Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost

Mobing i kako ga spreiti

* * * Prirunik za regionalne poverenike UGS Nezavisnost

Projekat finansira panska agencija za meunarodnu razvojnu saradnju (AECID)

UVOD
Prirunik Mobing i kako ga spreiti pripremljen je kao pratei materijal za seminar na istu temu, kako bi pomogao uesnicima u daljoj primeni steenog znanja. Dvogodinji program obrazovanja za regionalne poverenike, aktiviste, predstavnice Sekcije ena i predstavnike/ce Sekcije mladih UGS Nezavisnost koji podrazumeva etrnaest seminara na teme od znaaja za sindikalni rad, deo je regionalnog projekta Jaanje institucija za socijalni dijalog koji e biti realizovan u saradnji sa organizacijom ISCOD i uz finansijsku podrku panske agencije za meunarodnu saradnju i razvoj. Proces tranzicije je veoma teak za sindikat, a ignorisanja sindikalnih prava sve su prisutnija i u javnosti i meu savremenim privatnim poslodavcima. Kako bi se uspeno suprotstavili naporima poslodavaca da oslabe nae redove mi moramo da dobro poznajemo naa prava i ojaamo organizaciju, pre svega na lokalnom nivou, i traimo od svojih lanova da daju aktivniji doprinos sindikalnom pokretu. Jedno veoma efiksno sredstvo za neutralizaciju antisindikalnih aktivnosti u procesu tranzicije svakako je bolja unutranja organizacija. Najjednostavnije reeno, to znai jaanje sindikata privlaenjem novog lanstva i maksimalnim angaovanjem postojeih lanova. Bez obzira da li pregovaramo o kolektivnom ugovoru ili socijalnom programu u procesu privatizacije, pokuavamo da reimo neke probleme na radnom mestu, zatiti na radu, radimo na tome da se donese neki vaan zakon i sl., aktivno lanstvo e predstavljati najbolje sredstvo za jak i efikasan sindikat. Osnovna ideja prilikom organizovanja novih lanova je vrlo jednostavna: ljudi se ne ulanjuju u sindikat kada se nita ne deava ili zato to mi mislimo da tako treba, ve onda kada im pokaemo da zajednikim naporima moemo da uinimo da nam ivot bude bolji. Broura koju izdajemo jedinstvena je, jer je uraena iskljuivo za potrebe regionalnih poverenika i privlaenja lanova u procesu privatizacije. Pored toga, nepoznato nam je da je, na ovim prostorima, do sada izdata neka literatura sa slinom sadrinom. Koristei ovu brouru regionalni poverenici e moi uz uputstva o organizovanju novih lanova da se upoznaju i sa procesom privatizacije, da u svakom njegovom delu pronau precizna uputstva o pravima i obavezama koje sindikati imaju, kao i jasne predloge o moguim nainima njihovog ukljuivanja i delovanja. Broura je pisana jednostavnim i jasnim reima i uvereni smo da svim poverenicima moe biti koristan i kvalitetan vodi za svakodnevan sindikalni rad.

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Sadraj Uvod Znaenje termina Istorijat izuavanja pojave mobinga Definicije mobinga Mobing kao pojava Vrste mobinga ELEMENTI I MEHANIZAM MOBING SITUACIJE Uloge u mobing situaciji ta doprinosi nastanku mobinga Aktivnosti mobinga Faze mobinga Reakcije rtve mobinga Uticaj mobinga na zdravlje rtava Posledice mobinga po nacionalnu ekonomiju Razlika izmeu pojedinih zemalja u zastupljenosti mobinga Rezime Zakljuak Kako su razliite drave zakonski regulisale borbu protiv mobinga KAKO IZAI IZ MOBINGA Programi za borbu protiv mobinga u svetu ta se radi u naim uslovima SADA i ideje za dalji rad PRAVILA PONAANJA SA RTVAMA MOBINGA U oekivanju smo UPITNIK 5 5 5 6 6 7 8 8 10 10 11 11 12 13 14 15 15 16 17 17 17 19 20 22

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

UVOD
Sigurno ste uli za re, ikana ili ikaniranje, to su sindikalcima vrlo poznati pojmovi koji se odnose na maltretiranje ljudi na poslu. Mobing je slian ali i mnogo iri pojam jer obuhvata kompleks pojava koje poinju maltretiranjem ili psiholokim terorom na radnom mestu, a zavravaju tekim posledicama tog maltretiranja koje se odraavaju na zdravlje pojedinca, njegov socijalni status i okruenje. Mobing je nasilje na radnom mestu, koje poinje u psiholokom domenu u komunikaciji, meu ljudima, to su sve psiholoke kategorije a i prve posledice mobinga su psiholoke prirode. Istorija ljudskih zajednica puna je pojava poniavanja, maltretiranja, terorisanja i zlostavljanja. Mobing, po svojoj sutini takoe pripada ovim pojavama ali je specifian po tome to se iskljuivo vezuje za radnu sredinu. Mobing predstavlja vid poremeaja u meuljudskim odnosima na radu, koji se reperkusira i ima velikog uticaja na pojedinca i grupu (pojedinaca) u radnoj sredini ali se njegov uticaj prenosi i dalje na porodicu i iru socijalnu zajednicu.

O mobingu govorimo:
ZATO TO SE MOBINGOM UGROAVA UGLED, AST, LJUDSKO DOSTOJANSTVO, TO SU TEMELJI OVEKOVE LINOSTI ILI OSNOVNE LJUDSKE VREDNOSTI. PONIAVANJE IDE SVE DO ELIMINACIJE POJEDINCA IZ NEKE ORGANIZACIJE.

Znaenje termina
Izraz mobing potie iz engleskog jezika, u kome re mob znai olo, svetina, rulja, odnosno rei mobbish, to znai prostaki, grub, vulgaran. Od ovog je izvedena re mobbing koja znai prisilno, vulgarno, manirom oloa, nekoga psihiki dokrajiti, drutveno potpuno degradirati, unititi ga i iskljuiti iz drutvenog ivota. U naem jeziku nema adekvatnog termina za ovaj iroki opseg znaenja i zato se koristi neprevedena re mobing ili termini moralno zlostavljanje, psiholoko maltretiranje, psihoteror, psiholoki teror ili zlostavljanje na radu ili u vezi sa radom (to je terminologija predloga Zakona protiv mobinga).

Istorijat izuavanja pojave mobinga

Mobing kao pojava prepoznavana je prvo u ponaanju nekih vrsta ivotinja koje se udruuju protiv jednog svog lana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, to se ponekad zavrava smru. Istraivanja ove vrste se vezuju za ime Konrada Lorenza naunika koji se bavio psihologijom ponaanja ivotinja..
5

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Slina vrsta neprijateljskog ponaanja je prepoznata ezdesetih godina prolog veka kod dece u kolama u vedskoj, ali sistematsko nauno istraivanje mobinga u sferi rada se vezuje za ime, profesora Heinza Leymann (1932-1999) koji je i odredio obeleja ove pojave, posledice po zdravlje i osnovao prvu kliniku za pomo rtvama mobinga.

Definicije mobinga
Mobing je specifino ponaanje kojim, na radnom mestu, jedna osoba ili vie njih, due vreme, psihiki zlostavlja i poniava drugu osobu, u nameri da ugrozi njezin ugled, ast, ljudsko dostojanstvo i integritet linosti. To zlostavljanje se esto nastavlja sve dok zlostavljana osoba ne napusti radnu sredinu. Psihiki teror ili mobing zapoinje i odrava se neprijateljskim ili neetikim vidom komunikacije koju provodi jedna ili vie osoba i koja je sistematski usmerena protiv pojedinca koji je zbog toga gurnut u poziciju u kojoj je bespomoan i u nemogunosti je da se odbrani, i ostaje u toj poziciji zbog postupaka mobinga koji se neprestano ponavljaju. U Zakonu socijalne modernizacije Francuske iz 2002. godine, mobing je definisan kao psihiko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili posledica degradacija radnikovih radnih uslova, koja mogu prouzrokovati napad i naneti tetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, naruiti fiziko i mentalno zdravlje ili kompromitovati rtvinu profesionalnu budunost. vedska nacionalna sluba za zatitu i higijenu na radu (Swedish National Board of Occupational Safety and Health) definie mobing (koristei pojam viktimizacija) kao ponavljanje izrazito negativne ili radnje vredne prekora koje su na uvredljiv nain usmerene protiv zaposlenih pojedinaca i mogu dovesti do toga da ovi zaposleni budu iskljueni iz zajednice na radnom mestu. Meunarodna organizacija rada (ILO) odreuje mobing kao uvredljivo ponaanje koje se manifestuje kao osvetoljubivi, surovi, zlonamerni ili poniavajui pokuaji da se sabotira jedan ili grupa zaposlenih. Udruuje se protiv odreenog saradnika, odnosno on se mobinguje, i izlae psihikom uznemiravanju. U mobing spadaju stalne negativne primedbe ili kritike, koje izoluju neku osobu u socijalnom pogledu, kao i kancelarijski traevi ili irenje lanih informacija.

Mobing kao pojava

Mobing nastaje kada grupa iz raznih razloga nastoji da ponizi, ruinira ili psihiki dezintegrie jedinku, koja veoma brzo, naavi se u nevoljnoj izolaciji poinje da trpi odreene psihike, profesionalne, emotivne i druge probleme.

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Mobing je, po svojoj strukturi nasrtaj na slobodu i integritet linosti, ast i ugled tako da se u mobingu kre osnovna ljudska i graanska prava. Pojedinac zbog mobinga oboleva od raznih psihikih, psihoorganskih i organskih obolenja koje su posledica doivljenog stresa zbog psihoterora i moralnog nasilja na radnom mestu. Zatim on trpi i zbog socijalne izolacije kojoj je izloen zbog ega postoji nemogunost uspostavljanja i odravanja kontakata sa drugim ljudima. Trpi i njegova porodica ne samo zbog njegove patnje, ve i zbog injenice da se socijalna izolacija, posebno u manjim sredinama, moe proiriti i na lanove porodice rtve mobinga. Mobing trajno remeti odnose meu ljudima na radnom mestu i ostavlja druge teke posledice. Na primer, iako nisu direktno izloeni mobingu, zaposleni koji posmatraju odvijanje mobinga takoe trpe u toj situaciji jer ne znaju kako da odreaguju i sami u strahu da ne postanu rtve mobera a radno vreme umesto za rad slui za nalaenje naina da se mobing izbegne. Ili se nasuprot tome, koristi za smiljanje novih aktivnosti mobinga ako su zaposleni produena ruka mobera. Zato se i kae Gde ima mobinga, nema produktivnosti!

Vrste mobinga
Osnovna podela je na vertikalni i horizontalni mobing: Vertikalni mobing je terorisanje u smeru od nadreenih ka podreenima, to je ee, ili od strane podreenih prema nadreenima, to je ree. U prvoj varijanti, mobing se naziva i bossing. Podvrsta vertikalnog je strateki mobing koji se vezuje za politiku vlasnika firme ili upravljake strukture o potrebi smanjenja broja zaposlenih, koji se najee javno ne istie a sprovodi se organizovanim mobing aktivnostima u cilju da zaposleni sam napusti firmu ne traei za sebe otpremninu ili bilo koju drugu pogodnost. Cilj je istovremeno unitenje psiholokog i profesionalnog integriteta zaposlenog koji je do te mere degradiran da nema anse za drugo zaposlenje. Do jue nepoznat na ovim prostorima, strateki mobing postaje sve uestalija pojava u firmama koje su privatizovane sa ciljem da se sasvim promeni njihova delatnost ili namena. Horizontalni mobing postoji organizacionom nivou. meu zaposlenima koji su na istom

Pokreta emotivnog mobinga je zavist, ljubomora i antipatija a vezan je za karakteristike linosti mobera.

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

ELEMENTI I MEHANIZAM MOBING SITUACIJE

Aktivator mobinga je najee konflikt u najirem smislu rei, koji se dogodio ili koji postoji kao latentan u glavi mobera. U osnovi mobinga je strah ili oseaj ugroenosti koji osea mober u odnosu na rtvu. Mobing poinje strahom mobera a traje i odrava se zbog straha rtve i ostalih zaposlenih.

Uloge u mobing situaciji:

U svakoj mobing situaciji postoje sledee uloge: mober, rtva, grupa za podrku. 1.MOBERI su osobe koje izgledaju mone, ali to su:

Osobe duboko nezadovoljne sobom, svojom karijerom i sposobnostima, Nedovoljno struni i kompetentni, Osobe koje mobingom prikrivaju nemo u nekoj drugoj znaajnoj sferi svog ivota, najee privatnoj (brak, porodica i sl.) Obino su u ranim godinama ivota imali puno osujeenja i frustracija i nikada nisu nauili da vole, daju i primaju, kao i da oseaju empatiju prema drugim ljudima. Oni koji se oseaju podreeno i nemono Psihopate ili sociopate.

Mober je ovek koji ima veliki strah. On je nesiguran, ima slabu linost i drugi ljudi i mo su mu potrebni da bi sebi dao na znaaju.

Mober rtvi izgleda ovako ali samo kada misli da je na svom terenu.

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

2. RTVE MOBINGA su:

Izuzetno sposobni, struni i kreativni ljudi Mirni i povueni, koji nisu skloni raspravama, Ljudi koji uoavaju probleme i glasno upozoravaju na njih, Zastraeni, t.j. oni koji se boje, Mladi ljudi na poetku radnog veka - koji su puni entuzijazma i novih ideja, Oni ija je karijera u usponu Sredoveni i ljudi pred kraj radnog veka Bolesni, invalidi i pripadnici nekih manjinskih grupa.

Skoro se moe rei da su idealne rtve, odgovorni, motivisani, savesni, osetljivi na priznanje i kritiku i linosti sa visokim oseajem za socijalnu pravdu. Istraivanja mobinga u Srbiji, pokazuju da su rtve mobinga osobe oba pola, koji su zaposleni u svim delatnostima.

3.GRUPA ZA PODRKU: Mobing poinje konfliktom u najirem smislu rei, odnosom jedan na jedan ( mober i rtva) ali se tokom vremena broj uesnika mobing situacije poveava zbog ega se u organizacijama gde postoji mobing pojavljuje polarizacija odnosa meu zaposlenima i to tako da se sa jedne strane nalazi rtva mobinga, kao usamljeni pojedinac a sa druge strane veina zaposlenih a ponekad i svi zaposleni. Upravo ta grupa koja je protiv pojedinca predstavlja grupu koja podrava mobera i koja je na njegovoj strani u nasrtajima na rtvu. Tu grupu ine oni koji su takoe, nekompetentni, nestruni, poltroni i u strahu da i sami ne postanu rtve mobinga. Ta grupa zaposlenih esto i sama, umesto mobera sistematski nasre na rtvu. Oni su moberova produena ruka bez kojih je on slab. Ponekad se mober i ne vidi, jer ga grupa za podrku zaklanja i titi. rtva nema grupu za podrku jer se retko ko usuuje da je podri iz straha za samog sebe. Zbog toga nastaje polarizacija grupe ili organizacije jer neravnopravni odnos snaga dovodi do poremeaja u meuljudskim odnosima, zbog ega trpe svi ljudi i svi odnosi. Kada rtva mobinga dobije ili nae grupu za podrku, pola posla izlaska iz mobing situacije je zavreno.

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

ta doprinosi nastanku mobinga

Nedovoljno transparentna atmosfera Nedostaci u internom informisanju Neadekvatno ponaanje rukovodee strukture Nedostaci u upravljanju personalom i loi meuljudski odnosi Nedovoljno razgraniene nadlenosti i podela zadataka Potiskivanje svaa i konflikata...

Aktivnosti mobinga
U cilju potpunog psiholokog ponienja i unitenja rtve, mober i njegovi pomagai koji su produena ruka mobera, preduzimaju sledee aktivnost:

Ogovaranje i ismejavanje, irenje traeva, kleveta i uvreda u pokuaju sramoenja rtve a predmet traeva su sve sfere njenog ivota, Neargumentovana kritika na rad ili loija ocena rada, Pojaana kontrola rtvine prisutnosti na poslu, vie nego je uobiajeno ili nekonstatovanje njenog prisustva, rtvi se uskrauje pravo da kae svoje miljenje, stalno je prekidaju u govoru ili ignoriu kao da ne postoji. Skrivanje vanih informacija od rtve i naglo prekidanje razgovora kada ona ulazi u prostoriju. Dobijanje besmislenih radnih zadataka koji su ispod profesionalnog nivoa rtve i/ili pretrpavanje poslovima (sy Pepeljuge). Nezadavanje nikakvih poslova (sy Praznog stola). Stalno kritikovanje rada rtve i obezvreivanje njenih rezultata. Komuniciranje sa rtvom, povienim tonom i vikom. Optuivanje za propuste koji se nisu dogodili ili koji su nameteni. Iskljuivanje rtve iz drutvenog ivota i rituala zajednice. Ugroavanje pauza i odmora, neodobravanje godinjih odmora i slobodnih dana, Zadavanje zadataka koji naruavaju zdravlje ili zadataka koji pogoravaju zdravlje (koje je ve narueno), Pretnje fizikim nasrtajem i/ili fiziki nasrtaj,

10

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Verbalni seksualni napad i ucene, Seksualni nasrtaj...

Repertoar postupaka u mobingu ili aktivnosti mobinga je izuzetno irok ali se moe klasifikovati u sledee etiri grupe:

Napadi na linost i njen socijalni ugled Napadi na socijalne odnose i komunikaciju Napadi na kvalitet rada Napadi na zdravlje

Ovi postupci se vre esto (najmanje jednom nedeljno) i tokom dueg vremenskog perioda ( najmanje 6 meseci). Usled estog ponavljanja i dugog trajanja neprijateljskog ponaanja dolazi do posledica mentalne, psihosomatske i socijalne prirode.

Faze mobinga
I. Faza: faza kljunog dogaaja u kome se odabira rtva i agresija zaostala iz nereenog konflikta se usmerava prema njoj. II. Faza: ciljanog mobinga u kojoj potisnuta agresija mobera eskalira u psihoteror. rtva poinje da gubi sigurnost i da se osea manje vrednom. Javlja se nesanica i nono preivljavanje ve vienog. III. Faza: rtvenog jarca u kojoj je rtva obeleena (stigmatizirana) i gde postaje deurni krivac za sve propuste u kolektivu. IV. Faza: borbe za opstanak putem dokazivanja, preoptereivanja poslom, izgaranja na poslu to vodi do hroninog umora i drugih psiho-fizikih posledica, kao to su psihosomatski i depresivni poremeaji. V. Faza: razvijenog mobinga stanje sasvim pogoranog psihikog i fizikog stanja rtve zbog viegodinjeg terora. Obolela od hronine bolesti i poremeaja. eli da se rei posla, neretko i ivota.

Reakcije rtve mobinga

1. Neverica da se tako neto uopte dogaa, 2. Preispitivanje, traenje krivice u sebi, 3. Samookrivljavanje, nesposobnosti, lino obezvreivanje, doivljaj vlastite

4. Izbegavanje kontakata, usamljivanje, samoizolacija zbog oseanja stida jer misli da se samo njoj to dogaa, 5. Anksioznost, depresija i drugi oblici promene ponaanja.

11

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Prema miljenju psihologa Andreje Kosteli-Marti, sve zdravstvene smetnje i simptome rtava mobinga moemo podeliti u tri kategorije: 1. promene socijalno-emotivne ravnotee, 2. promena psihofizioloke ravnotee i 3. promena ponaanja.

Oseaj ogromne teine Oseaj bezizlaza

Zabrinutost

Oseanja rtve mobinga

Depresija

Uticaj mobinga na zdravlje rtava

Mobing prvo utie na psihiko stanje i ponaanje rtve a zbog dugotrajne izloenosti mobingu kod rtava se pojavljuje akutna stresna reakcija koja moe dovesti do post traumatskog stresnog sindroma (PTSD). Stresna reakcija je normalna fizioloka reakcija koju su nam ostavili davnanji preci i koja nam u normalnim uslovima omoguava preivljavanje. To je odgovor organizma na zahteve ili situacije koji se pred njega postavljaju. Meutim, kada stresogeni uslovi dugo traju ili kada ne moemo da odreagujemo u pravom trenutku, energija koja se stvori u naem organizmu umesto da se potroi miinim radom (jer je ovekov organizam u stresnoj situaciji pripremljen i osposobljen za beg, odnosno naputanje te situacije), skladiti se u organizmu, posebno u arterijama i tako postaje izvor zdravstvenih problema i bolesti. Zbog toga dolazi do somatskih i psihosomatskih tegoba koje su posledica doivljenog stresa zbog psihoterora i moralnog nasilja na radnom mestu. Kako prepoznajemo da smo pod stresom:

Ubrzan rad srca i povien krvni pritisak Ubrzano disanje

12

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Glavobolja Depresija Gubitak apetita ili neumerenost u jelu Fizika napetost Nedostatak samopotovanja...

Posledice stresa na zdravlje ljudi:

umor i iznemoglost bolesti srca i krvotoka, povieni nivo holesterola, poremeaji metabolizma, uestale glavobolje i nesanica, smanjenje i gubitak imuniteta, maligne bolesti, bolesti probavnog trakta, (ir na dvanestopalanom crevu) seksualne disfunkcije i ginekoloka oboljenja, mogunost povreivanja na radnom mestu, PSTP - posttraumatski sindrom...

Najei psihiki poremeaji su: oseaj emotivne praznine, gubljenje ivotnog smisla, apatinost, povlaenje u sebe-anksioznost, pojava depresivnog reagovanja, gubljenje koncentracije, gubitak motivacije za rad, razliiti poremeaji prilagoavanja, poremeaj sna i nesanica, poveana potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama... esto je vrlo bitan na odnos prema stresorima. I ovde se ljudi i njihovi organizmi vrlo razlikuju. Nain na koji sagledavamo i tumaimo stresore ili pretee sadraje, odreuje nau reakciju na stres. Svako razliito doivljava jedan isti dogaaj Odgovor na stres je individualan.

Posledice mobinga po nacionalnu ekonomiju

Pored neposrednih posledica, kao to su bolesti i sledstveno tome, odsustvovanja sa posla, posledice mobinga vidljive su na:

Radnim mestima u sredinama gde postoji mobing zbog smanjene produktivnosti, zadovoljstva poslom i motivacije za rad;
13

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Tritu rada zbog porasta nezaposlenosti i isplate naknada za nezaposlene; U zdravstvu zbog trokova leenja i rehabilitacije kao i naknada za bolovanje; U okviru PIO fonda zbog ranijeg odlaska u penziju, porast broja korisnika prevremenih i invalidskih penzionera.

Strunjaci procenjuju da mobing nacionalnu ekonomiju godinje kota nekoliko milijardi evra. Procenjuje se da se u Velikoj Britaniji izgubi oko 40 miliona radnih dana zbog posledica stresa, kod kojih je treina uzroka u mobingu na poslu. Postoje takoe i podaci da rtva mobinga kota svog poslodavca od 17 500 do 50 000 evra godinje i da se vrednosti gubitaka u privredi kreu do 50 milijardi evra.

Razlika izmeu pojedinih zemalja u zastupljenosti mobinga

Kada se podaci (dobijeni na uzorku od 21500 ispitanih) analiziraju sa stanovita rairenosti pojave i karakteristika stanja u pojedinim lanicama Evropske unije, mogu se konstatovati velike razlike. One odraavaju kompleksnost faktora koji utiu na manifestaciju postupka, uticaj kulture i tradicije na prepoznavanje problema, odnosno prihvatanje postupaka kao normalne pojave. Na vrhu liste su zemlje u kojima je broj mobizirajuih radnika bio najvei - u Finskoj 15%; Velikoj Britaniji i Holandiji 14%, vedskoj 12% i Belgiji 11%. Na drugom kraju su drave na jugu, u kojima su zabeleene daleko nie stope - u paniji i Grkoj mobingom je 2000. godine bilo pogoeno 5% zaposlenih, u Italiji i Portugaliji samo 4%. Riziku mobinga najvie su bili izloeni zaposleni u uslunim delatnostima- 14% u javnoj administraciji, 13% je radilo u hotelima/restoranima i 12% u drugim servisima. Svestranija analiza dobijenih rezultata pokazuje da oni ne odgovaraju pravom stanju i rairenosti problema u praksi. Prvi razlog niske stope u pojedinim dravama odraava kulturne razlike u identifikovanju i reakciji na postupke kojima se odlikuje mobing. U zemljama na jugu i tranzicijskim drutvima u kojima je proces transformacije bio dramatian sa stanovita sigurnosti zaposlenja, ne postoji dobra informisanost radnika o problemu i mogunostima borbe protiv mobinga. Otuda su izostale i reakcije rtava, koje pristaju na teror kako bi sauvale radna mesta.

14

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

U vedskoj, Finskoj ili Holandiji, informisanost je bolja i zaposleni reaguju i na povien ton pretpostavljenih ili druge postupke koji znae neadekvatne uslove rada. Kao osnovni razlozi takvog stanja navode se specifinosti kulturnih razlika, informisanost i tekoe tranzicije u decenijama pre pristupanja Uniji.

Rezime
Mobing je kompleksna, iroko rasprostranjena i narastajua pojava koja ima pogubne posledice na psihofiziko zdravlje pojedinca, radnu sredinu, socijalno okruenje pojedinca i kompletnu zajednicu. Mobing ubija duu oveka, unitava temeljne ljudske vrednosti u njemu i umesto ljudskih bia stvara zombije koji se ne mogu oporaviti ako pomo doe prekasno. Mobing ubija i fiziki, iako u ovom trenutku ne moemo znati koliko je osoba preminulo zbog posledica mobinga ili diglo ruku na sebe, poto se institucionalno ne vodi takva vrsta evidencije. Samo retke osobe sa izuzetnom vrstinom linosti i dobrim temeljima, uz podrku porodice uspevaju da prou bez velikih oteenja i da se, bez pomoi drugih ljudi, bore za svoj status i poziciju. Mobing situacije, preivljavaju obino individualisti koji imaju vlastiti sistem vrednosti, koji su uvereni u vlastitu ispravnost i koji su sigurni u sebe, mada je izolaciju i odbaenost od grupe jako teko preiveti zbog injenice da je ovek socijalno bie kome su drugi ljudi i interakcija sa njima, neophodni za adaptaciju i ivljenje.

Zakljuak
Zbog svoje znaajnosti i svih problema i implikacija koje mobing izaziva, neophodno je sistematino upoznavanje javnosti sa svim njegovim razliitim aspekatima, jer se mobing moe spreiti primarnom prevencijom, odnosno, informisanjem, edukacijom, treningom komunikacijskih vetina, zatitnim zakonodavstvom i organizacionom politikom i praksom. U ovom trenutku izvestan broj graana Srbije vodi sudske procese zbog mobinga. Poto jo uvek ne postoji zakon koji regulie ovu oblast, rtve mobinga, njihovi advokati, udruenja, sindikati i svi koji se bave ugroenim pravima rtava, koriste razliite zakone da bi dokazali mobing. Najee ovi sporovi imaju tretman radnih sporova i tada se koristi Zakon o radu, posebno odredbe o diskriminaciji. Ali se koriste i Krivini zakon Republike Srbije, Zakon o obligacijama (radni odnos je ugovorni ili obligacioni odnos ) a moe se koristiti i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, poto je poslodavac u obavezi da zaposlenima obezbedi bezbedne i zdrave uslove za rad. Zdravi

15

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

uslovi za rad nisu samo fiziki i mikroklimatski uslovi ve i dobri meuljudski odnosi, dobra radna atmosfera koja kao i mnogi drugi faktori, direktno utie na produktivnost, motivaciju za rad i zadovoljstvo na poslu ali i na bezbednost i zdravlje zaposlenih. Prema tome, radni ambijent uveliko utie na psihofiziko zdravlje. Moe da bude izvor profesionalnog stresa i mobinga ali i jedna od preventivnih mera za njegovo ublaavanje. Poto sudski procesi jako dugo traju, ostavljajui rtve mobinga bez egzistencije jer su esto pod otkazom, moe se rei da ovakvim postupanjem i drava postaje produena ruka mobera.

Kako su razliite drave zakonski regulisale borbu protiv mobinga

U znaajnom broju evropskih zemalja kao to su Belgija, Francuska, Holandija i vedska doneti su specijalni zakoni u cilju borbe protiv mobinga. U dravama kao to su Nemaka, Irska i Velika Britanija, primenjuju se postojee odredbe kaznenog i civilnog prava. Danska i Luksemburg su se opredelile za druge pravne instrumente, kao to su propisi i tarifni ugovori. U ostalim dravama Evropske unije nisu doneti posebni zakoni, ali su na snazi odredbe kojima se predvia obaveza poslodavca da obezbedi adekvatne uslove rada, odnosno preduzme mere zatite i bezbednosti na radnom mestu.

16

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

KAKO IZAI IZ MOBINGA

Programi za borbu protiv mobinga u svetu

Rezultati empirijskih istraivanja posluili su kao osnova za izradu programa borbe protiv mobinga, sa akcentom na prevenciji, odnosno informisanosti radnika i ire javnosti o problemu, kako bi se spreili negativni efekti na linom i irem planu. Na tom polju posebno su aktivni sindikati, bilo da se radi o edukaciji lanstva ili razvijanju mree podrke rtvama mobinga u preduzeu. U meuvremenu se razvio i struni kadar za pruanje podrke i pomoi rtvama (multidisciplinarni timovi), a osnovan je i jedan broj klinika za leenje. Za potencijalne rtve mobinga od posebne vanosti su SOS telefoni na kojima se mogu dobiti osnovne informacije i uputi za dalje korake. ta se radi u naim uslovima SADA i ideje za dalji rad: 1. Kao to se vidi iz definicije mobinga, on poinje u komunikaciji koja je neprijateljska, neetika, odnosno nemoralna. Takvu komunikaciju treba zaustaviti odnosno onemoguiti njeno nastajanje. Pri tome treba imati na umu da komunikacija moe biti verbalna (govorna i pisana) i neverbalna (komunikacija gestova ili govor tela). Najefikasnije zaustavljanje mobinga je upravo u ravni komunikacije. Mogue reenje: Kodeks ponaanja kao saobraajnice komunikacije u preduzeu/ ustanovi predstavljaju jedan od moguih koraka u reavanju mobinga. Ako se Kodeks ovako koncipira onda je njegova svrha odreivanje pravila i smerove komunikacije u smislu funkcionalnog obavljanja posla ali i u onemoguavanju neprijateljske i neetike komunikacije. Kodeksima se mnogo moe uraditi na uvaavanju dostojanstva zaposlenih na svim nivoima. Ovakvi kodeksi ve sada postoje i primenjuju se u mnogim firmama. Meutim ponekad ne ispunjavaju ovu svoju funkciju ve su upravo osnova za dalju diskriminaciju i mobing zaposlenih.

2. U prvom delu teksta je pomenuto da nastanku mobinga doprinosi nedovoljno transparentna atmosfera, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponaanje rukovodee strukture, nedostaci u upravljanju personalom i loi meuljudski odnosi, nedovoljno razgraniene nadlenosti i podela zadataka, potiskivanje svaa i konflikata...

17

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Mogue reenje: Poto se mobing aktivira konfliktom a po svojoj strukturi je eskalacija konflikta, treba reagovati na prve znake konflikta i raditi na njegovom prevazilaenju. Postoje razliiti naini za razreenje konflikta koji zavise i od vrste konflikata a najgora stvar je ostaviti konflikt nereenim. Ponekad je nemogue reagovati ba odmah jer konflikt moe postojati i u latentnom obliku (samo u glavi mobera) ali treba izgraivati osetljivost za promene ponaanja u organizaciji i tenzije koje ljudi koji se bave ovom oblau mogu itekako da prepoznaju. Bolje je vie vremena iskoristiti za razgovore, razmenu miljenja i pojanjenja nego imati dugotrajni sukob koji razara tkivo i ljudi i organizacije. I ostali elementi radnog ambijenta koji doprinose nastanku mobinga mogu biti zaustavljeni pre nego naine havariju. Na primer, ako su iformacije dostupne svima onda nema elemenata za glasine ili manipulaciju informacijama.

3. Mobing traje zato to je rtva u strahu, izmeu ostalog zbog toga jer mober ima grupu koja ga podrava. Mobing ili disbalans u ljudskim odnosima se razreava ako rtvi obezbedimo podrku. Mogue reenje: Biti podrka za rtvu ili nai podrku za rtvu. U organizaciji ili van nje. Podrati je makar neverbalno, osmeh ili pruena ruka, znae podrku. Prihvatanje, verbalna podrka, ohrabrenje, bodrenje, upuivanje na reenja mobing situacije, su prave stvari koje utiu na vraanje samopouzdanja rtve i onemoguavaju mobera.

I ovo je podrka

18

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

OBAVEZNO PROITAJTE I PRIMENITE!!!

PRAVILA PONAANJA SA RTVAMA MOBINGA

Ne morate da razumete, mobing je teko razumeti ali PRIHVATITE onoga ko misli da je rtva mobinga. Priite sa POVERENJEM a ne sa sumnjom ili sumnju zadrite za sebe. SASLUAJTE onoga ko misli da je rtva mobinga. Pokaite SAOSEANJE za patnju rtve, PODELITE njenu muku i bol ali direktne intervencije u pretpostavljenom sluaju mobinga prepustite onima koji se bave mobingom jer je rtva vrlo RANJIVA i lako je povrediti je ponovo iako je pomaga dobronameran. Kada sluate SLUANJA: neiju priu primenite metod AKTIVNOG

1. Sluati sa panjom i koncentracijom ono to vam osoba govori. 2. Nemojte procenjivati u sebi reeno i nemojte da vodite razgovor sa samom sobom jer to se vidi na vaem licu. 3. Pokaite da sluate, tako to ete u pogodnom momentu pitati neto da vam pojasni. 4. Preformuliite glasno ono to je osoba rekla, na svoj nain, time pokazujete da paljivo sluate a i proveravate sebe da li ste dobro shvatili. 5. Pokuajte da sluate i izmeu redova jer u potrebi da se sve kae neto od toga moe i da promakne. 6. Zabeleite najvanije elemente, ali uz saglasnost beleite ono to je rekla. uvanje tajne: Poto je mobing vrlo osetljiva materija ono to vam rtva mobinga saopti ima karakter tajne i o tome moete govoriti drugima jedino uz saglasnost rtve. Pre otpoinjanja razgovora, potencijalnu rtvu mobinga upoznajte sa injenicom da u UGS Nezavisnost postoje ljudi koji se bave mobingom i pitajte je za saglasnost da ono to je ispriala vama, vi prenesete tim ljudima ili da rtvu direktno poveete sa njima. rtvu mobinga uputite onima koji se profesionalno bave mobingom, koji su priznati u svojoj profesiji kao strunjaci i koji imaju veliko iskustvo u tom radu, koji znaju da dijagnostikuje mobing a ako procenite da su rtvi pre svega, ugroena radna prava u tom smislu da im je hitno potreban pravi savet ili angaovanje advokata rtvu uputite u Pravnu slubu UGS Nezavisnost.
19

rtve da

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Ne tretirajte rtve mobinga kao bolesnike jer samo neki od njih imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Veina rtava mobinga su ljudi iji je problem mobing sam po sebi. Veini rtava mobinga je potrebno samo prihvatanje (jer su dugo bile odbaene) i razumevanje njihove situacije. Ve ove dve aktivnosti imaju blagotvorni efekat.

rtva mobinga i mediji Iako moda rtva mobinga eli u javnost ili medije sa svojom priom, recite da su mediji ma sa dve otrice i da se pria moe okrenuti i protiv onog ko pria. Ako rtva insistira da se pojavi u javnosti preporuite da ne koristi svoje puno ime i prezime, zatim da glas i pojava na televiziji budu modulirani da rtvu ne bi prepoznali a takoe je uputite da ne pominje imena mobera, naziv firme i sline podatke jer ako sluaj nije dokazan moe imati posledice u smislu optube za klevetu druge strane, to joj dodatno oteava poloaj. Preporuujemo!!! Ako uoite da je mobing izraen ili uestao u nekoj sredini, obavestite nas da bismo zaposlenima odrali predavanje o mobingu i nainima kako da se iz njega izae.

U oekivanju smo:
Zakona protiv mobinga koji treba da pomogne da se uspeno borimo sa ovom poasti. Do tada su nam na raspolaganju Krivini zakon RS, posebno lan 137, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o radu, posebno poglavlje o diskriminaciji. U lanu 21. ovog poglavlja stoji: 1. Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. 2. Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neeljeno ponaanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.

3. Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako

verbalno, neverbalno ili fiziko ponaanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog ivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.
20

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

Ne zaboravite: Mobing je samo novo ime za staru pojavu a tranzicija je pomogla da se u Srbiji razbukti poput poara.

Zapaanja, pitanja, sugestije: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________

21

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

UPITNIK
Jeste li tokom Vaeg dosadanjeg radnog iskustva doiveli: 1. Da se ire neproverene glasine, klevete, prepriavaju seksualne intrige ili se na slian nain pokuava osramotiti neko iz radne okoline? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 2. Da ste optueni za propuste koji se objektivno nisu dogodili? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 3. Da se neko ismejava zbog govora, dranja, hoda, odevanja i slino? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 4. Da ste ismejavani zbog pola, nacionalnosti, porekla, privatnog ivota i slino? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 5. Da ste bili deurni krivac, rtveni jarac i slino? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 6. Da ste stalno izloeni kritici efova? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 7. Da ste stalno izloeni kritici kolega? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 8. Da se rezultati vaeg rada obezvreuju ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
22

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

9. Da li ste doiveli pretnje ili fiziki napad na poslu? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 10. Ili seksualno ugroavanje? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 11. Kada biste imali priliku, da li bi promenili radno mesto? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 12. Oseate li zamor od svog posla? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 13. Imate li psihikih problema zbog posla koji radite? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 14. Imate li telesnih problema zbog posla koji radite? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 15. Jeste li protekle godine bili na bolovanju zbog problema izazvanih poslom? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 16. Moete li bez problema da odete na bolovanje? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________

23

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

24

Prirunik Mobing i kako ga spreiti

LITERATURA Za tekst je koriena sva dostupna literatura o mobingu na srpskom, engleskom i hrvatskom jeziku kao i: 1. Ordinance of the Swedish National Board of Occupational Safety and Health containing Provisions on measures against Victimization at Work, Ordinance AFS 1993:17. http:// www.bullyonline.org/action/victwork.htm. 2. Meunarodna organizacija rada (ILO) (1998) When working becomes hazardous, S. 2,http://www.ilo.org/public/english/ bureau/inf/magazine/26/violence.htm 3. Pravention von Gewalt und Belastigung am Arbeitsplatz, Europaische Stiftung zur Verbesserung der Lebens-und Arbeitsbedingungen, Informationsblatt, EF/03/30/DE. 4. Arbeitsdokument der Generaldirektion Wissenschaft des Europaischen Parlamentes (2001) Luxemburg: Reihe Soziale Angelegenheiten SOCI 108 DE, pp. 15-27. 5. Meschkutat, B., Stackelbeck, M., Langenhoff, G. Der MobbingReport (Kurzfassung), Dortmund: sfs- Sozialforschungsstelle, str. 3. 6. Zakon socijalne modernizacije br. 2002-73, 2002, 7. Kosteli-Marti A. (2005) Mobing: psihiko maltretiranje na radnome mjestu, Zagreb: kolska knjiga, str. II. 7 8. asopis tern, mobbing-2.html. http//www.stern.de/magazin/titel/2000/ 04/

9. Prezentacije Vere Kondi o mobingu

25