Osnove JavaScript

Osnove JavaScript-a
Autor: prof. Milan Popovic, milan.popovic@bbs.edu.yu

1. Uvod 2. Umetanje JavaScript programa u HTML dokumente 3. Varijable 1. ta su to varijable? 2. Vrednost varijabli 3. Konverzija podataka 4. Literali 1. Celi brojevi (Integers) 2. Decimalni brojevi (Floating-Point) 3. Logiki podaci (Boolean) 4. Tekstualni podaci (String) 5. Escape (Escaping Literals) 5. Nizovi (Arrays) 6. Operatori 1. Operatori pridruivanja (Assignment Operators) 2. Operatori poreenja (Comparison Operators 3. Aritmetiki operatori (Arithmetic Operators) 4. Logiki operatori (Logical Operators) 7. JavaScript objekti 8. Funkcije 1. Definsanje funkcije 2. Pozivanje funkcije 9. if naredba 10. Petlje 1. for petlja
2. while petlja 11. Komentari 12. Dodatak - JavaScript objekti

1. Uvod JavaScript je jedan jednostavan programski jezik koji se moe koristiti u HTML dokumentima. U ovom tutorijalu prikazane su samo osnovne karakteristike JavaScript jezika. Nisu prikazane sve mogunosti za programske strukture selekcija i iteracija. Nije prikazana switch naredba, do...while naredba, try..catch naredba. Takodje nije razmatrana AJAX metodologija, kao ni nain definisanja korisnikih objekata. O tome se moe nai vie informacija na www.w3schools.com 2. Umetanje JavaScript programa u HTML dokument Pretraivai (Browsers) prepoznaju JavaScript programe pomou posebnih <SCRIPT> ... </SCRIPT> tagova koji se mogu pojaviti ili u <HEAD> ili u <BODY> delu HTML dokumeta. Evo jednog prostog primera koji pokazuje mesto gde e biti umetnut JavaScript program:
<HTML> <HEAD> <TITLE>Primer JavaScript programa</TITLE> <SCRIPT> (JavaScript program moe biti smeten ovde) </SCRIPT> </HEAD> <BODY> <SCRIPT> (JavaScript program moe biti smeten i ovde) </SCRIPT> (ostatak HTML dokumenta bie smeten ovde) </BODY> </HTML> 3. Varijable 3.1. ta su to varijable? Varijable su kao memorija. Vi moete kreirati varijable da se u njima pamte vrednosti (podaci). Najbolje je da varijablama dajemo imena koja cemo lako pamtiti i koja e nas podseani na vrednosti koje su u tim varijablama zapamene. Na primer, ako elite da napravite program kojim ete deliti jedan broj sa nekim drugim brojem najbolje je da varijable koje ete kreirati nazovete deljenik, delioc i kolicnik, a ne recimo broj1, broj2, broj3. Vano je znati ispravnu sintaksu koja se mora potovati pri kreiranju imena varijabli: Naziv (ime) varijable mora poinjati slovom ili donjom crtom ("_") Svaki sledei znak u imenu varijable moe biti cifra (0-9) slovo (A-Z i/ili a-z). Imajte na umu da je JavaScript osetljiv na velika i mala slova (case-sensitive). (To znai da MojaVarijabla i mojaVarijabla su dva posebna imena zbog velikog i malog slova M na pocetku imena)
Primeri ispravno datih imena varijablama su Broj_pogodaka, temperatura99, i _ime. Kada kreirate (deklariete) varijablu van neke funkcije, takva varijabla se naziva globalnom varijablom zato to je ona dostupna iz celog HTML dokumenta. Kada se varijabla deklarie unutar neke funkcije, onda se ona naziva lokalnom varijablom i na raspolaganju je samo JavaScript naredbama iz te funkcije. Varijable mogu da sadre sve vrste podataka (vidi nanie, Vrednosti i varijable, odeljak 3.2). Da nekoj varijabli pridruite (zadate) vrednost koristite sledeu notaciju: deljenik delioc = mojTekst poruka = = 8; 4; = "Ovu u poruku koristiti vie puta"; mojTekst;
Recimo da elimo u programu da podelimo deljenik sa deliocem i da rezultat zapamtimo u varijabli kolinik. To emo uraditi sledeom naredbom: kolicnik=deljenik/delioc; Vano je da pre nego to ponte da piete program razmislite o njegovoj strukturi (dizajnu). Dobro je da unapred definiete i kreirate varijable koje e biti koriene u programu. Na primer, ako znate da ete vie puta u programu koristiti jednu te istu tekstualnu poruku, onda je korisno da odmah kreirate varijablu poruka i odmah joj zadate predvieni tekst. Tako ete moi da ovu varijablu koristite kad god vam je potrebna bez ponovnog ukucavanja teksta koji ona sadri, a ako poelite da promenite tekst poruke onda ete to uraditi samo na jednom mestu - tamo gde je poruka kreirana (deklarisana). 3.2. Vrednosti i varijable JavaScript razlikuje sledee tipove vredosti: Brojeve, kao 42 ili 3.14159 Logike (Boolean) vrednosti, true ili false Stringove, kao to je "Pozdrav svima!" null, specijalni vrensot koja znai nita.
Ovaj relativno mali skup tipova podataka omoguava da napravite mnogo korisnih funkcija u vaim aplikacijama. JavaScript ne pravi posebnu razliku izmeu celih i decimalnih (realnih) brojeva.. 3.3. Konverzija podataka JavaScript je "loosely typed" jezik (slabo vodi rauna o tipovima podataka) . To znai da ne morate da specificirate tip podataka koje e varijabla sadrati ( kod jezika kao sto su C, C+ +, C# uvek morate pri deklaraciji varijable da kaete i kavu vrstu podataka e varijabla moi da sadri). Na primer, moete deklarisati jednu varijablu na sledei nain: var odgovor = 42 A kasnije istoj toj varijabli moete zadati string (tekstualnu) vrednost: odgovor = "Hvala vam na svemu..." Zato to je JavaScript "loosely typed"jezik , gornja naredba nee proizvesti greku (kao to bi bio sliaj u C jezicima). No i pored toga ovo nije primer dobrog programiranja. Bolje je da varijable kreirate tako da sadre uvek isti vrstu podataka ( brojeve, tekst, logike podatke i sl.) i da ih konzistentno koristite u programu (da ne meate tipove podataka u istoj varijabli). To vam moe ynatno olakati testiranje i debagiranje (otklanjanje gresaka) vaeg programa.
U naredbama koje ukljuuju brojane i string vrednosti svi podaci se konvertuju u string tip podataka. Na primer, posmatrajmo sledee naredbe: x = "Odgovor je " + 42 y = 42 + " je odgovor" (Ovde e znak + oznaavati operaciju spajanja dva stringa, a ne sabiranje). Na primer ako napiete: poruka = "Pozdrav" + "svima" ...onda e varijabla poruka dobiti vrednsost stringa "Pozdrav svima") U gonjim naredbama, x e postati "Odgovor jes 42" , a y "42 je odgovor" 4. Literali Literali se korste da predstavljaju vrednosti u JavaScript programima. To su fiksne vrednosti, za razliku od varijabli, koje vi bukvalno zadajete u programu. Primeri literala su: 1234, "Ovo je literal" i true. 4.1. Celi brojevi (Integers) Celi brojevi mogu biti izraeni udekadnoml (baza 10), heksadecimalnom (baza 16), i oktalnom (baza 8) sistemu. U dekadnom sistemu celi broj se prikazuje bez vodeih nula. Ako se na poetku pojavi nula, onda se smatra da sledi oktalni broja, a ako se pjavi 0x to oznaava pojavu heksadecimalnog broja. Primeri celobrojnih literala su: 42, 0xFFF, and -345. 4.2. Decimalni (Floating-point) brojevi Decimalan broj moe imati sledee delove: ceo broj, decimalna taka, ostatak iza decimalne take, eksponent Eksponent je slovo "e" ili "E" iza kojeg se nalazi ceo broj sa ili bez znaka. Primeri decimalnih brojeva su: 3.1415, -3.1E12, .1e12, and 2E-12 4.3. Logiki podaci (Boolean) Logiki podaci imaju samo dve vrednosti: true i false. 4.4. Tekstualni podaci (String) String je literal sa 0 ili vie slovnih znakova ogranienih dvostrukim (") ili jednsotrukim (') navodnicima. Evo nekoliko primera string literala: "bla bla bla" 'bla bla bla'
"1234" "prva linija \n druga linija"
Uz uobiajene slovne znake, mogu se koristiti i specijalni znakovi kao u poslednjem primeru goreU sldeeoj tabeli data je lista specijalnih znakova koje moete koristiti JacaScript stringovima.
Znak \b \f \n \r \t \\
Znaenje backspace form feed new line carriage return tab backslash character
4.5. Escape Za sve slovne znake osim za one prikazane u gornjoj tabeli, kosa crta (backslash) nema nikakvo znaeneje osim za navodnike i samu kosu crtu. Mogue je ubaciti navodnik kao deo stringa ako se ispred njega stavi kosa crta.To se naziva escaping (zaobilaenje) navodnika. Na primer, var navod = "On ita roman \"Zlatno runo\" od Borslava Pekia" document.write(navod) Rezltat ovog programskog segmenta bie: On ita roman "Zlatno runo" od Borslava Pekia A ako elite da se kosa crta nae u string,onda takoe koristite kosu crtu kao escape znak. Na primer ako elite da nekoj varijabli zadate putanju do datoteke c:\temp onda to yapisujete ovako: var home = "c:\\temp" 5. Nizovi (Arrays) Niz je objekat u kojem moe da se memorie vie vrednosti i koji ima vie svojstava (properties). Kada deklariete niz, morate da mu deklariete naziv, a zatim i koliko e vrednosti niz sadrati. Vano je razumeti da e svaka pojedinana vredost biti memorisana (smetena) u po jednom elementu niza, kao i da elemeti startuju od 0. To znai da e prva vrednost u nizu biti smetena u 0-tom elementu, druga u prvom elementu i tako dalje. Na primer, ako elimo da smestimo 10 vrednsoti in naki niz, onda e elementi niza biti u opsegu od 0 do 9.
Deklaracija niza se vri na sledei nain: mojNiz = new Array(10); Inicijano, svi elementi niza dobijaju vrenost null. Ako elimo da elementima niza zadamo vrednosti onda to radimo naredbama: mojNiz[0] = 56; mojNiz[1] = 23; mojNiz[9] = 44; Stavljajui u uglaste zagrade [ ] broj elemeta, moemo svakom elementu zadati eljenu vrednost. Uoite da u gornjem primeru ne postoji element mojNiz [10 ], jer se indeksi elemenata kreu od 0 do 9. U JavaScript programima, meutim, duina niza se automatski poveava ako yadamo vrednos nekom elementu niza koji je vei od trenutne duine niza. U sledeem primeru najpre emo deklarisati jedan niz sa poetnom duinom 0, a zatim emo dodeliti vredost elementu 99. To e automatski poveati duinu niza na 100 elemenata. boja = new Array(); boja[99] = "blue"; Poto su nizovi objekti, oni imaju niz svojstava (properties) koje su unapred definisana.Na primer, moete pronai koliko niz mojNiz ima elemenatan i zapamtiti tu vrednost u vaijabli brojElemenata pomou naredbe: brojElemenata = mojNiz.length; 6. Operatori JavaScript ima vie operatora za razne aritmetike, logike i string operacije. Mi emo ovde navesti samo najznaajnije operatore za pridruivanje, kopmaraciju, kao i aritmetike i logike operatore. 6.1. Operatori pridruivanja (Assignment operators) Operatorom pridruivanja zadaje se vrednost varijabli sa leve strane od operatora (= ), tako to se izraunava vrednsot izraza sa desne strane operatora Na primer: x = y + 10;
oznaava naredbu kojom e se najpre izraunati zbir vrednosti koju trentno sadri varijabla y i broja 10, e se tako izraunata vrednost memorisati u varijabli x.Mogue je skraeno pisanje za naredbe pridruivanja kako pokazuje sledea tabela:
Skraeno Znaenje x += y x -= y x=x+y x=x-y
x *= y x /= y x++ x--
x=x*y x=x/y x=x+1 x=x-1
Uoite da znak = sovde oznaava pridruivanje i da to nije matematiki znak za jednako. Ako je x jednako 5 a y jednako 7, onda bi x = x + y bio pogrean matematiki izraz, ali u JavaScript programu je potpuno legitiman. Njime se varijabli x dodeljuje vrednost x + y (12 u ovom sluaju, 5+7). 6.2. Operatori poreenja (Comparison operators) Operatorima poreenja se vri uporeivanje dve vrednosti i na osnovu rezultata poreenja dobija logika vrednost true ili false u zavisnoti da li je poreenje tano ili netano. Vrednosti (operandi) koje se porede mogu biti brojne (numerike) ili string vrednosti.. Kada se porede stringovi, poreenje se vri na osnovu standardng leksikografskog redoslede slova. Operatori poreenja opisani su u sledeoj tabeli.
Operator Jednako (= =) Nije jednako (!=) Vee od (>) Vee ili jednako (>=) Manje od (<) Less than or equal (<=)
Opis Daje logiku vrednost true ako su operandi jednaki. Daje logiku vrednost true ako operandi nisu jednaki. Daje true ako je levi operand vei od desnog Daje true ako je levi operand vei ili jednak desnom Daje true ako je levi operand manji od desnog Daje true ako je levi operand manji ili jednak desnom
Primer x == y je true ako je x jednako y x != y je true ako x nije jednako y x > y je true ako je x vee od y x >= y je true ako je x vee ili jednako y x < y je true ako je x manje od y x <= y je true ako je x manje ili jednako y
6.3. Aritmetiki operatori (Arithmetic Operators) Aritmetiki operatori za operande imaju numerike vrednosti (literale ili varijable) a kao rezultat se dobija jedna numerika vrednsot. Standardni aritmetiki operatori su sabiranje (+), oduzimanje (-), mnoenje (*), deljenje (/) and ostatak pri deljenju (%). Ovi operatori imaju isto znaenje i u ostalim programskim jezicima, a takoe i u matematici.. Poto programeri esto dodaju i oduyzimaju 1 od varijabli, JavaScript ima skraenicu za te operacije, pa tako mojaVarr++ dodaje 1 na varijablu mojaVar, dok mojaVar-- oduzima 1 od mojaVar. 6.4. Logiki operatori (Logical Operators)
Logiki operatori za operande imaju logike (Boolean) vrednosti, a kao rezltat operacije ponovo se dobija logika vrednost. Posmatrajmo sledeu tabelu:
Operator Upotreba and (&&) or (||) not (!) izraz1 && izraz2 izraz1 || izraz2 !izraz
Opis rezultat je true ako su oba izraza izraz1 i izraz2 true. U suprotnom je false. rezultat je true ako su ili izraz1 ili izraz2 true, a false samo ako su oba izraza izraz1 i izraz2 false. rezultat je false akoje izraz true, a true ako je izraz false.
PRIMERI: Poto smo nauili korienje osnovnih aritmetikih i logikih operatora sada ih moemo koristiti i zajedno. Pokuajte da razumete sledee primere: Ako je x = 4 i y = 7, onda ((x + y + 2) == 13) && (((x + y) / 2) == 2) daje FALSE. Zato? Ako je x = 4 i y = 7, onda ((y - x + 9) == 12) || ((x * y) == 2) daje TRUE. Zato? Ako je x = 4 i y = 7,onda !((x/2 + y) == 9) || ((x * (y/2)) == 2) daje FALSE. Zato? 7. JavaScript objekti JavaScript je objektno orjentisan jezik. Kada pomou vaeg pretraivaa (browser-a) pristupite nekom HTML dokumentu na web-u, onda se kreira niz JavaScript objekata sa svojstvima i mogunostima koje se baziraju na HTML-u i drugim delovima sadraja uitanog dokumenta. Ovi objekti su povezani hijerarhijski u skaldu sa strukturom HTML stranice. Od svih objekata najee su u upotrebi objekti window i document. Objekat window ima metod koji vam omoguava da kreirate novi windows pomou open() and close() methoda. On vam takoe omoguava da kreirate male prozore (message boxes) korienjem alert(), confirm(), i prompt() metoda. Svaki od ovih malih prozora prikazuje tekst koji stavljate izmeu zagrada. Na primer, sledea naredba: alert("Ovo je boks za prikaz poruke")
...otvara mali prozor sa porukom. Videete kako to funkcionie ako kliknete ovde.
Objekat document predstavlja HTML stranicu. Objekat document sadri nizove u kojima su memorisane sve komponente od kojih se sastoji sadraj vae web stranice kao to su slike, linkovi, forme itd. Vi moete pristupati svim tim elementima i sa njima povezanim metodama preko ovih nizova. Objektima iz ove pre-definisane hijerarhije se moe pristupati, i mogu se modifikovati. Da pristupite nekom od elemenata, morate specificirati njegov naziv kao i nazive svih njegovih predaka unazad sve do objekta document. Taka, '.', se koristi kao separator u toj hijerarhiji imena. Generalno govorei, svaki element ili objekat ima ono ime koje je dato u NAME atributu oodgovarajueg HTML taga. Na primer, slede konstrukcija se odnosi na vrednost
(value) tekstualnog podatka (text1) koji je deo forme ije je ime mojaforma a koja je deo tekueg dokumenta. document.mojaforma.text1.value Istom tom elementu se moe pristupiti i preko gore pomenutih nizova. U gornjem primeru, ako je forma mojaforma bila prava forma u dokumentu i ako je text1 bio tree polje u formi, onda bi isti element moga da bude referisan i na sledei nain: document.forms[0].elements[2].value Funkcije (metode) odjekata mogu biti pozivane na slian nain. Na primer, sledea naredba resetuje (brie) drugu formu u dokumentu. document.forms[2].reset(); 8. Funkcije Funkcije su jedan od fundamentalnih gradivnih blokova JavaScript programa. Funkcija je skup naredbi koje izvravaju neki specifian zadatak. Funkcija se sastoji od sledeih delova: Kljune rei : function Naziva (imena) funkcije Liste argumenata smetene u malim zagradama i sa zapetama kao separatorima Niza nardebi unutar velikih zagrada: { }
8.1. Definisanje funkcije Kada se definie funkcija, veoma je vano da se vodi rauna o sintaksi. Za razliku od HTMLa, JavaScript je osetljiv na velika i mala slova, pa je vano da funkcijske naredbe budu unutar velikih zagrada{ }, da argumenti budu razdvojeni zapetama, kao i da koristite taki zarez na kraju svake naredbe. Takoe je vano da uoite razliku izmeu definisanja i pozivanja funkcije. Definisanje funkcije imenuje funkciju i specificira ta e biti uraeno kada se funkcija pozove. Funkcija se definie unutar <SCRIPT>...</SCRIPT> tagova, koji su smeteni unutar <HEAD>...</HEAD> tagova. Pri definisanju funkcije takoe se deklariu i varijable koje ete pozivati u toj funkciji. Evo jednog jednostavnog primera definicije funkcije: function poruka() { alert('Ovo je tekst poruke'); } Uoite zagrade koje se nalaze odmah posle imena funkcije. One su obavezne ak i kada izmeu njih nema nita. Ako elite da pri pozivanju funkcije prenesete neki parametar (argument), onda takve parametre stavljate izmeu ovih zagrada. Parametri su dodatne informacije koje mogu biti razliite pri raunim pozivima funkcije. Parametri se smetaju u
varijablama i njima se pristupa kao i svim drugim varijablama. Evo primera funkcije sa parametrima: function drugaporuka(rec) { alert(rec + ' je re na koju ste kliknuli'); } Kad pozivate ovu funkciju morate joj preneti i parametar (recimo re koju je korisnik kliknuo). Zatim e funkcija koristiti tu re. Pri svakom pozivu funkcije moe se prenosti druga re kao parametar, pa e u skladu sa tim i alert poruka biti svaki put drugaija. Moe se prenositi i vie parametara ako se razdvoje zapetama. Sledi primer funkcije sa vie parametara: function trecaporuka(word,password) { confirm(word + ' is the word that you clicked on. The secret password is ' + password); }
8.2. Pozivanje funkcije Pozivanjem funkcije se zapravo izvrava akcija koju ona definie. Kada pozovete funkciju, to se obino ini u BODY delu HTML stranice, i obino se funkciji prenosi i parametar. Parametar je varijabla koja dobija vrednost van same funkcije a funkcija je moe koristiti tokom izvravanja. Evo primera pozivanja funkcije:
poruka();
Kao drugi primer posmatrajmo poziv funkcije iz nekog HTML elementat: <A HREF="#top" onClick="drugaporuka('top')">top</A> Ovo e vas vratiti na poetak strane uz pojavu poruke: "top je re koju ste kliknuli" Probajte: top A evo jo jednog primera sa vie parametara: <A HREF="#top" onClick="trecaporuka('awesome','pandas')">awesome</A> 9. if naredba if ...else naredba izvrava jedan niz komandi ako je zadati uslov ispunjen, a drugi niz ako uslov nije ispunjen
Osnovna ideja if naredbe se moe slikovito objasniti sledeom reenicom: "Ako sutra bude lepo vreme ii emo na piknik, ako ne bude lepo vreme gledaemo televiziju." Kao to vidite ideja je sasvim intuitivna, a takva je i sintaksa if naredbe: if (uslov) { naredbe1 }
ili
if (uslov) { naredbe1 } else { naredbe2 } uslov moe biti bilo koji JavaScript logiki izraz koji kao rezultat daje true ili false. Oko uslova se stavljaju male zagrade. Evo primera: if (vreme == 'dobro') { idemo_na_izlet(mi); pravimo_piknik(mi); } else { ostajemo_kod_kuce(mi); gledamo_TV(mi); } 10. Petlje Petlje su izuzetno korisno sredstvo za programiranje. Petljama se lako upravlja repetitivnim radnjama. Nizovi nam ovde odmah padaju na um kao struktura pogodna za odradu u petlji. Recimo da elimo da svakom elementu niza dodamo 1. Odmah je intuitivno jasno da je taj zadatak najlake ostvariti korienjem ponavljanja u petlji. Dva najea oblika petlje su for i while petlje: 10.1. for petlje for petlja se sastoji od tri izraza zatvorena u male zagrade i razdvojena taka-zarezom (;) iza ega sledi blok naredbi koje se u petlji izvravaju. Ovo vam moe izgledati malo konfuzno. I stvarno, teko je razumeti for petlju dok se ne vidi primer. for petlja izgleda ovako: for (inicijalni-izraz; uslov-zavrsetka; inkremetacioni-izraz) { naredbe }
inicijalni-izraz se tipino koristi da se inicijalizuje broja varijabla. U tom iyzrazu se najee i deklarie varijabla brojaa kljunom reju var. uslov-zavrsetka se ispituje pri svakom prolasku kroz petlju. Ako je uslov ispunjen (true), nardbe e biti izvrene. Kada uslov prestane da bude ispunjen (postane false) prestaje i izvravanje petlje. inkrementacioni-izraz se koristi najee za poveanje vrednosti brojaa. naredbe predstavljaju blok naredbi koje se izvravaju sve dok je uslov ispunjen. Taj blok se moe sastojati od jedne ili vie naredbi. Posmatrajmo sledei primer petlje. Petlja poinje deklarisanjem varijable i i inicijalizacijom njene vrednosti na 0. Dalje se proverava uslov da li je vrednost varijable i manja od 3, pa ako jeste izvravaju se dve naredne jedna za drugom, nakon ega se vrednost varijable i uveava za 1. Ovaj proces se nastavlja sve dog varijabla i ne dobije vrednost 4 kada se prekida dalji rad petlje var n = 0; for (var i = 0; i < 3; i++) { n += i; alert("The value of n is now " + n); } 10.2. while petlje while petlja, iako na prvi pogled tako ne izgleda je zapravo bliznakinja for petlje. Ove dve petlje mogu zamenjjivati jedna drugu - i stvar je u tome to je nekada pognije korienje jedne a nekada druge petlje.. while naredba kreira petlju u kojoj se ispituje uslov i ako je ispunjen izvrava blok naredbi. Petlja se onda ponavlja sve dok je uslov ispunjen (true). Sintaksa while petlje se razlikuje od for petlje i izgleda ovako: while (uslov) { naredbe } uslov se proverava pre svakog prolaska kroz petlju. Ako je uslov ispunjen (true) izvravaju se naredbe iz bloka unutar vitiastih zagrada. Kada uslov postane false, petlja se prekida i nastavlja se sa izvravanje naredbi koje slede iza petlje. U sledeem primeru while petlja se ponavlja sve dok je n manje od tri. var n = 0; var x = 0; while(n < 3) { n++; x += n; alert("The value of n is " + n + ". The value of x is " + x); }
11. Komentari Komentari vam omoguavaju da stavljate beleke u va program. Beleke su vane jer omoguavaju drugima da razumeju va program - recimo da saznaju ta je zadatak funkcija koje ste definisali ili varijabli koje ste deklarisali. Beleke e i vama pomoi da se podsetite ako due vreme niste gledali va progrem, pa ste mnoge detalje zaboravili. U JavaScript programima, moete imati jednolinijske ili vielinijske komentare. Jednolinijski komentari se oznaavaju sa dve kose crte, // koje se nalaza na poetku komentara . To oznaava da sve to bude napisano u toj liniji, posle //, jeste komentar i nee se izvravati kao program. Za vielinijske komentare koristi se za poetak kosa crta i zvezda /* a za kraj zvezda i kosa crta */ . Izmeu ove dve oznake moe da stoji bilo kakav tekst koji se tretira kao komentar a me kao program Evo nekoliko primera komentara u JavaScript-u. // Ovo je primer jednolinijskog komentara. /* Ovo je primer vielinijskog komentara, ali u jednoj liniji. */ /* Ovo je primer vielinijskog komentara u vie linija. * Zvezda (*) na poetku ove linije je opciona i doprinosi boljoj itljivosti. * Isto vai i za zvezdu u ovoj liniji. */
12. Dodatak - JavaScript objekti
Hierarchy Objects Object Window Properties defaultStatus frames opener parent scroll self status top window defaultStatus frames opener Methods alert blur close confirm focus open prompt clearTimeout setTimeout alert blur close Event Handlers onLoad onUnload onBlur onFocus
Frame
none (The onLoad and onUnload event handlers belong to the Window object)
parent scroll self status top window Location hash host hostname href pathname por protocol search length forward go
confirm focus open prompt clearTimeout setTimeout reload replace none
History
back
none
Navigator appCodeName appName appVersion mimeTypes plugins userAgent document alinkColor anchors applets area bgColor cookie fgColor forms images lastModified linkColor links location referrer title vlinkColor image border complete height
javaEnabled
none
clear close open write writeln
none (the onLoad and onUnload event handlers belong to the Window object.
none
none
hspace lowsrc name src vspace width form action elements encoding FileUpload method name target defaultValue name type value submit reset onSubmit onReset
text
focus blur select
onBlur onCharge onFocus onSelect
Built-in Objects Object Array Properties Methods length join reverse sort xx getDate getDay getHours getMinutes getMonth getSeconds getTime getTimeZoneoffset getYear parse prototype setDate setHours setMinutes setMonth setSeconds setTime setYear Event Handlers none
Date
none
none
toGMTString toLocaleString UTC String length prototype anchor big blink bold charAt fixed fontColor fontSize indexOf italics lastIndexOf link small split strike sub substring sup toLowerCase toUpperCase Window
Matematike funkcije:
Math.abs(a) Math.acos(a) Math.asin(a) Math.atan(a) Math.atan2(a,b) Math.ceil(a) Math.cos(a) Math.exp(a) Math.floor(a) Math.log(a) Math.max(a,b) Math.min(a,b) Math.pow(a,b) Math.random() Math.round(a) Math.sin(a) Math.sqrt(a) Math.tan(a) // // // // // // // // // // // // // // // // // // apsolutna vrednst od a arkus kosinus od a arkus sinus od a arkus tangens od a arkus tangens od a/b ceo broj nakblii broju a ali ne manji od a kosinus od a eksponent od a ceo broj najblii broju a ali ne vei od a logaritam baze e vei od brojeva a i b manji od brojeva a i b a na stepen b spseudosluajan broj u opsegu od 0 do 1 ceo broj najblii broju a sinus od a kvadratni koren od broja a tangens od a

Osnove JavaScript

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnove JavaScript

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Osnove JavaScript-a

Autor: prof. Milan Popovic, milan.popovic@bbs.edu.yu

2. while petlja 11. Komentari 12. Dodatak - JavaScript objekti

"1234" "prva linija \n druga linija"

Skraeno Znaenje x += y x -= y x=x+y x=x-y

x=x*y x=x/y x=x+1 x=x-1

12. Dodatak - JavaScript objekti

confirm focus open prompt clearTimeout setTimeout reload replace none

clear close open write writeln

focus blur select

onBlur onCharge onFocus onSelect

You might also like