaju.

Roditelji
Roditelji su veoma vaan izvor informacija o detetu za sve oblasti. Veoma je vano da roditeljima objasnite svrhu pedagokog profila, emu on slui. Na taj nain ostvariete odnos poverenja, jer kada je roditeljima jasno da je prikupljanje informacija o njihovom detetu poetak i osnova za planiranje podrke, nastojae da vam prue sve vane informacije. Pri tome treba voditi rauna da prilagodimo jezik kojim im se obraamo jer se za nas koji radimo sa decom mnoge stvari podrazumevaju. Veoma je vano da roditeljima na poetku objasnimo sve korake koji predstoje i ostavimo im dovoljno vremena i prilike da postavljaju pitanja o svemu to im nije jasno i da ih u tome ohrabrimo. Roditelji mnoge dece mogu da budu veoma zabrinuti, ili da se uplae poziva da dou u predkolsku ustanovu/kolu, zato to i sami uoavaju da njihovo dete ima tekoe u obrazovanju ili su imali neprijatna iskustva. Na primer, esto su bili u situacijama da su se isticale samo tekoe koje dete ima u uenju i ponaanju. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju su esto bili u situaciji da svoju decu vode u zdravstvene institucije na razliita medicinska ispitivanja. Za decu je to, u mnogim situacijama, bilo bolno ili neprijatno iskustvo. Takoe, vodili su svoju decu na psiholoke procene i procene specijalnih edukatorki i rehabilitatorki tokom kojih je njihov razvoj i funkcionisanje uporeivan sa uzrasnim normama vrnjaka koji nemaju tekoe u razvoju, to znai da su procene uglavnom ukazivale na to u emu sve dete ispoljava tekoe, odnosno slabije je od drugih. 40

Roditelji dece sa smetnjama u razvoju su stalno bili u situacijama pojaane i stalne brige zbog detetovih zdravstvenih i/ili razvojnih tekoa. To su iskustva koja utiu na njihove doivljaje i oseanja u vezi sa mnogim situacijama koje se tiu njihove dece i o tome treba voditi rauna. Zbog toga je vano da ih podrite da vam prvo prenesu ta njihovo dete ume da radi, koja su mu interesovanja i sklonosti. Moda ete morati da ih u tome podstaknete navodei neke pozitivne primere na osnovu vaeg rada i iskustva. Na taj nain otvorie se prostor i za razgovor o tekoama. Takoe, roditelji su vaan izvor informacija o tome ta detetu pomae u uenju, u kojim situacijama bolje usvaja znanja i vetine, a koje situacije mu to oteavaju, koja su njegova interesovanja, u kojim aktivnostima voli da provodi vreme. Ne zaboravite da oni poznaju ponaanje svog deteta u najrazliitijim situacijama o kojima mi, koji radimo sa decom, ne moemo da imamo iskustvo.

Strunjakinje van obrazovne ustanove koje poznaju dete

Strunjakinje koje van vaspitno-obrazovnih ustanova rade sa decom mogu da budu vaan izvor informacija. U zavisnosti od situacije, moete neposredno, u direktnom kontaktu da ih ukljuite u proces prikupljanja informacija (ukoliko rade u mestu u kojem dete ivi i obrazuje se) ili da o funkcionisanju deteta poalju informacije u pisanom obliku, o emu je ve bilo rei. Ovde se, pre svega, misli na psiholokinje i specijalne edukatorke i rehabilitatorke razliitih usmerenja. Najvanije informacije koje strunjakinje mogu da prue su one koje nam ukazuju kako izvesne specifinosti i tekoe u detetovom razvoju i funkcionisanju mogu da utiu na njegovo uenje i uestvovanje u aktivnostima i nastavi u predkolskoj ustanovi/ koli. Takoe, u procesu praenja i procene funkcionisanja, strunjakinje razliitog profila mogu da vam budu podrka u proceni stilova uenja detata, nainima i sredstvima komunikacije u kojima je najuspenije itd. esto se u praksi susreemo sa miljenjem vaspitaica i nastavnica da one nisu strune za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i da na dobar nain opiu njihovo funkcionisanje jer ne znaju dijagnozu i da procene na koji nain se tekoe ispoljavaju. Oekuju da e razliite procene strunjakinja koje rade sa decom sigurno doneti korisne informacije na osnovu kojih mogu da prilagoavaju rad. S jedne strane, postoji medicinska dokumentacija koja sadri podatke o zdravstvenom stanju ili nekim tekoama u funkcionisanju deteta koje mogu da utiu na njegovu ukljuenost u obrazovanje i uenje, kao to smo ve rekli. Na primer podaci o tekoama u motorici pojedinog deteta treba da budu korisni za prilagoavanje kretanja u koli, vrtiu, sedenje u klupi, nastavu fizikog vaspitanja. Na osnovu informacija o dijetetskoj ishrani zbog zdravstvenih tekoa, pojedinoj deci treba da se prilagodi ishrana u vrtiu, koli, izletima. Deci koja zbog hroninih bolesti esto ne pohaaju nastavu treba planirati nain za nadoknaivanje starog i uenje novog gradiva. Strune procene koje nam daju informacije o smetnjama u uenju i funkcionisanju treba da budu takve da nam daju znaajne informacije na osnovu kojih moe da se planira prilagoavanje obrazovanja dece o kojoj je re, to znai da jasno govore o tome

Pedagoki profil
41

kako uenik ui, komunicira, kako se ispoljavaju tekoe. Strune procene u kojima se kroz terminologiju koja samo kategorie odreena ponaanja, poevi od nivoa inteligencije, do specifinosti u funkcionisanju (stereotipne radnje, smanjena panja, nezainteresovanost za decu, tekoe u artikulaciji pojedinih grupa glasova), nee nam biti korisne ukoliko nam nije jasno ta znae, kako se to manifestuje u konkretnom ponaanju deteta i ukoliko na osnovu njih ne moemo da planiramo prilagoavanje. Ne treba takoe zaboraviti da su smetnje u razvoju samo jedno od svojstava i karakteristika pojedine dece.

Deca
Na koji nain emo decu za koju se izrauje pedagoki profil ukljuiti u prikupljanje informacija zavisi od uzrasta, koliko su u mogunosti i na koji nain komuniciraju o svojim potrebama, emocijama, doivljajima razliitih situacija uenja, odnosima sa vrnjacima i odraslima, stavovima, interesovanjima. Neophodno je da ih u komunikaciji podrimo jer ni za koga, a naroito za decu, nije lako razgovarati o svom ponaanju, naroito ukoliko je pred njima osoba koja je u ulozi od koje se oekuje da treba da utie na njihovo ponaanje. Deci, naroito mlaoj, moemo da pomognemo tako to emo im pokazati i konkretizovati situacije uenja o kojima elimo da saznamo neto od njih. Na primer, moemo sa njima da analiziramo pismene zadatke ili testove na kojima su imali tekoe u reavanju, ili one na kojima su bili uspeniji nego inae, da im pokaemo razliita nastavna sredstva i naine procene i pitamo ih da li bi im uz njih bilo lake da prate, ue odreene sadraje i da pokau ta su nauili. Moemo sa njima da razgovaramo o konkretnim situacijama u koli, odreenim asovima na kojima su bili aktivni ili na kojima nisu mogli da se ukljue u aktivnosti tako to emo im navesti njihovo konkretno ponaanje u vezi sa kojim emo im preneti naa zapaanja. Takoe je veoma vano da deci objasnimo zbog ega prikupljamo podatke, korake u procesu planiranja podrke, njihovu ulogu u tome i ulogu drugih lanova tima. Mnoga deca mogu da sa nama procene i razmene koji su im predmeti ili oblasti teke da naue, koja lake ue, ta ih posebno interesuje u koli, na koji nain ue kod kue, ta bi im olakalo da budu uspeniji u radu kod kue i u koli. U praksi se sreemo sa decom koja imaju izvesne tekoe u ponaanju, odnosno imaju tekoe da prilagode svoje ponaanje pravilima ivota i zajednikog rada u odeljenju i koli. Veoma je vano da u tim situacijama ukljuimo samu decu u analizu situacija u kojima se ta ponaanja ispoljavaju istiui im da samo ukoliko dobro poznajemo kada i zbog ega do toga dolazi moemo zajedniki da ih reimo.

Vrnjaci
Vrnjaci su vaan izvor informacija samim tim to poznaju dete u onim situacijama u kojima odrasli nisu neposredno i uvek ukljueni (veliki i mali odmori, druenje van kole, roendani, odlazak do kole i kue, razmena u vezi sa domaim zadacima, zajedniko uenje i drugo). Te informacije emo prikupljati ukoliko procenimo da su znaajne za pedagoki profil konkretnog deteta. To moe da bude osetljiva situacija jer deca mogu da budu zateena situacijom da ih odrasla osoba ispituje o njihovom drugu/ 42

drugarici. Ova situacija moe da se rei tako to emo od deteta o kome se razgovara dobiti pristanak, o emu e vrnjaci biti upoznati, moemo da organizujemo zajednike susrete sa njim i vrnjacima, svoj deci emo objasniti cilj razgovora. Ukoliko se radi o vrnjacima koji nisu iz vae ustanove (braa, sestre, drugovi i drugarice iz susedstva) u objanjenju svrhe ovih razgovora mogu da vam pomognu odrasle osobe sa kojima su u bliskom odnosu. Vrnjaci su veoma vaan izvor informacija o deci koja imaju tekoe u komunikaciji, na primer deci sa tekoama iz spektra autizma ili deci sa oteenjem sluha ili vida. U mnogim situacijama, tokom nastave i vannastavnih aktivnosti, ona zbog svog naina kominaciranja i prepreka u komunikaciji nisu u mogunosti da prime i prenesu sve informacije koje su vane za razumevanje njihovih potreba za podrkom ali u tome mogu da pomognu njihovi drugovi i drugarice. Naravno, i druge osobe koje dobro poznaju dete u razliitim okolnostima i situacijma mogu da budu ukljuene u proces prikupljanja podataka o detetu. Na primer to moe da budete trener koji poduava dete sportu u ije treninge je dete ukljueno, osoba koja brine o detetu dok su roditelji na poslu, nastavnice/nastavnici iz muzike kole koju dete pohaa. Tokom razliitih susreta i sastanaka prikuplja se veliki broj informacija. Ponekad su spontani razgovori dobar nain prikupljanja podataka. Za najvei broj susreta e vam oblasti pedagokog profila, unapred osmiljena pitanja ili odreeni upitnici biti smernice i okvir za prikupljanje informacija. U Prilogu 6 - Uputstvo 1: Kako izraditi pedagoki profil29, preporueni su pojedini postupci i instrumenti iz Zbirke alatki za planiranje individualizovanog obrazovanja (Britanska Kolumbija, 2009)30 za ta, takoe, moete da se obratite Strunom timu za inkluzivno obrazovanje u vaoj predkolskoj ustanovi/koli.

Kriterijumi dobro prikupljenih podataka o detetu

U praksi esto postoji nedoumica u vezi sa tim koje sve podatke o detetu treba prikupljati i u kom obimu. Naveemo neke kriterijume kojima moete da se rukovodite tokom prikupljanja podataka. Pruaju celovitu sliku detata, sveobuhvatni su treba prikupiti informacije o svim oblastima funkcionisanja deteta o kojima smo ranije govorili. Ovo je veoma vano zato to e samo sveobuhvatni podaci dati dobru osnovu da se u pedagokom profilu precizno navedu detetove snage i potencijali za dalji razvoj i napredovanje, odnosno potrebe za podrkom u svim oblastima. Takoe, kao to smo rekli, oblasti funkcionisanja su meusobno povezane. Podaci o tome kako dete funkcionie u jednoj oblasti dragocene su nam za bolje upoznavanje i razumevanje snaga i slabosti u drugoj oblasti. Ukoliko neko dete ima tekoa u savladavanju gradiva veoma je znaajno da imamo i informacije o tome da li ono razume sloenije verbalne sadraje, da li ima tekoe u samostalnom uenju, da li kod kue neko moe da mu pomogne u uenju ili
29 Material sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete, 2010, autorski tim: Rasio Vanaleinen, Milena Jerotijevi, Snjeana Mre 30 Ibid.

Pedagoki profil
43

ne. Moete u svom odeljenju imati dete koje odbija da pie olovkom, ali da saznate da ima posebno interesovanje za slova i brojeve i poznaje ih, to u porodinom okruenju ispoljava kroz igrice na kompjuteru. Da dete ima tekoe da svoju panju prilagodi u toku aktivnosti i nastave na zadatke, prekida da ih radi posle kraeg vremena i ima tekoe u samostalnom itanju, ali saznajete da kod kue moe da satima pravi ivotinje od plastelina i da uz podrku starijeg brata ita stripove od poetka do kraja. Pojedina deca imaju tekoe u razumevanju duih verbalnih sadraja i/ili u itanju istih, ali nemaju tekoa u savladavanju lekcija ukoliko im neko ita kod kue. Pojedina deca u duem periodu ne prihvataju da u svojim vrtikim grupama uestvuju u aktivnostima u kojima se radi na zadacima u edukativnim knjigama. Meutim, ta ista deca mogu da u porodinim uslovima, na kompjuteru ili sa pojedinim igrovnim sadrajima savladavaju sline ili ak i tee zadatke, moda i samostalno. Konkretni su, pruaju preciznu sliku naina na koji dete funkcionie podaci o funkcionisanju deteta treba da budu verodostojno oslikavanje situacije bez tumaenja. Treba da se precizno navede kojim znanjima i vetinama je dete ovladalo. Na primer, nije dovoljno precizno ako se kae da dete prepoznaje neka slova, treba navesti koja prepoznaje i da li ih prepoznaje u svim situacijama. Ukoliko kaemo da dete pria nerazumljivo, nije dovoljno jasno da li ne moemo nita da razumemo kada govori ili moemo da razumemo ako dete izgovara pojedinane rei, krae reenice ili ga bolje razumemo kada poznajemo sadraj o kome se govori. Ako samo navedemo da dete retko odgovara na pitanja, nedostaju nam informacije o tome u kojim situacijama vie odgovara, a u kojima manje i da li je u okviru nekih predmeta ili oblasti uspenije u tome. Ako kaemo da dete daje odgovore samo na jednostavna pitanja, nije jasno ta se podrazumeva pod tim terminom, na koju vrstu pitanja se misli i na ta se ta pitanja odnose u odreenim aktivnostima, situacijama, oblastima, odnosno predmetima. Takoe, uoptene formulacije, ili one koje su tumaenja odreenih svojstava deteta, ne mogu kasnije da daju preciznu sliku deteta u pedagokom profilu. Na primer, ako za dete kaemo da je nemirno na asu, to moe da znai da periodino ustaje, proeta po uionici i spontano se vraa na svoje mesto i nastavlja da radi. Moe da znai da uenik, ne samo da ustaje, ve i prekida nastavnicu u njenim izlaganjima i rukovoenju asom usmeravajui razgovor na temu koja nije sadraj asa i ne reaguje kada ga zamoli da saeka sa postavljanjem pitanja. Ako kaemo da je dete nemotivisano za uenje, to moramo da potkrepimo informacijama koje nam na to ukazuju (u kojim oblastima/ predmetima i u kojim situacijama se najvie ispoljava i na koji nain, da li smo primetili da u nekim situacijama poinje da ulae dodatan trud u uenju). Ako kaemo da dete voli da je u centru panje, treba opisati na osnovu kog ponaanja to zakljuujemo. Da li to radi na nain koji remeti tok asa i/ili aktivnosti u kojima drugi uestvuju ili kroz ponaanje pokazuje u emu je dobar i oekuje potvrdu od odraslih osoba i vrnjaka? Podaci pruaju informacije o potencijalima, snagama i interesovanjima deteta i o slabostima deteta koje utiu na uenje i uestvovanje u nastavi Ovaj kriterijum se preplie sa kriterijumom da podaci treba da budu sveobuhvatni, o emu smo ve govorili. Meutim, u praksi se esto sreemo sa situacijom da kad se govori o detetovim slabostima esto se samo navede ta dete nije savladalo, ta ne moe da uradi ili se samo navede tekoa u ponaanju. Na primer, ako za dete kaemo da ne ume da ita, 44

to moe da znai da poznaje sva slova ali ih ne povezuje, da je poelo da srie ali da ne razume rei koje je proitalo i sl. Za dete za koje kaemo da ne zna boje to moe da znai da ume da klasifikuje predmete po boji ali ne ume da imenuje boju predmeta, da ne moe da klasifikuje predmete po boji, ili da zna da prepozna boju koju mu imenujemo i pokae predmet koji je te boje ali ne ume da je imenuje kada ga pitamo o tome. Ako za dete kaemo da ima slabu panju tokom asa, to moe da znai da uenik ne prati sadraj na asu sedei mirno u klupi to znamo jer ne moe da uestvuje kada ga ukljuujemo postavljajui mu pitanja o odreenoj temi. S druge strane, to moe da bude dete koje se povremeno ukljuuje u sadraj asa sporadinim i iznenadnim komentarima dok, u meuvremenu, ustaje iz klupe, prilazi drugoj deci i prekida njihove aktivnosti na asu, pregledajui ta imaju od pribora, a sve to unosi nemir na asu. Ovi primeri nam govore da samo detaljan opis i snaga i slabosti deteta, kako se tekoe ispoljavaju u ponaanju i funkcionisanju, ta dete radi uz odreenu vrstu podrke, mogu da nam budu korisna orijentacija da u pedagokom profilu navedemo u kojim je oblastima detetu potrebna podrka u cilju daljeg planiranja koraka podrke. Na primer, ako dete ima tekoe u uenju slova, pisanju, sabiranju u prvoj desetici, uestvovanju u igri sa drugom decom treba opisati na koji nain se to ispoljava. Koja slova dete ne moe da napie, kako se ogledaju tekoe u pisanju, kako sabira u prvoj desetici, da li mu je potrebna podrka konkretnog materijala, uz koje je uspenije, da li brzo naputa igru, da li odbija da uestvuje i uz vae podsticanje, koje igre ga zainteresuju pa ih posmatra iako ne uestvuje itd. Na osnovu podataka moemo da prepoznamo raznovrsnost reagovanja deteta i koliko ponaanje zavisi od okolnosti Ponaanje dece na svim uzrastima, a to moemo da potvrdimo i na osnovu naeg linog iskustva odraslih osoba, se razlikuje u odnosu na okolnosti. To je najizraenije kod dece mlaeg uzrasta, jer na njihovo ponaanje u velikoj meri utie zadovoljenost osnovnih potreba kao to su glad, ispavanost, da li ih neto boli, titi, da li im u nekom trenutku neki sadraj okupira panju. Ona esto nisu u mogunosti da o tome na jasan nain komuniciraju, iskau i takoe, prema prirodi odrastanja, tek ue da odlau svoje potrebe i prilagoavaju svoje ponaanje u odnosu na zahteve spoljanje sredine. Sazrevanjem i uenjem ponaanje se menja ali ipak zavisi od okolnosti i sutuacija u kojima se dete nalazi i prikupljeni podaci treba da nam daju informacije o tome. Na primer, postoje deca ija je panja dobra na poetku aktivnosti u vrtiu/koli, u prepodnevnim aktivnostima ili u toku prve polovine dana u vrtiu/koli, a kasnije imaju tekoe da je usmere na aktivnosti koje se odvijaju. Neka deca teko uspostavljaju kontakte sa svojim vrnjacima u grupi i odeljenju, odnosno u veoj grupi dece, ali u okviru porodine sredine lake uspostavljaju igru sa braom i sestrama ili kada se grupa sastoji od dvoje do troje dece. Ima dece koja ne reaguju na obraanja svojih vrnjaka ali reaguju na obraanja odraslih osoba koje znaju kako da ih podre, na primer koriste i neverbalnu komunikaciju. esto se sreemo sa decom koja ne mogu da se usmere na zadatke u veoj grupi dece u kojoj je amor sastavni deo grupne dinamike, ali u izdvojenom i tihom okruenju uspevaju da se na njih usmere i urade ih. Postoje deca kojoj veliku nelagodnost predstavlja usmeno odgovaranje pred celim odeljenjem, ali e bez tekoa odgovarati na pitanja u pisanom obliku ili kada su nasamo sa svojom nastavnicom.

Pedagoki profil
45

Daju informacije o jakim stranama i preprekama u okruenju koje utiu na uenje i uestvovanje u nastavi Treba da se usmerite samo na prikupljanje onih informacija o porodinom okruenju i okolnostima koje mogu da utiu na uenje deteta i uestvovanje u nastavi, jer ete tako zadrati fokus na planiranju podrke za dete. Na primer, ukoliko u porodici deteta njegovi roditelji ne znaju dovoljno jezik koji se koristi u predkolskoj ustanovi/koli, onda oni ne mogu da pruaju podrku detetu u toj oblasti i podrka mora da se realizuje u vrtiu/koli. Ukoliko dete ivi u nedovoljno stimulativnoj sredini (zbog veoma tekih socio-ekonomskih uslova i siromatva porodice ili zbog toga to dete ivi u domu) to e verovatno uticati na to da dete u tim okolnostima nee moi da dobije punu podrku u uenju i proirivanju znanja i interesovanja tako da emo planirati podrku u samoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi u tim oblastima. Postoje roditelji koji su veoma upoznati sa specifinostima i tekoama u funkcionisanju njihove dece koja imaju odreene smetnje i tokom razvoja deteta su sami, ili u saradnji sa drugim osobama, planirali i realizovali podrku. To e sigurno uticati na to da njihovo dete postie bolje rezultate u uenju i uestvovanju u nastavi. Postoje deca koja ive u uslovima koji dovode do takvih emocionalnih i psiholokih trpljenja da to sigurno utie i na njihovo ponaanje i obrazovanje (na primer, deca iz porodica u kojima postoji porodino nasilje, deca koja su rtve zlostavljanja i zanemarivanja, deca sa smetnjama i bez smetnji koja ive u ustanovama socijalne zatite). Prepoznaju se izvori i nain prikupljanja podataka Veoma je vano da znate i navedete izvore od kojih ste dobili i prikupili odreene podatke i na koji nain.

46

Smernice za prikupljanje podataka

Evo i nekih konkretnih smernica koje, pored oblasti u okviru tabele za pedagoki profil, mogu da vam pomognu u prikupljanju informacija za pedagoki profil deteta.

Predkolska ustanova
Odnos prema vrtiu - U kakvom raspoloenju dete dolazi u vrti? Kako se ponaa u situacijama dolaska i odlaska iz vrtia? Da li voli da ide u vrti i kako to pokazuje? Kako se osea u vrtiu i kako se to ispoljava? Samostalnost Oblaenje i svlaenje, obuvanje, higijenske navike, hranjenje (ta dete moe da obavi samo, za ta mu je potrebna podrka i koja); kretanje po vrtiu, u okruenju vrtia i irem okruenju (koliko je samostalno, da li ume da se uva opasnosti, ponaanje u saobraaju i sl.); kako koristi materijal, pribor za rad/aktivnosti (koliko je samostalno, za ta mu je potrebna podrka i koja)? Igra u spoljanjem prostoru, u prostoru vrtia i kod kue - Da li se igra samo ili sa drugom decom i na koji nain? Koje su to igre (aktivnosti) u kojima dete uestvuje i na koji nain? ta je specifino u tim igrama/aktivnostima? Koja su mu interesovanja i sklonosti? Uee u programskim aktivnostima - Kako i u kojoj meri uestvuje u razliitim oblastima/aktivnostima? Koju vrstu aktivnosti moe da zapone da radi, odnosno da radi samo? Za obavljanje kojih vrsta aktivnosti je potrebna podrka i koja? Za koje aktivnosti je potrebno prilagoditi instrukciju, nain poduavanja? Odnos sa drugom decom - Da li inicira kontakte, igre i na koji nain? Da li se prikljuuje zapoetim igrama, aktivnostima i u kojim? Da li prihvata iniciranje kontakta, igre od strane druge dece? Kakav je kvalitet odnosa/druenja sa vrnjacima u vrtiu i izvan vrtia i kako se to ispoljava? Odnos sa vaspitaicama/vaspitaima - Kakva je komunikacija sa vaspitaicama? Da li dete inicira kontakt i na koji nain? Da li prihvata i reaguje na iniciranje kontakta od strane vaspitaica? Da li razume, reaguje na instrukcije koji se odnose na grupu dece? Kako reaguje na naloge koji se odnose na pravila u grupi, odlaganje ili uskraivanje odreenog ponaanja? Da li je posebno vezan za neku vaspitaicu ili za neku drugu osobu iz okruenja vrtia?

Pedagoki profil
47

kola
Odnos prema koli - U kakvom raspoloenju dolazi u kolu i kakvo je raspoloenje tokom trajanja nastave, kako se to ispoljava? Da li voli da ide u kolu, kakav je odnos prema koli i kako se to ispoljava? ta najvie voli da radi u koli? Samostalnost Oblaenje, svlaenje, obuvanje, higijenske navike, hranjenje (samostalnost, nain obavljanja, za ta mu je potrebna podrka i koja); kretanje po koli, u kolskom i irem okruenju (koliko je samostalno, da li ume da se uva opasnosti, da li, na primer, moe bez pratnje odraslih da ode u prodavnicu, ponaanje u saobraaju i sl.); dolazak i odlazak iz kole (da li dolazi samo ili uz pratnju i podrku i koju); pripremanje i korienje knjiga i pribora za rad (koliko je samostalno; prilagoavanje pravilima ivota i rada u odeljenju, koli, nain na koji se to ispoljava). Slobodno vreme i igra u spoljanjem prostoru i u prostoru kole - Da li se igra samo ili sa drugom decom i na koji nain? Koje su to igre (aktivnosti) u kojima dete uestvuje i na koji nain? ta je specifino u tim igrama/aktivnostima? Koja su njegova interesovanja i sklonosti? U koje je aktivnosti dete ukljueno van kole (na primer da li trenira neki sport, ima li neki hobi i koji). Uee u nastavnim aktivnostima - Koja znanja i vetine je dete usvojilo a u okviru kolskih predmeta? Kako i u kojoj meri uestvuje u razliitim oblastima/ predmetima? Koju vrstu zadataka/aktivnosti moe da zapone da radi, odnosno da radi sam/a? Za obavljanje kojih vrsta zadataka/aktivnosti mu je potrebna podrka i koja? Na koji nain, kojom vrstom procene najbolje ispoljava svoja znanja i vetine a koja za njega predstavljaju tekou? Za koje predmete je potrebno prilagoditi instrukciju, nain poduavanja? Odnos sa drugom decom - Da li inicira kontakte, igre i na koji nain? Da li se prikljuuje zapoetim igrama, aktivnostima i kojim? Kakav je kvalitet odnosa/druenja sa vrnjacima u koli i van kole i kako se to ispoljava? Da li se drui sa decom iz kole i izvan kolskog okruenja (roendani i sl.)? Odnos sa nastavnicama - Kakva je komunikacija sa nastavnicama? Da li inicira kontakt i na koji nain? Da li prihvata i reaguje na iniciranje kontakta od strane nastavnica? Da li razume, reaguje na instrukcije koji se odnose na celo odeljenje, grupu? Kako reaguje na naloge koji se odnose na pravila u odeljenju, koli ili odlaganje ili uskraivanje odreenog ponaanja? Da li je posebno vezano za neku nastavnicu ili za neku drugu osobu iz kolskog okruenja? U obrazovnoj praksi se sreemo i sa decom koja ispoljavaju odreene tekoe u ponaanju. Da biste dobro planirali podrku neophodno je da procenite i opiete kada, u kojim se situacijama to ponaanje najee javlja, ta prethodi tom ponaanju i ta utie da se to ponanje ublai ili zaustavi. Da bismo to uradili nekada e vam biti potreban period praenja i posmatranja ponaanja deteta kao i upoznavanje sa njegovim ponaanjem u situacijama u kojima niste prisutni nego ete podatke prikupiti od drugih osoba. 48

Pedagoki profil prvi dokument u planiranju podrke za dete

Kada prikupite sve potrebne podatke o detetu treba da pristupite pisanju pedagokog profila kao prvog dokumenta u planiranju podrke za dete. On treba da bude precizna, potpuna i sveobuhvatna slika deteta. Pedagoki profil takoe treba da bude koncizan, to znai da ete iz obimnih podataka koje ste prikupili izdvojiti one podatke koji na levoj strani pedagokog profila govore o jakim stranama i interesovanjima deteta, a na desnoj o potrebnoj podrci. Pedagoki profil, s jedne strane, ne treba da sadri dugake opise funkcionisanja deteta a, sa druge strane, treba da sadri precizne informacije koje nam daju sliku deteta. Na levoj strani, u okviru datih oblasti, treba da navedete: ta je dete nauilo, njegova steena znanja i vetine njegova interesovanja na koji nain uspeva da ostvari kontakte sa vrnjacima i odraslima i prilagoava se i uestvuje u razliitim socijalnim situacijama i sredinama na koji nain dete komunicira sa drugima kao i o razliitim nainima i sredstvima komunikacije koje koristi koliko je samostalan u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i obaveza u predkolskoj ustanovi/koli i porodinoj sredini, odnosno sredini u kojoj ivi i boravi okolnostima u kojima dete ivi a mogu da utiu na njegovo napredovanje i uenje

Na desnoj polovini treba da navedete, u okviru datih oblasti, sve potrebe za podrkom deteta. Ne treba da budete obeshrabreni time da li ete odmah na dobar nain formulisati potrebe za podrkom. Rukovodite se time da budete precizni jer ete samo na taj nain moi kasnije da planirate konkretne korake podrke. Na primer, ukoliko za dete u predkolskoj ustanovi napiete da mu je potrebna direktna podrka da se prikljui i uestvuje u programskim aktivnostima sa edukativnim knjigama, moi ete da planirate korake podrke (direktna podrka vaspitaice ili vrnjaka i kada i na koji nain e ta podrka moi da se realizuje u grupi). Ukoliko vae dete radi domae zadatke samo kada se u koli zapie ta treba da radi, moete da planirate dalje korake podrke (na primer posebna sveska za zapisivanje, zadatak da on sam zapie, ukljuivanje vrnjaka u podrku da zapie ili oznai). Nije dovoljno da napiemo da mu je potrebna podrka da zapamti ta ima za domai zadatak, ve i da zapie. Ukoliko je dete neuspeno u pisanju reenica po diktatu pisanim slovima (iako je savladao da pie pojedinana), a uspean je u pisanju reenica po diktatu tampanim slovima, od preciznog definisanja u emu mu je potrebna podrka zavisi planiranje narednih koraka podrke. Nije dovoljno da napiemo da mu treba podrka u pisanju po diktatu ve da mu je potrebna podrka u pisanju po diktatu pisanim slovima, na primer, kraih rei.

Pedagoki profil
49

Jezik koji se koristi u pedagokom profilu treba da bude jasan svima koji uestvuju u planiranju i realizaciji podrke za dete a to su svakako i roditelji deteta. Treba izbegavati strunu terminologiju. Moete da se rukovodite kriterijumom da bude jasan i razumljiv i za onoga ko ne poznaje to dete. To je najbolji nain da postignete da i u toku samog prikupljanja informacija sa vae strane i od drugih osoba na razumljiv nain opisujete dete.

Prioriteti
Kada ste procenili i napisali sve potrebe za podrkom deteta u datim oblastima treba da procenite koje potrebe za podrkom, u okviru kojih oblasti, su prioritetne. Najee neete moi da radite, da planirate svu potrebnu podrku za koju ste procenili da je potrebna i zbog toga je vano da odredite prioritete. U odreivanju prioriteta moete da se rukovodite procenom u emu prvo treba da posignete promenu (u kojoj oblasti, predmetu) bez ega dete ne moe dalje da napreduje u uenju i uestvovanju u nastavi i kolskom ivotu, odnosno aktivnostima u vrtiu, u odreenoj oblasti i/ili u drugim oblastima. Na kraju tabela za izradu pedagokog profila postoji odreeno mesto. I na kraju, da podsetimo, na osnovu pedagokog profila se planira podrka ija realizacija i uspenost se kasnije prati i procenjuje. Sve to ukazuje da pedagoki profil mora da bude u pisanom obliku, da bude jasan svima koji uestvuju u podrci detetu i moraju da imaju sve vane informacije. Jednom napisan pedagoki profil se menja i dopunjuje novim informacijama. Takoe, vano je da ne zaboravimo da jedan primer pedagokog profila damo i roditeljima/starateljima deteta.

50

Individualni obrazovni plan

Autorka: Sneana Lazarevi

Individualni obrazovni plan

Sva deca u nekom periodu, za neku oblast ili predmet ili neki nain uenja i usvajanja novog sadraja i novih vetina, zahtevaju dodatnu podrku i prilagoavanje u pristupu svih osoba koje sa njima rade, odnosno ive, u komunikaciji i radu sa njima. Prilagoavanje i strategije koje koristimo da bismo olakali i podrali uenje i napredovanje jednog deteta, esto su korisni i olakavaju svoj ostaloj deci u grupi/ odeljenju, koja nemaju tekoe u uenju i komunikaciji, da bre ili lake ue ili pokau ta su nauila i ime su ovladala. Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu IOP) e kao zvanini pisani dokument biti potreban za jako mali broj dece, ako smo u odnosu na dobro poznavanje deteta kome je potrebna dodatna podrka (jasan, sveobuhvatan i detaljan pedagoki profil) i odeljenja u kojem predajemo, svakodnevno, kroz redovne pripreme za as prilagoavali i koristili razliite metode, oblike rada, vizuelna pomagala i slina prilagoavanja, koji olakavaju i otklanjaju prepreke za uenje i uestvovanje na asu. Sa druge strane, ako ne poznajemo i ne uvaavamo specifinosti naih uenika i ako ne primenjujemo razliite naine, oblike i sredstva za uenje, onda ni IOP nee doprineti da se unaprede uslovi za uenje i razvoj. tavie, IOP e kao dokument postati ono ega se svi najvie plaimo, a to je popunjavanje dodatne dokumentacije, odnosno, zahtevae poseban, dodatan, individualni rad sa detetom kojim smo optereeni pored rada sa ostalom decom u odeljenju. IOP je instrument za planiranje i praenje koji treba da omogui uenje i napredovanje svakog pojedinanog deteta. Ako dobro poznajemo decu u naem odeljenju, ukljuujui i decu koja imaju potrebe za dodatnom podrkom u obrazovanju, IOP e nam omoguiti da svakog dana i na svakom asu podrimo njihovu individualnost i razliitost. Na taj nain, planirajui asove tako to uzimamo u obzir i IOP za pojedinanu decu, umesto predavanja i nastavnih jedinica na fokus postaje uenje i napredovanje svakog deteta to je i cilj obrazovanja.

Individualni obrazovni plan

53

IOP je pisani dokument kojim se planira dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju deteta. Da bi se ta podrka planirala na pravi nain, neophodno je dobro poznavati dete, njegove snage i potrebe za podrkom zapravo, neophodno je napisati precizan i iscrpan pedagoki profil, o emu je bilo rei u prethodnom poglavlju. Podsetiemo se ovde da se veina oblasti u pedagokom profilu odnosi na neakademske vetine (4 od 5). To je zato to su pedagoki profil31 i oblasti koje se u njemu opisuju vezani za ostvarivanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja32.
31 Kako izraditi pedagoki profil: Uputstvo 1 sa nacionalne obuke za kole Inkluzivno obrazovanje i individualni obrazovni planovi, Ministarstvo prosvete Republike Srbije, autorski tim: Raisa Vanlinen, Milena Jerotijevi, Snjeana Mre, 2010. godina 32 ZOSOV, l. 5

Opti ishodi su znanja i vetine koje dete treba da usvoji tokom kolovanja, koji se obezbeuju ukupnim obrazovno-vaspitnim procesom na svim nivoima obrazovanja, kroz sve oblike rada33. Zakon neakademske vetine prepoznaje kao podjednako vane, jer one doprinose uenju, tj. usvajanju akademskih znanja. Da bi dete uilo i bilo u stanju da naueno pokae, moramo kod deteta razvijati samostalnost, socijalne i komunikacijske vetine, mora da ui da radi u grupi, da usvaja pravila kolskog ivota. Sve ove vetine su povezane i razvoj jedne utie na razvoj ostalih. Prema tome, prioritetne oblasti koje se definiu na kraju izrade pedagokog profila vane su za sveukupni razvoj deteta, ukljuujui i sticanje akademskih znanja. Kod odreivanja prioriteta treba uvek imati u vidu opte standarde na osnovu kojih su i pravljene oblasti za izradu pedagokog profila. Kada su u pitanju deca sa ozbiljnijim problemima u komunikaciji ili socijalnom razvoju, moe se dogoditi da prioriteti budu upravo razvoj ovih vetina, a ne uenje pojedinih nastavnih jedinica. To ne treba da vas plai jer e usvajanje ovih znanja doprineti i uenju pojedinih akademskih znanja nastavnih jedinica. Cilj obrazovanja nije samo usvajanje gradiva, nastavnih jedinica, ve je priprema za ivot i rad, ostvarivanje ivotnih uloga svakog pojedinanog deteta i mlade osobe. Naa uloga je da odgovorimo na njihove potrebe za podrkom u obrazovanju da bi se ti ciljevi ostvarili. IOP se pie za jedno dete, za njegovu obrazovnu situaciju i proistie iz njegovog pedagokog profila. S tim u vezi, mora se naglasiti da ne postoji IOP za odreenu dijagnozu. Kao to se deca tipinog razvoja veoma razlikuju meu sobom, takav je sluaj i sa decom koja imaju odreene tekoe, smetnje u razvoju ili invaliditet. Ukoliko smo upoznati sa dijagnozom deteta to nam moe donekle pomoi u planiranju strategija podrke34 ali, uvek treba imati na umu da gotov recept za obrazovanje odreene grupe dece ne postoji. Otuda re individualni u sintagmi individualni obrazovani plan. Ta re ne oznaava i individualni rad sa detetom, to je esta zabluda. Zapravo, lanom 9. Pravilnika o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje izriito je propisano da se IOP pre svega ostvaruje u okviru zajednikih aktivnosti u grupi predkolske ustanove, odnosno u odeljenju kole, tj. da vaspita i nastavnik pri planiranju svog rada u grupi, odnosno odeljenju, ukljuuje mere i aktivnosti predviene IOP-om. O ovome e biti vie rei u daljem tekstu. Do sada je vie puta reeno da je veoma vano svakom detetu, a naroito deci sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom pruiti podrku. ta to zapravo znai? Podrka je bilo koja adaptacija ili modifikacija sa ciljem da se obezbedi to bolja ukljuenost deteta u obrazovni proces.
33 ZOSOV, l. 5 34 Strategije za poduavanje uenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, priredile Raisa Venalainen, Milena Jerotijevi, Ministarstvo prosvete Republike Srbije 2010.

54

Ona se odnosi na: Fiziku sredinu (gde se ui) Nastavni plan i program (ta se ui) Nastavna pomagala i materijale (iz ega se ui) Metode rada (kako se ui) Raspored aktivnosti (kada se ui) Strunjake koji realizuju program kole (ko ih ui) Nain provere znanja (kako se proverava ta je naueno)35

Kada dobro poznajemo dete, kada smo prikupili sve vane podatke o njegovom funkcionisanju, kada smo napisali dobar, iscrpan i precizan pedagoki profil i utvrdili prioritetne oblasti u kojima mu je potrebna podrka bie nam mnogo lake da planiramo potrebnu podrku za konkretno dete.

Prvi korak individualizacija, odnosno otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka

Kako Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, u lanu 4. navodi, prvi korak je da detetu pruimo potrebnu podrku kroz individualizovan pristup (otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka). Otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka (individualizovan nain rada) ostvaruju se putem: 1) prilagoavanja prostora i uslova u kojima se odvija aktivnost u predkolskoj ustanovi, odnosno nastava u koli (otklanjanje fizikih barijera, osmiljavanje dodatnih i posebnih oblika aktivnosti, izrade posebnog rasporeda aktivnosti itd); 2) prilagoavanja metoda rada, nastavnih sredstava i pomagala i didaktikog materijala, a posebno prilikom uvoenja novih sadraja, naina zadavanja zadataka, praenja brzine i tempa napredovanja, naina usvajanja sadraja, provere znanja, organizacije uenja, postavljanja pravila ponaanja i komunikacije36. Planirane mere za otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka (individualizovan nain rada) u ustanovi, upisuju se u Obrazac 1 koji je sastavni deo Pravilnika. To e biti osnova i potvrda za procenu da je za pojedine uenike neophodno da se obrazuju prema IOP-u, da im je potreban naredni nivo podrke, prilagoen ili izmenjen IOP, o emu e se kasnije govoriti.
35 Materijal iz akreditovanog programa - Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni individualnih vaspitno-obrazovnih programa, Inicijativa za inkluziju VelikiMali 36 Pravilnik, l. 4

Individualni obrazovni plan

55

OBRAZAC 1:

PLANIRANE MERE OTKLANJANJA FIZIKIH I KOMUNIKACIJSKIH PREPREKA (INDIVIDUALIZOVANI NAIN RADA) U PREDKOLSKOJ USTANOVI, ODNOSNO KOLI

Procena potreba za podrkom Mere/vrste podrke Potrebne mere/ vrste podrke (za koje aktivnosti, odnosno predmete/ oblasti) Kratak opis mere/vrste podrke i svrha tj. cilj pruanja podrke Realizuje i prati (ko, kada)

Prilagoavanje metoda, materijala i uila (mere individualizacije) Prilagoavanje prostora/uslova u kojima se aktivnosti, odnosno uenje odvija (npr. otklanjanje fizikih barijera, specifina organizacija i raspored aktivnosti i sl.) Izmena sadraja aktivnosti i ishoda u vaspitnoj grupi, odnosno sadraja uenja i standarda postignua obrazovanja Ostale mere podrke (ukoliko ih ima, navesti)

56

Vrste IOP-a
lan 5. Pravilnika kae da IOP moe da se donese za deo ili celokupan predkolski program, a u koli za deo ili oblast u okviru nastavnog predmeta, jedan nastavni predmet, grupu nastavnih predmeta ili za sve sadraje, odnosno nastavne predmete za razred koji uenik pohaa, kao i za vannastavne aktivnosti. U lanu 7. definiu se tri vrste individualnih obrazovnih planova: po prilagoenom programu kojim se planira prilagoavanje prostora i uslova, metoda rada, udbenika i nastavnih sredstava po izmenjenom programu gde se, osim neophodnih, gore navedenih prilagoavanja, planira i prilagoavanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja, prilagoavanje posebnih standarda postignua uenika u odnosu na propisane standarde obogaen i proiren program koji se primenjuje za uenike sa izuzetnim sposobnostima. Donoenju IOP-a sa izmenjenim programom prethodi donoenje, primena i vrednovanje IOP-a sa prilagoenim programom, kao i miljenje Interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu i ueniku. Prema tome, izmeni standarda, odnosno smanjivanju sadraja onoga to dete ui, moraju da prethode svi ve nabrojani koraci. Za vie informacija, pogledajte Dodatak 1: Vrste podrke u obrazovanju37. Saradnja i timski rad su osnov dobrog planiranja i adekvatne podrke za decu. To je vano i zbog meusobne razmene informacija svih ljudi koji dolaze u kontakt i rade sa detetom. Neki nastavnici e se ree susretati sa uenikom i nee imati prilike da ga dobro upoznaju. Zato e za njih biti kljune informacije koje mogu da dobiju od kolega koji su u svakodnevnom kontaktu sa njim, koji su lanovi tima za pruanje dodatne podrke detetu (tzv. mali IOP tim), odnosno koje mogu proitati iz pedagokog profila uenika. Moda e biti neophodno koristiti i druge prikupljene podatke koji se ne nalaze u pedagokom profilu. U poetku ete se moda oseati nesigurno, ali najvanije je da primenjujete pravila planiranja i praenja planirane podrke. Kada kontinuirano procenjujemo napredovanje uenika, to je sastavni deo obrazovanja uenika po IOP-u, mi u kontinuitetu prilagoavamo i na rad i menjamo ga u odnosu na potrebe za podrkom naih uenika.

Individualni obrazovni plan

37 Materijal sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete, 2010, autorski tim: Raisa Vanaleinen, Milena Jerotijevi, Snjeana Mre

57

Kada se pravi IOP38

Vi ve imate iskustva u primenjivanju individualizovanog pristupa uenicima u svom svakodnevnom radu, kada umesto da diktirate pitanja na kontrolnom vi deci podelite ta pitanja odtampana, naroito onoj deci koja imaju tekoe sa pisanjem i diktatom; kada za odreenu grupu dece pripremite test sa pitanjima u kojima se odgovori daju zaokruivanjem biranjem jednog od vie ponuenih odgovora; kada pripremate posebne radne listove sa zadacima za decu koja imaju tekoe u praenju nastave iz bilo kog razloga; kada im prilagoavate domae zadatke; kada omoguavate detetu da odgovara samo usmeno jer mu je teko da se pisanim putem izraava ili obrnuto.

Zato je i kada neophodno pisati IOP?

Kako i Pravilnik to definie39, uvek nam je kriterijum uspenost deteta kada i pored pruene podrke kroz mere individualizacije, dete ne ostvaruje opte i posebne standarde obrazovanja i vaspitanja, potrebno je preciznije planirati ciljeve, aktivnosti i vrstu podrke. Tako dolazimo do dokumenta koji se izrauje timski, gde su uloge svih lanova tima precizno definisane i time se stvaraju uslovi za napredovanje deteta i uenje. IOP se moe napisati uvek kada utvrdimo da je detetu potrebna ova vrsta podrke u obrazovanju, npr: Inicijalni pred polazak u kolu (u postupku ispitivanja deteta upisanog u kolu, kola moe da utvrdi potrebu za donoenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrkom za obrazovanje40. Naime, za odreen broj dece ve prilikom upisa bie oigledno da e im biti potreban veoma visok nivo podrke). Kada se utvrdi potreba za tim (... ako prethodno prilagoavanje i otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka nisu dovele do ostvarivanja optih ishoda obrazovanja i vaspitanja ... 41) Kada se dete premeta u novo obrazovno ili ivotno okruenje (npr, polazi u prvi razred, peti razred, prvi razred srednje kole, preseli se u drugu kolu, promeni se uitelj ili razredni stareina, predmetni nastavnik...) Nakon izvesnog vremena IOP se procenjuje i revidira (IOP se vrednuje prema unapred utvrenoj dinamici i prema ukazanoj potrebi, i to, u prvoj godini primene najmanje tromeseno, a u svim narednim godinama na poetku svakog polugodita, odnosno radne godine42). Ukoliko tokom procesa vrednovanja utvrdimo da dete nije
38 Akreditovan program -Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni individualnih vaspitno-obrazovnih programa, Inicijativa za inkluziju VelikiMali 39 IOP je pismeni dokument ustanove, kojim se planira dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju deteta, odnosno uenika ako prethodno prilagoavanje i otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka nisu dovele do ostvarivanja optih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno do zadovoljavanja obrazovnih potreba uenika sa izuzetnim sposobnostima, Pravilnik, l. 5 40 ZOSOV, l. 98, stav 6 41 Pravilnik, l.5, stav 1 42 Pravilnik, l. 11, stav 3

58

ostvarilo predviene ciljeve potrebno je ozbiljno razmisliti da li su ciljevi bili nerealni za njega, ili detetu nije pruena odgovarajua podrka da bi te ciljeve dostiglo. IOP je dobar samo ako aktivnosti i vrste podrke navedeni u njemu vode ka ostvarivanju predvienih ciljeva. Stoga, kada i pored postojanja IOP-a dete ne napreduje, potrebno ga je izmeniti. To se moe raditi prema unapred predvienoj dinamici, ali i u svakom trenutku kada se proceni da je to neophodno. Isto tako, bilo bi pogreno drati se predvienih ciljeva i vremenskih rokova zapisanih u IOP-u ako vidimo da dete napreduje bre od oekivanog, pa ekati da proe celo tromeseje ili polugodite da bi se neophodne izmene napravile.

Procedure i uloge
Struni tim za inkluzivno obrazovanje
U svakoj koli u kojoj ima uenika sa smetnjama u razvoju, direktor obrazuje struni tim za inkluzivno obrazovanje43. Zakonom nije blie utvren sastav niti broj lanova ovog tima, ali u praksi, najee su lanovi struni saradnici, u velikom broju ustanova direktori, kao i nastavno osoblje koje ima najvie iskustva u ovoj oblasti. Struni tim za inkluzivno obrazovanje koordinira sve aktivnosti u ustanovi koje se odnose na obrazovanje dece kojima je potrebna dodatna podrka. Izmeu ostalog, ovaj tim: moe da podnese predlog za utvrivanje prava na IOP44, predlae lanove tima za pruanje dodatne podrke detetu direktoru ustanove45 napisan IOP dostavlja Pedagokom kolegijumu na usvajanje46 daje saglasnost na odluku pedagokog kolegijuma o daljoj primeni, izmenama i dopunama IOP-a ili prestanku potrebe za IOP-om, a na osnovu vrednovanja IOP-a47. Ipak, vano je naglasiti da Struni tim za inkluzivno obrazovanje nije neposredno zaduen za pisanje IOP-a.

Individualni obrazovni plan

Predlog za utvrivanje prava na IOP

Pravo na IOP ima dete i uenik koji ima potrebu za dodatnom podrkom u obrazovanju i vaspitanju zbog tekoa u pristupanju, ukljuivanju, uestvovanju ili napredovanju u vaspitno-obrazovnom ili obrazovno-vaspitnom radu, ako te tekoe utiu na ostvarivanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja, a naroito ako dete, odnosno uenik: 1. ima tekoe u uenju (zbog specifinih smetnji uenja ili problema u ponaanju i emocionalnom razvoju);
43 ZOSOV, L. 66 44 Pravilnik, l. 6 45 Pravilnik, l. 8 46 Pravilnik, l. 8 47 Pravilnik, l. 10

59

2. 3.

4.

ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motorike, ulne, intelektualne ili viestruke smetnje ili smetnje iz spektra autizma); potie, odnosno ivi u socijalno nestimulativnoj sredini (socijalno, ekonomski, kulturno, jeziki siromanoj sredini ili dugotrajno boravi u zdravstvenoj, odnosno socijalnoj ustanovi); iz drugih razloga ostvaruje pravo na podrku u obrazovanju48.

Pravo na prilagoen i obogaen nain obrazovanja po IOP-u ima i uenik sa izuzetnim sposobnostima koji stie osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje. U ovom priruniku, neemo se baviti obogaenim IOP-om, ali je vano naglasiti da se svi principi i koraci koji e biti opisani primenjuju i na tu vrstu individualnog obrazovnog plana. Kao to je ve reeno, predlog za utvrivanje prava na IOP podnosi struni tim za inkluzivno obrazovanje, a na osnovu procene potreba za IOP-om koju moe da daje vaspita, nastavnik, struni saradnik, ili roditelji/staratelji deteta, odnosno uenika. Ukoliko roditelji nisu predlagai, ustanova je duna da ih pisanim putem obavesti o tome49. esto se dogaa da se ova vana obaveza obrazovnih ustanova ne izvrava. Ovom prilikom treba naglasiti koliko je znaajno razvijati atmosferu uvaavanja i saradnje izmeu roditelja i kole. Jedan od naina da se to postigne jeste i obavetavanje roditelja o svim vanim koracima i postupcima vezanim za obrazovanje njihovog deteta. Kada se roditelji obavetavaju o tome da je izvrena procena potreba za IOP-om za njihovo dete potrebno je to uraditi jednostavnim razumljivim jezikom, uz obrazloenje zato je to potrebno, kao i uz navoenje svih prethodnih postupaka i koraka koje je kola preduzela, a do sada nisu dale dovoljno rezultata: Izraen pedagoki profil (roditelji su ve obaveteni o tome jer su verovatno uestvovali u njegovoj izradi, odnosno prikupljanju informacija i ve tada im je bilo potrebno pojasniti zato se profil pie, odnosno da je to u cilju prilagoavanja obrazovno-vaspitnog rada, odnosno da bi detetu bila pruena neophodna dodatna podrka) Plan prilagoavanja (individualizacije rada) Evaluaciju plana prilagoavanja i postignua uenika Svakako, poeljno je nakon toga pozvati roditelje u kolu i dodatno im pojasniti ta tano znai donoenje IOP-a, zbog ega je potrebno da se njihovo dete obrazuje po IOP-u i kakve e to efekte imati na njegovo obrazovanje. Roditelj nakon toga potpisuje saglasnost. Ukoliko roditelj ne potpie saglasnost na izradu IOP-a, kola nastavlja sa merama individualizacije50. Zato je veoma vano ostvariti dobru saradnju sa njima da bi dete dobilo adekvatnu podrku. Pri tome treba imati na umu da su roditelji esto neobaveteni o tome kakve su posledice obrazovanja po IOP-u, boje se da e dete na neki nain biti obeleeno, da nee moi da nastavi kolovanje, ili da e to imati neke druge posledice. Stoga treba uloiti dodatni napor da se sa roditeljima razjasne sve nedoumice. 60
48 Pravilnik, l. 2 49 Pravilnik, l. 6 50 Pravilnik, l. 6, stav 6

SAGLASNOST RODITELJA, ODNOSNO STARATELJA NA IOP

Predlaga za izradu IOP-a: Ime i prezime deteta/uenika za koga se predlae IOP: Vaspitna grupa/razred-odeljenje: Ime i prezime roditelja/staratelja: Obrazloenje predloga: (ako je predkolska ustanova, odnosno kola, podnosilac predloga, prilae dokaze o prethodno preduzetim merama individualizacije obrazovno- vaspitnog rada) IOP izrauje tim ustanove u sastavu: Naziv predkolske ustanove, odnosno kole:

Sedite predkolske ustanove, odnosno kole: Naziv objekta predkolske ustanove, odnosno izdvojenog odeljenja kole: IOP se izrauje za radnu/kolsku godinu: Direktor predkolske ustanove, odnosno kole potpis, datum i peat:

Individualni obrazovni plan

Saglasnost roditelja, odnosno staratelja za izradu IOP-a: Saglasan: Datum: Nije saglasan:

61

Ukoliko roditelji i dalje ne ele da daju saglasnost na izradu IOP-a, oigledno je da morate razmisliti o uvoenju dodatnih i novih vrsta podrke kroz mere individualizacije jer, bez obzira na to to se roditelji nisu sloili sa izradom IOP-a, kola treba da ovim merama omogui detetu uenje i napredovanje.

Tim za pruanje dodatne podrke detetu

Nakon svih prethodno opisanih koraka i davanja saglasnosti za izradu IOP-a od strane roditelja/staratelja, direktor kole formirae tim za pruanje dodatne podrke detetu. lanovi tog tima definisani su lanom 77. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i lanom 8. Pravilnika. Obavezni lanovi tima su: vaspita (ako je dete u vrtiu), uitelj ili razredni stareina (ako je dete upisano u kolu) struni saradnik roditelji Sem njih, u tim je mogue ukljuiti, prema potrebi i: pedagokog asistenta strunjaka van ustanove koji dobro poznaje dete (na primer, strunjaci koji su sa detetom radili u zdravstvenim ustanovama ili organizacijama civilnog drutva koje pruaju razliite servise podrke, strunjaci koji su sa detetom radili tokom prethodnog nivoa obrazovanja), na predlog roditelja. Ovaj tim izrauje, odnosno pie IOP za dete. Roditelj/staratelj nakon izrade IOP-a daje saglasnost za sprovoenje IOP-a. Uvek je vano da svi lanovi tima imaju svoj primerak napisanog IOP-a, pa tako i roditelji, kako bi mogli da se podsete i prate ta je sve planirano i dogovoreno, ali i realizaciju ciljeva. Primena IOP-a poinje nakon to on bude usvojen od strane Pedagokog kolegijuma ustanove.

Obrasci
Uz Pravilnik, kao njegov sastavni deo, objavljeni su i obrasci. U obrazac 2A (Predkolska ustanova) i 3A (kola) unose se lini podaci o detetu, i nije potrebno dodatno pojanjavati njihov sadraj. Sa obrascima 2B i 3B ve ste se upoznali u poglavlju koje se bavilo pedagokim profilom deteta/uenika. Sam individualni obrazovni plan unosi se u obrazac 2C (predkolska ustanova) i 3C (kola).

62

C. Plan aktivnosti predkolska ustanova

Aktivnost/oblast: Koraci/Aktivnosti: Cilj (oekivana promena): Ukupno trajanje: Realizatori Uestalost i trajanje Ishod/oekivana promena i kako e se ona proceniti

1. 2. 3. Aktivnost/oblast: Koraci/Aktivnosti: Cilj (oekivana promena): Ukupno trajanje: Realizatori Uestalost i trajanje Ishod/oekivana promena i kako e se ona proceniti

1. 2. 3. Aktivnost/oblast: Koraci/Aktivnosti: Cilj (oekivana promena): Ukupno trajanje: Realizatori Uestalost i trajanje Ishod/oekivana promena i kako e se ona proceniti

1. 2. 3.
Napomena: plan aktivnosti izrauje se za svaku identifikovanu prioritetnu oblast ili predmet

Individualni obrazovni plan

Datum izrade IOP-a: Datum sledeeg sastanka za reviziju/evaluaciju IOP-a: lanovi/ce IOP tima (potpisi): struni saradnik ________________________ roditelj/staratelj ________________________ vaspita ________________________ Koordinator/odgovorna osoba za realizaciju IOP-a (potpis): ____________________________

63

C. Plan aktivnosti - kola

Predmet/oblast: Koraci/Aktivnosti: Cilj (oekivana promena): Ukupno trajanje: Realizatori Uestalost i trajanje Ishod/oekivana promena i kako e se ona proceniti

1. 2. 3. Predmet/oblast: Koraci/Aktivnosti: Cilj (oekivana promena): Ukupno trajanje: Realizatori Uestalost i trajanje Ishod/oekivana promena i kako e se ona proceniti

1. 2. 3. Predmet/oblast: Koraci/Aktivnosti: Cilj (oekivana promena): Ukupno trajanje: Realizatori Uestalost i trajanje Ishod/oekivana promena i kako e se ona proceniti

1. 2. 3.
Napomena: plan aktivnosti izrauje se za svaku identifikovanu prioritetnu oblast ili predmet

64

Datum izrade IOP-a: Datum sledeeg sastanka za reviziju/evaluaciju IOP-a: lanovi/ce IOP tima (potpisi): struni saradnik ________________________ roditelj/staratelj ________________________ uitelj/nastavnik ________________________ Koordinator/odgovorna osoba za realizaciju IOP-a (potpis): ____________________________

Sadraj IOP-a
Sadraj IOP-a propisan je lanom 77. ZOSOV-a, kao i l. 5. Pravilnika. Njime se utvruje prilagoen (i obogaen) nain obrazovanja i vaspitanja deteta i uenika, a posebno: IOP sadri posebno: line podatke i kratak opis razvoja i obrazovne situacije deteta, odnosno uenika ciljeve obrazovno-vaspitnog rada, odnosno promenu koja dodatnom podrkom treba da se dostigne u podruju u kojem se planira dodatna podrka, operacionalizovan opis podrke kroz niz pojedinanih aktivnosti, odnosno koraka i njihov redosled u vaspitnoj grupi i na asovima u odeljenju, kao i opis i raspored rada izvan grupe, odnosno odeljenja kada je to potrebno; posebne standarde postignua i prilagoene standarde za pojedine aktivnosti u predkolskoj ustanovi, za pojedine ili za sve predmete u koli, odnosno ishode tih aktivnosti koje kroz postupan proces dovode do cilja dodatne podrke; osobe koja e pruati podrku tokom realizacije pojedinanih planiranih aktivnosti; vremenski raspored, trajanje, odnosno uestalost za svaku meru podrke u toku planiranih aktivnosti.

Predmet/oblast?
Prikupljeni podaci o detetu, odnosno pedagoki profil, pomoi e nam u definisanju predmeta, odnosno oblasti u kojima je detetu potrebna dodatna podrka. Individualni obrazovni plan pie se i za akademske i za neakademske oblasti. Ve je reeno da, ukoliko se fokusiramo samo na programske sadraje u kojima dete zaostaje, ono nee biti u stanju da ostvari neke opte ishode i standarde obrazovanja i vaspitanja. Ukoliko postoji nedoumica zato dete nedovoljno napreduje iako je organizovana podrka koja se na primer odnosi na smanjivanje sadraja iz nekog predmeta, odgovor moe leati u tome da nije organizovana podrka u drugim oblastima kao to je osamostaljivanje, komunikacijske i socijalne vetine. Takoe moda uenik na drugaiji nain ui pojedine sadraje tako da u stvari moramo da prilagoavamo metode poduavanja, da koristimo posebna nastavna, didaktika sredstva, pomagala, asistivna sredstva i sl. Da podsetimo, u pedagokom profilu navode se sve potrebe za podrkom, a zatim je potrebno odrediti prioritete za koje emo prvo planirati podrku kroz korake/ aktivnosti u okviru IOP-a. Stoga, predmet/oblast za neko dete moe biti srpski jezik ovladavanje pisanjem i itanjem jednostavnih rei i reenica; matematika osnovne raunske operacije sabiranje i oduzimanje brojeva do 10; ali isto tako i osamostavljivanje samostalno pripremanje udbenika i potrebnih materijala za as, beleenje domaih zadataka;

Individualni obrazovni plan

65

komunikacija vebanje usmenog izraavanja uz korienje potpitanja; vebanje pisanog izraavanja uz vizuelnu podrku itd, u zavisnosti od prioritetnih oblasti, odnosno utvrenih potreba za podrkom u pedagokom profilu.

Ciljevi u IOP-u
Nakon to su definisani predmeti/oblasti, za svaki od njih tim za pruanje dodatne podrke detetu treba da definie ciljeve. Ciljevi treba da budu: specifini, a to znai napisani jasnim, konkretnim i nedvosmislenim jezikom; da se odnose na konkretne promene; merljivi, odnosno da omoguavaju da postignue uenika bude procenjeno i da moemo biti sigurni da li je cilj ostvaren ili ne (sadre i kvantitativne pokazatelje kao to su npr. broj slova koje e nauiti...); ostvarivi, da se mogu postii/dostii u zadatom vremenskom okviru i sa raspoloivim/dostupnim resursima; relevantni i realni znaajni za uenika i njegovo napredovanje, fokusirani na pozitivne promene koje se mogu postii; treba da budu napisani u smislu onoga to e uenik realno ostvariti u definisanim prioritetnim oblastima; vezani za vreme, oroeni, da se mogu postii u okviru odreenog perioda (meseca, polugodita ili kolske godine); u poetku je poeljno da ti ciljevi budu kratkoroni kako bi svi uesnici dete, roditelji, tim za pruanje dodatne podrke i svi koji uestvuju u pruanju dodatne podrke detetu bili sigurni da se ti ciljevi ostvaruju.

Ciljevi su, dakle, eljene promene kojima teimo. Njima se definie ono to e uenici postii, a ne ta nee, stoga oni treba da se formuliu pozitivnim renikom. Oni moraju biti veoma konkretni i precizni u odnosu na aktuelno funkcionisanje deteta51. Ako smo kao prioritetnu oblast u kojoj je detetu potrebna podrka definisali uee u obavljanju kolskim obavezama na asovima i kod kue, kao cilj moemo definisati npr. - uenik e obavljati kolske obaveze na asu i kod kue pripremati knjige i sveske za kolu i as, prihvatiti da radi kolske i domae zadatke. Ako je prioritetna oblast uestvovanje u aktivnostima na asu sa celim odeljenjem, cilj moe biti uenica e se ukljuivati u aktivnosti na asu odgovarajui na najmanje jedno pitanje nastavnika. Ako je prioritetna oblast za neko dete ovladavanje pisanjem i itanjem, a iz opisa deteta se vidi da je ono u prethodnom periodu, recimo polugoditu, nauilo da prepoznaje pet slova, nerealno je oekivati da e za tri meseca moi da prepoznaje sva slova i ita. Zato emo kao cilj definisati npr. uenik e nauiti da prepoznaje dodatnih pet slova (i nabrojaemo koja su to slova). 66
51 Akreditovan program --Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni individualnih vaspitno-obrazovnih programa, Inicijativa za inkluziju VelikiMali

Pri definisanju ciljeva moramo voditi rauna i o tome da uvek prepoznajemo i polazimo od onoga to dete moe, te da planiramo podrku za ono to ne moe. esto u praksi insistiramo na nekom cilju, jer mislimo da je usvajanje nekog znanja neophodno da bi se ilo dalje, ali zaboravimo da dete treba da bude ukljueno u nastavu iako jo uvek nije postiglo taj cilj. Moda dete jo nije usvojilo sve glasove, ali ako vidimo da ono moe da ui pesmice napamet bilo bi pogreno insistirati da prvo naui da isto govori i ne dopustiti mu da uestvuje u recitovanju kada i druga deca. Ne treba ekati da dete neto savlada u potpunosti, a ne koristiti neto u emu ono moe dalje da uestvuje i napreduje u obrazovanju, jer emo propustiti da ui i napreduje u drugim oblastima.

Individualni obrazovni plan

67

Uenik moda ne zna tablicu mnoenja. Cilj moemo planirati tako da e uenik u narednom periodu (npr. tri meseca) nauiti napamet tablicu mnoenja do pet. Ali, ta da radimo u vezi sa drugim oblastima u kojima dete moe da uestvuje i napreduje, iako jo uvek nije napamet nauilo tablicu mnoenja? Dok njegovi vrnjaci u razredu budu uveliko vebali zadatke primenjujui tablicu mnoenja, ovaj uenik bie zakoen i na kraju opet nee biti u stanju da ostvari cilj, a samim tim ni da dalje napreduje u uenju. Meutim, ako planiramo podrku i detetu omoguimo da na primer koristi

digitron, ili tablicu mnoenja napisanu na kartici koju e nositi sa sobom, ono e moda biti u stanju da reava jednostavnije zadatke, i tada e definisan cilj biti uenik e reavati jednostavne zadatke primenjujui mnoenje uz korienje pomagala (to moe biti digitron ili odtampana tablica koju e imati kod sebe). Za svaki cilj neophodno je planirati i vremenski rok do koga e biti ostvaren, kao i neophodne, a raspoloive, resurse za njegovo ostvarenje.

68

Planiranje podrke, koraci/akrivnosti

Planiranje podrke je faza koja sadri planiranje niza malih koraka, aktivnosti koje e doprineti da se promena desi. Treba precizno isplanirati vidove podrke koje emo koristiti da bismo postigli eljenu promenu, odnosno cilj. Vrednost IOP-a se pokazala u pravljenju malih koraka. Kada hoemo da menjamo globalno ponaanje, kada pravimo korake koje ne moemo da savladamo, onda smo neuspeni. Kada pravimo korake podrke mora se razmiljati o ishodima tih aktivnosti/ koraka, a onda i o tome da li ishodi vode ka cilju. Ponekad nam preciziranje koraka i ishoda izgleda banalno, ali jedino na taj nain moemo da procenjujemo da li smo dobro planirali podrku, a zatim i da pratimo i procenjujemo njene efekte52. Kada piemo IOP, vano je da budemo to precizniji i razumljiviji. Ono to je napisano kao plan podrke treba da bude razumljivo i za osobu koja ne poznaje dete i njegovu obrazovnu situaciju. Ne smemo zaboraviti da je deci sa tekoama u najveem broju sluajeva podrka koju im pruamo kljuna za ostvarivanje ciljeva.

Individualni obrazovni plan

Takoe je vano, naroito za neakademska znanja i vetine, konsultovati roditelje o moguim prioritetima za porodicu i za dete, i u skladu sa tim planirati ciljeve, odnosno aktivnosti. Roditelji isto tako mogu biti vaan izvor informacija o vrsti potrebne podrke, jer vam mogu dati korisne informacije o tome na koji nain je dete nauilo neke vetine i steklo odreena znanja. Ako je definisan cilj npr. dete e savladati sabiranje i oduzimanje brojeva do pet, vano je da imamo na umu da podrka za neko dete moe biti i da sabira vagone ako voli vozove, a ne da mu dajemo zadatke u kojima e sabirati jabuke kao to stoji u udbeniku, ili isto brojane zadatke.
52 Akreditovan program --Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni individualnih vaspitno-obrazovnih programa, Inicijativa za inkluziju VelikiMali

69

Ve je reeno da je cilj promena za koju planiramo da se desi u budunosti. Da bi se taj cilj ostvario, potrebno je planirati i sprovoditi odreene aktivnosti. Dakle, ako kao oekivani cilj posmatramo ve navedeni primer - uenik e samostalno obavljati kolske obaveze na asu i kod kue pripremati knjige i sveske za kolu i as, prihvatiti da radi kolske i domae zadatke, mogui koraci, odnosno aktivnosti bi bili: 1) podrka za vaenje pribora i knjiga na asovima (za neko dete, podrka se moe sastojati u tome da e mu uiteljica dati papir na kome je ispisan naziv predmeta i popis potrebnog materijala za rad, za neko drugo dete podrka je da mu se uiteljica samo direktno obrati i kae mu ta je sve potrebno da pripremi); 2) podrka za zapoinjanje i obavljanje kolskog zadatka (moe se sastojati u tome da uiteljica prie detetu i nakon date instrukcije celom razredu ponovi tu istu instrukciju pomaui detetu da pronae taj zadatak u knjizi); 3) podrka za obavljanje domaeg zadatka (moe se sastojati u tome da roditelji kod kue pripreme sveske i knjige iz onih predmeta iz kojih dete treba da uradi zadatke; takoe, oni mogu da pripreme vremenski raspored samostalnog rada ili rada uz pomo odraslih i istaknuti ga na vidnom mestu, i sl.). Svaki od ovih koraka treba da vodi do odreenog ishoda, onoga to je dete usvojilo kao eljeno ponaanje u ovom sluaju, a svi ti ishodi zajedno ka eljenom cilju.

Realizatori
Realizatori su osobe koje pruaju konkretnu podrku detetu. U koli je to najee uitelj ili nastavnik, ali mogu biti i vrnjaci, naroito ukoliko je detetu potrebna manja podrka da npr. zabelei domae zadatke, pripremi materijal za rad i sl. Za odreene aktivnosti realizatori mogu biti roditelji i svi drugi koji sa detetom ive i pomau mu. U ovom sluaju vano je dobro proceniti mogunosti drugih osoba, kao i koliko su one spremne da prue odgovarajuu podrku. Oni svakako moraju unapred biti upoznati sa svojim obavezama i odgovornostima, ukljuujui i vremenske okvire i konkretne oblike podrke koju treba da prue. Jedan od vidova podrke u odeljenjima i kolama u kojima se obrazuju uenici kojima je potrebna dodatna podrka je i podrka kroz asistenciju. Kao i drugi vidovi podrke i podrka kroz asistenciju se planira u odnosu na potrebe za podrkom konkretnog deteta. Ona se planira u okviru IOP-a, te za neke aktivnosti realizatori uz nastavno osoblje mogu biti i asistenti. Oni treba da rade u timu sa nastavnicima, tj. ne treba da budu zadueni samo za direktnu pomo jednom ueniku nego za rad i funkcionisanje celog odeljenja53.

53 Vie o asistenciji vidi na str. 74

70

Uestalost i trajanje
Neke aktivnosti odvijae se svakodnevno kako bi dete usvojilo odreena znanja ili vetine, druge se mogu planirati i ree, u zavisnosti od potreba za podrkom radi postizanja ciljeva i imajui u vidu da radimo sa celim odeljenjem. Trajanje se odnosi na period za koji planiramo da emo dostii planirane ishode. IOP planiramo tako da moemo da ga realizujemo na asu. IOP je dokument koji uzimamo u obzir, odnosno koristimo kada se pripremamo za konkretan as. U odnosu na ono to smo identifikovali kao vrstu podrke detetu da bi uestvovalo u nastavi i uenju, kao i ono to smo definisali kao eljenu promenu (ishode i ciljeve za dete), unosimo, tj. planiramo i obezbeujemo kroz pripremu za as. IOP ne sme da bude takav da njegova realizacija bude potpuno odvojena od onoga to se radi na asu, tj. da zahteva potpuno odvojen i individualni rad sa detetom. Ono to je moda potpuno drugaije moe da bude samo manji deo jednog asa i treba da se odvija onda kada i drugi uenici imaju individualne zadatke. To znai da emo za neku decu morati da pripremimo posebne zadatke uz odreena prilagoavanja koja su tom detetu neophodna da bi moglo samostalno da radi (npr, zadaci sa uvelianim slovima/ciframa, zadaci odtampani na hartiji neke druge boje a ne bele, zadaci u kojima e biti podvuene, ili na neki drugi nain oznaene kljune rei koje e ueniku pomoi u njihovom reavanju, zadaci razbijeni na sitnije korake, pojednostavljeni zadaci, ali, u sluaju dece koja se obrazuju prema tzv. IOP-u po izmenjenom programu, i zadaci za ije reavanje su potrebna znanja i vetine koje su drugi uenici ve savladali). Prema Pravilniku54 izuzetno, prema potrebama deteta, a na osnovu odluke tima za pruanje dodatne podrke, IOP moe da se ostvaruje i van vaspitne grupe u predkolskoj ustanovi, odnosno van odeljenja u koli. Ovo se pre svega odnosi na dopunsku i dodatnu nastavu, ali neke aktivnosti predviene IOP-om mogu se realizovati i kroz individualni rad sa posebnom osobom. Neke kole, na primer, imaju zaposlene logopede. Logoped moe individualno da radi sa detetom, ali je neophodno te aktivnosti planirati u neko drugo vreme, a ne u vreme nastave, da bi se izbeglo izdvajanje deteta od ostatka grupe/razreda. Sa detetom individualno mogu da rade i uiteljice koje rade u produenom boravku. To, ipak, moe da bude samo jedan od oblika podrke.

Individualni obrazovni plan

54 Pravilnik, l. 9 stav 2

71

Vrednovanje i izmena IOP-a

Vrednovanje IOP-a vri se radi procene ostvarenosti ciljeva utvrenih IOP-om. Spoljanje vrednovanje IOP-a vri prosvetni savetnik, odnosno savetnik spoljni saradnik u toku struno-pedagokog nadzora. Utvruje se ispunjenost uslova u postupku donoenja IOP-a, vrednuje se sadraj i primena IOP-a. Vrednovanje IOP-a unutar ustanove vri se kroz samovrednovanje strunog tima za inkluzivno obrazovanje i Tima za pruanje dodatne podrke detetu, prema unapred utvrenoj dinamici u IOP-u i prema ukazanoj potrebi: u prvoj godini upisa tromeseno a u svim narednim godinama na poetku svakog polugodita, odnosno radne godine. Vrednovanje IOP-a radi Tim za pruanje dodatne podrke ueniku, a njemu se po potrebi mogu pridruiti lanovi/ce strunog tima za inkluzivno obrazovanje. To podrazumeva, pre svega da li su ishodi planirani u okviru plana aktivnosti ostvareni, i da li su planirana prilagoavanja, odnosno vrste podrke bile delotvorne. Na osnovu toga, tim e proceniti da li je za uenika potrebno revidirati postojei IOP (jer neka prilagoavanja nisu bila adekvatna ili neki ciljevi i ishodi nisu realizovani), ukinuti IOP, ukoliko su svi ishodi i ciljevi ostvareni, a tim proceni da dete moe dalje da napreduje i samo uz primenu mera individualizacije, ili se moe pisati potpuno novi IOP, ukoliko se utvrdi da dete ne ostvaruje ishode i ciljeve, odnosno ukoliko ostvaruje veoma mali deo njih. Na kraju, vano je da znamo da je individualni obrazovni plan neophodan instrument koji daje strukturu i precizne korake za planiranje i kvalitetnije izvoenje nastave, ali jo vanije za uspeno napredovanje i uenje deteta kome je potrebna dodatna podrka u obrazovanju. Uvek treba imati na umu i dugorone efekte prilagoavanja nastave kako za dete sa tekoama u razvoju, tako i za ostalu decu u grupi/odeljenju i za nastavnika. Ovako isplaniran i dobro voen nastavni rad doprinosi sveobuhvatnom uenju, sticanju znanja i vetina, drutvenom ukljuivanju i osamostaljivanju deteta, ali i unapreenju profesionalnih kompetencija svih koji su ukljueni u rad sa detetom. Inkluzivno obrazovanje je prvi i neophodan aspekt daljeg drutvenog ukljuivanja deteta i odrasle osobe sa invaliditetom u sve redovne tokove ivota. Bez razvijanja i napredovanja prakse inkluzivnog obrazovanja ne moemo govoriti o socijalnoj inkluziji, a bez drutvenog ukljuivanja nema ni dostojanstvenog i ravnopravnog ivota dece i odraslih iz drutveno osetljivih grupa. U tome je prednost, ali i odgovornost svih nas koji se na posredan ili neposredan nain bavimo obrazovanjem.

72

Dodatak

Nekoliko rei o asistenciji

Ovaj Prirunik se ne bavi razliitim vrstama asistencije kao dodatnim podrkama dece u procesu obrazovanja ili drutvenog ukljuivanja. Meutim, s obzirom na vanost svih vrsti dodatne podrke, kao i kontinuirano javno i struno insistiranje na obezbeivanju asistencije za decu iz drutveno osetljivih grupa, dajemo samo kratak osvrt na najvanije principe asistencije. Prvo, vano je da znamo da postoji vie vrsta dodatne podrke kroz obezbeivanje asistencije: pedagoki asistent (asistent u nastavi), personalni asistent, lini pratilac deteta, vrnjaki asistent. Pratilac za linu pomo detetu je vrsta neposredne dodatne podrke koja omoguuje detetu lake funkcionisanje i komunikaciju sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u koli, tokom celodnevne nastave ili produenog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvoenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slino55. Personalna asistencija je nova usluga u sistemu socijalne zatite, uvedena Zakonom o socijalnoj zatiti56, spada u usluge podrke za samostalan ivot. Ova usluga prua se odraslim pojedincima da bi se njihove mogunosti za zadovoljenje osnovnih potreba izjednaile sa mogunostima ostalih lanova drutva, da bi im se poboljao kvalitet ivota i da bi mogli da vode aktivan i samostalan ivot u drutvu. Pedagoki asistenti uvedeni su Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Sl. glasnik RS, br. 72/2009 i 52/2011), sa ciljem da prue pomo i dodatnu podrku deci i uenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomo nastavnicima, vaspitaima i strunim saradnicima u cilju unapreivanja njihovog rada sa decom i uenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka. U svom radu ostvaruju saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarauju i sa nadlenim ustanovama, organizacijama, udruenjima i jedinicom lokalne samouprave57. Pedagoki asistent je saradnik zaposlen u predkolskoj ustanovi ili koli. Prua podrku deci kojoj je potrebna dodatna pomo i podrka u obrazovnovaspitnom radu, a to mogu biti deca iz veoma siromanih i depriviranih sredina, deca iz marginalizovanih drutvenih grupa, deca koja ne vladaju teno jezikom nastave u koli, deca sa zaostatkom ili tekoama u razvoju, deca sa emotivnim tekoama, sa poremeajima u ponaanju, deca iji je ivot ometen bolnim ili traginim okolnostima, deca koja imaju vie tekoa nego njihovi vrnjaci u okviru jednog ili vie predmeta58. Svi kandidati za pedagoke asistente moraju da zavre petodnevni modul obuke pre zapoinjanja rada, a od toga uvodni modul (priprema za zanimanje pedagokog
55 l. 4. st. 1. t. 1. al. 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku (Sl. glasnik RS, br. 63/2010) kojom je propisano angaovanje pratioca za linu pomo detetu, kao vrsta neposredne dodatne podrke koja zahteva dodatna finansijska sredstva 56 Sl. glasnik RS, br. 24/2011 57 lan 107. ZOSOV 58 Uloga pedagokog asistenta u pruanju dodatne obrazovne podrke, Prirunik za kole i predkolske ustanove, Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

74

asistenta), kao i sledee obavezne module: pruanje podrke aktivnostima uenja, podrka razvoju dece, pomo u stvaranju bezbednih uslova za decu, pruanje efikasne podrke kolegama, rad sa porodicama, doprinos stvaranju pozitivnih odnosa sa spoljanjim institucijama i organizacijama. Nakon toga, kandidati pohaaju dva modula po izboru od sledeih ponuenih: podrka uenicima u jezikom razvoju i vetinama za kolu, podrka deci iz manjinskih kultura, podrka deci koja imaju tekoe u uenju, podrka deci sa invaliditetom u uenju. Vano je naglasiti da postojanje smetnji u razvoju, tekoa u uenju, invaliditeta ili bilo kojih drugih tekoa ne znai automatski i potrebu za asistencijom. Opti cilj asistencije je da deci kojoj je potrebna dodatna podrka omogui potpunu i kvalitetnu ukljuenost u sve nastavne i vannastavne aktivnosti. Smisao asistencije je da doprinese osamostaljivanju deteta i prestanku potrebe za asistencijom kada god je to mogue59. Planiranje podrke kroz asistenciju podrazumeva odreivanje/definisanje: oblasti - gde je potrebna ova vrsta podrke (pomo u samostalnom funkcionisanju - ishrana, svlaenje/oblaenje, toalet, kretanje, boravak u uionici i koli itd; u komunikaciji - vizuelna podrka, znakovni jezik, Brajevo pismo, konstruktivno reavanje sukoba, nenasilna komunikacija, drugi maternji jezik itd; podrka u ostvarivanju posebnih obrazovnih standarda; podrka u vannastavnim aktivnostima - kolski odmori, izleti, rekreativna nastava, ekskurzije, razliite sekcije obima koliko esto i za koje sve situacije i aktivnosti se planira asistencija naina kako se prua podrka (pomo prilikom uenja novog gradiva, pomo prilikom reavanja kontrolnih zadataka, dodatna podrka za uvebavanje i uenje, prikupljanje i izrada nastavnih sredstava itd.) oekivanih rezultata/ishoda vremenskog perioda za koji se procenjuje da e ovaj vid podrke biti potreban naina praenja i procenjivanja ostvarenosti ciljeva za koje je planirana podrka kroz asistenciju.

Asistent je lan IOP tima i u obavezi je da aktivno uestvuje u procesu planiranja, realizacije, praenja i ponovnog razmatranja IOP-a. Asistent i nastavnik su partneri u nastavnom procesu, zajedno planiraju nastavne i vannastavne aktivnosti, dogovaraju nain realizacije, vrstu i obim podrke kao i svoje uloge u realizaciji dogovorenih aktivnosti. Planiranjem asistencije spreavamo da asistent i dete postanu odeljenje u odeljenju.
59 Akreditovan program - Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni individualnih vaspitno-obrazovnih programa, Inicijativa za inkluziju VelikiMali

DODATAK 1
75

Vrste podrke u obrazovanju60

1. Prilagoavanje metoda, materijala i uila (mere individualizacije)
PREDAVANJE UVOENJE NOVE LEKCIJE: obezbediti vizuelna pomagala, velika slova, filmove, eme, grafike prikaze predavati na nain koji angauje vie ula (vizuelno, auditorno, kinestetiko), uz korienje adekvatnog materijala za uenje (pr. slike, posteri, areni papir, plastelin, drveni predmeti i sl.) dozvoliti ueniku da snimi lekcije kako bi ih pregledao kasnije ponoviti uputstva ueniku poto su data odeljenju, zatim traiti od njega ili nje da ih ponove i objasne uputstva nastavniku napisati kljune stavke na tabli i/ili dati adekvatan pregled lekcije sa glavnim pojmovima traiti od uenika da pismeno ili usmeno da pregled kljunih stavki pored usmenih dati i pisana uputstva, kako bi dete moglo da ih ponovo pogleda kasnije dati primer kako bi se pomoglo uenicima, postaviti primer tako da mogu esto da ga pogledaju koristiti podvlaenje, isticanje za nalaenje glavnih ideja/detalja u tekstu podeliti dua predavanja na krae delove dodatna prilagoavanja (pr. podeliti uenike u parove da kontroliu rad, obezbediti uenika koji pomae u uenju i sl.) DAVANJE ZADATAKA: dati dodatno vreme za zavravanje zadataka pojednostaviti sloena uputstva smanjiti nivo tiva u zadacima traiti manje tanih odgovora za zavravanje (kvalitet naspram kvantiteta) skratiti zadatke, podelom rada na manje delove dozvoliti kompjuterski odtampane zadatke koje pripremi uenik ili koje je diktirao uenik, a pripremio neko drugi koristiti kontrolne liste, eme, kartice za podseanje itd. smanjiti zadate domae zadatke, posebno zadatke koji zahtevaju puno itanja dozvoliti tampana umesto pisanih slova u izradi zadataka

76

60 Preuzeto i modifikovano iz materijala za tzv. Nacionalnu obuku, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja RS

pratiti zadatke kojima uenik sam odredi svoju dinamiku (dnevna, nedeljna, dvonedeljna) organizovati da ode kui sa jasnim, konciznim uputstvima za izradu domaih zadataka priznati i nagraditi usmeno uee uenika na asu dodatna prilagoavanja (pr. obezbediti obuku iz vetina uenja/strategija za uenje PROVERA ZNANJA: dozvoliti kontrolne vebe/testove sa otvorenim knjigama dati usmene testove dati testove koji se rade kod kue koristiti objektivnija pitanja (npr. manje odgovora koji trae dua pisanja) dozvoliti ueniku da daje odgovore na pitanja iz testa na magnetofonu praviti este kratke kvizove, ne duge testove dati dodatno vreme za test proitati ueniku pitanja iz testa pisati odgovore na pitanja iz testa umesto uenika izbegavati pritisak na uenika u smislu vremena ili konkurencije dodatna prilagoavanja ORGANIZACIJA UENJA: obezbediti pomo oko organizacije uenja odrediti jedan sistem za povezivanje beleki i zadataka pripremiti unapred raspored uenja/zadataka sa uenikom omoguiti ueniku da dri knjige u koli i ima dodatni komplet kod kue napraviti sistem nagraivanja za zavravanje rada u koli i domaih zadataka slati kui dnevne/nedeljne izvetaje o napredovanju dodatna prilagoavanja (pr. odrediti jednog druga-dobrovoljca koji e pomagati oko domaih zadataka) staviti uenika blizu nastavnika staviti uenika blizu pozitivnog uzora stajati blizu uenika prilikom davanja uputstava ili predavanja lekcija izbegavati stimulacije koje odvlae panju (npr. rashladni sistem, oblasti gustog saobraaja) organizovati vie radnih grupa u prostoriji dodatna prilagoavanja

DODATAK 2
77

PONAANJE: pojednostaviti pravila u uionici tako da su jasna i dostupna za podseanje koristiti merae vremena za olakavanje zavravanja zadataka odrediti prelazna/slobodna vremena (npr. odmori, prelaz sa asa na as, vreme za ruak) pohvaliti odreena ponaanja koristiti strategije za samo-kontrolu dati posebne privilegije /pozitivne podsticaje; ubrzati njihovu primenu mudro iskoristiti negativne posledice dozvoliti kratke odmore izmeu zadataka podseati uenika da ne prekida rad na zadatku (razliitim neverbalnim signalima) oceniti tane odgovore uenika, ne njegove greke sprovesti sistem upravljanja ponaanjem u uionici omoguiti dozvoljeno kretanje, vreme kada uenik nije na svom mestu (npr. poslati ga da izvri neki nalog) ignorisati neodgovarajue ponaanje koje nije drastino van granica dozvoljenog u uionici napraviti ugovor sa uenikom (i po potrebi sa odeljenjem) sprovesti razumne procedure/pauze dodatna prilagoavanja

2. Prilagoavanje prostora i uslova u kojima se uenje odvija

OTKLANJANJE FIZIKIH BARIJERA I POSTAVLJANJE OZNAKA postavljanje rampe postavljanje ili ugradnja dizala i liftova adaptacija toaleta adaptacija vrata i ulaza pristupanost klupe, table i ostale kolske opreme postavljanje rukohvata na ulazima i po hodnicima oznaavanje ivica stepenika i hodnika (uta ili reljefna traka) postavljanje vizuelnih orijentira i oznaka svetlosna oznaka za kolsko zvono dodatna prilagoavanja

78

SPECIFINI ARANMAN I RASPORED AKTIVNOSTI mogunost dopunske nastave za pojedinane oblasti ili predmete mogunost dodatne nastave ili korienja produenog boravka (pr. mentorski rad, konsultacije i sl.) organizovanje nastave u okviru istog sprata (tj. lako dostupnih uionica) mogunost uenja kod kue ili putem interneta mogunost prilagoenog dnevnog, nedeljnog ili mesenog rasporeda aktivnosti osmiljavanje asistivne tehnologije u saradnji sa strunjacima i roditeljima (pr. pravljenje vizuelnog/slikovnog rasporeda asova i aktivnosti, dodatna prilagoavanja (pr. korienje Brajevog pisma ili laptopa na asu, upotreba znakovnog jezika i sl.)

3. Izmena sadraja uenja i standarda postignua

proirivanje sadraja za odreeni predmet ili grupe predmeta uvode se napredniji sadraji u okviru jednog predmeta (pr. matematika, istorija, muziko, srpski jezik i knjievnost, strani jezik i sl.) uvode se napredniji sadraji u okviru grupe predmeta (pr. matematika i fizika ili grupa jezikih predmeta i sl.) smanjivanje sadraja za odreenu oblast, predmet ili grupe predmeta smanjuje se sadraj i zahtevi u okviru jedne ili vie oblasti iz jednog predmeta smanjuje se sadraj i zahtevi u okviru jednog predmeta smanjuje se sadraj i zahtevi u okviru grupe predmeta smanjuje se sadraj i zahtevi u okviru veine ili svih predmeta

4. Ostale mere podrke - mere podrke koje obezbeuju drugi (institucije sistema, lokalna zajednica, donatori, roditelji i sl.) na zahtev kole
materijalna, zdravstvena pomo asistivne tenhnologije druge mere

DODATAK 2
79

CIP - , 376.1-056.26/.36(035) , , 1976Primena i unapreenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji : prirunik za zaposlene u vrtiima i kolama / Biljana Janji, Nataa Milojevi, Sneana Lazarevi. - Beograd : Udruenje studenata sa hendikepom, 2013 (Beograd : Jovi Printing Centar). - 79 str. : tabele ; 25 cm Tira 2.000. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-86417-09-1 1. , [], 19672. , , 1965- [] a) - COBISS.SR-ID 196913420

Dodatak