CARINSKI ZAKON Deo prvi OSNOVNE ODREDBE Glava I PREDMET I DEFINICIJE POJMOVA Sadraj i primena zakona lan 1 Ovim

zakonom ureuju se opta pravila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog podruja Republike Srbije. Ovaj zakon: 1) primenjuje se na promet robe izmeu carinskog podruja Republike Srbije i drugih carinskih podruja uz propise iz ostalih oblasti koji se odnose na trgovinu robom; 2) ureuje carinske radnje i postupke, kao i prava i obaveze lica i carinskog organa, koji iz tih radnji i postupaka proistiu; 3) primenjuje se jedinstveno na celom carinskom podruju Republike Srbije, osim ako nije drugaije propisano ovim zakonom, drugim zakonom ili meunarodnim sporazumom koji je potvrdila Republika Srbija. Carinski propisi obuhvataju: 3) ovaj zakon i propise donete na osnovu ovog zakona radi njegovog sprovoenja; 4) Zakon o Carinskoj tarifi i propise donete radi njegovog sprovoenja; 5) meunarodne sporazume i propise donete radi njihovog sprovoenja. Zakoni, drugi propisi i mere u vezi s carinom, osim u slubenom glasilu, mogu se objavljivati i u drugim sredstvima informisanja, ukljuujui i elektronska sredstva. Cilj zakona lan 2 Cilj ovog zakona je: 1) zatita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije; 2) zatita Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine; 3) bezbednost i zatita ljudi i ivotne sredine;

4) olakavanje meunarodne trgovine. Carinski organ kontrolie meunarodni promet robe, doprinosei slobodnoj trgovini, sprovoenju spoljanjih aspekata domaeg trita i principa koji se odnose na trgovinu, kao i optoj bezbednosti u lancu trgovine. Radi obavljanja propisanih radnji, carinski organ moe vriti sve kontrolne radnje za obezbeivanje pravilne primene ovog zakona i ostalih propisa. Ove radnje i aktivnosti mogu se vriti van carinskog podruja Republike Srbije samo ako je to utvreno meunarodnim sporazumom. Carinsko podruje Republike Srbije lan 3 Carinsko podruje Republike Srbije obuhvata teritoriju i teritorijalne vode Republike Srbije, kao i vazduni prostor iznad Republike Srbije i ogranieno je carinskom linijom koja je istovetna s granicom Republike Srbije. Informacione tehnologije lan 4 Carinski organ uvodi i primenjuje informacione tehnologije kada je to isplativo i efikasno za Upravu carina, kao i za privredu uopte, pri emu primenjuje meunarodno prihvaene standarde. Informaciona tehnologija podrazumeva i: 1) metode elektronske trgovine kao alternativu metodama zasnovanim na dokumentaciji; 2) elektronske metode za utvrivanje ispravnosti, kao i metode zasnovane na dokumentaciji; 3) pravo carinskih organa da zadre informaciju za sopstvenu upotrebu, i da razmene takvu informaciju sa drugim carinskim upravama i svim drugim pravno zainteresovanim stranama. Direktor Uprave carina (u daljem tekstu: direktor) odreuje uslove pod kojima privredni subjekti mogu da se obraaju Upravi carina elektronskim putem. Definicije lan 5 Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona, imaju sledea znaenja: 1) lice je fiziko lice ili pravno lice, udruenje lica i preduzetnik kome je u skladu s propisima priznata sposobnost preduzimanja pravnih radnji; 2) lice s prebivalitem ili seditem u Republici Srbiji je:

- dravljanin Republike Srbije s prebivalitem u Republici Srbiji ili strani dravljanin kojem je odobren stalni boravak u Republici Srbiji u skladu sa zakonom, - pravno lice koje ima sedite, registrovan ogranak, predstavnitvo ili stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike Srbije; 3) carinski organ je Uprava carina, carinarnica i njene organizacione jedinice nadlene za primenu carinskih i ostalih propisa, kao i ovlaeni carinski slubenik; 4) carinski status robe je status robe u carinskom postupku, kao domae ili strane; 5) domaa roba je: - roba u celini dobijena ili proizvedena na carinskom podruju Republike Srbije, koja ne sadri robu uvezenu iz drava ili s teritorija van carinskog podruja Republike Srbije, - roba uvezena iz drava ili s teritorija van carinskog podruja Republike Srbije koja je stavljena u slobodan promet, - roba dobijena ili proizvedena na carinskom podruju Republike Srbije samo od robe iz alineje druge, ili od robe iz alineje prve i druge; 6) strana roba je sva roba koja nema status domae robe, kao i roba koja je izgubila status domae robe. Domaa roba gubi taj status kada stvarno istupi iz Republike Srbije, osim u sluajevima iz lana 126. ovog zakona; 7) carinski dug je obaveza lica da plati iznos na ime uvoznih dabina (carinski dug prilikom uvoza), odnosno izvoznih dabina (carinski dug prilikom izvoza) koje se utvruju za odreenu robu prema propisima Republike Srbije; 8) uvozne dabine su: - carinske dabine i druge dabine koje imaju isto dejstvo, koje se plaaju pri uvozu robe, - uvozne dabine koje se utvruju u okviru mera poljoprivredne politike, a plaaju se pri uvozu robe; 9) izvozne dabine su: - carinske dabine i druge dabine koje imaju isto dejstvo, koje se plaaju pri izvozu robe, - izvozne dabine koje se utvruju u okviru mera poljoprivredne politike, a plaaju se pri izvozu robe; 10) dunik je svako lice koje je duno da plati carinski dug; 11) carinski nadzor je skup mera koje preduzima carinski organ u cilju primene carinskih i drugih propisa na robu koja podlee carinskom nadzoru; 12) carinska kontrola su odreene radnje koje sprovodi carinski organ u vezi s robom, kao to su: pregled robe, kontrola postojanja, ispravnosti i verodostojnosti dokumenata; pregled knjigovodstvenih i drugih

dokumenata, pregled i pretres prevoznih sredstava, pregled i pretres linog prtljaga i druge robe koju lica nose sa sobom ili na sebi i sprovoenje slubenih postupaka i ostalih slinih radnji u cilju obezbeivanja pravilne primene carinskih i drugih propisa; 13) carinski dozvoljeno postupanje s robom ili upotreba robe je: - stavljanje robe u carinski postupak, - unoenje robe u slobodnu zonu ili u slobodno skladite, - ponovni izvoz robe iz carinskog podruja Republike Srbije, - unitavanje robe, - ustupanje robe u korist drave; 14) carinski postupak je: - stavljanje robe u slobodan promet, - tranzit robe, - carinsko skladitenje robe, - aktivno oplemenjivanje robe, - prerada robe pod carinskom kontrolom, - privremeni uvoz robe, - pasivno oplemenjivanje robe, - izvoz robe; 15) carinske formalnosti su aktivnosti koje preduzimaju lica i carinski organ u cilju primene carinskih propisa; 16) carinska deklaracija (u daljem tekstu: deklaracija) je izjava ili radnja kojom lice, u propisanoj formi i na propisan nain, zahteva da se roba stavi u odreeni carinski postupak; 17) saeta deklaracija (uvozna saeta deklaracija i izvozna saeta deklaracija) je izjava ili radnja kojom lice, pre ili u vreme unoenja robe ili iznoenja robe iz carinskog podruja Republike Srbije, u propisanoj formi i na propisan nain, obavetava carinski organ da e roba biti uneta ili izneta iz carinskog podruja Republike Srbije; 18) deklarant je lice koje podnosi deklaraciju u svoje ime ili lice u ije ime se podnosi deklaracija; 19) dopremanje robe carinarnici je na propisan nain obavetavanje carinskog organa o prispeu robe carinskom organu ili u mesto koje je odredio ili odobrio carinski organ;

20) putanje robe je radnja carinskog organa kojom se roba stavlja na raspolaganje uz uslove i u svrhe odreene carinskim postupkom u koji je roba stavljena; 21) nosilac carinskog postupka je lice u ije ime se podnosi deklaracija ili lice na koje su preneta njegova prava i obaveze u vezi s carinskim postupkom; 22) nosilac odobrenja je lice koje je dobilo odobrenje u skladu s carinskim propisima; 23) elementi za obraun dabina su stopa carine i iznos dabina u skladu sa Carinskom tarifom i svrstavanjem robe po tarifi, poreklo robe, carinska vrednost robe, kao i koliina, vrsta i stanje robe; 24) carinjenje je svaka zvanina radnja stavljanja robe u carinski postupak ili vrenje carinskih formalnosti u vezi s ponovnim izvozom robe u redovnom postupku ili u pojednostavljenom postupku u skladu sa ovim zakonom; 25) podnoenje deklaracije je podnoenje deklaracije nadlenom carinskom organu, u propisanoj formi i na propisan nain, u cilju sprovoenja carinskog postupka; 26) prihvatanje deklaracije je prihvatanje deklaracije koja je podneta u skladu sa l. 87. i 88. ovog zakona to utvruje carinski organ i njeno unoenje u propisanu evidenciju; 27) dralac robe je lice koje je vlasnik robe ili lice koje ima pravo da je koristi ili upotrebljava ili lice u ijem se fizikom posedu nalazi roba; 28) mere trgovinske politike su mere koje propisuju dravni organi, a nisu utvrene Carinskom tarifom, i koje utiu na izvoz i uvoz robe, ukljuujui zatitne mere, kvantitativna ogranienja i zabrane; 29) rizik je verovatnoa nastajanja dogaaja u vezi s unoenjem, iznoenjem, tranzitom, prenosom ili krajnjom upotrebom robe, kao i u vezi s robom koja nema status domae robe, i moe da ima jednu od sledeih posledica: - spreavanje pravilne primene carinskih i drugih propisa, - ugroavanje finansijskih interesa Republike Srbije, - da predstavlja pretnju po bezbednost Republike Srbije i njenih graana, po javni moral, zdravlje ljudi, ivotinja i biljaka, nacionalno blago istorijske, umetnike ili arheoloke vrednosti, prava intelektualne svojine, prava potroaa, ivotnu sredinu i dr.; 30) upravljanje rizikom je sistematsko utvrivanje rizika i primena svih neophodnih mera za umanjenje rizika i obuhvata radnje kao to su prikupljanje podataka o riziku , analizu i procenu rizika, propisivanje mera, redovan nadzor nad njihovom primenom i razmatranje rezultata mera preduzetih na osnovu izvora i strategija carinske slube i drugih nadlenih slubi u Republici Srbiji, kao i na osnovu meunarodnih izvora i strategija; 31) komercijalni dokument su poslovne knjige, registri, fakture, raunovodstveni nalozi za isplatu i uplatu, prevozni i pratei dokumenti, rauni, finansijski izvetaji, kao i godinji i periodini izvetaji, revizorski protokoli i izvetaji, evidencija o proizvodnji i kvalitetu i prepiska koja obuhvata elektronsku

potu koja se odnosi na poslovnu delatnost lica, kao i trgovinski podaci u bilo kom obliku, ukljuujui i podatke sauvane u elektronskom obliku. Glava II OPTE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA PRAVA I OBAVEZE LICA U ODNOSU NA CARINSKE PROPISE Odeljak 1 PRAVO ZASTUPANJA Zastupanje lan 6 Svako lice moe, pod uslovima predvienim lanom 89. st. 2 i 3. ovog zakona, imenovati svog zastupnika za preduzimanje svih ili samo nekih radnji u postupku koji vodi carinski organ. Lice koje nema sedite ili prebivalite u Republici Srbiji, a uestvuje u carinskom postupku mora imenovati posrednog zastupnika koji postupa u svoje ime a za raun lica koje nema sedite ili prebivalite u Republici Srbiji. Zastupanje moe biti: 1) neposredno, ako zastupnik istupa u ime i za raun drugog lica; 2) posredno, ako zastupnik istupa u svoje ime a za raun drugog lica. Zastupnik mora imati sedite ili prebivalite u Republici Srbiji, osim u sluajevima iz lana 89. stav 3. ta. 1) i 2) ovog zakona. Zastupnik se mora izjasniti pred carinskim organom koje lice zastupa, da li je zastupanje neposredno ili posredno, a na zahtev carinskog organa mora podneti verodostojnu ispravu sa ovlaenjem za zastupanje u carinskom postupku. Smatra se da lice istupa u svoje ime i za svoj raun ako se pred carinskim organom ne izjasni da istupa u ime ili za raun drugog lica ili se izjasni da istupa u ime i za raun drugog lica, ali ne moe o tome podneti verodostojnu ispravu. Carinski organ moe da zahteva od lica koje se izjasnilo da istupa u ime ili za raun drugog lica da podnese dokaz o ovlaenju da preduzima radnje kao zastupnik. Posredno zastupanje lan 7 Posredno zastupanje u carinskom postupku u smislu lana 6. ovog zakona moe da obavlja pravno lice: 1) koje ima registrovano sedite na carinskom podruju Republike Srbije, 2) koje je registrovano za poslove meunarodne pedicije,

3) koje ima najmanje jednog zaposlenog sa dozvolom za carinsko zastupanje. Dozvola za carinsko zastupanje moe se izdati fizikom licu zaposlenom kod pravnog lica koje ima ovlaenje za posredno zastupanje u carinskom postupku: 1) ako je radilo na poslovima carinjenja najmanje est meseci, 2) ako ima najmanje srednju strunu spremu, 3) ako je poloilo poseban struni ispit za zastupanje u carinskom postupku, i 4) ako nije pravnosnano osuivano ili kanjavano za krivina dela ili prekraje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa. Ministar nadlean za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) utvruje program i sadrinu posebnog strunog ispita za zastupanje u carinskom postupku, kao i postupak izdavanja i oduzimanja dozvola za zastupanje u carinskom postupku. Posebni struni ispit za zastupanje u carinskom postupku polae se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina. Uprava carina izdaje i oduzima dozvole za zastupanje u carinskom postupku. Protiv ove odluke moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo). Uprava carina oduzima dozvolu za zastupanje u carinskom postupku licu koje zastupanje obavlja na nezakonit, neispravan i neprofesionalan nain, pod uslovom da je carinski zastupnik obaveten o ovome u pismenom obliku i da postoje osnovi za takvo upozorenje u smislu nezakonitog, neispravnog i neprofesionalnog obavljanja aktivnosti zastupanja u poslednje tri godine. Uprava carina oduzima dozvolu za carinsko zastupanje licu ako se posle izdavanja dozvole izmene okolnosti iz stava 2. taka 4) ovog lana. Uprava carina nee izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku carinskom slubeniku koji je dobio otkaz. Carinskom slubeniku koji je dao otkaz ili je penzionisan Uprava carina moe izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku posle isteka dve godine nakon naputanja slube ili odlaska u penziju u skladu sa uslovima iz stava 2. ovog lana. Kada se dozvola za carinsko zastupanje oduzme u skladu sa stavom 6. ovog lana, lica kojima je dozvola oduzeta stiu pravo da ponovo polau struni ispit za zastupanje u carinskom postupku po isteku dve godine od dana oduzimanja dozvole. Lice kojem je dozvola oduzeta dva puta nema pravo da ponovo polae struni ispit za zastupanje u carinskom postupku, na ta Uprava carina pazi po slubenoj dunosti. Odeljak 2 OVLAENI PRIVREDNI SUBJEKTI lan 8 Lice koje ima registrovano sedite na carinskom podruju Republike Srbije i koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom moe zatraiti status "ovlaenog privrednog subjekta".

Carinarnica, po pribavljenom miljenju Uprave carina a, po potrebi, u saradnji s drugim nadlenim organima dodeljuje status ovlaenog privrednog subjekta. Ovlaeni privredni subjekat moe koristiti olakice u vezi sa carinskom kontrolom koje se odnose na sigurnost i bezbednost i/ili pojednostavljenja predviena carinskim propisima. Ovlaeni privredni subjekat duan je da obavesti carinski organ o svim okolnostima koje nastanu nakon to mu je dodeljen status ovlaenog privrednog subjekta a mogu da utiu na sutinu tog statusa. Kriterijumi za dobijanje statusa ovlaenog privrednog subjekta lan 9 Kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni radi dobijanja statusa ovlaenog privrednog subjekta su sledei: 1) pridravanje carinskih propisa u prethodnom periodu; 2) zadovoljavajue voenje poslovne evidencije, i po potrebi, evidencije o prevozu robe, koja omoguava odgovarajuu carinsku kontrolu; 3) finansijska likvidnost; 4) po potrebi, ispunjavanje odgovarajuih standarda za bezbednost i sigurnost u meunarodnoj trgovini robom. Propisivanje uslova radi primene kriterijuma lan 10 Vlada radi primene kriterijuma iz lana 9. ovog zakona propisuje: 1) uslove za odobravanje statusa ovlaenog privrednog subjekta; 2) uslove za uestalost preispitivanja statusa ovlaenog privrednog subjekta; 3) uslove za davanje ovlaenja za korienje pojednostavljenog postupka; 4) vrstu i obim olakica koje se mogu odobriti u vezi sa carinskom kontrolom koje se odnose na sigurnost i bezbednost, uzimajui u obzir mere za procenu i upravljanje rizikom; 5) uslove pod kojima se status ovlaenog privrednog subjekta moe ukinuti, kao i postupak ukidanja tog statusa. Odeljak 3 ODLUKE KOJE SE ODNOSE NA PRIMENU CARINSKIH PROPISA Donoenje odluka lan 11

Lice koje od carinskog organa zahteva donoenje odluke koja se odnosi na primenu carinskih propisa mora izneti sve injenice i okolnosti i podneti isprave i druge dokaze znaajne za donoenje odluke. Prvostepenu odluku u upravnom postupku donosi carinarnica, osim ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Odluka se donosi i saoptava podnosiocu zahteva bez odlaganja i u skladu sa odredbama zakona koji ureuju opti upravni postupak. Odluka koju donosi carinski organ u pismenoj formi, bilo da je tom odlukom odbijen zahtev ili da je nepovoljna po lice na koje se odnosi, mora da sadri razloge na osnovu kojih je doneta i pravo na albu iz lana 12. ovog zakona. Ako carinski organ prihvati zahtev u potpunosti, odobrenje zahteva moe dati na zahtevu. Na postupak pred carinskim organom primenjuju se odredbe zakona koji ureuje opti upravni postupak, osim ako nije drugaije predvieno ovim zakonom. alba na odluku i odlaganje izvrenja odluke lan 12 Protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinarnica moe se uloiti alba Komisiji za albe Uprave carina. Komisiju ine predsednik i etiri lana. Predsednik i lanovi Komisije mogu imati zamenike. Predsednika, lanove Komisije i njihove zamenike, na predlog direktora Uprave carina, imenuje ministar. Komisija donosi poslovnik. alba ne odlae izvrenje odluke. Izuzetno od stava 2. ovog lana, carinarnica koja je donela prvostepenu odluku u upravnom postupku moe odloiti izvrenje odluke u celini ili delimino ne due od 180 dana, ako priloeni dokazi i injenice ukazuju na to da je odluka u suprotnosti sa carinskim propisima i da postoji opasnost od nanoenja velike tete licu koje izvrava odluku, zbog ega je odlaganje izvrenja opravdano. Kada se odluka odnosi na obraun uvoznih ili izvoznih dabina, odlaganje izvrenja moe biti odobreno samo ako se poloi odgovarajue obezbeenje. Polaganje obezbeenja nee se zahtevati ako bi to za dunika predstavljalo neprimereno veliko optereenje, odnosno nanelo veliku ekonomsku tetu. Upravni spor lan 13 Protiv drugostepene odluke koja je doneta u upravnom postupku moe se, u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima, pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom. Ponitavanje odluke lan 14

Odluka, koja je povoljna za lice na koje se odnosi, ponitava se ako je doneta na osnovu netanih i nepotpunih podataka i ako: 1) je podnosilac zahteva znao ili je trebalo da zna da su podaci netani ili nepotpuni, i 2) takva odluka ne bi mogla da se donese na osnovu tanih ili potpunih podataka. Odluka iz stava 1. ovog lana dostavlja se bez odlaganja licu na koje se odnosi. Ponitenje proizvodi pravno dejstvo od dana donoenja ponitene odluke. Ukidanje ili izmena odluke lan 15 Odluka koja je povoljna za lice na koje se odnosi ukida se ili menja, osim u sluajevima koji su navedeni u lanu 14. ovog zakona, ako jedan ili vie uslova predvienih za njeno donoenje nisu bili ispunjeni ili nisu vie ispunjeni. Odluka koja je povoljna za lice na koje se odnosi moe se ukinuti ako lice ne ispuni obavezu koja mu je odreena odlukom. Odluka o ukidanju ili izmeni dostavlja se bez odlaganja licu na koje se odnosi. Odluka o ukidanju ili izmeni proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja licu na koje se odnosi, a kada opravdani interesi lica na koje se odluka odnosi to zahtevaju, carinski organ moe odloiti dan od kada doneta odluka proizvodi pravno dejstvo. Odeljak 4 PRIMENA OSTALIH PROPISA Primena meunarodnih ugovora lan 16 Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na plaanje uvoznih dabina za robu koja se uvozi, kao i na sprovoenje carinskog postupka ako je to drukije ureeno meunarodnim ugovorom. Primena propisa koji ureuju naplatu uvoznih i izvoznih dabina, ostalih dabina, poreza i taksa lan 17 Carinski organ naplauje uvozne i izvozne dabine, kao i ostale dabine, poreze, akcize i takse u skladu sa propisima koji ureuju njihovu naplatu. Ako postupak carinskog organa u vezi sa naplatom i polaganjem obezbeenja za dabine, poreze i takse nije utvren propisima iz stava 1. ovog lana, carinski organ primenjuje carinske propise. Odeljak 5

OBAVETENJA O PRIMENI CARINSKIH PROPISA lan 18 Na pismeni zahtev zainteresovanog lica carinski organ izdaje obavetenje o primeni carinskih propisa, bez naknade i u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva Zahtev moe biti odbijen ako se ne odnosi na stvarno nameravan uvoz ili izvoz. Obavezujue obavetenje o svrstavanju robe i o poreklu robe lan 19 Na pismeni zahtev zainteresovanog lica Uprava carina izdaje obavezujue obavetenje o svrstavanju robe (u daljem tekstu: OOS) po Carinskoj tarifi i obavezujue obavetenje o poreklu robe (u daljem tekstu: OOP). Zahtev za izdavanje obavezujueg obavetenja Uprava carina odbie u sluaju kada se ne odnosi na nameravanu upotrebu OOS, odnosno OOP u carinskom postupku. OOS, odnosno OOP obavezuje carinski organ samo u vezi sa tarifnim svrstavanjem robe, odnosno utvrivanjem porekla robe. Ova obavetenja obavezuju carinski organ u odnosu na lice kojem su izdata samo u vezi sa robom nad kojom su carinske formalnosti obavljene nakon to su obavetenja izdata. Obavetenja obavezuju lice kome su izdata u odnosu na carinski organ samo od dana kada su mu dostavljena ili se smatra da su mu dostavljena. OOS, odnosno OOP vai tri godine od dana izdavanja. Na zahtev carinskog organa, radi primene OOS, odnosno OOP u carinskom postupku, lice kome je izdato obavezujue obavetenje mora da dokae: 1) u sluaju OOS, da deklarisana roba u potpunosti odgovara robi navedenoj u obavezujuem obavetenju; 2) u sluaju OOP, da predmetna roba i okolnosti na osnovu kojih se odreuje poreklo robe u potpunosti odgovaraju robi i okolnostima navedenim u obavezujuem obavetenju. OOS, odnosno OOP ponitava se, u skladu s lanom 14. ovog zakona, ako je zasnovano na netanim ili nepotpunim podacima, koje je dao podnosilac zahteva. OOS, odnosno OOP bie ukinuto, u skladu s lanom 15. ovog zakona. Obavezujue obavetenje ne moe da bude izmenjeno. Uprava carina donosi odluku o prestanku vaenja obavezujueg obavetenja: 1) u sluaju OOS: a) ako zbog izmene propisa vie nije u skladu s vaeim propisima; b) ako vie nije u skladu s tumaenjem jedne od nomenklatura navedenih u lanu 30. ovog zakona:

- zbog izmena i dopuna komentara carinske tarife; - zbog izmena Komentara Harmonizovanog sistema naziva i ifarskih oznaka robe ili zbog Miljenja o svrstavanju, koje je donela Svetska carinska organizacija, osnovana 1952. godine pod nazivom "Savet za carinsku saradnju" ili zbog izmena Dopunskog komentara Kombinovane nomenklature ili zbog odluka o svrstavanju, objavljenih u "Slubenom listu Evropske unije"; 2) u sluaju OOP: a) ako zbog izmene propisa ili potvrivanja meunarodnog ugovora vie nije u skladu sa propisima, odnosno meunarodnim ugovorom; b) ako vie nije u skladu: - sa aktom ministra u pogledu porekla robe; - sa Sporazumom o pravilima o poreklu Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO) ili sa miljenjima o poreklu koja su usvojena za tumaenje tog sporazuma od strane nadlenog tela STO; 3) U sluajevima iz ta. 1. i 2. ovog stava izdata obavetenja prestaju da vae na dan poetka primene donetog propisa ili meunarodnog ugovora, odnosno od dana objavljivanja Komentara, Dopunskog komentara, odnosno miljenja o svrstavanju i miljenja o poreklu. Lice kome je izdato obavezujue obavetenje koje je prestalo da vai na osnovu stava 8. taka 1. pod a), odnosno taka 2. pod a) ovog lana moe da koristi to obavetenje est meseci od dana prestanka njegove vanosti, ako je pre prestanka njegove vanosti zakljuilo kupoprodajni ugovor za odreenu robu na osnovu njega. U sluaju uvoza, odnosno izvoza robe za koju se prilikom obavljanja carinskih formalnosti podnose potvrde koje su bile izdate na osnovu tih obavezujuih obavetenja, ta obavetenja vae u roku vaenja potvrde. Izuzetno od stava 9. ovog lana, ako je propisom Vlade ili meunarodnim ugovorom utvren drugi rok, taj rok se primenjuje. Obavezujue obavetenje pod uslovima propisanim u st. 9. i 10. ovog lana, moe se upotrebiti iskljuivo za potrebe: 1) utvrivanja iznosa uvoznih ili izvoznih dabina; 2) obrauna izvoznih naknada, odnosno obrauna drugih davanja za uvoz ili izvoz u vezi sa sprovoenjem poljoprivredne politike; 3) korienja potvrda za uvoz ili izvoz koje se podnose prilikom obavljanja formalnosti radi prihvatanja deklaracije za odreenu robu, pod uslovom da su te potvrde bile izdate na osnovu tih obavetenja. Protiv odluke iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva moe izjaviti albu ministarstvu. Propisivanje bliih uslova za izdavanje obavetenja i obavezujuih obavetenja lan 20

Vlada propisuje blie uslove za izdavanje obavezujuih obavetenja i drugih obavetenja o primeni carinskih propisa. Odeljak 6 OSTALE ODREDBE Naknada za usluge carinskog organa lan 21 Carinski organ ne naplauje naknadu za obavljanje carinske kontrole, kao i u ostalim sluajevima primene carinskih propisa za vreme redovnog radnog vremena. Carinski organ naplauje naknade ili zahteva nadoknadu trokova za pruanje posebnih usluga, i to: 1) za izlazak na teren, na zahtev lica, ovlaenog carinskog slubenika van redovnog radnog vremena ili u prostorijama koje nisu carinske prostorije; 2) za analizu ili struni nalaz u vezi s robom i za potanske trokove za vraanje robe podnosiocu zahteva, naroito u pogledu obavetenja izdatih u skladu sa lanom 18. stav 1. ili obavezujuih obavetenja koja su izdata u skladu sa lanom 19. ovog zakona; 3) za pregled ili uzorkovanje robe radi njene provere, kao i za unitavanje robe, kada trokovi koji nastaju radom carinskih slubenika prelaze redovne trokove; 4) za posebne mere kontrole koje su neophodne imajui u vidu prirodu robe ili mogui rizik; 5) za organizovanje obuke za polaganje posebnog strunog ispita i za polaganje tog ispita; 6) za usluge ije je pruanje ugovoreno sa fizikim i pravnim licima. Vlada propisuje vrstu, visinu i nain plaanja naknade iz stava 2. ovog lana. Upravi carina pripadaju naknade po osnovu obavljanja usluga iz stava 2. ta. 1) - 5) ovog lana, kao i prihodi po osnovu obavljanja delatnosti po osnovu ugovora. Carinska kontrola, analiza rizika, saradnja organa lan 22 Carinski organi mogu preduzimati sve mere carinske kontrole koje smatraju neophodnim. Mere carinske kontrole mogu obuhvatiti pregled robe, uzimanje uzoraka, proveru podataka navedenih u deklaraciji, kao i proveru verodostojnosti dokumenata, pregled rauna i drugih evidencija privrednih subjekata, pregled prevoznih sredstava, putnikog prtljaga i druge robe koju lica nose sa sobom ili na sebi, kao i sprovoenje slubenih ispitivanja i drugih slinih radnji. Carinska kontrola, osim nasuminih provera, prvenstveno treba da se vri na osnovu analize rizika, uz upotrebu elektronske obrade podataka, u cilju utvrivanja i procene rizika, kao i u cilju razvoja

neophodnih zatitnih mera na osnovu kriterijuma razvijenih (utvrenih) na nacionalnom i, gde je to mogue, na meunarodnom nivou. Carinski organi razvijaju, upravljaju i primenjuju zajedniki okvir upravljanja rizikom, na osnovu razmene informacija o riziku i analizi rizika izmeu carinskih slubi, u cilju utvrivanja, izmeu ostalog, kriterijuma za procenu zajednikog rizika, mera zatite i prioritetnih oblasti kontrole. Kontrole zasnovane na dobijenim informacijama i kriterijumima vrie se sa ostalim kontrolama preduzetim u skladu sa st. 2. i 3. ovog lana ili u skladu sa ostalim propisima. Vlada utvruje kriterijume i prioritetne oblasti kontrole, vrste informacija o riziku, kao i analizi rizika koje e carinski organi Republike Srbije razmenjivati sa carinskim organima drugih drava, odnosno teritorija. Kada drugi nadleni organi, nad istom robom sprovode kontrolu, carinski organ e, u saradnji sa tim organima, nastojati da se ta kontrola vri, gde god je to mogue, u isto vreme i na istom mestu kao i carinska kontrola ("jedinstveni alter"), uz koordinirajuu ulogu carinskog organa. U okviru kontrola iz ovog lana, carinski i drugi nadleni organi mogu, kada je to neophodno u cilju smanjenja rizika i borbe protiv prevara, razmenjivati podatke u vezi sa uvozom, izvozom, tranzitom, prenosom, skladitenjem i krajnjom upotrebom robe, kao i podatke u vezi sa prisustvom strane robe. Obaveza podnoenja isprava lan 23 Lica koja uestvuju ili su u vezi sa prometom robe, duna su da carinskom organu na njegov zahtev, stave na raspolaganje isprave i podatke, u bilo kom obliku da se nalaze, i prue svaku drugu pomo potrebnu za primenu carinskih propisa. Obaveza voenja knjigovodstvene evidencije lan 24 Lica koja uestvuju ili su u vezi sa prometom robe i koja su duna da vode knjigovodstvenu evidenciju u skladu sa zakonom, tu evidenciju, isprave i ostala sredstva za uvanje podataka mora da vodi na takav nain da su prava i obaveze datog lica u vezi sa izvozom i uvozom robe kao i podaci o uvoznim i izvoznim dabinama u svakom trenutku jasni i precizni. Podatak sauvan na medijumu za uvanje podataka moe se preneti i sauvati na drugom medijumu za uvanje podataka, pod uslovom da se podatak prenosi na takav nain da ostane precizan i potpun, kao i da je raspoloiv tokom itavog perioda za koji se podatak uva. Lica, koja su u skladu sa carinskim propisima duna da vode evidenciju, moraju da je vode na takav nain da obezbede pristup podacima o izvoznim, uvoznim i ostalim dabinama, kao i da obezbede pristup ostaloj evidenciji iz stava 1. ovog lana. Carinske isprave smatraju se evidencijom na koju se odnose obaveze iz stava 3. ovog lana. Evidencija se vodi, organizuje i uva tako da je dostupna carinskom organu radi kontrole. Lica koja su zaduena za voenje evidencije duna su da obezbede neophodnu pomo carinskom organu, kao i

neophodan uvid u strukturu, organizaciju i nain rada raunovodstvenog sistema lica iz stava 1. ovog lana. Tajnost podataka lan 25 Carinski organ uva kao slubenu tajnu podatke koji su po svojoj prirodi poverljivi ili su pribavljeni u tajnosti i ne sme ih dalje saoptavati bez pismene saglasnosti lica ili ovlaenog organa koji ih je dao. Saoptavanje poverljivih podataka dozvoljeno je u sluajevima kad je carinski organ duan ili ovlaen da to uini, u skladu s propisima koji se odnose na zatitu podataka, ili su u vezi sa odreenim sudskim postupkom. uvanje isprava lan 26 Lice koje uestvuje u prometu robom duno je da uva isprave iz lana 23. ovog zakona radi kontrole koju sprovodi carinski organ, u roku utvrenim propisom, a najmanje tri kalendarske godine, bez obzira na medijum koji se koristi za uvanje podataka. Taj period poinje da tee: 1) za robu koja je stavljena u slobodan promet, osim robe iz take 2) ovog stava, kao i za robu za koju je podneta izvozna deklaracija, od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je prihvaena deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet, odnosno izvozna deklaracija; 2) za robu koja je stavljena u slobodan promet bez plaanja carine ili po stopi carine nioj od stope utvrene u Carinskoj tarifi, od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okonan carinski nadzor nad tom robom; 3) za robu koja je stavljena u drugi carinski postupak, od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okonan carinski postupak; 4) za robu koja je bila smetena u slobodnu zonu ili slobodno skladite, od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okonana ova upotreba robe. Ne iskljuujui primenu odredbe lana 256. st. 1. i 3. ovog zakona, u delu koji se odnosi na rok za dostavljanje obavetenja o carinskom dugu, kada kontrola koju carinski organ obavlja u vezi sa carinskim dugom pokazuje da se odreeni unos podataka u knjigovodstvenu evidenciju mora ispraviti, rok iz stava 1. ovog lana produava se za vreme koje je potrebno da se ispravka unese i ponovo proveri. Period, datum ili rok lan 27 Ako je carinskim propisima utvren period, datum ili rok primene, period i rok se ne mogu produiti, a datum promeniti, osim ako je to tim propisima izriito predvieno. Pojednostavljenje carinskih formalnosti i kontrola

lan 28 Vlada propisuje u kojim se sluajevima i pod kojim uslovima mogu pojednostaviti carinske formalnosti i kontrola. Odeljak 7 OBAVETAVANJE O CARINSKOJ ROBI Obaveza drugih dravnih organa u vezi sa carinskom robom lan 29 Dravni organi (sudovi, inspekcijski organi, organi unutranjih poslova i dr.) duni su da najbliem carinskom organu prijave robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze, koja su privremeno zadrana ili konano oduzeta, a postoji osnovana sumnja da se radi o robi nad kojom nije sproveden carinski postupak u skladu sa odredbama ovog zakona. Roba i prevozna sredstva iz stava 1. ovog lana ne mogu se predati drugom licu pre nego to se plate uvozne dabine. Dravni organi iz stava 1. ovog lana duni su da uplate uvozne dabine pre predaje robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. Uvozne dabine plaaju se poto se izmire trokovi nastali u vezi sa robom iz stava 2. ovog lana (trokovi uvanja, prodaje i sl.). Deo drugi ELEMENTI NA OSNOVU KOJIH SE OBRAUNAVAJU UVOZNE ILI IZVOZNE DABINE, KAO I OSTALE MERE PREDVIENE U TRGOVINI ROBOM Glava I OBJEDINJENA CARINSKA TARIFA I TARIFNO SVRSTAVANJE ROBE Carinska tarifa lan 30 Uvozne i izvozne dabine utvruju se na osnovu Carinske tarife. Mere predviene propisima koji ureuju trgovinu robom, ako je mogue, primenjuju se u skladu s tarifnim svrstavanjem robe. Objedinjena carinska tarifa, u smislu ovog zakona, obuhvata: 1) nomenklaturu robe propisanu Zakonom o Carinskoj tarifi i propisima donetim na osnovu tog zakona; 2) drugu nomenklaturu koja se u celosti ili delimino zasniva na nomenklaturi iz take 1) ovog stava kojom se vri dodatna podela, radi primene tarifnih mera koje se odnose na trgovinu robom; 3) stopu carine i iznos dabina koji se primenjuju na robu obuhvaenu nomenklaturom iz take 1) ovog stava;

4) preferencijalne tarifne mere sadrane u meunarodnim ugovorima; 5) preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela, u odnosu na druge drave, grupe drava ili teritorije; 6) autonomne mere kojima se predvia smanjenje carinskih dabina na odreenu robu ili izuzimanje odreene robe od plaanja carinskih dabina; 7) povlaen tarifni tretman odreen za pojedinu robu, zbog njene vrste ili krajnje upotrebe, u okviru mera iz ta. od 3) do 6) i take 8) ovog stava; 8) druge tarifne mere predviene propisima. Mere navedene u stavu 3. ta. od 4) do 7) ovog lana primenjuju se na zahtev podnosioca deklaracije umesto stope carine i iznosa dabina navedenih u stavu 3. taka 3) ovog lana, kada ta roba ispunjava predviene uslove, a izuzetno primena tih mera moe biti odobrena retroaktivno, pod uslovom da se vri u rokovima i pod uslovima utvrenim propisom o tim merama i ovim zakonom. Kada je primena mera navedenih u stavu 3. ta. od 4) do 7) ovog lana ili izuzee od mera navedenih u stavu 3. taka 8) ovog lana ograniena ukupnim obimom uvoza, odnosno izvoza, one prestaju da se primenjuju: 1) u sluaju tarifnih kvota, im se dostigne predvieni ukupan obim uvoza, odnosno izvoza; 2) u sluaju tarifnih maksimuma, u skladu s propisom kojim su ti maksimumi utvreni. Vlada propisuje uslove, postupak i nain primene autonomnih mera iz stava 3. taka 6) ovog lana za robu koja se ne proizvodi u Republici Srbiji ili se ne proizvodi u dovoljnim koliinama ili ne zadovoljava potrebe domae privrede i trita. Ove mere mogu se utvrditi na odreen vremenski period, kao i za ograniene i neograniene koliine robe. Ako stope carine za poljoprivredne proizvode u odreenom periodu ne obezbeuju stabilnost domae proizvodnje i domaeg trita, Vlada, pored propisanih stopa carine, moe da propie i sezonske stope carine, ne vie od 20 % od carinske vrednosti, uz vremensko ogranienje njihove primene. Tarifno svrstavanje robe lan 31 Radi primene Carinske tarife roba se sistematizuje u tarifne brojeve i tarifne podbrojeve, u skladu sa Zakonom o Carinskoj tarifi. Radi primene netarifnih mera, roba se sistematizuje utvrivanjem tarifnog stava za tu robu, u skladu sa Zakonom o Carinskoj tarifi, odnosno u skladu s drugom nomenklaturom koja se u celosti ili delimino zasniva na Carinskoj tarifi, a kojom se moe vriti i dodatna podela tarifnih podbrojeva. Sistematizovanje, odnosno dodatna podela tarifnih podbrojeva izvrena u skladu sa stavom 2. ovog lana, koristi se za primenu mera iz tog stava.

Glava II POREKLO ROBE Odeljak 1 NEPREFERENCIJALNO POREKLO ROBE lan 32 Nepreferencijalno poreklo robe propisuje se radi: 1) primene Carinske tarife, sa izuzetkom mera navedenih u lanu 30. stav 3. ta. 4) i 5) ovog zakona; 2) primene mera koje nisu tarifne, a koje su utvrene propisima kojima se ureuje trgovina robom; 3) pripreme i izdavanja uverenja o poreklu. Roba u potpunosti dobijena ili proizvedena lan 33 Robom poreklom iz odreene drave smatra se roba koja je u potpunosti dobijena ili proizvedena u toj dravi. Robom poreklom iz odreene drave smatraju se: 1) minerali izvaeni u toj dravi; 2) biljni proizvodi koji su dobijeni u toj dravi (ubrani, ponjeveni, izvaeni i dr.); 3) ivotinje okoene, izleene i uzgojene u toj dravi; 4) proizvodi dobijeni od ivih ivotinja koje su u toj dravi uzgojene; 5) proizvodi dobijeni lovom i ribolovom u toj dravi; 6) proizvodi dobijeni morskim ribolovom i drugi proizvodi izvaeni iz mora izvan teritorijalnih voda neke drave, sa plovilima koja su registrovana ili upisana u registar u toj dravi i koja plove pod zastavom te drave; 7) proizvodi dobijeni ili proizvedeni na brodovima - fabrikama od proizvoda navedenih u taki 6) poreklom iz te drave, ako su ti brodovi -fabrike registrovani ili upisani u registar u toj dravi i plove pod zastavom te drave; 8) proizvodi izvaeni sa morskog dna (podmorja) ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna, izvan teritorijalnih voda, ako ta drava ima iskljuiva prava eksploatacije morskog dna (podmorja) ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna; 9) ostaci i otpaci proizvoda dobijenih kao rezultat proizvodnih procesa u toj dravi i upotrebljavanih predmeta ako su prikupljeni u njoj, a mogu se koristiti samo za ponovno dobijanje sirovina;

10) roba proizvedena na teritoriji te drave iskljuivo od proizvoda navedenih u ta. od 1) do 10) ovog stava ili od njihovih derivata (sekundarnih proizvoda), u bilo kojoj fazi proizvodnje. Pod pojmom drava, za primenu stava 2. ovog lana, podrazumevaju se i teritorijalne vode te drave. Poslednja bitna prerada ili obrada lan 34 Roba, u ijoj su proizvodnji uestvovale dve ili vie drava, smatra se da je poreklom iz one drave u kojoj je obavljena poslednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada, u privrednom drutvu opremljenom za tu preradu ili obradu, i iji je rezultat novi proizvod ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje. Nedovoljna prerada ili obrada lan 35 Svaka prerada ili obrada za koju se utvrdi ili za koju se osnovano sumnja, da joj je jedini cilj bio da se izbegnu propisi koji se u Republici Srbiji primenjuju na robu iz odreenih drava, ne moe se smatrati preradom ili obradom na osnovu koje bi dobijeni proizvod, u smislu lana 34. ovog zakona, dobio status proizvoda poreklom iz drave u kojoj je ona izvrena. Vlada propisuje dodatna pravila za utvrivanje porekla robe u smislu lana 34. ovog zakona, nain dokazivanja porekla robe, nain izdavanja uverenja o poreklu robe, i odreuje organe za izdavanje uverenja i za davanje miljenja o poreklu robe. Isprava o poreklu robe i dodatni dokazi lan 36 Carinskim ili drugim propisima moe se predvideti obaveza podnoenja isprave kojom se dokazuje poreklo robe. Carinski organ moe, u sluaju opravdane sumnje, iako je isprava o poreklu robe podneta, zahtevati dodatni dokaz o poreklu robe u skladu s pravilima utvrenim odgovarajuim propisima. Odeljak 2 PREFERENCIJALNO POREKLO ROBE lan 37 Pravilima o preferencijalnom poreklu utvruju se uslovi za sticanj e porekla koje roba mora da ispuni radi ostvarivanja prava na povlastice predviene lanom 30. stav 3. taka 4) ili 5) ovog zakona. Pravila iz stava 1. ovog lana su: 1) pravila utvrena u meunarodnim ugovorima iz lana 30. stav 3. taka 4) ovog zakona, za robu koja je obuhvaena tim ugovorima;

2) pravila koja propisuje Vlada za robu koja ima pravo povlastice na osnovu preferencijalnih tarifnih mera navedenih u lanu 30. stav 3. taka 5) ovog zakona. Vlada propisuje nain dokazivanja porekla robe, nain izdavanja uverenja o poreklu robe, i odreuje organe za izdavanje uverenja i za davanje miljenja o poreklu robe. Glava III CARINSKA VREDNOST ROBE Svrha odreivanja carinske vrednosti lan 38 Carinska vrednost utvruje se radi primene Carinske tarife, kao i netarifnih mera utvrenih posebnim propisima kojima se ureuje trgovina robom. Transakcijska vrednost lan 39 Carinska vrednost uvezene robe je transakcijska vrednost, odnosno stvarno plaena cena ili cena koja treba da se plati za robu koja se prodaje radi izvoza u Republiku Srbiju, a po potrebi usklaena sa odredbama l. 46. i 47. ovog zakona, pod uslovom da: 1) nema ogranienja za kupca u pogledu raspolaganja robom ili njenom upotrebom, osim ogranienja koja: - su uvedena ili se zahtevaju na osnovu zakona ili koja zahtevaju dravni organi Republike Srbije, - ograniavaju geografsko podruje na kom roba moe ponovo da se proda, ili - bitno ne utiu na vrednost robe; 2) prodaja ili cena nisu predmet nekih uslova ili nekog ogranienja ija vrednost ne moe da se utvrdi u odnosu na vrednost odnosne robe; 3) nikakav prihod od naknadne preprodaje, raspolaganja robom ili njene upotrebe od strane kupca nee uticati neposredno ili posredno na prodavca, osim ako moe da se izvri odgovarajue usklaivanje u skladu sa lanom 46. ovog zakona; i 4) kupac i prodavac nisu meusobno povezani ili, ako su povezani, da je transakcijska vrednost prihvatljiva za carinske organe u smislu stava 2. ovog lana. Radi procene uslova iz stava 1. taka 4. ovog lana, primenjuje se sledee: 1) prilikom utvrivanja da li se transakcijska vrednost moe prihvatiti, injenica da su kupac i prodavac meusobno povezani nee sama po sebi biti dovoljan razlog da se transakcijska vrednost smatra neprihvatljivom. Carinski organ, po potrebi, ispitae okolnosti pod kojima je izvrena prodaja i prihvatie transakcijsku vrednost, ako taj odnos nije uticao na cenu. Ako na osnovu podataka koje je dobio od

deklaranta ili na osnovu drugih podataka, carinski organ sumnja da je taj odnos uticao na cenu, o tome e obavestiti deklaranta i dae mu mogunost da odgovori. Carinski organ, na zahtev deklaranta, navee razloge i dostaviti odgovor u pismenoj formi; 2) kada se prodaja vri izmeu meusobno povezanih lica, prihvatie se transakcijska vrednost i vrednos t robe e se utvrditi u skladu sa stavom 1. ovog lana, kad god deklarant dokae da je ta vrednost priblino jednaka jednoj od sledeih vrednosti koja je vaila u isto ili priblino isto vreme: - transakcijskoj vrednosti istovetne ili sline robe radi izvoza u Republiku Srbiju, kod prodaje izmeu kupaca i prodavaca koji nisu meusobno povezani, - carinskoj vrednosti istovetne ili sline robe, prema odredbama lana 43. ovog zakona, i - carinskoj vrednosti istovetne ili sline robe, prema odredbama lana 44. ovog zakona. 3) Prilikom primene kriterijuma iz take 2) ovog stava vodi se rauna o postojeim razlikama izmeu komercijalnih nivoa, koliine, elemenata nabrojanih u lanu 46. ovog zakona, kao i o trokovima prodavca prilikom prodaje u kojoj prodavac i kupac nisu meusobno povezani, a koji nisu uraunati od strane prodavca prilikom prodaje u kojoj su on i kupac meusobno povezani. 4) kriterijumi navedeni u ta. 2) i 3) ovog stava primenjuju se na zahtev deklaranta samo radi poreenja, pri emu se ne mogu utvrivati druge vrednosti. Pod stvarno plaenom cenom ili cenom koju treba platiti podrazumevaju se sva plaanja koja je izvrio ili koja treba da izvri kupac prodavcu ili u korist prodavca za uvezenu robu i obuhvata sva plaanja koja je kupac izvrio ili koja treba da izvri, kao uslov za prodaju uvezene robe, prodavcu ili nekoj treoj strani da bi se ispunila obaveza prodavca. Nije neophodno da oblik plaanja bude prenos novanih sredstava. Plaanje moe da se izvri akreditivima ili prenosivim instrumentima plaanja i moe da se izvri neposredno ili posredno. Stvarno plaena cena ili cena koja treba da se plati odnosi se na cenu uvezene robe. Prenos dividendi ili druge isplate kupca prodavcu, koje se ne odnose na uvezenu robu, nisu deo carinske vrednosti. Marketing i druge aktivnosti koje preduzima kupac na sopstveni raun, osim onih za koje je lanom 46. ovog zakona predvieno usklaivanje vrednosti, ne smatraju se posrednim plaanjem prodavcu, ak i ako se mogu smatrati da su u korist prodavca ili da su preduzete u dogovoru sa prodavcem, i njihovi trokovi nee biti obuhvaeni cenom koja je stvarno plaena ili koju treba platiti kod utvrivanja carinske vrednosti uvezene robe. Istovetna roba lan 40 Kada se carinska vrednost ne moe utvrditi primenom lana 39. ovog zakona, carinskom vrednou smatra se transakcijska vrednost istovetne robe, koja je prodata radi izvoza u Republiku Srbiju i izvezena u isto ili u priblino isto vreme kada i roba ija se vrednost utvruje. Za odreivanje carinske vrednosti iz stava 1. ovog lana primenjuje se transakcijska vrednost istovetne robe prodate na istom komercijalnom nivou i u priblino istoj koliini kao i roba koja se vrednuje. Kad

nema takve prodaje, moe se koristiti transakcijska vrednost istovetne robe prodate na razliitom komercijalnom nivou, odnosno u razliitim koliinama, uz potrebna usklaivanja razlika koje proistiu iz komercijalnih nivoa, odnosno koliine, ako se takva usklaivanja mogu sprovesti na osnovu podnesenih dokaza o primerenosti i tanosti usklaivanja, nezavisno od toga da li se zbog tog usklaivanja poveava ili smanjuje vrednost. Kada su trokovi iz lana 46. stav 1. taka 5) ovog zakona obuhvaeni transakcijskom vrednou, mora se izvriti usklaivanje da bi se obuhvatile znaajne razlike u tim trokovima i cenama izmeu uvezene robe i istovetne robe koje mogu nastati zbog razlika u udaljenosti i vrsti prevoza. Ako se prilikom primene ovog lana utvrdi da postoji vie od jedne transakcijske vrednosti istovetne robe, primenjuje se najnia od tih transakcijskih vrednosti. Slina roba lan 41 Ako se carinska vrednost uvezene robe ne moe utvrditi u skladu sa l. 39. i 40. ovog zakona, carinskom vrednou smatra se transakcijska vrednost sline robe koja je prodata radi izvoza u Republiku Srbij u i izvezena u isto ili u priblino isto vreme kada i roba ija se vrednost utvruje. Za odreivanje carinske vrednosti iz stava 1. ovog lana primenjuje se transakcijska vrednost sline robe prodate na istom komercijalnom nivou i u priblino istoj koliini kao i roba koja se vrednuje. Kad nema takve prodaje, moe se koristiti transakcijska vrednost sline robe prodate na razliitom komercijalnom nivou, odnosno u razliitim koliinama, uz potrebna usklaivanja razlika koje proistiu iz komercijalnih nivoa, odnosno koliine, ako se takva usklaivanja mogu sprovesti na osnovu podnesenih dokaza o primerenosti i tanosti usklaivanja, nezavisno od toga da li se zbog tog usklaivanja poveava ili smanjuje vrednost. Kada su trokovi iz lana 46. stav 1. taka 5) ovog zakona obuhvaeni transakcijskom vrednou, mora se izvriti usklaivanje da bi se obuhvatile znaajne razlike u tim trokovima i cenama izmeu uvezene robe i sline robe koje mogu nastati zbog razlika u udaljenosti i vrsti prevoza. Ako se prilikom primene ovog lana utvrdi da postoji vie od jedne transakcijske vrednosti sline robe, primenjuje se najnia od tih transakcijskih vrednosti. Drugi naini utvrivanja carinske vrednosti lan 42 Ako se carinska vrednost uvezene robe ne moe utvrditi u skladu sa l. 39, 40. i 41. ovog zakona, carinska vrednost se utvruje u skladu sa lanom 43. ovog zakona. Ako se carinska vrednost uvezene robe ne moe utvrditi u skladu sa lanom 43. ovog zakona, carinska vrednost se utvruje u skladu sa lanom 44. ovog zakona, osim u sluaju kada podnosilac deklaracije zatrai da se promeni redosled primene odredaba l. 43. i 44. ovog zakona. Jedinina cena (metod dedukcije) lan 43

Ako se uvezena roba ili istovetna ili slina uvezena roba prodaje u Republici Srbiji u istom stanju u kakvom je uvezena, carinska vrednost robe za koju se utvruje carinska vrednost, utvruje se na osnovu jedinine cene po kojoj se najvei broj jedinica istovetne ili sline uvezene robe prodaje u isto ili priblino isto vreme kao i roba za koju se utvruje carinska vrednost, i to licima koja nisu povezana sa licima od kojih tu robu kupuju, pod uslovom da se cena umanji za iznos: 1) uobiajene provizije koja je plaena ili koju treba platiti ili uobiajenog uveanja radi ostvarivanja dobiti i pokria optih trokova prodaje u Republici Srbiji ukljuujui i direktne i indirektne trokove reklamiranja robe, koji nastaju za uvezenu robu iste vrste ili grupe proizvoda; 2) uobiajenih trokova prevoza i osiguranja robe i drugih prateih trokova koji nastaju u Republici Srbiji; 3) uvoznih i drugih dabina koje se plaaju u Republici Srbiji prilikom uvoza ili prodaje robe. Ako se u isto ili priblino isto vreme uvoza robe za koju se utvruje carinska vrednost ne prodaje ni uvezena niti istovetna ili slina uvezena roba, carinska vrednost robe na koju se primenjuju odredbe stava 1. ovog lana, utvruje se prema jedininoj ceni po kojoj se uvezena ili istovetna ili slina roba prodaje u Republici Srbiji u istom stanju u kakvom je i uvezena, i to u najkraem roku posle uvoza robe koja se procenjuje, pri emu taj rok ne moe biti dui od 90 dana od dana uvoza. Ako se u Republici Srbiji ne prodaje ni uvezena, niti istovetna ili slina uvezena roba u istom stanju u kakvom je uvezena, carinska vrednost, ako to uvoznik zahteva, utvruje se prema jedininoj ceni po kojoj se uvezena roba posle dalje prerade prodaje u najveoj ukupnoj koliini licima u Republici Srbiji koja nisu povezana sa licima od kojih kupuju takvu robu, s tim to se uzima u obzir vrednost koja je dodata preradom i odbici iz stava 1. ovog lana. Obraunata vrednost lan 44 Carinska vrednost uvezene robe, u skladu sa odredbama ovog lana, utvruje se na osnovu obraunate vrednosti, koja predstavlja zbir sledeih elemenata: 1) vrednosti materijala upotrebljenog u proizvodnji ili drugoj vrsti prerade, kao i trokova proizvodnje, odnosno druge vrste prerade uvezene robe; 2) iznosa dobiti i optih trokova koji odgovara uobiajenom iznosu koji se ostvaruje pri prodaji robe iste vrste ili grupe kao to je roba koja se procenjuje i koju je proizveo proizvoa u dravi izvoza za izvoz u Republiku Srbiju; 3) trokova iz lana 46. stav 1. taka 5) ovog zakona. Lice koje nema sedite ili prebivalite na teritoriji Republike Srbije nije duno da omogui pregled ili dozvoli pristup bilo kom raunu ili drugoj evidenciji radi odreivanja obraunate vrednosti. Carinski organ moe, radi utvrivanja carinske vrednosti u drugoj dravi, proveravati obavetenja dobijena od proizvoaa robe uz njegov pristanak, pod uslovom da su organi te drave blagovremeno obaveteni i da se ne protive toj proveri.

Utvrivanje carinske vrednosti na drugi odgovarajui nain lan 45 Carinska vrednost uvezene robe koja se ne moe utvrditi u skladu sa odredbama l. 39. do 44. ovog zakona, utvruje se na osnovu raspoloivih podataka u Republici Srbiji, uz primenu metoda usklaenih s principima i odredbama: 1) Sporazuma o primeni lana VII Opteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine, 2) lana VII Opteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine, 3) ovog zakona. Carinska vrednost, u skladu sa odredbama ovog lana, nee se odreivati prema: 1) prodajnoj ceni robe koja se proizvodi u Republici Srbiji; 2) sistemu koji omoguava da se u carinske svrhe prihvati via od dve mogue vrednosti; 3) ceni robe na domaem tritu drave izvoznice; 4) trokovima proizvodnje, osim obraunate vrednosti koja se utvruje za istovetnu ili slinu robu u skladu sa odredbama lana 44. ovog zakona; 5) ceni robe namenjene izvozu u drugu dravu, a ne za trite Republike Srbije; 6) minimalnim carinskim vrednostima; 7) proizvoljnim ili nepostojeim vrednostima. Uvoznik e, na sopstveni zahtev, biti obaveten u pismenom obliku o carinskoj vrednosti koja je utvrena u skladu sa odredbama ovog lana i metodama koji su primenjeni za njeno utvrivanje. Carinska vrednost utvrena u skladu sa odredbama ovog lana treba da se u najveoj moguoj meri zasniva na prethodno utvrenim carinskim vrednostima. Metodi vrednovanja, koji se primenjuju u skladu sa ovim lanom, su metodi navedeni u l. 40. do 44. ovog zakona, a razumna odstupanja u njihovoj primeni moraju da budu u skladu s principima i odredbama navedenim u stavu 1. ovog lana. Trokovi i izdaci koji ulaze u carinsku vrednost lan 46 Prilikom utvrivanja carinske vrednosti, u skladu sa odredbama lana 39. ovog zakona, ceni koja je stvarno plaena ili koju treba platiti za uvezenu robu dodaju se: 1) trokovi do iznosa koji snosi kupac, a koji nisu obuhvaeni stvarno plaenom cenom ili cenom koju treba platiti za robu, i to:

- provizije i naknade posredovanja, osim kupovne provizije (odnosno naknade koje uvoznik plaa agentu za usluge zastupanja u inostranstvu prilikom kupovine robe za koju se utvruje carinska vrednost); - trokovi ambalae, koja se radi carinjenja smatra jedinstvenim delom predmetne robe, - trokovi pakovanja (radna snaga i materijal); 2) odgovarajui deo vrednosti robe i usluga koje je kupac isporuio neposredno ili posredno, bez naplate ili po snienoj ceni, radi proizvodnje i prodaje radi izvoza u Republiku Srbiju do stepena do koga ta vrednost nije obuhvaena stvarno plaenom cenom ili cenom koju treba platiti: - materijala, komponenata, delova i sl. sadranih u uvezenoj robi; - alata, matrica, kalupa i sl. korienih u proizvodnji uvezene robe; - drugih materijala utroenih u proizvodnji uvezene robe i - projektovanja, razvoja, umetnikog rada, oblikovanja, planova i crtea uraenih van Republike Srbije neophodnih za proizvodnju uvezene robe; 3) naknade za korienje autorskog prava i licencne naknade za uvezenu robu ija se vrednost utvruje, a koje kupac mora da plati, bilo neposredno ili posredno, kao uslov za prodaju robe ija se vrednost utvruje, ako te naknade nisu uraunate u stvarno plaenu cenu ili cenu koju treba platiti; 4) vrednost svakog dela prihoda od dalje preprodaje, raspolaganja ili korienja uvezene robe, koji prodavac neposredno ili posredno ostvaruje, i 5) trokove prevoza i osiguranja uvezene robe do mesta ulaska u carinsko podruje Republike Srbije i trokove utovara, istovara i manipulativne trokove u vezi s prevozom uvezene robe do mesta unoenja u carinsko podruje Republike Srbije. Dodaci na stvarno plaenu cenu ili na cenu koja treba da se plati uraunavaju se u skladu sa odredbama ovog lana, samo na osnovu objektivnih i merljivih podataka. Prilikom utvrivanja carinske vrednosti, u cenu koja je stvarno plaena ili koju treba platiti, ne uraunavaju se nikakvi dodaci, osim onih koji su propisani ovim lanom. Izuzetno od stava 1. taka 3) ovog lana u stvarno plaenu cenu ili cenu koju treba platiti za uvezenu robu prilikom utvrivanja carinske vrednosti ne uraunavaju se: 1) naknada za pravo reprodukcije robe koja je uvezena u Republiku Srbiju; 2) plaanja koja je izvrio kupac na ime prava distribucije ili dalje prodaje uvezene robe, ako ta plaanja nisu uslov prodaje robe za izvoz u Republiku Srbiju. Trokovi i izdaci koji ne ulaze u carinsku vrednost lan 47

U carinsku vrednost, ako su iskazani odvojeno od stvarno plaene cene ili cene koju treba platiti, ne uraunavaju se: 1) trokovi prevoza robe nakon njenog prispea u mesto ulaska u carinsko podruje Republike Srbije; 2) trokovi izgradnje, montae, sklapanja, odravanja i tehnike pomoi, nastali nakon uvoza industrijskih postrojenja, maina i opreme; 3) kamate na osnovu finansijskog aranmana koji je zakljuio kupac, a u vezi s kupovinom uvezene robe, bez obzira da li je finansiranje obezbedio prodavac ili neko drugo lice, ako je taj finansijski aranman sainjen u pismenoj formi i ako kupac moe, ako se zahteva, da dokae: - da je roba stvarno prodata po ceni koja je prijavljena kao stvarno plaena cena ili cena koju treba platiti, - da kamatna stopa ne prelazi uobiajenu visinu za takve transakcije u vreme i u dravi u kojoj je obezbeeno finansiranje; 4) trokovi za pravo reprodukcije robe uvezene u Republiku Srbiju; 5) kupovne provizije, odnosno naknade koje je uvoznik platio za usluge posredovanja i zastupanja prilikom kupovine robe ija se carinska vrednost utvruje; 6) uvozne dabine i druge naknade koje se naplauju u Republici Srbiji prilikom uvoza ili prodaje robe; 7) dabine i takse koje se naplauju u dravi izvoza, od kojih je uvezena roba osloboena ili moe biti osloboena primenom sistema povraaja. Snienja i gotovinski popusti lan 48 Prilikom utvrivanja carinske vrednosti uvezene robe prihvataju se ugovorena umanjenja cene, kao i gotovinski popusti uobiajeni za istovetnu ili slinu uvezenu robu. Roba uvezena bez plaanja protivvrednosti, privremeno uvezena roba, roba uvezena po osnovu zakupa ili lizinga, oteena roba lan 49 Carinska vrednost robe uvezene bez plaanja protivvrednosti, kao i carinska vrednost za privremeno uvezenu robu utvruje se u skladu sa odredbama l. 40. do 45. ovog zakona. Ako se za robu koja se uvozi po osnovu zakupa ili lizinga carinska vrednost ne moe utvrditi u skladu sa odredbama l. od 40. do 45. ovog zakona i za koju ugovorom nije predviena mogunost kupovine, carinska vrednost se utvruje na osnovu iznosa zakupnine, odnosno lizinga po potrebi usklaenog sa odredbama l. 46. i 47. ovog zakona. Carinska vrednost robe koja se oteti pre putanja podnosiocu deklaracije, utvruje se na osnovu odgovarajue ugovorene cene umanjene za procenat oteenja.

Carinski organ utvruje procenat oteenja iz stava 3. ovog lana. Obavetenje uvoznika lan 50 Carinski organ je duan da uvozniku, na njegov zahtev, dostavi pismeno obrazloenje o nainu na koji je utvrena carinska vrednost uvezene robe. Obaveze deklaranta, odnosno uvoznika lan 51 Deklarant je duan da u deklaraciji navede podatke o tome da je za robu koja se uvozi ugovorena obaveza plaanja trokova, naknada, dela vrednosti isporuene robe i usluga ili dela prihoda iz lana 46. stav 1. ta. 2), 3) i 4) ovog zakona. Uvoznik je duan da prijavi carinskom organu svaku preprodaju, raspolaganje ili korienje uvezene robe iz kojih proizlazi obaveza plaanja odreenog iznosa prodavcu, u skladu sa lanom 46. stav 1. taka 4 ovog zakona, najkasnije u roku od 30 dana od datuma plaanja. Isporuka vie vrsta robe koje podleu razliitim stopama carine lan 52 Kada se isporuka sastoji od vie vrsta robe koja podlee carinjenju po razliitim stopama carine, ukupan iznos trokova koji se odnose na prodaju robe, kao i trokovi prevoza, osiguranja i isporuke obraunavaju se srazmerno vrednosti pojedinane vrste robe. Izuzetno od stava 1. ovog lana, carinski organ moe, na zahtev deklaranta, dodati trokove iz stava 1. ovog lana koji se odnose na nekoliko vrsta robe u jednoj isporuci, na vrednost robe za koju su uvozne dabine najvee. Prava i obaveze carinskog organa koji utvruje carinsku vrednost lan 53 Carinski organ moe da zahteva od deklaranta da podnese sve isprave i podatke koji su mu potrebni za utvrivanje carinske vrednosti, u skladu sa l. 39. do 49. ovog zakona. Carinski organ moe da proveri verodostojnost i tanost bilo koje izjave, isprave ili deklaracije koja se podnosi za potrebe utvrivanja carinske vrednosti. Ako se iz opravdanih razloga uz deklaraciju ne podnese faktura, odnosno ako carinski organ osnovano sumnja da vrednost robe navedena u fakturi nije u skladu sa odredbama ovog zakona, carinska vrednost se utvruje na osnovu odredaba l. od 40. do 45. ovog zakona. Preraunavanje strane valute lan 54

Ako je za utvrivanje carinske vrednosti neophodno da se iznos u stranoj valuti prerauna u dinare, strana valuta se preraunava u dinare prema zvaninom srednjem kursu utvrenom poslednjeg radnog dana nedelje koja prethodi nedelji u kojoj se utvruje carinska vrednost. Putanje robe pre konanog utvrivanja carinske vrednosti lan 55 Ako je neophodno odloiti konano utvrivanje carinske vrednosti uvezene robe, uvezena roba se moe predati deklarantu ako poloi obezbeenje za plaanje carinskog duga u iznosu koji odgovara visini mogueg iznosa carinskog duga. Posebna pravila lan 56 Odredbe l. 39. do 55. ovog zakona nee se primenjivati na odreivanje carinske vrednosti robe, koja je pre stavljanja u slobodan promet bila predmet drugih oblika carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe, ako je odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona, propisan drugaiji nain odreivanja carinske vrednosti robe koja se stavlja u slobodan promet. Blii uslovi i nain utvrivanja carinske vrednosti lan 57 Vlada propisuje blie uslove i nain utvrivanja carinske vrednosti robe. Deo trei STATUS UVEZENE ROBE OD ULASKA U CARINSKO PODRUJE REPUBLIKE SRBIJE I ODREIVANJE CARINSKI DOZVOLJENOG POSTUPANJA ILI UPOTREBE Glava I ULAZAK ROBE U CARINSKO PODRUJE REPUBLIKE SRBIJE Granini prelazi lan 58 Roba se moe uneti u carinsko podruje Republike Srbije preko graninih prelaza u vreme kada su oni otvoreni za promet. Za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju slubenih prostorija na graninim prelazima, potrebna je saglasnost ministra, uz prethodno pribavljeno miljenje direktora Uprave carina. Promet robe koja podlee fitosanitarnoj, veterinarskoj i drugim propisanim kontrolama, dozvoljen je samo preko onih graninih prelaza, koji su u skladu sa odgovarajuim propisima namenjeni za unoenje i iznoenje takve robe.

U izuzetnim sluajevima, kao to su delovanje vie sile, vee naruavanje javnog reda i bezbednosti Republike Srbije, Vlada moe propisati da unoenje i iznoenje robe moe da se obavlja samo preko odreenih graninih prelaza. Prethodna deklaracija lan 59 Carinski organ moe odobriti da se za robu koja se unosi u carinsko podruje Republike Srbije podnese prethodna deklaracija, osim za robu koja se bez zaustavljanja prevozi kroz vazduni prostor Republike Srbije. Ministar propisuje obrazac prethodne deklaracije, koja mora da sadri podatke koji se neophodni za obavljanje analize rizika i odgovarajuu primenu carinske kontrole, pre svega za potrebe bezbednosti i zatite, uz primenu, gde je to mogue, meunarodnih standarda i poslovne prakse. Prethodna deklaracija podnosi se ili stavlja na raspolaganje nadlenom carinskom organu, pre nego to se roba unese u carinsko podruje Republike Srbije, osim ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugaije propisano. Vlada propisuje: 1) nadlenost carinskog organa i blie uslove pod kojima se moe zahtevati podnoenje prethodne deklaracije; 2) rok za podnoenje prethodne deklaracije; 3) uslove pod kojima se moe zahtevati skraenje ili produenje roka iz take 2) ovog stava. Podnoenje prethodne deklaracije lan 60 Prethodna deklaracija podnosi se elektronskim putem. Komercijalni, luki i transportni dokumenti mogu se koristiti ako sadre neophodne podatke. Carinski organ moe, u izuzetnim sluajevima, da prihvati prethodnu deklaraciju u pismenoj formi, ako je mogue da se primeni isti nivo upravljanja rizikom koji se primenjuje na prethodne deklaracije koje se podnose elektronskim putem i ako se takvi podaci mogu razmenjivati sa drugim carinarnicama. Prethodnu deklaraciju podnosi lice koje unosi robu ili koje preuzme odgovornost za unos robe u carinsko podruje Republike Srbije. Pored lica iz stava 2. ovog lana, prethodnu deklaraciju moe podneti i jedno od sledeih lica: 1) lice u ije ime lice iz stava 2. ovog lana istupa; 2) lice koje nadlenom carinskom organu prijavi ili moe da prijavi robu koja se unosi; 3) zastupnik lica iz stava 2. ovog lana ili lica iz ta. 1) i 2) ovog stava.

Izmena i dopuna prethodne deklaracije lan 61 Licu koje podnese prethodnu deklaraciju bie, na njegov zahtev, dozvoljeno da izmeni ili dopuni jedan ili vie podataka iz deklaracije nakon njenog podnoenja. Carinski organ nee odobriti izmene, odnosno dopune iz stava 1. ovog lana ako je zahtev za izmenu, odnosno dopunu podnet nakon to je carinski organ: 1) obavestio lice koje je podnelo prethodnu deklaraciju da namerava da izvri pregled robe; 2) ustanovio da su podaci ija se izmena trai netani; 3) dozvolio premetanje robe. Carinski nadzor i kontrola lan 62 Roba koja se unosi u carinsko podruje Republike Srbije stavlja se pod carinski nadzor od momenta njenog unosa i carinski organ moe obaviti njenu kontrolu. Roba ostaje pod carinskim nadzorom koliko je potrebno da se utvrdi njen carinski status. U sluaju strane robe, ukljuujui i sluajeve iz lana 108. ovog zakona, roba ostaje pod carinskim nadzorom dok se njen carinski status ne promeni, dok se ne unese u slobodnu zonu ili slobodno skladite, odnosno dok ne bude izvezena ili unitena u skladu sa lanom 209. ovog zakona. Prevoz robe od carinske linije do mesta dopremanja lan 63 Lice koje unosi robu u carinsko podruje duno je da robu prijavi i bez odlaganja preveze, putem, na nain i u roku koji odredi carinski organ: 1) do carinarnice ili drugog mesta koje je odobrio carinski organ, ili 2) u slobodnu zonu, ako se roba unosi u slobodnu zonu neposredno: - plovnim ili vazdunim putem, - kopnom bez prolaska kroz neki drugi deo carinskog podruja, ako se slobodna zona granii s kopnenom granicom izmeu Republike Srbije i tree drave. Lice koje preuzme odgovornost za prevoz robe koja je uneta u carinsko podruje, zbog pretovara ili sl., odgovorno je za ispunjenje obaveza iz stava 1. ovog lana.

Roba koja se nalazi van carinskog podruja Republike Srbije moe da se podvrgne carinskoj kontroli u skladu sa propisima i meunarodnim ugovorima i s njom se postupa na isti nain kao sa robom unetom u carinsko podruje Republike Srbije. Odredba stava 1. taka 1) ovog lana ne iskljuuje primenu propisa iz putnikog, pograninog i potanskog saobraaja, ako se primenom tih propisa ne ugroava mogunost sprovoenja carinskog nadzora i carinske kontrole. Odredbe st. 1. do 4. ovog lana i odredbe l. od 64. do 78. ovog zakona ne primenjuju se na robu koja je privremeno napustila carinsko podruje Republike Srbije kreui se plovnim ili vazdunim putem izmeu dve take toga podruja pod uslovom da se prevoz obavlja u redovnom linijskom vazdunom ili brodskom saobraaju bez zaustavljanja van carinskog podruja Republike Srbije. Na robu u vazduhoplovu, koji prelee vazduni prostor Republike Srbije, a kome kao odredino mesto nije predvieno vazduhoplovno pristanite u Republici Srbiji, ne primenjuju se odredbe stava 1. ovog lana. Nepredviene okolnosti ili via sila lan 64 Ako zbog nepredvienih okolnosti ili vie sile, obaveze propisane u lanu 63. stav 1. ovog zakona ne mogu da budu ispunjene, lice koje je duno da ispuni te obaveze ili drugo lice koje je preuzelo odgovornost za ispunjenje tih obaveza, duno je da bez odlaganja obavesti nadleni carinski organ o takvim okolnostima. Ako nepredviene okolnosti ili via sila ne prouzrokuju totalni gubitak robe, carinski organ mora biti obaveten o mestu gde se roba nalazi. Kad je vazduhoplov iz lana 63. stav 6. ovog zakona zbog nepredvienih okolnosti ili vie sile primoran da se zaustavi ili privremeno zadri na carinskom podruju Republike Srbije, a da pri tom nije mogue ispuniti obaveze iz lana 63. stav 1. ovog zakona, zapovednik vazduhoplova ili lice koje je preuzelo njegove obaveze duno je da o tome odmah obavesti carinski organ. Carinski organ odreuje mere koje e se preduzeti kako bi se omoguio carinski nadzor nad robom iz stava 1. ovog lana, kao i nad robom u vazduhoplovu, iz stava 2. ovog lana, uz mogunost da, ako je to potrebno, roba naknadno bude dopremljena carinskom organu ili prevezena na neko drugo mesto koje je carinski organ odredio ili odobrio. Glava II DOPREMANJE ROBE CARINARNICI Dopremanje robe lan 65 Robu koja se unosi u carinsko podruje Republike Srbije, carinarnici doprema lice koje je unelo robu u carinsko podruje ili lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz robe poto je ona uneta u carinsko podruje Republike Srbije. Lice koje doprema robu carinarnici navodi podatke o saetoj deklaraciji ili prethodnoj deklaraciji podnetoj za tu robu.

Primena propisa lan 66 Odredbe lana 65. ovog zakona shodno se primenjuju i na robu: 1) koju sa sobom nose putnici; 2) koja je stavljena u odreeni carinski postupak bez obaveze dopremanja robe carinarnici. Prethodni pregled robe lan 67 Po dopremanju robe carinarnici roba se na zahtev lica koje je ovlaeno da robi odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu, a uz odobrenje carinskog organa moe pregledati ili uzorkovati, kako bi se za nju odredilo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba. Glava III SAETA DEKLARACIJA I ISTOVAR ROBE KOJA JE DOPREMLJENA CARINARNICI Podnoenje saete deklaracije lan 68 Roba koja se doprema carinarnici osim robe iz lana 70. ovog zakona, mora biti obuhvaena saetom deklaracijom. Saeta deklaracija podnosi se im se roba dopremi carinskom organu. Carinski organ moe produiti rok za podnoenje saete deklaracije a najdue do isteka prvog radnog dana posle dopremanja robe. Oblik i sadrina saete deklaracije, podnosilac lan 69 Saeta deklaracija sadri podatke neophodne za identifikaciju robe i podnosi se na propisanom obrascu. Carinski organ moe odobriti da se kao saeta deklaracija, upotrebi trgovinska ili slubena isprava koja sadri podatke neophodne za identifikaciju robe. Saetu deklaraciju podnosi: 1) lice koje je robu unelo u carinsko podruje ili lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz te robe; 2) lice u ije ime postupa lice iz take 1) ovog stava. Potanski saobraaj i putniki promet

lan 70 Saeta deklaracija se ne podnosi u pismenoj formi za robu koju unose putnici i za robu u potanskom saobraaju, ako se time ne spreava sprovoenje mera carinskog nadzora i sprovoenje zahtevanog i dozvoljenog carinskog postupka. Istovar ili pretovar robe lan 71 Roba se moe istovariti ili pretovariti iz prevoznog sredstva na osnovu odobrenja carinskog organa, na mestu koje odredi ili odobri carinski organ. Odobrenje iz stava 1. ovog lana nee se zahtevati u sluaju neposredne opasnosti zbog koje je potreban hitan istovar, sve robe ili dela robe, o emu carinski organ mora biti obaveten bez odlaganja. Carinski organ moe, radi pregleda robe i prevoznog sredstva kojim se ona prevozi, u svakom trenutku zahtevati da se roba istovari i raspakuje. Premetanje robe lan 72 Roba se ne sme premetati s mesta gde je prvobitno stavljena, bez odobrenja carinskog organa. Glava IV OBAVEZA DA SE ZA ROBU KOJA JE DOPREMLJENA CARINSKOM ORGANU ODREDI CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA Odreivanje carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe lan 73 Za stranu robu koja mu je dopremljena carinski organ odreuje carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu. Rokovi za odreivanje carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe lan 74 Carinske formalnosti koje su potrebne da se za robu obuhvaenu saetom deklaracijom odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba moraju se sprovesti u roku od 20 dana od dana podnoenja saete deklaracije. Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada to okolnosti nalau, carinski organ moe odrediti krai rok ili odobriti produenje roka, koje ne moe da bude due od stvarno potrebnog vremena, u skladu sa tim okolnostima. Glava V PRIVREMENI SMETAJ ROBE

Privremeni smetaj dopremljene robe lan 75 Roba dopremljena carinskom organu ima status robe u privremenom smetaju sve dok joj se ne odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba (u daljem tekstu: roba u privremenom smetaju). Mesto i obezbeenje privremenog smetaja lan 76 Roba u privremenom smetaju moe biti smetena na mestu i pod uslovima koje je odobrio carinski organ. Carinski organ moe da zahteva od draoca robe da poloi obezbeenje za naplatu carinskog duga koji moe nastati na osnovu lana 239. ili lana 240. ovog zakona. Postupanje s robom u privremenom smetaju lan 77 Nad robom u privremenom smetaju mogu se preduzimati samo radnje kojima bi se ona ouvala u nepromenjenom stanju, bez menjanja njenog izgleda ili tehnikih karakteristika. Postupanje s robom ako je prekoraen rok lan 78 Ako, u roku iz lana 74. stav 1. ovog zakona nisu sprovedene neophodne formalnosti radi odobravanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe, carinski organ e bez odlaganja preduzeti sve mere za postupanje sa robom, ukljuujui i njenu prodaju. Carinski organ moe robu iz stava 1. ovog lana, na rizik i o troku draoca robe da premesti na drugo mesto koje je pod njegovim nadzorom, do regulisanja daljeg postupanja sa robom, odnosno do njene prodaje. Glava VI ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU KOD PREVOZA STRANE ROBE U TRANZITU Odredbe za robu u tranzitu lan 79 Odredbe lana 63. stav 1. taka 1) i l. od 64. do 78. ovog zakona ne primenjuju se na robu koja se unosi u carinsko podruje Republike Srbije, a koja je ve stavljena u tranzitni postupak. Odredbe za dopremanje strane robe u tranzitnom postupku lan 80

Kada strana roba koja je u tranzitnom postupku, stigne u odredite u carinskom podruju Republike Srbije i dopremi se carinarnici, primenjuju se odredbe l. od 67. do 78. ovog zakona. Glava VII OSTALE ODREDBE Unitenje dopremljene robe lan 81 Carinski organ moe, kada to okolnosti zahtevaju, da odredi da se dopremljena roba uniti i o tome je duan da obavesti draoca robe, koji snosi trokove unitenja robe. Neovlaeni unos robe lan 82 Ako carinski organ utvrdi da je roba neovlaeno uneta u carinsko podruje Republike Srbije ili da nije bila pod carinskim nadzorom, preduzima neophodne mere, u cilju regulisanja daljeg postupanja sa robom, ukljuujui i prodaju robe. Trokovi preduzetih mera ukljuujui i trokove unitenja robe, snosi dralac robe. Deo etvrti CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA ROBE Glava I OPTE ODREDBE Odreivanje carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe lan 83 Za robu moe da se, u skladu sa odredbama ovog zakona, odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, bez obzira na njenu vrstu ili koliinu, poreklo, odredite ili nain otpreme, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, carinsko dozvoljeno postupanje ili upotreba robe nee se odrediti ako je to u suprotnosti s merama utvrenim radi zatite javne bezbednosti i morala, zdravlja ili ivota lica, zatite ivotinja i biljaka, ouvanja ivotne sredine, zatite prirodnih retkosti, kulturnog naslea, umetnike, istorijske, arheoloke, etnoloke ili tehnoloke vrednosti, zatite autorskih prava i drugih srodnih prava, prava industrijske svojine i sl. Glava II CARINSKI POSTUPCI Odeljak 1 STAVLJANJE ROBE U CARINSKI POSTUPAK Obaveza podnoenja deklaracije

lan 84 Roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora da bude obuhvaena deklaracijom za taj carinski postupak. Domaa roba prijavljena za izvoz, pasivno oplemenjivanje, tranzit ili za postupak carinskog skladitenja, bie pod carinskim nadzorom od trenutka prihvatanja deklaracije pa do trenutka dok ne napusti carinsko podruje Republike Srbije, dok ne bude unitena ili dok se ne poniti deklaracija. Carinski organi za carinjenje odreenih vrsta robe lan 85 Ministar moe da odredi carinske organe za carinjenje odreenih vrsta robe ili sprovoenje odreenih postupaka. Oblici deklaracije lan 86 Deklaracija se podnosi: 1) u pismenoj formi; 2) elektronskom razmenom podataka, ako to doputaju tehnike mogunosti i ako upotrebu elektronskih sredstava odobri direktor Uprave carina; 3) usmeno ili drugim radnjama kojima dralac robe zahteva stavljanje robe u carinski postupak, ako je takva mogunost predviena propisima. A. Deklaracija u pismenoj formi I. Redovan postupak Popunjavanje deklaracije lan 87 Deklaracija, sa ispravama potrebnim radi primene propisa kojima je ureen carinski postupak za koj i se roba prijavljuje, u pismenoj formi podnosi se na propisanom obrascu, mora da bude potpisana od strane njenog podnosioca, i mora da sadri podatke neophodne za primenu propisa kojima je ureen carinski postupak za koji se roba prijavljuje. Ministar propisuje oblik, sadrinu i nain podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca koji se upotrebljavaju u carinskom postupku. Prihvatanje deklaracije lan 88

Carinski organ odmah prihvata deklaraciju koja je podneta u skladu sa odredbama lana 87. ovog zakona, ako je roba za koju se podnosi deklaracija dopremljena carinarnici. Deklarant lan 89 Deklaraciju, sa ispravama potrebnim radi primene propisa kojima je ureen carinski postupak za koji je roba prijavljena, moe da podnese svako lice koje je u mogunosti da dopremi robu carinarnici ili lice koje ono ovlasti, u skladu sa odredbama lana 6. ovog zakona. Kada prihvatanje deklaracije namee posebne obaveze za odreeno lice, deklaraciju mora da podnese to lice ili drugo lice u njegovo ime i za njegov raun. Deklarant mora da ima sedite ili prebivalite u Republici Srbiji, osim lica koje: 1) prijavljuje robu za tranzit ili privremeni uvoz; 2) samo povremeno prijavljuje robu, ako to carinski organ smatra opravdanim. Izmena i dopuna deklaracije lan 90 Posle prihvatanja deklaracije, deklarant moe na sopstveni zahtev, uz odobrenje carinskog organa, da izmeni ili dopuni jedan ili vie podataka u deklaraciji, s tim da se izmene i dopune odnose samo na robu za koju je prvobitno bila podnesena ta deklaracija. Carinski organ ne odobrava izmene i dopune deklaracije ako je zahtev za izmenu, odnosno dopunu podnet nakon to je carinski organ: 1) obavestio deklaranta da namerava da izvri pregled robe; 2) utvrdio da su podaci ija se izmena trai netani; 3) pustio robu deklarantu. Ponitavanje deklaracije lan 91 Carinski organ, na zahtev deklaranta, ponitava prihvaenu deklaraciju, ako deklarant dostavi dokaze da je roba grekom prijavljena za carinski postupak obuhvaen tom deklaracijom ili da, zbog posebnih okolnosti, sprovoenje carinskog postupka za koji je ta roba prijavljena nije vie opravdano. Ako je carinski organ obavestio deklaranta da e da izvri pregled robe, zahtev za ponitenje deklaracije nee biti prihvaen dok se pregled ne izvri. Deklaracija se ne moe ponititi posle putanja robe deklarantu, osim u sluajevima koje propie Vlada.

Ponitenje deklaracije ne iskljuuje primenu kaznenih odredaba ovog zakona. Primena propisa lan 92 U sprovoenju carinskog postupka za koji je roba deklarisana primenjuju se propisi koji vae na dan prihvatanja deklaracije, ako nije drukije propisano. Provera deklaracije lan 93 Carinski organ moe radi kontrole prihvaene deklaracije da: 1) pregleda deklaraciju i isprave obuhvaene deklaracijom, kao i isprave koje su priloene uz deklaraciju i da od deklaranta zahteva da dostavi i druge isprave kako bi utvrdio tanost podataka u deklaraciji; 2) pregleda robu i uzme uzorke radi analize ili detaljnog pregleda. Pregled robe i uzimanje uzoraka lan 94 Prevoz robe do mesta pregleda robe ili uzimanja uzoraka, kao i svako rukovanje robom, obavlja deklarant ili drugo lice na odgovornost deklaranta. Trokove koji iz toga nastanu snosi deklarant. Deklarant ima pravo da prisustvuje pregledu robe ili uzimanju uzoraka. Carinski organ moe, ako smatra da je to potrebno, da zahteva da deklarant ili njegov zastupnik prisustvuje pregledu robe ili uzimanju uzoraka radi pruanja neophodne pomoi u cilju olakanja pregleda ili uzimanja uzoraka. Ako su uzorci uzeti u skladu s propisima, carinski organ nije u obavezi da plati naknadu za uzete uzorke, ali snosi trokove analize i pregleda. Ministar propisuje nain uzimanja uzoraka i odreuje metode analize uzoraka. Delimini pregled robe lan 95 Ako je pregledan deo robe koja je obuhvaena deklaracijom, rezultati tog deliminog pregleda primenjuju se na svu robu obuhvaenu tom deklaracijom. Deklarant moe da zatrai ponovni pregled robe ako smatra da rezultati deliminog pregleda ne odgovaraju preostaloj robi obuhvaenoj deklaracijom. Ako deklaracija obuhvata dva ili vie naimenovanja, smatra se da podaci koji se odnose na svako naimenovanje predstavljaju posebnu deklaraciju.

Rezultati provere lan 96 Ako je deklaracija kontrolisana, utvrene injenice su osnov za primenu propisa koji ureuju carinski postupak u koji je roba stavljena. Ako deklaracija nije kontrolisana, podaci koje je deklarant naveo u deklaraciji su osnov za primenu propisa koji ureuju carinski postupak u koji je roba stavljena. Mere za obezbeenje istovetnosti robe lan 97 Carinski organ duan je da preduzme potrebne mere kako bi se obezbedila istovetnost robe, ako je identifikacija robe neophodna da bi se ispunili uslovi koji ureuju carinski postupak za koji je navedena roba deklarisana. Carinska obeleja stavljena na robu ili na prevozno sredstvo moe ukloniti ili unititi samo carinski organ, a drugo lice samo uz odobrenje carinskog organa, osim kada se usled nepredvienih okolnosti ili dejstva vie sile moraju ukloniti ili unititi da bi se zatitila roba ili prevozno sredstvo. Putanje robe lan 98 Carinski organ puta robu deklarantu ako su ispunjeni uslovi za stavljanje robe u odreeni carinski postupak i ako roba nije predmet mera ogranienja ili zabrana, kad podatke u deklaraciji proveri i prihvati, ili ih prihvati bez provere. Carinski organ, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, puta robu deklarantu i kad se deklaracija ne moe proveriti u primerenom roku i kada radi provere deklaracije nije neophodno da roba bude na mestu gde se proverava deklaracija. Roba obuhvaena jednom deklaracijom puta se istovremeno. U sluaju iz stava 3. ovog lana, ako je deklaracijom obuhvaeno vie vrsta robe, smatra se da je za svaku vrstu robe podneta posebna deklaracija. Obezbeenje carinskog duga pre putanja robe lan 99 Ako prihvatanjem deklaracije nastane carinski dug, roba obuhvaena tom deklaracijom nee biti putena deklarantu ako carinski dug nije plaen ili obezbeen. U postupku privremenog uvoza sa deliminim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina, roba obuhvaena deklaracijom nee biti putena dok se ne poloi obezbeenje za plaanje carinskog duga, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Ako carinski organ, u skladu sa odredbama ovog zakona kojima je ureen postupak za koji je roba deklarisana, zahteva polaganje obezbeenja za plaanje carinskog duga koji bi mogao da nastane, roba se puta kad bude poloeno obezbeenje. Vraanje robe u inostranstvo, oduzimanje i prodaja robe lan 100 Carinski organ moe da preduzme potrebne mere, ukljuujui vraanje robe u inostranstvo, oduzimanje robe i njenu prodaju: 1) ako roba ne moe biti putena deklarantu zato to: - nije bilo mogue poeti pregled robe ili nastaviti s pregledom robe u roku koji je odredio carinski organ, iz razloga koje je prouzrokovao deklarant; - nisu bile podnete sve isprave potrebne da bi se roba stavila u odreeni carinski postupak; - carinski dug nije plaen ili nije poloeno obezbeenje za plaanje tog duga u propisanom roku; - roba podlee zabranama ili ogranienjima; 2) ako roba nije preuzeta u primerenom roku nakon to je ocarinjena i putena deklarantu. II. Pojednostavljeni postupci Pojednostavljene deklaracije lan 101 Carinski organ, u sluajevima i na nain koje propie Vlada, radi pojednostavljenja postupka, odobrava da: 1) deklaracija ne sadri neke podatke ili da se uz nju ne prilau neke od isprava iz lana 87. ovog zakona; 2) neka od trgovinskih ili slubenih isprava priloenih uz zahtev za stavljanje robe u carinski postupak zameni deklaraciju; 3) se roba stavi u odreeni postupak na osnovu knjigovodstvene isprave, i tada moe da oslobodi deklaranta obaveze dopremanja robe. Pojednostavljena deklaracija, trgovinska, slubena ili knjigovodstvena isprava moraju da sadre podatke neophodne za identifikaciju robe, a knjigovodstvena isprava i datum knjienja. Deklarant je duan da, u roku koji odredi carinski organ, podnese dopunsku deklaraciju koja moe biti opta, periodina ili zbirna. Vlada moe da propie sluajeve u kojima se ne podnosi dopunska deklaracija.

Dopunska deklaracija i pojednostavljena deklaracija ine celinu na koju se primenjuju propisi koji vae na dan prihvatanja pojednostavljene deklaracije. Prihvatanje knjigovodstvene isprave iz stava 1. taka 3) ovog lana ima isto pravno dejstvo kao i prihvatanje deklaracije iz lana 87. ovog zakona. Vlada moe da propie pojednostavljen postupak za tranzit robe. B. Ostale deklaracije Primena zakona prilikom podnoenja drugih oblika deklaracija lan 102 Ako se deklaracija podnosi elektronskom razmenom podataka, usmeno ili na drugi nain, shodno se primenjuju odredbe l. od 87. do 101. ovog zakona. Ako se deklaracija podnosi elektronskom razmenom podataka, carinski organ moe odobriti da se uz deklaraciju ne podnose isprave iz lana 87. stav 2. ovog zakona, s tim da su te isprave dostupne carinskom organu. V. Naknadna kontrola deklaracije lan 103 Carinski organ moe, po slubenoj dunosti ili na zahtev deklaranta, izmeniti ili dopuniti deklaraciju nakon to je roba putena deklarantu. Carinski organ, posle putanja robe, moe da izvri kontrolu raunovodstvenih i komercijalnih isprava i podataka u vezi sa uvozom ili izvozom te robe ili u vezi s naknadnim komercijalnim poslovima s tom robom, da bi utvrdio tanost podataka koji su navedeni u deklaraciji. Kontrola moe da se obavi u prostorijama deklaranta, u prostorijama bilo kog drugog lica koje je neposredno ili posredno poslovno ukljueno u pomenute radnje ili u prostorijama bilo kog drugog lica koje poseduje navedene isprave i podatke. Carinski organ moe, takoe, da izvri pregled i uzme uzorke robe ako je ona jo uvek dostupna. Carinski organ moe da napravi kopije isprava iz stava 2. ovog lana i da zahteva da mu se dostave delovi ili kopije tih isprava. Lica iz stava 3. ovog lana su u obavezi da prue carinskom organu svu zahtevanu pomo. Ako se naknadnom kontrolom deklaracije ili naknadnom kontrolom carinjenja utvrdi da su propisi koji se odnose na odreeni carinski postupak primenjeni na osnovu netanih ili nepotpunih podataka, carinski organ, u skladu sa carinskim i drugim propisima, preduzima neophodne mere i donosi odgovarajue odluke da se nepravilnosti isprave i pravno stanje uskladi s novoutvrenim okolnostima. Odeljak 2 STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET lan 104

Stavljanjem robe u slobodan promet, strana roba stie carinski status domae robe. Stavljanje robe u slobodan promet, podrazumeva primenu mera trgovinske politike, ispunjavanje ostalih formalnosti u vezi sa uvozom robe i plaanje svih propisanih uvoznih dabina, poreza, akciza i drugi h naknada u skladu s carinskim i drugim propisima. Nia stopa carine lan 105 Izuzetno od odredbe lana 92. ovog zakona, deklarant moe da zahteva da se primeni povoljnija stopa carine, ako nakon prihvatanja deklaracije, ali pre putanja robe deklarantu, doe do smanjenja stope carine, osim kada robu nije bilo mogue pustiti iz razloga koje je prouzrokovao deklarant. Zajednika stopa carine lan 106 Ako se poiljka sastoji od robe koja se svrstava u vie tarifnih oznaka, pri emu bi svrstavanje svake robe pojedinano, da bi se sainila deklaracija, iziskivalo rad i trokove nesrazmerne obraunatoj carini, carinski organ moe, na zahtev deklaranta, dozvoliti da se carina za celu poiljku obrauna na osnovu svrstavanja u tarifnu oznaku one robe ija je stopa carine najvia. Jedinstvena stopa carine lan 107 Izuzetno od lana 30. stav 1. ovog zakona, roba namenjena za korienje u sopstvenom domainstvu koju fizika lica unose u putnikom prometu ili primaju iz inostranstva u potanskom saobraaju, osim robe koja je u skladu sa odredbama ovog zakona osloboena obaveze plaanja uvoznih dabina, carini se po jedinstvenoj stopi carine u visini od 10%. Izuzetno od stava 1. ovog lana, putnik ili primalac poiljke moe da zahteva da se roba carini prema stopi koja je propisana u Carinskoj tarifi. Vlada utvruje vrstu i vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena stopa carine iz stava 1. ovog lana. Carinski nadzor nad robom stavljenom u slobodan promet po snienoj stopi carine ili bez plaanja uvoznih dabina lan 108 Roba koja se stavlja u slobodan promet po snienoj stopi carine ili bez plaanja uvoznih dabina, zbog svoje upotrebe u odreene svrhe, ostaje pod carinskim nadzorom sve dok postoje razlozi zbog kojih je odobrena sniena stopa carine ili zbog kojih uvozne dabine nisu plaene, dok se roba ne izveze ili ne uniti ili dok se ne dozvoli njena upotreba u drugaije svrhe od onih koje su propisane za primenu sniene stope carine, odnosno bez plaanja uvoznih dabina, ako su plaene uvozne dabine. Na robu iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe l. 115. i 117. ovog zakona.

Kada roba gubi status domae robe lan 109 Roba koja je stavljena u slobodan promet gubi carinski status domae robe: 1) ako je deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet ponitena poto je roba putena deklarantu; 2) ako je iznos uvoznih dabina koji se za robu plaa vraen ili ako je dug otputen: - u postupku aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema povraaja, - zato to roba ima nedostatke, ili ne odgovara uslovima iz ugovora, pod uslovima iz lana 275. ovog zakona, ili - u sluajevima koji su navedeni u lanu 276. ovog zakona, kada je povraaj ili otpust duga uslovljen izvozom ili ponovnim izvozom ili stavljanjem robe u neki drugi odgovarajui carinski dozvoljen postupak ili upotrebu. Odeljak 3 CARINSKI POSTUPCI SA ODLAGANJEM I CARINSKI POSTUPCI SA EKONOMSKIM DEJSTVOM A. Zajednike odredbe Carinski postupci sa odlaganjem i carinski postupci sa ekonomskim dejstvom lan 110 Carinski postupak sa odlaganjem je postupak: - tranzita; - carinskog skladitenja; - aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema odlaganja; - prerade pod carinskom kontrolom; - privremenog uvoza. Carinski postupak sa ekonomskim dejstvom je postupak: - carinskog skladitenja; - aktivnog oplemenjivanja; - prerade pod carinskom kontrolom;

- privremenog uvoza; - pasivnog oplemenjivanja. Uvozna roba je roba koja je stavljena u carinski postupak sa odlaganjem i roba nad kojom je, na osnovu postupka aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema povraaja, sproveden postupak stavljanja u slobodan promet, uz ispunjenje formalnosti predvienih lanom 156. ovog zakona. Roba u nepromenjenom stanju je uvozna roba koja u postupku aktivnog oplemenjivanja, ili u postupku prerade pod carinskom kontrolom, nije bila predmet neke obrade ili prerade. Vlada donosi propise za primenu carinskih postupaka sa odlaganjem i carinskih postupaka sa ekonomskim dejstvom, za pojednostavljenja tih postupaka, kao i za primenu odredaba koje se odnose na mere trgovinske ili poljoprivredne politike. Odobrenje za carinski postupak sa ekonomskim dejstvom lan 111 Carinski postupak sa ekonomskim dejstvom moe da se primeni samo na osnovu odobrenja koje izdaje carinski organ. Uslovi za davanje odobrenja lan 112 Carinski organ odobrava carinski postupak sa ekonomskim dejstvom samo: 1) licima koja prue sve potrebne garancije da e pravilno sprovoditi postupak; 2) ako carinski organ ima mogunost nadzora i kontrole nad odobrenim postupkom. Sadraj odobrenja lan 113 U odobrenju za carinski postupak sa ekonomskim dejstvom moraju biti navedeni uslovi pod kojima se sprovodi taj postupak. Nosilac odobrenja mora da obavesti carinski organ o svim injenicama koje nastanu posle izdavanja odobrenja i utiu na njegovu dalju primenu ili sadrinu. Roba dobijena od robe stavljene u carinski postupak sa odlaganjem lan 114 Za sve proizvode i robu dobijene od robe stavljene u carinski postupak sa odlaganjem smatra se da su stavljeni u isti postupak.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, Vlada moe da propie uslove pod kojima roba koja se dobija iz robe koja je stavljena u carinski postupak sa odlaganjem, stie status domae robe. Polaganje obezbeenja lan 115 Carinski organ moe da zahteva da se za robu koja je u carinskom postupku sa odlaganjem poloi obezbeenje da bi se obezbedila naplata carinskog duga koji bi mogao nastati u vezi s tom robom. Vlada moe da propie nain polaganja obezbeenja, kao i visinu obezbeenja, odnosno osloboenje od obaveze polaganja obezbeenja za pojedine carinske postupke sa odlaganjem. Zavretak carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom lan 116 Carinski postupak sa ekonomskim dejstvom, okonae se kada se za robu koja je bila stavljena u taj postupak, ili za dobijene ili preraene proizvode odredi novi carinski dozvoljeni postupak ili upotreba. Carinski organ preduzee sve neophodne mere radi regulisanja statusa robe nad kojom postupak nije okonan u skladu sa propisanim uslovima. Prenos prava i obaveza nosioca carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom lan 117 Prava i obaveze nosioca carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom mogu da se, pod uslovima koje utvrdi carinski organ, prenesu na druga lica koja ispunjavaju uslove za odgovarajui postupak. B. Postupak tranzita I. Spoljni tranzit - Opte odredbe Spoljni tranzit, tranzit robe stavljene u carinski postupak sa ekonomskim dejstvom lan 118 Postupak spoljnog tranzita je kretanje robe izmeu dva mesta unutar carinskog podruja Republike Srbije, i to: 1) strane robe, bez naplate uvoznih i drugih dabina i primene mera trgovinske politike, i 2) domae i strane robe, kada je to neophodno radi pravilne primene odredaba koje se odnose na povraaj, odnosno otpust carinskog duga. Kretanje robe iz stava 1. ovog lana moe biti: 1) u okviru postupka tranzita u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

2) na osnovu TIR karneta, (u skladu sa TIR Konvencijom), pod uslovom: - da to kretanje poinje ili se zavrava van carinskog podruja Republike Srbije , ili - da se to kretanje odnosi na isporuku robe koja mora biti istovarena u carinskom podruju Republike Srbije, a koja se transportuje sa robom koju treba istovariti u treoj dravi, ili - da se to kretanje obavlja izmeu dva mesta u carinskom podruju Republike Srbije preko teritorije tree drave; 3) na osnovu ATA karneta koji se koristi kao tranzitni dokument; 4) na osnovu dokumenta propisanog meunarodnim sporazumima prihvaenim od strane Republike Srbije; 5) u okviru potanskog saobraaja, u skladu sa aktima Svetskog potanskog saveza kada robu prenosi imalac prava i obaveza prema tim aktima ili je za njega prenosi neko drugo lice. Postupak spoljnog tranzita primenjuje se i na kretanje robe stavljene u carinski postupak sa ekonomskim dejstvom ne iskljuujui posebne odredbe koje se primenjuju na taj postupak. Nosilac postupka spoljnog tranzita (principal), odnosno lice koj e samo ili preko ovlaenog zastupnika zahteva sprovoenje carinskog postupka tranzita i odgovorno je za izvrenje tog postupka u skladu sa propisima. Zavretak postupka spoljnog tranzita lan 119 Dopremanjem robe i predajom tranzitnih dokumenata odredinoj carinarnici u skladu sa odredbama ovog zakona postupak spoljnog tranzita zavrava se i obaveze nosioca su ispunjene. Carinski organ okonae postupak kada je u mogunosti da, poreenjem podataka koji su na raspolaganju kod ulazne i odredine carinarnice, utvrdi da je postupak zavren na propisan nain. II. Spoljni tranzit - posebne odredbe Postupak tranzita na podruju tree drave lan 120 Postupak spoljnog tranzita iz lana 118. stav 2. taka 1) ovog zakona primenjuje se na robu koja prolazi kroz podruje tree drave samo ako: 1) je takva mogunost predviena meunarodnim ugovorima, ili 2) se prevoz kroz tu dravu vri na osnovu jedinstvene isprave za tranzit sainjene na carinskom podruju Republike Srbije.

U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana, postupak se smatra prekinutim dok se roba nalazi na teritoriji tree drave. Polaganje obezbeenja u tranzitnom postupku lan 121 Principal je duan da poloi obezbeenje za plaanje carinskog duga ili drugih dabina koje bi mogle nastati u vezi sa robom, osim ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugaije propisano. Obezbeenje moe da bude: 1) pojedinano obezbeenje, za jedan tranzitni postupak, ili 2) generalno obezbeenje, za vie tranzitnih postupaka, uz odobrenje Uprave carina za korienje takvog obezbeenja. Odobrenje iz stava 2. taka 2) ovog lana daje se samo licu koje: 1) ima sedite u Republici Srbiji; 2) redovno koristi postupak tranzita i koje Upravi carina dokae da je u mogunosti da ispuni svoje obaveze u vezi sa postupcima tranzita; 3) nije tee prekrilo ili nije ponavljalo krenje carinskih ili poreskih propisa. Lice koje je dobilo status ovlaenog privrednog subjekta kao i drugo lice koje ispunjava uslove iz stava 3. ovog lana, moe da dobije odobrenje da koristi generalno obezbeenje u umanjenom iznosu ili odobrenje kojim se izuzima od obaveze polaganja obezbeenja. Dodatni kriterijumi za dobijanje ovog odobrenja ukljuuju: 1) pravilnu primenu tranzitnog postupka u prethodnom periodu; 2) saradnju sa Upravom carina, i 3) u sluaju izuzea od polaganja obezbeenja, dobar finansijski poloaj koji omoguava navedenim licima da ispune svoje obaveze. Odobrenje o polaganju obezbeenja u umanjenom iznosu, odnosno o izuzimanju od obaveze polaganja obezbeenja, u skladu sa stavom 4. ovog lana ne odnosi se na tranzit robe koja se, u sluajevima koje propie Vlada, smatra robom poveanog rizika. Vlada e propisati dodatne uslove i postupak za polaganje obezbeenja. U sluaju nastanka okolnosti koje su u suprotnosti sa uslovima ili dodatnim kriterijumima za izdavanje odobrenja iz st. 3. i 4. ovog lana Uprava carina moe ukinuti data odobrenja. Sluajevi u kojima se ne polae obezbeenje

lan 122 Obezbeenje za plaanje carinskog duga se ne polae u sluaju: 1) prevoza vazdunim saobraajem; 2) prenosa cevovodom ili dalekovodom; 3) prevoza koji vri domaa eleznica. Odgovornost principala lan 123 Principal je odgovoran za: 1) predaju robe odredinoj carinarnici u nepromenjenom stanju, u propisanom roku i uz pridravanje mera koje je odredio carinski organ radi obezbeenja istovetnosti robe i 2) pridravanje odredaba koje se odnose na tranzitni postupak. Pored obaveza lica iz stava 1. ovog lana, prevoznik ili lice koje primi robu znajui da je roba u postupku tranzita, takoe je odgovoran za predaju robe odredinoj carinarnici u nepromenjenom stanju, u propisanom roku i uz pridravanje mera koje je odredio carinski organ radi obezbeenja istovetnosti robe. Propisi za sprovoenje, pojednostavljeni postupci lan 124 Vlada propisuje sprovoenje postupka tranzita, kao i izuzetke u sprovoenju tog postupka. Propisom iz stava 1. ovog lana, pod uslovom da je obezbeena primena mera u odnosu na robu, moe se urediti pojednostavljenje postupka tranzita: 1) ako je meunarodnim ugovorima predvieno uspostavljanje pojednostavljenih postupaka u skladu sa kriterijumima koji se odnose na odreene vrste robe ili odreena privredna drutva (kompanije); 2) ako se kretanje robe na carinskom podruju Republike Srbije, odvija bez prelaska na teritoriju druge drave. III. Unutranji tranzit Pojam unutranjeg tranzita, nain kretanja robe lan 125 Postupak unutranjeg tranzita je kretanje domae robe od jednog do drugog mesta unutar carinskog podruja Republike Srbije bez promene njenog carinskog statusa pri prolazu kroz teritoriju tree drave. Ova odredba ne utie na primenu lana 118. stav 1. taka 2) ovog zakona.

Kretanje robe iz stava 1. ovog lana moe biti: 1) u okviru postupka tranzita, pod uslovom da je takva mogunost predviena meunarodnim sporazumom; 2) na osnovu TIR karneta (u skladu sa TIR Konvencijom); 3) na osnovu ATA karneta koji se koristi kao tranzitni dokument; 4) na osnovu dokumenta propisanog meunarodnim sporazumima prihvaenim od strane Republike Srbije; 5) u okviru potanskog saobraaja. U sluaju iz stava 2. take 1) ovog lana, na odgovarajui nain primenjuju se odredbe l. 119, 121, 122, 123. i 124. ovog zakona. U sluajevima iz stava 2. ta. 2) do 5) ovog lana, roba zadrava svoj carinski status samo ako je taj status ustanovljen pod uslovima i na nain koje propisuje Vlada. Propisivanje uslova za kretanje domae robe lan 126 Vlada propisuje uslove za tranzit domae robe bez sprovoenja carinskog postupka iz jednog mesta u drugo u carinskom podruju Republike Srbije, sa prelaskom preko teritorije tree drave, bez promene carinskog statusa. Primena postupka unutranjeg tranzita lan 127 Postupak unutranjeg tranzita primenjuje se kada je ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona izriito predviena njegova primena. V. Postupak carinskog skladitenja Roba koja se skladiti u carinskom skladitu lan 128 Postupak carinskog skladitenja je smetaj u carinsko skladite: 1) strane robe, koja u tom sluaju ne podlee plaanju uvoznih dabina i merama trgovinske politike; 2) domae robe namenjene izvozu, koja smetajem u carinsko skladite podlee primeni mera koje se, u skladu sa posebnim propisima, primenjuju na izvoz te robe.

Carinsko skladite je mesto gde se roba moe smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Vlada propisuje dokaze koji se podnose carinskom organu, za otvaranje i upravljanje carinskim skladitem, vrste robe koja se smeta u carinsko skladite, kao i sluajeve u kojima se roba iz stava 1. ovog lana, koja nije smetena u carinsko skladite, moe staviti u postupak carinskog skladitenja. Vrste carinskih skladita, dralac i korisnik skladita lan 129 Carinsko skladite moe biti javno skladite ili privatno skladite. Javno skladite je carinsko skladite koje moe da koristi svako lice radi skladitenja robe. Privatno skladite je carinsko skladite namenjeno skladitenju robe draoca skladita. Dralac skladita je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladitem. Carinskim skladitem moe da upravlja i carinski organ. Korisnik skladita je lice koje je prema deklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskog skladitenja ili lice na koje su preneta prava i obaveze tog lica. Odobrenje za upravljanje carinskim skladitem lan 130 Za upravljanje skladitem potrebno je odobrenje carinskog organa, osim u sluaju kad carinski organ upravlja carinskim skladitem. Lice koje eli da upravlja carinskim skladitem mora carinskom organu da podnese pismeni zahtev sa podacima potrebnim za dobijanje odobrenja, naroito obrazlaui ekonomsku potrebu za skladitenjem robe. Odobrenje sadri uslove za upravljanje carinskim skladitem u skladu sa propisima. Odobrenje za upravljanje carinskim skladitem moe se izdati samo licima sa seditem u Republici Srbiji. Obaveze draoca skladita lan 131 Dralac carinskog skladita odgovoran je: 1) da se roba smetena u carinskom skladitu ne uzima ispod carinskog nadzora; 2) za ispunjenje obaveza koje proizilaze iz postupka carinskog skladitenja robe; 3) za ispunjenje posebnih uslova sadranih u odobrenju za upravljanje skladitem. Obaveze korisnika skladita

lan 132 Izuzetno od odredaba lana 131. ovog zakona, u odobrenju za upravljanje javnim skladitem moe se odrediti da je za obaveze iz lana 131. stav 1. ta. 1) ili 2) ovog zakona odgovoran iskljuivo korisnik skladita. Korisnik skladita je u svakom trenutku duan da ispunjava obaveze koje nastaju stavljanjem robe u postupak carinskog skladitenja. Prenoenje prava i obaveze draoca skladita lan 133 Prava i obaveze draoca skladita mogu se, uz saglasnost carinskog organa, preneti na drugo lice. Polaganje obezbeenja lan 134 Carinski organ, pored obezbeenja iz lana 115. ovog zakona, moe da zahteva od draoca skladita da poloi obezbeenje da e ispuniti obaveze iz lana 131. ovog zakona. Voenje evidencije lan 135 Dralac carinskog skladita duan je da vodi evidenciju o robi koja se nalazi u postupku carinskog skladitenja na nain koji odobri carinski organ. Ovo odobrenje nije potrebno ako carinski organ upravlja tim skladitem. Roba koja se nalazi u postupku carinskog skladitenja mora se evidentirati im se unese u carinsko skladite. Carinski organ moe da oslobodi draoca skladita obaveze voenja evidencije kada odgovornost iz lana 131. ta. 1) i 2) ovog zakona snosi iskljuivo korisnik skladita i kada se roba smeta u carinsko skladite na osnovu pismene deklaracije u redovnom postupku ili isprava iz lana 101. stav 1. taka 2) ovog zakona. Smetaj u carinsko skladite robe koja nije predmet postupka carinskog skladitenja lan 136 Kad postoje opravdani ekonomski razlozi, a nema smetnji za sprovoenje carinskog nadzora, carinski organ moe da odobri: 1) da se u prostoru carinskog skladita smesti domaa roba, osim robe navedene u lanu 128. stav 1. taka 2) ovog zakona;

2) preradu strane robe u prostorima carinskog skladita, u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, u skladu sa uslovima za sprovoenje tog postupka, i 3) preradu strane robe u prostorima carinskog skladita, u okviru postupka prerade pod carinskom kontrolom, u skladu sa uslovima za sprovoenje tog postupka. U sluajevima iz stava 1. ovog lana nad robom se ne sprovodi postupak carinskog skladitenja. Carinski organ moe da zahteva da se o robi iz stava 1. ovog lana vodi evidencija u skladu sa odredbama lana 135. ovog zakona. Rok dranja robe u skladitu lan 137 Dranje robe u postupku carinskog skladitenja nije vremenski ogranieno. U izuzetnim sluajevima, carinski organ moe odrediti rok u kome korisnik skladita mora za robu da odredi novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu. Ministar moe da propie rokove dranja u postupku carinskog skladitenja za robu iz lana 128. stav 1. taka 2) ovog zakona na koje se primenjuju zatitne mere poljoprivredne politike. Uobiajeni oblici postupanja lan 138 Uvozna roba moe biti predmet uobiajenog postupanja koje se obavlja radi ouvanja robe, poboljanja njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno pripreme za trite ili dalju prodaju. Domaa roba iz lana 128. stav 1. taka 2) ovog zakona stavljena u postupak carinskog skladitenja koja je zatiena merama poljoprivredne politike moe biti predmet samo onih oblika postupanja koji su izriito predvieni za tu robu. Radnje iz stava 1. ovog lana vre se pod carinskim nadzorom, uz prethodno odobrenje carinskog organa. Vlada moe da propie uobiajene oblike postupanja sa robom iz st. 1. i 2. ovog lana, kao i da na predlog ministra nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede odredi sluajeve u kojima je zabranjeno postupanje iz stava 1. ovog lana s robom na koju se primenjuju zatitne mere poljoprivredne politike. Privremeno iznoenje robe lan 139 Roba se moe privremeno izneti iz carinskog skladita, ako to zahtevaju posebne okolnosti, uz prethodno odobrenje carinskog organa i pod uslovima koje taj organ odredi.

Za vreme dok nije u carinskom skladitu, roba moe biti predmet uobiajenih radnji iz lana 138. ovog zakona. Premetaj robe lan 140 Carinski organ moe odobriti da se roba koja je stavljena u postupak carinskog skladitenja prenese iz jednog carinskog skladita u drugo. Carinska vrednost skladitene robe lan 141 Ako je za uvoznu robu u postupku carinskog skladitenja nastao carinski dug trokovi skladitenja i odravanja robe koji nastanu za vreme skladitenja nee se uraunati u carinsku vrednost robe, pod uslovom da su ti trokovi prikazani odvojeno od stvarno plaene cene, odnosno cene koju treba platiti za tu robu. Ako je uvozna roba bila predmet uobiajenih radnji u smislu lana 138. ovog zakona, prilikom utvrivanja uvoznih dabina na zahtev deklaranta, prihvatie se vrsta, carinska vrednost i koliina robe kakva je bila u vreme nastanka carinskog duga, u skladu sa lanom 251. ovog zakona, kao da roba nije bila predmet uobiajenih radnji. Ako se uvozna roba stavlja u slobodan promet u skladu sa lanom 101. stav 1. taka 3) ovog zakona, u cilju primene lana 251. ovog zakona, prihvatie se vrsta, carinska vrednost i koliina robe kakva je bila u trenutku stavljanja robe u postupak carinskog skladitenja. Odredbe stava 3. ovog lana primenjuju se ako je kao carinska vrednost prihvaena vrednost robe u trenutku stavljanja robe u postupak carinskog skladitenja, osim ako deklarant zahteva da se prihvati carinska vrednost utvrena u trenutku nastanka carinskog duga. Naknadna kontrola iz lana 103. ovog zakona moe se vriti i za robu iz stava 3. ovog lana. Domaa roba zatiena merama poljoprivredne politike lan 142 Domaa roba iz lana 128. stav 1. taka 2) ovog zakona koja je zatiena merama poljoprivredne politike, a stavljena je u postupak carinskog skladitenja, mora biti izvezena ili se za nju mora odrediti neki drugi postupak ili upotreba koja je predviena posebnim propisom. D. Aktivno oplemenjivanje I. Opte odredbe Postupak aktivnog oplemenjivanja lan 143

Postupak aktivnog oplemenjivanja u carinskom podruju Republike Srbije uz primenu jednog ili vie procesa oplemenjivanja, ne iskljuujui primenu lana 144. ovog zakona, moe se odobriti za: 1) stranu robu, za koju se ne plaa carina niti roba podlee merama trgovinske politike, a namenjena je ponovnom izvozu iz carinskog podruja u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlaganja); 2) stranu robu koja je stavljena u slobodan promet uz plaanje dabina, za koju se moe odobriti povraaj carinskog duga ili otpust carine, ako se roba izveze iz carinskog podruja u obliku dobijenih proizvoda (sistem povraaja). Proces oplemenjivanja u smislu ovog zakona je: - obrada proizvoda, ukljuujui montau, sklapanje i ugradnju u drugi proizvod; - prerada proizvoda, - popravka robe, ukljuujui njenu restauraciju i dovoenje u ispravno stanje ili - upotreba odreene robe, koju propie Vlada, koja nije sadrana u dobijenim proizvodima, ali koja omoguava ili olakava proizvodnju tih proizvoda, ak i ako je u potpunosti ili delimino iskoriena u proizvodnji; Dobijeni proizvodi su svi proizvodi koji se dobiju kao rezultat oplemenjivanja. Ekvivalentna roba je domaa roba koja se koristi umesto uvozne robe u proizvodnji dobijenih proizvoda. Normativ je koliina ili procenat proizvoda koji su dobijeni oplemenjivanjem date koliine uvozne robe. Upotreba ekvivalentne robe lan 144 Carinski organ, u skladu sa odredbama ovog lana, odobrava da se: 1) dobijeni proizvodi proizvedu od ekvivalentne robe; 2) da se dobijeni proizvodi prozvedeni od ekvivalentne robe mogu izvesti iz carinskog podruja Republike Srbije pre uvoza uvozne robe. Ekvivalentna roba mora da bude istog kvaliteta i istih svojstava kao i uvozna roba. U sluaju iz stava 1. ovog lana, uvozna roba e se, za carinske svrhe, smatrati ekvivalentnom robom, a ekvivalentna roba uvoznom robom. Vlada moe da propie mere kojima se zabranjuje, odreuju dodatni uslovi ili se olakava primena stava 1. ovog lana, kao i da odredi sluajeve u kojima carinski organ moe odobriti da ekvivalentna roba bude u vioj fazi obrade nego uvozna roba.

Ako se dobijeni proizvodi proizvedeni od ekvivalentne robe izvoze iz carinskog podruja Republike Srbije pre uvoza uvozne robe, a takvi proizvodi podleu plaanju izvozne carine, ako se ne izvoze ili ponovo izvoze u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, nosilac odobrenja je duan da poloi obezbeenje za plaanje izvozne carine, koja bi se naplatila ako se ne bi uvezla uvozna roba u propisanom roku. II. Davanje odobrenja Davanje odobrenja lan 145 Carinski organ daje odobrenje na pismeni zahtev lica koje vri ili organizuje aktivno oplemenjivanje. Odobrenje iz stava 1. ovog lana moe se dati samo: 1) licima sa seditem ili prebivalitem u carinskom podruju Republike Srbije, a licima sa seditem van carinskog podruja Republike Srbije, ako vre uvoz robe netrgovinske prirode; 2) ako se uvozna roba moe prepoznati u dobijenom proizvodu, osim u sluaju upotrebe iz lana 143. stav 2. alineja 4. ovog zakona, a u sluaju upotrebe ekvivalentne robe u skladu sa uslovima iz lana 144. ovog zakona; 3) ako se postupkom aktivnog oplemenjivanja postiu povoljniji uslovi za izvoz ili ponovni izvoz dobijenih proizvoda, pod uslovom da nisu ugroeni osnovni interesi domaih proizvoaa (ekonomski uslovi). Vlada propisuje nain utvrivanja ispunjenosti ekonomskih uslova iz ove take, kao i sluajeve u kojima se smatra da su ti uslovi ispunjeni. III. Sprovoenje postupka Rok za izvoz ili ponovni izvoz robe, propisi za sprovoenje lan 146 Carinski organ odreuje rok u kome se dobijeni proizvodi moraju izvesti ili se moraju ponovno izvesti, odnosno u kome se mora zahtevati drugi carinski dozvoljen postupak ili upotreba. Prilikom odreivanja tog roka uzima se u obzir vreme potrebno za obavljanje aktivnog oplemenjivanja i otpremanja dobijenih proizvoda. Rok iz stava 1. ovog lana poinje da tee od dana kad je strana roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja. Carinski organ moe da produi taj rok na osnovu blagovremenog i opravdanog zahteva nosioca odobrenja. Radi sprovoenja pojednostavljenog postupka, carinski organ moe odrediti da se rok koji poinje u toku kalendarskog meseca ili kvartala zavrava poslednjeg dana narednog kalendarskog meseca ili kvartala. U sluaju iz lana 143. stav 1. taka 2) ovog zakona, carinski organ odreuje rok u kome strana roba mora biti deklarisana za postupak aktivnog oplemenjivanja. Rok poinje da tee od dana prihvatanja deklaracije za izvoz dobijenih proizvoda izraenih od ekvivalentne robe.

Vlada moe da propie posebne rokove za odreene procese oplemenjivanja, kao i za pojedine vrste uvozne robe. Normativ lan 147 Carinski organ utvruje normativ ili, po potrebi, nain na koji se taj normativ utvruje. Normativ se utvruje na osnovu stvarnih okolnosti u kojima se vri ili treba da se vri aktivno oplemenjivanje. Kad to okolnosti dozvoljavaju, a posebno kad se aktivno oplemenjivanje obavlja uz jasno odreene tehnike uslove s robom istih svojstava, a dobijeni proizvodi su ujednaenog kvaliteta, carinski organ moe na osnovu prethodno utvrenih stvarnih podataka odrediti standardne normative. Propisi za sprovoenje lan 148 Vlada propisuje sluajeve u kojima i uslove pod kojima e se smatrati da su roba u nepromenjenom stanju ili proizvodi dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja stavljeni u slobodan promet. Nain odreivanja carinskog duga lan 149 Ako za robu za koju je odobren postupak aktivnog oplemenjivanja nastane carinski dug, iznos tog duga utvruje se na osnovu elemenata za odreivanje visine uvoznih dabina koji su vaili za uvoznu robu na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje te robe u postupak aktivnog oplemenjivanja. Ako je uvozna roba, na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja, ispunjavala uslove za primenu preferencijalnog carinskog reima u okviru kvota ili tarifnog maksimuma, ta roba ispunjava uslove za primenu preferencijalnog carinskog reima koji se primenjuje na istovetnu robu i u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje te robe u slobodan promet. Posebni sluajevi odreivanja carinskog duga lan 150 Izuzetno od odredaba lana 149. ovog zakona, dobijeni proizvodi: 1) podleu plaanju uvoznih dabina koje su na njih primenjive kada: - se stavljaju u slobodan promet i nalaze se na spisku proizvoda koji utvrdi Vlada, i to srazmerno delu izvezenih dobijenih proizvoda koji nisu na navedenom spisku. Izuzetno, nosilac odobrenja moe da zahteva da se iznos uvoznih dabina za te proizvode utvrdi na nain iz lana 149. ovog zakona; - podleu dabinama utvrenim u okviru poljoprivredne politike, u skladu sa propisima.

2) podleu plaanju uvoznih dabina koje se obraunavaju u skladu sa carinskim i drugim propisima koji se primenjuju na odgovarajui carinski postupak ili koji se primenjuju na slobodne zone ili slobodna skladita, ako su ti proizvodi bili stavljeni u postupak sa odlaganjem ili u slobodnu zonu ili u slobodno skladite. Izuzetno: - nosilac odobrenja moe da zahteva da se iznos dabina utvrdi u skladu sa odredbama lana 149. ovog zakona i - u sluajevima kada je za dobijene proizvode odreen neki od napred navedenih carinski dozvoljenih postupaka ili upotreba, osim postupka prerade pod carinskom kontrolom, iznos uvoznih dabina treba da bude najmanje jednak iznosu koji je obraunat u skladu sa lanom 149. ovog zakona; 3) podleu pravilima o obraunu dabina koja su propisana za postupak prerade pod carinskom kontrolom, ako je uvozna roba mogla biti stavljena u taj postupak; 4) podleu primeni povoljnije stope carine zbog upotrebe u posebne svrhe, ako je takav povoljniji tretman predvien za identinu uvoznu robu; 5) ne podleu plaanju uvoznih dabina, ako je osloboenje od plaanja uvoznih dabina, u skladu sa odredbama l. 216. do 219. ovog zakona, predvieno za uvoz identine robe. IV. Postupak oplemenjivanja van carinskog podruja Oplemenjivanje van carinskog podruja Republike Srbije i odreivanje carinske vrednosti lan 151 Dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju, delimino ili u celini, mogu se privremeno izvoziti radi daljeg oplemenjivanja van carinskog podruja Republike Srbije, uz odobrenje carinskog organa, u skladu sa uslovima propisanim za postupak pasivnog oplemenjivanja. Ako nastane carinski dug u vezi sa ponovo uvezenim proizvodima, naplatie se: 1) uvozne dabine za dobijene proizvode ili robu u nepromenjenom stanju iz stava 1. ovog lana, obraunate u skladu s odredbama l. 149. i 150. ovog zakona i 2) uvozne dabine za proizvode ponovo uvezene, posle oplemenjivanja van carinskog podruja Republike Srbije, iji e iznos biti obraunat u skladu sa odredbama koje ureuju postupak pasivnog oplemenjivanja, pod istim uslovima koji bi bili primenjeni da su proizvodi izvezeni u skladu sa tim postupkom bili stavljeni u slobodan promet pre izvoza. V. Posebne odredbe za sistem povraaja Uslovi za sistem povraaja lan 152

Sistem povraaja moe se primeniti na svu robu osim ako je u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet: 1) uvozna roba predmet koliinskih uvoznih ogranienja, 2) uvozna roba predmet tarifnih kvota, 3) za uvoznu robu u okviru mera poljoprivredne politike propisano podnoenje uvozne ili izvozne dozvole ili sertifikata, 4) za dobijene proizvode predviena izvozna naknada ili druga naknada pri izvozu. U sistemu povraaja, povraaj uvoznih dabina nije mogu ako u trenutku prihvatanja izvozne deklaracije za dobijene proizvode ti proizvodi podleu podnoenju uvozne ili izvozne dozvole ili potvrde u skladu sa merama poljoprivredne politike ili je za njih odreena izvozna ili druga dabina. Propisom donetim na osnovu lana 110. stav 5. ovog zakona moe se odrediti roba na koju se ne primenjuju odredbe st. 1. i 2. ovog lana. Oznaavanje deklaracije lan 153 U deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet unosi se napomena da se primenjuje sistem povraaja i uslovi iz datog odobrenja. Carinski organ moe zahtevati da odobrenje iz lana 145. ovog zakona, bude priloeno uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet. Odredbe koje se ne primenjuju lan 154 U sistemu povraaja ne primenjuju se odredbe lana 144. stav 1. taka 2), st. 3. i 5, lana 146. stav 3, l. 148. i 149. i lan 150. stav 1. taka 3) ovog zakona. ta se ne smatra izvozom lan 155 Privremeni izvoz dobijenih proizvoda koji je obavljen u skladu sa odredbom lana 151. stav 1. ovog zakona ne smatra se izvozom u smislu odredbe lana 156. ovog zakona, osim ako u roku koji je odredio carinski organ ti proizvodi ne budu ponovo uvezeni u carinsko podruje Republike Srbije. Uslovi i nain povraaja ili otpusta uvoznih dabina lan 156

Nosilac odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja moe zahtevati povraaj (ili otpust od uvozne carine) ako carinskom organu dokae da je uvezena roba koja je bila stavljena u slobodan promet u okviru sistema povraaja u obliku dobijenih proizvoda ili robe u nepromenjenom stanju: 1) izvezena, ili 2) stavljena, u nameri da se ponovno izveze, u tranzitni postupak, u postupak carinskog skladitenja, postupak privremenog uvoza ili postupak aktivnog oplemenjivanja u sistemu odlaganja, ili u slobodnu zonu ili slobodno skladite, ako su ispunjeni ostali propisani uslovi za stavljanje u predmetni postupak. U sluaju iz take 2. ovog stava dobijeni proizvodi i roba u nepromenjenom stanju smatraju se stranom robom. Vlada propisuje rok u kojem se moe podneti zahtev za povraaj uvoznih dabina. Ne iskljuujui odredbu lana 150. stav 1. taka 2) ovog zakona, ako se dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju, koji su bili stavljeni u carinski postupak ili u slobodnu zonu ili slobodno skladite, u skladu sa stavom 1. ovog lana, stavljaju u slobodan promet, iznos uvoznih dabina koji je vraen odnosno za koji je izvren otpust, smatrae se iznosom carinskog duga. Radi utvrivanja iznosa uvoznih dabina koje podleu vraanju ili otputanju, shodno se primenjuje odredba lana 150. stav 1. taka 1) ovog zakona. E. Postupak prerade pod carinskom kontrolom Postupak prerade lan 157 U postupku prerade pod carinskom kontrolom odobrava se upotreba strane robe na carinskom podruju Republike Srbije, radi prerade kojom se menja njena priroda ili stanje ali se ne plaaju uvozne dabine niti se na nju primenjuju mere trgovinske politike, a proizvodi dobijeni u tom postupku (preraeni proizvodi) se mogu staviti u slobodan promet, uz obraun uvoznih dabina po stopi koja je za njih utvrena. Propisi za sprovoenje lan 158 Vlada propisuje sluajeve i blie uslove za odobravanje postupka prerade pod carinskom kontrolom. Davanje odobrenja lan 159 Odobrenje za preradu pod carinskom kontrolom izdaje se na zahtev lica koje vri ili organizuje preradu. Uslovi za davanje odobrenja lan 160

Odobrenje za preradu pod carinskom kontrolom daje se: 1) licima koja imaju sedite u Republici Srbiji; 2) ako se uvozna roba moe prepoznati u preraenim proizvodima; 3) ako nije ekonomski opravdano da se preraeni proizvod vrati u prvobitno stanje; 4) ako se preradom pod carinskom kontrolom ne izbegava primena pravila o utvrivanju porekla robe ili koliinska ogranienja koja se odnose na uvoznu robu i 5) ako sprovoenje tog postupka pomae stvaranje i odravanje preraivake delatnosti u Republici Srbiji a koje bitno ne naruava sutinske interese domaih proizvoaa sline robe (ekonomski uslovi). Vlada moe da utvrdi sluajeve za koje smatra da su ispunjeni ekonomski uslovi. Primena drugih odredaba lan 161 Odredbe lana 146. st. 1, 2. i 4. i lana 147. ovog zakona shodno se primenjuju i u postupku prerade pod carinskom kontrolom. Utvrivanje carinskog duga lan 162 Ako u postupku prerade robe pod carinskom kontrolom nastane carinski dug u vezi sa robom u nepromenjenom stanju ili za proizvode ija prerada nije dostigla stepen obrade predvien u odobrenju, iznos tog carinskog duga bie utvren na osnovu propisa za odreivanje iznosa uvoznih dabina koji su za uvoznu robu vaili u vreme prihvatanja deklaracije kojom je roba stavljena u postupak prerade pod carinskom kontrolom. Preferencijalni tarifni tretman lan 163 Ako je, u vreme kada je stavljena u postupak prerade pod carinskom kontrolom uvozna roba ispunjavala uslove za preferencijalni tarifni tretman, a takav se tretman moe primeniti i za proizvode identine preraenim proizvodima stavljenim u slobodan promet, uvozne dabine za preraene proizvode bie obraunate po stopi carine utvrene za taj povlaeni tretman. Ako preferencijalni tarifni tretman iz stava 1. ovog lana u vezi sa uvoznom robom podlee primeni carinskih kvota ili tarifnih maksimuma, primena stope carine iz stava 1. ovog lana u vezi sa preraenim proizvodima podlee uslovu da se navedeni preferencijalni tarifni tretman primenjuje na uvoznu robu u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan promet. U tom sluaju se koliina uvozne robe koja je bila stvarno upotrebljena u proizvodnji preraenih proizvoda stavljenih u slobodni promet otpisuje od carinskih kvota ili tarifnih maksimuma koji su na snazi u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan promet, a ne otpisuju se koliine od carinskih kvota ili tarifnih maksimuma za proizvode koji su istovetni preraenim proizvodima.

. Postupak privremenog uvoza Pojam lan 164 U postupku privremenog uvoza carinski organ odobrava upotrebu u carinskom podruju Republike Srbije strane robe namenjene ponovnom izvozu u neizmenjenom stanju, osim uobiajenog smanjenja vrednosti zbog upotrebe, uz potpuno ili delimino osloboenje od plaanja uvoznih dabina i bez primene mera trgovinske politike. Davanje odobrenja lan 165 Carinski organ, na pismeni zahtev lica koje upotrebljava robu ili lica koje organizuje njenu upotrebu, daje odobrenje za privremeni uvoz. Odbijanje zahteva lan 166 Carinski organ nee odobriti postupak privremenog uvoza ako nije mogue utvrditi istovetnost uvezene robe. Carinski organ moe odobriti postupak privremenog uvoza i u sluajevima gde nije mogue utvrditi istovetnost uvezene robe ako s obzirom na vrstu robe ili njenu predvienu upotrebu nisu mogue zloupotrebe postupka. Rok lan 167 Carinski organ odreuje rok u kome se uvezena roba mora ponovno izvesti ili se mora odobriti novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu te robe. Ovaj rok mora biti dovoljan za postizanje svrhe privremenog uvoza. Roba moe ostati u postupku privremenog uvoza najdue 24 meseca, s tim da se propisom na osnovu lana 168. ovoga zakona mogu propisati posebni rokovi. Carinski organ moe, u skladu sa okolnostima i u dogovoru sa nosiocem odobrenja, odrediti i krai rok. U izuzetnim sluajevima, carinski organ moe, radi postizanja svrhe privremenog uvoza nosiocu odobrenja da produi rok iz st. 1. i 2. ovog lana. Potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina lan 168 Vlada propisuje sluajeve i posebne uslove i rokove za primenu postupka privremenog uvoza sa potpunim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina. Delimino osloboenje od plaanja uvoznih dabina

lan 169 Postupak privremenog uvoza uz delimino osloboenje od plaanja uvoznih dabina odobrava se za robu na koju se ne odnose odredbe propisa koji su doneti u skladu sa lanom 168. ovog zakona ili na koju se te odredbe odnose, ali ta roba ne ispunjava sve propisane uslove za odobravanje privremenog uvoza uz potpuno osloboenje. Vlada propisuje uslove za sprovoenje postupka iz stava 1. ovog lana, kao i robu za koju se ne moe odobriti sprovoenje tog postupka. Obraun deliminog osloboenja od plaanja uvoznih dabina lan 170 Iznos uvoznih dabina koje se plaaju za robu u postupku privremenog uvoza sa deliminim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina odreuje se za svaki mesec ili za deo meseca u kojem se roba nalazila u postupku u visini od 3% od iznosa uvoznih dabina koje bi trebalo platiti za robu kad bi ona bila stavljena u slobodan promet, na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak privremenog uvoza. Iznos uvoznih dabina koje se naplaaju ne moe biti vei od iznosa koji bi trebalo platiti da je roba bila stavljena u slobodan promet na dan kad je bila stavljena u postupak privremenog uvoza, s tim da u taj iznos ne ulaze kamate. Prenos prava i obaveza, koje proistiu iz postupka privremenog uvoza, ne znai da se isto osloboenje mora primeniti za svaki period upotrebe privremeno uvezene robe. Ako je prenos prava i obaveza iz stava 3. ovog lana izvren s deliminim osloboenjem za oba lica koja imaju odobrenje za primenu postupka tokom istog meseca, prvi korisnik odobrenja mora da podmiri iznos uvozne carine za ceo taj mesec. Obraun carinskog duga lan 171 Ako nastane carinski dug za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza, iznos duga odreuje se na osnovu elemenata za obraun koji se primenjuju na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak privremenog uvoza, osim ako je propisom donetim na osnovu lana 168. ovog zakona predvieno da se iznos duga utvruje na osnovu elemenata za obraun koji se primenjuju na dan odreen u skladu sa lanom 251. ovog zakona. Ako carinski dug za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza sa deliminim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina nastane iz drugih razloga a ne zbog stavljanja robe u taj postupak, iznos duga bie razlika izmeu iznosa uvoznih dabina izraunatog u skladu sa odredbom stava 1. ovog lana i iznosa koji treba platiti u skladu sa odredbom lana 170. ovog zakona. E. Postupak pasivnog oplemenjivanja I. Opte odredbe

Pojam lan 172 Uz primenu odredaba lana 151. i l. 181. do 186. ovog zakona, postupak pasivnog oplemenjivanja moe se odobriti za domau robu koja se privremeno izvozi iz carinskoga podruja Republike Srbije radi oplemenjivanja. Proizvodi koji nastanu u postupku pasivnog oplemenjivanja mogu se staviti u slobodan promet sa potpunim ili deliminim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina. Na privremeni izvoz domae robe primenjuju se izvozne carine, mere trgovinske politike i druge formalnosti predviene za izvoz domae robe iz carinskoga podruja Republike Srbije. Privremeno izvezenom robom smatra se roba stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja. Procesom oplemenjivanja smatra se proces iz lana 143. stav 2. prva, druga i trea alineja ovog zakona. Dobijenim proizvodima smatraju se proizvodi nastali kao rezultat procesa oplemenjivanja. Normativom smatra se koliina ili procenat dobijenih proizvoda nastalih oplemenjivanjem odreene koliine privremeno izvezene robe. Ogranienja lan 173 Postupak pasivnog oplemenjivanja nije dozvoljen za domau robu: 1) ijim izvozom se stie pravo na povraaj ili otpust uvoznih dabina, 2) koja je pre izvoza bila stavljena u slobodan promet s potpunim osloboenjem od uvoznih dabina zbog svoje upotrebe u posebne svrhe, sve dok se primenjuju uslovi za odobravanje tog osloboenja, osim ako se proces oplemenjivanja odnosi na popravku, 3) iji izvoz daje pravo na dodelu izvoznih naknada ili za koju se zbog izvoza, osim naknada, dodeljuju druge finansijske pogodnosti u okviru mera poljoprivredne politike. Vlada moe da propie u kojim sluajevima se ne primenjuju odredbe stava 1. taka 2) ovog lana. II. Davanje odobrenja lan 174 Carinski organ daje odobrenje na pismeni zahtev lica koje organizuje pasivno oplemenjivanje. Izuzetno od stava 1. ovoga lana odobrenje za postupak pasivnog oplemenjivanja moe se dati i licu koje ne organizuje izvoenje procesa oplemenjivanja ako se radi o robi domaeg porekla u smislu pravila o nepreferencijalnom poreklu robe iz l. 32. do 36. ovog zakona i ako se proces oplemenjivanja sastoji od ugraivanja te robe u stranu robu koja e se u Republiku Srbiju uvesti kao dobijen proizvod, pod uslovom da pasivno oplemenjivanje doprinosi boljoj prodaji robe za izvoz i da uvoz dobijenoga proizvoda ne

ugroava osnovne interese srpskih proizvoaa takvih proizvoda ili proizvoda slinih uvezenim dobijenim proizvodima. Vlada propisuje sluajeve i postupak primene ovog stava. Uslovi za davanje odobrenja lan 175 Odobrenje se moe dati: 1) licima sa seditem u Republici Srbiji, 2) ako je mogue utvrditi da su dobijeni proizvodi proizvedeni od privremeno izvezene robe, 3) ako davanje odobrenja ozbiljno ne ugroava osnovne interese srpskih proizvoaa (ekonomski uslovi). Vlada moe da propie u kojim sluajevima nije potrebno da uslov iz stava 1. taka 2) ovog lana bude ispunjen. III. Sprovoenje postupka Rok lan 176 Carinski organ odreuje rok u kojem se dobijeni proizvodi moraju ponovo uvesti u carinsko podruje Republike Srbije. Taj rok se moe produiti na osnovu blagovremenog i opravdanog zahteva nosioca odobrenja. Carinski organ utvruje normativ ili metod utvrivanja normativa za izvoz i uvo z roba u postupku pasivnog oplemenjivanja. Uslovi za odobravanje potpunog ili deliminog osloboenja od plaanja uvoznih dabina lan 177 Potpuno ili delimino osloboenje od plaanja uvoznih dabina u skladu sa odredbom lana 178. stav 1. ovog zakona moe se odobriti samo kad se dobijeni proizvodi deklariu za stavljanje u slobodan promet u ime ili za raun: 1) nosioca odobrenja ili 2) drugog lica sa seditem u Republici Srbiji koje ima saglasnost nosioca odobrenja, a ispunjeni su uslovi iz odobrenja. Nee se odobriti potpuno ili delimino osloboenje od plaanja uvoznih dabina iz lana 178. ovog zakona ako nije ispunjen neki od uslova ili neka od obaveza u vezi s postupkom pasivnog oplemenjivanja, osim ako se utvrdi da ti nedostaci bitno ne utiu na pravilno sprovoenje postupka. Nain utvrivanja potpunog ili deliminog osloboenja od plaanja uvoznih dabina

lan 178 Potpuno ili delimino osloboenje od plaanja uvoznih dabina propisano lanom 172. stav 1. ovog zakona utvruje se tako to se od iznosa uvoznih dabina obraunatih za dobijene proizvode koji se stavljaju u slobodan promet odbije iznos uvoznih dabina koje bi bile obraunate na isti dan za privremeno izvezenu robu ako bi se ona uvozila u Republiku Srbiju iz drave u kojoj je bila predmet oplemenjivanja ili drave u kojoj je bila u poslednjoj fazi oplemenjivanja. Iznos koji se odbija u skladu sa odredbom stava 1. ovog lana izraunava se na osnovu koliine i vrste robe na dan prihvatanja deklaracije za njeno stavljanje u postupak pasivnog oplemenjivanja i na osnovu ostalih elemenata za obraun koji vae za tu robu na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje dobijenih proizvoda u slobodan promet. Vrednost privremeno izvezene robe je vrednost koja se prihvata za tu robu prilikom odreivanj a carinske vrednosti dobijenih proizvoda u skladu sa lanom 46. stav 1. taka 2) alineja 1. ovog zakona ili, ako se vrednost ne moe utvrditi na taj nain, vrednost koja odgovara razlici izmeu carinske vrednosti dobijenih proizvoda i proizvodnih trokova utvrenih na objektivan nain. Izuzetno od st. 2. i 3. ovog lana: 1) odreeni trokovi se ne uzimaju u obzir prilikom odreivanja iznosa koji treba odbiti, ako je propisima koje je donela Vlada to predvieno; 2) ako je privremeno izvezena roba pre stavljanja u postupak pasivnog oplemenjivanja bila stavljena u slobodan promet sa smanjenom stopom carine zbog njene upotrebe u posebne svrhe, sve dok vae uslovi za primenu smanjene stope carine, iznos koji treba odbiti bie jednak iznosu uvoznih dabina koji j e bio naplaen kad je roba stavljena u slobodan promet. Ako bi privremeno izvezena roba kod stavljanja u slobodan promet ispunjavala uslove za smanjenu ili stopu carine nula zbog njene upotrebe u posebne svrhe, ta stopa e se primeniti za dobijene proizvode, pod uslovom da je roba u dravi u kojoj se odvijala prerada ili poslednja radnja prerade bila predmet radnji koje su u skladu s takvom upotrebom. Ako je za dobijene proizvode predviena primena mere preferencijalnog reima u smislu lana 30. stav 3. ta. 4) ili 5) ovog zakona i ako se takva mera primenjuje na robu ija je tarifna oznaka ista kao i tarifna oznaka za privremeno izvezenu robu, stopa carine na osnovu koje se utvruje iznos koji treba odbiti u skladu sa odredbom stava 1. ovog lana je stopa koja bi bila primenjena na privremeno izvezenu robu ako bi ispunjavala uslove za primenu mere preferencijalnog reima. Ako je meunarodnim sporazumom predvieno delimino ili potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina za dobijene proizvode, odredbe ovoga lana nee se primeniti. Popravka bez plaanja lan 179 Ako je postupak pasivnog oplemenjivanja odobren radi popravke privremeno izvezene robe, ta roba moe biti stavljena u slobodan promet s potpunim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina ako se carinskom organu dokae da je roba besplatno popravljena zbog ugovorene ili zbog zakonom propisane garantne obaveze ili zbog proizvodne mane.

U sluaju kad je proizvodna mana bila ustanovljena u vreme prvog stavljanja robe u slobodan promet, stav 1. ovog lana ne primenjuje se. Popravka uz plaanje lan 180 Ako je postupak pasivnog oplemenjivanja odobren radi popravke privremeno izvezene robe uz plaanje popravke, roba se moe delimino osloboditi od plaanja uvoznih dabina u smislu odredaba lana 172. ovog zakona. Iznos uvoznih dabina utvruje se na osnovu elemenata za obraun koji vae za dobijene proizvode na dan prihvatanja deklaracije za njihovo stavljanje u slobodan promet, pri emu carinska vrednost predstavlja iznos jednak visini trokova popravke, pod uslovom da ti trokovi predstavljaju jedino plaanje nosioca odobrenja i da na ta plaanja nije uticao bilo koji oblik povezanosti nosioca odobrenja i lica koje je izvrilo popravku. Izuzetno od lana 178. ovog zakona, Vlada moe da propie sluajeve i posebne uslove pod kojima se trokovi oplemenjivanja primenjuju kao osnovica za obraun carinskog duga pri stavljanju robe u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja. IV. Pasivno oplemenjivanje uz upotrebu sistema standardne zamene Sistem standardne zamene lan 181 U postupku pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa odredbama l. 181. do 186. ovog zakona, primenjuje se sistem standardne zamene koji omoguava da dobijeni proizvod bude zamenjen sa uvoznim proizvodom (u daljem tekstu: proizvod za zamenu). Carinski organ moe odobriti primenu sistema standardne zamene ako se proizvodna radnja odnosi na popravku domae robe koja nije predmet posebnih propisa donesenih u okviru poljoprivredne politike. Odredbe koje se primenjuju na dobijene proizvode odnose se i na proizvode za zamenu, osim odredaba navedenih u lanu 186. ovog zakona. Carinski organ moe odobriti da se pod propisanim uslovima proizvodi za zamenu uvezu pre nego se izveze roba za koju je odobren postupak (prethodni uvoz). U tom sluaju mora se poloiti obezbeenje u visini iznosa uvoznih dabina za proizvod za zamenu. Proizvod za zamenu lan 182 Proizvodi za zamenu moraju imati istu tarifnu oznaku, isti kvalitet i iste tehnike karakteristike kao privremeno izvezena roba kada bi na njoj bila obavljena popravka. Ako je privremeno izvezena roba bila koriena pre izvoza, proizvodi za zamenu moraju biti korieni, a ne novi proizvodi.

Carinski organ moe dozvoliti izuzetke od primene stava 2. ovog lana ako se proizvodi za zamenu isporuuju besplatno na osnovu ugovorene ili zakonske garantne obaveze ili zbog proizvodnog nedostatka robe. Odobravanje sistema standardne zamene lan 183 Sistem standardne zamene moe se odobriti samo kad je mogue proveriti da proizvod za zamenu ispunjava uslove iz lana 182. ovog zakona. Prethodni uvoz lan 184 U sluaju prethodnog uvoza roba za privremeni izvoz mora se izvesti u roku od dva meseca od dana kad je carinski organ prihvatio deklaraciju za stavljanje proizvoda za zamenu u slobodan promet. Ako to nalau izuzetne okolnosti, carinski organ moe na osnovu blagovremenog zahteva nosioca odobrenja produiti rok iz stava 1. ovog lana u primerenim okvirima. Iznos koja se odbija u sluaju prethodnog uvoza lan 185 U sluaju prethodnog uvoza, kada se primenjuju odredbe lana 178. ovog zakona iznos koji se odbija odreuje se na osnovu elemenata za obraun koji za robu za privremeni izvoz vae na dan prihvatanja deklaracije kojom se roba stavlja u postupak pasivnog oplemenjivanja. Odredbe koje se ne primenjuju lan 186 Odredbe lana 174. stav 2. i lana 175. stav 1. taka 2) ovog zakona ne primenjuju se u okviru sistema standardne zamene. V. Ostale odredbe Mere trgovinske politike lan 187 U postupcima predvienim u okviru pasivnog oplemenjivanja primenjuju se mere trgovinske politike. Odeljak 4 POSTUPAK IZVOZA Pojam lan 188

U postupku izvoza carinski organ odobrava iznoenje domae robe iz carinskog podruja Republike Srbije. U postupku izvoza primenjuju se izvozne formalnosti ukljuujui primenu trgovinskih mera i obraunava se izvozna carina ako je propisana. Domaa roba namenjena iznoenju iz carinskog podruja Republike Srbije stavlja se u izvozni postupak, osim u sluaju robe stavljene u postupak pasivnog oplemenjivanja ili u postupak tranzita u skladu sa lanom 125. ovog zakona. Vlada propisuje sluajeve i uslove pod kojima se ne podnosi izvozna deklaracija za robu koja naputa carinsko podruje Republike Srbije. Izvozna deklaracija podnosi se carinskom organu nadlenom prema seditu ili prebivalitu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje odnosno utovara za izvoz. Vlada moe propisati izuzetke od stava 4. ovog lana. Uslovi za izvoz robe lan 189 Putanje robe za izvoz odobrava se pod uslovom da se roba izveze iz carinskoga podruja Republike Srbije u stanju u kome je bila u trenutku prihvatanja izvozne deklaracije. Privremeni izvoz robe lan 190 Kad se roba privremeno izvozi sa namerom da se ponovo uveze u nepromenjenom stanju, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojim je ureen postupak privremenog uvoza. Glava III DRUGI OBLICI CARINSKI DOZVOLJENOG POSTUPANJA ILI UPOTREBE ROBE Odeljak 1 SLOBODNE ZONE I SLOBODNA SKLADITA A. Opte odredbe Pojam lan 191 Slobodne zone i slobodna skladita su delovi carinskog podruja Republike Srbije ili prostori koji se nalaze na tom podruju i odvojeni su od ostalog dela carinskog podruja, u kojima se: 1) u svrhu naplate uvoznih dabina i primene uvoznih mera trgovinske politike, za stranu robu, smatra da nije u carinskom podruju Republike Srbije, pod uslovom da nije stavljena u slobodan promet ili da nije stavljena u drugi carinski postupak ili da se ne koristi ili troi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu pod drugim uslovima, a ne pod uslovima koji su utvreni carinskim propisima;

2) na domau robu namenjenu izvozu, koja smetajem u slobodnu zonu ili slobodno skladite, ispunjava uslove predviene posebnim propisima, primenjuju mere koje se primenjuju kod izvoza robe. Ulaz i izlaz u slobodnu zonu ili slobodno skladite, izgradnja objekata u slobodnoj zoni lan 192 Slobodne zone moraju da budu ograene. Carinski organ odreuje mesto ulaza i izlaza za svaku slobodnu zonu ili slobodno skladite. Za izgradnju objekta u slobodnoj zoni potrebno je prethodno odobrenje carinskog organa. Carinski nadzor lan 193 Podruje, mesto ulaza i izlaza iz slobodnih zona i slobodnih skladita podleu merama carinskog nadzora. Lica i prevozna sredstva koja ulaze u ili izlaze iz slobodne zone, odnosno slobodnog skladita podleu carinskoj kontroli. Pristup slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu moe da se zabrani licima za koje postoji sumnja da se nee pridravati odredaba ovog zakona i drugih propisa. Carinski organ moe pregledati robu i sprovesti druge mere carinskog nadzora nad robom koja ulazi, izlazi ili ostaje u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladitu. B. Smetaj robe u slobodne zone ili u slobodna skladita Smetanje robe u slobodnoj zoni i slobodnom skladitu lan 194 Domaa roba, kao i strana roba, moe se smestiti u slobodnu zonu ili u slobodno skladite. Carinski organ moe da zahteva da se opasna roba ili roba zbog koje moe da se pokvari druga roba ili za koju je, iz nekih drugih razloga, potrebno obezbediti posebne uslove, smesti u prostorije koje su posebno opremljene za njen smetaj. Dopremanje robe smetene u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu carinskom organu lan 195 Roba koja direktno ulazi u slobodnu zonu ili u slobodno skladite, a da pri tome uopte ne ulazi u ostali deo carinskog podruja Republike Srbije, ne mora da se dopremi carinskom organu, niti je potrebno da se za nju podnese deklaracija. Na tu robu primenjuje se odredba lana 193. stav 4. ovog zakona. Roba se doprema carinskom organu i podlee propisanim carinskim formalnostima samo u sluaju:

1) kada je bila stavljena u carinski postupak koji se okonava kada roba ulazi u slobodnu zonu ili u slobodno skladite. Ako navedeni carinski postupak dozvoljava izuzee od obaveze dopremanja robe, takvo dopremanje se nee zahtevati; 2) da je smetena u slobodnu zonu ili u slobodno skladite na osnovu odluke carinskog organa da se za tu robu odobri povraaj ili otpust carinskog duga; 3) da ispunjava uslove za primenu mera iz lana 191. stav 1. taka 2) ovog zakona. Carinski organ moe da zahteva posebno evidentiranje robe koja podlee plaanju izvoznih dabina ili na koju se primenjuju drugi propisi kojima se regulie izvoz. Na zahtev zainteresovanog lica, carinski organ e potvrditi da li je roba koja je smetena u slobodnu zonu ili u slobodno skladite domaa ili strana roba. V. Rad slobodnih zona i slobodnih skladita Rok lan 196 Smetaj robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu nije vremenski ogranien. Za odreenu robu, iz lana 191. stav 1. taka 2) ovog zakona, mogu se propisati posebni rokovi smetaja. Uslovi za obavljanje privredne delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu lan 197 U slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu privredne delatnosti obavljaju se pod carinskim nadzorom, pod uslovima koji su propisani ovim zakonom. Carinski organ mora biti unapred obaveten o obavljanju privrednih delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu. Carinski organ moe da uvede mere zabrane ili ogranienja u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu iz stava 1. ovog lana, zavisno od vrste predmetne robe ili zahteva carinskog nadzora. Carinski organ odobrava obavljanje privredne delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu licima koja prue neophodne garancije da je omogueno sprovoenje carinskog nadzora i kontrole. Delatnosti u zoni lan 198 Strana roba smetena u slobodnu zonu ili u slobodno skladite, dok se nalazi u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladitu, moe da se: 1) stavi u slobodan promet pod uslovima koji su propisani za taj postupak i uz primenu lana 203. ovog zakona;

2) podvrgne uobiajenim oblicima postupanja iz lana 138. stav 1. ovog zakona, bez posebnog odobrenja; 3) stavi u postupak aktivnog oplemenjivanja, pod uslovima koji su propisani za taj postupak; 4) stavi u postupak prerade pod carinskom kontrolom, pod uslovima koji su propisani za taj postupak; 5) stavi u postupak privremenog uvoza, pod uslovima propisanim za taj postupak; 6) ustupi u korist drave u skladu sa lanom 209. ovog zakona; 7) uniti, pod uslovom da odgovorno lice prui carinskom organu sve neophodne podatke o robi. U sluaju da je roba stavljena u jedan od postupaka iz stava 1. ta. 3), 4) ili 5) ovog lana, carinski organ moe, imajui u vidu uslove za rad i sprovoenje mera carinskog nadzora u slobodnim zonama ili slobodnim skladitima, ako je potrebno, tim uslovima prilagoditi mere kontrole. Domaa roba obuhvaena posebnim merama poljoprivredne politike lan 199 Domaa roba iz lana 191. stav 1. taka 2) ovog zakona koja je obuhvaena posebnim merama poljoprivredne politike moe se u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladitu podvrgnuti samo takvim oblicima postupanja koji su za tu robu izriito dozvoljeni lanom 138. stav 2. ovog zakona. Ti postupci mogu se preduzimati bez posebnog odobrenja. Posebni uslovi lan 200 Strana roba i domaa roba iz lana 191. stav 1. taka 2) ovog zakona ne moe se koristiti ili upotrebljavati u slobodnim zonama ili u slobodnim skladitima, osim u sluajevima iz l. 198. i 199. ovog zakona. Evidencija lan 201 Lica koja vre skladitenje, oplemenjivanje ili prodaju ili kupovinu robe u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladitu, duna su da vode evidenciju o robi, na nain koji odobri carinski organ. Podaci o robi unose se u evidenciju im roba ue u prostorije tih lica. Evidencija mora da omogui carinskom organu da identifikuje robu i mora da sadri podatke o kretanju robe. Ako se pretovar robe obavlja unutar slobodne zone, dokumenta u vezi sa tom radnjom moraju se dati na uvid carinskom organu. Kratkotrajno smetanje robe, zbog pretovara, smatrae se sastavnim delom pretovara. Vlada propisuje nain voenja evidencije iz stava 1. ovog lana i nain sprovoenja mera carinskog nadzora u slobodnoj zoni i u slobodnom skladitu. G. Iznoenje robe iz slobodne zone ili slobodnog skladita

Iznoenje robe lan 202 Roba koja se iznosi iz slobodne zone ili slobodnog skladita moe biti: 1) izvezena ili ponovo izvezena iz carinskoga podruja Republike Srbije, ili 2) uneta u drugi deo carinskoga podruja Republike Srbije. Odredbe l. od 58. do 82. ovog zakona, osim l. 73. do 78. ako se radi o domaoj robi, primenjuju se i pri iznosu robe u preostali deo carinskoga podruja Republike Srbije, osim robe koja slobodnu zonu naputa vazdunim putem bez stavljanja u postupak tranzita ili neki drugi carinski postupak. Carinska vrednost i obraun carinskog duga lan 203 Ako nastane carinski dug za stranu robu koja se iz slobodne zone ili slobodnog skladita unosi u ostali deo carinskoga podruja Republike Srbije, a carinska vrednost se utvruje na osnovu stvarno plaene cene, odnosno cene koju za tu robu treba platiti, koja ukljuuje trokove skladitenja i odravanja robe dok ostaje u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu, ti trokovi ne uraunavaju se u carinsku vrednost ako su iskazani odvojeno od stvarno plaene cene, odnosno cene koju za robu treba platiti. Ako unosom u ostali deo carinskoga podruja Republike Srbije nastane carinski dug za proizvod koji je u slobodnoj zoni dobijen u postupku aktivnog oplemenjivanja, iznos duga utvrdie se na osnovu vrednosti uvozne robe sadrane u dobijenim proizvodima. Ako je roba bila predmet uobiajenog postupanja iz lana 138. stav 1. ovog zakona deklarant moe da zahteva, ako je takvo postupanje carinski organ odobrio u skladu sa lanom 138. stav 4. ovog zakona, da se iznos uvoznih dabina utvrdi na osnovu vrste robe, carinske vrednosti i koliine robe, na osnovu koje bi se iznos utvrdio u vreme nastanka carinskog duga odreeno u skladu sa lanom 251. ovog zakona da roba nije bila predmet takvog postupanja. Vlada moe da propie sluajeve u kojima se nee primenjivati odredbe ovog stava. Postupanje sa domaom robom koja podlee merama poljoprivredne politike lan 204 Domaa roba iz lana 191. stav 1. taka 2) ovog zakona koja podlee merama poljoprivredne politike moe se staviti u neki od postupaka ili se moe odobriti njena upotreba ako unosom u slobodnu zonu ili slobodno skladite ispunjava uslove propisane za izvoz takve robe. Ako se roba iz stava 1. ovog lana vrati u ostali deo carinskog podruja Republike Srbije, ili ako u roku propisanom u skladu sa lanom 196. stav 2. ovog zakona, nije odobreno neko od postupanja ili upotrebe iz stava 1. ovog lana, carinski organ e preduzeti mere u skladu sa propisima koji se odnose na nepotovanje odreenog postupanja ili upotrebe. Dokaz o statusu robe

lan 205 U sluaju unosa ili vraanja robe sa podruja slobodne zone ili slobodnog skladita u ostali deo carinskog podruja Republike Srbije ili ako se roba stavlja u carinski postupak, potvrda carinskog organa iz lana 195. stav 4. ovog zakona moe se upotrebiti kao dokaz carinskog statusa kao domae ili strane robe. Kad se za robu ne moe potvrdom ili na drugi nain dokazati njen status kao domae ili strane robe, ona e se smatrati: 1) domaom, u svrhu plaanja izvoznih dabina, dobijanja izvoznih dozvola (sertifikata) i primene propisanih trgovinskih mera kod izvoza, 2) stranom, u svim ostalim sluajevima. Primena propisa lan 206 Carinski organ, kada roba naputa carinsko podruje Republike Srbije iz slobodne zone ili slobodnog skladita, kontrolie primenu odredaba koje se odnose na izvoz, pasivno oplemenjivanje, ponovni izvoz, postupke s odlaganjem ili postupak unutranjeg tranzita, kao i primenu odredaba l. 210. do 214. ovog zakona. Snabdevanje vazduhoplova lan 207 Vazduhoplov ija je krajnja destinacija u inostranstvu moe, pod carinskim nadzorom, uzeti zalihe robe na koju se ne plaaju uvozne dabine, i to: 1) hranu ili ostale neophodne proizvode proporcionalno broju putnika, lanova posade i trajanju leta, i 2) proizvode neophodne za funkcionisanje i odravanje vazduhoplova u koliinama koje su potrebne za funkcionisanje i odravanje vazduhoplova tokom leta. Roba iz stava 1. taka 1) ovog lana moe se prodavati putnicima u avionu. U vazduhoplov koji ulazi u dravu moe se uneti roba iz stava 1. ovog lana bez plaanja carine, pod uslovom da ona ostaje u vazduhoplovu. Ako se takva roba istovari, mora se dopremiti carinskom organu i za nju se mora odrediti carinsko postupanje ili upotreba. Roba iz stava 1. ovog lana se na vazduhoplov doprema iz posebnog skladita na koje se primenjuju odredbe o carinskim skladitima. Slobodne carinske prodavnice lan 208

Slobodne carinske prodavnice mogu se otvarati na meunarodnim aerodromima. U slobodnim carinskim prodavnicama, putnicima koji naputaju carinsko podruje Republike Srbije, posle carinske kontrole, prodaje se roba bez plaanja carine. Snabdevanje slobodnih carinskih prodavnica robom vri se iz skladita na koje se primenjuju odredbe o carinskim skladitima. Carinski organ odobrava otvaranje slobodnih carinskih prodavnica u skladu sa propisanim uslovima. Vlada propisuje uslove za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaju robe u tim prodavnicama. Odeljak 2 PONOVNI IZVOZ, UNITENJE I USTUPANJE ROBE U KORIST DRAVE Pojam i uslovi lan 209 Strana roba moe da se: 1) ponovo izveze iz carinskoga podruja Republike Srbije, 2) uniti, ili 3) ustupi u korist drave. Na ponovni izvoz, kad je to potrebno, na odgovarajui nain primenjuju se propisane formalnosti za izvoz robe, ukljuujui i primenu trgovinskih mera. Vlada propisuje sluajeve u kojima se za stranu robu stavljenu u postupak aktivnog oplemenjivanja sa odlaganjem nee primenjivati trgovinske mere pri izvozu iz Republike Srbije. O nameri ponovnog izvoza ili unitenja robe mora se obavestiti carinski organ. Carinski organ e zabraniti ponovni izvoz robe ako je to propisano ili to predviaju mere iz stava 2. ovog lana. Ako se roba koja je stavljena u postupak sa ekonomskim dejstvom ponovo izvozi, za tu robu podnosi se deklaracija u skladu sa l. 83. do 103. ovog zakona. U tim sluajevima primenie se lan 188. st. 3. i 4. ovog zakona. Vlada propisuje uslove i nain na koji se roba moe ustupiti u korist drave. Unitenjem ili ustupanjem robe ne mogu nastati trokovi na teret drave. Za otpad i ostatke nastale unitenjem odreuje se carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba propisana za stranu robu. Otpad i ostaci ostaju pod carinskim nadzorom u skladu sa lanom 62. stav 2. ovog zakona. Deo peti ROBA KOJA NAPUTA CARINSKO PODRUJE REPUBLIKE SRBIJE

Roba koja naputa carinsko podruje Republike Srbije, rokovi i uslovi lan 210 Roba koja naputa carinsko podruje Republike Srbije, osim robe koja se prevozi prevoznim sredstvima koja samo prolaze kroz teritorijalne vode ili vazduni prostor carinskog podruja Republike Srbije, bez zaustavljanja na tom podruju, mora imati deklaraciju ili, ako se ne zahteva deklaracija, saetu deklaraciju. Vlada propisuje: 1) rok do kojeg deklaracija ili saeta deklaracija mora biti podneta izlaznom carinskom organu pre nego to se roba iznese sa carinskog podruja Republike Srbije, 2) pravila za izuzee od napred propisanog roka i promene roka, 3) uslove pod kojima se moe odustati od zahteva za podnoenje saete deklaracije ili se zahtev moe izmeniti, i 4) sluajeve u kojima i uslove pod kojima se za robu koja naputa carinsko podruje Republike Srbije ne podnosi deklaracija, kao ni saeta deklaracija, u skladu sa posebnim uslovima ili za odreene vrste prometa robe, oblike transporta, za odreene ekonomske operatore ili ako meunarodni ugovori zahtevaju posebne oblike obezbeenja. Deklaracija lan 211 Ako je roba koja naputa carinsko podruje Republike Srbije stavljena u neki od carinski dozvoljenih postupaka ili upotrebe za koje se na osnovu carinskih propisa zahteva deklaracija, ova deklaracija mora biti podneta izlaznom carinskom organu pre nego to se roba iznese iz carinskog podruja Republike Srbije. Kada se izvozni i izlazni carinski organ razlikuju, izvozni carinski organ e odmah elektronskim putem proslediti ili uiniti dostupnim, sve neophodne pojedinosti izlaznom carinskom organu. Deklaracija mora da sadri najmanje one podatke koji su neophodni za saetu deklaraciju propisanu lanom 213. stav 1. ovog zakona. Ako se deklaracija podnosi na neki drugi nain osim elektronskim putem, carinski organ mora primeniti isti stepen kontrole rizika kao kada se podnosi elektronskim putem. Saeta deklaracija lan 212 Ako roba koja naputa carinsko podruje Republike Srbije nije stavljena u neki od carinski dozvoljenih postupaka ili upotrebe za koje se mora podneti deklaracija, saeta deklaracija mora biti podneta izlaznom carinskom organu pre nego to roba napusti carinsko podruje Republike Srbije.

Carinski organ moe dozvoliti da saeta deklaracija bude podneta i nekom drugom carinskom organu pod uslovom da taj carinski organ, odmah, elektronskim putem izlaznom carinskom organu prosledi ili uini dostupnim sve neophodne pojedinosti. Carinski organ moe prihvatiti da umesto saete deklaracije bude podneta prijava i omoguen pristup podacima neophodnim za saetu deklaraciju u kompjuterskom sistemu ekonomskog operatora. Podnoenje saete deklaracije lan 213 Ministar propisuje obrazac saete deklaracije i podatke koji se u nju unose. Saeta deklaracija mora sadrati podatke koji su neophodni za obavljanje analize rizika i odgovarajuu primenu carinske kontrole, pre svega za potrebe bezbednosti i zatite, uz primenu, gde je to mogue, meunarodnih standarda i poslovne prakse. Saeta deklaracija podnosi se elektronskim putem. Podaci iz trgovakih, lukih ili transportnih dokumenata mogu se koristiti ako sadre neophodne pojedinosti. U izuzetnim sluajevima, carinski organi mogu prihvatiti tampanu saetu deklaraciju, pod uslovom da se na nju primene iste mere kontrole rizika kao to se primenjuju na deklaracije podnete elektronskim putem. Saetu deklaraciju podnosi: 1) lice koje prenosi robu ili koje preuzima odgovornost za iznoenje robe iz carinskog podruja Republike Srbije; ili 2) lice koje moe da prijavi ili da obezbedi da konkretna roba bude prijavljena nadlenom carinskom organu; ili 3) predstavnik jednog od lica iz ta. 1) ili 2) ovog stava. Carinski organ, na zahtev lica iz stava 3. ovog lana, moe da odobri dopunu podnete saete deklaracije. Dopuna se ne moe odobriti nakon to je carinski organ: 1) obavestio lice koje je podnelo saetu deklaraciju da namerava da pregleda robu, 2) utvrdio da su pojedinosti iz deklaracije netane, ili 3) dozvolio premetanje robe. Carinski nadzor nad robom koja naputa carinsko podruje Republike Srbije lan 214 Roba koja naputa carinsko podruje Republike Srbije podlee carinskom nadzoru i moe biti predmet kontrole carinskog organa u skladu sa propisima. Roba naputa carinsko podruje preko graninih prelaza iz lana 58. ovog zakona putem koji odreuje carinski organ uz primenu postupka koji odreuje taj organ. Deo esti

CARINSKE POVLASTICE Glava I OSLOBOENJE OD PLAANJA UVOZNIH DABINA Osloboenja od plaanja uvoznih dabina za strana lica lan 215 Osloboeni su od plaanja uvoznih dabina: 1) efovi stranih drava, izaslanici efova stranih drava u specijalnoj misiji, kao i lanovi njihove pratnje - na predmete namenjene slubenoj i linoj upotrebi; 2) meunarodne organizacije - na predmete namenjene slubenim potrebama; 3) meunarodne i druge strane humanitarne organizacije - na robu namenjenu pruanju humanitarne pomoi; 4) diplomatska i konzularna predstavnitva stranih drava - na predmete namenjene slubenim potrebama; 5) efovi stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava i lanovi njihovih uih porodica - na predmete namenjene linoj upotrebi. Osloboeni su od plaanja carine u skladu sa odredbama meunarodnih ugovora: 1) diplomatsko osoblje stranih diplomatskih predstavnitava i lanovi njihovih uih porodica - na predmete namenjene linoj upotrebi; 2) osoblje stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava - na predmete domainstva. Predmeti osloboeni od plaanja uvoznih dabina iz st. 1. i 2. ovog lana ne mogu se otuiti ili drugom licu dati na upotrebu pre prijave carinskom organu i sprovedenog postupka carinjenja. Povlastice iz st. 1. i 2. ovog lana ne mogu koristiti domai dravljani niti strani dravljani stalno nastanjeni u Republici Srbiji. Osloboenja od plaanja uvoznih dabina za fizika lica lan 216 Osloboeni su od plaanja uvoznih dabina: 1) putnici koji dolaze iz inostranstva - na predmete koji slue njihovim linim potrebama za vreme putovanja (lini prtljag), nezavisno od toga da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaru; 2) domai putnici, pored predmeta linog prtljaga - na predmete koje unose iz inostranstva, ako nisu namenjeni preprodaji;

3) strani dravljani koji su dobili dravljanstvo i strani dravljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji - na predmete za svoje domainstvo, osim na motorna vozila; 4) domai dravljani - lanovi posada domaih brodova i domai dravljani, koji su po ma kom osnovu bili na radu u inostranstvu neprekidno najmanje dve godine - na predmete domainstva, osim na motorna vozila; 5) domai i strani dravljani - na poiljke male vrednosti koje besplatno primaju od fizikih lica iz inostranstva, pod uslovom da te poiljke nisu komercijalne prirode; 6) domai i strani dravljani - na lekove za linu upotrebu koje primaju iz inostranstva u poiljkama; 7) domai dravljani i strani dravljani stalno nastanjeni u Republici Srbiji - na predmete nasleene u inostranstvu; 8) domai dravljani, strani dravljani stalno nastanjeni u Republici Srbiji, privredna drutva, zajednice i druge organizacije - na odlikovanja, medalje, sportske trofeje, i druge predmete koje dobijaju u inostranstvu na takmienjima, izlobama i priredbama od meunarodnog znaaja; 9) naunici, knjievnici i umetnici - na sopstvena dela koja unose iz inostranstva; 10) domai dravljani koji ive u pograninom pojasu - na proizvode zemljoradnje, stoarstva, ribarstva, pelarstva i umarstva dobijene sa svojih imanja koja se nalaze u pograninom pojasu susedne drave, kao i na priplod i ostale proizvode dobijene od stoke koja se zbog poljskih radova, ispaa ili zimovanja nalazi na tim imanjima; 11) vozai motornih vozila - na gorivo i mazivo u rezervoarima koji su fabriki ugraeni u motorno vozilo; 12) osobe sa invaliditetom - na ortopedska i druga pomagala i na rezervne delove i potroni materijal za korienje tih pomagala koja slue kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oteenih telesnih organa; 13) osobe sa invaliditetom sa telesnim oteenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih miinih i neuromiinih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i deije paralize i od multipleks skleroze, roditelji viestruko ometene dece, koja su u otvorenoj zatiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu - na putnike automobile i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica (osim onih iz tar. broja 8702 Carinske tarife), ukljuujui "karavan" i "kombi" vozila, osim terenskih, koja unesu ili prime iz inostranstva za linu upotrebu; 14) osobe sa invaliditetom prve i druge grupe, kao i lica iji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu prve i druge grupe, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za odreenu delatnost - na opremu za vrenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Republici Srbiji; 15) organizacije osoba sa invaliditetom (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidni, distrofiari, paraplegiari, oboleli od neuromiinih bolesti i dr.), odnosno lanovi tih organizacija - na specifinu opremu, ureaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na potroni materijal za korienje te opreme koji se ne proizvode u Republici Srbiji;

16) graani na specifinu opremu, ureaje i instrumente za zdravstvo i na rezervne delove i potroni materijal za korienje te opreme, za linu upotrebu, koji se ne proizvode u Republici Srbiji. Osloboenja od plaanja uvoznih dabina za pravna i druga lica lan 217 Osloboeni su od plaanja uvoznih dabina: 1) organizacije Crvenog krsta - na robu koju uvezu iz inostranstva, koja se ne proizvodi u Republici Srbiji, a koja slui za izvravanje njihovih humanitarnih zadataka; 2) vatrogasne i spasilake organizacije i drutva - na opremu i delove te opreme koji se ne proizvode u Republici Srbiji, a namenjeni su za gaenje poara i za spasilake delatnosti; 3) muzeji i umetnike galerije - na zbirke, delove zbirki i pojedinane predmete koji su njima namenjeni, kao i arhivi - za arhivski materijal; 4) lica, osim fizikih, koja se bave naunom, obrazovnom, kulturnom, sportskom, rekreativnom, humanitarnom, verskom delatnou, tehnikom kulturom, umetnou, delatnostima zatite prirode i kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta ivotne sredine - na robu koja se ne proizvodi u Republici Srbiji, a slui neposredno za obavljanje tih delatnosti, osim alkohola i alkoholnih pia, duvanskih proizvoda i putnikih motornih vozila; 5) lica, osim fizikih - na robu koju besplatno prime iz inostranstva za naune, prosvetne, kulturne, sportske, humanitarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zatitu ivotne sredine, osim alkohola i alkoholnih pia, duvanskih proizvoda i putnikih motornih vozila; 6) lica, osim fizikih - na robu koju besplatno prime iz inostranstva ili je nabave od sredstava koja su dobila iz inostranstva kao novanu pomo, ako je namenjena otklanjanju posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi, poplave, sue, ekoloki udesi i sl.), ratom ili oruanim sukobom. Pravo na osloboenje od plaanja uvoznih dabina u skladu sa odredbom ove take, moe se ostvariti ako Vlada utvrdi da su posledice elementarnih nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz osloboenje od plaanja carine i ako se ta roba uveze u roku koji odredi Vlada; 7) privredna drutva u oblasti zdravstva - na specifinu opremu, ureaje i instrumente za zdravstvo i njihove rezervne delove i na potroni materijal za korienje te opreme, kao i za lekove koji se koriste u bolnikom leenju, koji se ne proizvode u zemlji i ako se uvoze radi opremanja i potreba tih privrednih drutava u skladu sa programima razvoja zdravstva; 8) privredna drutva za profesionalno osposobljavanje i zapoljavanje invalida - na opremu i rezervne delove koji se ne proizvode u zemlji, a koriste se za profesionalno osposobljavanje i radno angaovanje invalida; 9) lica, osim fizikih - na opremu koja se ne proizvodi u zemlji, a slui neposredno za zatitu ivotne sredine;

10) lica, osim fizikih - na medalje i plakete koje primaju iz inostranstva radi dodeljivanja na meunarodnim takmienjima koja se organizuju u Republici Srbiji. Odredbe stava 1. ta. 3. do 10. ovog lana primenjuju se i na preduzetnike. Roba na koju se ne plaaju uvozne dabine lan 218 Uvozne dabine ne plaaju se na: 1) novu opremu koja se ne proizvodi u zemlji, koja se uvozi za novu ili proirenje postojee proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvoenje nove odnosno osavremenjavanje postojee tehnologije, osim putnikih motornih vozila i aparata za igre na sreu; 2) reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva; 3) predmete stranih izlagaa koji uestvuju na meunarodnim sajmovima i prodajnim izlobama u zemlji, koje unose i primaju iz inostranstva radi uobiajene raspodele ili potronje za vreme odravanja sajmova, odnosno izlobi; 4) igove, patente, modele i pratee isprave, kao i prijave i podneske za priznavanje prava, koji se dostavljaju organizacijama za zatitu prava intelektualne svojine; 5) poiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na osloboenje od plaanja carinskih dabina lan 219 Vlada moe da utvrdi vrstu, koliinu i vrednost robe iz l. 215. do 218. ovog zakona na koju se ne plaaju uvozne dabine, kao i rokove, uslove i postupak za ostvarivanje prava na osloboenje od plaanja uvoznih dabina. Raspolaganje sa robom koja je osloboena plaanja ili na koju se ne plaaju carinske dabine lan 220 Roba koja je bila osloboena od plaanja uvoznih dabina u skladu sa odredbama l. 215. i 216. stav 1. ta. 1), 3) i 4), l. 217. i 218. ovog zakona, u roku od tri godine od dana stavljanja u slobodan promet, ne moe se otuiti, dati na korienje drugom licu ili drukije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bila osloboena od plaanja uvoznih dabina, pre nego to se uvozne dabine plate. Ova roba ne moe se davati u zalog, na pozajmicu ili kao obezbeenje za izvrenje druge obaveze. Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na upotrebljavana putnika motorna vozila iz lana 216. stav 1. taka 13. ovog zakona. Rok iz stava 1. ovog lana za nova putnika motorna vozila iz lana 216. stav 1. taka 13. ovog zakona je pet godina.

U sluaju da carinski organ dozvoli drukiju upotrebu robe, visina uvoznih dabina utvruje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae u momentu podnoenja zahteva za plaanje uvoznih dabina. U sluaju postupanja sa robom suprotno odredbi stava 1. ovog lana, uvozne dabine obraunavaju se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae na dan donoenja reenja o naplati uvoznih dabina. Glava II POVRAAJ ROBE Pojam, rok, uslovi lan 221 Domaa roba koja je bila izvezena iz carinskoga podruja Republike Srbije i koja se u roku od tri godine vraa u carinsko podruje Republike Srbije i stavlja u slobodan promet na zahtev deklaranta oslobaa se od plaanja uvoznih dabina. Rok od tri godine carinski organ moe produiti, na zahtev deklaranta, ako za to postoje opravdani razlozi. Ako je vraena roba, pre nego to je izvezena iz carinskoga podruja Republike Srbije, bila stavljena u slobodan promet uz smanjenu ili stopu carine nula zbog njene upotrebe u posebne svrhe, izuzee od uvoznih dabina iz ovog lana carinski organ e odobriti ako se roba ponovo uvozi u iste svrhe. Ako se roba ne uvozi ponovo u iste svrhe, iznos uvoznih dabina obraunat za tu robu umanjie se za iznos uvoznih dabina plaen prilikom prvog stavljanja robe u slobodan promet. Ako je iznos prethodno plaenih uvoznih dabina vei od iznosa koji bi trebalo platiti pri ponovnom uvozu, povraaj uvoznih dabina nee biti odobren. Odredbe stava 1. ovog lana ne primenjuju se ako je: 1) roba izvezena iz carinskoga podruja Republike Srbije u okviru postupka pasivnog oplemenjivanja, osim ako je roba ostala u istom stanju u kakvom je izvezena, 2) roba bila predmet posebnih mera ukljuujui i izvoz u tree drave, pod uslovima koje odredi Vlada. Uslov uvoza robe u istom stanju, odstupanje lan 222 Carinski organ odobrie osloboenje od plaanja uvoznih dabina u skladu sa lanom 221. ovog zakona za robu koja se ponovo uvozi u istom stanju u kojem je izvezena. Vlada e propisati pod kojim okolnostima i uslovima su mogui izuzeci od ove odredbe. Roba iz postupka aktivnog oplemenjivanja lan 223 Odredbe l. 221. i 222. ovog zakona shodno se primenjuju na dobijene proizvode prethodno izvezene ili ponovo izvezene nakon postupka aktivnog oplemenjivanja.

Iznos uvoznih dabina za robu iz stava 1. ovog lana odreuje se na osnovu propisa za postupak aktivnog oplemenjivanja, pri emu se dan ponovnog izvoza smatra danom stavljanja u slobodan promet. Glava III PROIZVODI MORSKOG RIBOLOVA I DRUGI PROIZVODI IZVAENI IZ MORA Roba osloboena od plaanja uvoznih dabina lan 224 Sledei proizvodi, koji se saglasno odredbama lana 33. stav 2. taka 6) ovog zakona smatraju robom domaeg porekla, osloboeni su od plaanja uvoznih dabina kad se stavljaju u slobodan promet: 1) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi izvaeni iz teritorijalnog mora drugih drava na brodovima registrovanim ili upisanim u odgovarajui registar Republike Srbije i koji plove pod njenom zastavom; 2) proizvodi dobijeni od proizvoda iz take 1) ovog stava na brodovima - fabrikama koji ispunjavaju uslove iz te take. Deo sedmi CARINSKI DUG I OBRAUN UVOZNIH DABINA Glava I OBEZBEENJE ZA NAPLATU CARINSKOG DUGA Polaganje obezbeenja lan 225 Ako carinski organ u skladu sa carinskim propisima zahteva polaganje obezbeenja za plaanje carinskog duga, to obezbeenje je duan da poloi dunik ili lice koje moe postati odgovorno za taj dug. Obezbeenje za plaanje carinskog duga ukljuuje i obezbeenje plaanja svih dabina, taksi i naknada koje su carinski organi posebnim propisima duni da naplauju prilikom uvoza i izvoza robe. Carinski organ moe da zahteva polaganje jednog obezbeenja za plaanje jednog carinskog duga. Carinski organ moe da odobri da drugo lice poloi obezbeenje za plaanje carinskog duga umesto lica ija je to obaveza. Polaganje obezbeenja nee se zahtevati od organa dravne uprave. Carinski organ ne mora da zahteva polaganje obezbeenja za plaanje carinskog duga koji ne prelazi iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Vlada moe da propie i druge sluajeve u kojima se nee zahtevati polaganje obezbeenja, ili u kojima e se odobriti polaganje obezbeenja u smanjenom iznosu. Drugi sluajevi polaganja obezbeenja

lan 226 Ako prema carinskim propisima polaganje obezbeenja nije obavezno, carinski organ moe da zahteva polaganje obezbeenja ako oceni da nije sigurno da e plaanje carinskoga duga ili carinskoga duga koji bi mogao nastati biti blagovremeno izvrena. Obezbeenje za plaanje carinskog duga na osnovu stava 1. ovog lana moe da se zahteva: 1) u trenutku primene propisa kojima se zahteva polaganje obezbeenja, 2) naknadno, u svakom trenutku ako carinski organ utvrdi da carinski dug koji je nastao ili bi mogao nastati nee biti namiren u propisanome roku. Zajedniko obezbeenje lan 227 Na zahtev lica iz lana 225. st. 1. i 3. ovog zakona carinski organ moe da odobri da se za dva ili vie postupaka u vezi sa kojima je carinski dug nastao ili bi mogao nastati poloi zajedniko obezbeenje. Vlada propisuje blie uslove i postupak polaganja obezbeenja iz stava 1. ovog lana. Visina obezbeenja lan 228 Ako je polaganje obezbeenja prema carinskim propisima obavezno, uz primenu posebnih odredaba koje se odnose na postupak tranzita, carinski organ utvruje iznos obezbeenja u visini koja odgovara: 1) tanom iznosu carinskog duga ili dugova za koje se obezbeenje daje, ako se taj iznos u trenutku u kojem se polaganje obezbeenja zahteva moe odrediti; 2) u drugim sluajevima, najviem iznosu carinskog duga ili dugova koji su nastali ili koji bi mogli nastati. U sluaju zajednikog obezbeenja za vie carinskih dugova ija visina tokom osiguranog perioda podlee promenama, obezbeenje se utvruje u iznosu koji obezbeuje naplatu carinskih dugova u svakom trenutku. Ako carinski organ zahteva polaganje obezbeenja kad prema carinskim propisima polaganje obezbeenja za naplatu carinskog duga nije obavezno, iznos obezbeenja ne sme biti vii od iznosa utvrenog primenom odredaba stava 1. ovog lana. Oblici obezbeenja lan 229 Obezbeenje za plaanje carinskog duga polae se deponovanjem gotovine ili bankarskom garancijom.

Vlada moe da propie i druge oblike obezbeenja osim onih iz stava 1. ovog lana, ako pruaju isti nivo obezbeenja naplate carinskog duga. Deponovanje gotovine lan 230 Deponovanje gotovine vri se u skladu sa propisima. Deponovanjem gotovine smatra se i: 1) podnoenje eka, odnosno menice, iju naplativost garantuje lice na koje je vuena, a koji je prihvatljiv za carinski organ; 2) podnoenje drugog instrumenta plaanja koji je prihvatljiv za carinski organ. Bankarska garancija lan 231 Banka garant se u pismenoj formi obavezuje da e u roku dospelosti, solidarno sa dunikom, platiti iznos carinskog duga obuhvaenog garancijom, ukljuujui kamate i trokove nastale u postupku naplate neplaenog carinskog duga. Banka garant mora biti osnovana u Republici Srbiji, a njeno jemstvo prihvatljivo po oceni carinskog organa. Carinski organ moe da odbije banku garanta ili predloeni oblik garancije, ako oceni da se time ne obezbeuje blagovremena naplata carinskog duga. Izbor oblika obezbeenja lan 232 Lice koje ima obavezu polaganja obezbeenja slobodno je pri izboru oblika obezbeenja propisanih u skladu sa odredbom lana 229. ovog zakona. Carinski organ moe da zahteva da izabrani oblik obezbeenja vai u odreenom vremenskom periodu. Odbijanje obezbeenja lan 233 Carinski organ moe da odbije predloeno obezbeenje ako oceni da takav oblik ne obezbeuje sa sigurnou plaanje carinskog duga. Dodatno ili novo obezbeenje lan 234

Ako carinski organ utvrdi da poloeno obezbeenje ne obezbeuje ili vie nije sigurno da e obezbediti naplatu carinskog duga u potpunosti ili blagovremeno, moe da zahteva da lice iz lana 225. stav 1. ovog zakona poloi dodatno obezbeenje ili da prethodno poloeno obezbeenje zameni novim. Prestanak obezbeenja lan 235 Obezbeenje za naplatu carinskog duga ne moe da prestane da vai dok carinski dug ne bude naplaen ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug vie ne moe nastati. Posle naplate carinskog duga, odnosno poto nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug ne moe vie da nastane, obezbeenje za naplatu tog carinskog duga se vraa bez odlaganja. Ako je carinski dug delimino naplaen ili ako moe nastati samo u odnosu na deo iznosa za koji je poloeno obezbeenje, deo obezbeenja se vraa na zahtev podnosioca obezbeenja, osim ako se radi o manjem iznosu, zbog ega vraanje dela obezbeenja nije opravdano. Propisivanje odstupanja lan 236 Vlada moe da propie posebne uslove, oblik i nain polaganja obezbeenja za plaanje carinskog duga, kada je to potrebno radi primene meunarodnih ugovora. Glava II NASTANAK CARINSKOG DUGA lan 237 Carinski dug pri uvozu nastaje: 1) stavljanjem robe koja podlee plaanju uvoznih dabina u slobodan promet; 2) stavljanjem takve robe u postupak privremenog uvoza sa deliminim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina. Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja deklaracije. Dunik je deklarant, a u sluaju posrednog zastupanja, dunik je i lice za iji je raun deklaracija podneta. Ako su u deklaraciji za jedan od postupaka iz stava 1. ovog lana prikazani netani podaci zbog ega uvozne dabine nisu obraunate i naplaene, delimino ili u celosti, dunikom smatra se i lice koje je dalo podatke navedene u deklaraciji, a koje je znalo ili moglo da zna da podaci nisu istiniti. Carinski dug kod nezakonitog unoenja robe lan 238 Carinski dug pri uvozu nastaje i:

1) nezakonitim unoenjem u carinsko podruje Republike Srbije robe koja podlee plaanju uvoznih dabina; 2) nezakonitim unoenjem robe iz stava 1. taka 1) ovog lana iz slobodne zone u drugi deo carinskog podruja Republike Srbije. Nezakonitim unoenjem robe u smislu ovog lana smatra se unoenje robe suprotno odredbama l. 63. do 66. ovog zakona i lana 202. stav 1. taka 2) ovog zakona. Carinski dug nastaje u trenutku nezakonitog unoenja robe u carinsko podruje. Dunik je lice koje je: 1) nezakonito unelo robu, 2) uestvovalo u nezakonitom unoenju robe, a znalo je ili je moglo da zna da je takvo unoenje nezakonito, 3) steklo svojinu ili dravinu nad robom iz stava 1. ovog lana i koje je u trenutku sticanja ili prijema robe znalo ili je moglo da zna da je roba nezakonito uneta. Carinski dug kod izuzimanja robe ispod carinskog nadzora lan 239 Carinski dug pri uvozu nastaje i nezakonitim izuzimanjem ispod carinskog nadzora robe koja podlee plaanju uvoznih dabina. Carinski dug nastaje u trenutku izuzimanja robe ispod carinskog nadzora. Dunik je lice koje je: 1) izuzelo robu ispod carinskog nadzora, 2) uestvovalo u izuzimanju robe ispod carinskog nadzora iako je znalo ili je moglo da zna da je roba izuzeta ispod carinskog nadzora, 3) steklo ili zadralo robu izuzetu ispod carinskog nadzora, ako je u trenutku sticanja odnosno prijema robe znalo ili je moglo da zna da se radi o takvoj robi, 4) bilo duno da se pridrava obaveza koje proizilaze iz privremenog smetaja robe ili carinskog postupka u koji je roba bila stavljena. Carinski dug zbog neispunjavanja obaveza ili uslova lan 240 Carinski dug pri uvozu nastaje i:

1) zbog neispunjavanja obaveza koje proizilaze iz privremenog smetaja ili drugog carinskog post upka u koji je roba bila stavljena, ili 2) zbog neispunjenja nekih od uslova za stavljanje robe u odgovarajui carinski postupak ili za odobravanje nie ili stope carine nula, radi upotrebe robe u posebne svrhe. Izuzetno od take 1. ovog stava, carinski dug ne nastaje ako se utvrdi da uinjeni propusti nisu bitno uticali na pravilno sprovoenje privremenog smetaja ili odreenog carinskog postupka. Carinski dug nastaje u trenutku kada prestane ispunjenje obaveze zbog ijeg neispunjenja nastaje carinski dug ili u trenutku kad je roba bila stavljena u odreeni carinski postupak ako se naknadno utvrdi da nije bio ispunjen jedan od propisanih uslova za njeno stavljanje u taj postupak ili za odobravanje nie ili stope carine nula radi upotrebe robe u posebne svrhe. Dunik je lice koje je duno ili da ispuni propisane obaveze koje proizlaze iz privremenog smetaja robe ili njenog stavljanja u odgovarajui carinski postupak ili koje je bilo duno da ispuni uslove za stavljanje robe u takav postupak. Carinski dug zbog nepravilnog postupanja ili upotrebe robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu lan 241 Carinski dug nastaje troenjem ili upotrebom robe u slobodnoj zoni ili slobodnim skladitima na nain ili pod uslovima koji nisu u skladu sa propisima. Ako roba nestane u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu i carinski organ oceni da objanjenje u vezi sa njenim nestankom nije prihvatljivo, smatra se da je takva roba potroena ili upotrebljena u slobodnoj zoni ili slobodnim skladitima suprotno propisima. Carinski dug nastaje u trenutku kad se roba potroi ili prvi put upotrebi pod uslovima koji nisu u skladu sa propisima. Dunik je lice koje je potroilo ili upotrebilo robu, kao i lice koje je u potronji ili upotrebi robe uestvovalo, ako je znalo ili je moglo znati da se roba troi ili koristi pod uslovima koji nisu u skladu sa carinskim i drugim propisima. Ako carinski organ smatra da je roba koja je nestala, potroena ili upotrebljena u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu, a nije mogue odrediti dunika u smislu stava 3. ovog lana, lice koje je prema saznanju carinskog organa poslednje bilo u posedu robe obavezno je da plati carinski dug. Kada carinski dug ne nastaje lan 242 Izuzetno od odredaba l. 238. i 240. stav 1. taka 1) ovog zakona, carinski dug za odreenu robu nee nastati ako lice dokae da obaveze koje proizilaze iz: 1) odredaba l. 63. do 66. i lana 202. stav 1, taka 2) ovog zakona ili 2) privremenog smetaja te robe ili

3) primene carinskog postupka u koji je ta roba bila stavljena, nisu mogle biti ispunjene zbog potpunog unitenja ili nepovratnog gubitka robe kao posledice same prirode robe, nepredvienih okolnosti, nastupanja vie sile ili uz odobrenje carinskog organa. Nepovratno izgubljena roba je roba neupotrebljiva za bilo koje lice. Carinski dug ne nastaje za robu koja je pod uslovom upotrebe u posebne svrhe stavljena u slobodan promet po nioj ili stopi carine nula, ako je ta roba uz odobrenje carinskog organa izvezena ili ponovo izvezena. Ostaci ili otpaci kod unitenja robe lan 243 Ako, u skladu sa odredbama lana 242. stav 1. ovog zakona, nije nastao carinski dug za robu koja je pod uslovom upotrebe u posebne svrhe stavljena u slobodan promet uz niu ili stopu carine nula, ostaci ili otpaci koji preostanu posle unitenja takve robe smatrae se stranom robom. Carinski dug kada je roba bila stavljena u slobodan promet uz niu stopu carine lan 244 Ako je u skladu sa odredbama lana 239. ili lana 240. stav 1. taka 1) ovog zakona carinski dug nastao u vezi sa robom koja je radi njene upotrebe u posebne svrhe bila stavljena u slobodan promet uz niu stopu carine, iznos plaen prilikom stavljanja robe u slobodan promet odbija se od iznosa carinskog duga. Odredbe stava 1. ovog lana shodno se primenjuju u sluaju kad carinski dug nastane u vezi sa ostacima ili otpacima koji preostanu posle unitenja takve robe. Nastanak carinskog duga pri izvozu kada je podneta deklaracija lan 245 Carinski dug pri izvozu nastaje za robu koja podlee izvoznim dabinama, a koja se, nakon podnoenja deklaracije, izvozi iz carinskog podruja Republike Srbije. Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja izvozne deklaracije za tu robu. Dunik je deklarant. U sluaju posrednog zastupanja, dunikom smatra se i lice za iji je raun izvozna deklaracija podneta. Nastanak carinskog duga pri izvozu kada nije podneta deklaracija lan 246 Carinski dug pri izvozu nastaje iznoenjem iz carinskog podruja Republike Srbije robe koja podlee izvoznim dabinama, iako deklaracija nije podneta. Carinski dug nastaje u trenutku kada takva roba napusti carinsko podruje.

Dunik je lice koje je: 1) iznelo robu, 2) uestvovalo u iznoenju takve robe a znalo je ili je moglo znati da deklaracija nije, a trebalo je da bude, podneta. Drugi sluajevi nastanka carinskog duga pri izvozu lan 247 Carinski dug pri izvozu nastaje zbog neispunjenja uslova pod kojima je odobreno da roba napusti carinsko podruje Republike Srbije, uz potpuno ili delimino osloboenje od carinskih dabina. Carinski dug nastaje u trenutku kada roba stigne na neko drugo odredite, razliito od onog koje je bilo odreeno kada je dozvoljeno da roba istupi iz carinskog podruja, uz potpuno ili delimino osloboenje od plaanja izvoznih dabina, ili, ako carinski organi ne mogu da utvrde taj trenutak, istekom roka za podnoenje dokaza o ispunjenosti uslova pod kojima je osloboenje odobreno. Dunik je deklarant. U sluaju posrednog zastupanja, dunikom smatra se i lice za iji je raun izvozna deklaracija podneta. Carinski dug za robu koja podlee merama zabrane ili ogranienja lan 248 Carinski dug iz l. 237. do 241. i 246. do 247. ovog zakona nastaje i za robu koja podlee merama zabrane ili ogranienja prilikom uvoza ili izvoza, osim za nezakonito unoenje u carinsko podruje Republike Srbije falsifikovanog novca, droge i psihotropnih supstanci koje ne ulaze u privredne tokove a koje zbog svoje upotrebe u medicinske i naune svrhe podleu strogom nadzoru i kontroli nadlenih organa. Radi primene krivinih i prekrajnih postupaka za radnje koje su u suprotnosti sa carinskim propisima, smatrae se da je carinski dug nastao u sluajevima kada krivini i prekrajni propisi predviaju da su carinske dabine, odnosno postojanje carinskog duga osnov za odreivanje kazni, odnosno da je postojanje carinskog duga osnov za pokretanje kaznenih postupaka. Carinski dug za robu za koju je propisan povlaeni tarifni tretman lan 249 Kada, u skladu sa odredbama lana 30. stav 3. taka 7), l. 108, 172. ili l. 215. do 223. ovog zakona, carinski propisi predviaju da se za robu, zbog njene vrste ili upotrebe u posebne svrhe, moe odobriti povlaeni tarifni tretman, smanjenje ili delimino ili potpuno osloboenje od plaanja uvoznih ili izvoznih dabina, takav povlaeni tarifni tretman, smanjenje ili potpuno ili delimino osloboenje e se primeniti i kada, shodno odredbama l. 238. do 241, 246. ili 247. ovog zakona, nastane carinski dug, pod uslovom da zainteresovano lice nije nezakonito postupilo, niti je postupalo namerno ili sa grubom nepanjom i ako podnese dokaz da su ispunjeni svi drugi uslovi za povlaeni tarifni tretman, smanjenje ili delimino ili potpuno osloboenje od plaanja dabina. Solidarna odgovornost

lan 250 Ako je vie lica u obavezi da plate isti carinski dug, obavezna su da taj dug plate solidarno. Pravila koja se primenjuju kod obrauna carinskog duga lan 251 Iznos uvoznih ili izvoznih dabina za odreenu robu obraunava se prema propisima koji su za tu robu vaili na dan nastanka carinskog duga, osim ako ovim zakonom nije drugaije utvreno. Odredbe ovog stava ne iskljuuju unapred odredbe st. 2. i 3. ovog lana. Ako nije mogue tano odrediti kada je carinski dug nastao, smatrae se da je dug nastao u vreme kad carinski organ utvrdi da se roba nalazi u statusu koji uslovljava nastanak carinskog duga. Ako na osnovu raspoloivih podataka carinski organ moe da utvrdi da je carinski dug nastao pre trenutka iz stava 2. ovog lana, iznos uvoznih ili izvoznih dabina za predmetnu robu, utvruje se na osnovu propisa koji su vaili za tu robu u najranijem trenutku u kojem se moe na osnovu raspoloivih podataka utvrditi postojanje carinskog duga. Pod uslovima i okolnostima koje utvrdi Vlada, na iznos carinskog duga naplatie se kompenzatorna kamata radi spreavanja neosnovanog sticanja finansijske koristi zbog pomeranja dana nastanka ili obrauna carinskog duga. Mesto nastanka carinskog duga lan 252 Carinski dug nastaje u mestu u kojem je deklaracija ili izvozna deklaracija iz l. 237, 245. i 253. podneta, ili u mestu u kojem e biti podneta dopunska deklaracija iz lana 101. ovog zakona. Osim u sluajevima iz stava 1. ovog lana, carinski dug moe nastati i: 1) u mestu u kome su nastupile injenice i okolnosti koje uslovljavaju njegov nastanak, 2) ako nije mogue utvrditi mesto iz take 1) ovog stava, smatra se da je carinski dug nastao na mestu gde carinski organ zakljui da se roba nalazi u okolnostima u kojima nastaje carinski dug i 3) ako je roba stavljena u carinski postupak koji nije okonan, a mesto nastanka carinskog duga ne moe se utvrditi u skladu sa ta. 1) i 2) ovog stava u utvrenom roku, u mestu gde je roba stavljena u odreeni carinski postupak ili u mestu u kome je u okviru carinskog postupka uneta u carinsko podruje Republike Srbije. Ako na osnovu raspoloivih podataka carinski organ moe da utvrdi da je carinski dug nastao ranije, dok se roba nalazila na nekom drugom mestu, smatra se da je carinski dug nastao u mestu gde je utvreno da se roba ranije nalazila i to u najranijem trenutku u kojem se moe utvrditi postojanje carinskog duga. Povoljniji tarifni tretman predvien meunarodnim sporazumom

lan 253 Ako meunarodni sporazumi predviaju povoljniji tarifni tretman pri uvozu robe poreklom iz Republike Srbije u te drave, ako je roba dobijena u postupku aktivnog oplemenjivanja, roba koja nije poreklom iz Republike Srbije ili drave sa kojom je zakljuen sporazum, a sadrana je u toj robi sa poreklom, podlee obavezi plaanja uvoznih dabina. Uvozni carinski dug nastaje overavanjem isprava koje su potrebne za dobijanje takvog povoljnijeg tarifnog tretmana u drugoj dravi. Carinski dug iz stava 1. ovog lana nastaje u momentu prihvatanja izvozne deklaracije za tu robu. Dunik je deklarant. U sluaju posrednog zastupanja, dunikom smatra se i lice za iji raun je podneta deklaracija. Visina uvoznih dabina koja odgovara carinskom dugu, utvruje se na isti nain kao da se radi o carinskom dugu koji bi nastao da je u tom momentu prihvaena deklaracija za stavljanje strane robe u slobodan promet u svrhu okonanja postupka aktivnog oplemenjivanja. Glava III OBRAUN I NAPLATA CARINSKOG DUGA Utvrivanje iznosa uvoznih ili izvoznih dabina lan 254 Carinski organ nadlean prema mestu na kojem je carinski dug nastao ili se smatra da je nastao u skladu sa odredbama lana 252. ovog zakona, odmah im dobije potrebne podatke, utvruje iznos uvoznih ili izvoznih dabina (u daljem tekstu: iznos dabine) koji treba platiti. Carinski organ, u skladu sa odredbama lana 103. stav 2. ovog zakona, moe da prihvati iznos dabine koji treba platiti, utvren od strane deklaranta. Obavetavanje dunika o dugu lan 255 Dunik se, na propisani nain, obavetava o dugu na mestu na kojem je carinski dug nastao ili se smatra da je nastao u skladu sa odredbama lana 252. ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog lana, dunik se ne obavetava o dugu: 1) kada je uvedena privremena mera trgovinske politike u obliku dabine, dok se ne utvrdi konaan iznos tih dabina; 2) ako je iznos dabine koji treba platiti vei od iznosa utvrenog na osnovu obavezujueg obavetenja; 3) ako je prvobitna odluka da dunik ne bude obaveten o carinskom dugu ili da bude obaveten o iznosu manjem od iznosa dabine koji treba platiti, doneta na osnovu propisa koji su naknadno poniteni sudskom odlukom;

4) u sluajevima u kojima je carinski organ, na osnovu carinskih propisa, osloboen obaveze da obavetava dunika o carinskom dugu. Ako je iznos dabine koji treba platiti jednak iznosu unetom u deklaraciju, dunik nee biti posebno obaveten o iznosu duga, a smatrae se da je bio obaveten u trenutku putanja robe od strane carinskog organa. Ako se iznos naveden u deklaraciji ne podudara sa iznosom koji je obraunao carinski organ, carinski organ na primeren nain obavetava dunika o iznosu duga. Dunik e, osim u sluaju iz stava 3. ovoga lana, biti obaveten o carinskom dugu u roku od 14 dana od dana kada je carinski organ u mogunosti da utvrdi iznos dabine koji treba platiti. Vlada propisuje sluajeve iz stava 2. take 4. ovoga lana. Rokovi za obavetavanje dunika o dugu lan 256 Dunik se nee obavetavati o dugu nakon isteka roka od tri godine od dana kada je dug nastao. Ako je carinski dug posledica radnje koja je bila kanjiva u trenutku kada je bila poinjena, rok od tri godine iz stava 1. ovog lana produava se na rok od deset godina. U sluaju podnoenja albe u smislu lana 12. ovog zakona, rokovi propisani u st. 1. i 2. ovog lana produavaju se za vreme trajanja albenog postupka. Ako je obaveza za carinski dug ponovo nastala u skladu sa lanom 279. ovog zakona, rokovi iz st. 1. i 2. ovog lana miruju od dana kada je podnet zahtev za vraanje ili otputanje duga u skladu sa lanom 273. stav 4. ovog zakona, za vreme dok odluka o vraanju ili otputanju ne bude doneta. Knjienje lan 257 Carinski organ iz lana 254. ovog zakona proknjiie, u skladu sa nacionalnim propisima, iznos dabine koji treba platiti utvren u skladu sa tim lanom, osim u sluajevima iz lana 255. stav 2. ovog zakona. Carinski organ ne mora da proknjii iznose dabina o kojima, u skladu sa odredbama lana 256. ovog zakona, vie ne moe da obavesti dunika. Ministar propisuje nain knjienja iznosa dabina. Knjienja se mogu razlikovati u zavisnosti od toga da li je carinski organ, na osnovu okolnosti u kojima je carinski dug nastao, uveren da e ti iznosi biti plaeni. Rokovi knjienja duga lan 258 Ako je carinski dug nastao prihvatanjem deklaracije za neki carinski postupak, osim za postupak privremenog uvoza uz delimino osloboenje od plaanja dabine ili izvrenjem neke druge radnje sa

istim dejstvom kao i prihvatanje deklaracije, iznos takvog carinskog duga e se proknjiiti im se zavri obraun iznosa carinskog duga. Ukupan iznos carinskog duga za svu robu putenu jednom istom licu u roku koji odredi carinski organ, a koji ne moe biti dui od 31 dana, moe se proknjiiti jednim knjienjem na kraju tog perioda, pod uslovom da je plaanje obezbeeno. Knjienje se mora izvriti najkasnije dva dana nakon isteka odobrenog perioda. Kada je propisano da roba moe biti putena pre nego su uslovi za odreenje iznosa nastalog carinskog duga ili obaveze za plaanje carinskog duga ispunjeni, tada e se dug knjiiti najkasnije dva dana nakon to iznos carinskog duga bude obraunat ili obaveza njegovog plaanja konano utvrena. Ako je carinski dug nastao pod uslovima drukijim od onih iz st. 1. i 2. ovog lana, iznos duga se knjii u roku od dva dana od dana kad je carinski organ u mogunosti da: 1) izrauna iznos dabina, i 2) utvrdi identitet dunika. Carinski organ moe da produi rokove iz ovog lana, najdue za osam dana, ako posebne okolnosti onemoguavaju carinski organ da knjienje sprovede u propisanom roku. Rokovi iz stava 5. ovog lana ne primenjuju se u sluaju nepredvienih okolnosti ili vie sile. Naknadno knjienje lan 259 Kad iznos dabina proizilih iz carinskog duga nije proknjien u skladu sa lanom 258. ovog zakona ili je proknjien u niem iznosu od onog koji se potrauje, iznos duga ili njegov preostali deo proknjiie se u roku od dva dana od dana kada carinski organ to utvrdi i bude u mogunosti da izrauna stvarni dug i utvrdi dunika (naknadno knjienje). Ti rokovi mogu se produiti u skladu s lanom 258. ovog zakona. Naknadno knjienje se ne vri, osim u sluajevima iz lana 255. stav 2. ta. 2) i 3) ovog zakona, kada: 1) je prvobitna odluka da se dabina ne knjii ili da se knjii ali u umanjenom iznosu od iznosa dabine koji se zakonski potrauje doneta na osnovu propisa koji su naknadno poniteni sudskom odlukom; 2) iznos dabine koji se potrauje nije bio knjien zbog greke carinskog organa koju iz objektivnih razloga lice koje je duno da izvri plaanje nije moglo da otkrije, pod uslovom da je to lice postupalo savesno i u skladu sa propisima u pogledu deklaracija. Kada se preferencijalni status robe utvruje u okviru sistema administrativne saradnje, u koji su ukljueni organi druge drave, izdavanje uverenja od strane tih organa, ako se pokae netanim, predstavlja greku koja objektivno nije mogla da se otkrije. Izdavanje netanog uverenja ne predstavlja greku kada se uverenje zasniva na netanom prikazivanju injenica od strane izvoznika, osim kada je oigledno da su organi koji su ga izdali znali ili su trebali da znaju da roba nije ispunila zahteve propisane za preferencijalni status.

Smatra se da je lice koje je duno da plati carinski dug postupalo savesno kada moe da dokae da je za vreme trgovinskih radnji vodilo rauna o tome da uslovi za preferencijalni status budu ispunjeni. Smatra se da lice koje je duno da plati carinski dug nije postupalo savesno ako je u slubenom glasilu objavljeno obavetenje o postojanju sumnje u vezi sa pravilnom primenom preferencijala od strane drave odnosno teritorije korisnice preferencijala. Vlada propisuje do kog iznosa dabina se ne vri naknadno knjienje carinskog duga. Rokovi za plaanje duga, obustava naplate lan 260 Dunik, koji je o iznosu duga obaveten u skladu sa lanom 255. ovog zakona, plaa carinski dug u sledeim rokovima: 1) ako nema pravo ni na jednu od olakica propisanih u l. 262. do 265. ovog zakona, plaanje se vri u predvienom roku, koji ne prelazi osam dana od dana obavetavanja dunika o iznosu duga koji se potrauje, osim u sluaju iz lana 12. stav 2. ovog zakona. U sluaju objedinjavanja knjienja pod uslovima propisanim u lanu 258. stav 2. ovog zakona, utvruje se tako da se duniku ne dozvoljava dui rok za plaanje od onog kojeg bi dobio da mu je bilo odobreno odloeno plaanje. Carinski organ, na zahtev dunika, moe da odobri produenje roka, kada je iznos dabine koji treba da se plati nastao kao posledica postupka naknadne naplate i to za period koji nije dui od roka koji je duniku potreban da preduzme odgovarajue radnje radi izmirivanja te obaveze; 2) ako ima pravo na neku od olakica propisanih u l. 262. do 265. ovog zakona, plaanje se vri najkasnije do isteka roka ili rokova utvrenih u vezi sa tim olakicama. Rok za izvrenje obaveza dunika za plaanje duga miruje, ako je: 1) podnet zahtev za otpis duga u skladu sa l. 273, 275. i 276. ovog zakona, 2) roba zaplenjena s namerom da se oduzme u skladu s lanom 271. stav 1. taka 4) alineja 2 ili taka 5) ovog zakona, ili 3) carinski dug nastao u skladu sa lanom 239. ovog zakona i ima vie dunika. Vlada moe da propie rokove iz stava 2. ovog lana. Naini plaanja lan 261 Plaanje vri se u gotovini ili na drugi nain, u skladu sa propisima kojima se ureuje nain plaanja. Ono moe da se izvri i poravnanjem potraivanja kada je to propisano.

Pojam odloenog plaanja lan 262 Carinski organ, na zahtev zainteresovanog lica, ako se iznos dabina koji mora da se plati odnosi na robu koja je prijavljena za neki carinski postupak kojim je predviena obaveza plaanja takve dabine, odobrava odloeno plaanje tog iznosa, pod uslovima predvienim u l. 263. i 264. ovog zakona. Odobravanje odloenog plaanja lan 263 Odobravanje odloenog plaanja zavisi od polaganja obezbeenja podnosioca zahteva. Carinski organ odluuje koji od sledeih postupaka mora da se koristi prilikom odobravanja odloenog plaanja: 1) pojedinano za svaki iznos dabine proknjien pod uslovima propisanim u lanu 258. stav 1. ili u lanu 259. stav 1. ovog zakona; ili 2) zbirno, za sve iznose dabina proknjiene pod uslovima propisanim u lanu 258. stav 1. ovog zakona u roku koji utvrdi carinski organ, a koji ne prelazi 31 dan; ili 3) zbirno, za sve iznose dabina koji ine jedno knjienje u skladu sa lanom 258. stav 2. ovog zakona. Izraunavanje roka kod odloenog plaanja lan 264 Rok u kojem se plaanje odlae je 30 dana i koji se izraunava na sledei nain: 1) kada se plaanje odlae u skladu sa lanom 263. stav 2. taka 1) ovog zakona, taj rok se rauna od dana knjienja iznosa dabine od strane carinskog organa. Kada se primenjuje lan 258. ovog zakona, rok od 30 dana, skrauje se za broj dana koji prelaze rok od dva dana potrebna za knjienje iznosa; 2) kada se plaanje odlae u skladu sa lanom 263. stav 2. taka 2) ovog zakona, taj rok se rauna od dana kada istie odobreni rok. Skrauje se za onaj broj dana koji odgovara polovini broja dana odobrenog roka; 3) kada se plaanje odlae u skladu sa lanom 263. stav 2. taka 3) ovog zakona, taj rok se rauna od dana isteka roka u kojem se roba putala. Skrauje se za onaj broj dana koji odgovara polovini broja dana roka odobrenog za knjienje ukupnog duga. Kada je broj dana rokova iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana neparan, broj dana koji treba da se oduzme od roka od 30 dana u skladu sa stavom 1. ta. 2) i 3) ovog lana jednak je polovini sledeeg najnieg parnog broja. Neodobravanje odloenog plaanja lan 265

Carinski organ nee odobriti odloeno plaanje za iznos dabina koji se, iako povezan sa robom koja je prijavljena za carinski postupak koji za sobom povlai obavezu plaanja takve dabine, knjii u skladu sa propisima koji se odnose na prihvatanje nepotpunih deklaracija, zbog toga to do isteka odreenog roka deklarant nije dostavio potrebne podatke za konano utvrivanje carinske vrednosti robe ili nije dostavio podatke ili dokument koji je nedostajao prilikom prihvatanja nepotpune deklaracije. Carinski organ moe da odobri odloeno plaanje u sluajevima iz stava 1. ovog lana kada se iznos dabine koji treba da se naplati knjii pre isteka roka od 30 dana od dana kada je bio knjien prvobitni iznos za naplatu ili, ako nije bio proknjien, od dana prihvatanja deklaracije koja se odnosi na tu robu. Duina odlaganja plaanja odobrena u takvim okolnostima ne prelazi rok koji je, u skladu sa lanom 264. stav 2. ovog zakona, bio odobren u vezi sa iznosom dabine koji je bio prvobitno utvren ili koji bi bio odobren da je iznos dabine utvren u skladu sa zakonom bio knjien prilikom prijavljivanja robe. Plaanje dabina pre isteka roka lan 266 Dunik moe platiti celokupan iznos dabine ili deo iznosa pre isteka roka koji mu je bio odobren za odloeno plaanje. Tree lice lan 267 Iznos dabina moe umesto dunika platiti tree lice u skladu sa propisima. Prinudna naplata carinskog duga lan 268 Ako iznos carinskog duga nije plaen u propisanom roku, carinski organ obraunava zateznu kamatu na iznos duga i preduzima sve zakonom propisane mere za naplatu duga, ukljuujui i prinudnu naplatu. Vlada propisuje do kog iznosa duga, odnosno kamate se ne vri prinudna naplata. Obraun kamate lan 269 Ako iznos carinskog duga nije plaen u propisanom roku, carinski organ obraunava kamatu na iznos duga, poev od dana dospelosti za plaanje tog duga, po stopi jednakoj godinjoj eskontnoj stopi Narodne banke Srbije, uveanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog rauna od sto. Zastarevanje carinskog duga lan 270 Carinski dug se ne moe naplatiti po isteku roka od pet godina od dana njegovog nastanka.

Zastarevanje se prekida svakom radnjom carinskog organa koja se preduzima radi naplate dabina, u kom sluaju rok poinje da tee od poetka. Izuzetno od stava 2. ovog lana, pravo naplate zastareva po isteku 10 godina od dana nastanka carinskog duga. Glava IV GAENJE CARINSKOG DUGA Naini gaenja carinskog duga lan 271 Carinski dug se gasi: 1) plaanjem iznosa duga, 2) otpustom iznosa duga, 3) nastupanjem zastarelosti potraivanja i u sluajevima pravno utvrene nesposobnosti plaanja dunika, 4) ako je za robu deklarisanu za carinski postupak za koji nastaje obaveza plaanja uvoznih dabina: - deklaracija ponitena, - roba pre putanja bila zadrana i istovremeno ili naknadno oduzeta, unitena po nalogu carinskog organa, unitena ili ustupljena u korist drave u skladu sa odredbama lana 209. ovog zakona ili unitena ili nepovratno izgubljena zbog njene vrste ili nepredvienih okolnosti ili zbog vie sile; 5) ako je roba za koju je carinski dug nastao prema lanu 238. ovog zakona zadrana zbog nezakonitog unoenja i istovremeno ili naknadno oduzeta. U sluaju da je roba zadrana ili oduzeta smatrae se da carinski dug nije ugaen ako je carinski dug osnov za utvrivanje prekrajne ili krivine kazne ili je postojanje carinskog duga osnov za pokretanje krivinog ili prekrajnog postupka. Carinski dug nastao u skladu sa odredbama lana 253. ovog zakona bie ugaen kad se ponite sve formalnosti uinjene radi sticanja prava na povlaeni carinski tretman kako je to navedeno u lanu 253. ovog zakona. Glava V POVRAAJ I OTPUST CARINSKOG DUGA Definicije lan 272 Povraaj duga je potpun ili delimian povraaj naplaenog carinskog duga.

Otpust duga je odluka o odustajanju od naplate celog duga ili dela duga ili odluke kojima se utvruje neosnovanost knjienja celog duga koji nije plaen ili njegovog dela. Uslovi i nain povraaja i otpusta duga lan 273 Ako se dokae da u trenutku plaanja carinski dug nije bio utvren u skladu sa zakonom ili je uknjien protivno lanu 259. stav 2. ovog zakona, carinski dug vraa se do tako utvrenog iznosa. Ako se dokae da u trenutku knjienja carinski dug nije bio zakonski utemeljen ili je uknjien protivno lanu 259. stav 2. ovog zakona, izvrie se otpust carinskog duga do tako utvrenog iznosa. Carinski organ nee odobriti povraaj ili otpust kad su injenice koje su dovele do plaanja ili knjienja iznosa koji nije zakonski utemeljen posledica postupanja odreenog lica suprotno propisima. Carinski organ, na zahtev zainteresovanog lica, odobrava povraaj ili otpust u roku od tri godine od dana kad je o iznosu duga obaveten dunik. Carinski organ e produiti ovaj rok ako lice prui dokaze da je bilo spreeno da zahtev podnese u navedenom roku zbog nepredvienih okolnosti ili vie sile. Carinski organ odobrava povraaj ili otpust po slubenoj dunosti ako u roku od tri godine od dana kad je o iznosu duga obaveten dunik utvrdi nepravilnosti iz st. 1. i 2. ovog lana. Povraaj carinskog duga kod ponitavanja deklaracije lan 274 Carinski organ, na zahtev lica, koji je podnet u rokovima propisanim za podnoenje zahteva za ponitavanje deklaracije, odobrava povraaj carinskog duga, ako je deklaracija ponitena, a dabine plaene. Povraaj ili otpust carinskog duga za robu sa nedostatkom lan 275 Carinski organ odobrava povraaj ili otpust carinskog duga ako utvrdi da se iznos dabina koji je proknjien odnosi na robu koja je stavljena u odreeni carinski postupak, a koju uvoznik nije prihvatio, jer je u trenutku prihvatanja deklaracije bila s nedostacima ili nije ispunjavala uslove ugovora na osnovu kojeg je uvezena. Robom s nedostacima smatra se i roba koja je bila oteena pre putanja. Carinski organ odobrava povraaj ili otpust uvoznog duga ako: 1) roba nije bila upotrebljavana, osim ako je poetna upotreba bila nuna da bi se utvrdili nedostaci robe ili njena neusklaenost s odredbama ugovora, 2) je roba izvezena iz carinskoga podruja Republike Srbije.

Carinski organ, na zahtev zainteresovanog lica, odobrava da roba bude unitena ili da radi ponovnog izvoza bude stavljena u postupak tranzita, postupak skladitenja, u slobodnu zonu ili slobodno skladite umesto da bude izvezena. U svrhu stavljanja robe u jedan od navedenih carinskih postupaka ili upotreba smatrae se da roba ima status strane robe. Carinski organ nee odobriti povraaj ili otpust uvoznog duga za robu koja je pre nego to je stavljena u slobodan promet bila privremeno uvezena radi ispitivanja, osim ako se ne utvrdi da takvim ispitivanjem nije bilo mogue ustanoviti injenicu da roba ima nedostatke ili da ne odgovara uslovima iz ugovora. Carinski organ odobrie povraaj ili otpust uvoznog duga iz razloga navedenih u stavu 1. ovog lana ako stranka podnese zahtev carinskom organu u roku od 12 meseci od dana kad je o iznosu toga duga obaveten dunik. Izuzetno od stava 6. ovog lana, carinski organ moe produiti rok iz opravdanih i blagovremeno istaknutih razloga. Drugi sluajevi povraaja ili otpusta carinskog duga lan 276 Izuzetno od sluajeva iz l. 273, 274. i 275. ovog zakona, Vlada moe propisati i druge sluajeve povraaja ili otpusta carinskog duga, koji nisu nastali kao posledica prevare ili grube nepanje od strane dunika ili drugih uesnika u carinskom postupku, kao i posebne uslove i postupak ostvarivanja povraaja ili otpusta duga. Povraaj ili otpust duga iz razloga navedenih u stavu 1. ovog lana odobrie se na zahtev deklaranta podnetog carinskom organu u roku od 12 meseci od dana kad je dunik obaveten o dugu. Carinski organ moe produiti rok u opravdanim sluajevima. Iznos za koji se nee odobriti povraaj ili otpust carinskog duga lan 277 Carinski organ odobrava povraaj ili otpust carinskog duga samo ako je taj iznos vei od iznosa koji je utvrdila Vlada. Kamata kod povraaja duga lan 278 Ako carinski organ izvri povraaj carinskog duga, ukljuujui i iznos kamate, odnosno zatezne kamate, koji je zaraunat prilikom plaanja tog duga, carinski organ ne plaa i kamatu. Izuzetno od stava 1. ovog lana, carinski organ e, u skladu sa odredbom lana 269. stav 1. ovog zakona, platiti kamatu kada odluka kojom je odobren zahtev za povraaj nije izvrena u roku od tri meseca od dana njenog donoenja. Vraanje kamata i obaveza plaanja prvobitno utvrenog duga lan 279

Ako je grekom izvren povraaj ili otpust carinskog duga, dunik je obavezan da plati prvobitno utvreni dug. Dunik je obavezan, ako je plaena kamata iz lana 278. ovog zakona, da je vrati carinskom organu. Deo osmi MERE ZA ZATITU PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE NA GRANICI Uvoz, izvoz ili tranzit robe kojim se povreuju prava intelektualne svojine lan 280 Uvoz, izvoz ili tranzit robe kojim se povreuju prava intelektualne svojine utvrena propisima koji ureuju to pitanje i meunarodnim ugovorima nije dozvoljen. Postupanje carinskog organa na zahtev nosioca prava intelektualne svojine lan 281 Carinski organ, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, prekinue carinski postupak i zadrati robu u sluaju postojanja sumnje da se uvozom, izvozom ili tranzitom robe koja je predmet carinskog postupka povreuju prava intelektualne svojine. Zahtev iz stava 1. ovog lana moe biti pojedinaan, ako se odnosi na jednu poiljku, ili opti. Nosilac prava dostavlja carinskom organu detaljne podatke o originalnoj robi, proizvoaima i distributerima takve robe, kao i sve ostale podatke koje carinskom organu mogu pomoi da identifikuje poiljke za koje postoji sumnja da povreuju prava intelektualne svojine. Protiv odluke carinskog organa kojom se zahtev nosioca prava intelektualne svojine iz stava 1. ovog lana odbija ili kojom se odbija produenje roka za preduzimanje mera potrebnih za otklanjanje povrede prava intelektualne svojine podnosilac zahteva moe izjaviti albu ministarstvu. Postupanje carinskog organa po slubenoj dunosti lan 282 Carinski organ moe, po slubenoj dunosti, prekinuti carinski postupak i putanje robe koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu ako posumnja da je povreeno neko od prava intelektualne svojine. Naknada tete lan 283 Carinski organ ne odgovara uvozniku ili vlasniku robe za naknadu tete koja nastane zbog zadravanja robe u skladu sa odredbama l. 281. i 282. ovog zakona. Lice iz lana 281. stav 1. ovog zakona duno je da uvozniku ili vlasniku robe plati naknadu za tetu nastalu zbog zadravanja robe, ako je do neosnovanog zadravanja robe dolo na zahtev tog lica. Obavetenje o prekidu carinskog postupka lan 284

Kad carinski organ, u skladu sa odredbom lana 282. ovog zakona, prekine carinski postupak, o tome bez odlaganja obavetava: 1) uvoznika; 2) nosioca prava intelektualne svojine, ako je carinskom organu poznata njegova adresa; 3) organ nadlean za zatitu prava intelektualne svojine. Ako u roku od 10 radnih dana od dana kada su zainteresovane strane obavetene o prekidu postupka carinski organ ne bude obaveten da je pokrenut postupak koji vodi meritornoj odluci, ili da je nadleni organ odredio privremenu meru na osnovu koje se odlae putanje robe, roba e biti putena ako su ispunjeni uslovi za uvoz, izvoz ili tranzit. Carinski organ moe, na zahtev podnosioca, u opravdanim sluajevima, da produi rok iz stava 2. ovog lana za jo 10 radnih dana. Pregled robe lan 285 Nosilac prava intelektualne svojine, uvoznik, izvoznik i vlasnik robe imaju pravo da identifikuju robu, ukljuujui i pregled robe, pod uslovom da se pregled obavi pod carinskim nadzorom. Kada se mere za zatitu prava intelektualne svojine ne primenjuju lan 286 Mere za zatitu prava intelektualne svojine iz l. 280. do 285. ovog zakona, ne primenjuju se na manje koliine nekomercijalne robe koja se nalazi u linom prtljagu putnika ili koja se alje u manjim poiljkama. Propisivanje uslova i naina za primenu mera lan 287 Vlada propisuje uslove i nain za primenu mera iz l. 280. do 286. ovog zakona. Deo deveti PRODAJA CARINSKE ROBE I RASPORED PRIHODA Prodaja carinske robe, propisivanje uslova i naina prodaje lan 288 Prodaja carinske robe vri se posle ispunjenja uslova utvrenih ovim zakonom, po pravilu, javnom prodajom.

Carinski organ moe, bez javne prodaje, odmah prodati lako kvarljivu robu i ive ivotinje, zadrane u skladu sa odredbom lana 298. stav 6. ovog zakona. Vlada propisuje blie uslove i nain prodaje carinske robe. Ustupanje robe bez naknade, unitenje robe lan 289 Vlada moe ustupiti bez naknade robu od istorijske, arheoloke, etnografske, kulturne, umetnike i naune vrednosti, kao i robu namenjenu za humanitarne svrhe, dravnim organima, ustanovama kulture koje su odgovorne za zatitu kulturnih dobara, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoi, kao i u druge opravdane svrhe. Roba koja se ne moe prodati, odnosno upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom unitava se pod carinskim nadzorom, u skladu sa propisima. Robom iz stava 2. ovog lana, smatraju se i duvanske preraevine koje nisu obeleene na propisan nain. Trokove unitenja snosi vlasnik ili uvoznik robe, a ako su oni nepoznati ili nedostupni, trokove unitenja snosi carinski organ. Raspored prihoda lan 290 Prihodi ostvareni po osnovu naplaenih kazni i prodaje carinske robe predstavljaju prihod budeta Republike. Deo deseti POVREDA CARINSKIH PROPISA Glava I CARINSKI PREKRAJI I Opte odredbe Pojam lan 291 Radnje ili propusti koji su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega, smatraju se carinskim prekrajima kada je to odreeno ovim zakonom i kao takvi podleu kanjavanju. II Prekraji i kazne lan 292

Novanom kaznom od jednostrukog do etvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekraja, kaznie se lice, ako: 1) unosi ili iznosi robu van graninog prelaza ili u vreme kada granini prelaz nije otvoren za promet; unosi ili iznosi sakrivenu robu preko graninog prelaza (lan 58); 2) izuzme robu ispod carinskog nadzora, ime se izbegava carinska kontrola (l. 62, 72, 108, 123, 131); 3) ne prijavi robu koju unosi preko graninog prelaza u carinsko podruje Republike Srbije ili ne dopremi robu carinskom organu (l. 63. i 65); 4) u deklaraciji, ne prikae svu robu koja podlee carinskom postupku (lan 84); 5) ne prijavi robu koju iz slobodne zone ili slobodnog skladita unosi u ostali deo carinskog podruja Republike Srbije (lan 203). Novanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara, kaznie se odgovorno lice u okviru pravnog lica za prekraj iz stava 1. ovog lana. lan 293 Novanom kaznom od jednostrukog do etvorostrukog iznosa carinskih dabina za robu koja je predmet prekraja kaznie se lice, ako: 1) iznoenjem netanih ili neistinitih podataka ili na bilo koji drugi nain navoenjem carinskog organa na pogrean zakljuak, stekne ili pokua da stekne plaanje dabina u manjem iznosu, preferencijalni tarifni tretman, osloboenje od plaanja uvoznih dabina, olakicu u plaanju uvoznih i drugih naknada, plaanje smanjenog iznosa, povraaj ili otpust od plaanja uvoznih dabina ili bilo koju drugu olakicu (l. 23, 30, 31, 84, 87, 104, 112, 113, 150, 152, 169, 172, 177. do 180, 249. do 252); 2) suprotno zakonskim odredbama, izvri prenos robe treem licu, robu preda treem licu na korienje, iznajmi je ili je na neki drugi nain koristi za druge svrhe osim onih za koje je ta roba dobila olakicu za plaanje uvoznih i drugih dabina, tj. robu za koju je odobrena olakica d kao zalog, u najam ili kao obezbeenje od plaanja dabina pre izmirenja uvoznih dabina u punom iznosu (lan 220). Novanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara, kaznie se odgovorno lice u okviru pravnog lica za prekraj iz stava 1. ovog lana. lan 294 Novanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara do 1.500.000 dinara kaznie se lice, ako: 1) prilikom podnoenja zahteva za odobrenje carinskog postupka, bilo direktno ili indirektno, podnese carinskom organu dokumentaciju koja sadri netane podatke i pod uslovom da takvo injenje podrazumeva ili moe podrazumevati osloboenje od plaanja uvoznih dabina, plaanje smanjenog iznosa ili odobrenje neke carinske povlastice, ili prava koja mu po zakonu ne pripadaju (l. 11, 111, 112. i 113);

2) ne dostavi dokumentaciju, ili ne prenese informaciju koja je neophodna carinskom organu, tj. ne prui drugu neophodnu pomo u sprovoenju carinskog postupka (lan 23, lan 53. stav 1, l. 94. i 201); 3) pripremi ili naloi pripremu lane evidencije o poreklu robe; pripremi ili naloi pripremu dokumenta koji sadri netane podatke kako bi dovelo do nepropisnog odobrenja za postupak sa ekonomskim dejstvom i utvrivanja preferencijalnog porekla robe koja je obuhvaena tim dokumentom (l. 32. i 37); 4) istovari ili pretovari bez odobrenja carinskog organa, ili sprovede odobreni istovar ili pretovar robe na mestima koja nisu namenjena niti odobrena za tu svrhu, ili propusti da na vreme obavesti carinski organ u sluaju neposredne opasnosti koja iziskuje hitno istovarivanje ili pretovar robe, ili bez ovlaenja carinskog organa iznese robu iz prostora gde je roba prvobitno bila smetena (l. 71. i 72); 5) ne unese u deklaraciju sve podatke o robi, koji su odluujui za utvrivanje tarifnog svrstavanja prema nomenklaturi ili u deklaraciju unese tarifnu oznaku koja je drugaija u odnosu na podatke o prirodi te robe, a pri emu takvo injenje prouzrokuje, ili moe da prouzrokuje plaanje uvoznih dabina ili drugih naknada u umanjenom iznosu ili podnese carinskom organu, u okviru izvoznog postupka, izvoznu deklaraciju u koju su uneti podaci o veoj koliini, veoj vrednosti, ili drugaijem poreklu robe od onoga to je utvrdio carinski organ (lan 87. stav 1); 6) podnese carinskom organu, bilo direktno ili indirektno, u okviru izvoznog postupka, dokumenta koja sadre netane podatke, pri emu takvim injenjem dobije, ili moe dobiti odobrenje povlaenog postupka ili prava koja mu po zakonu ne pripadaju (lan 87. stav 2); 7) propusti da propisno zatiti carinsko obeleje robe od unitenja ili oteenja ili ga ukloni sa prevoznog sredstva bez ovlaenja carinskog organa, osim ako je usled nepredvienih okolnosti ili uslova vie sile takvo uklanjanje ili unitenje obeleja neophodno da bi se zatitila roba ili prevozno sredstvo (lan 97. stav 2); 8) deluje u suprotnosti sa lanom 89. ili ne potuje obaveze koje mora ispuniti u sluaju primene odobrenja za pojednostavljeni postupak (lan 101); 9) postupa kao da je roba stavljena u slobodan promet pre obavljanja formalnosti za stavljanje u slobodan promet i za plaanje svih dabina propisanih ovim zakonom, ili ne potuje druge zakone ili mere trgovinske politike ili druge propise koji se odnose na uvoz robe (lan 104); 10) ne potuje obaveze koje proistiu iz odobrenja carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom (lan 113. stav 1, lan 144. stav 1. i lan 159); 11) ne obavesti carinski organ o postupcima preduzetim nakon odobrenja carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom i koji su od znaaja za sadraj i validnost takvog odobrenja (lan 113. stav 2); 12) ne zavri tranzitni postupak i ne preda robu carinskom organu odredita u neizmenjenom obliku ili ne preda robu u za to propisanom roku, ili ne potuje ostale mere koje preduzme carinski organ da bi obezbedio identitet robe (l. 119. i 121); 13) u postupku pasivnog oplemenjivanja postupa sa robom u suprotnosti sa ovim zakonom (lan 172. stav 1);

14) unese ili iznese robu iz slobodne zone ili slobodnog skladita van mesta ulaska i izlaska, ne dopremi carinskom organu robu po ulasku u slobodnu zonu ili slobodno skladite, ne preda kopiju transportnog dokumenta koji prati robu, ili ne preda robu na zahtev carinskog organa (lan 192. stav 1, lan 193. stav 4, lan 195. stav 2); 15) ne obavesti carinski organ o izgradnji objekta u slobodnoj zoni i slobodnom skladitu, o sprovoenju industrijske, komercijalne ili uslune delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladitu ili sprovodi takvu delatnost bez obzira na zabranu ili ogranienje koje je odredio carinski organ (lan 197. stav 1); 16) ne vodi propisanu evidenciju o robi koja ue u slobodnu zonu ili slobodno skladite, kao i evidenciju o kretanju i pretovaru robe (lan 201); 17) postupa sa robom iz slobodne carinske prodavnice u suprotnosti sa ovim zakonom (lan 208); 18) ne obavesti carinski organ o ponovnom izvozu ili unitenju robe (lan 209. stav 4) i 19) obavesti carinski organ da odreena roba naputa carinsko podruje Republike Srbije, a da pri tom nema takvu robu, ili takve robe nema u prevoznom sredstvu (lan 210). Novanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara kaznie se odgovorno lice u okviru pravnog lica, za prekraj iz stava 1. ovog lana. lan 295 Novanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 500.000 dinara kaznie se lice, ako: 1) ne uva dokumentaciju u propisanom periodu (lan 26); 2) propusti da u roku preveze robu putem i na nain kako je to odredio carinski organ (lan 63); 3) ne podnese saetu deklaraciju u skladu sa lanom 68. ovog zakona, ili podnese saetu deklaraciju nakon propisanog perioda (lan 68); 4) za potrebe obavljanja pregleda robe i prevoznih sredstava kojima se ona prenosi, ne istovari ili ne raspakuje robu nakon to je to od njega zatraio carinski organ (lan 71. stav 3); 5) ne podnese zahtev za dodelu nekog od carinski dozvoljenih postupanja ili korienja robe ili propusti da obavi takve formalnosti u propisanom roku (l. 73. i 74); 6) uva robu u privremenom smetaju na mestima i pod uslovima koji su u suprotnosti sa onima koje je odobrio carinski organ, ili sprovodi postupke nad robom kojima se menja njen izgled ili tehnike karakteristike (l. 76. i 77); 7) ne dostavi dopunsku deklaraciju ili je ne dostavi u propisno vreme (lan 101); 8) nastavi sa radom u carinskom skladitu iz lana 128. stav 1. i lana 138. ovog zakona, u suprotnosti sa odobrenjem carinskog organa ili bez odobrenja carinskog organa (lan 128. stav 1. i lan 138); 9) ne potuje obaveze i uslove koje je preuzeo kao dralac carinskog skladita (l. 131, 139. i 140);

10) ne potuje obaveze i uslove koje je preuzeo kao korisnik carinskog skladita (lan 132); 11) propusti da vodi propisanu evidenciju za robu koja je stavljena u carinski postupak na nain koji je odredio carinski organ ili je vodi neredovno (lan 135); 12) ne izveze, tj. propusti da ponovo izveze robu, u utvrenom roku, u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, ili propusti da u datom periodu zahteva drugaije carinski odobreno postupanje ili korienje robe (lan 146. stav 1); 13) ne izveze privremeno uvezenu ili unetu robu u za to propisanom roku ili propusti da u propisanom roku podnese zahtev za dobijanje odobrenja za sprovoenje drugog carinski odobrenog postupanja ili korienja robe (l. 167. i 181). Novanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara kaznie se odgovorno lice u okviru pravnog lica, za prekraj iz stava 1. ovog lana. Odgovornost drugog lica lan 296 Lice koje kupuje, prodaje, rasprodaje, prima kao poklon, sakriva, preuzima radi smetaja u odgovarajui smetajni prostor ili prevozi, uva, koristi ili po bilo kom osnovu stie, robu za koju zna ili za koju je imajui u vidu date okolnosti morao znati da su predmet prekraja prema l. 292. do 295. ovog zakona, kaznie se istom kaznom koja je predviena za poinioca prekraja. Mandatna kazna lan 297 Novanom kaznom u iznosu od 20.000 dinara kaznie se na licu mesta, pravno lice, koje izvri prekraj iz l. 294. i 295. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost te robe ne prelazi iznos od 1.000 preraunata u dinare u skladu sa lanom 54. ovog zakona. Novanom kaznom od 5.000 dinara kaznie se na licu mesta, odgovorno lice u okviru pravnog lica iz stava 1. ovog lana. Novanom kaznom od 5.000 dinara kaznie se na licu mesta, fiziko lice za prekraj iz stava 1. ovog lana. III Zatitne mere Oduzimanje robe lan 298 Roba koja je predmet prekraja iz l. 292. i 293. ovog zakona, oduzee se. Pored robe koja je predmet prekraja oduzee se prenosno sredstvo upotrebljeno za smetaj robe koja je predmet prekraja (kontejner, pakovanje ili drugi predmeti). Roba iz stava 1. ovog lana e se oduzeti iako nije svojina uinioca prekraja.

Ako roba koja je predmet carinskog prekraja ne bude pronaena ili se ne moe oduzeti iz bilo kog razloga, poinilac prekraja je duan da plati vrednost robe utvrenu u skladu sa odredbama ovog zakona uz pokretanje posebnog postupaka naplate uvoznih dabina i naknada koje se plaaju prilikom uvoza. Roba koja je predmet carinskog prekraja, za koju je propisana zatitna mera iz stava 1. ovog lana, oduzee se i u sluaju ako je prekrajni postupak obustavljen zato to je uinilac u vreme izvrenja prekraja bio maloletan ili se protiv uinioca nije mogao voditi postupak zato to je uinilac bio nedostupan ili nepoznat carinskom organu ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji, osim u sluaju nastupanja apsolutne zastarelosti. Ako postoji vie od jednog uinioca prekraja, isti e biti solidarno odgovorni za plaanje vrednosti robe i dabina. Roba koja je predmet carinskog prekraja za koju je propisana zatitna mera oduzimanja robe, privremeno se zadrava i ostaje pod carinskim nadzorom do okonanja prekrajnog postupka. Oduzimanje prevoznog sredstva lan 299 Prevozno sredstvo koje se koristi za prevoz robe koja je predmet prekraja iz lana 292. ovog zakona, oduzee se, ako vrednost pomenute robe prelazi 1/3 vrednosti prevoznog sredstva, kada je vlasnik tog prevoznog sredstva znao ili mogao znati da e se ono koristiti za prevoz robe koja je predmet izvrenja prekraja. Prevozno sredstvo iz stava 1. ovog lana e se oduzeti bez obzira na vrednost robe i prevoznog sredstva, ako je posebno konstruisano, adaptirano, izmenjeno ili na bilo koji drugi nain prilagoeno svrsi sakrivanja robe. Oduzimanje prevoznog sredstva po osnovu st. 1. i 2. ovog lana ne utie na prava treih lica da od poinioca prekraja zahtevaju nadoknadu tete. Plaanje novane kazne u ratama lan 300 Carinarnica koja je vodila prekrajni postupak u prvom stepenu moe odobriti da se novana kazna plati u ratama sa rokom otplate koji ne moe biti dui od 12 meseci. Plaanje zatezne kamate lan 301 Na kaznu koja nije plaena u roku naplaivae se i zatezna kamata. Carinski organ obraunava kamatu na iznos kazne, poev od dana dospelosti za plaanje te kazne, po stopi jednakoj godinjoj eskontnoj stopi Narodne banke Srbije, uveanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog rauna od sto. IV Organi za voenje prekrajnog postupka Nadlenost za voenje prekrajnog postupka

lan 302 Prekrajni postupak u prvom stepenu vodi i odluku o prekraju donosi Komisija za prekraje Carinarnice (u daljem tekstu: Komisija). Komisije se obrazuju u svakoj carinarnici i ine je predsednik i dva lana. Predsednik i lanovi Komisije mogu imati zamenike. Komisija moe ovlastiti pojedinog svog lana da preduzima pojedine radnje u prekrajnom postupku. Direktor imenuje predsednika i lanove Komisije kao i njihove zamenike iz sastava slubenika carinarnice. Hitan prekrajni postupak lan 303 Ako je prekrajni postupak pokrenut protiv lica ije je boravite van carinskog podruja, a ispunjeni su svi uslovi za voenje postupka i donoenje odluke prekrajni postupak se smatra hitnim i odluka se mora doneti u roku od 48 sati od trenutka pokretanja prekrajnog postupka. alba lan 304 Protiv prvostepenog reenja o prekraju moe se izjaviti alba nadlenom prekrajnom sudu. alba se podnosi u roku od osam dana od dana saoptenja odluke odnosno dana prijema pismenog otpravka reenja. Zastarevanje lan 305 Prekrajni postupak ne moe se pokrenuti ako protekne tri godine od dana kada je prekraj uinjen. Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi gonjenja uinioca prekraja. Zastarevanje poinje ponovo da tee svakim prekidom, ali zastarelost gonjenja nastaje u svakom sluaju po isteku roka od est godina od dana kada je prekraj uinjen. Primena odredaba Zakona o prekrajima lan 306 Na postupak u carinskim prekrajima primenjuju se odredbe Zakona o prekrajima. Deo jedanaesti PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Carinske povlastice lan 307 Prava iz pojedinanih akata u vezi sa osloboenjem od plaanja uvoznih dabina ili drugim carinskim povlasticama koje su doneli nadleni organi, a nisu u celini ili delimino iskoriena do dana poetka primene ovog zakona mogu se iskoristiti u rokovima utvrenim tim aktima. Obaveze iz pojedinanih akata u vezi sa osloboenjem od plaanja uvoznih dabina ili drugim carinskim povlasticama koje su doneli nadleni organi, moraju se izvriti do isteka roka utvrenog tim aktima. Carinski postupci lan 308 Carinski postupci koji su zapoeti pre dana poetka primene ovog zakona bie okonani u skladu sa propisima koji su vaili do dana poetka primene ovog zakona. Promet robe sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija lan 309 Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju i na promet roba sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija u periodu vaenja Rezolucije Saveta bezbednosti broj 1244. U skladu sa odredbom lana 58. stav 2. ovog zakona, Vlada utvruje carinske kontrolne punktove na kojima se vre mere carinskog nadzora i carinske kontrole, odnosno vodi carinski postupak, u vezi sa primenom stava 1. ovog lana. Vlada moe utvrditi posebne uslove za vrenje prometa robe iz stava 1. ovog lana. Propisi koji prestaju da vae lan 310 Danom poetka primene ovog zakona, prestaje da vai Carinski zakon ("Slubeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05 - dr. zakon i 62/06 - dr. zakon), osim l. 252. do 329. tog zakona. Propisi za izvravanje ovog zakona donee se najkasnije u roku od est meseci od dana poetka primene ovog zakona. Do stupanja na snagu propisa iz stava 2. ovog lana primenjivae se propisi doneti na osnovu Carinskog zakona ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 73/03, 61/05, 85/05 - dr. zakon i 62/06 - dr. zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Stupanje na snagu lan 311

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjivae se od tridesetog dana od dana stupanja na snagu.

Samostalni lan Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 111/2012) lan 14 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba l. 8. i 12. koje se primenjuju od 1. januara 2013. godine.