UNIVERZITET U SARAJEVU FAKULTET ZA SAOBRAAJ I KOMUNIKACIJE SARAJEVO

Predmet: Marketing u transportu i komunikacijama

SEMINARSKI RAD
(Tema:Trokovi marketinga u saobraajnom preduzeu)

Student: Dila Imirovi

Profesor: Red.prof.dr. efkija eki Asistenti : V.asis.mr. Azra Ferizovi Dipl.ing . Amel Kosovac Sarajevo, decembar 2009.

SADRAJ
1. UVOD .............................................................................................................. 2. POJAM TROKOVA ...................................................................................... 3. TROKOVI PROMETA (MARKETINGA). ................................................. 3.1. Definisanje trokova prometa ................................................................. 3.2. Kontrola trokova prometa ..................................................................... 3.3.Analiza prodaje i trokova prometa ........................................................ 3.3.1. Svrha analize ...................................................................................... 3.3.2. Klasifikovanje i analiza trokova prometa ........................................ 4.TROKOVI MARETINGA U SAOBRAAJNOM PREDUZEU ............... 5. ZAKLJUAK .................................................................................................. 6. LITERATURA................................................................................................ 2 3 4 4 5 7 7 9 11 14 15

1.UVOD
Prometni sustav, bez obzira na granu (cestovni, potanski, zrani, eljezniki, gradski ili vodeni promet) predstavlja profitabilnu djelatnost koja u dananjem globaliziranom sustavu nailazi na ogromnu konkurentnost meu subjektima. Kako bi se svaki od tih subjekata mogao nositi sa snagom konkurencije, potrebno je u vlastito poslovanje implementirati kvalitetan marketing prometnih usluga. Samu potrebu za marketingom mogue je rjeiti sa pojaanom promocijom (promidbom), te nekim oblicima istraivanja trita. Marketing u saobraajnom preduzeu treba da demonstrira vanost korisniki orijentiranog pristupa kako bi se poboljala privlanost i koritenje saobraajnih usluga. Kao i u svim uslunim djelatnostima marketinki pristup treba da vodi ka ouvanju postojeih korisnika i privlaenju novih, u okviru finansijskih parametara kompanije ili transportnih oblasti. Saobraajne usluge kao sekttor postoju sve vie marketinki orijentisane. Kvalitet i klijent postali su kljune rijei, te kompanije zato vre restruktuiranje svojih usluga s ciljem da djeluju kao pravi davaoci usluga koje se tiu mobilnosti. Profesionalni marketing je od vitalnog znaaja za uspjeh u svim poljima konkurentnog poduzetnitva, tako da nema sumnje da predstavlja moan instrument i u javnom transportnom sektoru. U okviru toga mogu se koristiti razni modeli za privlaenje i zadravanje korisnika koji zahtijevaju odreene novane izdatke kompanije odnosno trokove kompanije. Marketing predstavlja poslovnu funkciju kojom se identifikuju neispunjene potrebe i elje, definie i ocjenjuje njihova veliina, utvruju ciljna trita to ih organizacija moe najbolje osluti, odluuje o odgovarjuim proizvodima, uslugama i programima da bi se zadovoljila ta trita i poziva sve u organizaciji da misle na kupca i njemu slue. S drutvenog stanovita marketing je sila koja iskoritava snagu industrijskog kapaciteta neke zemlje radi zadovoljenja materijalnih potreba nekog drutva.

2.POJAM TROKOVA
U najirem smislu, pod trokovima se podrazumijevaju novani izrazi fizikog troenja pojedinih elemenata u procesu proizvodnje. To su utroci kojima je svrha postizavanje odreenih ciljeva, tj. proizvodnja konkretnih proizvoda i usluga. Ti se trokovi pojavljuju kao: 1. 2. 3. 4. 5. trokovi sredstava za rad trokovi materijala trokovi radne snage trokovi usluga dodatni trokovi.

Trokovi sredstava za rad oznauju troenje strojeva, ureaja, zgrada itd., kao fiziki utroak supstancije tih sredstava. Trokovi materijala nastaju tokom proizvodnog procesa u kojemu se djelovanjem radne snage i sredstava za rad mijenja oblik predmeta rada. Trokovi radne snage nastaju troenjem ovjekove snage tokom proizvodnog procesa. Trokovi usluga podrazumijevaju vrijednost koritenih proizvodnih i neproizvodnih usluga, koje su, po pravilu, izvrene od strane drugog preduzea. To su: usluge koje zamjenjuju pojedinu proizvodnu fazu, razne popravke i odravanja, transportne i telekomunikacijske usluge, zakupi, istraivanja, sudske i administrativne usluge, reklame, kao i marketig.1

efkija eki: Ekonomika u saobradaju i komunikacijama, Univerzitet u Sarajevu 2005.godine

3.TROKOVI PROMETA (MARKETINGA)

3.1. Definisanje trokova prometa Posljednjih godina zabiljeen je znaajan porast trokova prometa (marketinga),kao i porast njihovog uea u monetarnoj jedinici- koju potroai daju pri kupovini roba i usluga u svim privredama. Trokovi prometa postaju jedna od najznaajnijih kategorija trokova u razvijenim privredama trinog tipa. Prema nekim podacima oni u privredi SAD idu i do 60% potroakog dolara. Za Dansku je izraunato da su u 1963. godini trokovi prometa iznosili 33% potroake krune date na robe i usluge. Raunica je izvedena na osnovu statistikih podataka. Nezavisno od konkretnih cifara koje ponekad izgledaju nerealno visoke stoji injenica da ova kategorija trokova apsolutno i relativno raste. To je esto jedan od bitnih razloga to brojna preduzea poinju da veu panju poklanjaju marketingu. Termin trokovi prometa (marketinga) podrazumijeva sve stavke trokova koje se javljaju izmeu kompletiranja proizvoda u skladitu za isporuke proizvoaa i stavljanja proizvoda u ruke potroaa. Naime, pod trokovima prometa podrazumijevaju se svi tokovi vezani za proizvod od njegovog ulaska u magacin gotovih proizvoda, do momenta naplate faktura od kupaca po izvrenoj realizaciji. U ovom irem znaenju trokovi prometa ukljuuju sve izdatke poto je proizvod zavren, sem nekih finansijskih izdataka. Termini trokovi prometa i trokovi marketinga koriste se kao sinonimi.2 Pravi se razgranienje izmeu dvije kategorije trokova prometa- trokova distribucije i trokova promocije. To su dvije kategorije trokova koje se bitno razlikuju te ih za potrebe preduzea i nacionalne privrede treba razgraniavati i posebno analizirati. Trokovi distribucije vezani su za fiziku distribuciju robe, dok su trokovi promocije vezani za izdatke preduzea da obezbijedi sebi bolju trinu poziciju. Prema njihovoj ulozi u stvaranju vrijednosti Marks je pravio razliku izmeu istih prometnih trokova koji proizilaze iz funkcije mijenjanja oblika vrijednosti i ne poveavaju vrijednost robe i heterogenih trokova prometa koji u sutinu potiu iz samog procesa proizvodnje i kojima prometni oblik samo prikriva proizvodni karakter. U iste prometne trokove ubrajaju se trokovi koji su vezani za poslove iste kupoprodaje robe. U heterogene trokove Marks ubraja trokove uvanja i transportne trokove. Trokovi uvanja robe, robnih rezervi i zaliha odnose se na trokove skladitenja i manipulacije sa gotovim proizvodima ime doprinose odravanju vrijednosti proizvoda.

M. Milisavljevi: Marketing, Beograd 1988. godine

Neoklasina ekonomska teorija pravi razgranienja pojmova trokovi prometa i trokovi prodaje (tzv.isti trokovi prodaje). Trokovi prodaje su uglavnom sinonim ekonomske teorije za pojam trokova privredne propagande (i promocije uope). U privrednoj praksi se trokovi prometa i trokovi prodaje koriste kao sinonimi. ee se koristi termin trokovi prodaje, dok su trokovi privredne propagande samo jedna od kategorija trokova koja je ukljuena u ovaj pojam. Trokovi privredne propagande (i promocije uopte) su izdaci koje preduzee ini da utie na tranju za svojim proizvodima i uslugama.3 3.2. Kontrola trokova prometa Za kontrolu marketing aktivnosti preduzea, kao i za planiranje, neophodno je sagledati trokove prometa kako za ukupno poslovanje preduzea tako i za pojedine proizvode, kupce, trita i slino, da bi se ustanovio njihov odnos sa dohotkom OOUR i preduzea u cjelini. Pretpostavka koritenja trokova prometa kao analitike kategorije je njihova detaljna klasifikacija, prije svega na trokove distribucije i promocije, kao i njihova alokacija na one dijelove poslovanja (aktivnosti, segmente) koji su ih prouzrokovali (proizvod, kupci, trite itd.). To je nain da se dobiju podaci o trokovima proizvodnje, trokovima prometa i dohotka za svaki dio poslovanja, to omoguava kako stvaranje plana tako i njegovu efikasnu kontrolu. Raunovodstvene informacije o odnosu prihoda i trokova odnosno dohotka za svaku posebnu marketing aktivnost bitne su za upravljanje marketingom. Vei dohodak iz marketing aktivnosti moe da proizae bilo promjenom prodajnih cijena po jedinici proizvoda ili izmjenom trokova (snienjem) po jedinici proizvoda. Mijenjati cijene ili sniavati trokove ili obje stvari istovremeno su akcije koje preduzee moe da preduzme tek kada raspolae potrebnim raunovodstvenim informacijama pored ostalih. Premda jo uvijek dobar broj preduzea koristi obim prodaje kao osnovni indikator aktivnosti marketinga, sve vei broj marketing orijentisanih preduzea koristi dohodak. Obim prodaje je znaajan indikator uspjenosti poslovanja, ali nije podesan kao osnovni a jo manje kao jedini indikator aktivnosti marketinga. Dohodak je pogodniji indikator za marketing orjentisano samoupravno preduzee. Prema lanu 140 Zakona o udruenom radu pokazatelji kojima se obavezno iskazuju rezultati rada radnika i poslovanja osnovne organizacije jesu: a) dohodak po radniku; b) dohodak u odnosu na prosjeno koritena sredstva; c) ist dohodak po radniku; d) akumulacija u odnosu na dohodak; e) akumulacija u odnosu na ist dohodak; f) akumulacija u odnosu na prosjeno koritena sredstva; g) lini dohodak i sredstva za zajedniku potronju po radniku; h) ist lini dohodak po radniku.

M. Milisavljevi: Marketing, Beograd 1988. godine

Postoji jedna znaajna razlika u pristupu analizi odnosa trokova prometa i trokova proizvodnje prema obimu proizvodnje odnosno realizacije. Svrha analize odnosa trokova i obima proizvodnje je da se ustanovi kako trokovi po jedinici proizvoda variraju sa promjenom obima proizvodnje. Obim proizvodnje je nezavisna a trokovi proizvodnje zavisna promjenljiva veliina. Trai se optimizacija trokova proizvodnje. Svrha analize odnosa trokova prometa i obima realizacije je da se ustanovi kako obim realizacije varira u zavisnosti od promjena trokova prometa. Naime, u marketing obim realizacije zavisno promjenljiva veliina reaguje na promjene trokova prometa nezavisno promjenljiva veliina. Efekat promjene obima proizvodnje na trokove proizvodnje moe se dosta tano ustanoviti u preduzeu gdje postoji pouzdana klasifikacija trokova proizvodnje na fiksne i varijabilne. U marketingu se zna da poveanje trokova prometa (distribucije ili promocije) treba normalno da dovede do poveanja obima realizacije, ali esto nije mogue precizno ustanoviti ne samo koliko e to poveanje da bude ve i da li e do njega doi. Izmjena situacije na tritu moe veoma lako do toga da dovede.4 Pri klasifikovanju i analizi trokova prometa u odnosu na obim realizacije treba posebno razmatrati tzv.stepenaste trokove relativno fiksne odnosno relativno varijabilne, jer se smatra da oni bitno odreuju poveanje trokova prometa. Pod stepenastim trokovima prometa podrazumijevaju se kategorije trokova koje proizilazeiz faktora sa odreenim limitiranim kapacitetom u odnosu na aktivnost marketinga (obim realizacije). Ovi stepenasti trokovi reaguju na odluke organa upravljanja poto su pod uticajem oekivanih potreba za odreeni kapacitet. Njih je teko ustanoviti pa otuda i planirati i kontrolisati. Zbog njihove veliine neophodna je kontrola trokova prometa. Zbog nedostatka pouzdanih normativa potrebnog izmeu trokova prometa da se ostvari dinar realizacije teko je ustanoviti standarde trokova prometa za svrhu kontrole. Za svrhu kontrole u trokove prometa treba ukljuiti sve one trokove koji su neophodni da se prozivodi realizuju a pod neposrednom su kontrolom marketinga preduzea. Standardni trokovi su kategorija trokova najpogodnija za svrhe kontrole. Shvatanje standardnih trokova je uslovljeno nainom upotrebe u konkretnom preduzeu. U svojoj sutini oni su komplementarni sa stvarnim trokovima poto omoguavaju da se ustanovi ta je standardno a sta su odstupanja od standarda. Standardni trokovi treba da se baziraju na sistematskom posmatranju i mjerenju kao i konstruisanim eksperimentima svih faktora koji utiu na odreenu kategoriju trokova. To se radi u preduzeu u normalnim uslovima poslovanja. Standardni trokovi da odgovore svrsi moraju biti relativno stabilni. Revidiranje treba po mogunosti vriti u odreenim precizno ustanovljenim vremenskim periodima. Obino se to radi jednom godinje
4

M. Milisavljevi: Marketing, Beograd 1988. godine

na kraju fiskalne godine. Odstupanje stvarnih od standardnih trokova vodi se na raunu varijacija. Varijacije mogu nastati zbog greaka u konstruisanju standarda i neefikasnosti koritenja faktora za koje utvrujemo standarde, kada se standardi namjerno postavljaju neto nie da se stimulira produktivnost itd. Lake je doi do standardnih trokova proizvodnje nego do standardnih trokova prometa. Standardni trokovi rada, materijala i standardni opti trokovi proizvodnje su pod kontrolom preduzea u dobroj mjeri i mogu se ustanoviti. Trokovi prometa dobrim dijelom nastaju van preduzea pod dejstvom faktora na koje preduzee moe samo djelimino da utie. Otuda je vea primjena standardnih trokova u proizvodnji nego u marketingu.5

3.3. Analiza prodaje i trokova prometa 3.3.1. Svrha analize Analiza obima prodaje itrokova, na osnovu raunovodstvenih informacija ukazuje na injenicu da preduzee nema istu stopu dohotka za svaku pojedinanu prodaju. Ostvarene stope dohotka variraju navie i nanie od prosjene za preduzee. Analiza prodaje i trokova po trinim segmentima ukazuje na rentabilnost pojedinih proizvoda iz proizvodnog programa preduzea i neophodne pravce njegove modifikacije. Analiza prodaje i trokova po kupcima omoguava da se ustanovi rentabilnost poslovne saradnje sa pojedinim kupcima. Analiza omoguava da se ustanovi zato se ostvaruju dobiveni rezultati i u kom pravcu akciju treba preduzeti da se pobolja marketing aktivnost preduzea.6 Odnos izmeu prodatih jedinica proizvoda i dohotka se karakterie kao princip 80:20, tj. 80% naloga kupaca, teritorija ili proizvoda doprinosi 20% obimu prodaje ili dohotka, odnosno 20% prodatih jedinica daje 80% obima prodaje ili dohotka. Taj procentualni odnos je uzet da se ukae na esto pogrenu orjentaciju aktivnosti marketinga. Naravno konkretan odnos je razliit u svakom pojedinom preduzeu. Bez solidnih informacija, posebno raunovodstvenih, teko je uoiti racionalnost orjentacije marketing aktivnosti. Relativno ogranien broj preduzea ima takav sistem raunovodstvene evidencije da moe uz manji dodatni napor da doe do podataka o prihodu, trokovima i dohotku po pojedinim aktivnostima. Obim prodaje na nekom tritu je veoma znaajan i u porastu , ali kad se sagledaju trokovi prometa na tom tritu vidi se da ekspanzija nije rentabilna.
5 6

M. Milisavljevi: Marketing, Beograd 1988. godine M. Milisavljevi: Marketing, Beograd 1988. godine

Jedan od problema dobijanja pouzdanih informacija za upravljanje marketing djelatnosti i izbor najpovoljnije kombinacije marketing miksa je to su kako prihod tako i trokovi za brojne segmente zajedniki. To komplikuje proces pripreme informacija o dohotku koji se ostvaruje po pojedinim segmentima. Meutim taj podatak je potreban da bi se nala optimalna kombinacija pojedinih segmenata. U nekim sluajevima gdje su trokovi zajedniki , kombinacija proizvoda i trita moe da varira. Promjene koje nastaju u obimu prodaje i trokovima su posljedica promjene kombinacije segmenata. Svrha analize je da se nae kominacija segmenata marketinga koja maksimizira ukupni dohodak za preduzee kao cjelinu. A da bi se to postiglo treba poznavati dohotke koji se ostvaruju po pojedinim segmentima. Znatno je olakana analiza ako je kombinacija segmenata nepromjenljiva uopte ili za planski period, te je mogue biti zadovoljanpoznavanjem dohotka samo za preduzee kao cjelinu. U mnogim sluajevima ukupna rentabilnost plasmana uslovljena je zajednikom prodajom raznih proizvoda te su trokovi prometa zajedniki.7 Kolektivna akcija koja proizilazi na osnovu kontrole treba da usmjerava marketing napor na aktivnosti gdje je poveanje dohotka vee nego odgovarajue poveanje trokova ili gdje se postie poveanje dohotka sa istim nivoom trokova. Nekada je mogue uticati na snienje trokova pri istom obimu prodaje. U situaciji stagnacije ili opadanja tranje bitno je da opadanje obima prodaje bude procentualno manje nego trokova, to je teko ostvariti u brojnim sluajevima u praksi. Informacije o analizi prodaje i trokova po proizvodima, tritima, kupcima itd. Nije od koristi samo za marketing ve i za druge poslovne funkcije u preduzeu proizvodnju, finansije itd. To su pitanja od znaaja za samoupravne organe preduzea da donesu odluke da se pobolja efikasnost marketinga. Posljedice tih odluka su ne samo prilagoavanje marketing aktivnosti, ve i niza drugih poslovnih funkcija. Opreznost je potrebna u reagovanju na rezultate koji se dobivaju analizom marketing aktivnosti. Ne smije se zauzimati stanovite da se trae samo rjeenja na kratak rok. Ako se eliminiu neke aktivnosti koje kratkorono sniavaju opti nivo trokova poslovanja moe se desiti da to dugorono ima za posljedicu opadanje dohotka. Preduzee mora da sagleda da li bi nova kombinacija marketing miksa donijela povoljni dohodak nego postojea. Svrha kontrole je da se nae nova i bolja kombinacija marketing miksa. Zato treba razmatrati promjene pojedinih instrumenata (prozvoda, cijena, kanala distribucije i promocije) ali pratei kako e se to odraziti na ukupni dohodak preduzea.

M. Milisavljevi: Marketing, Beograd 1988. godine

3.3.2. Klasifikacija i analiza trokova prometa Za analizu marketing aktivnosti neophodno je trokove prometa klasifikovati sa stanovita mogunosti identifikovanja sa dijelom poslovanja na direktne i indirektne. Kod indirektnih trokova prometa vri se razlikovanje izmeu izdvojivih i zajednikih indirektnih trokova. Dok je za prve mogue nai odgovarajuu bazu za alokaciju na dijelove poslovanja, kod drugih to nije mogue rijeiti na zadovoljavajui nain. U praksi se i sama podjela teko vri, dok su osnove za alokaciju indirektnih trokova prometa na pojedine segmente poslovanja dobrim dijelom arbitrarne. Dobar dio trokova prometa je mogue identifikovati sa uzrokom koji ih je izazvao ali je ipak preteo vea grupa onih trokova gdje to nije mogue na direktnoj bazi uiniti. Najee se ovi indirektni trokovi za svrhe analize i alokacije grupiu u funkcionalne grupe aktivnosti koje se obavljaju u jednoj funkciji su istog opteg tipa. Kada postoji homogenost mogue je za cijelu grupu funkcionalnih trokova koristiti jednu bazu (klju) za alokaciju. Koritenje marginalnih trokova (Direct-costing-a) pri analizi obima prodaje i trokova u svrhe kontrole marketing aktivnosti omoguava da se relativno jednostavan i to je vanije direktan odgovor na pitanje, koliko koji segment aktivnosti doprinosi optem dohotku (marginalno dohotku za pokrie fiksnih trokova i dohotka) preduzea. Stvarno se izbjegava sloen posao oko alokacije onih trokova koji se ne mijenjaju ako se ne mijenja kombinacija marketing miksa ili plan marketing aktivnosti. Meutim, za dugorone odlue neophodno je koristiti princip neto dohotka i vriti punu alokaciju trokova na pojedine marketing aktivnosti.8 Dvije su znaajne faze u analizi trokova prometa. Prije svega, treba odrediti trokove neophodne za obavljanje svake marketing funkcije. Druga faza je da se ustanovi iznos svih trokova po proizvodima, kupcima, tritima i drugim segmentima poslovanja. U stvari prvi korak u analizi trebalo bi da bude identifikacija trokova prometa po funkcijama ( po tzv. Prirodnim vrstama trokova). Kada trokove prometa alociramo prema marketing aktivnostima (pojedinim segmentima), mogue je vriti analizu rentabilnosti svake marketing aktivnosti. Klasifikaciju trokova prometa prema funkcijama mogue je u marketingu vriti na razliite naine. Ona je dobrim dijelom specifina za svako pojedio preduzee. Uslovljena je organizacijom i aktivnou preduzea. Najsloeniji dio analize je utvrivanje odnosa izmeu funkcionalnih trokova i pojedinih proizvoda, kupaca, trita i drugih segmenata marketing aktivnosti. Kada se taj odnos ustanovi mogue je doi do realnijih osnova za alokaciju trokova

M. Milisavljevi: Marketing, Beograd 1988. godine

prometa na proizvode, trite, kupce i sl.9 Za svaku funkcionalnu grupu trokova potrebno je da se ustanovi jedan faktor koji je racionalna mjera pri odreivanju sa koliko trokova konkretne funkcije opteretiti odreeni proizvod (kupca, trite i sl.). U nekim sluajevima je lake a u nekim tee nai mjeru izmeu trokova neke funkcije i pojedinih marketing segmenata. Ugalavnom je tee mjeriti trokove prometa nego trokove proizvodnje. Osnove po kojima treba alocirati trokove prometa su brojne, dok kod trokova proizvodnje je to uglavnom samo proizvod. Posebno je sloenije procijeniti efekte odluke na marketing trokove. Zato je identifikacija marketing trokova po funkcijama, njihova alokacija po segmentima i ustanovljenje rentabilnosti svakog segmenta ponekad veoma kompleksan zadatak. Mehanizovana obrada podataka i koritenje raunara moe da doprinese da se pobolja sistem informacija za svrhe kontrole marketing aktivnosti. U privrednoj praksi veoma veliki broj preduzea se oslanja iskljuivo na zavrni raun i periodine obraune. Normalno se itav niz stavki trokova stavlja u odnos sa prodajom (bruto prihodom). Iako ovi opti izvjetaji o poslovanju daju osnovu za korektivnu akciju, potrebno je da se raspolae podacima o trokovima i dohotku po segmentima, to oni najee ne sadre.

M. Milisavljevi: Marketing, Beograd 1988. godine

10

4.TROKOVI MARKETINGA U SAOBRAAJNOM PREDUZEU

U sutini, marketing je stvaranje veze izmeu ponude i potronje. To se u saobraaju esto moe postii putem analize geografskog podruja koje se pokriva komunikacijama sa korisnicima i podeavanje servisa i cijene karata. Ima dosta primjera u svijetu kako efikasan marketing moe poboljati perspektive jedne transportne kompanije koja se bavi prijevozom putnika. Upravljanje marketingom je proces planiranja i izvrenja odreene koncepcije, formiranja cijene, promocije i distribucije ideja, roba i usluga radi ostvarivanja razmjene koja zadovoljava ciljeve pojedinaca i preduzea. esto nazivan 7P, marketinki miks je nain kako ostvariti planirane ciljeve. Predstavlja specifinu kombinaciju elemenata koje se koriste za istovremeno postizanje ciljeva poduzea i zadovoljenje potreba i elja ciljnih trita. Sastoji se od etiri osnovne varijable koje je grupirao E. Jerome McCarthy. Varijable 7P: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. proizvod cijena promocija prodaja i distribucija odnosi procesi progres

U okviru svake temeljne varijable, marketinki strunjaci mogu izabrati brojne kombinacije pripadajuih im elemenata pa se tako govori o proizvodnom, cjenovnom, promotivnom te prodajnom i distribucijskom miksu kao sastavnim dijelovima marketinkog miksa, koj izazivaju i odreene trokove usluga odnosno trokove marketinga u bilo kojem preduzeu, pa samim time i u saobraajnom preduzeu.10 Meutim najvei trokovi marketinga u saobraajnom preduzeu se javljaju kada se uspostavlja novi red vonje, dakle novi projekat izaziva najvee trokove marketinga iz praktinih i teoretskih razloga, prije svega zabog toga to se pojavljuje novi prodavac na tritu (ispitanom ili ne). U tom sluaju su najvei trokovi promocije, koja se osigurava pomou printanih medija,
10

Kotler Philip: Marketing Menagement, Nortwestern university USA 1991.godine

11

poslovno-informacionih medija, TV-a, radio obavjetavanje na pozicioniranom tritu. Npr. ukoliko je uspostavljena linija Sarajevo-Zagreb promocija te linije e se vriti u Sarajevu i u Zagrebu jer oni predstavljaju pozicionirano trite odnosno potroako trite. to linija due postoji, stie stalne korisnike, te samim time ulaganje u marketing je manje u poggledu promocije ali generalno promocijska kampanja se ne smije nikada prekinuti, naroito kada su na tritu prisutne prodajne oscilacije, odnosno kada se osjeti pad prihoda. Trokovi marketinga u saobraajnom preduzeu obuhvataju: -trokove oglaavanja i obavjetenja kupaca -trokove istraivanja trita i praenja konkurencije -uvoenje noviteta -trokovi ulaganja u opremu -trokovi unapreenja kvaliteta usluge -trokovi educiranja osoblja... Zadatak promocije je informisanje, predavanje i sklonost kupaca kupovini proivoda odnosno koritenja saobraajne usluge. esto se deava da saobraajna preduzea pratei konkurenciju uzimaju njihove dobre ideje i inplementiraju iste u vlastitu politiku preduzea, meutim progres u odreenoj saobraajnoj kompaniji u odnosu na konkurenciju je jako vaan i zahtijeva veliko angaovanje oko istraivanja trita, to takoer izaziva trokove. Istraivanje trita pomae da se bolje shvate potrebe i elje korisnika, kako bi pridobili njihovi lojalnost i privukli nove korisnike. Redovno nadgledanje ponaanja putnika i njihovog zadovoljstva uslugama kljuni je element marketinga. Zadatak istrivanja marketinga je stvaranje naela za donoenje racionalnih odluka u sferi definisanja kao i razvoja trita. Razvoj usluga okrenutih trinim zahtjevima trai znanje o ponaanju i oekivanjima korisnika. Stalna dvosmjerna razmjena informacija mora da se vodi sa korisnikom kako bi se poveao udio na tritu.11 Kvalitet usluga koji se prua putnicima je glavna preokupacija operatora i javnih kompanija koje se brinu za javni prijevoz. Historija je dokazala da visokokvalitetan prijevozdjeluje kao katalizator za poboljanje kvaliteta ivota, drutvenog formiranja, regenerecije i poveane poslovne aktivnosti. Poboljanje kvaliteta uslugaznai oduzimanje akcija na svim podrujima aktivnosti javne kompanije. Naprimjer, sigurnost i pouzdanost su osnovne elementi kvaliteta usluga koji imaju odluujui uticaj na imid saobraajnog preduzea. U Torontu i Zurichu cilj komunikacije sa klijentima i informacijama je da bi se promovisala saobraajna preduzea kao sigurna i pouzdana. Dakle, na putovanjima se najvea panja poklanja kvalitetu usluge i
11

Kotler Philip: Marketing Menagement, Nortwestern university USA 1991.godine

12

zadovolenju potreba korisnika, slua se glas korisnika koji se posredstvom oglasnih ploa postavljnenih u samom prijevoznom sredstvu direktno obavjetavaju o cijeni i drugim uslovima prijevoza. Jako je bitna pristupanost korisnika osoblju, kao i mogunost obraanja za odreene reklamacije koje se moraju razmotriti,te je neophodno pravovremeno odgovoriti na korisnike zahtjeve i prijedloge. Za te aktivnosti se brine marketing i one izazivaju odreene trokove. Takoer marketing preduzea je duan osigurati i dopunske usluge koje takoer zahtijevaju odreene novane izdatke, a koji osiguravaju zadovoljenje korisnikih zahtjeva i oekivanja. Te usluge se odnose na usluge kafe i kuhinje, besplatni lan paketi, usluga gledanja TV-a...Ovakav marketing e obezbijediti kvalitetnu uslugu i samim time osigurava direktni marketing odnosno marketing od usta do usta odnosno korisnik zadovoljan pruzenom uslugom pohvalno govori drugima o tom preduzeu. 12 Sponzorisanje sportsko kulturnih deavanja je takoer vid marketinga kao i trokova marketinga. Npr. Dino Merlin organizuje koncert u Njemakoj i saobraajno preduzee e sponzorirati taj dogaaj i obezbijediti prijevoz putnika do mjesta deavanja koncerta. Takoer trokovi marketinga u saobraajnom preduzeu variraju tokom godine. Ljetna i zimska sezona, te razni praznici zahtijevaju u odreenom periodu godine vee izdatke za promociju pojedinih specijalnih ponuda to izaziva vee trokove marketinga u odnosu na ostali period u toku godine.

12

Kotler Philip: Marketing Menagement, Nortwestern university USA 1991.godine

13

5.ZAKLJUAK
Razvoj raunarskih i telekomunikacijskih sistema, globalna konkurencija, sve vea sofisticiranost kupaca, rastua vanost usluga, kao i vie drugih faktora zahtijevaju da preduzea nanovo razmotre na koji nain e organizovati svoje poslovanje u kome funkcija marketinga ima veoma bitnu ulogu. U saobraajnim preduzeima funkcija marketinga takoer ima vanu ulogu i znaaj. Funkcija marketinga u saobraajnom preduzeu se mora shvatiti kao dinamiki proces koji je podloan stalnim trinim promjenama u znatno vioj mjeri nego bilo koja druga funkcija u preduzeu. U datom vremenu pozitivnog kretanja poslovnih agregata preduzee ne sije zapostaviti niti jednog trenutka koncept marketing orjentacije. Zbog toga funkcija marketinga ima i u njoj stalno mora biti prisutan futuroloki aspekt aktivnosti. Dakle u saobraajnom preduzeu marketing zauzima znaajno mjesto to zahtijeva odreene novane izdatke- trokove, da bi se realizirala marketing strategija. Termin trokovi prometa (marketinga) podrazumijeva sve stavke trokova koje se javljaju izmeu kompletiranja proizvoda u skladitu za isporuke proizvoaa i stavljanja proizvoda u ruke potroaa. Pravi se razgranienje izmeu dvije kategorije trokova prometa- trokova distribucije i trokova promocije. Prema njihovoj ulozi u stvaranju vrijednosti Marks je pravio razliku izmeu istih prometnih trokova koji proizilaze iz funkcije mijenjanja oblika vrijednosti i ne poveavaju vrijednost robe i heterogenih trokova prometa koji u sutinu potiu iz samog procesa proizvodnje i kojima prometni oblik samo prikriva proizvodni karakter. Neoklasina ekonomska teorija pravi razgranienja pojmova trokovi prometa i trokovi prodaje (tzv.isti trokovi prodaje). Trokovi prodaje su uglavnom sinonim ekonomske teorije za pojam trokova privredne propagande (i promocije uope). U privrednoj praksi se trokovi prometa i trokovi prodaje koriste kao sinonimi. ee se koristi termin trokovi prodaje, dok su trokovi privredne propagande samo jedna od kategorija trokova koja je ukljuena u ovaj pojam.

14

6.LITERATURA
1. Kotler Philip: Mrketing Menagement, Nortwestern university USA 1991. Godine 2. efkija eki: Ekonomika u saobraaju i komunikacijama, Univerzitet u Sarajevu 2005. Godine 3. M. Milisavljevi: Marketing, Beograd 1988. 4. Internet

15