http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=lMfIsF80W1E 1.

Alkohol je est sastojak kozmetikih preparata Poznatije vrste koje se koriste u kozmetici su isopropil, SD alkohol (specijalno destilovani, koji nije za pide) i etanol. Alkohol istanjuje povrinski sloj koe koji spreava njeno isuivanje: koa ostaje nezatidena i esto postaje veoma masna. Takoe, alkohol uzrokuje prerano starenje i izboranost koe. Preparati protiv akni se esto preporuuju, ali posle akutnog poboljanja, koa ubrzo postaje jako masna. 2. Supstance koje zatvaraju pore Iako supstanci koje zatvaraju pore nema mnogo, najbolje je da ih izbegavate, jer ako se pore zatvore, pojavide se miteseri ili de dodi do upale koe. Supstance koje u velikoj meri utiu na zatvaranje pora su (sirdetni) lanolin, butil stearat, kakao puter, ulje iz semenki, isoparafin C9-11, laneno ulje, miristil miristat, miret-3 miristat, oktil palmitat i oktil stearat. Posebno treba izbegavati izopropil miristat, sastojak koji prodire u koren dlake i deformie ga. Osnovni sastojak WD-40 deluje na isti nain. Blae verzije supstanci koje blokiraju pore su izostearil alkohol, lauret-4, laurilnska kiselina, crvene boje koje se koriste u kozmetici, ulje kikirikija i oktildodecanol. 3. Boje koje se koriste u kozmetici Vetake boje nemaju korisno dejstvo i dodaju se kozmetikim preparatima iskljuivo iz estetskih razloga. Neke od njih su bezbedne i mogu da se koriste, ali vedina njih iritira kou, posebno delove oko oiju. Ne preporuuju se proizvodi u crvenim, roze i narandastim tonovima (rumenila i ruevi za usne), jer mogu da izazovu upale ili zatvore pore bududi da stvaraju zakrenja ispod koe. Miteseri oko usana siguran su znak da va ru ili olovka za usne sadre kozmetike boje. Fleke ili osip na koi glave takoe su znak da ampon ili balsam sadre kozmetike boje. Neutralne varijante su karamel, kana, guanin i oksidi gvoa. 4. Mirisne supstance Mirisne supstance daju kozmetikim preparatima prijatan miris. Postoji veliki broj mirisa koji izazivaju dermatitis, a mogu da budu i toksini. Mirisi su fotoosetljivi, to znai da reaguju na suneve zrake i mogu da uzrokuju pigmentaciju koe. Kada birate mirise, treba da znate da naznaka bez mirisa (unscented) ne znai da proizvod ne sadri mirisnu komponentu, koja moe da izazove iritaciju koe. Samo proizvodi sa naznakom potpuno bez mirisa (fragnance-free) ne sadre mirisne komponente. 5. Lanolin Iako je kvalitet lanolina poboljan tokom godina, ova supstanca ipak ostaje snaan iritant o emu govori i injenica da je lanolin ekstrakt iz ovije vune, tako da moe da sadri i pojedine pesticide. Odreen broj ljudi je alergian na lanolin, koji moe da utie i na stvaranje akni i bubuljica. Stimulie kou, koja ubrzno proizvodi masti i delije, a to izaziva blokadu pora dlake, pojavu mitesera i fleka. Posebno treba izbegavati acetilovane lanoline. 6. Mineralna ulja Neki naunici smatraju da su mineralna ulja dobar sastojak kozmetikih preparata, dok drugi tvrde da nisu. U sutini, ona su ekstrakt petroleja (nafte) i ima ih u razliitim kozmetikim preparatima, kao to su

tonici, hidratantni preparati i dekorativna minka. Naunici koji smatraju da ih ne treba upotrebljavati, tvrde da ih koa ne upija, odnosno da ostaju na njenoj povrini i prave barijeru koja spreava da koa die. Koa mora da se oslobodi neistoda, da bi bila zdrava: ako postoji barijera, stvaraju se miteseri. Samo alkoholi mogu da uklone mineralno ulje sa povrine koe, a kao to smo ved naveli ni oni nisu preporuljivi. Pored toga, mineralna ulja spreavaju aktivne supstance (npr. vitamine) da prodru u kou. Zanimljivo je da popularno ulje za bebe sadri mineralna ulja. Najbolji nain da izaberete kozmetiki preparat je da posmatrate reakciju koe, posle upotrebe preparata koji sadre mineralno ulje. 7. Naftni derivati Mnogi su naftni derivati kancerogeni, a tu spadaju petrolatum i njegovi derivati (vazelin, petrolej, parafin), mineralno ulje. esto dolaze u kozmetici (kreme, voskovi za depilaciju, dekorativnoj kozmetici, zatitnim kremama i kremama za njegu beba), ine kreme mazivim, omekavaju kou i ine je mekom i barunastom. tite kou i nisu skupi. Mogu uzrokovati alergijske reakcije. Kao prirodnu alternativu koja se koristi u prirodnoj kozmetici navodimo biljna bazna ulja i biljne voskove iz organskog ili biodinamikog uzgoja koji su bogati vitaminima i mineralima. Po svojoj strukturi vrlo su slini sebumu koe, pa ih ona odlino prihvada i apsorbira, te sjajno njeguju kou. Primjer: Neki sastojci iz klasinih parfema, posebice mirisi, dobijaju se od stvari na bazi petroleja i najjai su kontaktni alergeni. Toksino djeluju na kou, disajni, ivani i reproduktivni sistem. Istraivanja su pokazala da i najfiniji parfemi poznatih dizajnera sadre tetne sastojke koji imaju kancerogeno djelovanje. Alternativa tetnim sastojcima su prirodna organska sertifikovana eterina ulja. 8. Propylene glycol, etoksilirane komponenta Ovo je jedan od najede upotrebljavanih sastojaka u konvencionalnoj kozmetici, jer vee velike koliine vode za sebe i ima veliku mod prodiranja u kou, bolju nego glicerin, a nije tako skup. Slui i kao otapalo i vlai kou. Upotrebljava se u dekorativnoj kozmetici, dezodoransima u spreju, antiperspiransima, proizvodima za kosu, losionima za bebe, vodicama za usta i proizvodima za samotamnjenje. Njegova upotreba je sada smanjena (smatra se da ima neurotoksino djelovanje) a umjesto njega se koriste sigurniji butylene i polyethylene glycol. Prirodna alternativa je glicerin biljnog porijekla koji kou titi od gubitka vlanosti. 9. Formaldehid Opdepoznat kao jedna od najopasnijih kemikalija. Kancerogena je, a nalazi se u lakovima za nokte te u raznim sintetikim proizvodima za njegu kose, koe i tijela kao antimikrobna stvar i konzervans, ali se na deklaracijama nikada ne navodi kao formaldehid. Pojavljuje se pod pseudonima (vedina ih u sebi sadri form, npr. formalin, lysoform i formalith). Formaldehid nije uvijek naveden jer ga druge kemikalije, kao to je imidazolidinil urea, uobiajeni konzervans u amponima, na odreenim temperaturama mogu oslobaati kao nusproizvod. Prirodna alternativa i ujedno i prirodni konzervans su sertifikovana organska eterina ulja. 10. Parabeni Velika grupa kemijskih konzervansa. Smatraju se sigurnim, no neka istraivanja ih povezuju s

karcinomom dojke. Dokazano je da butylparaben ima estrogeno djelovanje. Na deklaracijama se pojavljuju u terminima methylparaben, propylparaben, dakle uvijek je dio rijei paraben. Koriste se u amponima, regeneratorima, losionima i dezodoransima. Stoga potraite proizvode u kojima nema ovog tetnog sastojka. 11. Phenoxyethanol Aromatini eter alkohol koji se upotrebljava zbog mirisa i zbog svojih konzervirajudih svojstava. Smatra se sigurnim za upotrebu u kozmetikoj industriji. Prema nekim istraivanjima smanjuje plodnost i toksian je za reproduktivni sistem, povedava rizik od preranog poroda. Djeluje iritirajude na oi, pluda i kou. Slabi imunoloki sistem. 12. Octyl methoxycinnamate Kemijski zatitni faktor. Smatra se sigurnim sastojkom, no neka su istraivanja ustanovila njegovu povezanost s rakom koe, kao i njegovo snano iritirajude svojstvo za oi i kou. Koristi se u make up-u, losionima za samotamnjenje i salonima za sunanje, no i u mnogim kremama. Dokazano je i da se nakuplja u majinom mlijeku i djeluje poput estrogena. Prirodna alternativa ovom sastojku su mineralni pigmenti poput titan dioksida koji odbija suneve zrake od povrine koe i ne upija se u nju. 13. Natrij lauryl sulfate Iritira kou i oi, moe uzrokovati pojavu suhe koe i ekcema. Svojim tetnim svojstvima moe izazvati promjene na DNK. Dolazi esto u amponima, pjenuavim kupkama, losionima, kremama i pastama za zube. Prirodna su mu alternativa ederni tenzidi kao to su coco-glukozid i natrij coco-glukozid tartarat. izvor*uzkafu.rs