DISKUS HERNIJA 1) LE^EWE ISHRANOM, 2) LE^EWE BIQEM.

NE[TO SA MEDICINSKOG ASPEKTA O DISKUS HERNIJI UZROK NASTANKA:

PRERANO STEREWE I DEGENERATIVNE PROMENE INTERVERTEBRALNOG (ME\UPR[QENSKOG) DISKUSA SU SVAKAKO OSNOVNI RAZLOG OVE BOLESTI. NAJE[]E PRI PODIZAWU TERETA IZ NEZGODNOG POLO@AJA TELA (POGRE[AN POKRET) DOLAZI DO PUAWA FIBROZNOG PRSTENA DISKUSA I PROLAPSA WEGOVOG SREDI[WEG DELA-NUKLEUS PULPOZUSA KOJI VR[I KOMPRESIJU NA ODGOVARAJU]I KI^MENI KOREN (MESTO ODAKLE POLAZE NERVI). PREDILEKCIONO MESTO JE IZME\U PETOG LUMBALNOG I PRVOG SAKRALNOG PR[QENA SA PRITISKOM NA PRVI SAKRALNI KOREN. RE\I JE PROLAPS IZME\U ^ETVRTOG I PETOG LUMBALNOG PR[QENA SA KOMPRESIJOM PETOG LUMBALNOG KORENA, A JO[ RE\E IZME\U TRE]EG I ^ETVRTOG ILI DRUGOG I TRE]EG LUMBALNOG PR[QENA. KLINI^KA SLIKA: U ANAMNEZI IMA VI[E NASTUPA BOLOVA U LUMBALNOM DELU KI^ME (LUMBAGO), OBI^NO POSLE NAPREZAWA. AKTUELNI BOL JE LOKALIZOVAN U ISTOM PREDELU I [IRI SE KA ZGLOBU KUKA, NIZ POTKOLENICU I LIST NOGE SVE DO PRSTIJU. PARESTEZIJE (IZMEWENI OSE]AJ, OSE]AJ MRAVIWAWA), NEKAD I HIPESTEZIJA (SMAWEN OSE]AJ ZA DODIR) U PALCU NOGE GOVORE DA JE U PITAWU LEZIJA KORENA L5, ODNOSNO O[TE]EWE DISKUSA IZME\U ^ETVRTOG I PETOG LUMBALNOG PR[QENA. KAD SE OVE SMETWE JAVE NA SPOQNOJ STRANI STOPALA I MALOM PRSTU, RE^ JE O O[TE]EWU KORENA S1. AHILOV REFLEKS JE SNI@EN ILI

UGA[EN I TO JE NAJPOUZDANIJI ZNAK. BOLOVI SE POJA^AVAJU POKRETIMA I NAPREZAWEM (KA[AQ, KIJAWE, SMEH). ISTEZAWE I[IJADINOG @IVCA (PODIZAWEM ISPRU@ENE NOGE) DOVODI DO POJA^AVAWA BOLA (LAZAREVI]EV ZNAK). MOGU SE NA]I I RAZNOVRSNI MOTORNI ZNACI-NAJ^E[]I NALAZ J REFLEKSNI SPAZAM PARAVERTEBRALNE MUSKULATURE KOJA PREDSTAVQA ODBRAMBENU REAKCIJU OD BOLNIH POKRETA. POKRETQIVOST OVOG DELA KI^ME JE OGRANI^ENA, NAROITO UNAZAD. MO@E SE JAVITI I HIPOTONIJA MI[I]A, NPR. GLUTEALNIH A NEKAD I MI[I]A CELE NOGE. NEMOGU]NOST STAJAWA NA PRSTIMA I PETI POSLEDICA JE SLABOSTI FLEKSORA I EKSTENZORA PALCA I FLEKSORA STOPALA. PROLAPS IZME\U DRUGOG I TRE]EG I TRE]EG I ^ETVRTOG LUMBALNOG PR[QENA AJE SIMPTOMATOLOGIJU OD STRANE NERVUSA FEMORALISA-SNI@EWE ODNOSNO GA[EWE PATERALNOG REFLEKSA, SMAWEWE SNAGE, HIPOTONIJA I HIPOTROFIJA MI[I]A KVADRICEPSA. DIJAGNOZA: OSIM KLINI^KE SLIKE ZA DIJAGNOSTIKU SU ZNA^AJNI EMG, KOJA MO@E DA IDENTIFIKUJE LEDIRANE KORENOVE I DA ODREDI STEPEN WIHOVOG O[TE]EWA; NEGATIVNI SNIMAK LUMBOSAKRALNE KI^ME OBI^NO POKAZUJU SU@EWE INTERVERTEBRALNOG PROSTORA, ALI I DRUGE DEGENARITIVNE PROMENE NA KI^MENOM STUBU. SUVERENA METODA KOJA POKAZUJE NIVO I VELI^INU PROLAPSA JE NMR (NUKLEARNA MAGNETNA REZONANCA). ODLI^AN PRIKAZ PROLAPSA U OVOJ REGIJI OBEZBE\UJE I LUMBALNA RADIKULOGRAFIJA. LE^EWE: AKUTNA BOLNA FAZA ZAHTEVA HITNU TERAPIJU ZBOG TE@INE BOLOVA, KOJI SU U VELIKOM BROJU SLU^AJEVA NEPODNO[QIVI. NAJEFEKASNIJA MERA JE INFILTRACIJA PARAVERTEBRALNE MUSKULATURE U BLIZINI BOLNIH TA^AKA ANALGETICIMA I KORTIKOSTEROIDIMA. POSLE INFILTRACIJE TREBA GREJATI LUMBALNI PREDEO TOPLIM TERMOFOROM. KORISNA JE PRIMENA I MIORELASANTNIH SREDSTAVA SA SEDATIVNIM DEJSTVOM. ^ESTO SE DAJU I INEKCIJE VITAMINA B1, B6 I B12, U AKUTNOJ FAZI NAJKORISNIJE JE POSTAVQAWE U POLO@AJ NA

LE\IMA SA NATKOLENICOM U VERTIKALNOM I POKOLENICOM U HORIZONTALNOM POLO@AJU-VILIAMSOV POLO@AJ. PO SMIRIVAWU BOLOVA PRIMEWUJE SE FIZIKALNA TERAPIJA SA CIQEM JA^AWA PARAVERTEBRALNE MUSKULATURE. BOLESNIKA TREBA SAVETOVATI DA SPAVA NA RAVNOJ POSTEQI, DA IZBEGAVA PODIZAWE TERETA PRI ISPRAVQAWU, DA NE PRAVI NAGLE POKRETE I DA SAM SPROVODI ODGOVARAJU]E VE@BE. AKO POSTOJI POREME]AJ FUNKCIJE SFINKTERA I POTENCIJE, ZNA^AJNE SLABOSTI MI[I]A I ATROFIJE, ZNACI KOMPRESIJE KI^MENE MO@DINE I DUGOTRAJNI BOLOVI POTREBNA JE HIRUR[KA INTERVENCIJA.

1)LE^EWE ISHRANOM
1.1 SVAKODNEVNO, UZIMATI JEDNU PERLU RIBQEG UQA, ZBOG SMIREWA UPALNIH PROCESA. 1.2 SVAKODNEVNO, UZIMATI 1.75-2.25 l OBI^NE VODE. 1.3 IMUNOSTIMULANSI BETA-KAROTIN: [ARGAREPA, KEQ, SPANA], BUNDEVA. VITAMIN C: PAPRIKA, POMORANXA, BROKULA. VITAMIN E: JEZGRASTO VO]E, UQA. CINK: PLODOVI MORA, ZRNA. 1.4 IMUNOSTIMULANSNA HRANA BELI I CRNI LUK, RIBQE UQE, JOGURT, PE^URKA BUKOVA^A, VLAKNA. 1.5 ANTIZAPAQENSKA SREDSTVA - ARHIDONSKA KISELINA (LEUKOTRIJENI), PODSTI^U ZAPAQEWA (BIQNA UQA), - PROSTAGLADNINI, ZAUSTAVQA ZAPAQEWA (RIBQE UQE, \UMBIR).

1.6 ANTIINFLAMATORNE NAMIRNICE JABUKA, CRNA RIBIZLA, RIBQE UQE, BELI LUK, \UMBIR, CRNI LUK, ANANAS, @ALFIJA. 1.7 ANTIINFLAMATORNE SUPSTANCE - KAPSACIN (QUTI ^ILI BIBER), - OMEGA-3 (RIBQE UQE, RIBA), - KVARCETIN (CRNI LUK).

1.8

ANALGETICI

- KOFEIN, JE I BLAG ANALGETIK, - KAPSACIN, QUTA SUPSTANCA U ^ILI BIBERU, - ADENOZIN, SUPSTANCA KOJU LU^I ORGANIZAM, A KOJA PRENOSI BOL OD NERVNOG RECEPTORA DO MOZGA. 1.9 NAMIRNICE SA ANALGETSKIM DEJSTVOM

KAFA (KOFEIN), ^ILI BIBER (KAPSACIN), SENF, BELI LUK, \UMBIR, SLATKI KOREN, , CRNI LUK, NANA, [E]ER. 1.10 SALICILATI (PRIRODNI ASPIRINI) - VO]E, UGLAVNOM IMA DEJSTVO KAO ASPIRIN, - NISKE DOZE ASPIRINA DNEVNO SPRE^AVAJU; SR^ANE NAPADE, [LOG, KANCER DEBELOG CREVA, - SALICILATI IMAJU ANTIKOAGULATIVNO, ANTINFLAMATORNO I ANALGETSKO DEJSTVO, - SALICILATI DELUJU I NA PROSTAGLADNINE USPORAVAJU]I RAST TUMORA. 1.11 NAMIRNICE BOGATE PRIRODNIM ASPIRINIMA

BOROVNICE, TRE[WE, SUVE RIBIZLE, KARI, SUVE URME, KISELI KRASTAVCI, SLATKI KOREN, PAPRIKE, [QIVE, MALINE. 1.12 NAMIRNICE SA UMERENIM SALICILATIMA BADEMI, JABUKA, POMORANXE, PAPRIKE, [QIVE, URME, ANANAS, ^AJ. 1.13 SEDATIVI, TRAKVILANSI I VALIJUM - TRAGOVI PRIRODNIH BENZODIJAZEPINA; KROMPIR, SO^IVO, SOJA, PIRINAX, KUKURUZ, GQIVE, TRE[WE, - UGQIKO HIDRATI (MED, [E]ER) DELUJU NA SEROTININ, KOJI SMIRUJE MOZAK, - [E]ER DIREKTNO DELUJE NA NEURONE U HIPOTALAMUSU, - NEKI PEPTIDI IZ CREVA MOGU POSLATI SMIRUJU]E PORUKE DIREKTNO U MOZAK.

1.14 NAMIRNICE SA UMIRUJU]IM DEJSTVOM ANIS, CELER, KARANFIL^I], KIM, MORA^, BELI LUK, \UMBIR, MED, MAJORAN, CRNI LUK, KORA POMORANXE, PER[UN, @ALFIJA, BOSIQAK, ^AJ, SKROBNA HRANA.

2) LE^EWE BIQEM
ZA LE^EWE SE UGLAVNOM KORISRTI BIQE IZ RODA DVOSUPNICA, PORODICE USNATICA, LEPTIRWA^A, O[TROLSTI...

MOJ ^AJ ZA DISKUS HERNIJU

UGLAVNOM SE KORISTI BIQE PROTIV UPALNIH PROCESA, BIQE KOJE ^ISTI KRV, BIQE SA VELIKIM U^E[]EM Ca+2 JONI, BIQE PROTIV SPAZMI I GR^EVA... LIST NANE, MENTA PIPERITA, LIST PETROVCA, AGRIMONIJA EUPATORIJA, KOREN GAVEZA, SIMFITI RADIKS, PLOD KLEKE, JUNIPERIS KOMUNIS, HERBA KANTARIONA, HIPERICI HERBA, LIST RUSE, ^ELIDONI HERBA, LIST RUZMARINA, ROSEMARINI FOLIUM, LIST @ALFIJE, SALVIA OFICINALIS, HERBA KI^ICE, ERITREA CENTAURIUM, LIST BREZE, BETULA ALBA, LIST I CVET H. TRAVE, AHILEA MILEFOLI, IGLICE BORA, PINUS SILVESTRIS, CVET ZOVE, SAMBUKUS NIGRA, HERBA TROSKOTA, POLIGONUM AVIKULARE, KOREN Z. TRNA, ONONIS SPINOZA.

PRIPREMA:

6 KAF. KA[IKICA ME[AVINE LEK. BIQA, PRELITI SA 1,2 l PROKQU^ALE VRU]E VODE, NAKON 2 ~ OCEDITI BIQE I PITI PRE I POSLE D, R, V. MO@E SE PONEKA ^A[A I/ILI SVAKA ZASLADITI MEDOM. - LEK. BIQE PRE UPOTREBE DOBRO IZME[ATI, - LEK. BIQE ^UVATI U PAPIR., ILI PLATN., KESI, - ROK UPOTREBE LEK. BIQA JE 18 mj., - @ENE, PIJU ^AJ 28 DANA U TOKU OVULACIJE, 5 DANA GA NE PIJU U TOKU MENSTRUACIJE,

@ENE, SA PMS, MOGU SVAKODNEVNO PITI ^AJ, ME\UTIM, DOBRO JE DA GA PIJU 6+1, ILI 7+1 DAN.

TINKTURE
PROPOLIS, ZA IMUNOSTIMULACIJU, GINKO-BILOBA, KAO ANTIOKSIDANS, GRIP-BLOKER, KAO ANTISEPTIK (USNATICE), KANTARION, ZA DISKUS HERNIJU (MASA@A),

- P. NANA, ZA DISKUS HERNIJU (MASA@A).

UQNE TINKTURE
- KANTARION UQE, ZA MASA@U LUMBALNIH PR[QENOVA,

KREME
- NIRVANA, ZA MASA@U LUMBALNIH PR[QENOVA,

KUPKE
- SEDE]E, DO 20, SEDETI U KADI NA DASCI, - BIQE: OVSENA SLAMA, MO@E 2 KUPKE, 1 kg OVSENE SLAME NA 20 l VODE, KUVATI BLAGO 2 ~.

Z A K Q U ^ A K
- PROMENITI STIL I NA^IN @IVOTA (AKTIVNOST, ISHRANA), - MIROVATI DOK TRAJE BOLEST, - NE DOZVOLITI ZATVOR, - SPAVATI NA RAVNOJ TVRDOJ POSTEQI, - DU@E VREME UPOTREBQAVATI BIQNE KURE.

BATA-VELA