lekcija3

Procesfiksiranjadelova
Katedrazaproizvodnomainstvo,MainskifakultetuBeogradu Kurs:Tehnologijamontae,prof.P.B.Petrovi

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

Uvod

Kadauprocesuspajanjadvailiviedelovazauzmuzahtevanrelativnipoloaj,vrisenjihovo fiksiranjeuciljutrajnogzadravanjauspostavljenoggeometrijskogodnosa. Procesfiksiranjaspadaugrupuosnovnihprocesamontae. Poredistogeometrijskih(topolokih)aspekata,procesfiksiranjamoedaobezbediinekedruge zahteve.Tizahtevisupovezanisafunkcijomkojudeoiligrupadelovatrebadaostvariunutar sklopa.Tojenajeefunkcijaprenosaoptereenja.Takodje,fiksiranjemmogudaseostvarei nekedrugefunkcijekaotosuhermetinost,elektrinaprovodnostitomeslino. Uterminolokomsmislu,zaprocesfiksiranjakoristisekaosinonimitermin uvrivanje.U engleskojterminologijizaprocesfiksiranjakoristeseterminiretaining,joining ifastening.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

PremaklasifikacijikojajepostavljenaodstraneJSPE(JapanSocietyofPrecisionaEngineering), tehnikefiksiranjadelovakojeseprimenjujuusistemimamanuelneiautomatskemontae svrstanesuudesetgrupa: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Presovanispojevi, Vijaneveze, Zakivanje, Elastine(uskone)veze, Lepljenje, Zavarivanje, Lemljenje, Adhezioneveze, Fiksiranjeplastinomdeformacijom, Ostaletehnikefiksiranja.

Navedenaklasifikacijaizvrenajenaosnovufizikihsvojstavaprocesanakomesupojedine tehnikefiksiranjazasnovane.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

Saaspektatehnologinostiprocesamontae,odposebnogznaajajedaliseprocesfiksiranja ostvarenogspojabaziranadodatnimkomponentama(delovimailimaterijalima),kolikijenjihov brojikakvasuimfizikailigeometrijskasvojstva.Poovomkriterijumutehnikefiksiranjase klasifikujuuetirigrupe: 1. 2. 3. 4. Fiksiranjebezdodatnihkomponenata, Fiksiranjekojezahtevajednudodatnukomponentupospoju, Fiksiranjekojezahtevavieodjednedodatnekomponentepospoju, Fiksiranjezagrevanjem.

Uprvugrupusesvrstavajutehnikefiksiranjabaziranenaelastinojiliplastinojdeformaciji spojenihdelovaitehnikekojesubaziranenauspostavljanjuneposredneadhezionevezeizmedju delovauspoju.Saaspektatehnologijemontaeovagrupajenajpogodnija,jeronana najdirektnijinainzadovoljavajedanodkljunihkriterijumatehnologinostisklopasaaspekata montae minimumdelova. Udrugugrupusesvrstavajutehnikebaziranenazakivanju,prostimvijanimvezama,vezama kojeseostvarujulepljenjemivezamaostvarenimelastinimelementima(uskonici). Utreugrupusvrstavajusesloenevijaneveze,naprimerkombinacijazavrtanjpodloka navrtka. Uetvrtugrupuspajajurazliitetehnikezavarivanjailemljenja.
02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

Urealnimsituacijama,estosekombinujurazliitetehnikefiksiranja dabiseobezbedile zahtevanefunkcijejednogodredjenogdelaunutarsklopaukojiseugradjuje.Uovomsluaju fiksiranjedelovasenazivasloenim. Daljesenavodiprimersklopaenkoderazamerenjeugaone pozicijeprikljuneploejednogobrtnogpozicionerazarobotizovanozavarivanje.

UnavedenomprimeruosovinaPOS_002jeugradjenau kuitePOS_001prekoparakuglinihleajeva.Kuite kaobaznielementovogpodsklopajefiksiranoza preostalideosklopasa6zavrtnjevaM6x20JUS M.B1.120.Parleajeva,zajednosadistantnim prstenomPOS_004,seposlezavreneoperacije spajanjasaosovinomfiksiragrupno,kaopodsklop, pomouzavrtnjaM6x20JUSM.B1.120kojiseugradjuje centralnouosovinu.Unutranjiprenikleajaklase tolerancijaNsepremastandardu(ISO15:1998iISO 492:2002S)nalazeunutarintervala[0,10um].Osovina seizradjujeutolerancijskompoljuk5,odaklesledidaje spojunutranjegprstenaleajaiosovinesapreklopom. Funkcijadopunskogaksijalnogfiksiranjaleajevase ostvarujeposrednoprekoprstenaPOS_003.Podsklop osovinesaleajevimasedaljespajasakuitem insertovanjemleajaucentralniotvorkuita. Fiksiranjefinalnepozicijeseostvarujepomou unutranjeguskonikanominalnemere47mmpreko prstenaPOS_005kojiimafunkcijukompenzacije mernoglancaostvarenogsklopa.Primenauskonikau ovomkonkretnomsluajuobezbedjujeindirektno fiksiranjespoljanjihprstenovaleajevaito konformnimputem,daklebezdejstvasile,ve samo geometrijomlokalnihkontaktnihpovrine,kojimase ograniavaaksijalnokretanjespoljanjihprstenova leajevaipodksklopaosovineucelosti.Spojotvora kuitauleitenjaispoljanjihprstenovaleajevajesa zazorom.
02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

Fiksiranjespojevavijanimvezama

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

Osnovnoovijanimvezama
Zavrtnjevi i navrtke predstavljaju efikasan nain za fiksiranje komponenti u spoju, posebno ukolikopostojizahtevdasefiksiranjeostvarirazdvojivomvezom. Savremena tehnologija vijanih veza je bazirana na standardima, pre svega metrikim koje definie ISO, ali i specijalnim reenjima koja nastaju kao potreba da se ova tehnologija unapredjuje, neprekidno pratei zahteve proizvodjaa operme. Razvoj ove tehnologije odvija se dominantnoutripravca: 1.Unapredjenje geometrije zavojnice (ugao i oblik profila) sa ciljem redukcije potrebnog momenta za ostvarivanje veze i obezbedjivanje potrebne funkcionalnosti veze u uslovima irih tolerancijskihpolja. 2.Integracja funkcije podloke i zavrtnja, sa ciljem pojednostavljenja procesa montae i obezbedjenja sigurnosti spoja sa aspekta oteenja komponenti koje se fiksiraju ili osiguranja od spontanog odvrtanja, ili uvodjenje dopunskih funkcija kao to su funkcije elektrine provodnosti/izolacije,iliintegracijafunkcijazavrtanja,buenjaotvorairezanjanavoja. 3.Unapredjenjegeometrijeglaveitelazavrtnjauciljupojednostavljenjaprocesamontae. Sa aspekta tehnologije montae, vijane veze ne predstavljaju optimalno reenje. Operacija fiksiranja primenom vijane veze znai uvodjenje novih komponenti u proces i realizaciju sekvence zavrtanja i pritezanja, ime se uslonjava proces montae. Nasuprot toj injenici, vijane veze su zahvaljujui jednostavnosti i pouzdanosti u primeni, kao i mogunosti jednostavne demontae, najee primenjivana tehnika fiksiranja delova u industrijskim uslovima. MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo
02.2009

Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

Integracijafunkcija
Promenomgeometrijenavoja,dodavanjemdopunskihgometrijskihformiiprimenom visokokvalitetnogtermikiobradjenogelikaomoguavaintegracijuoperacijefiksiranjaioperacija izradenavojailiprilagodjavanjezafiksiranjedelovaizradjenihoddelikatnihmaterijala.
Primenomvisokokvalitetnogelika, dodajesefunkcijaoblikovanja navojaplastinimdeformisanjem deformacijom(utiskivanjanavoja). Primenomvisokokvalitetnogelikai modifikacijomvrhazavrtnja,dodaje sefunkcijabuenjaotvorai utiskivanjanavoja Dodavanjemzavojnogkanaladu navojazavrtanjdobijafunkciju ienjanavoja(uklanjanjeboje, oteenjakodzavarivanja,...). Trolunaformanavojaimaterijal velikevrstoeobezbedjujufunkciju uvaljavanjanavoja.Pogodanza mekematerijale(Al,bakarislino).
02.2009

Konianoblikvrhaimaterijalvelike vrstoeomoguavajuprobijanje otvoraiurezivanjenavojakod drvenihdelova. Zavrtanjsatrolunimpresekom stablaimodifikovanimnavojemza urezivanjeutermoplastine materijale. Zavrtanjsamodifikovanimnavojem kojiobezbedjujeurezivanjenavojai velikunosivostumekim termoplastinimmaterijalima. Zavrtanjsautisnutimzavojnim kanalimaimodifikovanom geometrijomnavojakoja omoguavaurezivanjanavojaukrtoj plastici.
10

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

Klasifikacijaoblikavrhazavrtnjaukontekstuunapredjenjaprocesamontae:

Uvodjenjeuotvor

Probijanjemekihmaterijala

Buenjeotvora

Integracijafunkcijaudeluglavezavrtnja:

Integracijaravnepodlokei glavezavrtnja

Integracijaglavezavrtnjaipodlokesa dopunskimgeometrijskimdetaljimakoji poveavajusigurnostodsamoodvrtanja

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

11

Momentuvrtanja
Momentkojimsedelujezazavrtanjatokomuvrtanjadisipirasena:1)savladjivanjeotpora trenjaunavoju,2)savladjivanjaotporatrenjaizmedjuglavezavrtnjaipovrikojupriteei 3)prednaprezanjeodnosnoelastinudeformacijumaterijaladelovakojisefiksiraju. Procentualnoueejenavedenunasledeemdijagramu.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

12

Mekiikrutispojevi
ISO 5393 definie krutost spojeva koji se ostvaruju vijanim vezama kao odnos momenta i ugla zakretanja zavrtnja od trenutka kada je glava zavrtnja uspostavila kontakt sa povrinom dela koji sefiksira.Kodkrutihspojeva100%nominalnogmomentapritezanjaostvarujesezaugaorotacije od 30o . Kod mekih spojeva 100% nominalnog momenta se ostvaruje za ugao rotacije koji je jednak ili vei od 720o. Realni spojevi se nalaze izmedju ova dva ekstremuma i jako su zavisni od karakteristikamaterijalaizkojihsudeloviizradjenikaoiodstanjakontaktnihpovrina.

Momentpritezanjazavrtnjajeveliina kojsepreciznodefinie. Prevelikimomentpritezanjapo praviluoteujekontaktnepovrine delovakojisefiksiraju.Nedovoljan momentpritezanjamoedadovede doloefunkcionalnostisklopaili nesigurnogfiksiranja.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

13

Disperzijamomentapritezanja
Kod manuelnog uvrtanja vijaka, kada se pritezanje ostvaruje po oseaju, moment pritezanja je vrlo teko kontrolisati. Srednja vrednost ostvarenog momenta se ne moe garantovati a rasturanje oko srednje vrednosti, odnosno disperzija je velika. Primenom odgovarajueg pomonogpriboratanostseznaajnomoeunaprediti,alisetadaprocesfiksiranjausporava. Kodautomatskoguvrtanjamomentsemoepreciznokontrolisatiitadadoizraajadolazikvalitet sistema i mogunost praenja momenta pritezanja. Visokokvalitetni sistemi ostvaruju zadatu vrednostmomentasavelikomtanouuzistovremenomaluvrednostdisperzije visokoprecizni sistemi sa disperzijom manjom od 5% niminalne vrednosti (sistemi standardne preciznosti disperzijajeoko15%,doksesistemisadisperzijomod20%iviesmatrajuneprihvatljivim).

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

14

Nominalnimomentpritezanja
Priloenatabelaprikazujevrednostipreporuenih vrednostimomentapritezanjametrikihzavrtnjevau zavisnostiodkvalitetamaterijalaodkogasuizradjeni. Navedenevrednostivaezablagozauljenezavrtnjevesa ravnomkontaktnompovrinomglaveisrednjom vrednoukoeficijentatrenjakojaiznosi0.125. Zaodgovornespojeveumainstvu,primenjujeseklasa vrstoezavrtnjeva8.8,azaposebnokritinespojevei klase10.9i12.9. Kadasekoristeautomatskialatizauvrtanjezavrtnjeva trebaprimenjivatiklasuvrstoenemanjuod8.8.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

15

Automatskiuvrta zavrtnjeva
Automatizacja procesa uvrtanja zavrtnjeva znaajno poveava efikasnost procesa fiksiranja delovabaziranomnavijanimvezama. Automatskiuvrta posedujeetiriosnovnefunkcije: 1.Fukcija obrtnog kretanja alata sa dovoljnim obrtnim momentom da se savladaju svi otpori kretanjazavrtanja glavnokretanjealata. 2.Funkcija aksijalnog kretanja alata tokom ciklusa uvrtanja uz obezbedjivanje dovoljne aksijalne sile kojae omoguiti da alat sve ostane u zahvatu sa glavom zavrtnja (aksijalna sila je funkcija obrtnogmomentakojisekoristizauvrtanjeipritezanjezavrtnja) pomonokretanjealata. 3.Funkcijaregulacijemomentapritezanja. 4.Funkcijahvatanjaipozicioniranjazavrtnja. Automatski uvrtai zavrtnjeva se izvode u dve osnovne varijante: 1) varijanta prilagodjena manuelnojprimenii2)varijantaprilagodjenaprimeninaautomatskimradnimsatnicama. Pored konstruktivnih razlika koje se odnose na odredjene ergonomske aspekte, osnovna razlika izmedju runih i automatskih uvrtaa je u tome to kod runih uvrtaa kompletan ciklus pozicioniranja i aksijalnog hoda ostvaruje ruka radnika koji tu operaciju izvodi, dok se kod automatskih uvrtaa pozicioniranje i aksijalni hod ostvaruju dopunskim aktuacionim mehanizmom.Uobasluajabaznideokonstrukcijeuvrtaauosnoviostajenepromenjen.
Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

02.2009

16

Pneumatski uvrta zavrtnjeva

Kodpneumatskoguvrtaaglavnokretanjealataje pogonjenopneumatskimradijalnimmotorom,ijese kretanjedovodinaizlaznuosovinupreko viestepenogplanetarnogreduktora.Brojobrtajana izlazureduktorajeoko1500min1. Momentpritezanjazavrtnjareguliesepodesivom spojnicom)ograniavasepodesivomspojnicomkoja seizvodiudveosnovnevarijante:1)samoogranienje momentai2)ogranienjemomenta+iskljuivanje pneumatskogmotorakadaseostvarizadatigranini moment. Izlaznaosovinaspojniceposedujeadapterza prikljuivanjerazliitihalatauoblikuizmenljivih umetakazauvrtanjezavrtnjeva. Radijalnouleitenjeiaksijalnovodjenjeumetaka ostvarujeseprekosklopakojisenazivaustauvrtaa. Zavrtanjseautomatiuvodiuustauvrtaadejtvom komprimovanogvazduha.Funkcijahvatanjai pozicioniranjazavrtnjevaostvarujesepomougrupe elastinooslonjenihprstijukojisenalazenavrhu ustauvrtaa.
MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

Napajanje komprimovanim vazduhom

Pneumatskiradijalni motor Planetarnireduktor

Podesivaspojnica Sistemaksijalnog vodjenjasklopausta uvrtaa Izlaznaosovina Ustauvrtaa Umetak Prsti

17

02.2009

Cevzauvodjenje zarvtnjeva

Sklopustauvrtaa

Aksijalnopokretna izlaznaosovina

Umetak alatsageometrijom prilagodjenomglavizavrtnja

Elastino oslonjeni prsti koji dre i pozicioniraju zavrtanj

Zavrtanj
MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

02.2009

18

Modularnakonstrukcija
Ventilzastartovanje
(Manuelnistart:ruica,taster; automatskistart)

Pneumatskimotor+telouvrtaa
(Manuelni:pravotelo,telouoblikupitolja; Teloprilagodjenogradnjiautomatskistanica)

Modulreduktora Spojnica
(saiskljuivanjem,beziskljuivanja )

Nosa umetka

Izlaznokuite
(pravo,poduglom)

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

19

Karakteristikepneumatskogmotora
Motorjevrlojednostavnekonstrukcije.Sastojiseizradnogcilindrairotoranakomesenalizi3do 6 ekvidistanto postavljenih radijalnih lebova. U lebove se smetaju eline lamele, koje su radijalno pokretljive. Pod dejstvom centrifugalne sile lamele se radijalno pomeraju i uspostavljaju kontaktsaradnimcilindrom,formirajuimedjusobnorazdvojenevazdunekomore.Radnicilindar jeekscentrinolociranuodnosunaosurotora,takodavazdunekomoremenajusvojuzapreminu tokom kretanja rotora, od nulte zapremine do neke maksimalne vrednosti koja je uslovljena konstrukcijom motora. Kao to je prikazano na slici, napajanje komprimovanim vazduhom se vri napozicijinakojojjezapreminakomorenajmanja.Poddejstvompritiskarotorsezakreeusmeru u kome raste zapremina komore i tako se energija komprimovanog vazduha konvertuje u obrtno kretanje. Eskpanzija komprimovanog vazduha se prikida u trenutku kada se dostigne pozicija otvora za ozraenje (obaranje pritiska na atmosferski nivo). Rotor uspostavlja vrlo brzo relativno konstantnu obimnu brzinu koja se u neoptereenom stanju kree u intervalu od 25 do 30 m/sec. Brojobrtajatakozavisisamoodprenikaradnogcilindra. Poprenipresek

Rotacijasamou jednomsmeru
02.2009

Rotacijaudvasmera
20

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

Karakteristikamomentaisnagepneumatskog motorajeprikazananapriloenom dijagramu. Sapromenombrojaobrtajalinearnose menjamomentnaizlazumotora.Brojobraja moedavariraujednomirokomopsegu,ali neispod15%maksimalnogbrojaobrtaja (neoptereenmotor)kadadolazidopojave nestabilnostiidrastinogvariranjaobrtnog momenta. Pneumatskimotorimasamo1/5do1/3mase ekvivalentnogelektromotoraizatoje izuzetnopogodanzaruneuvrtae.Pored toga,kodovogmotoranepostojirizik preoptereenjanitipregrevanja. PotronjavazduhaseizraavapokWsnagei iznosi1.4m3/minzamalesnagei1m3/min zamotorevelikesnage. Najveiproblemkodpneumatskihmotoraje njihovamalaefikasnost,kojaneprelazi30%.
02.2009

Primer:pneumatskimotorsnageP=300Wimaspoljanjiprenikod D=42mminiukupnuduinuL= 143mm;Nominalnibrojobrtajaje n_n= 7250min1,brojobrtajapraznoghodan_i 14000min1, nominalnimoment M_n=0.4 Nm,startnimomenM_s= 0.6Nmitei samo1.0kg.Potronjavazduhakodovogmotoraje0.45m3/min.

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

21

Elektriniuvrta zavrtnjeva
Elektriniuvrtaizavrtnjevazaprimenuu industrijisepopravilukoristezaautomatskim radnimstanicama.Primenomservoregulisanih motoramoguejepreciznokontrolisatiproces uvrtanja:uvrtanjezavtnjazazadatiugao, odvijanjezavrtnjazazadatiugao,praenje momentausvimfazamauvrtanja,primena promenljivogbrojaobrtajauciljupreciznijeg ulaskazavrtanjauzahvatiskraivanjeukupnog ciklusnogvremena. Elektriniservomotor Integrisanpneumatskicilindar zapomonokretanjealata

Podsklopusta uvrtaa

Pneumatskiprikljuakzafunkciju vakumskogdranjazavrtnjeva
02.2009

Pneumatskicilndarza prilaznavojnomotvoru
22

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

Podeavanjeiproveramomenta pritezanja
Primenomposebnogmernogpriboravrise podeavanjeiproverastatikogidinamikog momentanaizlaznojosoviniuvrtaa.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

23

Alat
Alatzauvrtanjezavrtnjevasesastojiiz drkeprekokojesevriprihvatalata (najeejetoestougaonipresek nominalnemere6mmili,dranjese ostvarujemehnikimuskonikomilipeko permanentnogmagneta),telarazliite duineiradnogdelakojiposeduje odgovarajuistandardniprofil. Formaradnogdelaalatajegeometrijskih komplementgnezdu.Gnezdoje geometrijskaosobenostglavezavrtnja kojaimafunkcijuprenosaobrtnog momentaiaksijalnogpritiskivanj,kojeje uizvesnimsluajevimaneophodno. Geometrijagnezdaimavelikitehnoloki znaaj.Nanarednomslajdujenaveden pregledoblikagnezdauredosledukoji odgovaranjihovojtehnolokojvrednosti.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

24

Zvezdastaestougaonapovrina internoTorxgnezdo
Vrlovelikimomentpritezanja(veiodinbusgnezda),odlinosprezanjesa alatom,zanemarljivaaksijalnasilasprezanja,vrlopogodanzaautomatsko zavrtanjezaveliinegnezdaT6doT60

estougaonakontaktnapovrina inbus
Velikimomentpritezanja,oteanosprezanjesaalatom,zanemarljivaaksijalna silasprezanja,pogodanzaautomatskozavrtanjezaveliunealata2do8mm

Krastastakontaktnapovrina Posidriv
NeznatnoskupljaizradaodPhilipsgnezda,dobrosprezanjesaalatom,potrebna 30%manjaaksijalnasilazaodravanjezahvataalataiglavezavrtnjauodnosuna Philipsgnezdo,pogodanzaautomatskozavrtanjezaveliinegnezda1do3mm

Krastastakontaktnapovrina Philips
Ekonomianzaizradu,dobrosprezanjesaalatom,potrebnajevelikaaksijalnasila zaodravanjezahvataalataiglavezavrtnja,pogodanzaautomatskozavrtanjeza veliinegnezda1do3mm

estougaonakontaktnapovrina spoljanja
Pogodanzavelikemomentepritezanja,najeeodM4padalje,oteano sprezanjesaalatom,prstiiliuvodnikzauzumajuvelikiprostor, automatsko uvrtanjezaveliunealata4do16mm

Kontaktnapovrinauformipavogleba
Malimomentipritezanja,tekosprezanjesaalatom,alatselakooteuje,glava zavrtnjairasekselakooteuju,nijepogodanzaautomatskozavrtanjezairine raseka0.25do2.5mm
02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

25

Primer:Definicijakrstasteformealatapremastandardu JUSK.G5.260 PHILIPS forma

Geometrijaradnogdelaalatamora dabudepreciznoizradjenaprema specifikacijamadefinisanim standardom.Nijedozvoljeno meanjesaPozidrivgeometrijom bezobziranainjenicudajeto takodjegnezdosakrstatstim oblikomvrloslinegeometrije.Za izradusekoristialatnielikuz primenuodgovarajuetermike obrade.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

26

Konstrukcijasklopaustauvrtaa
Sklopustauvrtaasepopravilubirau skladusalokalnimuslovimaugradnje zavrtnja.Sklopustauvrtaaostvaruju sledeufunkcije: Prihvatpneumatskiubaenog zavrtnjainjegovodranjei dovodjenjeuterminalnipoloaj Dranjezavrtnjauterminalnom poloajuipreciznopozicioniranjei vodjenjetokomfazeuvrtanja Radijalnoiaksijalnovodjenje alata,odnosnoizlazneosovinei umetka Skopustauvrtaaseizradjujekao izmenljivmodulimoesesmatrati specijalnimpriboromzaizvodjenje konkretneoperacijefiksiranjaspojenih delovaprimenomtehnologijevijanih veza.
02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

27

Krakteristinefazefunkcionisanjaustauvrtaa
Funkcijaustauvrtaamoesedefinisatikrozupetkarakteristinihfaza.Uprvojfazizavrtanjse dovodiuterminalnupozicijuiuvrta jespremanzarad;Udrugojfaziustauvrtaaprilaze navojnomotvoruuzistovremenoubacivanjenarednogzavrtnjauulaznucevustauvrtaa;U treojfazirealizujesesekvencauvrtanjaipritezanjazavrtnja;Uetvrtojfaziustauvrtaase vraajuuinicijalnupoziciju;Upetoj,zavrnojfazi,alatsevraauinicijalnipoloajinaredni zavrtanjizulazneceviprelaziuterminalnipoloaj. FazaI Faza II FazaIII FazaIV FazaV

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

28

Konstrukcijaustauvrtaa:Primer#1
Elastinaaura
Driglavuzavrtnjaterminalnojpoziciji; Naovajnainvrhzavrtnjajeprecizno pozicioniranimeseolakavanjanjegov ulazakunavojniotvor

Kuite Nosa prstiju Kuglicakojaimafunkciju obrtnogosloncaprstiju Oprugaza prednaprezanjeprstiju Triradijalnaprstaza dranjestablazavrtnja

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

29

Konstrukcijaustauvrtaa:Primer#2
Prihvatzavrtnja Spremanzaciklusuvrtanja

Unutranjidopunskiprst
KodzavrtnjevasamalimL/Dodnosom(kratkizavrtnjevi)postojirizikzaglavljivanjazavrtnjakojinastajekao posledicarotacijezavrtnjaposleudarauustauvrtaa.Trei,unutranjiprsten,spreavanastanakovepojavei pouzdanomenjapravackretanjazavrtnjananjegovomputukaterminalnojpoziciji.
02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

30

Konstrukcijaustauvrtaa: Primer#3iPrimer#4
Primer#3:Konstrukcijasadvaprsta Posebnoprilagodjenisistem oslanjanjaomoguavaizvdodjenje prstijumaleirine(meraAnacrteu). Poredtoga,moguajeirealizacija prstijusavelikomduinom.Ovakvim reenjemseprilagodjavajuusta uvrtaazaprimenesavrlo ogranienimprostoromzapristup. Primer#4:Konstruktivno reenjebezprstiju. Jednostavnoreenjekod kogaseustauvrtaa zavravajuuvodnikom cilindrinogoblika. Tri kuglicerasporedjene ravnomernopoobodu prednapregnutesu elastinimprstenom. Kuglicedreglavu zavrtnjauterminalnoj poziciji.Ovakvoreenjeje pogodnozaogranien pristup,posebnopovisini.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

31

Konstrukcijaustauvrtaa:Primer#5
Uodredjenimsituacijamaprostorukojiseuvrezavrtanjjeneznatnoveiodprenikaglave zavrtnja.Primenaprstijuzadranjeglavezavrtnjajeuovakvimsituacijamaneizvodljiva.Funkcija dranjazavrtnjauterminalnojpozicijiseuovakvimsituacijamamoeostvaritipomouvakuma.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

32

Specijalnooblikovaniprstizamedjufazni prihvatzavrtnja
02.2009

Vakumskacevzadranjezavrtnjauzavrnoj faziinsertovanja
33

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

ematskiprikazfunkcijevakumskoghvatanjazavrtnja:Insertovanjeseodvijauetirifaze.Uprvojfazi zavrtanjseuvodiuustauvrtaaiuterminalnojpozicijsedrisadvapomonaprsta.Udrugojfazi vakumskacevialatsepokreuaksijalnokaotvoruukojiseuvrezavrtanj,pomoniprstiserazmiuda biseomoguiloovokretanje,azavrtanjsedrivakumom.Utreojfazirealizujeseprocesuvrtanjai pritezanjazavrtnja.Uetvrtojfazisklopvakumskeceviialatasevraauinicijalnupoziciju. Ovajsistemjepogodanzakratkezavrtnje: L<D+2mm (L=duinazavrtnja,D=preikglavezavrtnja)

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

34

Konstrukcijaustauvrtaa:Primer#6
Ovajprimerjerealizovanna MainskomfakultetuuBeograduza potrebeautomatizacijeprocesa montaeutinicia.Reenjejevrlo jednostavnoibaziranojenatri segmentnaprstaelastinofiksirana pomougumenihoprstenovakojise kaostandardnoreenjekoristeu pneumaticiihidraulici.Ustauvrtaa prilagodjenasuzavrtnjuM8x3.5sa Pozidrivkrstastimgnezdom.Triprsta sigurnodreglavuzavrtnjaicentriraju stablozavrtnjasavelkompreciznou. Prikazanajepripremnafazaifaza uvrtanjazavrtnja(simultanose dostavljanarednizavrtanj).

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

35

Pneumatski motor se automatski aktivira kada zavrtanja udje u navojni otvor i kada se na njega deluje odredjeno aksijalnom silom. Aktivacioni hod je 3mm. Proces uvrtanja zavrtanja se automatski prekida preko spojnice na kojoj je zadat odvorajuI moment pritezanja. Sklop usta uvrtaa se aksijalno pomera za 37 mm da bi alat doao u radnu poziciju.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

36

Karakteristinefazefunkcionisanjauvrtaa
Uvrta spremanza automatskiciklus Uvrta saprikazanimalatom udonjemkrajnjempoloaju Uvrta ufaziuvrtanja zavrtnja(alatspregnutsa glavomzavrtnjaiaktivirano obrtnokretanje)

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

37

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

38

Geometrijskiuslovitransportazavrtnjeva
Saaspektatehnologijeautomatskemontae,zavrtanjmorada zadovoljiodredjenegeometrijskeodnose. Kljunarelacijaje: L>D+2mm; gdeje:L=duinastablazavrtnja,D=prenikglavezavrtnja. Kriterijumkojizavrtanjmoradazadovoljisaaspekta pneumatskogtransportaglasi: d/s<0.866 gdeje:d=unutranjiprenikcreva(d=D+0.5mm),s= efektivnaduinazavrtnja(prikazanonaslici).Ovajodnosje izvedenizuslovakontaktnoguglazavrtnja(ugaokojizaklapadu izmedjukontaktnihtaakasaosom)kojimoradaveiod30o u suprotnomdolazidozaglavljivanjazavrtnja.

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

39

Manuelnisistemzaautomatskouvrtanjezavrtnjeva
SistemrazvijennaMainskomfakultetuuBeogradu.Namenjenzaprimenunavisokoproduktivnim linijamauindustrijielektrinihuredjaja.Specijalnikoranidodava obezbedjujetihoipouzdano hranjenjesistemazavrtnjevima. Bafersaorijentisanimzavrtnjevima

Modulzaseparacijui pneumatskitransport Koranisitemzahranjenje iuvodjenjezavrtnjevau proces.

Pneumatskiuvrta

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

40

Nainrukovanja sistemom

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

41

Vievretenisistemzaautomatskouvrtanjezavrtnjeva

02.2009

MainskifakultetuBeogradu,Katedrazaproizvodnomainstvo Kurs: Tehnologijamontae, prof. P.B. Petrovi

42

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

43

Sistemzaautomatskouvrtanjenavrtki
Sistemautomatskoguvrtaanavrtkiizvodiseizsistemazaautomatskouvrtanjezavrtnjeva.Razlika postojiupodsklopuustauvrtaakojijeprilagodjennepovoljnomgeometrijskomodnosuL/D.Navrtka sepneumatskitransportujekrozplastinucevpravougaonogilinekogdrugogoblikakojibliskosledi njenugeometrijskuenvelopu.Danebidolodozakoavanjanavrtkeuulaskuuustauvrtaaizbegnuta jepotrebapromenepravcatakotoseuvodnacevnalazipodpravimuglomuodnosunaosualata. Alatposedujeestougaonognezdokojeseuparujesageometrijomnavrtke.Uterminalnojpozaiciji navrtkaseuustimauvrtaadrielastinimprstima,najeeukombinacijisavakumom.

Fizikiizgledustauvrtaa kojasuprilagodjena uvrtanjuestougaonih navrtki. CADmodelsapoprenim preskomuvodnogkanala kojijeuovomsluaju profilisandaomoguava transportnavrtkesa integrisanompodlokom.
02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

44

Fiksiranjespojevazakivanjem

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

45

Osnovnoofiksiranjudelovazakivanjem
Tehnologija zakivanja je najstarija tehnologija fiksiranja spojenih delova. Ona je razvijana i usavravanadecenijama. Sa aspekta montae znaajne su dveinjenice: 1) veze ostvarene zakivanjem su nerazdvojive i 2) fiksiranje zakivanjem zahteva jednu dodatnu komponentu po spoju. Takodje, znaajnainjenica saaspektamontaejedasespojformirapodpoddjestvomplastinedeformacijezakovice,toje povezanosasilamavelikogintenzitetaiopremomkojaetesiledagenerie. Pojavom tehnologije zavarivanja, lemljenja, lepljenja i drugih alternativnih tehnologija, tehnologijazakivanjagubiprimat,alionajeidanasvrloaktuelna.Avioindustrijaje oblastukojoj je ova tehnologija i dalje vodea. Takodje, elektroindustrija, odnosno industrija kontaktora je oblastukojoj jetehnologijairoko zastupljena.Najnovijirazvoju oblastiautoindustrijeodvijase upravcuuvodjenjatehnologijezakivanjakaoalternativetehnologijitakastog zavarivanja.Zasve navedene primere karakteristino je da se tehnologija zakivanja pojavljuje u novom obliku sa visokotehnolokimsadrajimausmislufunkcionalnostiostvarenogspojaiusmislupogodnostiza potpunuautomatizaciju.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

46

Orbitalnozakivanje
Umesto primene konvencionalnog pristupa koji je baziran na oblikovanju glave zakovice dejstvom aksijalne velikog intenziteta (najee kovanjem), oblikovanje glave zavojnice se ostvaruje plastinim teenjem. Pod dejstvom koncentrisane sile preko posebno oblikovanog probojca koji rotira pod uglom od 3 do 6o . Na ovaj nain se oblikovanje ostvaruje pod dejstvom silemalogintenziteta,uzistovremenoznaajnopoboljanjeifunkcionalnihkarakteristikaspoja

Glavazaorbitalnokretanje alatazaoblikovanje

Alatzaoblikovanje

Alatzaoblikovanje

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

47

RIVSETsistemzakivanja
Zakovice us izradjene od visokokvalitetnog elika. Pod djestvom aksijalne sile velikog intenziteta one probijaju delova koji se zakivaju i istovremeno, kroz intenzivnu plastinu deformaciju, formiraju spoj velike nosivosti. Ovaj spoj je po nosivosti u statikom i dinamikom domenu ekvivalentan ili bolji od njemu ekvialentnog spoja koji se ostvaruje takastim zavarivanjem. Ova tehnologija omoguava spajanje raznorodnih materijala. Spoj poseduje valiku otpornostnakoroziju.Spojjehermetian.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

48

Aluminijum1.2mm elik1.0mm Aluminijum1.2mm

Pritiskiva

Gornjideoalata

Aluminijum1.2mm Magnezijum1.5mm

Donjideoalata

Plastika3mm Aluminijum3mm

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

49

Primerstacionarne automatskepreseza zakivanjepoRIVSETsistemu

Pneumohidrauliki aktuacionisistem

Sistemzauvodjenje zakovica Gornjikompletalata Donjialat Teloprese

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

50

SistemPOPzakovica
POP zakovice su visokotehnoloko reenje prilagodjeno jednostranom zakivanju. Mehanizam rada je baziran na elinom umetku koji se odgovarajuim alatom aksijalno povlai do trenutka kada se dostignu granini naponi i dodje do kidanja. Paralelno, dolazi do deformisanja cilindrinog omotaa koji je izradjen od aluminijuma ili nekog drugog plastino deformabilnog materijala. Paralelno sa deformisanjem vri se pritiskivanje delova koji se spajaju i formiranje trajnog, nerazdvojiovog. Ovaj tip zakovicajepogodanizaslepo zakivanje. Proceszkivanjajepogodanzaautomatizaciju.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

51

Fiksiranjespojevaplastinimdeformisanjem

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

52

Osnovnoofiksiranjudelovaplastinimdeformisanjem
Tehnologija fiksiranja delova plastinim deformisanjem je u tehnolokom smislu ekstenzija koncepta zakivanja. Spoj je i dalje nerazdvojiv, ali se za razliku od zakivanja spoj ostvaruje bez dodatnihkomponenti. Generalno, fiksiranje delova plastinim deformisanjem nije obuhvaeno standardnim reenjima kao to je to sluaj kod drugih tehnika fiksiranja. Ipak, savremeni razvoj tehnologije montae, posebnorazvojautomatskihsistema,nameeprimenuodredjenihstandardnihreenja,atoznai daseoblicispojevatipizirajuidaseza tespojevenudiodgovarajuialatkojise moenabavitina tritu kao standardni proizvod. Ovakva standardizovana reenja su posebno prilagodjena automatizaciji procesa fiksiranja, koja se u ovom sluaju jednostavno izvodi jer se spoj ostvaruje bezdodatnihkomponenti. Tehnologija fiksiranja delova plastinim deformisanjem ima ubrzani razvoj, posebno u delu zamenetehnologijetakastogzavarivanja.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

53

RIVCLINCHsistemspajanjaplastinimdeformisanjem
RIVCLINCH je tehnologija vrlo slina tehnologiji zakivanja samoprobijajuimzakovicamaripaRIVSET. Nosa gornjegalata Cilindrinaformaspoja Pritiskiva (elastomer) Donjialat Obradak

Pravougaonaformaspoja
(pogodanzatvrdematerijale,prohrom)

Donjialat

Nosa donjegalata

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

54

FazefromiranjaspojaRIVCLINCHtehnologijom.

RIVCLINCH tehnoloogija je vrlo kompetitivna alternativa takastom ili MIG/MAG elektrolunom zavarivanju. Spoj se ostvaruje bez zagrevanja, baz kontaminacije, uz minimalno oteenje povrine i odlian vizuelni utisak, mogue spajanje raznorodnih materijala, nema dopunskih komponenti za formiranje spoja, jednostavno se automatizuje i robotizuje, mali trokovi po spoju, vrlo produktivnametoda.
02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

55

Primerstacionarne automatskepreseza fiksiranjedeformisanjempo RIVCLINCHsistemu

1.Servoaktuacionisistem 2.Elektriniaktuatorzapodeavanjehoda 3.Nosa gornjegalata 4.Probojac 5.Donjideoalata(fleksibilnamatrica) 6.Teloprese 7.Sistemzapodeavanjepoloaja

KompletRIVCLINCH izmenljivihalata
02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

56

PrimerrobotizovanogRIVCLINCHsistemaspajanjaugradnjiasijauatomobilskojindustriji.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

57

Fiksiranjespojevalepljenjem

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

58

Osnovnoofiksiranjudelovalepljenjem
Tehnologija lepljenja je savremena tehnologija fiksiranja delova koja je alternativna gotovo svim ostalimtehnikamafiksiranja,poevodpresovanihspojevapadozavarivanja. Spajanje delova vijanim vezama ili zavarivanjem je samo po sebi jasno, jer je fiziki princip u ovom sluaju oigledan. Kod spajanja delova lepljenjem fiziki principi su znaajno sloeniji. Zato postoji odredjena nesigurnost kod primene ove tehnologije, podjednako kod inenjera projektanata, kao i kod radnika u proizvodnim pogonima. Uspena primene ove tehnologije zahtevarazumevanjeodredjenihpojavanamolekularnomnivou.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

59

Adhezionaveza
Tehnologijalepljenjajezasnovananainenjerstvuadhezionevezekojasenamolekularnom nivouuspostavljaizmedjudvaraznorodnamaterijala.Adhezijomnazivamoprivlanusilukoja delujeizmedjupovrinadvaobjektakojesenalazeuneposrednomkontaktu.Adhezione sile teedagranineslojevemolekuladvaraznorodnamaterijalaodreukontaktu.Takonaprimer, bezdejstvaadhezionihsila,figureodvlanogpeskanikadanebimogledabuduizradjene.One bisejednostavnoraspadalezbogdejstvagravitacionesile,bezobziranapanjusakojomih izradjujemo.Nevidljivipomonikuovomposlusumolekulivodekojiispunjavajuprostor izmedjuzrnacapeska iadhezionomsilomkojaseuspostavljadriihnaokupu.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

60

Kohezionesile
Ipak,uprimerufigureodpeska,adhezionasilasamaposebinebibiladovoljnadasauva formiranioblik.Vezauspostavljenaizmedjumolekulavodeipovrinskogslojamolekulazrnaca peska,makolikoonabilajaka,nebimogladaouvaintegritetfigure,bezprisustvajo jedne sile.Ovasilatakodjedelujenamolekularnomnivou.Tojekohezionasila.Onadelujeizmedju molekulavodeiodravaihnaokupu.Prisustvokohezionesileuprirodijeoigledno.Koheziona silaformirakapljicevode.Bezkohezionesilenikadanebiimalikiu. Naistinainnakojivodasvojimprisustvomomoguavadasezrncapeskadrenaokupu,takoi lepaksvojimprisustvomobezbedjujedadvavrstaobjekta,delovinekogmehanikogsklopa, trajnozadreeljenipoloaj.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

61

Kvaenje
Dabiseuspostavilaadhezionavezaizmedjulepkaiobjekatakojiselepe,neophodnojedabude ispunjenjedanspecifiniuslov.Tajuslovodnosisenamedjusobniodnosadhezionihikohezionih sila. Adhezionasilakojadelujeizmedjumolekulatenostiimolekulamaterijalaobjekatakojise spajajulepljenjemmoradabudeveaodkohezionesilekojaistovremenodelujeizmedju susednihmolekulatenosti.Ukolikojetosluajkaemodatenostkvasimaterijalobjekatakoji sespajaju. Upravoprethodnoopisanifenomensedeavakodfiguraodpeska.Kritianfizikizahtevje zadovoljen vodakvasizrncakvarcnogpeska.Nasuprottome,kadabizrncapeskabilizradjena odparafina,opisaniprinciplepljenjanebifunkcionisaoifigurabiseraspala.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

62

Modelkojiobjanjavafizikeosnovetehnologijespajanjadelovalepljenjem.Umedjuprostor izmedjudvaobjekta,objekatAiobjekatB,unosiseodredjenakoliinalepkautenomstanju. Adhezionevezeizmedjumolekulalepkaidelovakojisespajaju(oznaeneplavombojom)i kohezionevezeizmedjumolekulalepka(oznaenecrvenombojom)delujunaoveobjektei uspostavljajuizmedjunjihmehanikuvezu.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

63

Trajnostadhezioneveze
Poddejstvomsunca,vodakojadrizrncapeskanaokupuisparavaafigurakojusmoizgradili postepenoserazgradjuje.Dabilepakkojiispunjavaprostorizmedjuobjekatakojisespajaju trajnoodraouspostavljenuvezuonmoradatutrajnoiostane.Zatojeneophodnodaposle izvesnogvremenalepakovrsne,odnosnodapredjeiztenoguvrstoagregatnostanje. Poredvremenskestabilnosti,ovravanjemsepoveavavrstoaostvareneadhezionei kohezioneveze. Mehanizamovravanjaimaitavniztehnolokihaspekatakojisuodposebnogznaajaza industrijskuprimenulepkova.Uindustrijskojpraksipremnjujusesledeimehanizmi ovravanja: Ovravanjekrozanaerobnureakciju, Ovravanjepoddejstvomultraljubiastihzraka, Ovravanjeanjonskomreakcijom cijanoakrilati, Ovravanjekrozaktivaciju modifikovani akrilati, Ovravanjeapsorpcijomvlage silikoniiuretani, Ovravanjezagrevanjem epoksidi.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

64

Anaerobnareakcija
Lepkovi bazirani na anaerobnoj reakciji su jednokomponentni lepkovi, koji ovravaju na sobnoj temperaturi,usrediniukojojnepostojiprisustvokiseonika. Zaprimenuovihlepkovajevrloznaajnodaseprocesovravanjablokirasvedotledokjelepaku kontaktu sa kiseonikom iz vazduha. Proces ovravanja se aktivira kada se prekine kontakt sa kiseonikom,atosedeavakadase delovikoji se spajaju dovedu u eljenu poziciju i kada se lepak nadje u neposrednom dodiru sa metalom. Dakle, anaerobni lepak ostaje u neizmenjenom, odnosno tenom stanju onoliko dugo koliko je potrebno da se obave sve pripremne radnje i dok sedelovikojisespajajunedoveduueljenupoziciju. Spreavanjem dodira sa atmosferskim kiseonikom, pod uticajem metalnih jona (Cu, Fe) dolazi do formiranja slobodnih radikala . Pojava slobodnih radikala inicira proces polimerizacije, kojim se molekuli lepka transformiu u duge i medjusobno prepletene lance, ime se lepak iz tenog agregatnogstanjaprevodiuvrsto. Kod pasivnih metalnih povrina (Al, Ag, nerdjajuielik i slino) ili nemetala (keramika ili staklo) izostaje katalitiki efekat, ime se polimerizacija drastino usporava ili potpuno izostaje. U tom sluaju je neophodna primena aktivatora. Aktivator je odgovarajua hemijska supstanca kojom se oslojavaju kontaktne povrine neposredno pre lepljenja (lepak i aktivator se ne meaju!). Prisustvo ovako primenjenog aktivatora u uslovima odsustva kiseonika pokree hemijsku rekaciju kojajeprethodnoobjanjena.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

65

Fazeovravanjaanaerobnomreakcijom: a)Lepakseodravaustabilnomtenomstanjuneprekidnimprisustvomkiseonikaizvazduha; b)Kadaselepaknadjeuzazoruspojadelovakojisespajajulepljenjemdolazidoogranienja pristupakiseonikaizvazduha,kadasekrozinterakcijusametalnimjonimapokreetransformacija peroksidauslobodneradikale; c)formiranislobodniradikalipokreuprocesstvaranjapolimernihlanacakadalepakpocinjedase transformieipostepenoprelaziiztenoguvrstoagregatnostanje; d)finalnafazaovrcavanjakojasekarakteriepolimerizacijomlepkainjegovimpotpunim prelaskomuvrstoagregatnostanje processpajanjalepljenjemzavren.
02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

66

Ovravanjepoddejstvomultraljubiastihzraka
U ovom sluaju proces polimerizacije se inicira dejstvom ultraljubiaste svetlosti (UV). Jednokomponentni lepak u tenom stanju predstavlja meavinu monomera i stabilnih molekula fotoinicijatora. Posle izvrenih pripremnih radnji, na naneeni sloj lepka usmeravaju se visokoenergetski UV zraci koji cepaju molekule fotoinicijatora, ime se formiraju slobodni radikali,kojidaljezapoinjuprocesspajanjamonomeraudugepolimernelance.Nakrajuprocesa polimerizacijelepakprelaziuvrstostanjesaviestrukoprepletenimpolimernimlancima. U zavisnosti od intenziteta i talasne duine primenjenog UV zraenja, procesi ocvravanja ovog tipaseklasifikujuutriosnovnegrupe: 1. dubinskoovravanje, 2. povrinskoovravanjei 3. ovravanjesekundarnimmehanizmom.
U prvom sluaju primenjuju se UV zraci talasne duine od 300 do 400nm (UVA zraci), koji zbog svoje velike talasne duine duboko prodiru u strukturu lepka. Da bi se ovaj proces dodatno pospeio, upotrebljavaju se izvorizraenjavelikogintenziteta.KodpovrinskogovravanjaprimenjujuseUVCzraci,odnosnoUVzracenje talasne duine ispod 280nm, intenziteta 50 do 140mW/cm2. Ovi zraci su vrlo efikasni u sluaju slojeva male debljine, gde se spreava uticaj kiseonika iz atmosfere koji zbog svoje reaktivnosti dovodi do neutralizacije slobodnih radikala i tako usporava ili u potpunosti blokira proces ovravanja. U izvesnim sluajevima aktivacija procesa polimerizacije dejstvom UV zraka ne moe u celosti da zahvati naneti lepak. Razvijena je posebna grupa lepkova koji pored UV mehanizma ukljuuje i sekundarne mehanizme ovravanja, kao to je anaerobnareakcija,toplota,vlagaislino,kojiipodoteanimuslovimagarantujudobarprocesovravanja.
02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

67

UV aktivirani lepkovi poseduju odlina svojstva nosivosti, dobro kvaenje i disperziju, dobro ispunjavanje prostora u spoju, vrlo kratko vreme ovravanja (tipino nekoliko desetina sekundi),izadovoljavajuudodobruotpornostnaspoljanjeuticaje. U radu sa ovom vrstom lepkova treba pored adekvatnog izvora UV zraenja obezbediti i dostupnost UV zraka zoni spajanja. Ovde treba imati na umu da transparentnost spoja u vidljivom delu spektra ne znai uvek i transparentnost u eljenom delu UV spektra. Na primer, staklopostajeneprozirnozatalasneduinemanjeod220nm,odnosnouUVCdeluspektra,dokje plastina masa koja je transparentna u vidljivom delu spektra delimino propusna za talasne duineod360nm,daklezaUVBspektar,apotpunonepropusnazaUVCdeospektra.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

68

Ovravanjeanjonskomreakcijom
Cianoakrilati ocvravaju anjonskom reakcijom. Lepak u tenom stanju predstavlja meavinu monomeraistabilizatorakojispreavanjihovumedjusobnureakciju. Kada lepak dodje u kontakt sa vlagom iz vazduha (optimalna vlanost 40 do 60% na sobnoj temperaturi), vlagom zarobljenom na kontaktnim povrinama, ili sa blago alkalnom povrinom delovakojisespajajulepljenjem(pH>7),dolazidoneutralizacijestabilizatora,imeseiniciravrlo intenzivniprocespolimerizacije.Ocvravanjesedeavaudelusekunde,imeseproceslepljenja vrlobrzozavrava. Cijanoakrilati se nanose samo na jednu od povrina koje se spajaju, a zatim se delovi dovode u eljenu poziciju u to kraem vremenskom intervalu, jer se proces polimerizacije trenutno aktivira. Ova vrsta lepkova se odlikuje vrlo velikom smicajnom i zateznom vrstocom, ekstremno brzo ovravaju, i imaju dobru otpornost na starenje. Primenjuju se za spajanje gotovo svih vrsta materijala.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

69

Ovravanjedejstvomaktivatora
Uovomsluajulepaksesastojiizdvekomponente:komponentaAkojuinemolekulimonomera ikomponentaBkojuinemolekuliaktivatora. U svom osnovnom izvodjenju, ovi lepkovi (u pitanju su modifikovani akrilati) se primenjuju tako to se neposredno pre procesa lepljenja formira meavina komponente A (u pastoznom stanju) i komponenteB(utecnomstanju),azatimseovasmeananosinakontaktnepovrinedelovakoji sespajaju. Da bi se izbegla tehnoloka operacija meanja koja je uslovljena primenom komponente B u tecnom stanju, razvijeni su sistemi kod kojih se obe komponente nalaze u istom stanju konzistencije. Kod primene, obe komponente se nanose simultano, jedna pored druge ili jedna preko druge, a sam proces meanja se ostvaruje spontano u fazi spajanja. Ukoliko je reakcija ovravanja sporija, i u ovom sluaju se moe primeniti prethodno meanje komponente A i komponente B. Bez obzira na potrebe pojednostavljenja tehnologije pripreme, varijanta prethodnog meanja je bolja (pouzdanija) od varijante spontanog meanja tokom operacije spajanja. Ovavrstalepkovaseodlikujevrlovelikomsmicajnomizateznomvrstoom,dobromotpornou na udar, ima irok temperaturni opseg, poseduju dobru sposobnost ispunjavanja zazora i poseduju dobru otpornost na uticaj okruenja. Pogodni su za spajanje gotovo svih vrsta materijala.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

70

Ovravanjepoddejstvomambijentalnevlage
Kod ove vrste adheziva proces polimerizacije se inicira dejstvom molekula vode koji su sadrani u vlanom vazduhu kao ambijentalna vlaga. Dve vrste adheziva koriste ovaj mehanizam ovravanja.Tosusilikoniipoliuretani. Silikoni: Ova vrsta adheziva ovrava procesom vulkanizacije koji se odvija na sobnoj temperaturi (RTV) kroz reakciju sa ambijentalnom vlagom. Za razliku od cianoakrilata kod kojih vlaga iz vazduha neutralie stabilizator, silikoni koriste molekule vode za formiranje polimernih lanaca. To znai da molekuli vode sadrani u vazduhu migriraju u silikon, vezuju se za njegove molekule i to na takav nain da se formiraju dugi molekularni lanci. Pri ovoj reakciji oslobadjaju se kao sporedni proizvodi jedinjenja koja mogu da budu kisela (siretna kiselina), bazna (amini) ilineutralna(alkohol),tozavisiodhemijskeformulacijesilikona. Proces ovravanja uslovljen je koncentracijom molekula vode u vazduhu, odnosno relativnom vlanou, koja ima kljuni uticaj na brzinu ovravanja. Pored relativne vlanosti vazduha proces ovravanja uslovljen je efikasnou prodiranja molekula vode. Prodiranje molekula vode se uvek odvija od povrine ka unutranjosti, kao to je prikazano na narednoj slici, i taj proces se usporava sa dubinom prodiranja. U praksi se dubina prodiranja ograniava na 10 do 15mm i ovu vrednost treba uzeti u obzir kod projektovanja adhezionih veza baziranih na silikonima.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

71

Tipianprimervremenskezavisnostifunkcije ovravanjaadhezivanabazisilikona. Ovravanjepoinjesaspoljanjepovrineiirise kasreditu.Brzinaovravanjazavisiodrelativne vlanostivazduha.Kadajerelativnavlanost50% polimerizacijadodubineod10mmzavravaseza petdanauzasimptotskopribliavanje.

Zavisnostdostignutevrstoepolimerizovanog adhezivaufunkcijitemperatureivremenagrejanja, zaadhezivekodkojihjemehanizamovravanja bazirannagrejanjuformiranogspoja.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

72

Silikonskielastomeri(silikonskiadhezivuovrsnutomstanju)posedujusledeeosobine: 1. 2. 3. 4. 5. Odlinaotpornostnavisoketemperature(preko230oC); Vrloelastini,ilaviiistegljivi; Maladosrednjavrstoanakidanje; Vrloefikasanzaptiva zairokspektarfluidaigasova; Odlinasvojstvapenetracijeiispunjavanjazazora.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

73

Poliuretani Kao i kod silikona i poliuretani se formiraju kroz mehanizam reakcije molekula vode sa izocijanatnim grupama, gde se kao rezultat javljaju dugi i medjusobno ukrteni polimerni lanci. Za razliku od silikona, kod poliuretana reakcija polimerizacije ne dovodi do stvaranja sporednih proizvoda. Brzina ovravanja je uslovljena relativnom vlanou i potrebnom dubinom penetracije. Poliuretaniposedujusledeeosobine: 1. 2. 3. 4. 5. Odlinavrstoa; Elastiniiistegljivi; Odlinasvojstvaispunjavanjazazora; Dozvoljavajubojenjeuovrsnutomstanju; Odlinahemijskaotpornost.

Da bi se postigla optimalna svojstva ove vrste adheziva neophodna je primena hemijskih sredstava za pripremu povrine, odnosnoienje/odmaivanje i aktiviranje u cilju poboljanja adhezionihsvojstavaosnovnogmaterijala.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

74

Pripremakontaktnihpovri
Priprema kontaktnih povri je jedna od kljunih aktivnosti u tehnologiji spajanja i zaptivanja delova adhezivima. Stanje kontaktnih povri direktno utie na intenzitet adhezionih sila koje se uspostavljajuizmedjuosnovnogmaterijalainanetogadheziva. Neadekvatno stanje kontaktnih povri koje je posledica propusta u propisanim procedurama formiranja adhezionih veza je izvor veine problema u praksi i izvor je odredjene nesigurnosti kojapratiovusavremenutehnologijuucelosti. Adheziona svojstva povri mogu se unaprediti na vie naina,asvionisemogusvrstatiutriosnovnegrupe: 1. Uklanjanje nepoeljnog povrinskog filma kontaminanata hemijskim dejstvom i mehanikomabrazijom; 2. Formiranje nove aktivne povri oslojavanjem baznogmaterijalaspecijalnimpremazima; 3. Poboljanje svojstava povri na molekularnom nivou (poveanje povrinskog napona) specijalnim tehnikama kao to su hemijsko nagrizanje, korona tretman i slini tretmani baziraninaprimeniplazme(jonizovanigas).

NeistoeAdheziv

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

75

StrukturapoprecnogpresekametalnepovripremaBrigitteHaase,UniversityofApplied Sciences, Bremerhaven.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

76

Povrinskadekontaminacijahemijskimodmaivanjem Sve tehnike hemijskog odmaivanja bazirane su na primeni rastvaraa koji poseduju dobro svojstvorastvaranjamastiiisparavanjabezostataka. Rastvaraikojisekoristezaovenamenesesvrstavajuuetirigrupe:1)ugljovodonici(izoparafini), 2)ketoni (aceton), 3)alkoholi (izopropanol) i 4)klasa rastvaraa koji su bazirani na vodenim rastvorima. Izuzev alkohola koji poseduju umerena svojstva odmaivanja, sve ostale grupe rastvaraasudobriodmaivaci. Vodeni rastvarai, alkalni ili kiseli, uvek sadre u sebi aditive koji inhibiraju proces korozije. Od posebnog znaaja je da ovi aditivi ispare bez ostataka po okonanju procesa odmaivanja, u suprotnompostojirizikredukcijeadhezionihsvojstavaosnovnogmaterijala,bezobziranastepen njegoveodmaenosti. Praktina primena odmaivaca u industrijskoj proizvodnji izvodi se najee tehnikom kupatila. U ovom sluaju postupak odmaivanja moe da se izvodi u vie faza, kako bi se reio problem koncentracije,taloenjaneistoaizasienjaodmaivaa.Uzavrnojfazi,deokojiseodmauje dolazi u kupatilo sa vrlo malom koncentracijom zaostalih kontaminanata, tako da se zavrno ienjeizvodigotovonekontaminiranimrastvaraem,imeseobezbedjujemaksimalnodejstvoi konsekventno, dobro odmaena povrina. U odredjenim sluajevima, posebno onda kada je kontaminacija dela koji se odmauje velika, u faznom procesu odmaivanja koristi se kombinacijarazliitihvrstarastvaraa,kojiprocesodmaivanjaineefikasnijimipouzdanijim.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

77

Surfaktanti imaju posebnu ulogu u procesu ienja. To su supstance iji se molekuli sastoje iz hidrofilnogihidrofobnogdela.Grupisanjemsurfaktantauagregatedovodidoformiranjamicelija kojeine hidrofilni delovi molekula. Micelije sniavaju povrinske napone i tako grupiuestice neistoa (najee ulje). Hidrofobni deo molekula surfaktanta formira kapsulu oko micelijama zahvaeneestice neistoca. Tako se formira stabilna struktura kojom se uklanja enkapsulirana neistoasapovridelakojiseisti.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

78

Povrinskadekontaminacijamehanikomabrazijom Vrlo esto dalovi koji se odmauju kontaminirani su povrinskom korozijom ili nekim tvrdim naslagama drugog porekla (boja ili tvrde naslage stranih materijala). Mada se i u ovim sluajevima eljeni efekti mogu postii cisto hemijskim dejstvom, mnogo efikasnija je primena mehanickihmetoda. U industriji je najrasprostranjenija tehnika ienja bombardovanjem osnovnog materijala esticama ili granulatom velike vstoe. Bombardovanje metalnom samom ili peskiranjem razliitomgranulacijomabraziva,postiuseodliniefekti.Mikrokolizijamaseuklanjajukorodirani slojevi i skoro sve povrinske neistoe, nezavisno od njihove kompaktnosti i tvrdoe. Pored dekontaminacije, bombardovanjem metalnom samom i abrazivima velike granulacije se istovremeno ojaavaju povrinski slojevi, odnosno vri se mehanika stabilizacija osnovnog materijala na mikro nivou. Pored toga, na povrinskom sloju formira se neuniformna mikrotekstura,kojageneraloposedujesvojstvopoboljanjaadhezije. Poredprethodnonavedenihtehnikamehanikedekontaminacije,koristeseitehnikebaziranena bruenjuietkanju. Mehanikom abrazijom se takodje vri odmacivanje povri. Ipak, bez obzira na konano ostvarene rezultate, proces odmaivanja, i u ovom sluaju icenje treba obavezno zavriti hemijskim odmaivanjem da bi se uklonili tragovi masti prenete samom ili keramikim abrazivimazbognjihovogrecirkulativnogtoka.
Kodienjanemetalnihdelova,kaotosudeloviizradjeniodpolimerailielastomera,neophodnojeobratitipanjunapovrinske filmove koji su formirani razlicitim sredstvima za zatitu alata, ili sredstvima za poboljanje svojstava izbacivanja odlivaka ili vulkaniziranih delova/proizvoda iz alata. Ovi filmovi po prirodi poseduju vrlo nepovoljna svojstva adhezije i neophodno ih je eliminisati.Uovomslucajunajpogodnijesumehanikemetodedekontaminacije.
02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

79

Tehnologijalepljenja
Strukturatehnolokeoperacijefiksiranjadelovalepljenjemje sledea: 1. Pripremapovrina(odmaivanjeinanoenjeaktivatorapopotrebi) 2. Nanoenjelepka doziranjeidisperzija 3. Ovravanje. Svenavedeneaktivnosti mogudaseizvodemanuelnimputemuzprimenuodgovarajueg pomonogpribora,ilidaseupotpunostiautomatizujuprimenomodgovarajuih funkcionalnihmodula. Primerfiksiranjadelova izradjenihodpolimerapomou lepkakojiovravapod dejstvomultraljubiastihzraka. Poslepripremekontaktnih povrinainanoenjelepka, realizujesesekvenca ovravanjadejstvomUV svetlostikojuzraiodgovarajui izvorikojaseuovom konkretnomsluajudomesta spajanjadovodisvetlovodomod optikihvlakana.
02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

80

Tehnologijalepljenja
Primertipinekonfiguracijerobotskogsistemazafiksiranje/zaptivnjedelovaprimenom manipulacionihrobota(CeNTLaboratorijazakibernetikuimehatronskesisteme,2009). Manipulacionirobot

Kontoler dozera
02.2009

Rezervoar

Ventilza doziranje
81

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

Adheziv,lepakilitenazaptivka,nalaziseurezervoarupodpritiskom.Pritisaksepeciznoregulie pomouregulacionejedinicekojaporedregulacijepritiskaimaifunkcijugenerisanjaupravljakog signalazaupravljanjeradompneumatskogelektromagnetnogventila.Pneumatski elektromagnetskiventilsluizaaktuiranjedozirnogventila. Dozirnivetnilsesastojiizminijaturnogpneumatskogcilindrakojidelujenamembranukoja otvaraizatvaravezusarezervoarompodpritiskom.Kadasetavezaotvori,adhezivpoddejstvom pritiskaurezervoruponedaistiekrozdozirnuiglu.Dozirnaiglaimaodredjeniprenikiduinu. Takodje,hodmikrocilindrasereguliepomoumikrometarskogzavrtnja,imesereguliepresek otvorakrozkojiprotieadheziv. Protokadhezivajedefinisanaktuacionimpritiskomkojidelujeu rezervoaruiukupnimotporom cevnograzvodaodrezervoaradovrhadozirneigle.Zapreminaadhezivakojisedoziranamesto nakojesenanosiodredjenajeprotokomivremenomdoziranja.Vrmedoziranja,impuls,jereda veliinenekolikodesetihdelovasekunde.Pritisakurezervoaruvariraodviskoznostiadhezivai tipinosekreeuintevaluoddesetogdelabarapado10bara. Prikazanisistemjedoziraotenuzaptivkuukoliiniod4ul(mikrolitra)savelikompreciznou. Robotimazadatakdapreciznopozicioniravrhdozirneigleuodnosunamestodoziranja.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

82

Ventilza doziranje

Dozirnaigla

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

83

Tenazaptivka(poddejstvom kohezionihsilaformirase kalota)

Dozirnaigla Odgovarajuim kretanjemodvaja seadhezivodigle bezrasipanja.

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

84

02.2009

Mainski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mainstvo Kurs: Tehnologija montae, prof. P.B. Petrovi

85