Toni Buzan - Mape Uma

Toffi Buua Bari Buzan
F m c s A
Biblioteka UM
Mapu uma na koricama uradila je sedanmaestogodinja Jelena Marii
TONTBUZAN RARTBUZAN
MAPE UMA
Briljan tn o razm iljanje
Beograd, 1999.
Naslov originala
Tony Buzan, Barry Buzan THE MIND MAP BOOK

Copyright Tony Bnzcm & Barry Bttzctn 1993 Published by BBC Books
Autorskaprava za Jugoslaviju Branislav Marii lzdava FINESA, Rada Konara la, Beograd tel./fax 011/437-127; 011M28-536 Ztf izdavaa Branislav Marii Urednik aslav Mani Prevodilac Mr Jasmina Krpo-etkovi Recenzija Prof. dr Miodrag Pani Lektura Nevcna Mani Korektura Zorica Marii Priprema za tampu Studio SKRIPTA tampa Kua tampe tira: 500 primeraka ISBN 86-82683-03-2
Sadraj
Re u n a p red . ..................................................................................... VII
P red g o vo r ............................................................................................... X I Uvod, Ova knjiga i kako je upotrebiti.............................................. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV XVI XVII Zadivljujui m ozak........................................................... 11 Veliki u m o v i...................................................................... 24 Mozgovi u d ilem i............................................................. 28 Briljantno razm iljanje..................................................... 45 Put koji predstoji............................................................... 48 Brejnstorming rei............................................................. Brejnstorming slika........................................................... Od brejnstorminga do mapiranja uma............................. Mapiranje u m a .................................................................. 52 58 64 67 84 1
Prvi segment: P riro d n a a r h itc k to n ik a ......................................... 9
Drugi segment: T e m e lji................................................................. 51
Trei segment: S t r u k t u r a ..............................................................
Vodea naela.................................................................... 85 Razvijanje linog stila..................................................... 108 121 122 129 134 140 145 161 Donoenje odluka........................................................... Organizovanje sopstvenih id e ja .................................... Organizovanje tuih ideja............................................... Pamenje.......................................................................... Kreativno razm iljanje................................................... Grupna mapa um a...........................................................
etvrti segment: S in te z a ..............................................................
P eti segment: U p o tr e b a ..............................................................
169
Odeljak A - Lina upotreba XVIII Sam oanaliza................................................................. 170 XIX Reavanje problem a.................................................... 176 XX Rokovnik mapa um a.................................................... 183 Odeljak B - Porodina upotreba XXI Uenje i prianje pria u kruguporodice................... 188 Odeljak C - Obrazovna upotreba XXII Razmiljanje................................................................. XXIII Poduavanje................................................................. XXIV Stvaranje rekapitulacione mapeu m a .......................... Odeljak D - Poslovna i profesionalna upotreba XXV Sastanci.......................................................................... XXVI Prezentacije................................................................... XXVII M enadment................................................................. XXVIII Kompjutersko mapiranje uma..................................... Odeljak E - Budunost XXIX 206 213 222 230 243 250 268
U susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom sv etu ..................................................... 273 293
D o d a t a k ..........................................................................................
Beleke velikih umova - te s t..................................................... 293 Odgovori na test Slike prirodne arhitektonike ...................... 303 Odgovori na test Beleke velikih umova .............................. 305 Bibliografija................................................................................. 307 O autorim a................................................................................... 314
RE UNAPRED
Svet se, hteli mi to ili ne, kree od linearnosti ka ikoninosti. Budunost je u nelinearnoj komunikaciji. U konnmikaciji koja se grana kao to to ine nae misli pre no to ih zarobimo rejit ilifiksacijom na hartiju, gde moraju suzbiti svoju prirodu i sabiti se u redjednog linearnog sistema. Milorad Pavi Sudei po ovim reima Milorada Pavia, budunost je poela! Pred itaocima je knjiga koja na upravo na ovaj nain otvara vrata novog veka, ukazujui na mogunost razvijanjajedne pragmatine vetine, uz pomo koje se jednostavno i sa uivanjem moe ostvariti efikasna i razgranata komunikacija sa okolinom, jednako kao i sa nepreglednim svetom sopstvenih misli i oseanja. Iako glavni koncept u ovom iskoraenju u budunost - briljantno razmiljanje , i njegovo ostvarenje kroz asocijativne dijagrame, koje autori ove knjige nazivaju mapama uma, na prvi pogled izgleda kao sasvim novi sistem, re je zapravo o jednoj nama sasvim bliskoj, ali sistematski zaboravljanoj vetini koja kroz mehanizam spontanog asociranja funkcionie u dejim glavama irom planete. Ono to je zaista novo u mapiranju uma, je jasan metod kojim se ovaj mehanizam dejeg sanjarenja, briljivo skrivan u mentalnom ivotu odraslih, oslobaa i usmerava ka praktinim potrebama. Citalac ima priliku da primenom metoda i tehnika opisanih u ovoj knjizi postigne zavidne rezultate u poslu, kreativnom razmiljanju, pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju i pravljenju beleaka, planiranju, donoenju odluka, reavanju problema, i naroito - u pamenju i uenju na svim nivoima. Urednik
VII
Posveujemo ovu knjigu irenju slobode Ijudske inteligencije
Zahvalnica
eleli bismo da izrazimo svoje veliko potovanje i ogromnu zahvalnost sledeim osobama: naim roditeljima, Gordonu i Din Buzan (Gordon, Jean Buzan), koji su nas otisnuli na ovo neverovatno putovanje, a naroito mami za dubinu brige i za dane rada kojima je doprincla pripremi ovog rukopisa; Vandi Nort (Vanda North), naem spoljnom uredniku, koja je uloila toliko truda pomaui nam u sastavljanju ove knjige kao to bi neki pisac uloio u pisanje sopstvenog dela; Loreni Gil (Lorraine Gill), umetnici, za njeno duboko pronicanje u znaaj prirodc posmatranja, slika i odnosa umetnosti i mozga, pamenja i kreativnosti; Debori Buzan (Deborah Buzan) za neprckidno ohrabrivanje i podrku tokom mnogih godina trajanja ovog projekta; Majklu D. Gelbu (Michael J. Gelb) za njegovu upornu i pasioniranu podrku nama, ovoj knjizi i svetu mapiranja uma\ naim prijateljima koji su proveli toliko vremena itajui razliite verzije i pomaui nam - Polu i Lin Kolins (Paul, Lynn Collins), koji su nam pored mnogih drugih stvari pomogli da uvidimo i to da je kvantni skok zaista jedan mali skok!; Dudi Koldvel (Judy Caldvvell), koja je davala kritike u pravom smislu te rei, raspaljujui u namaentuzijazam; Donu Hamblu (John Humble), ija je podrka konceptu mapiranja uma tokom niza godina davala trajnu emocionalnu snagu; onu Adamu (Sean Adam), za njegovu ogromnu linu podrku, njcgovo 10-godinje anagaovanje naprojektu i njegov dosledan prijateljski pritisak na Tonija da izda ve jednom tu knjigu; Dordu Hjuzu (George Ilughes), koji je prvi uspeno primenio tehniku mapa uma uenja u kruguporodice ; Edvardu Hjuzu (Edvvard Ilughes), koji je primenio briljantno razmiljanje i mapiranje uma da bi ,,briljirao na Univerzitetu Kembrid; dr Endrjuu Strajneru (Andrew Strigncr), koji je pomogao da briljantni um nastavi da briljira; Piteru Raselu (Pctcr Russcll), ovcku knjigc mozga, za njegovu neprekidnu podrku; Deraldini vorc (Geraldine Schwartz), koja je pruila toliko pomoi u gajenju ovog koncepta; Filidi Vilson (Phyllida \Vilson) koja je uvek pronalazila put kroz najsloenije lavirinte rvui se sa prekucavanjem ove knjigc; Tonijcvom kancelarijskom osoblju - Keroli Kouker (Carol Coaker), Kejti Morel (Kate Morrell) i Lesliju
Zahvalnica
Bajesu (Lesley Bias) - koji su omoguili funkcionisanje svih sistema za sve vreme stvaranja ove knjige, kao i za njihove priloge u vidu mapa uma; itavoj svojoj BBC ekipi: Niku epmenu (Nick Chapman), direktoru proizvodnje, Krisu Veleru (Chris Weller), efu sektora za izdavanje knjiga, ili Ejblman (Sheila Ableman), efu redakcije, Debori Tejlor (Deborah Taylor), projektnom uredniku, Keli Dejvis (Kelly Davis), uredniku sektora rukopisa, Kejti Di (Kate Gee), kontroloru proizvodnje, Sari Kid (Sara Kidd), dizajneru, i Denifer Fraj (Jennifer Fry), prctraivau slika; Martinu i Alison Kuram (Martin, Alison Cursham), koji su obezbedili letnji predah koji je pomogao da se zapone posao; Kari, Piteru, Doris, Tanji i Dulijanu Ejr (Caro, Peter, Doris, Tanya, Julian Ayre) koji su nam pruili podrku, izdravanje i prelepu kuu Grinem Hol sa okolinom, gde je i napisan vei deo ove knjige; porodici Foli (Folley), za pruanje smetaja i radnog prostora izvanrednog kvaliteta; Piteru Baretu (Peter Barrett), koji je prvi razradio validan kompjuterski softver za mape uma; i svim maperima uma, briljantnim misliocima i lanovima kluba Brain Club.
Predgovor
Toni: Na svojoj dmgoj godini fakulteta, zakoraivi krupnim koracima odluno u biblioteku, upitao sam bibliotckarku gdc mogu pronai knjigu o svom mozgu i njegovoj upotrebi. Ona me je smcsta uputila u deo biblioteke posveen medicini! Kad samjoj objasnio da nisam imao nameru da svoj mozak podvrgnem opcraciji ve da ga upotrebim, utivo sam obaveten da nema takvih knjiga. Napustio sam biblioteku zaprepaen. Kao i drugi oko mene, prolazio sam tada kroz tipino studentsko hodoasniko napredovanje - sporo saznavanje da koliina akademskog rada sve vie raste i da mozak poinje da se ugiba pod teretom sveg tog neophodnog razmiljanja, kreativnosti, pamenja, reavanja problema, analize i pisanja. Takoe, kao i ostali, iskusio sam ne samo umanjcnje rezultata ve i ubrzano gomilanje negativnih rezultata. Sto sam vie hvatao beleke i uio, imao sarn, paradoksalno, manje uspeha! Logina progresija ovih okolnosti mc je dovela do katastrole. Ukoliko bih smanjio uenje ne bih mogao da upijem neohodne informacije, to bi progresivno uveavalo loe posledice; ukoliko bih poveao uenje, pravei vie beleaka, ulaui vie vremena, opet bih srljao u propast. Odgovor je, kako sam pretpostavljao, morao biti negde u nainu korienja sopstvene inteligencije i vetine razmiljanja - zbog toga je dolo do moje napred pomcnutc posetc biblioteci. Udaljavajui se od biblioteke toga dana, shvatio sam da je moj neuspeh u pronalaenju potrebne knjige za mene u stvari bio prerueni blagoslov. Jer ako takvih knjiga nije bilo, onda morabiti da sam dospeo na sasvim nctaknutu teritoriju od zapanjujueg znaaja. Poeo sam da prouavam sve oblasti znanja za koje sam mislio da e biti od pomoi u rasvetljavanju osnovnih pitanja: Kako da nauim kako da uim? Kakva je priroda mog razmiljanja?
XI
Koje su najbolje tehnike pamenja? Koje su najbolje tehnike kreativnog razmiljanja? Koje su najbolje aktuelne tehnike breg i efikasnijeg itanja? Koje su najbolje aktuelne tehnike razmiljanja uopte? Da li postoji mogunost razvijanja novih tehnika razmiljanja ili pak jedne sveobuhvatne tehnike? Posledica ovih pitanja je bilo to to sam poeo da prouavam psihologiju, neuro-psihologiju mozga, semantiku, neuro-lingvistiku, teoriju informacija, pamenje i mnemonike tehnikc, pcrcepciju, kreativno razmiljanje i opte nauke. Postepeno sam shvatio da ljudski mozak funkcionie efektivnije i efikasnije ukoliko se njegovim razliitim fizikim aspektima i intelektualnim vetinama omogui da rade u harmoniji jedni sa drugima, a ne da budu razdvojeni. Najmajunije stvari su davale najznaajnije i u najveoj meri zadovoljavajue rezultate. Na primer, jednostavno kombinujui dve kortikalne vctine rei i boja, transformisao sam svoje hvatanje beleaka. Jednostavno dodavanje dveju boja mojim bclekama je popravilo njihovo memorisanje za vie od 100 procenata, i to je m odajo vanije, omoguilo mi je da ponem da uivam u tome to radim. Malo po malo, sveobuhvatna arhitektura je poela da se pomalja, i dok se to deavalo, poeo sam da, iz hobija, pomaem acima koji su okarakterisani kao nesposobni za uenje, ,,beznadeni, disleksini, ,,zaostali ili ,,delinkventi. Svi ovi takozvani propali sluajevi su se ubrzo preobrazili u dobre uenike, a izvestan broj je stigao i do prvog mesta u svojim razredima. Jednoj devojici, Barbari, reeno je da ima najnii IQ koji je ikad zabeleen u njenoj koli. Tokom jednog meseca, uei kako da ui, poveala je svoj IQ na 160, i na kraju je zavrila kolu kao najbolji ak svog koleda. Pet, mladi Amerikanac izuzetnog talenta, pogreno okarakterisan kao nesposoban za uenje, izjavio je (nakon to je ,,razbio vei broj testova kreativnosti i pamenja),Ja nisam bio nesposoban za uenje; ja sam bio lien uenja! U ranim 70-tim godinama ovog veka stigla je vetaka inteligencija, tako da sam mogao da kupim megabajtni kompjuter i da uz njega dobijem prirunik za upotrebu od 1.000 strana. Pitam se - s obzirom da na naem toboe naprednom civilizacijskom stupnju, svi mi dolazimo na svet sa zauujue kompleksnim bio-kompjuterom, koji je kvadriliXII
Predgovor
on puta snaniji od bilo kog poznatog kompjutcra - gde su nai prirunici za upotrebu? Tada sam odluio da napiem seriju knjiga zasnovanih na svojim istraivanjima: Enciklopedija mozga i njegove upotrebe. Poeo sam 1971. godine, i dok sam pisao, slikanahorizontuje postajalasvejasnija - razvijao se koncept briljantnog razmiljanja i mapiranja uma. Na ranim stupnjevima razvoja mapiranja uma , predvideo sam njegovu upotrcbu prc svcga za potrcbc pamcnja. Meutim, posle vie meseci diskusije, moj brat Bari me je ubedio da kreativno razmiljanje predstavlja jednako vanu primenu ove tehnike. Bari jeradionateoriji mapiranjaumaizsasvim razliite perspektive, i njegov doprinos je u ogromnoj meri ubrzao moj razvitak mapiranja uma. Njegova lina pria je vrlo intrigantna, i najbolje je da je ispria on sam. Bari: Susreo sam se sa Tonijevom idejom mapiranja uma 1970. godine, ubrzo poto sam se i sam doselio u London. U to vreme, ideja je bila u fazi formiranja, i tek je poela da dobija svoj sopstveni identitet, razlikujui se od pukog hvatanja beleaka pomou kljunih rei. To je bio samo jedan deo Tonijevog ireg programa rada na metodama uenja i na razumevanju ljudskog mozga. Kao povremeni uesnik u Tonijevom radu, bio sam na rubovima ovog razvojnog procesa. Moje lino ozbiljno angaovanje na ovoj tehnici poinje onda kada sam poeo da je primenjujem u procesu pisanja doktorske teze. Ono to me je privuklo mapiranju uma nije bila njegova primena u hvatanju beleaka koja je oarala Tonija, ve u stvaranju beleaka. Bilo mi je potrebno ne samo da organizujem rastuu masu istraivakih podataka, ve i da razbistrim svoje misli o uvijenom politikom pitanju zato mirovni pokreti skoro nikada ne uspevaju da postignu zadate ciljeve. Moje iskustvo mi je pokazalo da su mape umabile vrlo mono sredstvo za razmiljanje, jer su mi omoguile da skiciram glavne ideje i da brzo i jasno sagledam u kakvoj su one meusobnoj vezi. Snabdele su me izvanredno korisnim prelaznim stadijumom izmeu procesa razmiljanja i zavrne realizacije teksta. Uskoro sam shvatio da je problem premoivanja jaza izmeu razmiljanja i pisanja predstavljao glavni odluujui faktor uspeha ili propasti za moje kolege studente post-diplomce. Mnogi nisu uspeli da premoste taj jaz. Postajali su sve vei poznavaoci svog predmeta
X III
Predgovor
istraivanja, a sve manje i manje sposobni da poveu sve detalje da bi mogli pisati o njemu. Mapiranje uma mi je pruilo izvanrednu odskonu dasku u napredovanju. Omoguilo mi je da poveem i preistim svoje ideje bez prolaska kroz proces ,,skiciranja i ,,re-skiciranja koji oduzimaju vrcme. Odvajajui razmiljanje od pisanja, mogao sam da razmiljam jasnije i sveobuhvatnije. Kadaje dolo vremc da zaponem pisanje, ve sam imao jasnu strukturu i vrst oscaj za pravi smer, to je pisanje uinilo jednostavnijim, brim i prijatnijim. Zavrio sam svoj doktorat za manje od tri propisanc godine, a imao sam vremena i da napicm poglavlje za jednu knjigu, pomognem osnivanje jednog novog tromesenog asopisa za meunarodne odnose, zatim postanem njegov urednik, kao i pomonik urednika studentskih novina, da ponem da se bavim motociklizmom, i da se oenim (sabuduom suprugom napravio sam mapu uma sastavljajui spisak naih branih zaveta). Zbog ovih iskustava, moj entuzijazam za kreativno razmiljanje u sklopu tehnike je rastao. Mapiranje uma je ostalo centralni element u mom celokupnom pristupu akademskom radu. Omoguilo mi je da odrim neobino visoku produkciju knjiga, lanaka i konferencijskih referata. Pomoglo mi je da ostanem generalista u oblasti u kojoj je opseg informacija nalerao Ijude da postanu specijalisti. Takoe, mapama uma pripisujem i to da su mi omoguile da piem jasno o teorijskim problemima ija kompleksnost suvie esto rezultira nerazumljivom prozom. Njegov uticaj na moju karijeru se moda najbolje ogleda u iznenadenju koje me esto doekuje kada se prvi put susretnem sa nekom osobom: Mnogo ste mlai nego to sam oekivao. Kako je mogue da ste napisali toliko za tako kratko vreme? Poto sam iskusio ogromni uticaj mapiranja uma na svoj sopstveni ivot i rad, postao sam propagator posebnog znaaja kreativnog razmiljanja u okviru ireg spektra primena koje je Toni razvijao. Krajem 70-tih Toni je odluio da objavi knjigu o mapiranju uma, i potom smo razgovarali o nainu na koji bih ja mogao biti ukljuen u projekat. Tokom prethodnih decenija nas dvojica smo razvili sasvim razliite stilove. Iz svog rada napoduavanju i pisanju, Toni je razradio vrlo veliki broj primena, poeo je da povezuje tehniku sa teorijom o mozgu, a takoe je razradio i mnoga formalna pravila. Kao akademski pisac, ja sam zaorao mnogo uu brazdu. Moje mape uma su ukljuivale XIV
Predgovor
samo nekoliko formalnih elemenata, skoro nimalo boja ni slika, i razvile su prilino razliitu bazinu arhitekturu. Upotrebljavao sam ih gotovo iskljuivo za pisanje projekata, iako sam se sve vie, to mi je veoma koristilo, sluio mapama uma i za dranje predavanja i potrebe menaderskih poslova. Nauio sam kako da duboko razmiljam tokom duih vremenskih perioda, koristei mape uma za osmiljavanje strukture i podravanje veih istraivakih projekata. Postojalo je vie razloga zato smo eleli da saraujemo na ovoj knjizi. Jedan razlog je bila pretpostavka da bismo sintezom dva razliita shvatanja mogli da napravimo bolju knjigu. Drugi razlog je bio nae zajedniko oduevljenje mapamauma, i to to smo eleli daone postanu dostupne svetu. Trei razlog je bila frustracija koju sam doiveo dok sam pokuavao da nauim neke svoje studente tehnici mapiranja uma. Nekoliko neuspelih pokuaja me je ubedilo da je Toni bio u pravu rekavi da ljude treba uiti ne samo tehnici mapiranja, ve i tome kako da misle. eleo sam knjigu koju bih mogao ponuditi svetu i rei: Ovo e vas nauiti kako da razmiljate i radite kaoja". Radni proces koji je usledio je bio vrlo dug. Poprimio je formu prihvatljivog dijaloga u redovnim, ali retkim intervalima tokom kojih je svaki od nas pokuavao da onog drugog dovede u stanje potpunog razumevanja svojih sopstvenih idcja. Oko 80% knjige je Tonijevo: itava teorija o mozgu, veza kreativnosti i pamenja, pravila, vei broj tehnika, skoro sve prie, i sve vezc sa ostalim istraivanjima. Njegov je i sam tekst, jer je on sastavio skoro celokupan nacrt. Moj glavni doprinos izraen je u strukturiranju knjige i u sprovoenju koncepta da se stvarna snaga mapa uma realizuje upotrebom pojmova direktne povezanosti. Osim toga igrao sam i uloge kritiara, suprotstavljenog, zanovetala, pristalice i ko-generatora ideja. Proteklo je osta vremena pre no to je ijedan od nas dvojice u potpunosti uspeo da razume i proceni shvatanja onog dmgog, ali smo na kraju uspeli da postignemo skoro potpunu saglasnost. Iako sporo, zajedniko pisanje moe ponekad stvoriti knjigu koja ima mnogo veu irinu i dubinu od one koju bi svaki od autora postigao piui sam. Ovo je upravo jedno takvo delo. Totti: Kao to je Bari rekao, sproveli smo u praksi ono to smo propovedali, a propovedali smo ono to smo koristili, upotrebljavajui mape uma u pisanju knjige Mape uma. Tokom perioda od 10 godina, osmiljavali XV
Predgovor
smo pojedinane brejnstorming* mape uma, a zatim sastavljali i meusobno povezivali nasa dva skupa ideja. Posle duboke diskusije, inkubirali bismo, a onda i generisali sledei skup ideja, provodili vreme posmatrajui prirodne fenomene, pojedinano pravili rnape uma svojih koncepcija sledee etape i jo jcdanput ih spajali u svrhu poredenja i napredovanja. Mapa uma komplctne knjige je generisala pojcdinane mape uma za svako poglavlje, a svaka mapa uma je stvarala osnovu za tekst datog poglavlja. Proces je dao novo znaenje reima ,,brat i, naroito, ,,bratstvo\ Jo dok smo pisali o torne, shvatili smo da smo i mi sami stvorili grupni um koji je sadravao sve elemente naih pojedinanih umova kao i eksplozivne sinergistike rczultate njihovog susreta. Nadamo se da e vam ova knjiga dati isto uzbuenje otkrivanja, uzbuenje istraivanja, i isto uivanje u kreativnom generisanju ideja i komunikaciji sauniverzumom drugog ljudskog bia kojc smo i mi iskusili. Pogovor predgovora - dvadesetprvi roendan mapa uma Mape uma su po prvi put zvanino uvedene u svet u prolee 1974. godine, objavljivanjem rodonaelne knjige u oblasti mapiranja uma Koristite obe hemisfere mozga. U okviru proslave, ovo specijalno izdanje predstavlja spomcn na roendansku zabavu veka, proslavljenu u londonskom Rojal Albert Holu 21. aprila 1995. godine. Kako su godine prolazile, broj ljudi koji su poeli da koriste briljantno razmiljanje i mapiranje uma rastao je skoro logaritamskom progresijom. Procenjuje se da sada postoji vie od 100 miliona mapera uma irom sveta koji koriste metod u svim dravama sveta. U cilju uspostavljanja podrke i komunikacije izmeu briljantnih mislilaca - mapera uma , kao i da bi se dala podrka dobrotvornim ustanovama koje podravaju koncept razmiljanja kao neizostavni deo nastavnog plana svake kole, nedavno je osnovano Drutvo mapera uma. Cilj Drutva je da se do 2000. godine najmanje deset procenata svetske populacije upozna sa briljantnim razmiljanjem , mapiranjem uma i mentalnom pismenou. Pridruite nam se!
* Brejnstorming (engl. brainstorming), grupna tehnika za reavanje specifinih problema, prikupijanje informacija, stimulisanje kreativnog razmiljanja, razvijanje novih ideja itd., koja ukljuuje prirodno i spontano uee u diskusiji svih lanova grupe. (prim. prev.)
XVI
Uvod
Ova knjiga i kako je upotrebiti

Pregled Svrha ove knjige Organizacija segmenata Organizacija poglavlja Vebanja Nivoi u primeni mapa uma Povratne informacije O v ak n jig aiv i
SVRHA OVE KNJIGE Ova knjiga je osmiljena kao avantura koja vas privlai, oduevljava, stimulie i izaziva. Otkriete neke zaprepaujue injenice o svom mozgu i njegovoj funkciji, i uiniete svoje prve krupnije korakc na putu slobode uma. Knjiga Mape uma ima pet glavnih namena: 1
2
Da vas uvede u novi koncept razvoja misli - briljantno razmiijanje. Da vas upozna sa revolucionarno novom alatkom koja e vam omoguiti da koristite briljantno razmiljanje na najbolji nain u svim aspektima vaeg ivota - mapom uma. Da vam da duboku intelektualnu slobodu pokazujui vam da moete kontrolisati prirodu i razvoj svog procesa razmiljanja, kao i to da je vaa sposobnost kreativnog razmiljanja teorijski beskrajna.
Uvod
Da vam omogui praktino iskustvo briljantnog razmiljanja , istovremeno znaajno poveavajui standard mnogih vaih intelektualnih sposobnosti i inteligencije. Da vam priuti oseanje uzbuenja i otkrivanja dok budete istraivali ovaj novi univerzum. ORGANIZACI.JA SEGMENATA
Da biste postigli ove ciljeve, knjigu smo podelili u est glavnih segmenata: 1 Prirodna arhitektonika U ovom segmentu vas uvodimo u najsavremenije informacije o ljudskom mozgu, njegovom dizajnu, arhitekturi i funkciji. Pokazaemo vam da su mnogi veliki mislioci u istoriji (u ovoj knjizi oznaeni kao veliki umovi) koristili vetine koje su dostupne svakome. Zatim emo vam pokazati zato se, uprkos ovome, vie od 95% ljudi susree sa velikim problemima u procesima kao to su razmiljanje, pamenje, koncentracija, motivacija, organizacija ideja, odluivanje i planiranje. Ovaj segment vas takoe uvodi u briljantno razmiljanje i mapiranje uma> pokazujui vam da su oba koncepta prirodni izdanci fundamentalnih modanih struktura, i kako e vam svaki od njih znatno poboljati mentalne sposobnosti.
2
Temelji
Ovaj segment vas vodi kroz praktinu primenu mogunosti leve i desne hemisfere vaeg mozga, pokazujui vam kako da koristite svaku pojedinano, i kako da ih kombinujete na specifine naine koji e znaajno umnoiti prednosti koje dobijate upotrebom svog mozga. Rezultat je kompletna tehnika mapiranja uma (objanjena u devetom poglavlju).
3
Struktura
U ovom segmentu ete dobiti kompletnu zbirku zakona i preporuka za upotrebu briljantnog razmiljanja i mapiranja uma na najbolji mogui nain. Ovi zakoni i preporuke su zamiljeni tako da poveaju preciznost i slobodu vaeg razmiljanja.
Uvod
Ch'o knjiga i kako je upotrebiti
U vezi sa ovim savetima, daju vam se uputstva i ohrabrenje da razvijate svoj sopstveni stil mapiranja uma.
4
Sinteza Ovaj segment vam daje pregled razliitih intelektualnih zadataka kojih se moete uspeno latiti pomou mapa uma. Ovo ukljuuje: donoenje odluka, organizaciju sopstvenih ideja (pravljenje beleaka), organizaciju tuih ideja (hvatanje beleaka), kreativno razmiljanje i napredni brejnstorming, unapreenje memorije i imaginacije, kao i kreiranjc kolektivnog uma.
5
Upotreba Ovaj segment sadri pregled oblasti primene mapa uma. Podeljen je na sledei nain: Lina upotreba Porodina upotreba Obrazovna upotreba Poslovna i profesionalna upotreba Budunost Ovi naslovi predstavljaju oblasti u kojima se najee koriste mape uma. U svakoj oblasti cte nauiti itav nizposebnih i praktinih vetina mapiranja uma. One su osmiljene tako da vam obezbede sveobuhvatni komplet alatki neophodnih za va intelektualni ivot i rad. Specijalna primena ukljuuje samo-analizu, reavanje problema, pamenje, pisanje eseja, bavljenje menadmentom i uestvovanje na sastancima. Segment se zavrava prvim ikad napisanim uvodom u kompjuterske mape uma i kratkim osvrtom na budunost mentalno opismenjenih Ijudi. 6 Dodatak Ovaj segment je uveden kao podrka za ono to je prolo u prethodnim segmcntima, a takoe i za vau razonodu i zabavu. Stoga ete tu nai informacije o slikama prirodne arhitektonike i belekama velikih itmova predstavljene u vidu neposrednih podataka ili, altemativno, u vidu testova.
Ova knjiga i kako je upotrebili
Uvod
Test o Belekama velikih umova Ovo je zbirka od 17 beleaka etrnaestorice velikih svetskih umova odabranih iz oblasti umetnosti, politike i knjievnosti. Da biste uradili ovaj test, prouite svaku beleku i pokuajte da pogodite ime njenog autora. Najvei broj osvojenih poena na ovom testu, do trenutka pripreme za tampu, je bio sedam od sedamnaest - pogledajte da li vi moete da uradite bolje! (Odgovore na pitanja izovog testa moete nai na strani 305.) Prirodna arhitektonika U knjizi ete nai slike preuzete iz sveta ivotinja, biljaka, minerala i pojmova koje pokazuju arhitektoniku prirode. I ove slike su ureene tako da se mogu koristiti kao opcioni test. Cilj je da vidite da li moete da prepoznate mape prirode, od kojih se u svakoj na svoj poseban nain ogledaju struktura i naini razmiljanja vaeg mozga. Do trenutka pripreme za tampu, najvei broj osvojenih poena na ovom testu je bio 15 od moguih 31. (Odgovori su na strani 303.) Bibliografija Bibliografija ukljuuje romane, izdanja popularne nauke kao i tradicionalnije naune publikacije o mozgu. Tu se takoe nalazi i vei broj naunih radova, ukoliko elite da idete dalje kroz ovu beskrajno fascinirajuu oblast. Upuivanje na bibliografiju je obeleeno simbolom: ORGANIZACIJA POGLAVLJA 1 Struktura poglavlja Svako poglavlje u knjizi Mape uma sadri sledee glavne elemente: sliku sa predstavom prirodne arhitektonike koja pokazuje sliku iz sveta prirode u kojoj se odraavaju oblici mape uma i briljantnog razmiljanja. pregled sadraja poglavlja uvod u kome je predstavljena glavna nit poglavlja samo poglavlje uvod u sledee poglavlje
UvocJ
Ovci knjiga i kako je upotrebiti
2 lstaknuti tekst Kroz itavu knjigu Mape uma nailaziete na okvirom ili drugim tipom slova istaknute delove teksta. Oni predstavljaju odlomke za koje su nai studenti traili da budu posebno naglaeni, poto se pokazalo da su bili od izuzetne pomoi pri uenju.
3
Istraivanje Znak koji se javlja na poetku paragrafa ukazuje na poetak dela teksta potkrepljenog istraivakim priama koje pokazuju zato je toliko vano pratiti preporuke date u knjizi Mape uma. VEBANJA Osvojiete novu dimenziju razumevanja i sposobnosti ukoliko budete uradili vebe ponuene u ovoj knjizi. Vebe su u vidu testova, izazova i istraivanja. Najbolje je da se upotrebi podloak za mapu uma (prazan beli list A3 formata), komplet od 12 ili vie kvalitetnih flomastera, etiri ili vie fluorescentnih flomastera za markiranje teksta, razliitih svetlih boja, kao i jedna standardna olovka za pisanje. Gotovu opremu za mape uma je mogue naruiti i potom od izdavaa.* Ovaj materijal e vam omoguiti da u potpunosti upotrebite svoje briljantno razmiljanje i vetine mapiranja uma, kao i da ove nove tehnike nauite sa lakoom, brzo i uivajui. Druga prednost prcporuenih vebi je u tome to e va podloak za mapu uma postati vizuelni zapis vaeg napretka. NTVOI U PRIMENIMAPA UMA Bez obzira na nivo znanja koji posedujete o mapama uma, va inicijalni pristup treba da se sastoji u prilino brzom prelistavanju cele knjige, skeniranju njene strukture, posmatranju onih delova koji bi mogli biti od posebnog znaaja za vas, kao i u formulisanju sopstvenih poetnih ciljeva. Posle toga, va pristup e biti razliit u zavisnosti od nivoa znanja i iskustva:
Podaci o izdavau nalaze se na kraju knjige. (prim. ur.) 5
Uvod
1 Poetnici Ukoliko ste poetnik, to znai da nemate uopte ili imate vrlo malo iskustva sa mapama uma, nastavite da itate ovu knjigu kao da je udbenik. Jezgrovit sadraj o tome kako da pristupite itanju naiete u etrnaestom poglavlju, strana 136. (Detaljnije objanjenje tehnike uenja naiete u knjizi Koristite obe hemisfere mozga* izdanje iz 1989. godine, poglavlje IX.)
2 Korisnici na srednjem nivou
Ukoliko ve imate neko znanje o mapama uma i ve ste zapoeli neki oblik osnovne primene, upotrebite jo jednom tehniku uenja. Pokuajte da usavrite svoju tehniku u svetlu ove knjige, upravljajui se takoe i prema sopstvenim ciljevima u skladu saoblastima primene mapa uma izloenim u petom segmentu ove knjige. Napredni korisnici Ukoliko ve imate znaajnog iskustva sa mapama uma, preporuujemo vam da se skoncentriete na prva tri segmenta, zadravajui se na delovima ije vam je temeljnije poznavanje potrebno ili pak na delovima koji sadre za vas nove informacije. Zatim, pregledajte peti segment (,,Upotreba) da biste osnaili, preistili i upotpunili svoje postojee vetine.
3
Koji kod bio va nivo, podstiemo vas da konstruiete - bilo dok itate ili poto zavritc itanje ove knjige - rekapitulacionu mapu uma itave knjige. POVRATNE INFORMACIJE Ova knjiga e uvek od vas traiti progresivan rad. Zbog toga bismo izuzetno cenili povratnu informaciju od vas, u vidu razliitih doprinosa: 1 Prie Bilo kakva vaa pria, ili pak prie vaih prijatelja ili poznanika koji su mogli da primene mapu uma na neki znaajan ili neobian nain.
Svi naslovi na koje tekst upuuje navedeni su na srpskom jeziku, bez obzira da li je knjiga prevedena ili ne. (prim. ur.)
Uvod
Ova ktijiga i kako je upo/rebiti
Istraivanju
Ukoliko su vam poznata bilo kakva istraivanja, eksperimenti ili studije koje govore u prilog nekoj od stavki iznetih u ovoj knjizi, molimo vas da nas obavestite preko izdavaa,* sa to je mogue detaljnijim referencama.
3
Dodaci
U koliko postoje bilo kakvi dodaci, nova poglavlja, ili ak novi segmenti koje biste eleli da ukljuimo u sledea izdanja, molimo da nam to dostavite do znanja.
4
Beleke velikih umova Potrebno nam je to vie primera!
Velbe/Igre
Ukoliko ste sami osmislili, ili pak poznajete druge osobe koje su osmislile neku vebu ili igru koja moe da ubrza razvoj tehnika mapiranja uma, molimo vas da nam dostavite skicu, sa kompletnim podacima o autoru. 6 Mape uma Slino tome, ukoliko imate izvanredne primere mapa uma koje bi mogle biti ukljuenc u budua izdanja, molimo vas da nam poaljete originale ili fotokopije u boji na razmatranje.
7
Bibliografija
Ukoliko postoje druge knjigc ili nauni radovi za koje mislite da bi mogli biti od koristi, molimo vas da nam dostavite detalje o publikaciji. OVA KNJIGA I VI Vi koji sada itate ove rei, inite to kao jedinstvena linost sa jedinstveno razvijenim sklopom mogunosti uenja. Prema tome, napredovaete onom brzinom i ritmom koji varna budu posebno odgovarali. U svetlu ovoga, veoma je vano ne ii protiv samoga sebe. Primeri koji su dati u knjizi Mape uma ne treba da budu upotrebljeni
Podaci o izdavau nalaze se na kraju knjige. (prim. nr.) 7
Uvod
kao standardi koji se moraju dostii, ve kao svetionici koji e vas voditi ka vaem cilju. Kad budete stigli do kraja ove knjige preporuujemo vam da je proitate jo jedanput - brzo. Ovo itanje posle zavretka itanja izgledae kao da se susreete sa starim prijateljem, pruajui vam proirenu perspektivu svakog segmenta u razvoju kakvu poseduje dobro obaveteni italac.
Prvi segsm n t i
Pftm inu arhifektoiiika
Ko god da ste, gde god da ste, vi da biste proitali ove rei koristite najlepi, najsloeniji, najkompleksniji, najmisteriozmji i najsnaniji objekat poznatog univerzuma - Ijudski mozak.
Mi smo, kao evolutivni model, stari pukih 45.000 godina, i sada stojimo na rubu revolucije koja e promeniti kurs Ijudskog razvoja. Po prvi put u tri i po miliona godina staroj istoriji Ijudske inteligencije, ta inteligencija je shvatila da moe razumeti, analizirati i gajiti samu sebe. Primenjujui sebe na sebi ona moe razviti nove naine razmiljanja koji su mnogo fleksibilniji i moniji od tradicionalnih naina miljenja koji su danas u upotrebi irom sveta.
Tek tokom nekoliko poslednjih vekova smo poeli da prikupljamo informacije o strukturi i radu naih mozgova. Jednako kao i uzbuenje otkria, tako i broj radova i lanaka objavljenih o ovom predmetu dobija svoj impuls. Izraunatojedasm outokuproteklih lOgodinaakumulirali ak 95 procenata svih ikad prikupljenih informacija o ljudskom mozgu. Iako smo jo uvek vrlo daleko od potpunog razumevanja (sve vie smo svesni da je ono to znamo samo mali deo onoga to tek treba saznati), saa znamo dovoljno da bismo promcnili - zauvek - nae vienje drugih, kao i sebe samih. Koja su onda to otkria i kakvi su odgovori na sledea pitanja? 1 Koji su sastavni delovi naeg mozga? Kako obraujemo informacije? Koje su glavne funkcije mozga? Kako su centri za razliite sposobnosti rasporeeni u mozgu? Kako uimo i ta najlake prizivamo u seanje? Da li je ljudski mozak sutinski sprava za stvaranje i traenje obrazaca? Koje suto tehnike koje koriste inae obini ljudi, a posebni po svojoj sposobnosti pamenja? 9
2 3 4 5
6
7
Prvi segment: Prirodna arhitcktonika
8 9
Zato toliki broj ljudi oajava nad mogunostima i funkcijama sopstvenog mozga? Koji je prirodni i odgovarajui nain razmiljanja? i odgovarajui izraz ljudske misli?
10 Koj i jc prirodni
Pr\d segment daje odgovore na sva ova pitanja, uvodei vas u zadivljujui svet prirodnc arhitekture vaeg mozga, kako na elijskom, tako i na makro nivoima, kao i u osnovne principe funkcionisanja mozga. Pokazuje vam se kako su veliki umovi koristili vetine koje su dostupne svakome, i zato je 95 proccnata ljudi nezadovoljno svojim mentalnim funkcijama. U poslednjim poglavljima ovog segmenta uvodimo vas u novi, na sposobnostima mozga zasnovan nain naprednog razmiljanja: briljantno razmiljanje , i njegov prirodni izraz, mapu uma.
10
Prvi segment: Prirodna arhitektonika
Zadivljujui mozak
Pregled Uvod Savremena istraivanja mozga Fiziologija uenja i pamenja Getalt (celovitost) Mozak kao asocijativna maina briljantnog razmiljanja Istorijski razvoj ljudske inteligencije Uvod u sledee poglavlje
UVOD Ovo poglavlje e vas provesti brzinom leta konkorda kroz najnovija* biofizioloka i neurofizioloka istraivanja tog zadivljujueg bio-kompjutcra - ljudskog mozga. Otkriete koliko modanih elija posedujete i kako one uzajamno deluju na zaudujue kompleksan i prefinjen nain. Takoe ete otkriti pravu prirodu informaciono-procesionih sistema vaeg mozga i upoznaete se sa najnovijim saznanjima u oblasti istraivanja leve i desne hemisfere. Dok budete itali o prirodi i funkcionisanju vaeg pamenja, kao i odrugim vanijim funkcijamavaegmozga, shvatieteizvanreni obim njegovih potencijala i kapaciteta.
Prvo englesko izdanje ove knjige iza5lo je 1993. godine. (prim. ur.)
11
Zadivljujui mozak
SAVREMENA ISTRAIVANJA MOZGA Modana elija Prouavajui modanu eliju, Ser Carls Serington (Charles Sherrington), koji se smatra praocem neurofiziologije, hio je podstaknut da napie sledei poetski iskaz: Ljudski mozakje arobni razboj na kome milionisvedeih unkova tkaju raz/ivajuu aru, aru uvek punu znaenja, premda nikad stalnu, promenljivu harmoniju manjih ara. Kao da je Mleni put zapoeo nekakav kosmiki p le s Procenjuje se da se u mozgu svakog oveka nalazi milion miliona (1.000.000.000.000) modanih elija. Svaka modana elija (neuron) sadri ogroman elektrohemijski kompleks i moan sistem za obradu i transmisiju mikro podataka koji se, uprkos svojoj sloenosti, moe smestiti na vrh glave iode. Svaka od ovih modanih elija izgleda kao super-hobotnica, sa centralnim telom i desetinama, stotinama, ili hiljadama pipaka. Sto vie uveliavamo prikaz, vidimo da je svaki pipak kao grana nckog drvcta, koji zrakasto polazi iz elijskog centra ili nukleusa. Kraci modane elije se nazivaju dcndritima (opisani kao prirodni oblici ili strukturc nalik drvetu). Jedna posebno krupna i dugaka grana, zvana akson, predstavlja glavni izlaz za svaku informaciju koju prenosi data elija. Svaki dendrit i akson moe biti dug od jednog milimetra do 1,5 mctra, a po njihovoj povrini se itavom duinom nalaze mali izrataji nalik peurkama koji se nazivaju dcndritskim tmiima i sinaptikim voriima (v. prethodnu stranu). Idui dalje kroz ovaj super-mikroskopski svet, nalazimo da svaki dcndritski trni/sinaptiki vori sadri hemijske supstance koje predstavljaju glavnc prenosnike poruka u naem ljudskom procesu miljenja. Dendritski trni ili sinaptiki vori iz jcdnc modane elije e se povezati sa sinaptikim voricm iz drugc modane clijc, i dok elcktrini impuls putuje kroz modanu eliju, hemijske supstance se prenose
^ J e d n a od milion m iliona (1 .0 0 0 .0 0 0 .0 0 0 .0 0 0 ) m odanih elija, koja pokazuje zrakastu prirod nu arhifekturu.
13
Zadivljajui mozak
kroz siuni, tenou ispunjeni prostor izmeu elija. Ovaj prostor se naziva sinaptikim jazom. Hemijske supstance se prenose na prijemnu povrinu, stvarajui pri tom impuls koji putuje krozprijemnu modanu eliju, odakle seupuujc na susednu modanu eliju (v. detalj ilustracije na str. 15). Iako pojednostavljeno ilustrovana, kaskada biohemijskih informacija koje prolaze kroz sinapsu je zastraujue inspirativna po svojoj veliini i sloenosti. To su, u mikrokosmikim razmerama, Nijagarini vodopadi. Modana elija moe primati impulse iz stotina hiljada spojnih taaka u svakoj sekundi. Ponaajui sckao ogromnatelefonskacentrala, clija moe trenutno izraunati, mikrosekundu po mikrosekundu, sumu podataka svih primljenih informacija, i zatim ih usmeriti na odgovarajui put. Dok data poruka, ili misao, ili ponovo doivljeno seanje prolazi od jedne modane elije do druge, uspostavlja se biohemijska elektromagnetna staza. Svaka od ovih neuronskih stazaje poznata kao memorijski trag. Ovi memorijski tragovi ili mentalne mape predstavljaju jednu od najuzbudljivijih oblasti savremenog istraivanja mozga, dovodei nas ujedno do nekih iznenaujuih zakljuaka.
Svaki put kad neto pomislite, biohemijski/elektromagnetni otpor du staze kojom se prenosi ta misao se smanjuje. To je kao da pokuavate da raistite stazu u umi. Prvi put to predstavlja borbu, jertreba da se izborite za svoj prolaz kroz iblje. Drugi put kad budete ili istom stazom, bie vam mnogo lake zbog raiavanja koje ste uradili prvi put. Sto ee budete ili tom stazom, nailaziete na sve manji otpor, dok, nakon mnogih ponavljanja, ne budete imali irok, gladak put koji zahteva vrlo malo ili nimalo raiavanja. Slian fenomen se deava i u vaem mozgu: to vie ponavljate obrasce ili mape misli, nailazite na sve manje otpora. Prema tome, imajui u tome ogromni znaaj, samo ponavljonje poveovo verovotnou ponovljanjo. Drugim reima, to se ee neki mentalni dogaaj" deava, vea je verovatnoa njegovog ponovnog deavanja.
Da se vratimo analogiji sa umom, ponovna upotreba odrava staze utabanima, podstiui na taj nain dalji ,,saobraaj. to ste vie puteva i staza u stanju da utabate i koristite, to e vae razmiljanje biti jasnije, 14
Pr\i segment: Prirodna arhitcktonika
Zadivljujui mozak
bre i efikasnije. Granice ljudske inteligencije su, na mnoge naine, u vezi sa sposobnostima mozga da osmisli i upotrebi ovakve obrasce.
Pet modanih elija koje pokazuju deo neuronskih spojeva u mozgu. Ova slika j e pojednostavljena hiljadu puta i predstavlja jed a n mikroskopski deo mozga. U zimu 1973. godine, profesor Pjotr Kuzmi Anokin sa Moskov-
skog univerziteta je obj avio svoj najnovij i javni iskaz o rezultatima svog 60-godinjeg istraivanja prirode modanih elija. Njegov zakljuak, objavljen u radu Formiranje prirodne i vetake inteligencije, je bio sledei:
Moemo pokazati da svaki od 10 milijardi neurona u Ijudskom mozgu ima mogunost povezivanja ravan broju zopisanom kao jedan sa dvadeset osam nula iza! Ukoliko samo jedan neuron ima ovakav kvalitet potencijala, teko moemo da zamislimo ta moe da uradi itav mozak. To znai da bi ukupni broj moguih kom binacija/perm utacija u mozgu, kad se napie, izgledao kao jedinica praena nizom nula dugakim 10.5 miliona kilometara! Jo ne postoji Ijudsko bie koje bi moglo da iskoristi sav potencijal svog mozga. Zbog toga ne prihvatajmo nikakve pesimistike procene o granicama Ijudskog mozga. On nema granica!"
Pr\'i segment: Prirodna arhitektonika
15
Zadivljujui mozak
Kako se sve ovo postie? Najveim spojem u poznatom univerzumu - meusobnim spojem vaih modanih elija. Svaka pojeinana modana clija sposobna je da uspostavi kontakt i spoj sa ak 10.000 ili vie susednih modanih elija u istom trenutku. Upravo se u ovim svetlucavim i neprestanim spojevima beskrajni oblici, beskrajne mape vaeg uma, stvaraju, gaje i rastu. Briljantno razmiljanje odraava vau unutranju strukturu i procese. Mapa uma je vae spoljanje ogledalo vaeg sopstvenog briljantnog razmiljanja i omoguava vam pristup ovoj ogromnoj misaonoj clektrani.
ritam prostorno poimanje rei logika brojevi nizovi linearnost analiza liste
Cerebralni korteks mozga prikazan frontalno. Prikazane kortikalne sposobnosti ine elektranu intelektualnih mogunosti koje se mogu koristiti pri beleenju i razmiljanju.
Cerebralne hemisfere vaeg mozga U kasnim 60-tim godinama ovog veka, profesor Roder Speri (Roger Sperry) iz Kalifornije, koji je potom dobio Nobelovu nagradu za svoja istraivanja, objavio jc rezultate svojih istraivanja najrazvijenijeg dela mozga, cerebralnog korteksa (korteks - spoljanja Ijutura ili kora).
16
Zadivljujui mozak
Sperijevi poetni nalazi su pokazali da dve strane, ili hemisfere, korteksa tee da meusobno podele intelektualne funkcije (gornja ilustracija). Desna hemisfera je izgleda dominantna u sledeim intelektualnim oblastirha: ritam , prostorno poimanje , getalt (celovitost% imaginacija , sanjarenje, boja ;i dimenzija . Leva hemisfera je, ini se, dominantna za drugaiji, ali podjednako snaan sklop mentanih sposobnosti: rei, logika , brojevi, nizovi, linearnost, analiza i //.s7e. Istraivanja Orntajna (Ornstein), Zajdela (Zaidel), Bloha (Bloch) i drugih, koja su usledila, potvrdila su ove nalaze. Otkriveno je jo i sledee:
lako je svaka hemisfera dominantna za odreene aktivnosti, obe su u osnovi sposobne da pokrivaju sva podruja, i mentalne sposobnosti koje je identifikovao Roder Speri u sutini su distribuirane po itavom korteksu.
Trcnutna moda da se ljudi oznaavaju bilo kao dominantno levoruki ili desnoruki jc prema tome kontra-produktivna. Kao to je Majkl Bloh (Michael Bloch) istakao u jednom svom radu: Ukoliko budemo nazivali sebc ,,dcsnohcmisfernim ili levohemisfernim Ijudima, ograniiemo svoju mogunost razvijanja novih strategija. Rei loe mi ide, ili hemam mentalnu sposobnost X predstavlja neistinu i nerazumevanje. Ukoliko je neko slab na podruju bilo koje vctine, tanatvrdnjabi bilatrebajo darazvijam mentalnu sposobnost X . Jcdinu prepreku izraavanju i primeni svih naih mentalnih sposobnosti predstavlja nivo naeg znanja o tome kako da im pristupimo. Opseg sposobnosti koje su dostupne svima nama ukljuuje sve one sposobnosti koje su ranije pripisivane bilo levoj, bilo desnoj hemisferi: 1 Jezik Rei Simboli
2 3
Broj Logika Niz Liste Linearnost
17
Zadivljujui mozak
Analiza Vreme Asocijacija

4 5
Ritam Boja Slikovno izraavanje Sanjarenje Vizuelizacija
Prostorno poimanje Trodimenzionalnost Getalt (celovitost)
Bviljantno razmiljanje i mapiranje uma uzimaju sve ove elemente u obzir. FIZIOLOGIJA UENJA I PAMENJA Istraivanja su pokazala da, za vremc procesa uenja, ljudski mozak primarno pamti sledee: podatke sa poetka perioda uenja (efekat prvenstva); podatke sa kraja pcrioda uenja (efekat skoranjosti); svaku injcnicu povezanu sa pojmovima ili obrascima koji su vc uskladiteni ili u vezi sa drugim aspektima onoga to se ui; svaku injenicu koja je naglaena zbog svog znaaja ili jedinstvenosti; svaku injenicu koja naroito privlai neko od pet ula; injcnice koje su od naroitog znaaja za osobu. Spisak ovihsaznanjavam,zajednosagrafikonom na sledeoj strani, prua informacije koje su od kritinog znaaja za razumevanje naina na koji va mozak radi. Svakako da su ova saznanja (a ne teorija o levohemisfernom/desnohemisfemom mozgu, kao to su mnogi pretpostavljali) uticale na moj razvoj mapiranja uma. Sezdesetih godina, kada sam na razliitim univerzitetima drao predavanja o fiziologiji uenja i pamenja, poeo 18
Zadivljujui mozak
sam da primeujem ogromni raskorak izmeu teorije koju sam predavao i onog to sam stvarno inio. Moje beleke za predavanja su bile tradicionalne linearne beleke, koje su osiguravale tradicionalnu koliinu zaboravljanja i tradicionalnu koliinu nekomunikativnosti. Koristio sam ovakve beleke kao osnovu za predavanja o pamenju u kojima sam isticao da su dvaglavna faktora za podseanje bili isticanje i povezivanje. A ova dva elementa su ba nedostajala u mojim linim belekama! Postavljajui sebi stalno isto pitanje ta je to to e mi u mojim belekama pomoi da istiem i povezujem pojmove i ideje?, doao sam, kasnih 60-tih i ranih 70-tih, do embrionalnog koncepta mapiranja uma. (Za potpuniju diskusiju o priseanju za vreme uenja, pogledajte knjigu Koristite obe hemisfere mozga). Moja naredna istraivanja prirode procesa obrade informacija, strukture i funkcionisanja modane elije, kao i istraivanja cerebralnog korteksa, potvrdila su i podrala originalnu teoriju, i tako su roene mape uma.
\3
\
Grafikon kojim se predviaju visoke i niske vrednosti u procesu priseanja tokom perioda uenja. Uzroci pojave visokih vrednosti se mogu iskoristiti za konstrukciju osnove nove teorije uenja
P n i segment: Prirodna arhitektonika
19
Zadivljujui mozak
GETALT (CELOVITOST) Nai mozgovi tee stvaranju obrazaca i zaokruivanju celine. Na primer, mnogi ljudi e, itajui rei Jedan, dva, tri..., morati da se izbore protiv impulsa da dodaju re ,,etiri. Slino, ako neko kae Imam jednu fascinantnu priu da vam ispriam...Uh! Izvinite, upravo sam se setio da o tome ne bih smeo nikome da priam, va um e zapomagati za upotpunjenjem informacije! Ova uroena tendencija mozga da trai upotpunjenje je zadovoljena strukturom mape uma. Mapa uma vam doputa beskrajni niz asocijativnih ,,sondaa koje sveobuhvatno istrauju svaku ideju ili pitanje koje vas zanima. MOZAK KAO ASOCIJATIVNA MAINA Ta zauujua maina, va mozak, ima pct osnovnih funkcija primanje, skladitenje, analiziranje, izraavanje i kontrolisanje - objanjenih na sledei nain: 1 Primanjc Utisci primljeni od bilo kog vaeg ula.
2 Skladitcnje
Vae pamenje, kojc ukljuuje i skladitenje (sposobnost skladitenja informacije) i priscanje (sposobnost pristupa toj inl'ormaciji).
3
Analiziranje Prepoznavanje obrazaca i obrada informacija.
4 Izraavanje
Svaki oblik komunikacije ili kreativni in, ukljuujui i razmiljanje.
5
Kontrolisanjc Odnosi se na sve mentalne i fizike funkcijc.
Ovih pet katcgorija se uzajamno pojaavaju. Na primer, lake je primiti podatak ukoliko ste zainteresovani ili motivisani, i ako je proccs primanja kompatibilan sa modanim funkcijama. Poto ste uspeno primili informaciju, bie vam lake da je skladitite i analizirate. I
20
Prvi segment: Prirodna urhitektonika
Zadivljtijtii mozak
obrnuto, efikasno skladitenje i analiza e poveati vau sposobnost primanja informacija. Na slian nain, analiza kojaukljuuje sloeni poredak zadataka pri obradi informacija, zahteva sposobnost skladitenja (sauvati i povezati) onoga to ste primili. Kvalitet analize e oigledno biti pod uticajem vae sposobnosti da primate i skladitite informacije. Ove tri funkcije konvergiraju u etvrtu - izraavanje ili predstavljanje pomou mape uma, govora, gesta itd. onoga to je bilo primljeno, skladiteno i analizirano. Peta kategorija, kontrolisanje , odnosi se na generalno praenje svih vaih mentalnih i fizikih funkcija od strane mozga, ukljuujui i opte zdravlje, dranje i faktore okruenja. Ova kategorijaje veoma vana jer su zdrav um i zdravo telo od esencijalnog znaaja ukoliko ostale etiri funkcije primanja, skladitenja , analiziranja i izraavanja treba da funkcioniu svojom punom snagom. ISTORIJAT RAZVOJA LJUDSKE INTELIGENCIJE Istorija ljudske inteligencije se moe posmatrati kao potraga mozga za nainima ellkasne komunikacije sa samim sobom. Kadaje prvi ovek povukao prvu liniju, revolucija ljudskc svesti jc ubrzana, a mape uma predstavljaju njenu najnoviju fazu razvitka. (Za dublju diskusiju, pogledajte rad Lorene Gil (Lorraine Gill) - Liniju je stvorio ovek) Od trenutka kada su Ijudska bia shvatila da mogu izraziti svoje unutranjc mentalne slike, razvoj je postao vrlo brz. Prvi znaci su evoluirali u slike, otpoinjui sa ranim peinskim crteima australijskih Aboridina. Kako se civilizacija razvijala, slike su se saimale u simbole, a zatim u alfabete i pisma, kao to su kineski znaci ili egipatski hijeroglifi. Sa razvojem zapadne misli i irenjem uticaja Rimskog carstva, transformacija od slike do slova je bila kompletna. Potom, tokom 2.000 godina, ne tako beznaajna snaga pisma je zadrala evolutivni zamah nad trenutno poruenom slikom.
Prvi Ijudi koji su nainili znake su, prema tome, doslovno obeleili gigantski skok u evoluciji inteligencije, ispoljavajui prve tragove mentalnog sveta. Cinei to, oni su fiksirali svoje misli u vremenu i prostoru, takoe omoguavajui svojim mislima da premoste te
Prvi segment: Prirodna arhitekionika
21
Zadivljujubi niozak
iste dimenzije. Ljudska inteligencija je sada mogla da komunicira sa sobom kroz beskrajna prostranstva vrernena i prostora.
Simboli, slike i kodovi su se konano razvili u pisanje, a ovaj glavni napredak je predstavljao klju pojavljivanja i razvoja velikih civilizacija kao to su bile one u Mcsopotamiji i Kini. Ovi narodi su uivali u oiglednim prednostima nad onima koji jo nisu bili razvili pisanje, pa prema tomc nisu imali pristupa mudrosti i znanju koji su poticali od velikih umova prolosti. Kao kad se irokareka satcra u uski odvod ustave, trendprikupljanja informacija se ubrzavao tokom vekova, izazivajui dananju eksploziju informacija. U poslednje vremc ova ,,eksplozija jc dclom izazvana pretpostavkom da je pisanje jedino ispravno sredstvo uenja, analize i irenja informacija. Ukoliko je pisanje zaista najbolji nain za preuzimanje, analizu i odavanje informacija, zato toliko mnogo ljudi ima probleme na polju uenja, razmiljanja, kreativnosti i pamenja? Zato se ale na osnovnu nesposobnost, gubitak samopouzdanja, smanjenje interesa i oslabljenu mo koncentracije, pamenja i razmiljanja? Uobiajeni odgovori na ove probleme ukljuuju omalovaavanje samog sebe, smanjenje uinka, apatiju i prihvatanje krutih i ogmatskih pravila, to sve dalje ometa prirodno funkcionisanje mozga. Uzeli smo re, reenicu, logiku i broj kao kamene temcljce nae civilizacije, primoravajui nae mozgovc da koriste ograniene naine izraavanja za koje porazumevamo da su jedino ispravni.
Zato smo to uinili? Zato jer smo, u univerzalnim evolutivnim terminima, jo uvek tek roene bebe. Prema tome; razumljivo je da smo morali da izvrimo eksperiment nad nama samima" zauzimajui trenutno neudoban poloaj kojeg opisuje sledee poglavlje, a razjanjavaju poglavlja koja slede.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE Iz fiziolokih i psiholokih injenica nam je poznato da mozak poseduje ogromnu mo koja eka da budc osloboena. Da biste saznali neto vie o pravom potencijalu mozga i o tomc kako da ga upotrebite, moramo da bacimo pogled na mozgove koji se istorijski smatraju velikima. U sledccm poglavlju emo se susresti sa nekima od velikih
22
Prvi segment: Prirodna urhitektonika
Zadivljujui inozak
mislilaca prolosti i zapitati sc da li su oni zaista koristili potpuniji spektar asocijativnih i izraajnih mogunosti, kao i mogunosti briljantnog razmiljanja.
23
II
Veliki umovi
Pregled Uvod Veliki umovi Upotreba kompletnog spektra mentalnih sposobnosti Uvod u sledee poglavlje
UVOD Svi oni koji su smatrani velikim umovima u oblastima umetnosti, nauke, politike, knjievnosti, vojnih disciplina, biznisa i obrazovanja koristili su belekc koje su im pomagale da razmiljaju. U svetlu informacija datih u prvom poglavlju o radu mozga, ovo poglavlje istraujc do kog stepena su neke velike istorijske linosti koristile svoju ogromnu misaonu mo. Ovo je vaa prilika da ih analiziratc i kopirate! VELIKI UMOVI Za one od vas koji su bili kritikovani da prave neuredne beleke ili ,,krabotine, ovo to sledi e pruiti utehu i oslobaanje od optube! Za vremc mojih predavanja u proteklih 25 godina, esto sam pokazivao beleke jednog nepoznatog mislioca koji je generalno smatran ,,velikim. Zatim sam pozivao uesnike kursa da identifikuju autora beleaka. U svakoj grupi, uesnici su pominjali - obino pogreno pogaajui - imena da Vinija, Ajntajna, Pikasa, Darvina, i bar jo nckog drugog velikog muziara, naunika ili politiara. Ovaj eksperiment je pokazao da mi pretpostavljamo da su osobc kao da Vini ili Ajntajn morale dostii svoju veliinu koristei iri spektar mentalnih sposobnosti od ostalih. Primer koji sledi podrava ovu pret24
Prvi segment: Prirodna ar/iitektonika
Veliki umovi
postavku, obezbeujui dokaze da su veliki umovi zaista koristili vie od svojih prirodnih sposobnosti, i da su - za razliku od svojih preteno linearno-misleih savremenika - intuitivno koristili principe briljantnog razmiljanja i mapiranja uma. UPOTREBA KOMPLETNOG SPEKTRA MENTALNIII SPOSOBNOSTI Brz nain da procenite odlike svojih ili bilo ijih beleaka je da pogledatc spisak mentalnih sposobnosti na stranama 17-18 i da proverite koliko je ovih sposobnosti ukljueno u te beleke - to vie to bolje. Beleke na sledeoj strani, iji je autor Leonardo da Vini, istiu smisao izlaganja. On je koristio rei, simbole, brojeve, nizove, liste, linearnost, analizu, asocijacije, vizuelni ritam, imaginaciju, iluziju trodimenzionalnosti i gctalt* - primer kompletnog uma koji je u stanju dase kompletno izrazi. Beleke, takoe na slcdeoj strani, kojeje uradio Pikaso, sveobuhvatne su na slian nain. Moete pokuati da pogodite koje beleke je napisao da Vini, a koje Pikaso, kao vebu za zagrevanje pre nego to uradite test Beleke velikih umova (str. 293) u Dodatku. Pogledajte takoe stranu 4. U testu Beleke velikih umova (str. 293), naiete vie primera velikih mislilaca koji su se izraavali na nain koji reflektuje kompletan spektar njihovih mentalnih sposobnosti. Kompletnu diskusiju o prirodi, manifestaciji i oslobaanju gcnija, sa ivotnim priama mnogih koji su pomenuti u Mapama uma , pogledajte u Buzanovoj knjizi genija i Svetskim rekordima u pamenju. UVOD U SLEDEE POGLAVLJE Ove beleke, spoljni izraz misaonih procesa velikih umova prolosti, otkrivaju da su oni zaista koristili vei deo svoje inherentne** mentalne moi nego ljudi iz njihove okoline. Znamo da bismo svi mi mogli da koristimo istu inherentnu mentalnu mo. Pa zato onda toliki broj Ijudi sada ima tako velike probleme sa razmiljanjem, kreativ* Getalt (nem. - lik, oblik) - struktura ili konfiguraeija nekog fizikog, biolokog ili fiziolokog fenomena intcgrisanog tako da predstavlja funkcionalnu cclinu (jedinicu) ija se svojstva ne mogu izvesti sumiranjem njenih delova. (prim. prev.) ** Inherentan (lat.), nerazdvojiv, pripadajui, svojstven. (prini. prev.) 25
Veliki t/movi
//
-^mrrr.tSir ,
%* f f \\ S /J
t, f*j r
' >
.A ' /
j'f
fy * & > & ' * 1 ? * ..,< ,<S* * *44 ii / t
'i
f> V *
____
- , : . . f L
. r.*A>
:' *' &*' * + * + * * *
/ * & * V ap *
#**
1.
/
^ ** * * * *
</ 4 4 v4 / * " 4 *V < , y *<
*h.r
! * * ! *
* > /
' * > .
,/r*f
^ ^ /
m /<
jr
* >
i u n i t t r
fe..*!*,,?,,*
Jt-
4 s, 4 * * * ii0 ' J/ff

* * .
* ^ ^ A t* ' 'l f ti4 4 . f
Beleke velikog u m a " (2)
26
Pr\>i segment: Prirodna arhitektonika
II
Veliki uniovi
nou, reavanjem problema, planiranjem, pamenjem i suoavanjem sa promenama? Razlozi se istrauju u sledeem poglavlju, Mozgovi u dilemi.
Pn'i segment: Prirodnu arhitektonika
27
111
Mozgovi u dilemi
Pregfed Uvod Standardne linearne beleke Glavni stilovi standardnog pravljenja/hvatanja beleaka Sredstva koriena za standardno pravljenjc/livatanje belcaka Mane standardnih beleaka Poslcdice po nae mozgove
Rezultati istraivanja pravljenja/hvatanja beleaka Uvod u sledee poglavlje
UVOD Ovo poglavlje otkriva inherentnu slabost sistcma pravljenja/hvatanja beleaka koji se danas koriste po itavom svetu. Analizirajui efektivnost razliilih stilova pravljcnja/hvatanja beleaka, moemo poeti sa razvijanjem sistema koji e raditi sa naim mozgovima umesto protiv naih mozgova. STANDARDNE LINEARNE BELEKE Vano je, na poctku, napraviti jasnu razliku izmeu pravljenja beleaka i hvatanja beleaka. Pravljenje bcleaka znai organizovanje sopstvenih misli, esto na kreativan, nov nain. Hvatanje beleaka znai rezimiranje neijih tuih misli, izraenih u nekoj knjizi, lanku ili predavanju. Tokom protckle dve dekade, moje kolege i ja smo istraivali stilove pravljenja/hvatanja beleaka pojedinaca na svim nivoima, u kolama,
28 Pr\'i segment: Prirodna arhitektonika
Mozgovi n dilemi
na univerzitetima i meu razliitim profesijama. Ovo istraivanje je sprovedeno u mnogim razliitim zemljama i ukljuilo je posmatranje, ispitivanje i praktine eksperimente. Jedan od eksperimenata sastojao se u tome to smo traili od svakog lana grupe da pripremi, za vreme od pet minuta, jedan inovativni, kreativni govor na temu Mozak, inovacija, kreativnost i budunost. Bilo im je doputeno da koriste irok izbor papira, olovaka u boji i drugog materijala za pisanje, a traili smo da svoje beleke usklade sa sledeim svrhama : pamenje donoenje odluka komunikacija iprezentacija upravljanje vrcmenom inovacija i kreativnost rcavanje problema planiranje duhovitost analiza ukljuenjc slualaca I pored toga to.im je ponuen irok izbor pribora, veinaje odabrala standardnu hartiju na linije i jednu (obino crnu, plavu ili zelenu) olovku. Rezultati pobuuju interesovanje.
STIL [
------------------
SVRHA pam enje kom unikacija kreativnost p la n ira n je analiza odluivanje

i t d .
SREDSTVA rei brojevi nizovi linije liste logika analiza jedna boja
"
---------------
3 'J
c H * ^ " T T T ----
c
Tri glavna stila pisanja beleaka koje koristi 95 procenata osoba u svim kolama i meu svim profesijam a irom sveta, bez obzira na je zik ili nacionalnost. Da li uviate zato su njihovi mozgovi u dilem i" (videti str. 30-32).
Pr\i segment: Prirodna arhitektonika
29
Mozgovi u dilemi
///
GLAVNI STILOVI STANDARDNOG PRAVLJENJA/HVATANJA BELEAKA Tri glavna stila koriena u eksperimentu su ilustrovana naprethodnoj slici. 1 Reenini/narativni stil koji se sastoji od jednostavnog ispisivanja svcga onog to treba da bude saopteno u narativnoj formi.
2
Stil spiska koji ukljuuje zapisivanje ideja po redosledu javljanja u svesti. Stil numerike ili abecedne skice koji se sastoji u pravljenju beleaka u hijerarhijskom nizu sastavljenom od glavnih kategorija i podkatcgorija.
Mnogi Ijudi kombinuju razliite elemente ovatri glavnastila. Meutim, postoji takoe i etvrti, znatno rei stil, esto opisan kao neorganizovan ili ,,neuredan. Ovaj etvrti stil, kao to emo videti, moe biti vrlo srodan mapiranju uma. irom sveta, dananji standardni sistemi pravljenja/hvatanja beleaka su identini. Dok beleke sa Bliskog istoka ili iz Azije mogu izgledati razliito od zapadnjakih bcleaka, one u stvamosti sadre iste elemente. lako se jezici kao to su kineski, japanski i arapski piu vertikalno ili zdesna na levo, a ne sleva na desno (videti stranu 32), prezentacija je jo uvek linearna. U svim kolama, univerzitetima ili preduzeima koje smo posetili, tri glavna stila skicirana u gornjem tekstu je koristilo vie od 95 procenata ispitanika. SREDSTVA KORIENA ZA STANDARDNO PRAVLJENJE/HVATANJE BELEAKA U okviru svakog od tri glavna opisana stila, osnovna sredstva su bila sledea: 1 Linearni obrazac Beleke su obino pisane u pravim linijama. Potovani su gramatika, hronoloki i hijerarhijski niz.
30
Pr\i segment: Prirodtta urhitektonika
///
A lozgovi u dilemi
2 Simboli
Simboli su ukljuivali slova, rei i brojeve.

3
Analiza
Analiza je koriena, ali je njen kvalitet bio pod negativnim uticajem lineamog obrasca, odraavajui u prevelikoj meri naglaenost linearne prirode prezentacije pre nego samog sadraja. Brzi osvrt na prvo poglavlje (Savremcno istraivanje mozga, str. 17-18) nas podsea da simboli, linearni obrasci, rci, brojevi i analiza, osnovni elementi dananjeg standardnog pravljenja/livatanja beleaka, predstavljaju samo tri od mnogih drugih sredstava dostupnih cercbralnom korteksu Ijudskog mozga. Ove standardne beleke pokazuju gotovo potpuno odsustvo sledeeg: vizuelnog ritma; vizuelnog obrasca (ili bilo kog obrasca); boje; slike (imaginacije); vizuelizacije; ,,trodimenzionalnosti; prostornog poimanja; getalta (celovitosti); asocijativnosti. Poto su ovi nedostajui elementi od escncijalnog znaaja za celokupno funkcionisanje mozga, a posebno za priseanje tokom uenja, nije iznenaujue to je veina uesnika u nacm istraivanju smatrala itav ovaj posao oko pisanja beleaka prilino frustrirajuim. Rei koje su najee povezivane sa pravljenjem/hvatanjem beleaka su bile: dosadno, ,,kazna, ,,glavobolja, grevi u prstima, domai zadatak, ,,ispiti, izgubljeno vreme, ,,neuspeh, ,,kmtost, ,,depresija, ,,strah, ,,studiranje, ,,uenjc.
Pored ostalog, vie od 95 procenata beleaka bilo je m onotonsko", napisano samo jednom bojom, obino plavom, crnom ili sivom. Re m onoton" predstavlja koren rei m onotonija". A ta mozak radi kad mu je dosadno? Utia se, iskljui i ode na
* M ovoiovoi; (gr. monotonos) - u jcdnom tonu, glasu. (prim. prev.) 31
Mozgovi u dilemi
///
spavanje. To znai da 95 procenata pismene Ijudske populacije pravi beleke na nain koji je osmiljen tako da izaziva dosadu, i njima samima i drugima, do nivoa mentalne konfuzije, i da mnoge od njih poalje u stanje besvesti.
A metod deluje. Treba samo da pogledamo po kolskim, univerzitetskim, mesnim i gradskim bibliotekama irom sveta. ta polovina ljudi radi u tim bibliotekama? Spava! Naa mesta za uenje su postala velike javne spavaonice!
fS v \x o f s ^ ^ * < y.> \__Cr 1m _
~* \
i )i
/ v/>*
t> W | *> .i) I ''
* '
^vca < & \ ^ y ( ^ . W
r'v^ \ r +J \ j \J |
Arapske beleke koje daju prim er slinosli globalnih stilova pisanja beleaka, bez obzira da li j e smer sleva na desno, zdesna na levo, ili ak, kao kod nekih azijskih jezika, vertikalan (videti str. 30).
Prirodna arhitektonika: slike 1, 2 / 3 > > >
32
Prirodna arhitektonika: slika 4 A; slika 5 >
Pnv' segment: Prirodmi urliitektonika
G rafiki prikaz jedne je d in ice " iniorm acije u m ozgu (v. str. 45)
Prirodna arhitektonika, slilca
38
P ni segmenl: Prirodna arhitektonika
///
Mozgovi u dilemi
Ova globalna bolest spavanja" kao odgovor na uenje je izazvana injenicom da je tokom poslednjih nekoliko vekova ogromna veina nas pravila beleke koje koriste znatno manje od polovine kapaciteta naeg cerebralnog korteksa. O vo se pripisuje injenici da vetine povezane sa naom levom i desnom hemisferom nisu u mogunosti da meusobno uzajamno deluju na nain koji bi proizveo spiralu pokreta i razvoja koja stremi nagore. Umesto toga smo opteretili nae mozgove sistemom pravljenja/hvatanja beleaka koji ih podstie da odbacuju i zaboravljaju! Kombinovane smetnje ova dva faktora uzimaju veliki danak.
MANE STANDARDNIH BELEAKA Postoje etiri mane dananjih standardnih sistema pravljenja/hvatanja beleaka: 1 Maskiranje kljunih rei Vane ideje se saoptavaju kljunim reima - onim reima, obino imenicama ili glagolima, koje izazivaju i razvijaju relevantne asocijacije kada god se proitaju ili uju. U standarnim belekama ove rei se esto nalaze na razliitim stranicama, zamaskirane masom manje vanih rei. Ovi faktori spreavaju mozak da pravi odgovarajue asocijacije meu kljunim konceptima.
2
Oteiavanje pamenja
Monotonske (jednobojne) beleke su vizuelno dosane. Kao takve, bie odbaene i zaboravljene. Osim toga, standardne beleke su csto u formi beskrajnih spiskova slinog izgleda. Sama monotonija pravljenja ovakvih spiskova dovodi mozak u polu-hipnotiki trans, skoro sasvim onemoguavajui pamenje njihovog sadraja.
3
Rasipanje vremena
Standardni sistemi pravljenja/livatanja beleaka rasipaju vreme u svim fazama: podstiui nepotrebno beleenje zahtevajui itanje nepotrebnih beleaka
< < Prirodna arhitektonika: slike 7 i 8

41
Mozgovi u clilemi
III
zahtevajui ,,presliavanje nepotrebnih beleaka zahtevajui traenje kljunih rei

4
Neuspeh u kreativnom stimulisanjii mozga
Po samoj svojoj prirodi, linearna prezentacija stanardnih beleaka spreava mozak da pravi asocijacije, suprotstavljajui se tako kreativnosti i memoriji. Sem toga, posebno kada smo suoeni sa belekama tipa spiskova, mozak neprestano ima oseaj da je doao do kraja ili ,,zavrio. Ovaj lani oseaj dovrenosti deluje skoro kao neki mentalni narkotik, usporavajui i guei na proces razmiljanja. POSLEDICE PO NAE MOZGOVE Stalno korienje neefikasnih sistcma pravljenja/hvatanja beleaka ima niz posledica po nae mozgove: Gubimo svoju mo koncentracije, kao rezultat razumljivc pobune mozga protiv maltretiranja. Stiemo naviku koja troi vreme da pravimo beleke o belekama u pokuaju da otkrijemo sve neuhvatljiviju sutinu onoga to uimo. Doivljavamo gubitak pouzdanja u sebe same i u svojc mcntalne sposobnosti . Gubimo ljubav prema uenju koja je tako oigledna kod male dece i kod onih koji su imali dovoljno sree da naue kako da ue. Patimo od dosade i frustracije. to vie radimo, manjc naprcdujemo, zbog toga to nesvesno radimo protiv sebe. Nai dananji sistemi pravljenja/hvatanja beleaka imaju sve manje i manje rezultata. Ono to nam treba je sistem koji e postizati rezultate usmerene ka napretku.
Dve prie su relevantne u ovom trenutku. Prva se tie dosijea o jednoj autistinoj devojci zabeleenog u knjizi Springera i Doja (Springer, Deutch) - L e v i" mozak, desni" mozak (1 985). Autori izvetavaju da se kod autistiara, koji imaju i ozbiljne smetnje u govoru, esto moe nai superiorna umetnika sposob-
42
///
Mozgovi u diletni
nost. O ni navode da je u vreme kada je imala tri i po godine, Naa crtala crtee pune ivota sa mnotvom detalja...". Autori sugeriu da ova posebna sposobnost odslikava doprinos desne hemisfere, a kasnije belee da se Naina vetina crtanja smanjivala sa nastavkom terapije".
Da je Naa bila uena na nain koji bi bio kompatibilan sa njenim modanim funkcijama, ona bi verovatno nastavila da razvija svoje ve jake umetnike sposobnosti uporedo sa razvojem verbalnih sposobnosti. Mape uma bi bile odgovarajue sredstvo. Druga pria se onosi na mladu devojku iz Njujorka, koja je u devetoj godini bila odlian uenik. Sa 10 godina, imala je vrlodobar uspeh; sa 11 dobar, a sa 12 godina postala je dovoljan uenik, sa tendencijom ka totalnoj propasti. Ona, njeni nastavnici i njeni roditelji su svi bili zbunjeni, jer je uila mnogo, sve vie iz godine u godinu, i oigledno je bila inteligentna. Njeni roditelji su mi omoguili da se sretnem sa njom. Posle dugog i tunog razgovora, ona se iznenada razvedrila i rekla Postoji jedna stvar u kojoj sam sve bolja i bolja. - Koja? - zapitao sam. - Moje beleke, odgovorila je. Njen odgovor me je pogodio poput groma, jer je reio misteriju. Da bi bila bolja u koli, ona je pretpostavila da mora imati sve bolje i bolje beleke. Bolje je za nju znailo vie reenica, to je mogue doslovnijih i tradicionalno ,,urednijih. Kao rezultat toga, ona je naivno ulagala sve vie i vie snage u tu svoju aktivnost zbog koje je pogreno razumevala i zaboravljala ono to je uila. Ovaj metod namerno je upotrebljavao jedan Rus po imenu ereevski, ovek izvanrednog pamenja, da bi sebi pomogao da zaborav!ja\ im je shvatila ta ini, bilaje u stanju daprimeni mapiranje uma i da krene u pozitivnom smeru. REZULTATIISTRAIVANJA PRAVLJENJA/HVATANJA BELEAKA Ovi nalazi su poduprti mnogim akademskim studijama o pravljenju/hvatanju beleaka, posebno onim dr Haua (Howe) sa Univerziteta Egziter (Exeter).
Pn'i segment: Prirodna arhiiektonika
43
Mozgovi u dilemi
Ul
% % Studija dr Haua je trebalo da prosudi koliko dobro su studenti bili u stanju da govore iz svojih beleaka, pokazujui pri tom potpuno i integrisano razumevanje. Takoe su morali da budu u stanju da koriste svoje beleke za ponavljanje gradiva, i da obezbede tano priseanje i promiljene odgovore u uslovima ispita kada beleke vie nisu bile dostupne. Rezultati su bili sledei, od najgoreg do najboljeg: 1 Dobijene kompletne beleke od rei do rei. Lino uraene kompletene beleke od rei do rei. Dobijene reenine beleke sa zakljucima. Lino uraene reenine beleke sa zakljucima. Dobijene beleke sa kljunim reima. (Ovo se ponekad pokazalo izuzetno slabim jer je osoba koja ih je dobila bila nesposobna da napravi odgovarajue mentalne asocijacije.) Lino uraene beleke sa kljunim reima.
2 3 4 5
Ilauove studije pokazuju da su konciznost, efikasnost i aktivno lino uee od presudnog znaaja za uspeno beleenje. UVOD U SLEDEE POGLAVLJE Kao to smo videli, dananji sistemi pravljenja/hvatanja beleaka koriste samo deo ogromnog modanog potencijala za uenje. Takoe znamo i da su veliki umovi koristili mnogo vei deo mentalnog kapaciteta koji nam je svima dostupan. Naoruani ovim saznanjem, moemo krenuti dalje u sledee poglavlje koje nas upoznaje sa briljantnim razmiljanjem - jasnijim, prirodnijim i efikasnijim nainom korienja naih mozgova.
44
IV
Briljantno razmiljanje
Preglcd Uvod Briljantno razmiljanje Uvod u sledee poglavlje
UVOD Ovo poglavlje objedinjuje informaeije iz prethodna tri poglavlja i uvodi vas u briljantno razmiljanje, znaajni korak u evoluciji razumevanja i negovanja Ijudskog mozga, onosno raspolaganja ljudskim mozgom. BRILJANTNO RAZMILJANJE Informacija - sistem obrade u vaem mozgu ta se deava u vaem mozgu kada okusite zrelu kruku, pomiriete cvee, sluate muziku, posmatrate potok, dodirujete dragu osobu ili jednostavno evocirate uspomene? Odgovorje istovremeno i jednostavan i zauujue sloen. Svaki deli informacije koji ulazi u va mozak - svako oseanje, seanje ili misao (ukljuujui svaku re, broj, kod, hranu, miris, liniju, boju, sliku, otkucaj, notu i strukturu) mogu biti predstavljeni kao centralna sfera iz koje zrakasto polaze desetine, stotine, hiljade, milioni ,,kukica (v. stranu 38). Svaka kukica predstavlja jednu asocijaciju, a svaka asocijacija ima svoj beskrajni red karika i spojeva. Sve asocijacije koje ste ve upotrebili moete smatrati svojim seanjem, svojom bazom podataka ili
45
Briljantno razniiljanje
IV
svojom bibliotekom. Dok itate ove rei moete biti sigurni da se u umu koji ih ita nalazi sistem za obradu podataka koji znatno nadmauje kombinovane analitike kapacitete i mogunosti skladitenja najsavremenijih svetskih kompjutera (v. nie). Kao rezultat koricnja ovog multi-ordinatnog sistema za obradu i skladitenje podataka sa mnotvom kukica, va mozak ve sadri mape informacija koje bi i najvee svetske kartografe ostavilc bez daha u ncvcrici, kad bi samo mogli da ih vide.
Obrazac razmiljanja vaeg mozga se, dakle, moe posmatrati kao gigantska asocijativna mainerija - jedan super bio-kom pjuter sa linijama misli koje se granaju iz praktino beskrajnog broja jezgara podataka. Ova struktura odslikava neuronsku mreu koja ini fiziku arhitekturu vaeg mozga.
Brza procena e vam otkriti da vaa ve postojea baza podataka pojcdinih informacija, kao i asocijacija koje se granaju iz njih, sadri vie kvariliona asocijacija.
Neki Ijudi koriste ovu ogromnu bazu podataka kao izgovor da prestanu sa uenjem, objanjavajui da su njihovi mozgovi skoro napunjeni", i da iz tog razloga nee da naue nita novo jer moraju da sauvaju dragoceni, preostali prostorza zaista vane stvari". Ipak, nema razloga za zabrinutost jersada znamo, preko radova dr Marka Rozenvajga (Mark Rosenvveig) iz Pariza, da i kad biste pohranjivali u va mozak 10 pojedinanih podataka (od kojih svaki predstavlja jednostavnu re ili sliku) svake sekunde tokom 100 godina, jo uvek biste iskoristili manje od jedne desetine njegovog skladinog kapaciteta.
Ovaj zapanjujui kapacitet skladitenjaje omoguen jednom skoro neverovatnom prefinjenou komplikovanih putevakoji ine nae metabolike procese. ak je i samo jedna deonica nekog metabolikog puta zapanjujue slocna (videti prvo poglavlje, Savremena istraivanja mozga, str. 15). I kao to je profesor Anokin naglasio, ak je i ovaj izvanredni kapacitet skaditenja nitavan prema sposobnostima mozga da stvara obrasce koristei podatke koje ve poseduje (v. takode str. 279). Ma koliko da ste pojcdinanih podataka ve pohranili, i ma koliko da ste asocijacija ve uradili, va potencijal da osmiljavate nove obrasce i kombinacije ideja ih prevazilazi za vie kvadriliona. 46
IV
Briljantno razmiljanje
to vie novih podataka nauite/prikupite na jedan integrisani, razgranati, organizovani nain, utoliko e vam biti lake da nauite jo vie. Iz ove gigantske sposobnosti za obradu informacija i kapaciteta za uenje potekao jc koncept briljantnog razmiljanja iju manifestaciju predstavlja mapa uma. Briljantno razmiljanje * se odnosi na proces asocijativnih misli koje proistiu iz centralne take ili se vezuju za centralnu taku. Ostala znaenja engleske rei radiant su takoe znaajna: blistavo svetleti, pogled jasnog oka koje zrai radou i nadom i ina taka meteorske kie - slino eksploziji misli. Kako da dobijemo pristup ovom uzbuljivom novom nainu razmiljanja? Uz pomo mape uma, koja predstavlja spoljni izraz briljantnog razmiljanja. Mapa uma se uvek grana iz centralne slike. Svaka re i slika postaju sami za sebe subcentri asocijacija, i sve se to nastavlja u potencijalno beskrajni lanac razgranatih pojmova koji idu iz ili ka zajednikom centru. Iako se mapa uma crta na dvodimenzionalnoj povrini, ona predstavlja multi-dimenzionalnu realnost, obuhvatajui prostor, vrcme i boju. Pre nego to nauite kako da primenite ovo mono sredstvo, od sutinskog znaaja je da razumete operativne principe mozga koji ga generiu. Takoe je od sutinskog znaaja da razumete briljantno razmiljanje naprirodan i praktino automatski nain na koji su svi ljudski mozgovi oduvek funkcionisali. U evolutivnom razvoju procesa razmiljanja koristili smo samo pojedinane snopove zraenja umesto itave multi-dimenzionalne elektranc.
U V O D U S L E D E E P O G L A V L JE
Briljantno mislei mozak bi morao biti u mogunosti da se izrazi u razgranatoj formi koja odslikava obrazac njegovih sopstvenih misaonih procesa. Kao to emo videti u sledeem poglavlju, Put koji predstoji, mapa uma predstavlja takvu formu.
Radiant thinking, od engl. glagola ,,to radiate" - iriti se ili kretati u raznim pravcim a, ili iz datog sredita. (prim. prev.)
47
Put koji predstoji

Pregled Uvod Mapa uma - definicija ta kau korisnici mapa uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD Ovo poglavljc definie prirodni izraz briljantnog razmiljanja mapu uma, sledeu evoluciju Ijudske misli. MAPA UMA - DEFINICIJA M apaum ajc izraz briljantnog razmiljanja i prema tome predstavlja prirodnu funkciju Ijudskog uma. To je mono grafiko sredstvo koje obezbeuje univerzalni klju za oslobaanje potencijala mozga. Mapa uma moe biti upotrebljena u svakom aspektu ivota u kom e poboljano uenje i jasnije razmiljanje poveati ovekov uinak. Mapa uma poseduje etiri osnovne karakteristike: 1 Predmet panje je kristalizovan u centralnoj slici.
2 3
Glavne teme predmeta se granaju iz centralne slike. Grane sadre kljuni lik ili kljunu re otisnutu napridruenoj liniji. Teme od manjeg znaaja se takoe predstavljaju kao grane povezane sa granama vieg nivoa. Grane formiraju povezanu ,,vorinu strukturu.
48
Put koji predstoji
Mape uma se mogu naglasiti i obogatiti bojama, slikama, iframa i iluzijom trodimenzionalnosti, da bi bile interesantnije, lepe i osobenije. One zauzvrat poboljavaju kreativnost, pamenje i, posebno, evociranje upamenog. Mape uma vam pomau da napravite razliku izmeu vaeg mentalnog kapacitetci skladitenja, to e vam vaa mapa uma omoguiti da pokaete, i vae mentalne efikasnosti skladitenja, to e vam vaa mapa uma omoguiti da postignete. Efikasno skladitcnje podataka multiplicira va kapacitet. To je kao razlika izmeu dobro ureenog i loe ureenog skladita, ili biblioteke sa ili bez sistema reda. TA KAU KORISNICI MAPA UMA Mape uma su opisali oni koji ih koriste, od petogodinjaka pa do ostalih na svim nivoima poslovanja i obrazovanja, i to na sledee naine: prava nemska maina (misao koja ima strukturu gena); sredstvo koje vam pomae da se starate o scbi; prava alatka za mentalno treniranje; ogledalo uma; sredstvo za brigu o mozgu; moj mentalni vulkan;
sredstvo za raspolaganjc inteligcncijom; mrea misli usmerena ka cilju; sredstvo za izraavanje inteligencije; epitoma** sumirajuih zamisli - upotrebi mapu uma, spasi drvo! Spasi drvo? Spasi umu!; embrionalna manifestacija super-logike misli; najobuhvatnija tehnika za kreativno razmiljanje; multi-dimenzionalna mnemonika tehnika; svesni elcktroencefalogram samokontrole!; ispoljavanje unutranjih misaonih obrazaca - mapa mozga;
U originalu a Neme M achine, od gr. prefiksa nerti-, nenw-, nemo- ili sufiksa -nemct, -nem.ata- konac, konast, isprcden, vrtloast, rotirajui. (prim. prev.) ** Epitom a, gr. - saet prikaz, kratak pregled, olienje. (prim. prev.)
49
Put koji predstoji
nain na koji, konano, mogu da uivam dok upotrebljavam svoj mozak!; ,,put(evi!) do mentalne slobode; mapa uma predstavlja ispoljavanje svih aspekata kortikalnih mogunosti i inteligencije, koja omoguava mozgu da dobije lluidniji, graciozniji i bri pristup svom ogromnom skladitu sposobnosti; ,,za eru informacija i osvajanja kosmosa, ono to je lincarno pisanje beleaka bilo za industrijsku cru. lli, kao to je jedan korisnik izjavio kad je prvi put upotrebio mape uma: ,,To je kao da sam itav ivot vozio sa prljavim vctrobranom i onda ga je mapa uma iznenada oistila za mene. Svi ovi opisi su odgovarajui i relevantni. Posmatrani zajedno, oni otkrivaju mapu uma kao sledei korak u progresiji od linearnog (jednodimenzionalnog), preko lateralnog (,,dvodimenzionalnog), do briljantnog ili multi-dimenzionalnog razmiljanja.
UVOD U SLED EI SEG M EN T
Naoruani znanjem koje ste stekli o radu i potencijalima svog mozga, sada ste spremni da putujete kroz komplikovani svet cerebralnog kortcksa. Ovo putovanje e poloiti temelje izraavanja i oslobadanja vaeg mentalnog potencijala, i odvee vas, kroz seriju hrejnstorming vebi, do kompletne umetnosti mapiranja uma.
50
Pr\'i segment: Prirodna urhitektonika
Prpffl segment:
Temelfi
Ovaj segment (poglavlja od VI do IX) istranje blizanaki srodne svetove rei i slika, pokazujui vam kako da oslobodite neverovatnu mentalnu energiju korienjem monih tehnika brejnstorminga i asocijacija. Ovapoglavlja vas vode odosnovnog brejnstorminga briljantnog razmiljanja, preko brejnstorminga mini-mape uma, do same mape uma.
Dntgi segment: Temelji
51
VI
Brejnstorming rei
Pregled Uvod Veba izgradnje mini-mape uma od rei Implikacije Aplikacije Uvod u sledee poglavljc
UVOD
Ovo poglavlje ulazi u sutinu sistema vaeg mozga za briljantno razmiljanje i obradu informacija. Kroz brejnstorming vebe, otkriete ogromni potencijal svoje asocijativne maincrije, atakoe ete dobiti i uvid u svoju jedinstvenost i jedinstvenost drugih Ijudi kao posebnih individua. Bie vam pokazana nova brejnstorming tehnika, kao i neki interesantni rezultati istraivanja. Posebno, omoguie vam se dublje razumevanje komunikacije i izbegavanje meusobnih nesporazuma.
52
Drugi segment: Temelji
VI
Brejnstorming rei V E B A T Z G R A D N J E M T N T -M A P E U M A O D R E I
Mini-mapa uma je embrionalna forma mape uma. Iako ovakva mapa uma ima prcfiks ,,mini, njene implikacije su ogromne. Da biste uradili sledee vebe, bie vam potrebne olovke i podloak za mapu uma, kopija gornje slike ili nekoliko velikih, praznih listova hartije. Veibanje Ispiite tampanim slovima na linijama, brzo, bez pauze za razmiijanje, prvih deset asocijacija koje vam dou na um kada pomislite na pojam ,,srce. Vano je da zapiete prve rei koje vam padnu na pamet, bez obzirakako smeno izgledale. Ova veba nije test i nebi trebalo da traje due od jednog minuta. Ukoliko ste u mogunosti, zamolite jo dve ili tri osobe da urade vebu istovremeno. Ne razgovarajte o svojim asocijacijama dok radite vebu. Analiza rezultata Va cilj je da pronaete one rei koje su zajednike za sve lanove grupe. (U ovom sluaju re ,,zajednike ima svoje doslovno znaenje- ,,duh, na primer, nije isto to i ,,dua.) Pre sumiranja rezultata, trebalo bi da svako od vas predvidi, pojedinano i u tajnosti, koliko e rei biti zajedniko svim lanovima grupe; koliko e rei biti zajedniko za vie njih; i na kraju koliko e rei biti odabrano od strane samo jedne osobe. Kada ste zavrili vebu i uradili svoje procene, uporedite rei koje ste vi zapisali sa reima svojih prijatelja ili kolega. Onda proverite i porazgovarajte o broju zajednikih rei. (Ukoliko sami radite vebu, ondajednostavno uporedite svoj skup asocijacija sa skupom asocijacija autora knjige, videti nie.) Sve osobe redom mogu naglas proitati svoju listu rei dok ih drugi zapisuju, podvlaei svaku re koja je identina i obeleavajui bojom ili ifrom ko je odabrao koju re (v. str. 73, gore). Veina ljudi predvia da e biti mnogo rei zajednikih za celu grupu, a da e svega nekoliko rei biti svojstveno samo pojedincima.
53
Brejmtorming rei
VI
Ipak, posle vie hiljada pokuaja, otkrili smo da je prava retkost nai ak i samo jednu zajcdniku re u grupi od etiri lana. Kada je ova ,,zajcdnika re stavljena u centar sledee mini-mape uma, i kad je istih etvoro ljudi upitano da ponovi vebu sa tom ,,zajednikom reju, rezultat je bio isti, pokazujui da ak i taj zajedniki imcnitelj ima fundamentalno razliit koren! Sto je vie ljudi u grupi sve je manje anse da bilo koja rc bude zajednika svim lanovima grupe (videti grafikon na sledeoj strani).
Primer iz vebe sa pojmom ,,srea. Rezultati slinih vebi Vebakoju ste upravo zavrili sa pojmom ,,srea edati sline rezultate i sa bilo kojim drugim pojmom. Na primer, grupa viih bankarskih menadera, od 40 do 55 godina starosti i sa slinom biografijom, uradili su istu vebu sa pojmom ,,tranje. Kao to smo i predvideli, u proseku ni jedna re nije bila zajednika za sva ctiri lana grupe; ponegde je jedna re bila zajednika za tri osobe; nekoliko parova rei zajedniko za dve osobe; i na kraju, veina rei jedinstvcna za svakoga ponaosob. Grupa se alila dato nijebilo fer, poto re nije bilaod veeg znaaja za njih. U drugom sluaju, prcdviali su da bi njihovi rezultati imali mnogo vic ,,zajednikog. Nakon toga, data im je i druga veba, koristei re ,,novac umesto rei ,,tranje. Na njihovo uenje, rezultati su se jo vie razlikovali.
Rezultati se suprotstavljaju popularnom pogrenom shvatanju: to vie obrazujete Ijude, to e oni vie postati slini klonovima.
54
VI
Brejmtormmg rei
Briljantno razmiljanje pokazuje da je istina suprotna: to vie obrozufefe Ijude, to e jedinstvenije postati njihove ogromne, rastue mree asocijacija.
broj Ijudi
Grafikon koji ilustruje neverovatnu jeinstvenost misaone mree svakog Ijudskog bia - kako broj Ijudi rasle tako broj zajednikih rei opada Na strani 73, gore, nai ete rezultate dobijene iz tri grupe ljudi od po etiri osobe koji su beleili svoje asocijacije sa pojmom ,,tranje. Obeleavanje bojom je korieno da se pokau rei koje su zajednike za najmanje dve osobe.
IM P L T K A C T JE
Ogromni polencijal vae asocijativne mainerije Uzmite u obzir injenicu da je svaki prizor, zvuk, miris, ukus ili oseaj koji ste ikada imali -b ilo svesno ili parasvesno - kao mali zraei centar iz koga polaze milioni asocijacija. A sada zamislite da pokuavate da pribeleite sve te asocijacije. To bi bilo nemogue, zato to bi se svaki put kada neto zapiete pojavila misao o tome to ste zapisali. To bi bila jo jedna asocijacija koju biste morali da zapiete, i tako dalje, ad infmitum. Ljudski mozak moe da proizvede beskrajan broj asocijacija; tako je i na potencijal kreativnog razmiljanja na slian nain beskrajan.
Dmgi segment: Temelji
55
Brejnstorming rei
VI
U prosenom ljudskom mozgu postoji vie kvadriliona upotrebljenih asocijacija. Ova ogromna mrea se moe smatrati ne samo vaom memorijom ili vaom linom rcferentnom bibliotekom, ve i vaim celokupnim svesnim i parasvesnim ja (v. Tony Buzan, Uprezanje para-mozga ). Jedinstvenost svakog pojedinca
Cinjenica da pojedinci dele tako mali broj zajednikih asocijacija na zadatu re, sliku ili ideju znai da se mi na magian i tajanstven nain razlikujemo jedni od drugih. Drugim reima, svako Ijudsko bie je mnogo individualnije i jedinstvenije nego to se to do sada pretpostavljalo. Vi koji sada itate ovu reenicu, posedujete u svom mozgu trilione asocijacija koje ne delite ni sa kim, ni u prolosti, ni u sadanjosti, ni u budunosti. Kada pronaemo kakav jedinstveni mineral nazivamo ga: dragi kamen", neprocenjiv", dragulj", neocenjive vrednosti", dragocen", blago", ,,redak",lep", nezamenjiv". U pogledu onoga to su istraivanja otkrila o nama samima, trebalo bi da ponemo da primenjujemo ove termine i na sebi kao i na drugim Ijudskim biima.
APLIKACIJE Naa izvanredna jedinstvenost ima mnoge prednosti. Na primer, u svakoj situaciji kada pribegncmo brejnstormingu ili kada treba da reimo problem, to je vea raznolikost ieja tim bolje. Svaka jedinka tako postaje izuzetno znaajan deo proccsa. U irem drutvenom kontekstu, takozvano ,,delinkventno, abnormalno ili ,,ekscentrino ponaanje se sada esto moe prihvatiti u novom svetlu kao odreeno razilaenje od postavljenih normi, koje vodi pojaanoj kreativnosti. Na ovaj nain se mnogi oigledni drutveni problemi mogu u stvari preokrenuti u reenja. Rezultati ovih vebi takoe istiu opasnost koja se javlja kada ljude posmatramo kao grupu, a ne kao pojedinca. Cenei nau jedinstvenost, moemo lake reavati nesporazume i konflikte, bilo line ili drutvene. Vebe asocijacija otkrivaju neogranienu snagu mozga svakog ovcka, bilo da spada u one ,,nadarene ili u one prethodno okarakterisane kao ,,prosene. Ove vebe, prema tome, mogu osloboditi milijarde
56 Drugi segment: Temelji
VI
Brejnstorming rei
Ijudi od njihovih samo-nametnutih mentalnih ogranienja. Jednostavno primenjujui vebu sa pojmom ,,srea opisanu u ovom poglavlju, svako moe iskusiti trenutnu eksploziju mentalne snage. Uzmite primer osmogodinjeg deaka iz jedne zaostale etvrti Londona koga su uitelji smatrali praktino slaboumnim, i koji je to izgleda i sam prihvatao. Poto je zavrio vebu sa pojmom ,,srea, upitao sam ga da li bi mogao da pronae dalje asocijacije za bilo koju od deset rei koje je zapisao. Zastao je za trenutak, zapisao dve, zatim ispravio pogled i sa sjajem u oima zapitao ,,Da li mogu da nastavim?. Kada sam rekao ,,Da, poeo je oklevajui, kao neko ko po prvi put ulazi u more. Zatim, u sve brem ritmu, skoro kao odmotavanje rolne, rei i asocijacije su poele da kuljaju iz njega. Njegovo itavo fiziko stanje se transformisalo u stanje udnje, energije i sree, dok je popunjavao stranu bukvalno viui ,,Ja sam pametan! Ja sam pametan!. I bio je u pravu. Nedostajalo mu je obrazovanje.
Razumevanje razgranate prirode realnosti nam daje uvid ne samo u prirodu razumevanja, ve i u prirodu nesporazuma, na taj nain pomaui da se izbegnu mnoge emotivne i logike zamke koje osujeuju nae pokuaje da komuniciramo.
U kontekstu ove knjige, brejnstorming je prvi korak ka mapama uma. Ove vebe mogu da ojaaju i daju tonus vaim asocijativnim sposobnostima dok se pripremate za potpuni razvoj briljantnog razmiljanja.
Ukoliko se sposobnost briljantnog razmiljanja mozga moe primeniti na rei, koje predstavljaju predmet leve kortikalne vetine, da li se ista snaga moe primeniti i na imaginaciju i slike kao desnu kortikalnu vetinu? Sledce poglavlje se bavi ovim pitanjem.
Drttgi segment: Temelji
57
V II
Brejnstorming slika
Pregled Uvod Mo slika Veba izgradnje mini-mape uma od slika Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje razmatra savremena istraivanja mozga koja su zaprepastila eksperte irom sveta. Zajedno sa priloenim praktinim vebama, ovo znanje e vam omoguiti pristup ogromnom skladitu imaginativnih vetina koje uspavane lee kod 95 proccnata populacije.
M O S L IK A
Godine 1970. asopis Scientific American je objavio rezultate fascinantnog eksperimenta kojeg je sproveo Ralf Heber (Ralph Haber). Heber je pokazao svojim ispitanicima seriju od 2560 fotografskih slajdova, predstavljajui im jednu sliku svakih 10 sekundi. Ispitanicima je trebalo oko 7 sati da pogledaju sve slajdove, ali je vreme gledanja bilo podeljeno u odvojene seanse tokom perioda od nekoliko dana. Sat nakon to bi poslednji slajd bio prikazan, ispitanici su bili podvrgnuti testu prepoznavanja.
Svakoj osobi je prikazan set od 2560 parova slajdova, od kojih je jedan slajd bio iz serije koju su videli, a drugi iz slinog skupa koji nisu videli. U proseku, tanost njihovog prepoznavanja je bila izmeu 85 i 95 procenata.
58
Drugi segment: Tenielji
VII
Brejnstorming slikn
Poto je potvrdio neuporedivu preciznost mozga kao mehanizma za primanje, skladitenje i priseanje, Heber je sproveo drugi eksperiment da bi proverio sposobnost mozga da brzo prepoznaje slike. U ovom eksperimentu, jedan slajd je pokazivan svake sekunde. Rezultati su bili identini, pokazujui da mozak ne samo to ima izvanredni kapacitet utiskivanja i prizivanja informacija, ve da to moe postii, bez gubitka preciznosti, i pri neverovatno velikim brzinama. U cilju daljeg testiranja mozga, Heber je sproveo i trei eksperiment u kome su slajdovi takoe pokazivani po jedan svake sekunde, ali ovaj put kao slikc u ogledalu. Jo jedanput, rezultati su bili identini, pokazujui da i ak pri velikim brzinama mozak moe da manipulie slikama u trodimenzionalnom prostoru bez gubitka efikasnosti.
Heberov komentar je bio sledei: O vi eksperimenti sa vizuelnim stimulusima sugeriu da je PREPOZNAVANJE SLIKA U SUTINI SAVRSENO. Rezultati bi verovatno bili isti i kad bismo upotrebili 2 50 00 slika umesto 2 50 0."
Jedan drugi istraiva, R. S. Nikerson (Nickerson), objavio je u asopisu Canadian Journal o f Phychology rezultate ekspcrimcnta u kome je svakom ispitaniku prikazano 600 slika, i to jedna slika svake sekunde. Kada su ispitanici podvrgnuti testu prepoznavanja, prosena preciznost je bila 98 procenata! Kao i ITeber, i Nikerson je proirio svoje istraivanje, poveavajui broj slika sa 600 na 10.000. Znaajno je da je Nikerson naglasio da je svaka od njegovih 10.000 slika bila ,,ivopisna (to jest upadljiva, lako pamtljiva slika kakve se koriste u mapama uma). Sa ovakvim ivopisnim slikama ispitanici su postizali stopu preciznosti prepoznavanja od 99,9 procenata. Doputajui izvestan nivo dosade i iscrpljenosti, Nikerson i njegove kolege su procenili da bi ispitanici, i kad bi im se pokazalo milion slika umesto 10.000, uspeli da prepoznaju 986.300 - to predstavlja stopu prepoznavanja od 98,6 procenata.
U svom lanku Nauiti 10.000 slika" u asopisu Quarferly Journal o f Experimentol Psychology, Lajonel Stending (Lionel Standing) je izjavio da je kapacitet memorije prepoznavanja skoro beskrajan!".
59
Brejnstorming slika
VII
Razlog zato je, da citiramo staru izreku, slika vrenahiljadu rei lei u tome to slike angauju veliki opseg kortikalnih sposobnosti: oseaj za boju, oblik, liniju, trodimenzionalnost, strukturu, vizuelni ritam i posebno ,,/w<3ginaciju - re koja potie od latinske rei imaginari, to doslovno znai mentalno oslikavati. Slike, prema tome, mnogo ee nego rei izazivaju podseanje, a takoe su i preciznije i snanije u pokretanju irokog spektra asocijacija, to pojaava kreativno razmiljanje i pamenje. Ovo pokazuje kako je smeno to to se 95 procenata hvatanja/pravljenja beleaka radi bez prednosti kakvu pruaju slike. Razlog za ovo odbacivanje slika delom lei u naem savremenom prenaglaavanju rei kao primamog sredstva za infonnisanje. Mcutim, razlog takoe moe biti i u (pogrenom) vcrovanju mnogih ljudi da nemaju sposobnosti za stvaranje slika.
T & M f-
Levo: Najbolji umetniki pokuaj dominantno desnorukog autora crtan desnom rukom. Desno: Najbolji umetniki pokuaj istog aulora dva sata kasnije, nakon vebanja, crtan levom rukom.
Tokom prethodnih 30 godina smo, zajedno sa jo nekima, ukljuujui i umetnice dr Beti Edvards (Betty Edwards) i Lorenu Gil, istraivali
60
Vll
Brejnstorrning shka
miljenje o ovoj problematici. U okviru pomenutih eksperimenata, ak 25 procenata ispitanikaje izjavilo da nemaju sposobnost vizuelizacije, a vie od 90 procenata veruje da imaju uroenu nesposobost za crtanje ili slikanje na bilo koji nain. Dalja istraivanja su pokazala da svako sa ,,normalnim mozgom (genetski ili fiziki neoteenim) moe nauiti da crta do nivoa polaznika dobre umetnike kole (v. prethodne crtee). Razlog zato tako mnogo Ijudi smatra da su nesposobni za stvaranje slika lei u tome to, umesto da shvate da mozak uz pomo kontinuiranog eksperimentisanja uvek uspeva, grekom zamenjuju svoj poetni neuspeh svojom fundamentalnom nesposobnou i smatraju ga istinskom merom svog talenta. Na taj nain ostavljaju jednu svoju mentalnu vetinu (koja je mogla prirodno da procveta) - da uvene i nestane.
U svojoj knjizi Duhovi u maini uma, S. M. Koslin (Kosslyn) tvrdi da se ,,u mnogim naim slikovnim eksperimentima pokazalo da Ijudi nedvosmisleno napreduju kroz praksu". Mapiranje uma ponovno budi ovaj izvanredni kapacitet vizuelizacije. Kada mozak razvija svoju sposobnost oslikavanja, ujedno razvija i svoj kapacitet razmiljanja, svoju sposobnost percepcije, svoje pamenje, svoju kreativnost i poverenje u sebe.
Dva iroko rasprostranjena i tetna verovanja su dovela do savremenog odbacivanja naih vizeulnih sposobnosti: 1 Da su slike i boje nekako primitivne, detinjaste, nezrele i nevane.
2
Da je mo stvaranja i reprodukovanja slika bogom dani talenat dodeljen samo vrlo malom broju ljudi. (U stvari, to je bogom dani talenat darovan svima!)
Uz potpunije razumevanje mozga poinjemo da shvatamo da se mora uspostaviti nova ravnotea izmeu vinosti slici i vinosti rei. U kompjuterskoj industriji ovo se ogleda u ubrzanom razvoju maina koje nam omoguavaju da povezujemo rei i slike i da manipulicmo reima i slikama istovremeno. Na linom planu, to je pokrenulo mape uma.
V E B A I Z G R A D N J E M I N I - M A P E U M A O D S L IK A
Veba koja se preporuuje osobama koje ele da izgrade svoju vizuelnu mentalnu muskulaturu je identina vebi sa pojmom ,,srea, opisanoj u prethodnom poglavlju, osim to se u centar postavlja
Drugi segmcnt: Temelji
61
Brejnstorming slika
VII
slika i to sc na svakoj od linija koje se granaju iz centra crta prvih deset slikovnih asocijacija. U vebi kao to je ova, od sutinskog znaaja je da Ijudi prevaziu svoju inhibiciju da c nacrtati ,,loe slike. Bez obzira koliko ,,loe izgledale poetne slike, zbog prirode ljudskog mozga koja se zasniva na probi i uspehu (a ne greci), te slike e jednostavno predstavljati prvi ekspcrimentalni stupanj iz koga e uslediti trajni i neizbeni naprcdak. Dobra centralna slika koja se prcporuuje za poetak je slika ,,kue, zbog toga to prua mnotvo mogunosti za jednostavni razvoj asocijativnih slika. Ciljevi vebe Ciljevi ovakve vcbc za stvaranje vizuelnih asocijacija su sledei: 1 Da se oslobodi ogromna mo vizuelnog korteksa.
2
Da se poveaju mogunosti memorije za skladitenje i priseanje posredstvom koricnja slika za naglaavanje i povezivanje. Da se povea estetsko uivanjc. Da se slomi otpor prema korienju slika u procesu ucnja. Da se potpomogne mentalna relaksacija. Da se otpone sa razvijanjem izvanrednih moi vizuelizacije i percepcije koju su koristili veliki umetnici/mislioci kao to je bio Leonardo da Vini.
3 4 5
Slikovno povezivanje it praksi Evo jednog zabavnog i uveseljavajueg primera kako slikovno povezivanje deluje u praksi. Nekolicini odraslih se na seminaru pridruio i petogodinji sin jednog od uesnika. Deak, po imenu Alcksandar, koji je tek umeo da napie nekoliko nepovezanih slova alfabeta, junaki i uporno je insistirao da se i on pridrui vcbanju. I pored protivljenja odraslih, na kraju mu je ipak bilo doputeno da se ukljui.
62
VII
Brejnstorming slika
Aleksanar je izabrao Ijudski mozak kao centralni lik, jer jc uo da se mozak spominje toliko puta tokom prethodnih dana. On je tada poeo da naglas oslikava na sledei nain. ,,A sada, da vidimo, ta radi moj mozak?...A da, on postavlja pitanja!. Rekavi to, nacrtao je nezgrapan prikaz znaka pitanja i odmah nastavio: ,,A sada, ta jo radi moj mozak?...A da, on ima prijatelje!. I rekavi to, brzo nacrta sliicu na kojoj su bilc dvc ruke koje se dre, i nastavio: ta jo radi moj mozak?... ,,A da, on kae hvala vam !. I rekavi to, nacrta malu kovertu i nastavi, uz veselje koje se poveavalo, dok je poskakivao gore-dole na svojoj stolici, sa reavanjem svakog sledeeg: ta jo radi moj mozak?... ,,A da, on voli mamu i tatu!. I rekavi to, nacrtamalo srce, dovrivi svih svojih deset vizuelnih asocijacija bez trenutka oklevanja i sa usklicima uzbudenja pri svakom slcdccm reenju. Ovo je bio mozak koji je radio potpuno prirodno - blistavo tekui, otvoreno i olino povezujui. Vebanje Naoruani svim ovim informacijama o svom uroenom kapacitetu za slikovno povezivanje, nastavite na potpuno isti nain kao to ste radili sa vebom povezivanja rei, stvarajui svoju sopstvenu centralnu sliku za koncept ,,kue (ili pak koristei neku sliku slinu onoj na str. 73) i dodajui slike koje vam padaju na pamet.
Nakon to ste zavrili ove dve brejnstorming vebe, koristei dve razliite kortikalne vetine, sada treba da integricte svet rei i svet slika. Sledee poglavlje nastavlja putovanje od osnovnog brejnstorminga do mapiranja uma.
63
VIII
Od brejnstorminga do mapiranja uma

Pregled Uvod Poveajte svoju mo povezivanja Vebanje Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje nastavlja proces zapoet u estom poglavlju vebom sa pojmom ,,srea. Idui dalje od faze mini-mape uma, ovo poglavlje vas dovodi do praga kompletnog mapiranja uma, pokazujui vam kako da proirite bilo koju mapu uma do bilo koje veliine koju elite.
P O V E A J T E S V O J U M O P O V E Z IV A N J A
Sledei korak je da proirite poetnu vebu sa pojmom ,,srea, pratei ve data uputstva. Na potpuno isti nain na koji se vaih deset poetnih rei ili slika granalo od centralnog pojma ,,srea, svaka od ovih deset rei moe da razgranava svoje sopstvene asocijacije. Slobodnim asociranjem na svaku od deset rei ili slika, povezujui pojmove koji polaze od njih linijama i jasno piui tampanim slovima pojedinane kljune rei po linijama koje su iste duine kao i same rei, moete poeti da gradite verbalno ,,drvo asocijacija mape uma, kakva je mapa na strani 66.
64
VIII
Od brejmtorminga do mapiranja uma
Kada pogledate ilustraciju primetiete da je poetnih deset rei napisano krupnijim slovima, i da su linije po kojima su ispisane deblje od sekundarnih linija. Ovo slui da bi se naglasio njihov znaaj kao deset kljunih pojmova koji su vam na poetku pali na pamet. Dok budete povezivali rci u svojoj mini-mapi uma poveavacte istovremeno i prefinjenost i snagu svoga pamenja.
Godine 1985. Anderson i Parlmuter (Anderson, Parlmutter) su sproveli zanimljiv eksperiment sa pamenjem. Predstavili su ispitanicima centralne kljune rei i zatraili od njih da stvaraju asocijacije koje poinju zadatim slovom. Na primer, jednoj grupi je zadata kljuna re i poetno slovo u nizu pas - s, kost - m". Drugoj grupi je zadat niz kockar - s, kost - m". Potom je praena brzina kojom su ispitanici doli do rei meso". Osobe iz pn/e grupe su bile bre jer je prethodna re pas" aktivirala memorijski la n a c p a s -k o s t- meso". Kao rezultat svojih istraivanja, Anderson i Parlmuter sugeriu da:
Pamenje radi kao aktivacioni proces, koji se iri odrei do asocirane rei putem ovakvih lanaca"
V E B A N JE
Bacitc kratak pogled na ilustraciju na sledeoj strani. Zatim proirite svaku od svojih deset poetnih kljunih rci daljim asocijacijama. Provedite 1 minut nad svakim kljunim pojmom (ukupno 10 minuta). Kada ste zavrili ovu vebu, biete na drugom, treem i etvrtom nivou vae mini-mape uma. U tom trenutku shvatiete da tako moete da nastavite u nedogled! Ova veba vam pokazuje daje, uz korienje odgovarajuih tehnika, va mozak u mogunosti da istrauje i manifestuje svoju beskrajnu kreativnu sposobnost.
Poto ste uradili vebe, integrisali i proirili svoju mo za asociranje slika i rei, sada ste spremni da izrazite svoj potpuni spektar kortikalnih i mentalnih sposobnosti u samoj mapi uma.
65
Od brejnstorminga do niapiranja uma
VIII
66
IX
Mapiranje uma
Pregled Uvod Uprezanje kompletnog spektra vaih kortikalnih sposobnosti Uvod u hijerarhije i kategorije Putovanje kroz um jednog mapera uma (I) Implikacije Putovanje kroz um jednog mapera uma (II) Jo o hijcrarhijama i kategorijama Prednosti hijerarhije, kategorizacije i PDP Prednosti mapiranja uma nad linearnim pravljenjem/hvatanjem beleaka
Uvod u sledee poglavlje
UVOD Ovo poglavlje vas uvodi u tehnike stvaranja reda i strukture u vaem razmiljanju; a deo Putovanje kroz um jednog mapera uma e vam omoguiti da vidite proces mapiranja uma ,,iznutra. Sem toga, predstaviemo vam dalje dokaze o beskrajnom kapacitetu povezivanja i kreativnosti vaeg mozga.
U P R E Z A N J E K O M P L E T N O G S P E K T R A V A IH K O R T IK A L N IH S P O S O B N O S T I
Upeatljivost mape uma se ostvaruje postavljanjem centralne slike umesto centralne rei i korienjem slika umesto rei gde god je to mogue. Kombinovanje ove dve kortikalne vetine - oseaj za rei i
Drugi segment: Tcmelji
67
Mapiranje uma
IX
slike, viestruko e uveati vau intelektualnu snagu, posebno dok stvarate svoje sopstvene slike.
Godine 1989. V. M. Metlin (W. M. Matlin) je opisao eksperiment koji je to i pokazao. Sproveli su ga Bul i Vitrok (Bull, VVhittrock) 16 godina ranije, da bi ispitali efekte koje slike ostavljaju na proces uenja. Bul i Vitrok su traili od dece stare 9 i 10 godina da zapamte rei kao to su mozak", asopis", nevolja" i istina". Deca su podeljena u tri grupe. Prva grupa je itala rei i njihove definicije, zapisivala ih i potom stvarala svoje sopstvene slike, kako rei tako i njihovih definicija. Deca u drugoj grupi su radila isto kao i deca u prvoj, samo to su umesto da crtaju svoje, precrtavala ve gotove slike. Deca u treoj grupi su jednostavno samo ponavljala zapisivanje rei i njihovih definicija. Nedelju dana kasnije, deca su podvrgnuta testu priseanja rei i njihovih definicija. Deca iz prve grupe, koja su stvarala sopstvene slike, su imala daleko najbolje rezultate, dok su deca iz tree grupe, koja nisu nita crtala, bila najgora.
Ovi nalazi idu u prilog injenici da je mapa uma jeinstveno pogodna alatka za uenje. Ona ne samo to koristi slike, ve i sama predstcivlja s 1iku. Mapa uma upree kompletan spektar kortikalnih sposobnosti oseaj za rei, slike, brojeve, logiku, ritam, boju i prostorno poimanje - jednom jedinstveno snanom tehnikom. inei to, prua vam slobodu da skitate po beskrajnom prostranstvu svog mozga.
U V O D U H IJ E R A R H IJ E I K A T E G O R IJE
Dabiste uspeli da kontroliete i primenjujete ovu ogromnu mentalnu mo, bie vam potrebno da strukturirate svoje misli i vau mapu uma koristei hijerarhiju i kategorizaciju. Prvi korak je da identifikujete svoje pojmove direktne povezanosti (PDP). Pojmovi direktne povezanosti zasnivaju se na kljunim pojmovima na osnovu kojih se moe organizovati mnotvo drugih pojmova. Termin ,,maine, na primer, obuhvata veliki broj kategorija, od kojih je jedna motoma vozila. Ova kategorija, sa svoje strane, takoe pokree irok
68 Drugi segmcnt: Tctttelji
IX
Mapiranje uma
spektar, kome pripada i re ,,kola. Re ,,kola opet obuhvata mnotvo tipova, meu njima i ,,ford, koji takoe ukljuuje vei broj razliitih modela. Gledano iz ove perspektive, re ,,maine je snanija od rei ,,ford, zato jer obuhvata i potencijalno strukturira ogroman spektar informacija. Re ,,maine ujedno i sugerie skup kategorija i postavlja ih u podreen hijerarhijski poredak. Slino tome, ovakva hijerarhija se moe proiriti navie, na jo vie nivoe gcncralizacijc: rc ,,artcfakti*, na primcr, ukljuuje i re ,,maine kao podreenu. Ove kljune rei, ili pojmovi direktne povezanosti, predstavljaju klju za oblikovanje i upravljanje kreativnim procesom asociranja. Drugim reima, one su naslovi poglavlja koje biste upotrebili kada biste pisali knjigu na neku temu.
Klasina studija, koju su sproveli Bouer, Klark, Lezgold i Vimzens (Bovver, Clark, Lesgold, VVimzenz) 1969. godine, pokazala je znaaj hijerarhije kao pomonog sredstva za pamenje. U ovom eksperimentu, ispitanici su bili podeljeni u dve grupe. Svakoj grupi su pokazane etiri karte, sa 28 rei napisanih na svakoj od njih. Osobama u prvoj grupi su pokazane rei koje su bile hijerarhijski organizovane. Na primer, re instrument" bi se nalazila na vrhu, od koje bi se dalje granale rei gudai" i udaraljke". Na sledeem nivou su bile grane sa reima violina", viola", i violonelo,, koje su se nalazile ispod rei gudai", i grane sa reima tim pani", bubnjevi", bongo,, ispod rei udaraljke", i tako dalje. O sobam a u drugoj grupi su pokazane istovetne rei, ali rasporeene po principu sluajnosti. Sposobnost priseanja je potom testirana kod ispitanika iz obe grupe. Ba kao to biste sada i oekivali, ispitanici iz prve grupe su imali daleko bolje rezultate od osoba iz druge grupe, kojima su pokazivani sluajni spiskovi tih istih rei.
P U T O V A N JE K R O Z U M JE D N O G M A P E R A U M A (I)
Ovo je vaa ansa da ,,zavirite u um jedne osobe i da istraite njene idcjc o pojmu sree. U toku proccsa, imacte mogunost da primenite
* Artefakt (lat.) predmet nainjen Ijudskom rukom. (prim. prev.)
69
Mapiranje unia
IX
sve tehnike mapiranja uma koje ste do sada nauili, kao i nekoliko novih. Maper uma zapoinje od centralnog lika koji izraava pojam sree. Slika treba da sadri iluziju trodimenzionalnosti i barem tri boje. Prvi pojam direktne povezanosti koji je naem maperu pao na um je re Ova re je napisana krupno velikim slovima na podebljanoj, zakrivljenoj liniji koja polazi iz centra, liniji koja je iste duine kao i sama re.
, , A K T I V N O S T l u .
Prve asocijacije - imenice ,,amac\ ,,srce, ,,trka i glagol ,,deliti - granaju se od pojma
, , A K T I V N O S T I .
U mozgu naeg mapera uma je sada sevnuo novi PDP Ova re je postavljena na levoj strani mape uma, takoe krupno napisana i prikaena za centralni lik podebljanom linijom. Razne boje kojom je re ispisana ukazuju na raznobojnost razliitih rasa, ukljuujui i Marsovce!
, , L J U D I .
Sledei skup pojmova - ,,porodica, ,,prijatelji, ,,izvoai, ,,staratelji, ,,ivotinje, granaju se iz ove kljune rei. Neki od ovih pojmova takoe indukuju nove. ,,Brat, ,,majka, ,,otac, dodati su uz re ,,porodica. Uz re ,,izvoai, reaju se ,,maioniari, ,,glumci, ,,klovnovi. Pojam ,,staratelji indukuje rei ,,nastavnici, ,,svetenici, ,,psiholozi i ,,treneri.
l N
Svaki od sledea tri terminapredstavljaju P D P i - i kao takve dobijaju svoj odgovarajui status na mapi uma.
H R A N A , O K R U J E , , O S E A N J A
Re indukovala je dva pojma. Na domain brzo dodaje sliku planine i re ,,seosko. U ovom trenutku emo zastati da bismo razmotrili implikacije ovoga to je do sada uraeno.
, , O K R l J E N J E
IM P L IK A C IJE
Razmatrajui mapu uma koju je na domain osmislio, jasno je da bi bilo koja kljuna re ili slika sa nje mogli biti smeteni u sredite nove mape uma koja e takode biti razgranata.
Imajui ovo u vidu, svaka mapa uma je potencijalno beskrajna. Posmatrajui njenu zrakastu strukturu, svaka kljuna re pridodata mapi uma sama po sebi otvara mogunost za novi i jo vei spektar asocijacija, koje opet sa svoje strane otvaraju mogunosti
IX
Mapiranje uma
za sve nove i nove, i sve vee i vee spektre, i tako dalje ad infinitum. To jo jednom pokazuje beskrajnu asocijativnu i kreativnu prirodu svakog normalnog Ijudskog mozga.
Ovo je takoe sasvim kontradiktorno iroko rasprostranjenom shvatanju da je stvaranje ideja mnogo tee od njihovog ureivanja i organizovanja. Ukoliko je naa sposobnost mapiranja uma beskrajna, onda se jedina tekoa sastoji u tome da odredimo kada da se zaustavimo; a mapa uma nam moe pomoi ak i u donoenju ove odluke. Nasuprot tome, linearne beleke u formi spiskova su u direktnoj suprotnosti sa radom uma, jer one pokreu ideju, a zatim joj namerno presecaju vezu sa prethodnim idejama i idejama koje slede. Kontinuirano odvajajui svaku ideju od njenog konteksta, linearne beleke blokiraju prirodni proces razmiljanja, sagorevajui ga. Spiskovi zauzdavaju slobodu pokreta u mozgu i konano dovode do zastoja uspostavljajui uskc ncuralne staze misli koje sve vie smanjuju verovatnou kreativnosti i priseanja.
Razlog zbog koga spiskovi imaju ovakve posledice lei u tome to oni deluju direktno suprotno asocijativnoj prirodi mozga. Cim se neka ideja pojavi sa njom je zavreno", i raskida se njena veza sa prethodnim idejama i idejama koje slede. Ovo neprekidno giljotiniranje novih misli predstavlja jedan od glavnih faktora koji stoje iza zastraujue medunarodne statistike pokretanja kreativnih ideja. U testovima koje je vrio E. Pol Torens (Paul Torrance), na primer, kada je od ispitanika traeno da smisle to je mogue vie primera za korienje (asocijacija) odreene ideje, prosean broj je bio - a ispitaniku je pri tom bilo dato vremena koliko eli - beznaajnih 26. Cinjenica je da bi ispitanik, da je poznavao briljantno razmiljanje, uspeo da skupi vie miliona poena pre nego to bi odustao od daljeg razmiljanja, i to zbog istog zamora.
P U T O V A N JE K R O Z U M JE D N O G M A P E R A U M A (II)
Vrativi se naem maperu uma, nali smo naeg domaina kako pod trenutnim uticajem prethodnog obrazovanja-preivljavamentalnu blokadu.
Dntgi segment: Temelji
71
Mapiranje uma
IX
Usle nedostatka znanja o naim umovima, ovakve mentalne blokade dre pojedine ljude ,,nemima - tokom nekoliko sekundi ili minuta, satima, godinama... ponekad i tokom itavog ivota. Meutim, kad jednom razumete beskrajnu asocijativnu prirodu svoga mozga, biete u stanju da mu pomognete da pomogne sam sebi. Upreui tendenciju mozga da funkcionie kroz getalt, odnosno celovito, na domain jednostavno dodaje prazne linije kljunim reima na mapi uma, namamljujui tako mozak da ,,popuni delove koji ga dozivaju.
U trenutku kada Ijudski mozak shvati da moe da povezuje bilo ta sa bilo im, bie u stanju da gotovo trenutno pronalazi asocijacije, posebno kada je izazvan dodatnim stimulusom.
Od sada moemo sa uivanjem posmatrati kako na domain kompletira asocijativnu mreu: dodaje vie slika; pojmove drugog, treeg i etvrtog nivoa; povezuje delove; koristi kodove; sumira glavne teze kada smatra da je neka vana grana dovrena. U ovoj fazi, jo jedan vaan aspekt briljantnog razmiljanja/mapiranja uma postaje oigledan: to da je mapa uma zasnovana na logici asocijacija , a ne na logici vremena. Mapa uma se prua u bilo kom smeru i hvata bilo koju misao iz bilo kog ugla. Poto je pokrenuo dovoljno ideja da bi zadovoljio zahteve svog govora, prezentacije, rada ili istraivanja, na domain odluuje da jo vie sredi svoje ideje dajui svakoj od njih broj, postavljajui na taj nain mapu uma u hronoloki niz, ukoliko bi to bilo neophodno.
J O O H IJ E R A R H IJA M A I K A T E G O R IJA M A
Pojmovi direktne povezanosti u svakoj mapi uma predstavljaju one rci ili slike koje su najjednostavnija i najoiglednija sredstva za stvaranje reda. To su kljuni pojmovi koji u sebi sakupljaju najvei broj asocijacija. Upravo je korienje hijerarhije i kategorizacije ono to razlikuje potpunu mapu uma od mini-mape uma opisane ranije. U mini-mapi uma, prvih deset rei ili slika dobijaju svoj znaaj samo zato to su prve pale na pamet. U potpunoj mapi uma one su poreanje prema svojoj pripadajuoj vanosti.
72
M ulti-o rd in a tn a veba sa pojm om tran je " koju su radile tri grupe od po etiri osobe u potrazi za zajednikim p ojm o vim a (v. str. 54)
Primer vebe stvaranja m ini-m ape uma sa uradila Vanda N ort (Vanda N orth, v. slr. 63)
M a pa uma M arka Brauna (M ark Brown) koja na spektakularan nain

prikazuje upotrebu slika, oblika i trodim enzionalnosti (v. str. 8 9 -9 4 )
< < < < Prirodna arhitektonika, slike 9, 10, 1 1 i 12; slika 13 A
M a p a uma Klaudijusa Borera koja pokazuje kako e prim ena osnovnih principa (korenovi) dovesti do odgovarajuih p lo d o va ! (v. str. 109)
79
tf> ~y
, *'i
Ki w
#*
A4opa umo so jedinstvenom slikom , aufora Ulfa Ekberga (v. str. 1 12)
fTEM Pr o b l e m s F tr tu p r LOCAL co sr STA FF lS))U APf "TOTALS
M -9 5 8S
s
-lo I0
LS
SPAT*
50
-* > 25 fc? -SO 7S
ts
-lo -3 0 Zo 15
-15
M apa urna ac/fora Vande Noi1 koja joj je p om og la pri donoenju odluke o fome da li da preseli svoju firmu ili nc (v. str. J24-126)
IX
Mapiranje uma
Jednostavan nain da otkrijete primarne pojmove direktne povezanosti je da postavite sledea pitanja: Kakvo znanje se trai? Kad bi ovo bila knjiga, kakvi bi bili naslovi poglavlja? Koji su moji specifini eiljevi? Kojih su sedam najvanijih kategorija u delu koji se razmatra? Koja su moja osnovna pitanja? ,,Zato?\ ,,ta?\ Gde? , ,,Ko?\ ,,Kako?\ ,,Koji? esto mogu odlino da poslue kao glavne grane na mapi uma. Koja je to ira ili sveobuhvatnija kategorija u koju se ove uklapaju? Vrlo esto e, samo postavljanje ovih pitanja otkriti eljene pojmove direktne povezanosti. Ukoliko to ne uspe, ponite od centralnog lika ili pojma i povucite etiri do sedam linija koje se granaju od njega. Sada ponovo postavite gornja pitanja. Alternativno, moete se ponovo vratiti tehnici mini-mapa uma, zabeleiti prvih deset rei ili slika koje vam padnu na pamet, i onda se zapitati koje se od njih mogu kombinovati pod nekim optijim naslovom.
P R E D N O S T I H IJ E R A R H IJ E , K A T E G O R IZ A C IJE 1 P O JM O V A D IR E K T N E P O V E Z A N O S T I
1 Primarne ideje su na svom mestu, tako da sekundame i tercijarne ideje mogu da ih prate brzo i lako, u cilju olakavanja harmonine strukture misli.
2
PDP slue da uoblie, izvajaju i izgrade mape uma omoguavajui mozgu da razmilja na prirodno strukturiran nain.
Veibanje Koristei sve tehnike mapiranja uma koje ste do sada nauili, napravite svoju sopstvenu kompletnu mapu uma o pojmu ,,srea, i uporedite je sa mapom na strani 66.
81
Mapiranje uma P R E D N O S T I M A P IR A N JA U M A N A D L IN E A R N IM P R A V L J E N J E M /H V A T A N J E M B E L E A K A
iX
Polazei od mana standardnih beleaka (navedenih na stranama 41-42), moemo izvesti prednosti mapiranja uma: 1 Uteda vremena beleenjem iskljuivo relevantnih rei (izmeu 50 i 95 procenata).
2 3 4
Uteda vremena pri itanju iskljuivo relevantnih rei (vie od 90 procenata ukupnog vremena). Uteda vremena pri pregledanju beleaka (vie od 90 procenata ukupnog vremena). Uteda vremena pri traenju kljunih rei koje se ne moraju traiti u kontinuiranom tekstu punom nepotrebne reitosti (vie od 90 procenata ukupnog vremena). Pravilno usmcravanje koncentracije. Lake pronalaenje kljunih rei od esecijalnog znaaja. Koncentracijakljunih rei od esecijalnog znaaja najcdnom mestu (vremenski i prostorno), ime se poboljavaju kreativnost i priseanje. Povezanost kljunih rei jasnim i svrsishodnim asocijacijama. Vizuelnadopadljivostipreglednostkojaomoguujemozgudalake pamti.
5 6 7
8 9
10 Kontinuiranost i potencijalna beskrajnost razgranavanja misli koja omoguuje stalno nova otkria i nova ostvarenja.
11 Celovitost i dovrenost koja, u skladu sa prirodom mozga, stalno
obnavlja nau prirodnu elju za uenjem.

12 Upotreba svih kortikalnih sposobnosti, na osnovu ega mozak po-
staje sve pripravniji, prijemiviji i sigurniji u svoje sposobnosti (v. poglavlje 111 - Posledice po nae mozgove, strana 42).
82
Drugi segment: Tentelji
IX UVOD U SLED EI SEG M EN T
Mapiranje uma
Zavrili ste prvi i drugi segment, upoznali ste se sa arhitekturom i temeljima briljantnog razmiljanja, napredovali od osnovnog brejnstorminga do mini-mapa uma, a odatle do pravog mapiranja uma. Sada vam je potrebna struktura u okviru koje biste izrazili svoje briljantno razmiljanje. Trei segment vam prua osnovna naela koja e oslobaati, a ne koiti, vau prirodnu kreativnost.
Drugi segment: Tentelji
83
Tre segment:
Treisegment vas iipoznaje sazakonima ipreporukama u mapiranju uma. Ova naela e vam omoguiti da znatno poveate svoju mentalnu preciznost, kreativnost, snagu i slobodu. Kada budete jednom razumeli i prihvatili osnovne zakone, biete u mogunosti da bre razvijate svoj lini stil mapiranja uma.
84
Treti segment: Struktura
Vodea naela
Pregled Uvod Poglcd jednog vanzemaljca na ljudsku inteligenciju Tri osnovne instrukcije (tri ,,P) za mapiranje uma Zakoni i preporuke u mapiranju uma Pregled zakona mapiranja uma Obrazloenje zakona mapiranja uma Pregled preporuka za mapiranje uma Obrazloenje preporuka za mapiranje uma etiri opasna podruja Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje poinje posmatranjem razvoja ljudske inteligencije sa stanovita jednog imaginarnog vanzemaljca. Perspektiva vanzcmaljca e vam omoguiti da istraite osnovna naela briljantnog razmiljanja sa veom objektivnou nego to bi to inae bilo mogue. Zakoni i preporukc u mapiranju uma su uspostavljeni - i dopunjeni praktinim vebama - da bi vam pomogli da uklonite mentalne blokade, da upamtite ono to ste mapirali i da pripremite odgovarajue uslove za rad. Na kraju poglavija ete videti kako da izbegnete najee zamke koje ekaju mapere poetnike.
Trei segmenf: Struktura
85
Vodea naela P O G L E D JE D N O G V A N Z E M A L JC A NA L JU D S K U T N T E L IG E N C IJU
Zamislite da ste vanzemaljae izjedne milijardu godina stare civilizacije, od koga je zatraeno da civilizacijski mlae, ali vrlo talentovane stanovnike Zemlje proui, pomogne im i eventualno se sprijatelji sa njima. Prouavali ste intenzivno stanovnike Zemljc i otkrili da oni poseduju zapanjujuc kompleksan korteks, sa irokim spektrom naprednih mentalnih sposobnosti, beskrajnim asocijativnim kapacitetom, praktino neogranienim kapacitetom skladitenja, i takoe neogranienom mogunou indukovanja novih ideja i asocijacija. Osim toga, oni poseduju izvanrcdno sloeno i fleksibilno telo koje slui kao oslonac i transportno sredstvo te inteligencije, fizioloku sposobnost da poboljaju svoje mogunosti, kao i usaenu radoznalost koja ih tera da istrauju sve aspekte univerzuma. Dalje primeujete da, u pokuaju da dobijetc pristup njihovim ogromnim mentalnim moima, pripadnici ljudske rase ,,cede svoju inteligenciju iskljuivo kroz neverovatno uzan i ogranien kanaljezika. Kao rezultat toga, mnogi od njih dobijaju pravu muninu na sam pomen uenja, a na milionima institucija za uenje koje su rasute po celoj planeti veina studenata ili spava ili pokuava da se izvue odatle! Ganuti ovom tragikominom situacijom, odluujete da date ljudima zbirku zakona mapiranja uma da biste im pomogli da realizuju svoje neverovatne moi. Ovi zakoni moraju biti vaei posmatrano iz bilo koje akademske perspektive u kojoj ljudi mogu odabrati da ih primene semantike, neurofiziologije, teorije informacija, teorije kortikalnih hemisfera, fizike, psihologije, filozofije, istraivanja pamenja ili teorije uenja. Ono to sledi su zakoni, teorije i preporuke koje ete vi predloiti.
T R I O S N O V N E IN S T R U K C IJE Z A M A P IR A N JE U M A - (T R I P )
U mnogim drevnim kulturama Istoka, majstori uitelji su novim uenicima tradicionalno davali samo tri osnovne instrukcije: povinuj se , sarauj i osamostali se. Svaka od ove tri instrukcije karakterie pojedinu fazu uenja. Povinuj se - oznaava da uenik treba da podraava uitelja, traei objanjenje samokadaje to neophodno. Sva ostalapitanjatreba dabudu zabeleena i postavljena tek u sledeoj fazi.
86 Trei segment: Struktura
Vodea naehi
Sarauj - se odnosi na sledeu fazu kada uenik, poto je nauio osnovne tehnike, poinje da konsoliduje i integrie informacije postavljajui odgovarajua pitanja. U ovoj fazi uenik treba da pomae uitelju u analizi i stvaranju. Osamostali se - oznaava da e uenik, poto je u potpunosti nauio sve to je uitelj mogao da ga naui, odati potovanje uitelju nastavljajui proces mcntalne evolucije. Na ovaj nain, uenik moe da iskoristi uiteljevo znanje kao platformu sa koje e stvarati nova shvatanja i paradigme, postajui tako uitelj sledee gencracijc. Ekvivalenti za ove tri instrukcije (tzv. tri ,,P)* u mapiranju uma su prihvati , primeni i prilagodi.
Prihvati znai da, u prvoj fazi, treba da odstranite sve predrasude koje imate o svojim mcntalnim ogranienjima i da tano pratite zakone mapiranja uma, podraavajui date modele to preciznije moete.
Primeni predstavlja drugu fazu, kada ste zavrili osnovne vebe date u ovoj knjizi. U ovom trenutku, sugeriemo vam da uraditc minimum 100 mapa uma primenjujui zakone i preporuke sadrane u ovom poglavlju, razvijajui svoj sopstveni stil mapiranja uma i eksperimentiui sa razliitim tipovima mapa uma koji su skicirani u sledeim poglavljima. Mape uma treba da koristite u svim aspektima kako hvatanja beleaka tako i pravljenja beleaka dok ih ne osetite kao potpuno prirodan nain organizovanja vaih misli. Prilagodi se odnosi na tekui razvoj vaih vetina mapiranja uma. Poto ste se uvebali na nekoliko stotina ,,istih mapa uma, ovo je vreme za eksperimentisanje sa razliitim nainima prilagoavanja oblika mape uma. Javite nam svoje rezultate...
Z A K O N II P R E P O R U K E U M A P IR A N JU U M A
Zakoni Zakoni mapiranja uma su namenjeni poveavanju, a ne ograniavanju vae mentalne slobode. U ovom kontekstu, vanoje dase red ne pomea sa krutou ili sloboda sa haosom. Suvie esto se red prihvata sa negativnom konotacijom kao rigidan i ograniavajui. Slino, sloboda se grekom zamenjuje haosom i nedostatkom strukturiranosti. U stvar* U originalu (ri ,,A : accept, apply, adapt. (prim.prcv.)
Trei segment: Struktura
87
Vodea naela
nosti, istinska mcntalna sloboda predstavlja sposobnost da se stvori red iz haosa. Zakoni mapiranja uma e vam pomoi da uradite upravo to. Zakoni su inae podeljeni na zakone tehnike i zakone planiranja: Tehnike 1 Koristite isticanje
2 3 4
Koristite asociranje Buditejasni Razvijte lini stil
Plan 1 Koristite hijerarhiju

2
Koristite numeriki poredak
Preporuke 1 Razbijte mentalne blokade

2 3
Popravite Pripremite
P R E G L E D Z A K O N A M A P IR A N JA U M A
Tehnike 1 Koristite isticanje Uvek koristite centralni lik. Koristite slike po itavoj mapi uma. Koristite tri ili vie boja po jednom centralnom liku. Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i rei. Koristite sinesteziju.* Koristite varijacije veliine slova, linija i slika.
* Sinestezija (gr.), meanjc fizikih doivljaja, saoseaj, sposobnost nenadraenog ula da oseti nadraaj drugog ula. (prim. prevj Trei segment: Struktura
88
Vodea naela
Koristite ravnomerne razmake. Koristite odgovarajue razmake.

2
Koristite asociranje Povezujte strelicama pojmove na mapi, bilo da su na istoj ili na razliitim ,,granama Koristite boje. Koristite kodove ili skraenice.
Buditejasni Koristite samo jednu kljunu re na svakoj liniji. Sve rei piite tampanim slovima. Piite kljune rei tampanim slovima na linijama. Povlaite linije iste duine kao to je i duina rei na njima. Povezujte ,,grane sa centralnom slikom. Povezujte linije jedne sa drugima. Podebljajte centralne linije. Uokvirite pojmove koji se granaju iz istog pojma. Uinite svoje slike to je mogue jasnijima. Postavite svoj papir vodoravno isprcd sebe. Piite slova to vertikalnije.
Razvijte lini stil
Plan
1 2
Koristite hijerarhiju Koristite numeriki poredak

O B R A Z L O E N J E Z A K O N A M A P IR A N J A U M A
Tehnike
Koristite isticanje
Isticanje, kao to smo ve videli, predstavlja jedan od glavnih faktora za poboljanje memorije i kreativnosti. Sve tehnike koje se koriste za 89
Vodea naelci
isticanje se mogu koristiti i za asociranje, kao i obratno. Sledei saveti vam omoguavaju da postignete optimalno isticanje u svojim mapama uma. Uvek istaknite centralni lik Slika automatski predstavlja fokus za oko i mozak. Pokree brojne asocijacije i zapanjujue je efikasna kao pomono sredstvo u mcmorisanju. Osim toga, slika je atraktivna - i to na mnogim nivoima. Ona vas privlai, prua vam zadovoljstvo i skree vau panju na sebe. Ukoliko oreena re (umcsto slike) apsolutno mora biti u sreditu vae mape uma, i ta re se moe pretvoriti u sliku korienjem iluzije trodimenzionalnosti, razliitih boja i ,,ulepavanja. Koristite slike po itavoj mapi tima Korienje slika gde god je to mogue vam prua sve gore navedene prednosti, a ujedno stvara i stimuliuu ravnoteu izmeu vaih vizuelnih i lingvistikih kortikalnih vetina i poboljava vau vizuelnu percepciju. Ukoliko otklonitc svoju eventualnu predrasudu da ste lo crta i pokuate da nacrtate leptira, na primer - moda vam se va prvi crte nee dopasti. U nekim sluajevima ete moda imati velianstveni neuspeh! Ali, prednost je u tome to ste pokuali, i sledei put kada budete videli leptira, poeleete da ga malo detaljnije pogledate sa namerom da ga bolje zapamtite i lake preslikate. Na taj nain, koristei slike u svojim mapama uma, usredsrediete se jasnije na stvami ivot i teiete da popravite svoje ,,kopiranje stvarnih objekata. Doslovno ete otvoriti svoje oi za svet oko sebe. Koristite tri ili vie boja po jednom centralnom liku Boje stimuliu memoriju i kreativnost, pomaui vam da izbegnete opasnost od monohromatske monotonije. One daju ivot vaim slikama i ine ih atraktivnijim. Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i rei Korienje ,,tree dimenzije ini da stvari ,,iskau, a ta god da iskae to se lake pamti i saoptava. Prema tome, najvaniji elementi vae mape uma mogu biti naglaeni tako to e biti nacrtani ili napisani ,,u tri dimenzije.
Koristite sinesteziju (meanje fizikih oseaja) Kada god je to mogue, ukljuite u svoju mapu uma rei ili slike koje se pozivaju na ulo vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira i kinestezije.* Ovu tehniku su koristili mnogi poznati mnemoniari, kao i veliki pisci i pcsnici. Na primer, u svom vclikom epu Odiseja\ koji je inae zapanjujui primer memorije, Homer koristi potpuni spektar ovekovih ula da bi preneo uzbuenje i opasnost Odisejevog putovanja kui poslc opsade Troje. U sledeoj sceni, Odiscj je napravio greku naljutivi Posejdona, boga mora, koji mu se sveti podiui stranu oluju: Tekto izrekne to, s visine krupan se talas strano obori na krov i njegov zaljulja amac, a sam padne daleko od amca, korman iz ruku pusti; o jarbol njemu po sredini udari strana bura pa ga prebi u onoj vetrova sm esijedro i motka padnu da/eko u valove morske. A njegapod vodu baci val, i dugo se nije mog o pomoliti gore, pod silnom navalom vode, je r mu otea ruho to mu dade divna Kalipsa. Dockan izroni tek, iz ustaje slanu igorkupljuvao vodu, a silna i s temena lila mu voda. Jako na muci ivoj, on opet seti se amca, pa se za njim vine u vale i najzad ga zgrabi, te mu u sredinu sedne od preke beei smrti. Veliki talas amo i tamo baco mu amac. Kao kad jesenji Borej uzvitla po polju drae, vrsto se jedna drugojprilepile, tako su vetri po moru amo i tamo Odisejev bacali amac: as ga je dognao Noto do Boreja neka ga nosi, a as Euro Zejiru iistupio neka ga vitla.
(Prevod: Milo N. uri)
Uoite ritam, ponavljanje, nizanje, slikovitost, usmerenost ka svim ulima, pokret, preuveliavanje, boje i oseaje, sve to sadrano u jcdnom majslorskom paragrafu vrednom spomena. Zanimljivo je posmatrati kako mala deca upoznaju prirodu svim svojim ulima. Oni dodiruju, probaju, pokreu i istrauju; oni pevue, pevaju, rimuju i jedno drugomc priaju prie, stvarajui lantazije i sanjarenja oaravajuih mapa uma.
* Kinestezija ('psih.), oseaji kretanja, napetosti i napregnutosti snage. (prim. prev.)
91
Vodea naela
Kao i ta deca, tako je i veliki mnemoniar ereevski, poznat kao ,,S, koristio sinesteziju kako bi zapamtio bukvalno svaki trcnutak svog ivota. Usvojoj knjizi o,,-u, Umjednogmnemomara ", Aleksandar Lurija (Luria) izvetava: / za ,,S-a, takoe, znaenje rei bilo je od dominantnog znaaja. Svaka rejeproizvodila efekatprizivanja grafikog lika u njegovom umu, a ono to ga je razlikovalo od ohinih Ijudi je to to su njegove slike bile neuporedivo ivotnije i stahilnije od njihovih. Dalje, njegove slike su bile nepromenljivo povezane sinestezijskim komponentama... Pokret takoe predstavlja vanu mnemoniku tehniku i moe biti od koristi u vaim mapama uma. Vae rei, vae slike, vaa itava mapa uma moe biti u pokretu - kao udesne nezaboravne animacije Volta Diznija. Da biste pokrenuli svoje slike, jednostavno ih obogatite odgovarajuim detaljima koji-stvaraju iluziju pokreta, kao u sledeim primerima: Koristite varijacije veliine slova, linija i slika Varijacija veliine najbolje pokazuje relativni znaaj pojmova u hijerarhiji. Uveane dimezije daju naglasak, poveavajui time verovatnou priseanja.
Koristite ravnomerne razmake Sreeni razmaci poveavaju jasnost slike, pomau pri korienju hijerarhije, ostavljaju mapu uma ,,otvorenom i pruaju estetsko zadovoljstvo.
Koristite odgovarajue razmake Ostavljajui odgovarajuu koliinu prostora oko svakog pojma daete svojoj mapi uma red i strukturu. To nas dovodi do loginog zakljuka da prostor izmeu pojmova moe biti isto toliko vaan koliko i sami 92
Vodea naela
pojmovi. Na primer, u japanskoj umetnosti araniranja cvea, itav aranman se bazira na prostoru izmeu pojedinih cvetova. Slino, i u muzici se zvuk esto postavlja oko tiine. Tako, recimo, Betovenova uvena Peta simfonija zaista poinje pauzom, odnosno tiinom.
2 Koristite asociranje
Asociranje predstavlja drugi znaajan faktor popravljanja memorije i kreativnosti. Asociranjc je u na tnozak ugraena sposobnost koju on koristi da bi dao smisao naem fizikom iskustvu, to prcdstavlja klju ovekovog pamenja i razumevanja. Poto ste ustanovili svoj centralni lik i svoje pojmove direktne povezanosti, snaga asocijacija moe povesti va mozak u dubinu bilo kog problema. Kao to je ve spomenuto, svaka tehnika koriena za asociranje se takoe moe upotrebiti i za naglaavanje, i obrnuto. Povezujte strelicama pojmove na mapi, bilo da sit na istoj ili na razliitim granama Strelice automatski vode vae oko ka povezivanju jednog dela mape uma sa drugim. One mogu biti jednosmerne ili sa vrhovima u oba pravca; dvodimenzionalne ili trodimenzionalne; kao i razliite veliine ili oblika. Strelice prostorno usmeravaju vae misli. Koristite boje Boja predstavlja jedan od najsnanijih alata za poboljanje memorije i kreativnosti. Odabiranje specifinih boja za kodiranje, ili pak za odreene delove vae mape uma, omoguie varn bri pristup informacijama, poboljanje memorisanja informacija kao i poveanje broja i opsega vaih kreativnih ideja. Ovakve obojene kodove ili simbole mogu stvarati kako pojedinci tako i grupe. Koristite kodove ili skraenice Kodiranje vam omoguuje da u trenutku stvarate veze izmeu razliitih delova svoje mape uma, ma koliko da su prostorno udaljeni jedan od
Trei segment: Struktura 93
Vodea naela
drugoga. Ovi kodovi ili skraenice mogu biti u obliku kukica ili krstova, krugova, trouglova, podvuenih delova, a takoe mogu biti i neto sloenije kao one na mapi uma na strani 78 (gore). Kodiranje moe utedeti i dosta vremena. Na primer, moete koristiti itav spektar jednostavnih ifri u svim svojim belekama da biste predstavili ljude, projekte, elemente ili procese koji se esto ponavljaju. Kodiranje osnauje i istie kategorizaciju i hijerarhijujednostavnim primenjivanjem boja, simbola, oblika i slika. One se takoe mogu primeniti za povezivanje polaznog materijala (kao to su biografske referencc) sa vaom mapom uma.
Budite jasni
Nejasnost oteava percepciju. Ukoliko budete krabali svoje beleke, to e omesti pre ncgo potpomoi vae pamenje; to c takoe omesti i asocijativnu prirodu i jasnost vaeg razmiljanja. Koristitc samo jedm i kljunu re na svakoj liniji Svaka pojedinana re ima hiljade moguih asocijacija. Stavljanjem samo jedne rei na jednu liniju e vam omoguiti slobodu asociranja, kao kad sejednoj grani dodajo lanaka. Znaajne fraze nisu izgubljene i sve vae opcije se ostavljaju otvorenima. (Za proirenu diskusiju o ovom pravilu v. str. 107-105.) Sve rei piite tampanim slovima tampana slova imaju bolje definisan oblik pa je, prema tome, vaem umu lake da ih ,,fotografie. Gubitak vremena se vie nego nadoknadi koristei prednosti brzog kreativnog asociranja i priseanja. Pisanje tampanih slova takoe podstie kratkou izraavanja, a velika i mala tampana slova podjednako mogu da poslue za pokazivanje relativnog znaaja rei na vaoj mapi uma.
94
Trei segrnent: Struktura
Vodea naela
Piite kljune rei tampanim slovima na linijama Linija obrazuje ,,skelet za ,,meso koje predstavlj# re. Linija, prema tome, obezbeuje organizovanost i urednost koje poboljavaju jasnou i potpomau priseanje. Linije takoe podstiu stvaranje daljih veza i dopuna (v. slike na strani 105). Povlaite linije iste duine kao i rei na njima Ovaj zakon olakava da se rei postavljaju jedna uz drugu, to potpomae stvaranje asocijacija. Osim toga, uteeni prostor vam omoguava da dodate vie informacija svojoj mapi uma. (Vie o ovome ete nai na strani 215.) Povezujte linije jedne sa drugima, a glavne grane sa centralnim likom Povezivanje linija u vaoj mapi uma e vam omoguiti da povezujctc misli u svojoj glavi. Linije se mogu transformisati u strelice, krive, petlje, krugove, ovale, trouglove, poliedre ili u bilo kakav drugi oblik iz neogranienog skladita vaeg uma. Podebljajte centralne linije Podebljane linije svojom naglaenou trenutno alju signal mozgu o znaaju vaih centralnih ideja. Ukoliko je vaa mapa uma u istraivakoj fazi, za vreme proccsa mapiranja uma moe vam se desiti da otkrijete da su neke od perifernih ideja u stvarnosti znaajnije od centralnih ideja. U tom sluaju moete jednostavno podebljati i spoljne linije tamo gde je to potrcbno. Pune, zakrivljene linije doprinose vizuelnoj privlanosti. Uokvirite pojmove koji se granaju iz istog pojma Kada granina linija ,,obgrli emu dovrene grane mape uma, to definie jedinstveni oblik te grane. Na taj nain ovaj jedinstveni oblik moe pokrenuti evociranje informacija sadranih u okviru date grane. Za naprednije mislioce mnemoniare, ovakvi oblici mogu postati ive slike koje drastino poveavaju verovatnou priseanja.
95
Vodea naela
Mnogi od nas su to skoro potpuno nesvesno radili kao deca. Na primer, da li se moda seate kako ste leali napolju nekog sunanog dana, gledajui gore u plavo nebo iarano oblacima? Ako se seate,verovatno je da ste gledali u oblake koji su plovili, razmiljajui: Hej, eno je ovca!\ Ovo je dinosaurus!\ Ovoje amac! ,,A ovo j e ptica ! ... Va mozak je stvarao likove iz sluajnih oblika, inei ih lake pamtljivima. Na isti nain, stvaranje oblika u vaoj mapi uma e vam omoguiti da organizujete mnoge delove podataka u nekom lake pamtljivom obliku. Ovo grupisanje podataka, tzv. ,,zbijanje, predstavlja dobro poznatu mnemoniku tehniku. Prematvrdnjamapsihologa, naakratkoronamemorijaje sposobna da u proseku uskladiti samo sedam infonnacija. Zbijanje nam moe pomoi da ovaj skladini prostor koristimo efikasnije. Na primer, neuvebani korisnik mozga moe koristiti itavu svoju kratkoronu memoriju da bi uskladitio sedmocifreni telefonski broj. Vet korisnik mozga e, s druge strane, tih sedam brojeva zbiti na neki lako pamtljiv nain, ostavljajui tako prostora za druge informacije. Godine 1982. ejz i Erikson (Chase i Erickson) su sproveli eksperiment o ovom aspektu memorije, a opisali su ga Glas i Holiouk (Glass i IIolyoak) 1986. godine. Jedan ispitanik se pokazao vrlo zanimljivim. U poetku je mogao da, u proseku, zapamti samo sedam cifara. Meutim, poto je vie od dve godine vebao tehniku zbijanja, mogao je da zapamti 82 cifre. Njegova posebna strategija je bila da zbija brojeve tako da odgovaraju informacijama koje je ve pohranio u svojoj dugoronoj memoriji. Na primer, niz 351 je asocirao sa tadanjim svetskim rekordom tranja najednu milju (3 minuta 51 sekunda). Prema tome, crtanje granica na mapi uma ima oigledne mnemonike prednosti. Ukoliko elite da dodate jo grana nakon to ste nacrtali granicu, u tom sluaju novi set grana moe biti uokviren novom granicom, nalik godovima na pretesterisanom deblu. Neka vae slike budu to je mogue jasnije Jasnost spoljanjeg izgleda podstie i unutranju jasnost misli. Jasna mapa uma e takoe biti i elegantnija, prijatnija i atraktivnija.
96
Vodea naela
Drite svojpapir vodoravno ispred sebe Vodoravna (pejzana) orijentaeija papira vam daje vie slobode i prostora za crtanje mape uma nego uspravni (,,portretni) poloaj. Vodoravna mapa uma je takoe i laka za itanje. Neiskusni maperi uma esto zadravaju telo i olovku u istoj poziciji a rotiraju papir. Ovo nee izazivati nikakve probleme u toku samog stvaranja mape uma, ali e njeno ponovno itanje zahtevati fizioloko izvijanje koje bi stavilo na probu ak i sposobnosti jednog uiteljajogc! Piite slova to vertikalnije Vertikalno pisanje tampanih slova omoguava vacm mozgu laki pristup izraenim mislima, a ovaj zakon se moe primeniti podjednako i na ugao linija i na samo pisanje. Ukoliko budcte crtali svojc linije to je mogue vodoravnije, vaa mapa uma e biti mnogo laka za itanje. Pokuajte da maksimalni ugao ne bude vei od 45 . Razvijte lini stil dok se pridravate zakona za mapiranje uma Kao to jc vc prethodno razmatrano, svi smo mi zapanjujue jedinstveni. Nae mape uma bi trebalo da odraavaju jedinstvene mree i obrasce misli u svakom pojedinanom, mozgu; to vie u tome uspevaju to e i naim mozgovimabiti lake da se identifikuju sa njima.
4
U cilju razvijanja istinski linog stila mapiranja uma, morate se pridravati pravila ,,plus je d a n . Ovo znai da svaka mapa uma koju uradite mora biti za nijansu obojenija, za nijansu trodimenzionalnija, za nijansu matovitija, vie asocijativno loginija i/ili lepa od prethodne. Na ovaj nain ete stalno razvijati i preiavati sve svoje mentalne sposobnosti. Takoe ete praviti mape uma koje elite da pregledate i koristite zapotrebe stvaralatvaikomuniciranja. Sem toga, to vei lini peat date svojim mapama uma, to e vam lake biti da se setite informacija koje one sadre. (Vie o ovome nai ete u poglavlju XI, str. 108.) Plan
Koristite hijerarhiju
Kao to smo ve diskutovali u poglavlju IX (str. 68), korienje hijerarhije i kategorizacije, uz pomo pojmova direktne povezanosti, u ogromnoj mcri uveava sposobnosti vaeg mozga.
97
Vodea naela
Koristite numerieki poredak
Ukoliko vaa mapa uma predstavlja osnovu za reenje specifinog zadatka, kao to je neki govor, rad ili ispit, eleete da svoje misli poveete u specifinom poretku, bilo hronoloki ili po znaajnosti. Da biste ovo sproveli u delo moete jednostavno numerisati grane po eljenom redosledu, ili ak dodati odgovarajue vreme deavanja ili posebnu naglaenost svakoj grani, ukoliko je to neophodno. Slova alfabcta se mogu koristiti umesto brojeva, ako vam to vie odgovara. U svakom sluaju, korienje poretka e automatski rezultirati loginijim razmiljanjem.
P R E G L E D P R E P O R U K A ZA M A P IR A N JE U M A
Razbijte mentalne blokade 1 Dodajte prazne linije.

2
Postavljajte pitanja. Dodajte slike. Odravajte budnim svoj beskrajni asocijativni kapacitet.
3
4
Popravite 1 Ponovo pregledajte svoje mape uma.

2
Uradite kratku provcru svake mape uma.
Pripremite I Pripremite svoj mentalni stav Razvijajte pozitivan mentalni stav. Kopirajte slike oko sebe. Posvetite se svojoj mapi uma. Posvetite se apsurdu! Ulepavajte svoju mapu uma to vie.
98
Trei segment: Strukturu
Vodeci mela
2 3
Phpremite svoj pribor Pripremite svoj radniprostor/okruenje Obezbedite umerenu temperaturu prostorije. Koristite prirodno svetlo kad je to mogue. Obezbedite dovoljno sveeg vazduha. Namestite sobu na odgovarajui nain. Stvorite prijatno okruenje. Pustite odgovarajuu muziku, ili radite u tiini ako vam to vie odgovara.
O B R A Z L O E N J E P R E P O R U K A Z A M A P IR A N J E U M A
Preporuke za mapiranje uma su osmiljene da vam pomognu da primenite napred pomenute zakone, da oslobodite protok svojih misli i da obezbedite najbolje mogue okruenje za svoj mozak i telo. Razbijte menta/ne blokade 1 Dodajte prazne linije Ukoliko vam se desi trenutna blokada, jednostavno dodajte praznu liniju ili linije na mapi uma na kojoj trenutno radite. Ovo e izazvati va mozak da dovri ono to nije dovreno i popunie rupe posredstvom vae beskrajne asoeijativne moi.
2
Postavljajte pitanja
Pitanja predstavljaju glavno sredstvo pomou kojeg mozak akumulira mreu znanja. Kad god izazovete svoj mozak odgovarajuim pitanjima vi stimuliete odgovore koji razbijaju blokadu.
3
Dodajte slike Dodavanje slika mapi uma potpomae verovatnou pokretanja daljih asocijacija i verovatnou priseanja.
4
Odravajte budnim svoj beskrajni asocijativni kapacitet
Odravanje ovakve budnosti e osloboditi va mozak od njegovih uobiajenih ogranienja. Setite se vebc sa pojmom srea - bilo koja re moe predstavljati sredite razgranate mree asocijacija.
99
Vodea naela
Vebanjc Bie vam od koristi ako u ovoj fazi uradite sledee dve vebe. Prvo, odaberite bilo koji podatak iz svoje memorije i poveite ga, uz pomo logike ili mate, sa bilo kojim sluajno izabranim objektom. Drugo, izdvojitebilokoji pojam sa m apeumanakome ste se ,,zaglavili i postavite ga u sredite nove mini-mape uma. Da biste pokrenuli mentalni tok, brzo ispiite desetak asocijacija koje vam prve dou na um. Popravite 1 Ponovo pregledcijte svoje mape nma Istraivanja su pokazala da se pamenje nakon ponovnog pregledanja menja po odgovarajuoj vremenskoj krivulji (v. knjigu Tonija Buzana, Savrenopamenje , strana 82). Ukoliko vam je potrebno aktivno (a ne pasivno) pamenje vae mape uma, moda za neki ispit ili specifini projekat, treba da planirate ponovni pregled te mape posle odreenog vremena. Ovo e vam omoguiti da preradite ili ispravite pojedine delove, popunite delove koji nedostaju i ojaate naroito znaajne asocijacije. Nakon perioda uenja od jednog sata idealno bi bilo da ponovo pregledate svoju mapu uma: Posle 10-30 minuta Posle mesec dana Posle jednog dana Posle tri meseca Posle nedelju dana Posle est meseci Mapa uma e tako postati deo vae tckue dugorone memorije.
2
Uradite kratku proveru svake mape uma
Povremeno, dok radite ponovni pregled svoje mape uma, trebalo bi brzo (za nekoliko minuta) da uradite i jednu mapu uma koja rezimira sve ono to ste uspeli da prizovete u seanje iz izvorne mape. Dok radite jednu od ovih dodatnih mapa uma, vi u stvarnosti ponovno stvarate i osveavate svoja seanja, pokazujui ponovo da su kreativnost i seanje dve strane istog novia. Ukoliko se zadrite samo na proveri svoje izvome mape uma, va mozak e ostati zavisan od spoljnih stimulusa mape uma da bi mogao da prepozna ono to je ve uradio. Stvarajui dodatnu mapu uma, s
Vodea naela
druge strane, moi ete da proverite svoje priseanje bez spoljanjih stimulusa. Tada moete da uporedite rezultate sa vaom izvomom mapom uma i ispravite greke, nedoslednosti ili propuste, ukoliko ih ima. Pripremite Da biste postigli maksimum, treba da osmislite idealni kontekst mentalni i fiziki u okviru koga ete stvarati svoje mape uma. Sledee preporuke bi trebalo da vam pomognu da budete sigumi u to da imate najbolji mogui lini stav, opremu i radno okruenje. 1 Pripremite svoj mentalni stav Razvijte pozitivan mentalni stav Pozitivan mentalni stav deblokira um, poveava verovatnou stvaranja spontanih veza, relaksira telo, poboljava percepciju i izaziva opte iekivanje pozitivnih rezultata. Sve ove prednosti e se odraziti i u vaoj mapi uma. Prema tome, od vitalnog znaajaje dasvakom zadatku mapiranja uma pristupite pozitivno, ak i ako se to deava u tradicionalno ,,negativnoj situaciji kakva je polaganje ispita. Kopirajte slike oko sebe Kad god ste u prilici treba da kopirate dmge mape uma, slike ili umetnika ela. To je neophodno zbog toga to va mozak ui kopiranjem i potom stvara nove slike ili koncepte iz onih koje je kopirao. Va retikulami aktivirajui sistem (prefinjena stanica za sortiranje u bazi vaeg mozga) e automatski traiti informaciju koja bi vam mogla pomoi da poboljate svoju vetinu mapiranja uma. Posvetite se svojoj mapi uma Mnogi ljudi se zabrinu ili razoaraju ukoliko njihove mape uma ne zadovolje oekivanja. U tom sluaju, trebalo bi da bez osude analizirate svoju mapu uma i da obnovite vau odluku da nastavite i napredujete. Prepustite se apsurdu! Posebno u inicijalnim, kreativnim fazama bilo koje mape uma, sve ,,apsurdne ili luckaste ideje treba da budu zabeleene, doputajui svim dodatnim idejama da poteku od njih. Razlog ovome je to to su ideje koje izgledaju apsurdne ili luckaste obino daleko odproseka. Vrlo
Vodea naela
esto se ispostavi da ba takve ideje upravo podstiu velike proboje i nove paradigme, koji su takoe, po definiciji, daleko od standarda. Uinite svojn mapu uma to lepom Va mozak je prirodno usklaen sa lepotom. Prema tome, to je lepa vaa mapa uma, vie ete iz nje ostvariti i zapamtiti. (Detalje o efikasnosti slika nai ete u poglavlju VII, str. 58).
2 Pripremite svoj pribor
Na parasvesnom nivou mi teimo da se ukljuimo u ili iskljuimo iz bilo kog ulnog unosa, u zavisnosti od njegove privlanosti. Vai papiri, olovke, flomasteri i ormarii za dranje pisaeg pribora treba, prema tome, da budu najbolji koje moete nabaviti, da bi vas privlaili i da biste imali elju da ih upotrebite.
3
Pripremite svoj radni prostor/okruenje
Kao i va pribor, tako i radno okruenje moe u vama probuditi negativan, neutralan ili pozitivan odgovor. Vae okruenje bi stoga moralo da bude to je mogue prijatnije i udobnije da bi vas postavilo u najbolji okvir za razmiljanje. Obezhedite umerenu temperaturu u sobi Ekstremne temperature e vas odvraati od rada. U uslovima umerene temperaturc moete lako prilagoditi svoje odevanje, tako da se oseate prijatno. Koristite prirodno svetlo kad god je to mogue Prirodno svetlo najvie oputa oi, i obezbeuje vaem mozgu preciznije informacije o obliku, boji, linijama i ,,reljefnosti. Obezbedite dovoljno sveeg vazduha Kiseonik predstavlja jednu od vanih komponenti ,,hrane za va mozak. Sve vazduh snabdeva mozak ovim gorivom, poveavajui tako vau percepciju i mentalnu izdrljivost. Uredite sobu na odgovarajui nain Obezbedite da vaa stolica, pisai ili radni sto budu najboljeg mogueg kvaliteta i da vam njihov dizajn omoguava oputen, udoban, uspravan poloaj. Dobar poloaj poveava dotok krvi u mozak, poboljava
Vodea nae/a
percepciju i ojaava vau metalnu i fiziku snagu. Osim toga, dobro dizajniran, atraktivan nametaj e u vama buditi elju za korienjem takvog radnog prostora. Stvorite prijatno okruenje Poput pribora ili nametaja dobrog kvaliteta, i atraktivno okruenje e u vama buditi elju da koristite svoj radni prostor. Zbog toga to se uenje vrlo esto povezuje sa kanjavanjcm, mnogi ljudi parasvesno ine zatvorsku eliju od svog prostora za uenje ili rad. Napravite od svog prostora mesto kuda zaista elite da odete, ak i ako nematc nikakav poseban zadatak na umu. Nekoliko omiljenih slika na zidu, atraktivna prostirka - ovi detalji mogu uiniti va radni prostor gostoljubivijim i privlanijim. Pustite odgovarajuu muziku, ili radite u tiini ako vam to vie odgovara Svi mi razliito reagujemo namuziku.Neki ljudi vole dasluajumuziku dok rade mapu uma; drugi vie vole tiinu. Vano je da isprobate i jedno i drugo, kao i da odaberete vrstu muzike - bilo da je to klasina, dez, pop, rok ili neka druga muzika - koja odgovara i vama ivaim oseanjima u datom trenutku.
E T IR I O PA SN A P O D R U JA
Postoje etri glavne zamke za svakog mapera uma: 1 Mape uma koje to u stvamosti nisu
2 3 4
Zabluda da fraze imaju vei znaaj Zabluda da ,,neuredna mapa uma nije dobra Negativna emotivna reakcija prema bilo kojoj mapi uma
Sva ova opasna podruja se mogu izbegavati dok imate na umu principe koji su objanjeni u daljem tekstu. 1 Mape uma koje to u stvarnosti nisu Dijagrame sline primerima na sledeoj strani, esto, u ranim fazama mapiranja uma, stvaraju osobe koje jo nisu u potpunosti prihvatile sve zakone mapiranja uma.
103
Vodea naela
X
X
Mape uma koje to u stvarnosti nisu. Ove strukture, esto nazivane grozdastim ili paukolikim dijagramima, dovode do konfuzije, monotonije i haotinih misli. Pokuajte samo da odredite ko/iko kortikalnih sposobnosti ukljuuju ovakvi dijagrami i, to je vanije, koliko kurtikalnih sposobnosti iskljuuju. Na prvi pogled, one izgledaju kao mape uma i ini se da se pokoravaju osnovnim principima mapiranja uma. Meutim, tu postoji vei broj razlika. Kako se ove slike razvijaju, njihova struktura postaje sve vie preputena sluaju i monotona. ta vie, sve ideje se svode na isti nivo i svaka od njih gubi asociranost sa ostalima. Zbog toga to su zakoni o jasnoi, naglaavanju, i asociranju zapostavljeni, ono to je izgledalo kao da se razvija u red i strukturu u stvari rezultira konfuzijom, monotonijom i haosom.
2
Zabluda da fraze imaju vei znaaj
Ovo opasno podruje se najlake moe objasniti na praktinom primeru.
104
Vociea naela
Recimo daje neko imao vrlo tuno popodne i daeli da naini mapu uma dnevnikog zapisa kao to je prikazano na primeru 1.
^ V E O M A TIINO POPODNE
Primer 1: Standardno beleenje fraze koje je na prvi pogled u redu, ali u scbi sadri opasne netanosti.
Prim er 2: Neto konciznije beleenje koje ilustruje slobodu svake rei da grana sopstvene asocijacije.
Primer 3: Beleka koja, pratei sva naela mapiranja uma, doz\-oljava svom autom da sagleda obuhvatniju, taniju i uravnoteeniju sliku realnosti.
Progresija beleenjafraze vrlo tuno popodne u kojoj primena zakona mapiranja uma u znatnoi meri pribliava autora beleke istini
(v. str.94)
Na poetku ovo izgleda kao savreno odgovarajui zapis o jednom popodnevu koje je zaista bilo vrlo tuno. Meutim, kada bolje pogledamo, uoavamo vei broj nedostataka. Prvo, ova beleka ini izuzetno tekim preraivanje interpretacije tog popodneva. Fraza izraava fiksirani koncept koji ne otvara ni jednu drugu mogunost. Nasuprot tome, primer 2 prelama ovu frazu u pojedinane rei, doputajui svakoj od njih slobodu da razgrana sopstvene jedinstvene
Vodea naela
asocijacije. Znaaj ovoga se jo drastinije moe primetiti na primeru 3, gde je pravilo jedne rei svedeno na svoj logini zakljuak i gde su ukljueni i dodatni principi slike i boje. Tu moete videti da je glavni koncept popodneva koncept sree, sa glavnim naglaskom na prefiksu ne- u rei ,,nesreno. Moda ste bili bolesni, dramatino neuspeni, ili ste dobili neke veoma loe vesti, i sve je ovo istinito. Takoe]z istinito da je popodne imalo i neke pozitivne strane (sunce je moda sijalo, pa makar i za kratko!), to vam sve pravilo pojedinane rei/slike doputa da verno zabeleite. Pravilo jedne jedinice mape uma vam doputa da jasnije i realnije sagledate i vae unutranje i vae spoljanje okruenje, i da tako budete ,,iskreniji prema sebi. U najgorem sluaju, negativne fraze mogu izbrisati itave danc, godine, pa ak i decenije ljudskog ivota. Prola godina je bila najgora u mom ivotu, Moje godine provedcne u koli su bile pravi pakao!, da citiramo samo neke od primera koji se esto mogu uti. Ukoliko se ovakve misli esto ponavljaju one e na kraju postati istinite. Ali one nisu istinite. Svakako, svi mi doivljavamo razoarenja i frustracije s vremena na vreme. Ali uvek postoje i pozitivni faktori ako nita drugo, injenica da smo jo uvek ivi i svesni toga da smo depresivni! Naravno, tu je i injenica da jo uvek posedujemo i potencijal za pozitivne promene i razvoj. Korienje pojedinanih rei u vaoj mapi uma e vam omoguiti da jasnije i rcalnije sagledate svoje unutranje i spoljanje okruenje. To e takoe obezbediti i ravnoteu, omoguavajui vam da vidite i drugu stranu bilo kog problema. Od posebnejc pomoi i pri reavanju problema i kreativnom razmiljanju, jer ostavlja va um otvorenim za sve opcije.
3
Zabluda da neuredna mapa uma nije dobra
U izvesnim situacijama, kada nemate dovoljno vremena ili sluate neko prilino konfuzno predavanje, moe vam se desiti da napravite mapu uma koja izgleda ,,neuredno. To ne znai da je ovakva mapa ,,loa. Ona jednostavno odraava stanje vaeg uma u to vreme, ili stanje onoga to je ulo u va um. Vaoj ,,neurednoj mapi uma moe nedostajati jasnoa i lep izgled, ali ona e jo uvek predstavljati taan zapis vaih mentalnih procesa u trenutku stvaranja mape.
Voclea naela
Uredno napisane lineame beleke mogu pruati estetski uitak, ali koju vrstu informacija moete iz njih izvui? Kao to smo ve videli, ovakve beleke izgledaju vrloprecizno i organizovano, alije oku-poto im nedostaju naglaavanje i asocijacije - obino skoro nemogue da ih deifruje. Shvativi ovo, moi ete u velikoj meri da eliminiete krivicu i ,,samokritizerstvo. Posmatrajui svoju mapu uma shvatiete da niste vi biii neorganizovani, neuredni i konfuzni, ve predava koga ste sluali ili autor knjige koju ste itali! Negativna emotivna reakcija prema svojoj mapi uma Povremeno vam se moe desiti da odmah napravite ,,finalnu mapu uma, ali e vam se mnogo ee desiti da to bude prvi pokuaj. Ukoliko ste razoarani ili depresivni standardom svoje mape uma, treba jednostavno da se podsetite da je ovo samo prva skica koja e zahtevati reviziju pre nego to bude sasvim zavrena.
4
Vehanje Po itavoj knjizi ete nai mape uma koje su odabrane ili priprcmljene da bi ilustrovale to je vie mogue zakona i primena. U ovom trenutku vam moe biti od koristi da bacite pogled na sve mape uma koje su date u ovoj knjizi, proveravajui da li se pridravaju zakona i kritikujui ih kada mislite da treba. Poto ste to uradili, trebalo bi da kopirate elemente iz najboljih, sa ciljem da i sami napravite svoje, jo sjajnije, lepe i nezaboravnije mape uma!
Ovo poglavlje vam je pmilo celokupno znanje koje vam je potrebno da biste se otisnuli u beskrajni univerzum briljantnog razmiljanja! Poto ste prihvatili sve zakone i prepomke, treba da svojim mapama uma date lini peat. Sledee poglavlje-Razvijanje linogstila, objanjava kako da poboljate svoje mape uma koristei ih tako da izraavaju vau posebnu linu kombinaciju sposobnosti i karakteristika.
107
XI
Razvijanje linog stila

Pregled Uvod Umetnost mapiranja uma Primeri iz umetnosti mapiranja uma Korist od stvaranja umetnikih mapa uma Pria o velikom umetniku mapiranja uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju ete nauiti kako da koristite zakone i preporuke u mapiranju uma da biste izrazili svoju jedinstvenu linost. Poinjemo sa nekoliko vrlo raznovrsnih primera umetnosti mapiranja uma, a zatim istraujemo moguu korist stvaranja umetnikih mapa uma. Tu je takoe i muna pria o jednom maperu uma koji je, skoro sasvim sluajno, ostvario svoj san.
U M E T N O S T M A P IR A N JA U M A
Mape uma predstavljaju idealnu priliku da poboljate koordinaciju ruke i oka, i da razvijete i usavrite svoje vizuelne sposobnosti. Sa malo vie prakse, sposobnost stvaranja slika koju ste ve razvili moete iskoristiti da povedete svoje mape uma u carstvo umetnosti. Ovakve mape uma e vaem mozgu omoguiti da izrazi svoju sopstvenu umetniku i kretivnu linost. U razvijajnju svog sopstvenog linog stila bie vam veoma korisno da primenite vodea naela korienja slike, boje, ,,rcljefnosti i odgovarajuih razmaka.
108
XI
Razvijanje linog slila P R I M E R I I Z U M E T N O S T I M A P IR A N J A U M A
Autor izvanredne drvolike mape uma na strani 79 je Klaudijus Borer (Claudius Borer), koji je postao poznat irom Evrope po svojim umetnikim mapama uma o strukturi i organizaciji. Ova opta mapa uma pokriva osnovne pravce, glavne grane i mogue ,,plodove jednog biznisa koji se razvija. Mapu uma na strani 112 (gore) je nacrtala Keti De Stefano (Kathy De Stefano), marketinki konsultant, da bi izrazila svoju ideju idealnog radnog mesta. Rezultat toga je briljantno kreativno umctniko delo koje je ujedno i kreativna mapa uma puna ivota. Drugu mapu uma na strani 112 (dole) je napravio dr Don Gizink (John Geesink), meunarodni konsultant u industriji kompjutera. On je eleo da izrazi koncept ,,ljubavi na umetniki, duhovit nain, bez korienjarei. Ljudi koji su videli njegovu mapuuma su gapreklinjali da im napravi fotokopiju u boji!
K O R IS T O D S T V A R A N JA U M E T N I K IH M A PA U M A
1 Razvijanje umetnikih vetina i vizuelnog opaanja, to zauzvrat poboljava pamenje, kreativno razmiljanje i poverenje u sebe.
2 3 4 5
Smanjenje stresa, relaksacija i istraivanje vlastite linosti. Uivanje. Stvaranje dobrih ,,uzora za ostale mapere uma. Postizanje boljeg razumevanja rada velikih umetnika. Komercijalna korist. (Na primer, jedan petogodinji Englez je postao zanesen mapama uma i poeo je da stvara najmanje po dve dnevno, a svaku je prodavao za petostruki iznos svog nedeljnog deparca!)
P R I A O V E L I K O M U M E T N IK U M A P IR A N J A U M A
Godine 1984. U lf Ekberg, pomorski kapetan i ekspert za kompjuterske sisteme iz vedske, pohaao je kurs mapiranja uma. Od njega su se oekivale velike stvari, s obzirom da je redovno prilagao karikature
109
Razvijanje linog stila
XI
za novine svoje kompanije, a takoe je zapoeo da ui portretno i pejzano slikarstvo. Na kraju kursa, kada je trebalo da svi polaznici zavre svoje rekapitulacione mape uma, Ulfov mozak se blokirao! Razoaran i frustriran, otiao je kui za vikend, zarekavi sc da c posvetiti nekoliko sati zavravanju kursa u velikom stilu, o emu je inae sanjao. Delom i da bi se oslobodio dnevnih frustracija, poao je da radi na velikom amcu koga je drao u svom zadnjem dvoritu. Bio je ledeni zimski dan u Stokholmu i Ulf se, samo to jc zavrio posao, okliznuo i pao tri metra nie na zaleenu zemlju. Na svoju radost, doekao se na noge savreno. Ali, poto je samouvereno zakoraio, pao je na zemlju u bolovima i bukvalno je morao da otpuzi do kue. Doktor je ustanovio da Ulf ima dve naprsline na obema petnim kostima i da nee moi pristojno da hoda jo bar dva meseca. Poto se Ulfov bes zbog svoje prinudne nepokretnosti slegnuo, reio jc da ispuni jednu od svojih ivotnih ambicija - da uradi sliku u stilu Salvadora Dalija. Planirao je da kao temu koristi rekapitulacionu mapu uma sa jedinstvenom slikom, u koju e ukljuiti sve to je nauio na kursu kao i svoje line interpretacije i ekstrapolacije. Meu konceptima koje je eleo da ukljui nalazili su se i sleei: Introspekcija - mozak kako gleda u sebe, dok gleda u sebe kako gleda u sebe... Rimski ideal mens sana in corpore sano (,,u zdravom telu zdrav duh / sa zdravim duhom zdravo teIo) Ljubav kao escncijalni element za zdravo funkcionisanje mozga. Mozak kao sinergistiki sistem Vreme kao varijabla. Mogunost uma da stvori sve to eli. Zongliranje kao metafora za ravnoteu i samokontrolu. Snano oseanje pravde koje se moe nai u visoko disciplinovanom mozgu. Najvei mozak na planeti. Mozak kao muziki sistem. Osnovna egzistencijalna pitanja.
XI
Razvijanje linng stila
Ajntajnova teorija relativiteta posmatrana u kontekstu mozga kao beskrajne asocijativne maine. Razumevanje okonanja rata. Mozak kao magini sistem. Greke koje se prihvataju i prijatni delovi procesa uenja. Prevazilaenje svih poznatih granica. Ovaj prvi istinski primer umetnosti mapiranja uma je odtampan u ogranienom tirau i ve postaje kolekcionarski predmet (v. str. 80). Istraivanje Ekbergove umetnike mape uma e vas upoznati sa mnogim idejama koje jo nisu spomenute u ovom poglavlju i koje e vas inspirisati da jo vie razvijete svoj lini stil mapiranja uma.
UVOD U SLED E I SEGM ENT
U ovoj fazi se moda oseate kao dete kome je upravo dat komplet neverovatno sloenih i prelepih igraaka sa kojima ne zna ba sasvim ta da radi. Sleei segment istrauje ogromni spektar moguih primena vetina i tehnika mapiranja uma koje ste nauili.
111
Razvijanje linog slila
XI
fR E E D O M ExP l0rATi0n
m
M apa uma autorke Keti De Stefano koja izraava njenu ideju o idealnom radnom mestu (v. str 109)
M ap a uma autora d r Dona G izinka iz firme D igita l C orporation, ko/a istrauje koncept Ijubavi bez korienja rei (v. str. 109) Prirodna arhitektonika: slika 14 >
112
Prirodna arhitektonika: slika 15
114
Veba o b je k a t X "! (v. str. 127)
115
D ijagram m etabolikih puteva koji podsea na sloenu viekategorjisku m apu uma (v. str. 130)
116
Mapo uma koju je uradio jedan otac (on Adam ) u elji da p om og ne svojoj
kerki da poloi ispit iz knjievnosti - u emu je i uspela! (v. str. 138)
Trei segmenl: Striiktura
117
M ap a uma koju je uradila Pen Kolins, vii proclucent program a Radio-televizije Irske pod nazivom Late Late Show", pom ou koje je p la nirala i registrovala glavne em isije (v. str. 138)
jT
SE-NS u a i.
4 /r C A ^
^TSM uZZi
T,PfC^
M apa uma poznatog filmskog i video producenta Deni Herisa (Denny Harris), u kojoj autor sumira celokupni program posveen pamenju (v. str. 142)
118
119
120
efvrli segment:
Siiiteza
Ovaj segment istranje mnogobrojne razliite zadatke koji se nspeno mogu reiti korienjem mapa uma. Ti zadaci ukljuuju sledee glavne oblasti intelektualne aktivnosti: donoenje odluka; organizovanje sopstvenih ideja kao i ideja drugih Ijudi; kreativno razmiljanje i brejnstorming; stvaranje grupnog uma ili meta-uma.
elvrti segment: Sintezu
121
X II
Donoenje odluka
Pregled Uvod Uobiajcno donoenje odluka Biranje jedne od dve mogunosti Putovanje kroz um jednog mapera uma Donoenje oduke Postupanje sa neodlunou
(III )
Vebe za donoenje odluka Koristi od binamih mapa uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Mapa uma predstavlja veoma korisno sredstvo za donoenje odluka. Korienjem mape uma da biste definisali svoje potrebe i clje, prioritete i ogranienja, moi ete da donosite odluke koje se baziraju na jasnijem sagledavanju aktuelnih situacija. Poto ste stekli obimno znanje zakona mapiranja uma , iskoristite ovo poglavlje kao pomo pri korienju svojih novootkrivenih sposobnosti kada donosite odluke.
U O B I A JE N O D O N O E N JE O D L U K A
Pri uobiajenom donoenju odluka mapa uma e vam pomoi da odmerite znaaj pojedinih faktora u datoj situaciji. Uzmimo za primer odluivanje da li da kupite nova kola ili ne. Potreban vam je izvestan nivo komfora i kvaliteta, ali nemate previc novca. Moda ete morati da se zadovoljite polovnim kolima i da
122 etvrti segment: Sinteza
xn
Donoenje odluka
prednost date finansijskoj utedi u odnosu na manju pouzdanost i izdrljivost. Mapa uma nee doneti odluku umesto vas. Ipak, ona e znatno poveati vau sposobnost da donesete odluku osvetljavajui kljune momente.
B IR A N JE JE D N E O D D V E M O G U N O S T I
Ovakvo ,,jednostavno odluivanjejepoznatopodnazivom binarno odliiivanje (izvedeno iz latinskog binarius,bini, u znaenju ,,po dva, ,,od dva). Binamo odluivanje predstavlja prvu fazu u stvaranju reda. Ono se u irem smislu moe kategorisati kao procenjivanje, koje ukljuuje jednostavne izbore kao to su : da/ne, dobro/loe, efikasno/neefikasno, delotvorno/nedelotvomo, skupo/jeftino. Tree putovanje kroz um jednog mapera uma e vam pruiti dobar primer.
P U T O V A N JE K R O Z U M JE D N O G M A P E R A U M A (I I I )
Prilikom ponovne posete naem domainu, zatekli smo ga kako treba da donese odluku o kupovini kue. Pratei zakone mapiranja uma, u sredite mape se postavlja multidimenzionalna, viebojna slika. Zbog toga to je ovo odluka procene, pojmovi direktne povezanosti su alternativna reenja DA ili NE. Poto je postavio centralni lik i glavne grane, na domain prati metod stvaranja mini-mape uma koji dozvoljava mapi uma da ,,uhvati sve misli koje mu padaju na pamet u vezi sa kupovinom kue. im su neke od glavnih grana na svom mestu, na domain nastavlja da prati metod mini-mapiranja uma koji dozvoljava mislima koje prolaze kroz glavu da teku prirodno. Svaka se, na mapi uma, smeta na mesto koje joj najbolje odgovara. S obzirom da je proces asociranja uglavnom nelinearan, normalna progresija e, u skladu sa diktatom serije misli, izazivati skakanje s jedna grane na drugu. Razmiljanje o stresu moe, na primer, izazvati misli o snovima ili o okruenju koje se nalaze na drugom delu mape uma. Ove misli, za uzvrat, mogu dovesti do razmatranja alternativa. (Sistematski popunjavati granu po granu nije poeljno jer ograniava rad mozga i hvata ga u zamku polu-hronolokog metoda razmiljanja.) Mnogo je bolje pustiti um da slobodno poveava svoj domet, dozvoljavajui kompletnom spektru misli i emocija da se ukljue u rastuu mreu asocijacija.
etvrti segment: Sinteza 123
Donoenje odhika
XII
Korienje slika i boja od strane naeg domaina ima naroit znaaj pri donoenju odluka, jer ti vizuelni elementi pomau da se uhvate koncepti i emocije. Nasuprot opte rairenom miljenju, emocije predstavljaju integralni deo svakog procesa odluivanja, pa im se stoga mora dati i odgovarajui znaaj na mapi uma.
D O N O E N JE O D L U K E
Jednom kada smo sve relevantne informacije, misli i emocije stavili na mapu uma, na raspolaganju nam je pet glavnih metoda za donoenje binarne odluke :
Odluivanje izazvano samim procesom
U mnogim sluajevima i sam proces mapiranja uma generie odluku. Poto mozak izvri pregled svih prikupljenih podataka, javlja se iznenadno ,,aha! koje na efikasan nain zavrava proces odluivanja.
2
Ponderisanje*
Ukoliko, posle zavretka mape uma, odluka jo uvek nije jasna, moe se upotrebiti metod ponderisanja. U ovom metodu, svaka specifina kljuna re iz svih delova mape dobija broj od 1 do 100 u zavisnosti od svog znaaja (v. str. 80, dole). Kada svaki pojam dobije broj, izraunavaju se zbirovi, prvo za stranu ,,DA, a zatim za stranu ,,NE. Vei zbirpobeuje. Mapa uma na strani 80, koju je nacrtala Vanda Nort (Vanda North), bivi predsednik Meunarodnog drutva za ubrzano uenje i poduavanje (International Society for Accelerated Learning and Teaching) i suosniva udruenja The Brain Tmst , nam dajejasan primer mape uma koja koristi odmeravanje. Vanda je morala da odmeri vei broj linih i profesionalnih inilaca pri odluivanju o tome da li dapreseli glavnu filijalu svoje poslovne firme ili ne. Pogledajte ta je pobedilo!
3
Intuicija (superlogika)
Ukoliko ni prvi ni drugi metod nisu proizveli odluku, izbor se moe doneti na bazi intuicije ili unutranjeg oseanja. Intuicija je esto klevetana mentalna sposobnost koju neuropsiholog Majkl Gelb (Michael Gelb) i ja volimo da defmiemo kao termin
* 124 Mentalno omeravanje, poreenje. (prim. ur.) et\rti segment: Sinteza
XII
Donoenje odluka
,,superlogika. Mozak koristi superlogiku da bi pretraivao svoju ogromnu banku podataka (koja se sastoji od milijardi injenica prikupljenih iz prethodnog iskustva) kada god treba da donese neku odluku. Mozak kao kroz bljesak zavrava zaprepaujue matematike proraune koji obuhvataju trilione mogunosti i permutacija, da bi doao do matematiki precizne procene verovatnoe uspeha, to se u podsvesti moe izraziti na sledei nain: Poto sam razmotrio praktino beskrajnu bazu podataka vaeg prethodnog ivota i integrisao ih sa trilionima injeninih podataka koje ste mipredstavili u vezi sa tekuom situacijom donoenja odluke, moja trenutna procena verovatnoe uspeha je 83,7862 procenta. Rezultat ovih mnogobrojnih prorauna se registruje u mozgu, prevodi u bioloku reakciju i jedinka ih interpretira kao jednostavni ,,unutranji oseaj. lstraivanja sprovedena na Harvardskoj poslovnoj koli (Harvard Business School) su pokazala da menaderi i predsednici nacionalnih i multi-nacionalnih organizacija pripisuju 80 procenata svog uspeha delovanju intuicije ili unutranjeg oseaja. Mapa uma je naroito korisna za ovaj vid super-razmiljanja, zato to mozgu prua iri spektar informacija na kojima moe bazirati svoje proraune.
4
Inkuhacija
Jo jedan od metoda je jednostavno pustiti svoj mozak da inkubira ideju. Drugim reima, poto ste zavrili svoju mapu uma o odluivanju, pustite svoj mozak da se odmori. Upravo u trenucima odmora i samoe nai mozgovi harmonizuju i integriu sve podatke koje su primili. I ba u takvim trenucima mi esto donosimo svoje najvanije i najispravnije odluke, zbog toga to relaksacija oslobaa ogromnu mo para-mozga - 99 procenata neiskorienih mentalnih sposobnosti, ukljuujui i one koje se esto nazivaju ,,podsvesnim. (Vie o ovome nai ete u knjizi Tonija Buzana Uprezanje para-mozga). Ovaj metod imapodrku i krozpraktino iskustvo. Naprimer, mnogi ljudi navode kako su se iznenada setili gde se neto nalazi, kako su im iznenada pale na um kreativne ideje ili su iznenada shvatili da treba da donesu posebnu odluku dok su leali u kadi, brijali se, vozili kola, dogirali, leali u krevetu, sanjarili, radili u bati, sedeli na plai, etali
etvrti segment: Sintezu
125
Donoenje odluka
XII
se u prirodi ili bili u nekim drugim trenucima mira, odmora i osamIjenosti. Preporuljivo je da koristite ovu tehniku jer upravo u ovakvim situacijama va mozak harmonizuje i integrie utiske i, kao rezultat toga, donosi svoje najznaajnije i najispravnije odluke.
5
Pismo-g/ava
Ako ste zavrili svoju mapu uma, a nijedan od prethodnih metoda nije rezultirao odlukom, onda su, verovatno, razlozi za obe varijante jednako ,,teki. U ovakvoj situaciji obe odluke su zadovoljavajue, i moete odabrati jednu od njih na osnovu jednostavnog bacanja novia; glava - jcdan izbor, pismo - drugi. Dok novi bude padao, paljivo analizirajte svoje oseanje, ono e vam pomoi da se zaista opredelite, jer ponekad mislimo da su varijante jednake, ali na paramozak donosi svoju podsvesnu odluku. Ukoliko po padanju novia osetite razoarenje ili, pak, olakanje, vae oseanje e zapravo biti relevantno, tako da ete u skladu sa njim moi da donesete pravu odluku.
P O S T U P A N JE SA N E O D L U N O U
U retkim sluajevima e vam se desiti da svi gore pomenuti metodi odluivanja podbace i da poinjete da se ljuljate napred - nazad kao klatno. U tim trenucima mozak je podvrgnut jedva primetnom preokretu sa binarnog (sa dva reenja) biranja na trijadno (sa tri rcenja) biranje. Odluka nije vie jednostavno ,,da ili ,,ne. To je sada: 1 Da.
2 3
Ne. Nastaviti razmiljanje o izboru.
Trea mogunost ne samo to jeste kontra-produktivna, nego to postaje sve vie to je due zadravamo. Konano, ona postaje predmet izbora, jer je to pravac ka kome je vaa mentalna energija usmerena. Najjednostavnije reenje ovog problema je da ne donesete treu odluku! Drugim reima, im prepoznate ovaj spiralni vihor na svom mentalnom horizontu, trebasmesta da se odluite za ,,DA ili ,,NE (prva ili druga mogunost). Osnovni princip je daje plodonosnije doneti neku odluku i primeniti je, nego biti u stanju paralisanosti. 126
eh'rti segment: Sinteza
XII V E Z B E ZA D O N O S E N JE O D L U K A
Donoenje odluka
1 Kao i svi drngi vidovi razmiljanja, tako i binarno odluivanje zahteva uvebanost. Vebajte svoju vetinu donoenja odluka postavljajui sebi sledea pitanja: Da li da kupim predmet X? Da li da nauim lekciju X? Da li dapristupim organizaciji X? Da li da putujem u zemlju/grad X? Da li da promcnim osobinu X?
2
U vebi objekat X, osnovna ideja je da se pronau PDP i kada nemamo nikakve podatke - drugim reima, da napravimo skup pitanja koja moete postavljati u vezi sa svakim objektom i koja mogu, kao serija istraivanja, posluiti kao osnova za kompletnu mapu uma jednom kada se objekat identifikuje.
Veba se takoe moe primeniti da bi vam pomogla da analizirate neko pitanje pre nego to pokuate da na njega odgovorite. Na mapi uma za vebu objekat X, na str. 115 (dole), glavne grane su objanjene na sledei nain: 1 Istorija - Gde su njegovi koreni? Kako se razvijao?
2 Struktura- Kakve vidove moe imati? Kakvamuje graa? Ova pitanja
mogu obuhvatiti spektar nivoa od molekulamog do arhitekturalnog.

3 4 5
Funkcija - Kako radi? Kakva je njegova dinamika? Uloga - ta radi: a) u svetu prirodc? i b) u svetu Ijudi? Klasifikacija - U kakvom je odnosu sa drugim stvarima? Ovo takoe moe obuhvatiti irok spektar od vrlo uoptenih pitanja iz svcta ivotinja, biljaka, minerala, do speciflnih klasifikacija kao to je klasifikacija vrsta ili periodni sistem elemenata. Moete pokuati da isprobate ova pitanja na nekoj od sledeih sugestija za objekat X : konj, kola , ugljenik , Spanija , sunce, Bog, kamen , knjiga, TV. Naravno moetc odabrati i bilo tadrugopo svom izboru. Kada zavrite ovu vebu, pogledajte da li moetc da osmislite drugaije i bolje PDP (ako moete, dostavite nam rezultate!).
Moete takoe stvarati mape uma binarnog odluivanja u oblastima kao to su javne diskusije o religiji, politici, moraiu, profesijama, ili pak obrazovnom sistemu.
127
Donoenje odluka K O R I S T I O D M A P A U M A U B IN A R N O M O D L U IV A N J U
XII
1 Binarne mape uma omoguavaju vaem mozgu da trenutno asimilira itav spektar sloenih i meusobno povezanih informacija, dovodei sve probleme ujasan fokus. One takoe daju vaem mozgu unapred strukturirani okvir za stvaranje asocijacija, osiguravajui na taj nain da e svi relevantni elementi biti uzeti u obzir.
2
Ove mape koriste itav spektar kortikalnih vetina, to rezultira sveobuhvatnijim razmatranjem potenci jalnih odluka. Koriste slike, boje i iluziju trodimenzionalnosti kao sredstva za dodavanje neophodne kreativnosti procesu donoenja odluka. Takoe koriste boje i slike za ukljuivanje vitalnih emotivnih odgovora u odluivanje i pomau isticanje glavnih taaka koje treba porediti. Proces mapiranja uma esto sam po sebi rezultira donoenjem odluke ili pak pokree donoenje odluke. Ovakve mape generiu vei broj posebnih pojmova nego bilo koji drugi metod, osiguravajui na taj nain tanije donoenje finalne odluke, naroito ako se koristi metod numerikog odmeravanja. Koriste iri spektar kortikalnih vetina od uobiajenog, oslobaajui intuitivne, nad-logike sposobnosti mozga. Obezbcuju uravnoteen i shvatljiv postupak uz pomo koga se mogu kristalisati odgovarajue odluke. Jasno odslikavajui unutranji proces donoenja odluke, one omoguavaju osobi da zadri fokus na elementima koji su relevantni pri odreenom odluivanju.
6
7
8
9
Poto ste se upoznali sa binamim donoenjem odluka, spremni ste za prelazak na viekategorijsko mapiranje uma.
128
etvrti segment: Sinteza
X III
Organizovanje sopstvenih ideja
Pregled Uvod Pravljenje beleaka Sloeno mapiranje uma Putovanje kroz um jednog mapera uma (IV) Vebe za razvijanje misli Korist od viekategorijskih mapa Uvod u sledee poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju nauiete kako da organizujete sopstvene ideje (da pravite beleke), koristei viestruko razgranate ili viekategorijske mape uma. Ovo ukljuuje mnogo sloeniju hijerarhiju i vei broj pojmova direktne povezanosti nego jednostavni model binarnog odluivanja. Viekategorijske mape uma se mogu koristiti za veinu deskriptivnih, analitikih i procenjivakih zadataka, premda smo mi koristili primere osnovnog donoenja odluka da bismo vam olakali prelaz sa mapa uma u binamom odluivanju do viekategorijskog mapiranja uma. Takoe ete nastaviti i svoje putovanje kroz um jednog mapera uma i nauiti neke zabavne igre i vebe za razvijanje misli.
P R A V L JE N JE B E L E A K A
Pravljenje beleaka je proces izvlaenja informacija iz sopstvenog seanja ili iz sopstvenih kreativnih rezervoara i njihovo organizovanje u jednom spoljanjem obliku. To je proces u kome vi organizujete
etvrti segnient: Sinteza
129
XIII
sopstvene ideje ili nabinarni ili na viekategorijski nain. Proces takoe izuzetno pomae i prilikom odluivanja.
S L O E N O M A P IR A N JE U M A
Dok binarne mape uma imaju samo dve glavne grane koje polaze iz centra, sloene ili viekategorijske mape uma mogu imati bilo koji broj glavnih grana. U praksi, prosean broj pojmova direktne povezanosti (PDP) je izmeu tri i sedam. Ovo se deava zbog toga to proscan mozak, kao to smo videli u desetom poglavlju (Obrazloenje zakona mapiranja uma, str. 89), ne moe zadrati vie od sedam vanih informacija u svojoj kratkoronoj memoriji. Trebalo bi stoga da va cilj bude da odaberete najmanji broj PDP koje istinski obuhvataju predmet vaeg interesovanja, koristei ih da informacije razbijete na delove kojima je lako baratati, poput poglavlja u knjizi. Sedee grupe PDP su se pokazale veoma korisnim pri razvijanju viekategorijskih mapa uma: Osnovna pitanja - kako/kada/gde/zato/ta/ko/koje? Segmenti - poglavlja/lekcije/teme Svojstva - karakteristike objekata Istorija - hronoloki sled ogaaja Struktura - vidovi objekata Funkcija - ta objekti rade Proces - kako objekti rade Procena- koliko su objekti dobri/vredni/korisni Klasifikacija - u kakvom su objekti meusobnom odnosu Definicija - ta objekti znae Linosti - kakve uloge/karaktere imaju ljudi Uei kako da razvijate i manipuliete viekategorijskim mapama uma izuzetno ete poboljati sposobnosti vaeg mozga da opisuje, analizira, procenjuje i sintetie informacije. To to su vrlo sofisticirani hijerarhijski sistemi klasifikacije korieni tokom prolog veka u biologiji i astronomiji (v. str. 116) poeli sve vie i vie da lie na sloene viekategorijske mape uma - zanimljiv je sluaj ogledanja prirode u mapama uma i obratno!
xw
Orgamzovanje sopstvenih ideja P U T O V A N JE K R O Z UM JE D N O G M A P E R A U M A (IV )
Na domain je, od kada smo ga ostavili u prolom poglavlju, doneo odluku, zasnovanu na kompletiranoj binarnoj mapi uma, da kupi kuu. Sledee pitanje je neto sloenije: Kakvu kuu da kupim? U poetku je proces identian. Na domain postavlja odgovarajui ,,trodimenzionalni, viebojni lik u sredite. Zatim bira PDP koje e pokriti itav spektar mogunosti: cena, okruenje, namena, dodaci, veliina, stil. Jednom kada su ovi parametri uspostavljeni, na domain moe da popunjava svoje specifine clje i prioritete ispod svakog od naslova. Proces odmah razjanjava spektar odluka koje se mogu doneti, istiui kljune momcntc koji e upravljati kupovinom. Mapa uma nee doneti odluku sama - ona maperu uma samo predstavlja jedan vedski sto sa mogunostima iz kojih se moe odabrati prava odluka. Poto je kompletirao viekategorijsku mapu uma, na domain je spreman da konsultuje ponudu agencija za trgovinu nekretninama sa mnogo jasnijom idejom ta eli i zahteva od jedne kue.
V E B E ZA R A Z V IJA N JE M IS L I
Kao i svi drugi oblici razmiljanja i viekategorijske mape uma predstavljaju vetinu koja se moe nauiti i razvijati. U daljem tekstu vam predstavljamo dve korisne i zabavne vebe za razvijanje misli. Zato bi to bilo zanimljivo? Svaka od ovih vebi se moe uraditi kao brza mapa uma jer predstavlja izvanredan nain za poboljavanje vaih sposobnosti da brzo odaberete relevantne PDP. Zamislite i zatim mapirajte , zato bi bilo zanimljivo da: 1 Izaete sa...
2 3 4
Kupite... Nauite... Promenite...
131
XIII
Poverujete... Povuete se iz... Zaponete... Napravite... Zavrite...
6
7
8
9
Smislite objekat za svaku stavku sa spiska i pokuajte da to bude neki ,,apsurdan objekat da biste isprovocirali svoje sposobnosti za matanje, pamenje ikreativno razmiljanje istovremeno. Sledei korak je da uradite vrlo brzu mapu uma za svaki objekat, koristei ne vie od sedam glavnih razloga zato bi svaki od njih bio zabavan. (Sekundarna korist od ovih vebi je u tome to one esto podstiu preduzimanje stvarne akcije kada shvatite koliko bi vam to zabave pruilo!) Objekat ,,X Ovo je apstraktniji i, prcma tome, zahtevniji nain za testiranje vaih sposobnosti za izbor PDP. Va zadatak je da pripremite mapu uma koja opisuje objekat ,,X. Problem je to vi ne znate ta je to objekat X, tako da morate da smislite skup PDP opte namene koje bi mogle, ukoliko ih dalje razvijate, da generiu potpuni i sreeni opis bilo kog objekta. Donosenje odluke Kada zavrite svoju viekategorijsku mapu uma, proces donoenja odluke e nalikovati jednostavnom biranju jedne od dve mogunosti, a koraci koje u ovom trenutku treba dalje pratiti su isti kao i oni navedeni u prethodnom poglavlju.
K O R IS T O D V I E K A T E G O R IJS K IH M A PA U M A
Poto ste zavrili viekategorijsku mapu uma, moda ete poeleti da primenite jedan ili vie metoda opisanih u poglavlju XII (Donoenje odluke, str. 124-126) da biste doneli svoju oduku. Najvanije koristi od viekategorijskih mapa su sledee: 1 Pomau vam da razvijete svoje mentalne sposobnosti za klasifikovanje, kategorizaciju, britkost i jasnou.
132
XIII
Omoguavaju vam daprikupitckompleksne podatke u integrisanom obliku na samo jednom listu papira, poveavajui na taj nain verovatnou donoenja dobro informisane i inteligentne odluke. Istiu kljune momente koji se moraju razmotriti prilikom odluivanja. Koriste, kao i binarne mape uma, kompletan spektar kortikalnih vetina, to rezultuje u sveobuhvatnijem razmatranju odluke. Stimuliui sve te kortikalne oblasti, viekategorijske mape uma podstiu mozak da zapone dijalog sa samim sobom. Drugim reima, one omoguavaju mozgu da posmatra svoje sopstvene aktivnosti u jednoj celovitoj spoljanjoj slici i da tako naui vie o samom sebi. Ta nova saznanja proiruju perspektive mozga, podstiui ga da stvara jo naprednije misli o datoj temi. Mogu se sauvati za buduu upotrebu kao podsetnici razloga u vezi sa prethodnim odlukama ili kao vodei principi za druge situacije u kojima treba doneti sline odluke.
Sada kada ste nauili kako da organizujete sopstvene ideje, odnosno da pravite beleke koristei viekategorijske mape uma, bie vam lako da organizujete i tue ideje, odnosno da hvatate beleke. Predmet sledeeg poglavlja je vitalna i prijatna umetnost hvatanja beleaka, koja tradicionalno predstavlja uzrok propasti mnogih ljudskih ivota.
C'etvrti segment: Sinteza
133
XIV
Organizovanje tuih ideja

Pregled Uvod Hvatanje beleaka etiri osnovne funkcije beleaka Odrcdivanje produktivnog mentalnog pristupa za hvatanje beleaka Praktini primer viekategorijskog mapiranja uma Korist od viekategorijskog mapiranja uma za hvatanje beleaka Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje razmatra kako moete koristiti viekategorijske mape uma da biste organizovali tue ideje (hvatali beleke). Poto ste istraili osnovnc funkcije beleaka, nauiete kako da se pripremite za hvatanje beleaka tako da izvuete maksimalnu korist iz svakog perioda uenja. Tu je takoe i praktian primer viekategorijskog hvatanja beleaka i saet prikaz koristi od ovakvog hvatanja beleaka.
H V A T A N JE B E L E A K A
Ilvatanje beleaka je proces apsorbovanja tuih ideja iz raznih govora, knjiga i drugih medija, kao i njihovo organizovanje u struktum koja odraava originalni smisao ili vam pak omoguava da ih reorganizujete tako da zadovolje vac potrebe. Ilvatanje beleaka treba dopuniti i sopstvenim mislima.
134
XIV
Organizovanje tuih ideja E T IR I O S N O V N E F U N K C IJE B E L E A K A
1 Mnemonika
2 3 4
Analitika Kreativna Konverzaeijska.
Mnemonika Na alost, veina studenata po kolama i na univerzitetima irom sveta smatra da beleke nisu nita vie do pomono sredstvo za memorisanje. Njihova jedina briga je da im beleke omogue da zapamte ono to su itali dovoljno dugo da bi proli na ispitu, posle ega se informacije mogu sreno zaboraviti. Kao to smo videli, pamenje zaista jeste znaajan inilac, ali nikako i jedini. Druge funkcije, kao to su analiza i kreativnost, podjednako su znaajne. Mapa uma predstavlja naroito efikasno mnemoniko sredstvo zbog svih razloga navedenih u sledeem poglavlju (str. 140). Kao tehnika za hvatanje beleaka nema ni jednu negativnu osobinu kakve nalazimo kod standardnog lineamog hvatanja beleaka, kao to je opisano u poglavlju III (Mane standardnih beleaka, str. 41). Umesto toga, mapa uma nam nudi sve prednosti metoda koji radi u harmoniji sa vaim mozgom, koristei i oslobaajui kompletan spektar njegovih sposobnosti. Anafitika Pri hvatanju beleaka na predavanju ili iz nekog pisanog materijala, od sutinskog znaaja je da se pre svega identifikuje osnovna struktura prezentiranih informacija. Mapiranje uma vam moe pomoi da iz lineamih informacija izvuete pojmove direktne povezanosti i organizujete hijerarhiju. Kreativna Najbolje beleke e vam pomoi ne samo da zapamtite i analizirate informacije, ve e posluiti i kao odskona daska za kreativno razmiljanje.
135
Organizovcmje tuih ideja
XIV
Mape uma lcombinuju beleke preuzete iz spoljnjeg okruenja (predavanja, knjige, asopisi i mediji) sa belekama stvorenim u unutranjem okruenju (odluivanje, analiza i kreativno razmiIjanje).
Konverzacijska Kada hvatatc beleke u vidu mape uma sa nekog predavanja ili iz knj ige, one bi trebalo da obuhvate sve relevantne informacije iz datog izvora. U idealnom sluaju, te beleke bi takoe trebalo da ukljue i spontane misli koje se javljaju u vaem umu dok sluate predavanje ili itate knjigu. Drugim reima, mapa uma bi trebalo da odslika konverzaciju izmeu vaeg intelekta i govornika, odnosno pisca. Posebne boje ili ifrovani simboli se mogu koristiti da biste istakli va lini doprinos razmeni ideja.
Ukoliko se desi da su predavanje ili knjiga loe organizovani ili loe predstavljeni, vaa mapa uma e odslikati taj nedostatak jasnoe. Ovo moe imati kao rezultat mapu uma neurednog izgleda, ali e istovremeno otkriti i izvor konfuzije, Zbog toga ete imati mnogo bolji pregled situacije od vaih kolega koji hvataju linearne beleke, u kojima je njihova konfuzija prikrivena u mnogobrojnim stranicama uredno ispisanih, ali funkcionalno beskorisnih redova i spiskova.
Mapa uma tako postaje mono sredstvo za prikupljanje informacija od drugih ljudi, za procenu kvaliteta njihovog razmiljanja, kao i za povezivanje sa svojim linim interesima i ciljevima.
O D R E IV A N J E P R O D U K T I V N O G M E N T A L N O G P R IS T U P A Z A H V A T A N JE B E L E A K A
Da biste na najbolji nain iskoristili svoje mogunosti hvatanja beleaka, vano je da osmislite pristup koji e vam omoguiti da izgradite jasno strukturiranu mapu uma dok vae hvatanje beleaka napreduje. Da biste imali najbolji mentalni pristup u hvatanju beleaka iz neke knjige, koristite tehniku organizovane primene mapa uma (TOPMU)*
* U originalu Mind Map Organic Study Technique (MMOST); u knjizi Brzo itanje istog autora (izdanje Finesa, 1998) ova tehnika se navodi pod skraenim nazivom tehnika tnapa uma (TMU). (prini. prev.) enrti segment: Sinteza
136
XIV
koja je detaljno opisana u knjizi Tonija Buzana Koristite obe hemisfere mozga (poglavlje IX). Postoji osam osnovnih koraka: 1 Vrlo brzo prelistajte ili pregledajte itavu knjigu ili lanak, da biste stekli opti utisak o njihovoj organizaciji.
2
Odredite koliinu vremena kojeg ete provesti u prouavanju i isplanirajte koliko materijala ete pregledati za to vreme. Mapirajte ono to ve znate iz te oblasti da biste uspostavii asocijativne mentalne ,,kuke. Definiite svoje namere i ciljeve za dati period uenja i zavrite jo jednu mapu uma sa svim pitanjima na koja treba dati odgovor. Uradite opte osmatranje itavog teksta, prouavajui sadraj, glavne naslove, rezultate, zakijuke, rezimea, glavne ilustracije ili grafikone, kao i sve ostale znaajne elemente koji su vam zapali za oko. Ovaj proces e vam obezbediti centralni lik i glavne grane (pojmove direktne povezanosti) vae nove viekategorijske mape uma teksta. Mnogi studenti tvrde da su esto zavravali 90 procenata svog zadatka za vreme same faze osmatranja. Usredsreujui se na celokupnu strukturu i glavne elemente teksta, autorova sutinska vodea pokretaka snaga ubrzo postaje jasna i lako se moe mapirati. Sada preite na detaljniji pregled , prouavajui sav materijal koji nije bio obuhvaen optim osmatranjem, pre svega poetne i zavrne delove pasusa, odeljaka i poglavlja, gde su uglavnom koncentrisane informacije od sutinskog znaaja. Dodajte i ovo svojoj mapi uma. Sledea faza je uvid, kada popunjavate najvei deo svoje slagalice uenja, jo uvek preskaui sva problematinija podruja. Poto ste se upoznali i sa ostatkom teksta, trebalo bi da vam sada bude mnogo lake da razumete ove odlomke i da dopunite svoju mapu uma. Na kraju dolazimo do faze osvrta , kada se vraate do teih delova koje ste preskoili u ranijim fazama, i kada se osvrete na itav tekst da biste odgovorili na sva preostala pitanja i ispunili sva preostala oekivanja. U ovoj fazi bi trebalo da ste zavrili mapu uma svojih beleaka. Pogledajte poglavlje XXIV (mapa uma na str. 240). 137
XIV
Ovaj proces moe nalikovati slaganju mozaine slagalice, koje zapoinje posmatranjem kompletirane slike na kutiji, zatim se sastavljaju uglovi i spoljanje ivice i postcpeno se popunjava sredina, sve dok ne dobijete potpunu sliku. Slian pristup se preporuuje i kada ste na nekom predavanju. Da biste olakali svoj zadatak hvatanja beleaka, moete zamoliti predavaa da vam unapred da pregled glavnih naslova, tema ili kategorija koje e razmatrati tokom predavanja. Ukoliko to nije mogue, jednostavno napravite mapu uma dok sluate, tragajui za PDP dok predavanje tee. Posle predavanja moete prepraviti, reorganizovati i preraditi svoju mapu uma, to po sebi predstavlja proces koji e vas naterati da date smisao informacijama, pripremi i prezentaciji, ujedno poboljavajui i vae razumevanje. Vie o mapiranju predavanja nai ete u poglaviju XXVI (str. 243).
P R A K T I N I P R IM E R V I E K A T E G O R IJS K O C M A P IR A N JA U M A
Viekategorijsku mapu uma na strani 117 je napravio jedan otac da bi pomogao svojoj kerki da poloi prijemni ispit iz engleske knjievnosti za upis na univerzitet. Kada se suoi sa strukturom tako sloenom kao to je roman, ogromna je prednost mozga ako moe da se osloni na ovakav tip mentalne ,,mree koja istie najvanije literarne elemente u romanu. Ovakav tip mape urna omoguava itaocu da preciznije i sveobuhvatnije izvue sr iz bilo kog teksta. Takoe, ona u znatnoj meri olakava transformisanje tih esencijalnih informacija u govomu ili pisanu formu (kao to su odgovor na ispitu ili rad). Mapu uma na strani 118 (gore) je tokom etiri meseca pripremala Pen Kolins (Pan Collins), producent vodeeg irskog televizijskog programa, The Late Late Sho\v. Trebalo je da Pen organizuje razmiljanja itave ekipe o temama, voditeljima, redu programa i tako dalje. Za sebe lino je ubeleila, krupnim strelicama, kako se program kotirao te nedelje.
138
XIV
Organizovanje tuih ideja K O R I S T O D V I E K A T E G O R IJ S K O G M A P I R A N J A U M A Z A H V A T A N JE B E L E A K A
Svih 12 prednosti mapiranja uma spomenutih u devetom poglavlju (str. 82). Oslobaanje vaih ogromnih trai i nai moi mentalnog asociranja. Bre postizanje ciljeva uenja. Mogunost lakog i brzog transformisanja beleaka u formi mape uma u rad, prezentaciju ili neku drugu kreativnu ili komunikativnu formu. Uveanje jasnosti vaih analitikih misli. Porast ushienja zbog sakupljenog znanja. Trajno i lako dostupno registrovanje svih vaih znaajnih iskustava tokom uenja.
3 4
6
7
Poto ste koristili mape uma da organizujete svoje i tue ideje, spremni ste da istraite odnos izmeu mapa uma i pamenja - to je predmet sledeeg poglavlja.
etvrli segment: Sintezu
139
XV
Pamenje
Pregled Uvod Grki mit Mapa uma kao multidimenzionalno sredstvo za pamenje Mnemonika mapa uma kao ogledalo kreativnosti Primena mnemonikih mapa uma Korist od mnemonikih mapa uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje zapoinje ivopisnim grkim mitom koji e nam rei mnogo toga o meusobnim odnosima pamenja, energije i kreativnosti. Potom emo istraiti ulogu mapa uma kao mnemonikog sredstva i sredstva za kreativno razmiljanje, pre nego to rezimiramo koristi od mnemonikih mapa uma.
G R K I M IT
Zevs, kralj bogova, bio je dobro poznat kao ljubavnik. Najvei deo svog vremena je provodio zavodei - bilo direktno ili na prevaru - sve najlepe ene i na nebesima i na zemlji. Nasuprot uobiajenom verovanju, svoja oseanja nije delio podjednako - postojala je jedna boginja sa kojom je provodio mnogo vie vremena nego sa bilo kojom drugom. Njeno ime je bilo Mnemosina, boginja pamenja. Jedanput je sa njom proveo itavih devet dana i noi strasno vodei Ijubav, a iz ovog spajanja rodilo se devet muza.
XV
Pamenje
Muze predstavljaju kreativnost. Svaka od njih je boginja posebne umetnosti: Erato - ljubavne poezije; Talija - komedije; Kaliopa - epske poezije; Melpomena - tragedije; Euterpa - lirske poezije; Uranija - astronomije; Polihimnija - sveane i Klio - istorije; ozbiljne pesme; Terpsihora - igre.
Zevs simbolizuje energiju i snagu. Prema mitu to znai da spajanje energije ili snage sa pamenjem kao plod daje kreativnost. Ovaj odnos ima mnogo implikacija za teoriju mapiranja uma. Zanimljivo je primetiti da je Toni osmislio mapu uma iskljuivo na osnovu svojih istraivanja u oblasti priseanja tokom uenja ili mnemonike. Mapa uma je prema tome primarno predstavljala tehniku pamenja. Kasnije je prirodno evoluirala u kretivnu vienamensku tehniku razmiljanja, uz teorijsku podrku Sperijevih (Sperry) istraivanja mozga i istraivanja Torensa (Torrance) i saradnika u oblasti kreativnosti.
M A P A U M A K A O M U L T I D I M E N Z IO N A L N O SR E D S T V O ZA P A M E N JE
Mnemonike tehnike ukljuuju upotrebu imaginacije i asociranja u cilju stvaranja nove i lako pamtljive slike. Kao i imaginacija i asociranje, tako i mapa uma kombinuje sve kortikalne vetine da bi stvorila jedno efikasno mutidimenzionalno sredstvo za pamenje. Multidimenzionalno, u ovom kontckstu, znai da vam mapa uma, za razliku od jednodimenzionalne (linija) ili dvodimenzionalne (ravan) perspektive, omoguava da stvorite unutranju, zraeu, trodimenzionalnu sliku koja koristi ukrteno asociranje, boju i vreme. Kreativna misao na slian nain kombinuje dva elementa da bi proizvela trei sa ciljem da sadanjost projektuje u budunost. Kreativno sredstvo vam pomae da projektujete sadanjost u budunost da biste promenili ili osmisli tu budunost. Mnemoniko sredstvo vam pomae da prolost ponovo stvorite u sadanjosti. Mnemonika mapa uma, prema tome, ima identian mehanizam i dizajn kao i multidimenzionalna, kreativna mapa uma. Na isti nain na koji mnemonika mapa uma znaajno uveava vau mo pamenja,
elvrti segment: Sinteza
141
Pamenje
XV
tako i krcativna mapa uma beskrajno i u svim pravcima uveava jednostavni model kreativnog razmiljanja.
M N E M O N I K A M A P A U M A K A O O G L E D A L O K R E A T IV N O S T I
Kao i pamenje, tako se i kreativno razmiljanje zasniva na imaginaciji i asociranju. Cilj je da se povee pojam A sa pojmom B, proizvodei tako jednu novu, inovativnu ideju, daleku od svake norme, koju oznaavamo atributom ,,kreativna. Proces mnemonikog i kreativnog razmiljanja imaju u sutini identinu stmkturu - jedina razlika je u nameri. Mnemoniko sredstvo povezuje dva pojma da bi omoguilo mozgu da prizove (ponovo stvori) treu sliku u budunosti. Kreativno sredstvo, slino tome, kombinuje dva elementa da bi ih u budunosti projektovalo u trei, ali cilj kreativnosti je da se budunost promeni ili da se na nju utie na neki nain, dok je cilj mnemonike jednostavno da se neeg setimo. Tako, pravei mnemonike mape uma, vi istovremeno vebate i svoje kreativne sposobnosti za razmiljanje. Ove pak, za uzvrat, poveavaju kapacitet memorije i tako se stvara uzajamno ojaanauzlazna spirala. Ilustracija na strani 118 (dole) daje primer mape uma koja je istovremeno i mnemoniko sredstvo i sredstvo za kreativno razmiljanje. Ovu mapu je nacrtao vodci ameriki video producent, po imenu Deni Heris (Denny Harris), a napravljena je da bi ga podseala na ono to je eleo da ukljui u video program koji se bavi pamenjem. Njegova mapa uma sumira sadraj programa, ukljuujui i pregled i detaljno objanjenje mnemonikog sistema sa brojevima/oblicima, primenu jednogjednostavnog mnemonikog sistema, kao i optu diskusiju 0 praksi i teoriji koje su predstavljene u programu. U ovom sluaju, razvijanje mnemonike mape uma postaje istinski kreativni proces koji 1 sam proizvodi nove ideje o strukturi i sadraju programa - pamenje koje se hrani kreativnou koja se hrani pamenjem.
P R IM E N A M N E M O N I K III M A P A U M A
Vei broj spccifinih primena mapa ume objanjen je u segmentu V, u odeljcima Lina upotreba, Porodina upotreba, Obrazovna upotreba 142
XV
Pamenje
i Poslovna i profesionalna upotreba. Postoje, meutim, i mnoge druge primene za generalno memorisanje, kao to je priseanje radio i televizijskih emisija od naroitog interesa, snova, prijatnih porodinih dogaaja ili optih spiskova stvari koje treba uraditi. Jedna naroito korisna primena je traganje za ,,izgubljenim seanjem - moda za imenom neke osobe ili adresom nekog objekta. U ovakvim sluajevima, fokusiranje izgubljenog pojm aje obino kontraproduktivno jer je ,,on nestao, pa se ,,njegovim fokusiranjem u stvari koncentriete na odsustvo ili prazninu. Imajui u vidu asocijativnu snagu vacg uma, ostavite sredite mape uma praznim i okruite ga reima i slikama koje su u vezi sa sreditem koje nedostaje. Na primer, ukoliko je ,,nestali centar ime neke osobe, onda glavnc grane treba da ukljue pol, uzrast, izgled, porodicu, glas, hobi, profesiju, kao i mesta kada ste je prvi i poslednji put sreli. Na ovaj nain dramatino poveavate verovatnou da e va mozak prepoznati centar iz svojih bazapodataka. (Vie o ovome nai ete u knjizi Tonija Buzana Savreno pamenje, poglavlja XXIII-XXIV.) Ukoliko vam nije zgodno da pravite stvarnu mapu uma da biste prizvali svoje ,,izgubljeno pamenjc, moete jcdnostavno vizuelizirati mapu uma ovog tipa.
K O R IS T O D M N E M O N I K IH M A PA U M A
Ovakve mape uma koriste sve kortikalne vetine, poveavajui na taj nain u ogromnoj meri verovatnou priseanja. Aktiviraju mozak na svim nivoima, ine ga pripravnijim i sposobnijim za priseanje. Njihova atraktivnost budi u mozgu elju da im se stalno vraa, to takoe podstie verovatnou spontanog priseanja. Ovakve mape su sutinski dizajnirane upravo kao pomono sredstvo za pamenje.
elvrti segment: Sinteza
143
Patnenje
Korienje mnemonikih mapa uma seanja aktivira mozak da postane mnemoniki pripravan to sa svakom ponovnom upotrebom poveava nivo sposobnosti bazinog pamenja. Ove mape odslikavaju proces kreativnog razmiljanja, to istovremeno poveava i samu sposobnost za kreativno razmiljanje. Odravaju visok nivo priseanja tokom itavog perioda uenja ili sluanja (nasuprot standardnim krivama zaboravljanja opisanim u knjizi Tonija Buzana Savreno pamenje , poglavlje V). Koriste sve individualne asocijativne sposobnosti, poveavajui sposobnosti utiskivanjaupamenje i stvaranja mrea, aprematome, poveavajui i verovatnou priseanja. Obezbeuju jedan ,,pouzdani metod pamenja, poveavajui tako i poverenje u sebe, motivaciju i opte mentalne funkcije.
6
7
8
9
Kao to smo videli, pamenje i kreativnost su samo dve strane istog novia. Poto smo istraili mnemoniku korist mapa uma, sledee poglavlje nam osvetljava njihove mnogobrojne prednosti kao sredstva za razmiljanje i brejnstorming.
144
XVI
Kreativno razmiljanje
Pregled Uvod Ciljevi kreativnog mapiranja uma Mapa uma kao mehanizam kreativnog razmiljanja Faze procesa kreativnog razmiljanja Mapiranje urha kao sredstvo za ostvarivanje novih paradigmi Korist od mapa uma kreativnog razmiljanja Uvod u sledee poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju fokus je na kreativnom razmiljanju uz upotrebu mapa uma. Otkriete zato su mape uma tako iznenaujue efikasne u ovoj oblasti, kao i to kako da ih upotrebite da biste proirili i poboljali svoje sopstvene vetine kreativnog razmiljanja i brejnstorminga, ime ete ostvariti i znaajne nove uvide.
C I L J E V I K R E A T IV N O G R A Z M I L J A N J A
Mape ama kreativnog razmiljanja ili brejnstorminga mogu imati veoma mnogo razliitih ciljeva. Najvaniji medu njima su sledei: 1 Da se istrae sve kreativne mogunosti datog subjekta.
2
Da se um raisti od svih prethodnih pretpostavki o subjektu, ustupajui tako prostor novim kreativnim mislima.
et\} rti segment: Sinteza
145
XVI
Da se generiu ideje iji e rezultat biti specifine aktivnosti ili pak stvaranje ili promena fizike realnosti. Da se podstakne konzistentnije kreativno razmiljanje. Da se stvori novi koncepcijski okvir u kome se prethodne ideje mogu reorganizovati. Da se uhvate i razviju ,,iskre pronicljivosti kada se pojave. Da se kreativno planira.
M A PA UM A K A O M E H A N IZ A M K R E A T IV N O G R A Z M I L J A N J A
4 5
6
7
Mapa um aje idealno prilagoena kreativnom razmiljanju jer koristi sve sposobnosti koje se uobiajeno vezuju za kreativnost, pre svega imaginaciju, asociranje ideja i fleksibilnost. U psiholokoj literaturi, naroito u prirunicima sa testovima o krcativnom razmiljanju E. Pola Torensa, fleksibilnost se identifikuje kao vitalni element kreativnog razmiljanja. Drugi znaajni faktori ukljuuju i mogunost da se: povcu nove i jedinstvene ideje sa ve postojeim; koriste razliite boje; koristc razliiti oblici; kombinuju neobini oblici; uveliava slika i koristi iluzija trodimenzionalnosti; podesi konccpcijska pozicija; preurede i poveu ve postojei koncepti; obmu ve postojei koncepti; odgovori na estetski privlaan objekat; odgovori na emotivno privlaan objekat; odgovori na objekat koji privlai ulo vida, dodira, sluha, mirisa i ukusa; koriste oblici i oznake koji se mogu meusobno zamenjivati.
Posmatrajui zakone mapiranja uma i optu teoriju da je mapa uma u stvari prefinjena i elegantna spoljna manifestacija svih
146 etvrti segrnent: Sinteza
XVI
Krealivno razmiljanje
gore navedenih kategorija, uviamo sledee: da mapa uma predstavlja spoljnu manifestaciju kompletnog procesa kreativnog razmiljanja.
Moja lina istraivanja su otkrila upadljivu slinost izmeu glavnih faktora kreativnog razmiljanja i glavnih faktora istorije razvoja mnemonikih tehnika. Detaljniju diskusiju o ovome moete nai u prethodnom poglavlju (Mnemonika mapa uma kao ogledalo kreativnosti, str. 142).
Skoro identina priroda kreativnog razmiljanja i mnemonikih principa potvruje da je mapa uma esencijalna i prirodna manifestacija i sredstvo izraavanja ovih vidova misli. To takoe postavija temelje i za tvrdnju da, u suprotnosti sa mnotvom literature o kreativnosti i pamenju, ova dva procesa jesu lik i odraz u ogledalu jednog te istog procesa, i da nisu odvojeni, razliiti i, po rrmogim teoretiarima, u suprotnosti.
Populami mit da je kreativni genije mislima odsutan i zaboravan pogrean je poto previa injenicu da takvi geniji zaboravljaju samo one opte stvari koje psiholozi smatraju vrednim pamenja. Kada bi se panja usmerila na mo pamenja u vezi sa subjektom njihovih kreativnih misli, otkrili bismo pamenje isto tako ogromno kao u bilo kog velikog mnemoniara.
F A Z E P R O C E S A K R E A T IV N O G R A Z M I L J A N J A
Pravilna primena tehnike mapiranja uma kreativnog razmiljanja e omoguiti individualnim maperima uma da proizvedu bar dva puta vie kreativnih ideja od tradicionalne velike brejnstorming grupe za isto vreme. Postoji pet faza u procesu mapiranja uma kreativnog razmiljanja. 1 Brza, rafalna mapa uma Ponite tako to ete nacrtati jedan stimuliui lik u sredini. (Na primer, ukoliko elite da razmiljate o novim mogunostima u tehnologiji letenja, moete da nacrtate par krila kakva ima Konkord.) Va crte treba da bude postavljen u sredinu velikog praznog lista papira i iz njega treba da poe svaka ideja koja vam padne na pamet kada pomislite na zadati subjekat.
147
XVI
Tokom perioda koji e trajati ne vie od 20 minuta treba da pustite da vam ideje izleu to je bre mogue. Teranje mozga da radi u brzini e ga osloboditi od uobiajenih obrazacarazmiljanja i podstai nove i esto na prvi pogled apsurdne ideje. Ove ,,apsurdne ideje treba obavezno zadrati, jer poseduju kljueve za otvaranje novih perspektiva i menjanje starih i ograniavajuih navika. Da citiramo filozofa Rudolfa Flea (Rudolf Flesch): Kreativno razmiljanje moe znaiti da ste jednostavno shvatili da nije nikakva posebna vrlina raditi stvari na nain kako su one oduvek 1 bi/e raene. Takoe bi vam moglo biti od koristi da imate na umu i poznatu izreku Ezre Paunda: Genije... toznaisposobnostda viditedesetstvaritamogdeobian ovek vidi jednu, a talentovan ovek dve ili tri, kao i sposobnost da zabeleite tu viestruku percepciju u materijalu svoje umetnosti. Razlog zato list papira mora biti to vei se moe nai u Buzanovom pravihi : mapa uma e se iriti sve dok ne ispuni itav prostor koji je dostupan. Pri kreativnom razmiljanju, potrebno vam je to je mogue vie prostora da biste namamili svoj mozak da sipa sve vie i vie ideja.
2
Prva rekonstrukcija i revizija
Napravite kratku pauzu, doputajui svom mozgu da se odmori i da pone da integrie ideje koje je do tada generisao. Tada treba da napravite novu mapu uma u kojoj ete identifikovati glavne grane ili pojmove direktne povezanosti, kombinujui, klasifikujui, gradei hijerarhije, pronalazei nove asocijacije i razmatrajui ponovo, u kontekstu itave mape uma, sve one ideje koje su u poetku izgledale ,,glupo ili ,,apsurdno. Kao to smo videli, to je ideja manje konvencionalna to se ee ispostavi da je u stvari dobra. Za vreme prve faze rekonstrukcije, moete primetiti sline ili ak identine koncepte kako se pojavljuju du spoljnih granica vae mape uma. Njih ne treba odbaciti kao nepotrebna ponavljanja. Ovi koncepti su sutinski ,,razliiti zbog toga to su povezani sa razliitim granama koje polaze iz centralnog lika. Ove periferene repeticije odslikavaju sutinski znaaj ideja koje su pohranjene duboko u vaem skladitu znanja, ali koje, u stvamosti, utiu na svaki aspekat vaeg razmiljanja.
148
XVI
Da teinu, nekom pojave
biste ovakvim konceptima dali njihovu mentalnu i vizuelnu treba da ih podvuete kada se po drugi put pojave; oiviite ih geometrijskom figurom kada se pojave po trei put; i, ako se i po etvrti put, uokvirite ih ,,trodimenzionalnim okvirom.
Povezujui ova srodna ,,trodimenzionalna podruja na svojoj mapi umai dajui iluzijutrodimenzionalnog izgledanjihovim vezama, moete doslovno stvoriti novi mentalni okvir koji e izazvati bljesak spoznaje kakav se pojavljuje kada neku staru injenicu osmotrimo iz novog ugla. Ovakav preokret predstavlja veliku i trenutnu reorganizaciju itave strukture misli. U nekom smislu se moe initi da ovaj tip mape uma kri pravila, poto centralni lik i glavne grane nemaju vie centralni znaaj. Meutim, ovakva mapa uma nc samo da ne kri pravila, ve ih koristi u potpunosti, a naroito ona pravila koja se odnose na naglaavanje i imaginaciju. Nova ideja, otkrivena i ponovljena na granicama misli moe postati novi centar. Pratei trai i nai mreu vaeg mozga, mapa uma istrauje dalje domete vae trenutne misli u potrazi za novim centrom koji e zameniti stari. Ubrzo potom, taj novi centar e biti zamenjen novim i jo naprednijim konceptom. Mapa uma potpomae i odslikava intelektualno istraivanje i razvoj.
Inkubacija
Kao to smo videli u poglavlju XII (Donoenje odluke, str. 125), iznenadno kreativno ostvarenje esto nailazi kada je mozak u oputenom, mirnom i usamljenikom stanju - moda dok etamo, trimo, spavamo ili sanjarimo. To se deava zbog toga to ovakva stanja dozvoljavaju procesu kreativnog razmiljanja da se iri do najdaljih granica para-mozga, poveavajui verovatnou mentalnih proboja. Veliki kreativni mislioci su koristili ovaj metod tokom itave istorije. Ajntajn je sugerisao svojim studentima da koriste inkubaciju kao neophodni deo svih svojih razmiljanja; Kekule, otkriva benzenskog prstena, ukljuivao je inkubaciju/sanjarenje u svoj svakodnevni program rada.
149
XV!
Druga rckonstrukcija i revizija Posle inkubacije mozak e dobiti osveenu perspektivu vaih primarnih i sekundarnih mapa uma, i moda e vam biti od koristi da uradite jo jednu brzu, ,,rafalnu mapu uma da biste uvrstili rezultate ove integracije. Tokom druge faze rekonstrukcije, treba da razmotrite sve inforfnacije koje ste skupili i integrisali u prve tri faze, u cilju pravljenja jedne sveobuhvatne mape uma.
4
Mapa uma na strani 156, koju je uradila Norma Svini (Norma Sweeney), predstavlja rezultat intenzivne inkubacije i veeg broja revizija misli. Ona predstavlja kulminaciju ideja o prezentaciji organizacije Brain Clubs u svetu.
5
Zavrnafaza
U ovoj fazi treba da potraite reenje, odluku ili ostvarenje koje je predstavljalo va prvobitni cilj kreativnog razmiljanja. Ovo esto ukljuuje povezivanje sasvim razliitih elemenata na vaoj finalnoj mapi uma, to e dovesti i do znaajnijih novih saznanja i proboja.
M A P IR A N JE U M A K A O S R E D S T V O Z A O S T V A R IV A N JE N O V IH P A R A D IG M l
Za vreme dubokog i produenog kreativnog razmiljanja, ukoliko su u prvoj fazi rekonstrukcije i revizije dobijena nova saznanja, inkubacija moe proizvesti nove perspektive o kolektivnim saznanjima, poznatije kao paradigmatski zaokret. Mapu uma na stranama 154-155 je uradila Lorena Gil. Ova mapa sumira seriju predavanja o kreativnom procesu vienu oima umctnika koji ga primenjuje. Mapa uma ukljuuje istoriju umetnosti, razvoj gramatike gledanja i vetine potrebne za dovravanje kreativnih zadataka. U koincidenciji sa savremenim istraivanjima mozga, ova mapa uma naglaava umetnost kao nauku (i nauku kao umetnost), a takoe naglaava i uvebanost kako imaginacije tako i telau kreativnom procesu. Mapa uma na strani 157 koju je uradio Bendamin Zender (Benjamin Zander), dirigcnt Bostonske filharmonije, predstavlja rezultat jednog takvog procesa. Mapa uma odslikava Zenderov sutinski nov
150
Kreativno raziniljanje
pristup Betovenovoj Devetoj simfoniji, pristup koji predstavlja rezultat dugogodinjeg istraivanja, umutranjeg mapiranja uma i intenzivne inkubacije.
Paradigmatski zaokret predstavlja globalnu promenu u razmiljanju o pretpostavkama koje su postale prihvaene irom sveta. Primeri ukljuuju Darvinovu teoriju evolucije i Ajntajnovu teoriju relativiteta, paradigme misli koje su zamenile preanje paradigme. Mapa uma predstavlja primarno sredstvo za beleenje procesa paradigmatskog zaokreta.
Za maperauma kreativnog razmiljanja, novo shvatanje se postavlja u novi okvir iznenadnim saznanjima koja su se dogodila u para-mozgu tokom inkubacije. Na ovaj nain maper uma dodaje nove dimenzije svom razmiljanju, bclei fazc paradigmatskog zaokreta dobijajui mnemonike i makroskopske vizije o predmetnoj materiji, to vodi ne samo ka novim idejama ve konano i do same mudrosti.
K O RTST O D M A PA U M A U K R E A T IV N O M R A Z M I L J A N J U
1 Automatski koriste sve sposobnosti kreativnog razmiljanja.

2
Generiu mentalnu energiju koja sve vie raste kako se maper uma kree ka svom cilju. Dozvoljavaju maperu uma da sagleda mnogo elemenata istovremeno, poveavajui na taj nain verovatnou kreativnog asociranja i integrisanja. Omoguavaju ovekovom mozgu da lovi ideje koje se inae skrivaju u mranim delovima periferije njegovog razmiljanja. Poveavaju verovatnou sticanja novih saznanja. Osnauju i podupiru proces inkubacije, poveavajui verovatnou generisanja novih ideja. Podstiu igranje i humor, to poveava verovatnou da e maper uma odlutati daleko od standarda i da e proizvesti zaista kreativnu ideju.
6
7
151
Kreativno razmiljanje U V O D U S L E D E E P O G L A V L JE
XVI
Poto ste oslobodili svoju linu kreativnost putem mapa uma, moete ostvariti neizmernu dodatnu pokretaku snagu radei sa drugima u cilju stvaranja grupnog uma. To je upravo i predmet sledeeg poglavlja.
152
enrti segment: Sinteza
T^iKTIM G
[N P IV lD U A t-'S in t EPPRETATio H
OF KEAUTIES - MinD -To HANP -TPAMSCAlBiMG

S fM S A T IO H S .
Mapa uma autora Lorene Gil o prirodi kreativnosti i perspektivama jednog umetnika (v. str. 150)
C R E A T IN
V
<J
\ /
Of?<SAM|C ( ( \ \ STR U C TU R e Vy
ATOMIC ------155
M apa uma autora N orm e Svini o prezentaciji organizacije Brain Clubs u svetu, a posebno u arapskim zem ljam a (v. str. 150).
156
elvrti segmertt: Sinteza
Zaisto kreativna m apa uma Bendamina Zendera, dirigenta Bostonske filhram onije, o stvaranju u okviru Betovenove Devete sim fonije (v. str. 150).
Cetvrti segnient: Sintezu
157
M apa uma o razvoju tim skog rada koju su uradili adm inistratori firm e D igital.
D r Stenli sa 7,5 m dugom m apom uma aviona Boing (v. str. 165 i 2 51)
158
M ap a umo koju je nopravila jedna ena, vii adm inistrator, ispitujui svoj sistem verovanja, svoju linost i odabrane sm ernice za budunost (v. str. 1 74)
M a p a uma koju je uradio jedan m ukarac - glavni adm inistrator jedne m ultinacionalne organizacije, razm atrajui svoj ivot i p onovo se usredsreujui na svoju porodicu (v. str. 1 73).
efvrti segment: Sintcza
159
M ap a uma aufora Tese Tok-Hart o reavanju p roblem a u kom uniciranju (v. str. 1 78)
160
XVII
Grupna mapa uma
XVII
Grupna mapa uma

Pregled Uvod Funkcije grupnog mapiranja uma Stvaranje grupnog uma Primena grupnog mapiranja uma Primeri grupnih mapa uma u akciji Binarni grupni um Korist od grupnog mapiranja uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju ispitujemo uzbudljive mogunosti koje nam nude grupne mape uma, u kojima grupc pojedinaca mogu kombinovati i multiplicirati svoje line kreativne sposobnosti.
F U N K C IJE G R U P N O G M A P IR A N JA U M A
Prednosti okupljanja pojedinaca u grupe za mapiranje uma je sumirao Majkl Bloh iz laboratorije Speri (Sperry) u jednom svom radu: Usvom svakodnevnom ivotu nauimo bezbroj informacija koje su jedinstvene za svakog od nas. Zbog tog jedinstva, svaki pojedinac poseduje znanje i ugao posmatranja koji su svojstveni iskljuivo njemu. Stoga je od velike koristi kada sa drugima radimo na reavanju problema. Kombinujui svoje poznavanje mapa uma sa znanjem drugih osoba, prosleujemo asocijacije koje stvaramo i mi, a i ti drugi.
161
Gntpna mapa uma
XVII
Tokom grupnog brejnstorminga, mapa uma prestavlja spoljni odraz, tampani otisak grupnog konsenzusa koji se pojavljuje, a zatim postaje i grupni zapis ili seanje. Tokom itavog ovog procesa, pojedinani mozgovi kombinuju svoju energiju da bi stvorili poseban grupni mozak. U isto vreme, mapa uma odslikava evoluciju ovog viestrukog ,,bia i belei razgovor koji se odvija unutar njega. U idealnom sluaju, nije mogue razlikovati grupnu mapu uma od mape koju je stvorio samo jedan veliki mislilac.
S T V A R A N JE G R U P N O G U M A
Uraene su brojne studije koje razmatraju pozitivni uticaj proveravanja znanja i postavljanja odgovarajuih pitanja, uticaj koji se uveliava korienjem mape uma. Jednu od najinteresantnijih studija su sproveli Frejz i vorc (Frase i Schvvartz), 1975. godine, u kojoj su podelili svoje ispitanike u tri grupe parova. U prvoj grupi, jedan ispitanik bi proitao neki odlom ak i zatim svom partneru postavljao pitanja koja se tiu tog odlomka. U drugoj grupi, jedan ispitanik bi proitao odlom ak i zatim bi bio ispitivan od strane svog partnera u vezi sa proitanim odlomkom. U treem sluaju, jednostavno bi oba ispitanika u tiini proitala odlom ak, bez ikakvih interakcija sa svojim partnerom. Prva i druga grupa su postigle veoma dobre rezultate na testovima priseanja, dok su rezultati tree grupe bili veoma loi.
Otkria ovog eksperimenta su pruila dalju podrku sugestiji da e beleenje saznanja i pitanja u formi mape uma dovesti do mnogo boljeg razumevanja materije koju itate. Nalazi Frejza i vorca su takoe pruili dodatnu podrku pretpostavci da je od mnogo vee koristi raditi u paru ili u grupi, nego sam; i uestvovati u aktivnoj konverzaciji o materiji koju uite, nego uiti u tiini - vrlo aktivna verbalizacija vodi veoj efikasnosti prilikom obrade informacija, kao i boljem priseanju. Osim toga, rad sa drugima e rezultovati u jedinstvenom uglu posmatranja i asocijacijama svake jedinke koja daje doprinos veoj, globalnijoj mapi uma, kao i u mnogo sveobuhvatnijem i integrisanijem uenju. Faze grupnog mapiranja uma su vrlo sline ve opisanim fazama mapiranja uma pri individualnom kreativnom razmiljanju. Osnovna razlikaje u tome to su mnoge funkcije koje se pojavljujuu para-mozgu
XVII
Grupna mapa uma
pojedinca za vreme inkubacije zamenjene fizikom aktivnou na raun uesnika grupe za mapiranje uma. Postoji sedam glavnih faza u procesu grupnog mapiranja uma. 1 Definisanje teme Tema se jasno i koncizno definie, postavljaju se ciljevi, a lanovima grupe se daju sve informacije koje mogu biti relevantne za njihova razmiljanja. 2 Individualni brejnstorming Svaki lan grupe treba da provede bar 1 sat radei ,,rafalnu mapu uma, kao i mapu uma nakon rekonstrukcije i revizije, na kojima se vide glavne grane ili pojmovi direktne povezanosti. (Ovo predstavlja ekvivalent fazama 1 i 2 procesa mapiranja uma pri individualnom kreativnom razmiljanju, opisanim u poglavlju XVI, str. 147-149.) Ovaj metod je sasvim suprotan tradicionalnom brejnstormingu kada jedna osoba predvodi grupu, beleei na panou ili centralnoj tabli kljune ideje koje daju drugi uesnici. Ovo je kontraproduktivno jer e svaka re ili koncept koji se javno spomenu stvarati mentalne vrtloge i struje koje e sve uesnike u grupi povui u istom pravcu. Na ovaj nain, tradicionalne brejnstorming grupe negiraju nelinearnu asocijativnu mo individualnog mozga, gubei tako veliku dobit koja se mogla postii da je na poetku svakom mozgu doputeno da istrai svoje sopstvene neprekinute misli o datoj temi. 3 Diskusija u malim grupama Grupa se sada podeli u manje grupe sa tri do pet uesnika. U svakoj manjoj grupi uesnici izmenjuju ideje i dodaju svojim mapama uma ideje koje su generisali ostali uesnici. Ova faza treba da traje 1 sat. Od sutinskog je znaaja da se zadri pozitivan stav potpunog prihvatanja. Koju god ideju da spomene jedan lan grupe, ona mora biti podrana i prihvaena od strane svih ostalih lanova. Na ovaj nain, mozak koji je generisao neku ideju e biti podstaknut da nastavi istraivanje tog lanca asocijacija. Moe se ispostaviti da ba sledea karika u lancu bude znaajno saznanje, proisteklo iz ideje koja je na poetku delovala slabo, glupo ili nevano.
163
Grupna mapa uma
XVI/
Stvaranje prve grupne mape uma
Poto je zavrena iskusija po malim grupama, itava grupa je sada spremna za stvaranje svoje prve grupne mape uma. Vrlo veliki pano ili papir veliine itavog zida se koriste za beleenje osnovne strukture. Samo beleenje moe raditi itava grupa, po jedan dobar maper uma iz svake manje grupe, ili pak samo jedna osoba koja e imati ulogu zapisniara za itavu grupu. Boju i formu oznaka treba dogovoriti da bi se obezbedila jasnoa misli i fokusa. Odaberu se pojmovi direktne povezanosti kao glavne grane. Sve ostale ideje se takoe ukljuuju u mapu uma, jer gmpa i dalje zadrava svoj stav potpunog prihvatanja. Za grupni um, ovakva mapa uma predstavlja istu fazu koju postie individualni maper uma u dmgoj fazi individualnog brejnstorminga.
5
Inkubacija
Kao i kod individualnog kreativnog mapiranja uma, od sutinskog znaaja je dozvoliti i gmpnoj mapi uma da se ,,uree. Jojednom se proces brejnstorming mapiranjaumaznatno razlikuje od tradicionalnih metoda, u kojima je potraga za idejama predstavljena neprekidnim verbalnim i analitikim aktivnostima dok se ne postigne rezultat. Ovakvi pristupi koriste samo jedan deo modanih sposobnosti ime se postie slabiji rezultat, jer eliminacijom velikog broja prirodnih modanih sposobnosti za razmiljanje one ne samo to se ne koriste, ve se gubi i njihov sinergistiki odnos sa to malo vetina koje su koriene. 6 Druga rekonstrukcija i revizija Posle inkubacije, gmpa treba da ponovi faze 2, 3 i 4 da bi prikupila rezultate ponovno razmotrenih i integrisanih misli. To znai da je potrebno uraditi pojedinane brze ,,rafalne mape uma, a zatim uraditi rekonstruisane mape uma sa glavnim granama, razmenu ideja, modifikovanje mapa uma u malim gmpama i konano stvaranje dmge gmpne mape uma. Dve velike gmpne mape uma se tada mogu uporediti, u pripremi za zavrnu fazu.
164
XVII
Grupna mapa uma
Mapa uma na strani 158 (gore) je grupna mapa uma koju je napravio tim od osam administratora korporacije Digital: Metju Pak, upravnik odeljenja mikrosistema, Tomas Spinola, upravnik odeljenja druge smene, Tomas Saliven, upravnik odeljenja glavnog raunovodstva, Kris labeh, upravnik terenske slube, Lorita Vilijams, upravnik odeljenja, Riard Koler, upravnik odeljenja specijalista, Toni Bigonia, upravnik odeljenja terenske slube i Don Ragsdejl, upravnik terenske slube. Proveli su pet dana radei na razvoju timskog rada. Njihovi zakljuci su bili trajno pozitivni! 7 Analiza i donoenje odluka
U ovoj fazi, grupa donosi kritine odluke, postavlja ciljeve, smilja planove i rediguje koristei metode navedene u poglavlju XII (strana 122).
P R IM E N A G R U P N O G M A P IR A N JA U M A
Glavne aplikacije grupnih mapa uma su sledee: Zajednika kreativnost Kombinovano priseanje Grupno reavanje problema i analiza Gmpno donoenje odluka Gmpno ureivanje projekata Gmpna obuka i obrazovanje
P R I M E R I G R U P N IH M A P A U M A U A K C I J I
Metod grupnog mapiranja uma se poslednjih godina koristi vrlo uspeno u porodicama, kolama, na uni verzitetima i u multinacionalnim kompanijama. Inenjerski primnik za avion tipa Boing je saet u jednu 7,5 metara dugu mapu uma, da bi se timu od 100 viih aeronautikih inenjera omoguilo da za nekoliko nedelja naue ono za ta je nekad trebalo nekoliko godina. Rezultat je bila procenjena uteda od 11 miliona olara. Pogledajte stranu 158 (dole). Kompanije Electronic Data Systems (EDS), Digital Equipment Corporation i Nabisco su primenjivale programe uenja sa gmpama intelektualnih komandosa. Koristei grupno mapiranje uma i tehniku
etvrti segment: Sinteza 165
Grupna inapa uma
XVII
organizovane primene mapa uma (TOPMU)> ak 120 lanova vieg osoblja je moglo da ujutro ue u sobu u kojoj se odvijao seminar i da je to isto vee napusti sa spoznatim informacijama vrednim etiri do est proitanih knjiga, koje su mapirane, integrisane, sveobuhvatno zapamene i primenjene na profesionalne situacije. Na Univerzitetima u Oksfordu i Kembridu, studenti kao to je Edvard Hjuz (videti knjigu Tonija Buzana Koristite obe hemisfere mozgci) su koristili grupne mape uma da bi postigli izuzetno dobre ocene na ispitima, uz minimalnu koliinu vremena utroenog na uenje. irom sveta se formiraju grupe porodinog genija, u kojima porodica postaje grupni um, apojedini roditelji i deca stalno zauzimaju prvo mesto u bilo kojoj mentalnoj (a esto i fizikoj!) aktivnosti kojom odaberu da se bave. Za kompletan dan uenja porodinog genija pomou mapa uma, pogledajte poglavlje XXI (str. 197) i poglavlje XXIV (str. 240).
B IN A R N I G R U P N I U M
Najosnovnija forma grupnog uma je binami um, u kome dve osobe rade kao partneri na odreenom kreativnom projektu. Ovde se primenjuje procedura slina onoj kojaje opisanau poglavlju XXI (str. 189) za vei grupni um: 1 Definie se subjekat.
2
Osobe se razdvajaju da bi pripremile svoje pojedinane, rafalne mape uma i osnovne mape uma. Susreu se da bi diskutovale i razmenile ideje. Stvara se prva zajednika mapa uma. Inkubiraju ponovno integrisane ideje. Stvara se rekonstruisana, revidirana mapa uma. Analiziraju i donose zakljuke.
3 4 5
6
7
U dugoronim projektima (kao to je za mog brata i mene bilo pisanje ove knjige) zajedniko mapiranje uma ima nekoliko prednosti. Mape uma se mogu koristiti kao sredstvo za sreivanje, beleenje i
XVII
Grupna mapa uma
stimulisanje konverzacije na mogobrojnim sastancima kakve ovaj projekat zahteva. Takoe vam omoguavaju sprovoenje procesa tokom dueg vremena i tokom mnogobrojnih seansi, u kontinuitctu i sa zamahom.
K O R IS T O D G R U P N O G M A P IR A N JA U M A
1 Ovakav metod razmiljanja i uenja je prirodan za ljudski mozak i znatno zabavniji.

2
Tokom itavog procesa grupnog mapiranja uma postoji podjednak i konzistentan naglasak kako na pojedincu tako i na grupi. Sto su ee pojedinci u mogunosti da istrauju svoje sopstvene mentalnc univerzume to vie ovakvi istraivai doprinose grupi, a da se pri tome njihov doprinos ne gubi ni na koji nain. Grupni um izvlai korist od pojedinanih doprinosa i odmah potom vraa natrag svoju snagu lanovima, ime jo vie poveava njihovu sposobnost doprinoenja grupnom umu. Grupno mapiranje uma moe jo u svojim poetnim fazama da generie mnogo vei broj korisnih i kreativnih ideja nego tradicionalne brejnstorming metodc. Grupno mapiranje uma automatski stvara pojavu konsenzusa, gradei na taj nain timski duh i fokusirajui sve umove na grupnc ciljeve i namere. Svaka ideja koju predloi bilo ko od lanova se prihvata kao vredna. lanovi na taj nain poinju da oseaju da ,,poseduju grupni konsenzus. Grupna mapa uma slui kao tampani otisak grupne memorije. Ona takoe garantuje da e na kraju sastanka svaki lan grupe imati slino i sveobuhvatno razumevanje onoga to je postignuto. (Ovo se ponovo bitno razlikuje od tradicionalnih pristupa u kojima lanovi grupe odlaze sa tobonjim razumevanjem za koje se tek kasnije ispostavi da se veoma razlikuje od miljenja drugih lanova.)
6
7
167
Grupna mapa uma
XVI!
Grupna mapa uma predstavlja mono sredstvo za razvijanje sopstvene linosti svakog pojedinca, a takode slui i kao relativno objektivna referenca na osnovu koje osoba moe testirati i istraivati srodne ideje.
Iz ovog poglavlja, kao i iz prethodnih poglavlja o vaoj sopstvenoj jedinstvenosti, brzo ete doi do zakljuka da to ste vie posebni, to e znaajniji biti va doprinos, kako samome sebi tako i grupi. Jedan posebno efikasan i zabavan nain da razvijete tu jedinstvenost je da razvijete svoj sopstveni stil mapiranja uma.
UVOD U SLED EI SEGM ENT
Ovim poglavljem je zakljuena vaa osnovna obuka za jednostavno mapiranje uma, kao i za naprednije mapiranje uma, kako na pojedinanom, tako i na grupnom nivou. Sledei segment detaljno istrauje mnoge uzbudljive naine primene vaih novosteenih mogunosti. Segment se zavrava novim zanimljivim dostignuimaumapiranju uma pomou kompjutera, kao i linim pogledom Tonija Buzana na briIjantno razmiljanje i mentalno opismenjenu budunost.
168
etvrd segment: Sinteza
Peti seginenh
Upofrebci
U ovom segmentu emo istraiti mnoge praktine naine na koje moete koristiti svoje novosteene vetine mapiranja uma: poeemo od primene u line svrhe (amoanaliza , reavanje problema, voenje dnevnike mape uma); potom slede primene u okviru porodice; obrazovne primene (razmiljanje, poduavanje, pravljenje mapa uma za knjige, predavanja ili video prezentacije); i na kraju, poslovne i profesionalne primene, ukljuujui i novi razvoj kompjuterskih mapa uma i perspektive budunosti briljantnog razmiljanja. Neki itaoci e eleti da prorade ceo ovaj segment u nizu, dok drugima moe vie odgovarati dci pogledaju poglavlja koja im se ine kao najrelevantnija za njihove speciflne potrebe. Lina upotreba - Samoanaliza - Reavanje problema - Rokovnik mapa uma Porodina upotreba - Uenje i prianje pria u krugu porodice Obrazovna upotreba - Razmiljanje - Poduavanje - Stvaranje rekapitulacione mape uma Poslovna i profesionalna upotreba - Sastanci - Prezentacije - Menadment - Kompjutersko mapiranje uma Budunost - U susret svetu briljantnog razmiljanja i mentalne pismenosti
Peti segment: Upotreba
169
Odeljcik A:
Lkhci upofrebcs
X V I II
Samoanaliza
Pregled Uvod Samoanaliza uz pomo mapa uma Osvrt na prole i postavljanje buduih ciljeva Pomaganje drugima u samoanalizi Primeri mapa uma u samoanalizi Korist od mapa uma u samoanalizi Uvod u sledee poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju se razmatra kako moete iskoristiti mape uma da biste dobili bolji uvid u sopstvenu linost, svoje potrebe, elje i dugorone ciljeve. Nauiete takoe i kako da pomognete drugima u njihovoj samoanalizi, a imaete priliku i da pogledate neke fascinantne primere mapa uma samoanalize.
S A M O A N A L IZ A U Z P O M O M A P A U M A
Bilo da odmeravate teinu argumenata za i protiv promene svog posla, ili pak pokuavate da definiete svoje dugorone prioritete, mape uma vam mogu biti od velike pomoi da razbistrite svoje misli i oseanja. Pogledajte i poglavlje XII (str. 122). Mapa uma vam moe pruiti sveobuhvatni odraz sopstvene linosti, jer koristi kompletan spektar kortikalnih vetina. Poto ste videli taj
170 Peti segment: Lina upotrcha
XVIII
Samoanaliza
jasni spoljni odraz samoga sebe, malo je verovatno da ete trpeti negativne posledice zbog donoenja odluka koje se kose sa vaom prirodom i vaim stvarnim potrebama i eljama. Korisno e biti da zaponete sa mapom uma samoanalize koja prikazuje kompletnu sliku, ukljuujui to vie vaih glavnih karakteristika i linih osobina. 1 Priprema okruenja Pre nego to ponete, treba da pripremite svoje okruenje pratei preporuke date u poglavlju X (Obrazloenje preporuka za mapiranje uma, str. 102-103). Na ovako osetljivom podruju kao to je samoanaliza, od neobine vanosti je da va pribor bude vrhunskog kvaliteta, a vae okruenje to je mogue privlanije, udobnije i mentalno stimulativnije. Briga o samom sebi e vau samoanalizu uiniti otvorenijom, kompletnijom, dubljom i korisnijom. Brza, ,,rafalna mapa uma Nacrtajte viebojni, trodimenzionalni centralni lik koji predstavlja bilo vau fiziku, bilo pojmovnu ideju o samome sebi. Zatim uradite ,,rafalnu mapu uma, doputajui potpuni i slobodni tokinjenica, misli i emocija. Brzi rad e vam olakati da izrazite sve svoje ideje, dok bi pokuaj da budete previe uredni ili paljivi verovatno inhibirao spontanu iskrenost koja je neophodna za jednu ovakvu vebu. Rekonstrukcija i revizija Sada odaberite ta e biti vae glavne grane ili pojmovi direktne povezanosti. Korisni PDP ukljuuju: Linu istoriju (prolu, sadanju, buduu) Prijatelje Vae jae strane Dostignua Slabosti Hobije Ono to volite Odgovornosti Ono to ne volite Rad Dugorone ciljeve Kuu Porodicu Emocije Poslednja stavka, vaa emotivna priroda, ima veliki znaaj, mada vrlo esto biva iskljuena. Boje, oblici, simboli i slike bie vam od 3 2
Peti segment: Lina upotreba
171
Samoanaliza
posebne pomoi pri izraavanju ovog aspekta vae linosti na mapi uma. Ostali korisni PDP se odnose na trenutne smernice vaeg ivota, ili na smernice koje biste eleli da preuzmete u budunosti. Ovi PDP takoe mogu formirati glavne grane na vaoj mapi uma. Uenje Znanje Posao Zdravlje Putovanja Slobodno vreme Kultura Ambicije Problemi Nakon to ste zavrili ,,rafalnu mapu uma i odabrali glavne grane, treba da uradite jednu veu i razraeniju verziju, sa vie umetnikih komponenti. Ta finalna mapa uma predstavlja spoljanji odraz vaeg unutranjeg stanja.
4
Donoenje odluka
Posmatrajui finalnu mapu uma, moete donositi odluke i planirati svoje budue akcije, koristei metode opisane u poglavlju XII (str. 124-126). I
O S V R T NA P R O L E I P O S T A V L JA N JE B U D U IH C IL J E V A
Godinji lini pregled prethodnih dostignua i projektovanje buduih ciljeva je od velike koristi za potrebe planiranja vaeg ivota, a mapa uma predstavlja idealno sredstvo za izvrenje ovih zadataka. Poto ste dali ocenu svojih prologodinjih dostignua u obliku mape uma, tu istu mapu moete koristiti kao osnovu za drugu mapu uma u kojoj ete opisati svoj plan akcija za sledeu godinu. Na taj nain, moete iskoristiti sledeu godinu da razradite svoje jac strane i prioritete, i da moda odluite da potroite manje vremena i energije na
172
XVII!
Samocinaliza
oblasti koje se nisu pokazale dovoljno produktivnim ili zadovoljavajuim u prolosti. Kako godine prolaze, tako e ove godinje mape uma formirati jedan tekui zapis, koji otkriva trendove i obrasce tokom itavog vaeg ivota i koji vam omoguava uvid u sopstvenu linost i put kojim se va ivot kree. Preporuujemo da, osim ovih godinjih mapa uma, uradite i mapu uma samoanalize na poetku i na kraju svake znaajne faze svog ivota, bilo kada menjate posao ili kuu, ili kada zapoinjete ili zavravate neku vezu sa drugima, neki kurs ili pak studije.
P O M A G A N J E D R U G IM A U S A M O A N A L IZ I
Moda elite da pomognete svojim prijateljima ili kolegama da analiziraju svoju linost, i to moda ba nekome ko nikad nije uradio ni jednu mapu uma. U takvim sluajevima moete pratiti iste faze koje su ve opisane (str. 171-172), sa jedinom razlikom u tome to postajete neiji pisar umesto da analizirate samog sebe. Va prijatelj ili kolega moe opisivali centralni lik dok ga vi crtate. Potom moe izdiktirati sve svoje misli, oseanja i ideje koje mu padnu na pamet, dok ih vi zapisujete kao vid ,,rafalne mape uma. Verovatno e biti neophodno da mu pomognete da pronae odgovarajuepojmove direktnepovezanosti. Tada moete da nacrtate sveobuhvatnu mapu uma koja ukljuuje sve to je va prijatelj ili kolega rekao, s tim to analizu moe uraditi on sam ili je pak moetc uraditi zajedno, ukoliko to naete za shodno.
P R I M E R I M A P A U M A U S A M O A N A L IZ I
Primerkoji se nalazi nadonjoj polovini strane 159jemapaum akoju jeuradioglavni administrator u jednoj multinacionalnoj korporaciji, sa prvobitnom namerom daanalizira svoj ivotuodnosunasvojeposlovne aktivnosti. Meutim, kako je mapa uma sve vie otkrivala njegova oseanja, tako je poela da odslikava i sve glavne elemente njegovog ivota. Meu njima su bili i porodica, posao, sportske aktivnosti, uenje i opti razvoj linosti, kao i njegovo zanimanje za istonjake filozofije i obiaje.
173
Samoanaliza
XVII!
Potom je objasnio da je, pre samoanaliziranja mapiranjem uma, pretpostavljao da mu je posao glavna briga. Ali, kroz proces mapiranja uma, shvatioje da njegovaporodica predstavlja istinski temelj njegovog ivota. Kao rezultat toga, promenio je svoj odnos sa enom, decom i drugim roacima, i prilagodio svoj raspored tako da odslikava njegove stvarne prioritete. Kao to se moglo i predvideti, njegovo zdravlje i mentalno stanje su se poboljali u ogromnoj meri, porodica mu je postala bliskija i puna ljubavi, a posao se dramatino popravio od kada je i tu poeo da se odslikava njegov novi pozitivni nastup. Primer na gomjoj polovini strane 159 pripada jednoj eni - administratom, koja je razmatrala promenu svoje karijere i linih smemica. Uradila je mapu uma sa ciljem da otkrije ko je ona u stvari i kakvi su bili njeni sistemi verovanja. U poetku je patila od nedostatka samopotovanja. Meutim, kada je zavrila svoju samoanalizu, bila je isto tako blistava kao i njena mapa uma.
K O R I S T O D M A P A U M A U S A M O A N A L IZ I
1 Obezbeuju znatno objektivniji pogled na sopstvenu linost. 2 Koristei sve kortikalne vetine, daju potpunu i realnu sliku linosti. 3 Omoguavaju kako makroskopski, tako i mikroskopski pogled na linost, podjednako obuhvatajui i generalne osobine, i sitnije, ali ne manje relevantne, detalje.
4 Olakavaju preciznije planiranje budunosti postavljajui je u kontekst sadanjeg stanja linosti. 5 Slue kao trajni zapis, doputajui maperu uma da stekne realniju dugoronu perspektivu. Omoguuju nam da pomognemo dmgima da urade samoanalizu. Korienjem boja, slika i oznaka, olakavaju izraavanje emocija i njihovo ukljuivanje u samoanalizu.
6
7
174
Peli segment: Lina upotrebu
XVIII U V O D U S L E D E E P O G L A V L JE
Samoanaliza
Poto ste iskusili korienje mapa uma za optu samoanalizu, sledee poglavlje razmatra kako ih moete upotrebiti u reavanju specifinih linih problema.
175
X IX
Reavanje problem a
Pregled Uvod Reavanje linih problema uz pomo mapa uma Reavanje problema u meusobnim odnosima uz pomo mapa uma Faze reavanja meusobnih problema Korist od reavanja meusobnih problema uz pomo rnapa uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD
U ovom poglavlju ete otkriti kako da koristite mape uma da biste reili svoje line probleme kao i da biste reili tekoe u odnosima sa drugima. Mnoge od vetina koje ste ve stekli - kao to su samoanaliza i donoenje odluka - igraju ulogu i prilikom reavanja problema.
R E A V A N JE L I N I H P R O B L E M A U Z P O M O M A PA UM A
Ovaj proces je skoro identian procesu samoanalize, samo to se sada u ii nalazi neka specifina lina osobina ili karakteristika koja moe izazivati vau zabrinutost. Zamislite, na primer, daje va problem preterana stidljivost. Ponite sa centralnim likom (na kome je moda predstavljeno vae lice skriveno rukama!), zatim uradite ,,rafalnu mapu uma , oslobaajui sve misli i emocije izazvane idejom o stidljivosti.
176
Pefi segment: Lina upotreba
XIX
Reavanje prohlenta
Pri prvoj rekonstrukciji i reviziji, vaipojmovi direktnepovezanosti mogu da ukljue: situacije u kojima oseate stid, emocije koje vas ine stidljivim, fizike reakcije koje ste iskusili, verbalno i fiziko ponaanje koje sledi, pozadinu vae stidljivosti (kada se prvi put pojavila i kako se razvijala), kao i mogue uzroke. Poto ste sveobuhvatno definisali, analizirali i inkubirali problem, treba da uradite i drugu rekonstrukciju i reviziju. U toj drugoj mapi uma treba da osmotrite svaki element problema i da razradite poseban plan akcija za njegovo reavanje. Preduzimanjc ovih akcija e vam omoguiti da reite problem u celosti. U nekim sluajevima e se ispostaviti da ste pogreili u vezi sa stvarnim problemom. Ukoliko se ista re ili pojam pojavi na nekoliko grana, postoje velike mogunosti da je to upravo osnova vaeg problema, a ne ono to stepostavili u sredite. U ovoj situaciji treba da jednostavno zaponete novu mapu uma, sa novim kljunim konceptom kao centralnim likom, i da nastavite kao i ranije.
R E A V A N JE P R O B L E M A U M E U S O B N IM O D N O S IM A U Z P O M O M A P A U M A
Bliski odnosi esto imaju alostan kraj zbog toga to ni jedna osoba ne razume u potpunosti onu drugo, niti potuje njene stavove. ak i ako su emocije dovoljno jake, a nema prave komunikacije, osobe se mogu nai usred destruktivne spirale negativnih asocijacija. Ukoliko, na primer, osoba A osea da je povreena od strane osobe B, onda je verovatno da e osoba A imati negativne misli o osobi B. Te negativne misli poveavaju nivo povreenosti osobe A, to izaziva daljne negativne misli o osobi B. Destruktivna spirala dobija zamaha sve dok, da upotrebimo popularan izraz, problem ne bude naduvan preko svake mere. Na kraju se ak i pozitivni dogaaji iz prolosti uvuku u destruktivni vir i poinju da se posmatraju iz negativnog ugla. Recimo, roendanski poklon koji je jedan partner dobio od drugoga vie ne predstavlja znak ljubavi. Umesto toga, oznaava se kao ,,podmiivanje ili odvlaenje panje od neijih zlih namera.
177
Reavanje problema
XIX
Otvaranjem slobodnih kanala za komunikaciju, mapa uma moe pomoi da se izbegne spirala negativnih asocijacija. Osim toga, sveobuhvatna zrakasta struktura mape uma omoguavauesnicima da postave svoj problem u iri i pozitivniji kontekst. Sve ovo je potkrepljeno injenicom da je veliki broj brakova i prijateljstava spaseno pomou mapa uma. Primer jedne ovakve mape uma za reavanje linih problema je mapa uma na strani 160 (gore) koju je napravila Tesa Tok-Hart (Tessa Tok-Hart). Njena mapa uma prikazuje probleme koje je i sama iskusila, a ujedno primetila i kod drugih. Centralni lik koji predstavlja dva lica spojena podebljanom linijom pokazuje osnovne ljudske elemente koji se razmatraju, s tim to pojmovi sa desne strane predstavljaju neposredne prepreke, dok su pojmovi na levoj strani oni koji potpomau odvijanje procesa. Lukovi na spoljnoj desnoj strani pokazuju posredne faktore koji esto predstavljaju uzrok konflikta. Lukovi na spoljnoj levoj strani pokazuju karakteristine kvalitete kojimase moe prevazii konflikt. Ui lika sa pozitivne strane su otvorene i sluaju, dok su ui na desnoj strani zatvorene za svaku pridolazeu informaciju. Kratke podebljane strelice u centru desne strane mape uma pokazuju potpunu blokadu komunikacija. iroke strelice na spoljanjim lukovima pokazuju rat, unitcnje, otuenje i razjedinjenost na jednoj strani, i kreativnost, prijateljstvo, sreu i jedinstvo na drugoj.
F A Z E R E A V A N JA M E U S O B N IH P R O B L E M A
Da bi reavanje meusobnih problema bilo uspeno, od sutinskog znaaja je da obe strane u potpunosti razumcju teoriju mapa uma i njihovu primenu. Uz pretpostavku da je ovaj uslov ispunjen, postoje tri glavne faze procesa. 1 Priprema okruenja Kao i kod samoanalize, veoma je znaajno da sav va pribor bude najboljeg kvaliteta, a vae okruenje to udobnije i povoljnije za odvijanje procesa. Poto proces moe trajati nekoliko sati, naroito kada je u pitanju vei problem, treba da se isplaniraju aktivnosti i pauze za odmor, kao i laka hrana, da biste bili sigumi da se veba nee zavriti samo analizom, ve da e dovesti do reenja.
178
Peti segment: Lina upotrebu
XIX
Reavanje problema
2 Pravljenje mapa uma U ovoj fazi svaka osoba treba da uradi po tri velike, posebne mape uma: sa onim to ne volite, onim to volite i predlozima za reenje. U svakoj od ove tri mape uma treba da pratite uobiajenu proceduru - prvo da zavrite ,,rafalnu mapu uma, a zatim uradite paljivu rekonstrukciju, pri kojoj ete izabrati svoje PDP. Ono to ne volite Tokom jednog sata (ili vie) svaki uesnik treba da uradi iscrpnu mapu uma koja e pokrivati sve dotadanje negativne aspekte meusobnog odnosa. Bez obzira na to koliko pozitivnih elementa ima u pojedinanoj situaciji, cilj je da u ovom trenutku date potpuni i objektivni opis negativnih aspekata. Od sutinskog je znaaja da uesnici urade mape uma potupno sami, ne razmenjujui nikakva gledita ili miljenja tokom procesa mapiranja uma. Poto ste zavrili negativnu mapu uma, treba da napravite kratku pauzu, tokom koje e konverzacija biti strogo usmerena na druge stvari. Ono to volite Sada pratite identinu proceduru da biste napravi li pozitivnu mapu uma, u kojoj ete otkriti sve zadovoljavajue aspekte meusobnog odnosa u prolosti i sadanjosti. Jo jednom treba napomenuti daje odsustvo bilo kakve diskusije tokom procesa mapiranja uma od sutinskog znaaja, a cilj toga je formalna diskusija koja treba da usledi nakon zavravanja sve tri mape uma. Reenja (predlozi) Tokom pravljenja ove mape uma osobe se odvojeno usredsreuju na davanje predloga, razraujui i plan akcije za reavanje svih aspekata problema. 3 Formalna diskusija
U ovoj fazi svaki uesnik na smenu prezentira (videti poglavlje XXVI, str. 243) prvo negativnu mapu uma, zatim pozitivnu mapu uma i na kraju predloge reenja.
Peti segmeni: Lina upotreba
179
Recivanje problema
XIX
Tokom prezentacija, sluaoci uzimaju nove prazne listove papira na kojima e uraditi mape uma koje sveobuhvatno i precizno ukljuuju sve to je o njima reeno. Od sutinskog je znaaja da se sluaoci u ovom momentu pretvore u neujne zapisniare. Jedini dozvoljeni komentari su komentari u svrhu provere razumevanja tvrdnji osobe koja vri prezentaciju i za potvrivanje razumevanja meusobnih gledita. Potovanje ovog pravila je od naroitog znaaja za vreme razmene negativnih mapa uma, kada neke od tvrdnji mogu biti iznenaujue, okantne ili ak traumatine. Sluaoci moraju da zapamte da, na osnovu multi-ordinatnc prirode percepcije, ta god drugi rekli to mora biti istinito iz njihovog ugla posmatranja. Slualac mora te tvrdnje apsorbovati i integrisati ukoliko eli da shvati zato je uopte dolo do problema i kako se on moe reiti. Od sutinskog je znaaja, takoe, da svi uesnici kau celu istinu i nita osim istine iz svog ugla posmatranja, jer bi prikrivanje bilo ega dovelo do razarajuih nedoreenosti. Prezentacije treba da se odvijaju po utvrenom redosledu: 1 Osoba X prezentira negativne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma.
2 3 4 5
Kratka pauza. Osoba Y prezentira negativne aspekte, a osoba X pravi mapu uma. Kratka pauza. Osoba X prezentira pozitivne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma. Kratka pauza. Osoba Y prezentira pozitivne aspekte, a osoba X pravi mapu uma. Kratka pauza. Osoba Y prezentira reenja, a osoba X pravi mapu uma.
6
7
8
9
10 Kratka pauza.
11 Osoba X prezentira reenja, a osoba Y pravi mapu uma.
12 Diskusija. Postizanje dogovora oko reenja i proslavljanje!

180 Peti segment: Lina upotreba
XIX
Reavanje problema
Najbolje je da se prvo razmene negativni aspekti, poto oni oigledno predstavljaju srce problema. Cilj nije svakako sakupljanje poena za sebe ili meusobno vreanje, ve da se u to veoj meri objasne uzroci koji izazivaju bol svakom od partnera, tako dabi rane mogle biti zaleene. Svakako, sam in izbacivanja svih negativnih aspekata na otvoreno, u atmosferi objektivnosti i potovanja, esto moe u manjoj ili veoj meri reiti problem koji je uglavnom prouzrokovan nerazumevanjem tueg gledita. Iznoenje pozitivnih aspekata nakon negativnih vrlo esto dovodi do mnogih pozitivnih iznenaenja, na isti nain kao to je prethodna veba dovela do negativnih okova. Pozitivni aspekti odnosa daju dodatni pokretaki impuls za traenje reenja, usmeravajui energiju partnera u mini-grupni um koji se instinktivno kree ka konsenzusu. Neposredno nakon razmene predioga reenja trebalo bi identifikovati podruja uzajamnog slaganja i dogovoriti planove za akciju.
K O R I S T O D R E A V A N JA M E U S O B N IH P R O B L E M A U Z P O M O M A PA UM A
1 Njihova struktura garantuje otvorenost uesnika. 2 3 4 Svakom uesniku pruaju sveobuhvatni pogled na gledite ostalih. Podstiu iskrenost meu uesnicima. Postavljaju problem u mnogo iri kontekst, omoguavajui dublje razumevanje njegovih uzroka i podstiui jau pokretaku snagu za njegovo reavanje. Imaju ulogu tekueg zapisa meusobnog odnosa, a pozitivnc mape uma i mape uma sa reenjima se mogu koristiti i kao izvor snage i podrke za dalji razvoj odnosa. Ovaj metod omoguava pojedincu ne samo da razume onog drugog, ve i da stekne bolji uvid u sopstvenu linost, to e dovesti i do vee samosvesnosti i zrelosti. Osim boljeg razumevanja, kao rezultat imaju i stvaranje vre veze meu partnerima, manje stresan meusobni odnos i vee potovanje prema jedinstvenosti tueg gledita.
181
6
7
Reavanje problema
XIX
Proces opisan u ovom poglavlju e biti mnogo jednostavniji kada budete zavrili i svoju objektivnu samoanalizu. U tom kontekstu ete otkriti da reavanje linih i interpersonalnih problema postaje lake i efikasnije, i da u veini sluajeva vodi ka poveanju kako sopstvene tako i zajednike ushienosti.
Osim samoanalize i reavanja problema, mape uma mogu imati i mnoge druge korisne uloge u svakodnevnom ivotu. U sledeem poglavlju emo otkriti kako da koristimo rokovnik mapa uma - imiverzalni liniplaner\*
U originalu Urtiversal Persortal Organiser (UPO). (prini. prev.) Peti segment: Lina upotreha
182
XX
Rokovnik mapa uma

Pregled Uvod Principi rokovnika niapa uma Godinji plan Meseni plan Dnevni plan Segmenti planiranja ivota Korist od rokovnika mapa uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Tradicionalni dnevnici i rokovnici predstavljaju krajnje linearno sredstvo koje nas vrsto dri pod tiranijom vremena. U ovom poglavlju ete se upoznati sa novim, revolucionarnim dnevnikom-rokovnikom koji vam dozvoljava da organizujetc svojc vrcme prema svojim potrebama i eljama, a ne obrnuto. Dnevnik se moe koristiti podjednako i kao dnevnik-planer i kao retrospektivni dnevnik za zapis dogaaja, misli i oseanja. Rokovnik mapa uma nudi mogunost sinteze ova dva tradiconalna pristupa voenju dnevnika.
P R I N C I P I R O K O V N IK A M A P A U M A
Kao to mapauma predstavlja veliki skok od standardnog lineamog vodenja beleaka, tako je i rokovnik mapa uma ili univerzalni lini planer (ULP) mnogo efikasniji i efektivniji od stanardnog dnevnika ili rokovnika.
Peti segment: Lina upotreba 183
Rokovnik mapa uma
XX
Pored kortikalnih vetina koje se koriste i u tradicionalnim dnevnicima (rei, brojevi, liste, nizovi, hijerarhija), rokovnik mapa uma ukljuuje i boju, ilustracije, simbole, kodove, duhovitost, sanjarenje, getalt, iluziju trodimenzionalnosti, asocijacijativnost i vizuelni ritam. Pruajui vam istinski i potpuni odraz vaeg uma, rokovnik mapa uma vam omoguava da radite u sve tri prostorne dimenzije, kao i u dimenzijama boja i vremena. Rokovnik mapa uma tako postaje ne samo sistem za organizaciju vremena, ve i sistem za organizaciju sopstvene linosti i sopstvenog ivota.
G O D I N Jl PL A N
Godinji plan (ili anoplan) treba da vam jednostavno obezbedi pregled glavnih dogaaja u godini. Potrebno je da bude to je mogue pozitivniji (da bi vam uzvraao kontinuiranom podrkom), i ne treba da sadri nikakve specifine detalje, poto se oni mogu prikazati u mesenim i dnevnim planovima. U godinjem planu treba u znatnoj meri koristiti boje, oznake i slike, a takoe bi trebalo da osmislite i svoje sopstvene ifre u raznim bojama, koje e vam garantovati tajnost kada je to potrebno. Ovo obeleavanje raznim bojama treba da nastavite i u svojim mesenim i dnevnim planovima, da biste omoguili konzistentnost i neposrednost prilikom poreenja, planiranja i priseanja.
M E SE N I PLA N
Mesena stranica rokovnika mapa uma jednostavno predstavlja proirenu verziju pojedinanog meseca iz godinjeg plana. Datumi i dani su poreani u koloni na levoj strani, dok se asovi niu na vrhu stranice s leva na desno. Da ni stranica kao ni um ne bi postali pretrpani, u svakom danu ne bi trebalo da bude vie od pet elemenata (sastanaka, dogaaja, zadataka), koji se unose kao slike u boji, ifre u boji ili kao kljune rei. Svaki dodatni detalj se moe ukljuiti u dnevni plan. Primer na strani 194 pokazuje plan za mesec avgust 1990. godine iz mog sopstvenog dnevnika, u kome sam pokazao sastanke, specijalne
Lat. anno, u znaenju godine, u godini. (print. prev.)

184 Peti segment: Lina upotreba
Rokovnik mapa uma
dogaaje, eiljeve i vreme provedeno na poslovnim putovanjima u druge zemlje. Koristei konzistentno ifrovanje u odreenim bojama mogue je dobiti trenutni pregled itave naredne godine. Na isti nain, pregledajui plan prethodne godine i 12 mesenih planova, moete dobiti trenutni uvid u bilo koji period, uz garantovano priseanje. tavie, ovakvi godinji i meseni planovi predstavljaju odlinu osnovu za godinji pregled prethodnih ciljeva i postavljanje buduih (v. poglavlje XVIII, strane 172-173). Poreenje, proraunavanje i razmatranje optih trendova postaje mnogo jednostavnije kada imate pred sobom pregled itave godine.
D N E V N IP L A N
Dnevna stranica rokovnika mapa uma se zasniva na 24-asovnoj satnici, na mapi uma kao sredstvu za planiranje i pamenje, kao i na injenici da je ljudski mozak vizionarski mehanizam okrenut ostvarivanju ciljeva. Kao u i sluaju godinjih i mesenih planova, i ovde se primenjuje to je mogue vie zakona mapiranja uma. U idealnom sluaju, trebalo bi da napravite po dve mape uma za svaki dan: prvu, da biste isplanirali dan unapred, i drugu, da biste pratili razvoj dogaaja - ova druga mapa uma se takoe moe iskoristiti i da biste uradili retrospcktivu dana. Primer na strani 195 predstavlja drugi dan avgusta iz mog sopstvenog mesenog plana. U ovom dnevnom planu 24-asovna satnica u gornjem levom uglu mi prua pravu perspektivu koliine vremena na raspolaganju u toku dana. Centralni lik dnevne mape umaje knjigakoju upravo itate. Nasmejana usta, koja podseaju na Aladinovu lampu, ukazuju na to da sam diktirao segmente knjige i da sam se nadao da u biti inspirisan ,,duhom sopstvene imaginacije. Dan je podeljen u pet glavnih ogranaka, pri emu je najvei deo predstavljao moj rad na knjizi. etnja i tranje, masaa i fizike vebe trebalo je da mi pomognu da razmiljam i da se fiziki pripremim za sledee dane koje sam planirao daprovedem radei na knjizi. Vee sam proveo sa prijateljem, u dobrom raspoloenju! Kao i godinji, odnosno meseni planovi, tako i dnevni planovi mogu biti korieni za pregled bilo kog perioda vaeg ivota, bilo
Peti segment: Lina upotreha
185
Rokovnik mapa tima
XX
sveobuhvatno ili pak vrlo detaljno. Letimini pregled nas moe vrlo slikovito podsetiti na celu nedelju, mesec ili godinu.
S E G M E N T I P L A N I R A N J A IV O T A
Kao i drugi lini planeri, tako vam i rokovnik mapa uma moe pomoi u praenju razliitih aspekata vaeg ivota. Jo jednom, da ne biste pretrpali svoj um, najbolje e biti da upotrebite svega nekoliko pojmova direktnepovezanosti. Najkorisnije su: Zdravlje i dobro raspoloenje Porodica i prijatelji Kreativnost Zarada i posao U svakom od ovih segmenata moete planirati i mapirati telefonske pozive, sastanke, praznike, itd. i pribeleiti kreativne ideje i stvari kojc treba da zapamtite.
K O R IS T O D R O K O V N IK A M A P A U M A
1 Prua vam kako makroskopski, tako i mikroskopski pregled vaeg ivota, postajui sveobuhvatna alatka za organizovanje ivota. Omoguava vam premoavanje budunosti i prolosti; planiranje i evidenciju.
Vizuelno je atraktivna, a sa poboljanjem sposobnosti korisnika postaje sve atraktivnija - korisnik na kraju poinje da stvara umetnika dela. Godinji, meseni i dnevni planovi omoguavaju trenutni pregled viegodinjih perioda, kao i poreenje i razmatranje dugoronih trendova. Rokovnik mapa uma postavlja svaki dogaaj u kontekst vaeg ivota. Dnevniki sistem sam po sebi predstavlja multidimenzionalnu mnemoniku multidimenzionalnih mnemonika! Na taj nain omoguava praktino potpunu ekstemalizaciju memorijskog jezgra vaeg ivota.
4 5
186
XX
Rokovnik mapa uma
6
7
Stavlja pod vasu kontrolu segmente ivota koji su za vas najznaajniji. Sistem, po svom sklopu, podstie samorazvoj. To se postie omoguavajui mozgu da efikasnije koristi nedavno otkriveni TEFCAS* model uenja. TEFCAS model se zasniva na injenici da mozak funkcionie putem pokuaja, posle koga sledi odreeni dogaaj kao i povratna reakcija, koju zatim mozak proverava i kojoj se prilagoava da bi ostvario svoj trajni i konani cilj, a to je uspeh. Korienje slika, oznaka u bojama i ostalih zakona mapiranja uma vam omoguava trenutni pristup informacijama. injenica da je rokovnik mapa uma vizuelno stimulativan i atraktivan podstie vas da ga koristite. Ovo se u znatnoj meri razlikuje od standardnih dnevnika koje mnogi ljudi podsvesno odbacuju - ,,zaboravljajui da unesu stvari u svoje dnevnike, stavljajui ih na pogreno mesto, ili pak oseajui krivicu to ih nc koriste uopte. dnevnika postaje kao odlazak u bioskop, u kojem gledate filmove o sopstvenom ivotu!
8 9
10 Pregledanje
Mapiranje uma ne samo to poveava vae moi samo-analize, reavanja problema i line organizacije, ve takoe obogauje i va porodini ivot. U sledeem odeljku ete nai mnoge uzbudljive naine korienja mapa uma za potrebe uenja u krugu porodice kao i za zabavu.
TEFCAS - skraenica od poetnih slova engleskih rei Trial (pokuaj), Event (dogaaj), Feedbaek (povratna reakeija), Cheek (provera), Adjust (prilagodavanje), Suceess (uspeh). (prim. prev.) 187
Odeljak B:
Porodilna upGtrekti
XXI
Uenje i prianje pria u krugu porodice

Pregled Uvod Prianje prie uz pomo mape uma Grupna mapa uma uenja u krugu porodice Dan posveen uenju uz porodino mapiranje uma Korist od porodinog mapiranja uma Porodino mapiranje uma u praksi Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje se bavi primenom tehnika opisanih u poglavlju XVII (str. 161)uporodici.Bilodasekoristi zazabavu ili zauenje, porodino mapiranje uma je uzbudljivo, zabavno i predstavlja pravi izazov. Moe istovremeno ojaati i poveati i vae meusobne veze.
P R I A N JE P R I E U Z P O M O M A P E U M A
Prvo pripremite svoje okruenje i pribor; papire za mape uma i vei broj kvalitetnih olovakauboji rasprostrite po podu ili stolovima. Postoji sedam glavnih faza u procesu prianja pria.
188
Peti segment: Porodina upotreba
XXI
1 Razmisljanje o ideji Svaki lan porodice treba da uradi individualni brejnstorming sa idejama o superkreativnoj bajci. Ideje mogu biti u vidu predloenih naslova (to je mogue fantastinijih...) ili pak u vidu centralnih likova (ivotinja, povre, vanzemaljac ili ak ljudsko bie!). Poto svaka osoba proita svoje ideje, glasa se o tome koji e se naslovi ili koji likovi koristiti za dananju zajedniku priu. Moda e vam biti teko da se odluite, ali ostale ideje moete uvek sauvati i iskoristiti za neko sledee prianje pria. 2 Jndividualni brejnstorming Uzimajui nov list papira, svako crta odabranu centralnu sliku ili lik i provodi oko 20 minuta radei ,,rafalnu mapu uma sa prvim idejama koje padaju na um, da bi pria bila originalna i izvanredna, i da bi privlaila panju. 3 Rekonstrukcija i revizija Svaki lan porodice sada bira pojmove direktne povezanosti, po mogustvu ukljuujui i neke od sledeih: Zaplete Linosti Teme Okolinu Jeziki nivo Boje Slike Moralnost Oseanja Rezultate Ovi pojmovi bi trebalo da formiraju glavne grane na rekonstruisanoj i revidiranoj mapi uma. Mlaim lanovima e moda trebati mala pomo roditelja...Samo im objasnite da su linosti ljudi u prii, zapleti su ono to se deava u prii, i tako dalje. Ove mape uma treba da budu pune slika i boja, i trebalo bi da njihovo crtanje bude zavreno za vreme od trideset do etrdeset minuta.
189
XXI
4 Inkubacija Do sada bi ve trebalo da ste spremni za jednu pauzu! Igrajte neku igru, odmorite se, popijte pie, eventualno neto pojedite, i zatim posvetite oko 30 minuta razgledajui jedni drugima mape uma i diskutujui o njima. Ovo e verovatno biti veoma zabavno, ali i iznenaujue - ljudi obino shvate da su lanovi njihove porodice mnogo matovitiji nego to su to ikad zamiljali! Ali zapamtite da morate imati sasvim pozitivno miljenje o idejama ostalih. Svako kritizerstvo i obeshrabrivanje u ovoj fazi e ozbiljno smanjiti poverenje u sebe i uivanje u mapiranju. 5 Stvaranje prve grupne mape uma Odaberite ,,zapisniara ili, alternativno, neka svi lanovi na smenu crtaju deo gigantske mape uma. Ponite sa raznobojnim, viedimenzionalnim centralnim likom, zatim odaberite i kombinujte najbolje pojmove direktnepovezanosti da biste kompletirali okvir prie. Napravite koliko god elite razliitih koncepata koji polaze od glavnih grana. 6 Prianje prie Sedei u krugu oko gotove mape uma, svaki lan porodice redom pria po jedan deo prie. Svaki uesnik moe prekinuti svoj deo prie u bilo kom trenutku, ali bi idealno bilo da ostavi neku neizvesnost ,,u vazduhu, tako da sledea osoba mora da smisli matovit, fantastian ili duhovit nastavak. Svaki lan mora da se potrudi da pria posle svake promene bude sve bizarnija i matovitija. Ovo e dati podsticaj grupnom umu dakoristi mapu uma kao osnovu na kojoj se moe sazidati jedna zaista inventivna kula fantazije. Dobra ideja bi bila da se ova faza prianja prie zabelei na traci. 7 Stvaranje druge grupne mape uma Posle jo jedne kratke pauze, moete posluati traku sa snimljenom priom ili je pak jo jednom ispriati, stvarajui pri tome fmalnu i mnogo lepu mapu uma. Finalna mapa uma se moe uraditi ili kao grupna veba ili individualno. Da biste dobili to bolju priu, poeljno je da se kompletan tekst prekuca, koristei vrlo krupna slova i ne prelazei vie od deset linija po strani. Nasuprot svake kucane strane
190 Peti segment: Porodina upotreba
XXI
IJenje i prianje pria u krugu porodice
treba ostaviti po jednu praznu stranu nakojima razliiti lanovi porodice mogu nacrtati odgovarajue ilustracije za tekst. Na ovaj nain porodica stvara izvrsnu biblioteku knjiga bajki, a uei kroz proces pisanja stie se veliki broj vetina koje se kasnije mogu koristiti i u koli. Mape uma i ilustracije se mogu koristiti kao dekoracije na zidovima deje sobe (mada se na kraju esto desi da je njima ukraena i itava kua!).
G R U P N A M A PA U M A U E N JA U K R U G U P O R O D IC E
Tehnika organizovane primene mapa uma (TOPMU) - opisana u ovoj knjizi, u poglavlju XIV (str. 137-138) i u knjizi Tonija Buzana, Koristite ohe hemisfere mozga (poglavlje IX) - omoguava pojedincima da poveaju brzinu, razumevanje, efektivnost i efikasnost uenja pet do deset puta. Primenjujui istu tehniku na uenje u okviru poroice ili grupe, ovo poboljanje se moc poveati onoliko puta koliko ima lanova u grupi. Ukratko, TOPMU se sastoji od dve glavne faze, pripreme i primene, i moe se koristiti za grupno uenje na sleei nain: 1 Priprema Odluite kao grupa koju ete koliinu teksta proitati u ovoj etapi uenja i procenite nivo teine brzim skeniranjem teksta. Koliina teksta moe varirati od samo jednog poglavlja, ukoliko je seansa uenja kratka, preko itavog segmenta, ukoliko je seansa dua, do kompletne knj ige ukoliko pred sobom imatc na raspolaganju itav dan za uenje u krugu porodice (videti gore). Pri duim seansama uenja lanovi porodice se mogu opredeliti za varijantu da svako od njih proita isti materijal i da se potom vri poreenje, ili da svako proita razliit deo materijala koji e se kasnije kombinovati. Odluite koliko vremena e trajati svaka etapa uenja, a onda tu koliinu vremena podelite na odgovarajue intervale neophodne za prelaenje svakog odeljka ili segmenta teksta. Neka svaki pojedinani lan uradi ,,rafalnu mapu uma svog dosadanjegznanja o subjektu, poveavajui nivo mentalne budnosti i uspostavljajui asocijativne ,,kuke za nove informacije. Ovaj proces vam takoe pomae da identifikujete podruja o kojima nc posedujete znanje i koja e zahtevati posebnu panju.
Peti segment: Porodina upotreba 191
XXI
Pregledajte jedni drugima mape uma, razmenite ideje i napravite jednu ili vie mapa uma postojeeg znanja grupe. Mapirajte pojedinano ciljeve i namere ove etape uenja. Pojmovi direktne povezanosti ,,Ko?, ,,Kada?, ,,Gde?, ,,Zato?, ,,ta?, ,,Kako? i ,,Koje? su posebno znaajni u ovoj fazi. Jo jednaput meusobno pregledajte mape uma, razmenite ideje i napravite odgovarajue mape uma sa grupnim ciljevima i namerama ove etape uenja. Stvaranje mapa uma ve postojeeg znanja i vaih ciljeva e izotriti mentalni fokus grupe i poveati vau motivaciju i koncentraciju. Pojedinano, a zatim i grupno, mapirajte sva pitanja na koja treba dati odgovor tokom ove etape uenja. 2 Primena Pojedinano uradite opte osmatranje teksta, pregledajui sadraj, glavne naslove, rezultate, zakljuke, znaajne grafikone i ilustracije, i sve ostalo to vam zapadnc za oko. Pokuajte da identifikujete glavne elemente teksta, razgovarajte sa ostalim lanovima grupe o svojim utiscima i napravite preliminarnu grupnu mapu uma koja pokazuje osnovnu strukturu teksta. Sada preite na fazu detaljnijeg pregleda , prouavajui materijal koji nije obuhvaen optim osmatranjem, naroito poetne i zavrne delove pasusa, odeljaka i poglavlja, u kojima su koncentrisane informacije od sutinskog znaaja. Jo jednom prodiskutujte o svojim utiscima sa ostatkom grupe i ponite da popunjavate neke detalje na grupnoj mapi uma. Zatim sledi faza uvida. U ovoj fazi popunjavate svoju mentalnu mozaiku slagalicu. Ponovo pregledajte materijal, popunjavajui vei deo onoga to nije bilo pokriveno prilikom opteg osmatranja i pregledanja. Tokom ove faze obeleite tekoe i krenite dalje sa njima ete se pozabaviti uskoro. Na kraju dolazi osvrt. Tokom ove faze treba da se vratite na delove koji vam stvaraju tekoe i na problematina podruja koja ste
Prirodna arhitektonika: slika 2 2 >
192
....................................... ...... , ii[ i1

***** I * M ATUI
S^ttCMftSSL
---------- t ----------- -----------= = ----------------------- --
& 9
% ***
Lineorna" stranica iz dnevnika Tonija Buzana koja pokazuje korienje svih kortikalnih vetina za kreativnije i za pam enje jednostavnije voenje dnevnika (v. str. 184)
194
2S2*2S*
M ap a uma iz linog dnevnika Toni/'a Buzana koja pokazu/e m apu uma dana u kom e je form alno zapoeo pisanje knjige M ap e uma, i koja sim bolizuje duh proistekao iz ideja razm atranih tokom diksusija (v. str. 185)
Peti segment: Porodiena upotreba
195
M apa uma ba/ke koju je uradila Dona Kim sa svojom decom (v. str. 788)
196
Peti segmenl: Porodinu upotreba 1
U4ZCN
Jozo:
M o p a uma jed no g kom pletnog dana posveenog uenju koju su uradile dve m ajke, Lin Kolins i Karo Ejr (v. str. 203)
197
M ap a uma o kolskim sporfovim a koju je uradila Karen mit (v. str. 2 08 )
M apa uma koju je uradila^ Katarina N ajm an za jedan kolski p ro je ka t o vedskoj (v. str. 208)
198
Peti segment; Porodinu upotreba
Mopo uma koju je za jedan kolski pro je ka t uradio Tomas Enskog (v. str. 208)
Jedna od m apa uma autora Dejmsa Lija koje su mu pom ogle da poloi ispite (v. str. 2 09)
J9 9
XXI
preskoili u ranijim fazama. U ovoj fazi treba da se osvrnete na ceo tekst i da odgovorite na sva preostala pitanja, ispunite preostale ciljeve i dovrite svoju linu tekuu mapu uma. Jo jednom, grupna diskusija e vam pomoi da razreite sva problematina podruja, odgovorite na sva teka pitanja i ispunite preostale ciljeve. Zatim treba da pojedinano ili u grupi date zavrni ton svojim mapama uma. Nakon zavretka gmpnog procesa uenja, svaki pojedinac poseduje kako makro-razumevanje (opte shvatanje) materije tako i mikro-razumevanje (detaljnije poznavanje sadraja). Makro-razumevanje je sadrano u velikim grupnim mapama uma i na glavnim granama, dok je mikro-razumevanje izraeno u detaljnijim delovima mapa uma.
D A N P O S V E E N U E N JU U Z P O R O D I N O M A P IR A N JE U M A
Porodini plan uenja se moe koristiti u svakoj porodici ij i lanovi ele da poveaju svoje znanje, za postizanje akademskih ciljeva ili zbog opteg interesa. Kreiranje tako dauenje ini toje mogue efikasmjim i prijatnijim. Koristei ovakvu vrstu plana za uenje i dobro organizovane beleke u vidu mape uma, sadraj itave knjige se moe preneti lanovima grupe u vremenu od 30 minuta do jednog sata! Dan posveen uenju je osmiljen tako da svaki lan ima na raspolaganju dva sata vremena da posvetijednoj knjizi.Nataj nainporodica od etiri lanamoe za samo jedan dan proitati, mapirati, razumeti i meusobno razmeniti etiri knjige! Plan uenja je detaljno opisan u knjizi Tonija Buzana JJprezanje para-mozga (poglavlje X), a saet prikaz osnovnih koraka je dat dalje u tekstu. Pogledajte i mapu uma na strani 240. 1 Ponite oko 10 sati pre podne sa nekim pripremnim fizikim vebama (30 minuta). Ove vebe mogu biti u formi igara, rastezanja ili aerobika, i trebalo bi da ne budu napome ve da poslue vie u svrhu zagrevanja.
< Prirodna arhitektonika: slika 24

Peti segment: Porodina upotreba 201
XXI
2 Kratko preletite tekst koji treba da bude nauen (15 minuta).
3 4
Napravite pauzu- odmorite se, igrajte igre, ili se relaksirajte na ncki drugi nain (5-10 minuta). Odluite koliko vam je vremena na raspolaganju za ucnje i pauze, i podelite ga u intervale koji e pokrivati odreene segmente materije (10 minuta). Napravite mapu uma svog dosadanjeg znanja o temi, svoje ciljeve i namere i pitanja na koja treba odgovoriti (20 minuta). Pauza (5-10 minuta). Uradite brzo opte osmatranje knjige, pregledajui sadraj, glavne naslove, i tako dalje. Zatim unesite glavne grane na grupnoj mapi uma. (15 minuta). konstruisanjem svoje mape uma (15 minuta).
5 6 7
8 Pregledajte knjigu, detaljnije prouavajui materiju, i nastavite sa
Pauza za ruak (1 sat).
10 Ovo je period razgovora, tokom kog moete diskutovati i reavati problematine segmente sa drugim lanovima porodice (30 minuta).
11 Pauza (5-10 minuta).
12 Pregledajte knjigu, bavei se svim
istaknutijim problemima i pitanjima i popunjavajui zavrne detalje na svojoj mapi uma (30 minuta).
13 Pauza (5-10 minuta). 14 Ovo je

faza razmene, tokom koje lanovi porodice predstavljaju, koristei svoje mape uma odreene knjige, kompletan rezime onoga to je naueno iz teksta. (Detalje o prezentiranju nai ete u poglavlju XXVI, strana 243).
Svaka prezentacija bi trebalo da traje oko 25 minuta, sa pauzom od 5-10 minuta posle prve dve. Dok jedan lan prezenttira materiju, ostali lanovi igraju ulogu zapisniara, pravei svoje mape uma i trudei se da postignu nivo razumevanja priblino jednak nivou razumevanja
XXI
prezentatora. Koristei naknano uvianje i prezentatorovu organizaciju i izlaganje, moi ete da popravite i poboljate kako svoju mapu uma, tako i mape uma ostalih, u najveoj moguoj meri. Mapa uma na strani 197 predstavlja rezultat jednog prolenog dana posveenog uenju u jednoj bati u Somersetu u Engleskoj. Dve porodice, Ejr i Kolins, prouavale su knjige i informacije o tome kako razvijati porodini duh, primenjujui na taj nain ono to ue - na to to ue! Zavrnu mapu uma tog dana uenja su zavrile majke, Lin Kolins i Karo Ejr. Centralni lik predstavlja etiri etvrtine njihovog predmeta uenja, a svaka grana je lukavo obeleena, tako da broj ujedno predstavlja i sliku sadraja te grane. Na primer, broj tri je stilizovan u obliku jedne od hemisfera mozga, jer se ova grana odnosi na funkcije leve i desne hemisfere mozga (videti prvo poglavlje, Savremena istraivanja mozga, str. 16), dok je broj est predstavljen u obliku jednoroga - predstavljajui jedinstvenost! Mapa uma je puna i mnogih drugih duhovitih slika u ijem pretraivanju bi italac mogao da uiva!
15 Proslava -
usavrite svoj sopstveni metod!
Proslavljanje uspeno zavrenog projekta moe ukljuiti veernji izlazak u bioskop, pozorite ili na neki sportski dogaaj, specijalnu veeru, razmenu raznih ,,nagrada i kupovinu ,,porodinog poklona. Takoe vam se moe desiti da sledeeg dana, nakon dana posveenog uenju, otkrijete da vam se pamenje i razumevanje teksta poboljalo. Ovo se deava zato jer san, odnosno ,,prespavljivanje, daje idejama ansu da se integriu i ,,presloe unutar vaeg uma. Nakon toga, regulamo pregledanje u intervalima preporuenim u poglavlju X (Obrazloenja preporuka za mapiranje uma, str. 100) e vam omoguiti da zadrite vae seanje i razumevanje teksta.
K O R IS T O D P O R O D I N O G M A P IR A N JA U M A
1 Porodino mapiranje uma vam nudi sve prednosti grupnog mapiranja uma navedene u poglavlju XVII (strane 167-168).
2 3
Koristei mape uma za prianje pria, poboljava se porodina kreativnost. Brzina i efikasnost uenja pojedinca se uveava onoliko puta koliko ima lanova porodice.
203
Peti segmcnt: Porodina upotreba
Uenje i prianje pria u kntgu porodice
XXI
4 Tokom itavog procesa uenja pomou mape uma, lanovi porodice

se angauju u konverzaciji o materiji koju ue, umesto studiranja u tiini. Tstraivanja su pokazala da aktivna verbalizacija vodi mnogo efikasnijoj obradi i kasnijem priseanju informacija.
Korienjem mapa uma, umesto linearnih beleaka, ne umanjuje se vrednost znanja niti se ono razliva, ve se znanje upravo poveava putem komunikacije. lanovi porodice poveavaju svoju sposobnost razumevanja novih podruja znanja. Kao posledica toga, poveavaju i svoju sposobnost pripremanja i polaganja ispita. transformie. Kroz porodino mapiranje uma, svi lanovi porodice mogu poeti da posmatraju uenje ne kao kaznu ve kao zadovoljstvo.
6 7
8 Sto je jo vanije, itav njihov odnos prema uenju i ispitima se
Korienje mape uma kao sredstva za pomo i komunlkaciju sa drugim lanovima porodice moe poveati motivaciju svih lanova da poboljaju svoju sposobnost razmiljanja kao i sposobnost hvatanja/pravljenja beleaka primenom mapiranja uma.
10 Porodino mapiranje uma snai jedinstvo porodice, jer svaki lan biva ukljuen u intelektualna zanimanja drugih i prua im podrku, ujedno delei i oseaj zadovoljstva i poveane motivacije. Porodica postaje porodica prijatelja.
P O R O D I N O M A P IR A N JE U M A U P R A K S I
Mnoge porodice koje redovno upranjavaju dane posveene uenju su uspele da svoju decu izvuku sa donjih pozicija u njihovim razredima do prvog, drugog ili treeg mesta u svim predmetima. Slino tome, i roditelji su uvideli da se usavravaju u svom poslu i profesionalnom uenju. Jedna porodica iz vedske, sa oba roditelja i troje dece, toliko je uivala u svojim danima posveenim uenju, da ih je regularno upranjavala svakog vikenda tokom est meseci. Poto su deca sve vie i vie napredovala u koli, ujedno priajui svojim prijateljima o tim
XX!
uzbudljivim danima posveenim uenju, vest se irila i na kraju je porodica bila naprosto opsednuta decom iz susedstva koja su elela da im se pridrue!
Ovim poglavljem smo pokrili najvei deo porodine primene mapiranja uma, a ujedno smo videli i kako se to moe prelivati i na podmje obrazovanja. Sledei odeljak se proimje na obrazovne prednosti mapa uma pri reavanju specifinih zadataka, kakvi su pisanje radova, priprema za ispite, poduavanje, kao i hvatanje beleaka iz knjiga, odnosno predavanja ili filmova.
205
Odeliok C:
Obrozovno ppofreio
X X II
Razmiljanje
Pregled Uvod Mapiranje uma za radove Mapiranje uma za ispitc Mapiranje uma za projekte i izvetaje Primeri mapa uma projekata Korist od mapa uma za potrebe prezentacije i pisanja Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje pokriva tri najvanija aspekta primene mapa uma pri razmiljanju i pisanju beleaka - pripremu i pisanje radova, odnosno projekata ili izvetaja i pripremu ispita.
K O R I E N J E M A P A U M A U P IS A N J U R A D O V A
Za razliku od hvatanja bcleaka iz knjige ili sa predavanja, koje se sastoji u izvlaenju osnovnih elemenata iz lineame materije da bi se napravila mapa uma,pravljenje beleaka za radove znai da prvo treba identifikovati osnovne elemente subjekta na mapi uma, a onda koristiti tu mapu uma beleaka da biste izgradili linearnu stmkturu. Kao i uvek, trcba da zaponete svoju mapu uma centralnim likom koji predstavlja temu vaeg rada.
20 6
Peti segment: Obrazovna upotrcba
XXII
Razmiljanje
Potom treba da odaberete pojmove direktne povezanosti, kao to je opisano u poglavlju IX (str. 68) i poglavlju XIII (str. 129), koje e predstavljati glavne grane ili osnovne sub-segmente. U ovoj fazi treba da obratite panju na to ta naslov ili pitanje trae od vas. Same rei u naslovu vam obino ve sugeriu kakvi bi PDP trebalo da budu. Pustite svoj mozak da slobodno ,,luta, dodajui mapi informacijc ili kljune take kad god vam se uini da su relevantne. Nema nikakvih ogranienjau broju primarnih i sekundarnih grana koje polaze od vaih pojmova direktnepovezanosti. Za vreme ove faze mapiranja umatreba da koristite oznake (boje, simbole, ili i jedno i drugo) da biste obeleili mesta za poredenje ili asocijacije izmeu razliitih delova. Zatim sreditc i reorganizujte svoju mapu uma u jednu povezanu celinu. Sada sedite i napiite prvu skicu svog rada, koristei mapu uma kao okvir. Dobro organizovana mapa uma treba da vas snabde svim glavnim sub-segmentima rada, od kojih svaki treba da sadri kljuno mesto kao i naine povezivanja izmeu pojedinih kljunih mesta. U ovoj fazi treba da piete to bre moete, preskaui sve delove koji vam predstavljaju posebne potekoe, naroito odreene rei ili gramatike strukture. Na ovaj nain ete omoguiti mnogo bri protok, a uvek se moete vratiti problematinim delovima neto kasnije, kao to biste radili i dok uite iz neke knjige. Ukoliko naiete na blokadu pisanja, stvaranje jo jedne mape uma vam moe pomoi aje prevaziete. U mnogim sluajevima, samo crtanje centralnog lika e ponovo pokrcnuti mozak kroz igru i slobodno kretanje oko naslova vacg rada. Ukoliko se ponovo zablokirate, jednostavno dodajte nove linije koje se granaju od ve osmiljenih kljunih rei i slika, pa e prirodni getalt, vaa tendencija ka kompletiranju popuniti prazan prostor novim reima i slikama. Istovremeno treba da se setite beskrajnog asocijativnog kapaciteta svog mozga i da dopustite svim svojim mislima da teku, a posebno onima koje ste odbacili kao ,,apsurdne. Ovakve blokade e nestati im budete uvideli da ih nije
Peti segment: Ohrazovna upotreba
207
Razmiljanje
XXII
stvorila nesposobnost vaeg mozga, ve prikriveni strah od neuspeha i nerazumevanje naina na koji mozak funkcionie. Konano, pregledajte mapu uma i unesite zavrne detalje u rad, vie povezujui i dajui podrku svojim argumentima uz vie injenica ili citata, ujedno modifikujui ili proirujui svoje zakIjuke tamo gde je to potrebno. Vano je napomenuti da je namena mapa uma o kojima govorimo da zamene obimne lineame beleke koje veina studenata pie pre nego to pree na pisanje samog rada. Metod mapiranja uma koristi samo jednu mapu uma i jednu kratku prvu skicu umesto standardnih dvadeset stranica beleaka i dvc ili tri prve verzije. Takoe treba spomenuti da je kompjuterski tekst-procesor odlian dodatak mapi uma jer omoguava veu fleksibilnost pisanja. Slino tome, kompjuterski program pod nazivom Mind Map Plus (poglavlje XXVIII, str. 268) predstavlja odlinog saradnika za pisanje rada. Uenicima ili studentima, koji stalno polau ispite, bie od velike koristi to to svaki rad trcba da napiu za odreeno ogranieno vreme, kao daje u pitanju pravi ispit. Ovaj pristup je posebno koristan u vrlo dinaminim akademskim situacijama, kada je vaem mozgu neophodan stalni trening da bi napredovao u uslovima ,,kuvanja, pod pritiskom kakvi vladaju za vreme ispita (videti priu o Edvardu Hjuzu u knjizi Tonija Buzana, Upotrebite obe hemisfere mozga , poglavlje I). Tri mape uma na stranama 198 i 199 su uradila dcca iz jedne kole u Svedskoj, Karen Smit, Katarina Najman i Tomas Enskog, i to za pisanje radova o sportu, vedskoj i kompjuterima. Kao to je Katarina rekla dok je radila svoju mapu uma: Sto vie piem i ertam, to mi vie stvari pada na um to vie ideja dobijam, to su one bolje i originalnije. Shvatila sam da je mapa uma beskrajna. Samo bi neka osoba koju veoma potujem, ili stomak koji kri od gladi, ili velikae mogli da mezaustave u izgradnji mojih mapa uma!u Ove tri mape uma, od kojih su dve na vedskom, pokazuju univerzalnost jezika mapa uma.
208
Peti segment: Ohrazovna upotreha
XXII K O R I E N JE M A P A U M A ZA IS P IT E
Razmiljanje
Poto ste koristili mape uma beleaka tokom itavog uenja i poto ste ponovo pregledali svoje mape uma u prepomenim intervalima, trebalo bi da ste vie nego spremni za polaganje ispita. Sve to vam je potrebno da svoje izvrsno znanje pretoite u izvanredno izlaganje je odgovarajui pristup. Prvi korak je da proitate paljivo ispitna pitanja u celini, birajui na koja ete pitanja prvo odgovarati i pravei mini-mape uma svih misli koje vam trenutno padnu na pamet dok itate pitanja. Dalje, treba da odluite kojim ete redom odgovarati na pitanja i koliko vremena ete posvetiti svakom od njih. Odolevajui porivu da odmah ponete sa detaljnim odgovaranjem na prvo pitanje, uradite ,,rafalne mape uma za sva pitanja. Pratei ovu proceduru, omoguiete svom mozgu da istrauje, tokom itavog ispita, razgranavanje svakog pitanja, bez obzira na to na kom pitanju radite u odreenom trenutku. A sada se vratite na prvo pitanje i uradite mapu uma koja e posluiti kao okvir za odgovor. Centralni lik odgovara vaim uvodnim komentarima, dok svaka od glavnih grana pokriva podnaslov ili segment literature. Za svaki nastavak vaih glavnih grana trebalo bi da ste u mogunosti da napiete jedan do dva pasusa. Dok budete razraivali svoj odgovor videete da ste u stanju da poveete itavu stmktum svog znanja, i da moete donositi zakljuke upotrebom sopstvenih misli, asocijacija i interpretacija. Ovakav odgovor e ispitivau pokazati vae sveobuhvatno znanje, sposobnost analiziranja, organizovanja, integrisanja i povezivanja, a naroito sposobnost da date sopstveno, kreativno i originalno, miljenje o temi. Dmgim reima, dobiete odlinu ocenu! Mapa uma na strani 199 (dole) je jedna od vie stotina mapa uma koju je uradio student Dejms Li. On je pripremio ove mape uma kao pomo pri polaganju ispita u viim razredima srednje kole i za prijemni ispit na univerzitet. Kada je imao 15 godina, Dejms je propustio est meseci nastave zbog bolesti, i preporueno mu je da ponovi razred zbog toga to su ispiti bili ve na vidiku. Dejms je ubedio svoje nastavnike da ga puste da se ,,oproba i poeo je da pravi mape uma za sve to mu
Peti segment: Obrazovna upotreba 209
Razmiljanje
XXII
se pojavilo pred oima! Za samo tri meseea uradio je posao za koji bi bila porebna jedna godina, a na deset ispita je dobio sedam petica i tri etvorke. Mapa uma na strani 199 (dole) je mapa koju je Dejms uradio za polaganje ispita iz istorije, u kojoj iznosi glavne razloge za poctak Drugog svetskog rata.
K O R I E N JE M A P A U M A ZA P R O JE K T E IIZ V E T A J E
Korienjem mapa uma znatno se moe olakati i rad na nekom projektu ili izvetaju, bilo da se radi o nekoliko stranica dugakom tekstu, ili tekstu duine jedne doktorske disertacije. Ovakvi projekti mogu ukljuiti ekstenzivna istraivanja i finalnu prezentaciju u pisanoj, grafikoj ili usmenoj formi, ali jc pristup u sutini isti kao i pristup korien za pisanje radova i pripremanje ispita. Kao i u bilo kom zadatku za uenje, prvi korak je da odluite koliko planirate da uradite u odreenom vremenskom roku. Ovi ciljevi sa odreenim vremenskim rokom i sa odreenom koliinom materije su podjednako znaajni kako za dugorone, tako i za kratkorone projekte. Zatim, za vreme faze istraivanja, moete koristiti mape uma da biste pravili beleke iz izvornog materijala, da biste zapisali rezultate istraivanja, da biste organizovali i integrisali svoje ideje redom kako se pojavljuju, kao i da biste formirali osnovu za vau finalnu pisanu ili usmenu prezentaciju. (Vie o davanju prezentacija nai ete u poglavlju XXVI.) Kao i mapc uma radova i ispita, tako e i projekti i izvetaji pisani na ovaj nain sigurno biti bolje strukturirani, bolje fokusirani, kreativniji i originalniji, nego oni koji se baziraju na munim tradicionalnim metodama linernog pisanja beleaka i ponovljenog pisanja raznih verzija.
P R IM E R I M A PA U M A P R O JE K A T A
Mapa uma na strani 234 rezimira projekat koji su sproveli IBM i Britanska vlada uz Plan za obuku omladine (Youth Training Scheme). Cilj je bio da se daju osnovna naela najefikasnijih naina za obrazovanje mladih ljudi. Rezime se pokazao toliko cfikasnim da su ga ukljuili u 1BM/YTS prirunik, kao i vei broj drugih mapa uma.
21 0
Pe/i segment: Ohrazovna upotreha
XXII
Razmiljanje
Drugi primer se odnosi na 13-godinju uenieu iz Amerike po imenu Lana Tzrael, koja je postala vrlo uspean autor sa svojom knjigom Mo deijeg ama - postanite genije na brzaka, u koautorstvu sa Tonijem Buzanom. Lanin uspon do slave je poeo u srednjoj koli Highland Oaks u oblasti Dade County, Florida, kada se ukljuila u kolsko takmienje u izradi naunih projekata. Poto je ve otkrila mapiranje uma i bila fascinirana njime, Lana je kao svoj nauni projekat odabrala istraivanje cfekata mapiranja uma na uenje. Odluila je da sprovede seriju eksperimenata o seanju i kreativnosti, koristei svoje kloske drugove kao subjekte istraivanja. Kao i svaki dobar naunik, podelila je svoje ispitanike u eksperimentalnu i kontrolnu grupu, i potom je paljivo pratila dva skupa rezultata testa. Grupa uenika koja je koristila mape uma je pokazala znaajan napredak u svojim rezultatima, a preciznost i kreativnost Laninog projekta su joj doneli prvo mesto na oblasnom takmienju. Takoe se kvalifikovala i za dravno takmienje gde je osvojila drugo mesto u konurenciji od 42 uesnika. Kao rezultat svega toga, Amanda Morgan-Hejgan, biva Lanina nastavnica, pozvala ju je na Osmu svetsku konferenciju za nastavnike darovitih i talentovanih uenika, koja se odravala u Sidneju u Australiji. Amanda Morgan-Hejgan je izjavila: Lana mi je pokazala svoj rad i tada mi je iznenada sinulo da bi to bilo izvanredno za konferenciju kaojedna odlina prezentacija, koju bi mogli dauju nastavnici izcelog sveta. Koristei mape uma kao osnovu svoje prezentacije, Lana je ubrzo postala slavna linost. Pojavila se na nacionalnoj televiziji, bila mnogo puta gost na radiju i dala intervjue za vodee dnevne novine. Njena knjiga Mo deijeg uma -postanite genije na brzaka je doivela veliku populamost, a dobila je i na stotine pisama od ljudi koji su eleli da saznaju neto vie. Primer jedne od Laninih mapa uma nai ete na strani 260. Ono to je otpoelo kao kolski nauni projekat pretvorilo se u Lanino ivotno delo. Reeno njenim reima: Mapiranje uma mi je toliko pomoglo i elim da podelim to znanje sa drugim ljudima. elim da promenim lice obrazovanja irom sveta. Zaista, Don Skali (John
Peti segment: Ohrazovna upotreba 211
Razmiljanje
XXII
Sculley), ef firme Apple Computers, izjavio je da e putem mapiranja uma Lana promeniti svet.
K O R IS T O D M A PA U M A P R IM E N JE N III U P R E Z E N T I R A N J U I P IS A N J U
1 Eliminiu stres i neraspoloenje izazvane dezorganizacijom, strahom od neuspeha i blokadama pisanja 2 Oslobaaju vae asocijativne ,,kuke za prikupljanje novih informacija i ideja, pojaavajui na taj nain kreativnost i originalnost. 3 U ogromnoj meri smanjuju vreme potrebno za pripremu, strukturiranje i kompletiranje prezentacije ili pisanog zadatka. 4 Daju vam kontinuiranu kontrolu nad analitikim i kretaivnim procesima. 5 Njihov rezultat je bolje fokusirana, organizovana i integrisana prezentacija, rad, odnosno projekat ili izvetaj.
IJV O D U S L E D E E P O G L A V L J E
Kao to je jasno pokazano u prii o Lani Izrael, student koji ui na pravi nain e prirodno evoluirati u dobrog nastavnika. Sledee poglavlje istrauje razliite sluajeve u kojima mapiranje uma moe pomoi onima koji se bave poduavanjem drugih.
212
Peti segment: Obrazovna upotreha
X X II I
Poduavanje
Pregled Uvod Mozak u razvoju Primena mapa uma u poduavanju Specijalno obrazovanje Korist od poduavanja pomou mapa uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD Ovo poglavlje baca novu svetlost na ulogu nastavnika i istrauje mnogobrojne naine na koje se mape uma mogu primeniti da bi i poduavanje i uenje postali stimulativniji, prijatniji i efikasniji. Uloga nastavnika Poduavanje je neosporno jedna od najznaajnijih profesija u naem drutvu, jer su nastavnici odgovomi za najcenjeniji od svih resursa, ljudski intelekt. Poto mozak radi sinergistiki, gradei gigantske strukture na osnovu znanja koje ve poseduje, uloga nastavnika postaje jo znaajnija. Ukoliko je osnova znanja lana ili slaba to znai da, to student bude vie gradio na takvoj osnovi, izvesnije je da e se itava stmktura na kraju smiti. alosno je to u ovakvim sluajevima povean napor kao rezultat ima sve loiji uspeh.
Prema tome, od sutinskog je znaaja da svi nastavnici shvate da je pn/a lekcija koju treba da odre svojim studentima osnova mentalne pismenosti - nouiti kako da se ui - iako studenti ve poseduju odreena znanja.
Peti segment: Ohrazovna upotreba 213
Podaavanje
XXIII
Da bi se postigao ovaj ciij, mozgu je potrebna i odgovarajua alatka. Mapa uma je upravo ta alatka.
M O Z A K U R A Z V O JU
Kada ljudski mozak prvi put ovlada mapiranjem uma? Kada to naui, mogao bi da glasi odgovor. Taan odgovor je ,,U trenutku (a moda i ranije) kada je roen! Razmotrite nain na koji se razvija bebin mozak, naroito nain na koji se ui jezik. Jedna od prvih rei koje beba izgovori je ,,mama. Zato ,,mama? Zato to je mama centar mape uma! Od njega polaze glavne grane - ljubav, hrana, toplota, zatita, kretanje i obrazovanje. Na taj nain beba instiktivno stvara iznutra mape uma, od trenutka roenja i tokom itavog ivota, gradei iz svakog razgranatog centra grane i mree asocijacija koje se na kraju razviju u stub znanja odraslog oveka. Nastavnik treba da obezbedi mogunost da se te sloene rnree stalno obogauju, tako da bude osigurano ne samo to da e one nastaviti da rastu tokom itavog ivota uenika, ve i to da se mogu koristiti i u spoljanjem svetu.
P R I M E N A M A P A U M A U P O D U A V A N JU
Osim to e upoznati svoje studente sa teorijom i praksom mapiranja uma, nastavnik moe da koristi mape uma na razne praktine naine da bi poduavanje i uenje bilo to lake i prijatnije. 1 Priprema heleaka za predavanje Beleke za predavanja predstavljaju jedan od najmonijih naina korienja mapa uma. Priprema predavanja u obliku mape uma je mnogo bre nego u pisanoj formi i imaogromnu prednostjer dozvoljava i predavau i studentu da sve vreme imaju pred sobom pregled itavog subjekta. Predavanje u obliku mape uma je mnogo jednostavnije dopunjavati iz godine u godinu, a da pri tome ne postane zbrkano, dok njegove mnemonike osobine znae da kratak pregled pre predavanja brzo dovodi naslov ponovo u iu. Zbog toga to i samo znanje predavaa evoluira, ista mapa uma e pokrenuti sasvim razliita predavanja, ako se koristi iz godine u godinu. Ovim se izbegava monotonija
214
Peti segment: Obrazovna upotreba
XXIII
Poduavanje
ustajalih beleaka za predavanje, a pri tome se ne zahteva nikakav dodatni rad! Predavanje postaje mnogo zabavnije i inetresantnije kako za predavaa tako i za studente, odnosno publiku. Kao okvir za predavanje, mapa uma omoguava govorniku da odri savrenu ravnoteu izmeu spontanog i sveeg govora s jedne strane, i jasne i dobro strukturirane prezentacije s druge strane. Omoguava precizno praenje vremenskog toka za vreme predavanja, ili pak, ukoliko se dozvoljeno vreme promeni iz nekog razloga, predava moe redigovati materiju ,,na licu mesta tako da prilagodi svoje predavanje duem ili kraem terminu, po potrebi. Funkcija redigovanja moe takoe biti veoma korisna ukoliko neka nova informacija postane dostupna upravo pre samog predavanja (novinska vest, prethodni govomik...). Mapu uma na strani 235 je uradio Bari Buzan za jedno obimno predavanje na skupu univerzitetskih profesora i spoljno-politikih funkcionera. Naslov koji se nalazi u centru su odredili organizatori konferencije i zbog toga nije saet u jednu re ili u jednostavnu sliku. Postoji nekoliko kljunih rei na mapi uma koje ukazuju na oblasti znanja ili ideje drugih autora koje su poznate govomiku. Obratite panju na arhitekturu dugih linija, koja omoguava altemativni nain skiciranja primarnih i sekundarnih grana. Koristei ovakvu mapu uma, kvalifikovani govornik moe priati od deset minuta do deset sati. Svaka od glavnih grana moe predstavljati predavanje za sebe, tako da ovo ujedno moe biti i nacrt za itav jedan kurs. Moe se koristiti (a i korieno) je kao univerzitesko predavanje. Moe se korisiti (ali u ovom sluaju jo nije) i kao pripremna skica za pisanje lanka. Mapu uma o hemijskoj kinetici na strani 236 (gore) je pripremio Grejem Viler (Graham Wheeler), ef aktiva profesora hemije u gimnaziji Herschel u Engleskoj. Mapa uma pokriva itav jedan segment kursa hemije za uenike viih razreda koji se pripremaju zaupis na univerzitet, a koriste ga podjednako i nastavnici, za planiranje i dranje svojih predavanja, i uenici, da bi lake pratili samo predavanje. Grejem Viler je tokom perioda od pet godina drao svoja predavanja iz hemije pomou mapa uma, a prolaznost njegovih uenika je bila 98 procenata. (Videti takoe priu o an-Lik Kastneru, poglavlje XXVII, Primeri mapa uma u menadmentu, strane 265-267.)
215
Podnavanje
XXIII
Godinji plan
Nastavnik moe koristiti mapu uma kao pregled itavog godinjeg nastavnog programa, na kojoj su uneti segmenti po semestrima i lekcije koje treba predavati. (Na primer, nastavnik geografije moe sa mape uma planirati godinju frekvenciju terenskih ekskurzija i slajd prezentacija u odnosu na broj standardnih asova nastave.)
3
Semestralni plan
Semestralni plan predstavlja sub-segment godinjeg plana i esto ima formu manje mape uma koja polazi od jedne grane ili nekoliko grana godinjeg programa. Semestralni plan moe da sadri naslove koje je nastavnik odabrao iz nastavnog plana, kao i priblian raspored predavanja.
4
Dnevni plan
Dnevni plan ima slinu formu kao i dnevna stranica rokovnika mapa uma opisana u poglavlju XX (str. 185), i treba da sadri posebne detalje o predavanjima, kao to su vreme poetka i zavretka, broj uionice, naslov predavanja, i tako dalje.
5
Lekcije i prezentacije
Koristei veliku tablu, pano ili slajd-projektor, nastavnik moe crtati, dok predavanje tee, odgovarajue delove mape uma. Ovakav spoljni odraz misaonog procesa e pomoi u razjanjavanju strukture lekcije. To e takoe zadravati panju uenika i poveati njihovo pamenje i razumevanje datog subjekta. ,,Skeletne mape uma se takoe mogu podeliti studentima da ih sami dovre, ili im se pak mogu dati cmo-bele fotokopije koje e potom obojiti sami. 6 Ispiti Ukoliko je cilj ispita da se proveri uenikovo znanje i razumevanje, a ne njegova sposobnost pisanja, onda mapa uma predstavlja idealno reenje. Ona na prvi pogled moe nastavniku otkriti da li uenik generalno shvata materiju ili ne, kao i to ta predstavlja njegovu jau, a ta slabiju stranu. Mapa uma takoe otkriva i ona podmja na kojima je lanac asocijacija, iz nekog razloga, otiao na pogrenu sranu. Ovakav pristup daje nastavniku jasnu i objektivnu ideju o koliini uenikovog znanja, neoptereenu prosuivanjem o dmgim sposobnostima kao to
216 Peti segment: Obrazovna upotreba
xxm
Poduavanje
je gramatika tanost, pravilno pisanje i urednost rukopisa. Uz to, tedi ogromnu koliinu vremena koje se uobiajeno potroi na itanje i ocenjivanje gomile ispitnih radova! Ovaj koncept je dalje razradila Kristina Hogan (Christine Hogan), direktor kole za menadment Tehnolokog univerziteta Curtin u Pertu, Australija. Kao koordinator programa za Organizaciono ponaanje, Hoganova je uvela mapiranje uma za itavo osoblje i uenike. Ona kae: Uveli smo to kao metod ispitivanja. Na poetku semestra studenti dobijaju vodi kroz gradivo i ciljeve za svaku nedelju. Podstiu se da na suprotnim stranama za svaku nedelju nacrtaju sumarne mape uma. Reeno im je da e se mapa uma pojaviti na ispitu i da e moi da biraju neki od nedeljnih naslova, npr.: 'lzaberite pojam motivacija ilipojam vodstvo i nacrtajte mapu uma koja ilustmje osnovne teorije/koncepte/modele kao i vae sopstvene ideje. Koristite dvostruku stranu za pisanje odgovora u svojoj svesci.' Potom smo razvili emu za ocenjivanje studentskih mapa uma:
\y
Sema bodovanja a) Sadriaj: Sirina (pokrivanje spektra teorija/koncepata) 5 Dubina (pokrivanje detalja) 5 b) Sopstvene ideje 4 c) Korienje strategija mapiranja uma: Boje 2 Simboli 2 Strelice _______2
U K UPNO 20
Verujemo da mapiranje uma predstavlja strategiju koja se moe koristiti zapodsticanje temeljnog umestopovrnog uenja. Bigs i Telfer (Biggs, Telfer, 1987), kao i Marton i Slajo (1976), sproveli su istraivanje temeljnog i povrnog uenja, gde pojam ,,teme!jno oznaava unutranju motivaciju, kada studenti pokuavaju da razumeju znaenje svog rada i da razumeju kontekst novih ideja i koncepata. Povrno uenje je motivisano spolja i dovodi do uenja napamet.
Peti segment: Obrazovna upotreha
217
Poduavanje
XXII/
Votkins i Heti (Watkins, Hattie, 1985) su pokazali da je povrni pristup najee uspeno korien u niim razredima i da je izvestan broj studenata morao da promeni tu srategiju pri prelasku na univerzitet. Od mnogih naih studenata je zatraeno dapreu na temeljno uenje pri mapiranju uma, je r su tada podstaknuti na sagledavanje itave slike i povezivanje teorija, koncepata i svojih sopstvenih ideja. 7 Projekti Mape uma su iealne za planiranje, praenje i prezentaciju projekata. One podstiu sveobuhvatno i fokusirano razmiljanje u ranim fazama, omoguavajui kako nastavniku tako i studentu da proverava napredovanje i posmatra rastuu mreu meusobno povezanih informacija, a ujedno prcdstavljaju i idealan okvir za pisanu ili usmenu prezentaciju koja dolazi na kraju. Mapa uma moe biti naroito korisna u profesionalnoj obuci. U londonskoj policijskoj slubiLondon Metropolitan Police Service (koja ima ctrdeset etiri hiljade zaposlenih) poduavanjc prcdstavlja rastuu i vrlo znaajnu oblast interesovanja. Naelnik Daglas Brend (Douglas Brand) je upotrebio mapu uma (v. str. 236, dole) da bi razmotrio svc preostale stavke koje se tiu obuke, nakon to su slubenici zavrili generalni deo. Ova mapa uma pokazuje kako i opta razmaranja i komplikovani detalji podjednako mogu biti ukljueni u okviru jednc mapc uma. Tu se takoe mogu nai i segmenti koje bi uesnici u obuci mogli smatrati korisnim. Drugi primer pokazuje kako mape uma mogu biti koriene za pianiranje predavanja u jednom od najbre rastuih podruja uenja u ovom trenutku - uenju jezika. Mapu uma na strani 237 jc napravio, kao plan predavanja za grupu polaznika kursa engleskog jezika, arls La Fond (Charles La Fond), koji dri itav niz meunarodnih kola za uenje jezika. Slike na mapi uma su osmiljene tako da stimuliu um polaznika dapostavljaju pitanja tokom kursa, da podstiu diskusiju i da pokau akti vnost. Ova mapa uma ,,vredi kao pola dana uenja, a takoe se upotrebljava i za pregled gradiva. Srodna mapa uma na strani 238 (gore) pokazuje jo detaljnije kako se mapa uma moe posebno koristiti za uenje gramatike. Mapa uma Larsa Soderberga (Lars Soderberg), lingvistikog strunjaka i nastavnika iz vedske, ukljuuje sveobuhvatni prcglcd glavnih elemenata 218
XXIII
Poduavanje
gramatike francuskog jezika na samo jednoj strani. U jednom vizuelnom poimanju, mapa uma prua one elemente koje mnogi smatraju tekim, ako ne i nemoguim, i ini ih jasnim i lako dostupnim.
S P E C IJA L N O O B R A Z O V A N JE
Mape uma su naroito korisne kao pomo osobama koje imaju neke tekoe pri uenju. Mapu uma na strani 238 je uradio autor ove knjige u saradnji sa 9-godinjim deakom koga emo nazvati Timi. Deko pati od vrlo teke cercbralne paralize, to znai da su njegove funkcije kretanja znatno oslabljcne. Mnogi su smatrali da mu je nemogue pruiti ikakvo obrazovanje i da je neinteligentan. U toku popodneva koje su proveli zajedno, okrueni bojicama i praznim blokovima, Toni ga je prvo zapitao da kae ko je njegova porodica. Timi je vrlo pomno pratio pravljenje beleaka, i ak je ispravio prilino sloeno ime svoje sestre koje nije bilo dobro napisano. Potom je Timi zapitan koja su njegova glavna interesovanja, na ta je on bez oklevanja odgovorio kosmos i dinosaurusi, tako da su ta dva pojma uneta kao glavne grane na mapi uma. Upitan je ta mu se svia u kosmosu. Rekao je ,,planete. Timi je zatim koncizno naveo imena planeta i njihov pravilan raspored, to je pokazalo da on ne samo da bolje poznaje na lokalni solami sistem od 90 procenata populacije, ve i da je njegova slika o tome vrlo jasna. Kad je stigao do planete Saturn, zastao je, pogledao pravo u Tonijeve oi i rekao: Divno... Kada su na red doli dinosaumsi, Timi je zatraio olovku i poeo brzo da ara. Znajui da takvo aranje nikad nije bez znaaja, Toni ga je zapitao da kae ta to znai. Timi je objasnio da su to, sasvim oigledno, diplodokus i tiranosaums reks: tata, mama i beba. Timijev um je bio bistar i jasan kao kod bilo kog univerzitetskog studenta, a njegova jedina potekoa je bila u povezivanju svojih misli i njihove fizike ekspresije. Zatraio je da sam uradi jednu mapu uma. Napravio je jo jednu ,,krabotinu i objasnio je na sledei nain: narandasto je predstavljalo njegovo telo, koje ga je inilo vrlo srenim. Crna vrljotina u gornjem delu je predstavljala njegov mozak, koji ga je inio vrlo srenim. uta vrljotina je predstavljala delove njegovog tela koji ne rade, koji su ga inili nesrenim. Zastao je za trenutak i na kraju dodao jednu tamnu vrljotinu koja je pokrivala donji deo mape uma, za koju je rekao da
Peti segment: Ohrazovnu upotreba
2/9
Poduavanje
XXIII
predstavlja nain na koji e koristiti svoje razmiljanje da bi pomoglo telu da bolje radi. U ovom i u mnogim drugim slinim sluajevima, mapa uma oslobaa mozak osoba sa potekoama u uenju od semantikih ogranienja koja esto poveavaju nesposobnost, ukoliko takva postoji, pa ak je mogu i stvoriti tamo gde je u poetku nije ni bilo.
K O R I S T O D P O D U A V A N JA P O M O U M A P A U M A
1 Automatski pobuuju interes kod studenata, inei ih prijemivijim i kooperativnijim tokom predavanja.
2
Predavanja i prezentacije postaju spontaniji, kreativniji i zabavniji, kako za nastavnika tako i za studente. Kako godine prolaze, beleke nastavnika umesto relativne krutosti zadravaju fleksibilnost i prilagodljivost. U ovim vremenima brzih promena i razvoja, nastavnik mora biti u mogunosti da brzo i lako menja i dopunjava beleke za predavanja. Poto mape uma prikazuju samo relevantan materijal najasan i lako pamtljiv nain, studenti tee postizanju sve boljih ocena na ispitima. Za razliku od linearnog teksta, mape uma pokazuju ne samo injenice nego i odnose izmeu tih injenicci, to studentu omoguava bolje razumevanje subjekta. Fizika zapremina beleaka za predavanje se drastino smanjuje. Mape uma su naroito korisne za decu sa potekoama u uenju, pre svega onima sa disleksijom. Oslobaajui detc tiranije semantike, na koj u otpada 90 procenata potekoa, mapa uma omoguava detetu mnogo prirodnije, kompletnije i bre izraavanje sopstvene linosti.
6
7
Poto smo razmotrili naine korienja mapa uma u obrazovnim zadacima pisanja i poduavanja, jo uvek nam ostaje da razmotrimo njihovu primenu u jednoj od najvanijih aktivnosti uenja - hvatanju beleaka. Sledee poglavlje detaljno objanjava najbolje naine za
220 Peti segment: Obrazovna upotrcba
XXIII
Poduavanje
korienje mapa uma kada hvatate beleke iz knjige, sa predavanja, video-prezentacija, kompjutera ili filma.
221
X X IV
Stvaranje rekapitulacione mape uma

Pregled Uvod Mapa uma knjige Mapa uma predavanja, video-prezentacije, kompjuterske prezentacije ili filma Pregledanje mapa uma beleaka Stvaranje rekapitulacione mape uma Korist od mapa uma beleaka i rekapitulacione mape uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Ve smo se, u poglavlju III (str. 28), susreli sauasnom intelektualnom movarom koju su svorili tradicionalni lineami metodi pisanja beleaka, kao i sa mnogim prednostima koje pmaju mape uma beleaka. U ovom poglavlju se tehnika mapiranja uma specijalno povezuje saitanjem knjiga,poseivanjem predavanjai sticanjem velikekoliine integrisanog znanja.
M A PA U M A K N JIG E
Da ukratko ponovimo, tehnika izgradnje mape uma knjige sastoji se iz dvadela-priprem e i primene. U okvim ovih segmenata postoji osam faza. Radi lakeg snalaenja, faze su ukrako prikazane u daljem tekstu, sa prepomenim vremenskim ogranienjima. Kompletna pregledna mapauma autora VandeNort o tehnici TOPMU , kojaukljuuje i dnevni plan uenja, nalazi se na strani 240.
222
Peli segment: Obrazovna upotreba
XXIV
Priprcma 1 Prelistavanje - osmislite centralni lik mape uma (10 minuta) 2 Planiranje predvienog vremena i koliine materije (5 minuta) 3 4 Mapiranje postojeeg znanja o subjektu (10 minuta) Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta)
Primena (vreme zavisi od koliine materije koju uite) 5 Osmatranje - dodajte glavne grane na mapi uma Pregled - prvi i drugi nivo Uvid - popunite detalje na mapi uma Osvrt - dovrite mapu uma
6
7
P R IP R E M A
1 Prelistavanje (10 minuta) Pre nego to ponete sa detaljnim itanjem knjige, od sutinskog je znaaja dasteknete optu sliku.Najbolji nainje dapregledate naslovnu stranu i zadnju stranu, kao i sadraj, a zatim da prelistate sve strane nekoliko puta, kako biste dobili opti ,,utisak o knjizi. Zatim uzmite jedan veliki prazan list ili podloak za mapu uma i nacrtajte centralni lik koji sumira temu ili naslov. Ukoliko na naslovnoj strani ili negde u knjizi postoji posebno upadljiva ili ivopisna slika, slobodno je moete iskoristiti. Ukoliko ste takoe dovoljno sigurni u to kojeeglavne grane polaziti izcentra, moete i njih dodati istovremeno. Glavne grane e esto odgovarati glavnim segmentima ili poglavljima knjige, ili pak vaim glavnim ciljevima itanja. Zapoinjui mapu uma ve u ovoj ranoj fazi, omoguiete svom mozgu da izgradi centralni fokus i osnovnu arhitekturu u okviru kojih e integrisati sve informacije dobijene prouavanjem knjige. 2 Planiranje predvienog vremena i koliine materije (5 minuta) U skladu sa ciljevima uenja, sadrajem knjige i nivoom sloenosti, i sa koliinom znanja koje ve posedujete, odredite koliinu vremena
Peti segment: Obrazovna upotrcba 223
X X IV
koje ete posvetiti itavom projektu, kao i koliinu materije koju ete prei tokom svakog perioda uenja. 3 Mapiranje postojeeg znanja o subjektu ( l 0 minuta) A sada se ,,okrenite od vae knjige i prethodne mape uma, uzmite novi list papira i toje bre mogue uradite ,,rafalnu mapu uma o svemu to do sada znate o datoj temi. Ovo treba da ukljui i sve informacije koje ste stekli poetnim prelistavanjem knjige, kao i bilo kakvo opte znanje ili specifine informacije koje ste pokupili tokom itavog svog ivota, a koje su na bilo koji nain povezane sa predmetom uenja. Mnogi ljudi su ushieni i iznenaeni kada otkriju da poseduju mnogo vee znanje o temi nego to su to prethodno mislili. Ova veba je takoe veoma vredna zbog toga to izaziva odgovarajue asocijacije ili ,,kuke na povrini vaeg mozga i usmerava njegovo kretanje u pravcu predmeta uenja. Takoe vam omoguava da uvidite koja sujaa i slabija podruja vaeg znanja, ukazujui vam ujedno i na aspekte koje morate dopuniti. 4 Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta) U ovoj fazi moete ili dodati svom ve postojeem znanju mapu uma koju ste upravo napravili, koristei raznobojne olovke, ili pak moete uzeti novi prazan list i uraditi jo jednu ,,rafalnu mapu uma ciljeva zbog kojih itate knjigu. Ovi ciljevi mogu biti specifina pitanja na koja elite da pronaete odgovor, podruja znanja o kojima elite neto vie da saznate ili moda sposobnosti koje elite da steknete. Mapiranje ciljeva na ovakav nain znatno poveava verovatnou da e va sistem ,,oko/mozak registrovati svaku informaciju na koju naie, a koja je relevantna za zadate ciljeve. U stvari, mapa uma vaih ciljeva predstavlja ,,apetit koji prirodno motivie vae istraivanje. Na isti nain na koji osoba koja nije jela nekoliko dana postaje opsednuta hranom, tako i dobre pripremne mape uma poveavaju vau ,,glad za znanjem.
PRIMENA (vreme zavisi od koliine matcrije koju uite)
5 - 8 Osmatranje, pregfed, uvid, osvrt Poto ste zavrili pripremu, spremni ste da krenete sa etiri nivoa itanja - osmatranjem, pregledom, uvidom i osvrtom - to e vas uvesti jo
224 Peti segment: Obrazovna upotreba
XXIV
dublje u sadraj knjige. Detalje o ovim fazama nai ete u poglavlju XXI (Grupna mapa uma uenja u krugu porodice, str. 191). U ovom trenutku moete ili mapirati knjigu dok je itate, ili pak obeleavati knjigu tokom itanja, a tek kasnije kompletirati mapu uma. Oba pristupa su podjednako dobra - pitanje je iskljuivo linog izbora koji ete odabrati, to moe zavisiti i od toga da li je knjiga vaa ili ne. Mapiranje uma dok itate je kao da vodite tekuu ,,konverzaciju sa autorom, koja odslikava razvoj znanja kako itanje napreduje. Rastua mapa uma vam takoe omoguava da proveravate svoj nivo razumevanja i fokusiranja prikupljenih informacija. Kasnije mapiranje uma znai da ete napraviti mapu uma tek poto stepotpunorazumeli sadraj i povezanost segmenataknjige. Vaa mapa uma e stoga biti sveobuhvatnija i usredsreenija, tako da verovatno nee zahtevati reviziju. Koji god metod da izaberete, vano je da zapamtite da je mapiranje knjige dvosmerni proces. Cilj nije samo jednostavno kopiranje misli autora u lbrmi mape uma. To je, pre svega, pitanje organizacije i integracije autorovih misli u kontekstu vaeg sopstvenog znanja, razumevanja, interpretacije i specifinih ciljeva. Mapa uma bi stoga trebalo da ukljui i vae komentare, misli i kreativnu realizaciju proisteklu iz onoga to ste proitali. Korienjem razliitih boja ili oznaka moi ete da napravite razliku izmeu svojih sopstvenih doprinosa i doprinosa autora.
MAPA UMA PREDAVANJA, VIDEO-PREZENTACIJE, KOMPJUTERSKE PREZENTACIJE ILI FILMA
Ovakvo mapiranje vrlo je slino mapiranju knjige, jedino to ste u ovom sluaju izloeni linearnoj progresiji predavanja ili prezentacije i lieni ste luksuza da poredite razliite delove materije po svom nahoenju. Zbog toga je naroito vano da steknete uvid u predmet to je bre mogue. Pre nego to predavanje, video-prezentacija ili film pone, treba da nacrtate centralni lik i to je mogue vie glavnih grana. (Mnogi dobri predavai e rado pomoi svakome ko pokae zanimanje za njihov predmet i bie sreni da vam daju pregled predavanja koji pokazuje glavne oblasti koje predavanje pokriva.)
Peti segment: Obrazovnu upotreba
225
Stvaranje rekcipitulacione mape uma
X X IV
Jo jedanput, pre poetka predavanja, video-prezentacije ili filma, moete uraditi brzu dvominutnu, ,,rafalnu mapu uma svog dotadanjeg znanja o datom subjektu, da biste pripremili mozak za primanje novih informacija. Kako vreme protie, moete u svoju poetnu mapu uma unositi informacije i ideje koje vam se uine relevantnim, prilagoavajui osnovnu srukturu ukoliko je to potrebno. Kao i kada pravite mapu uma knjige, treba uvek da ukljuujete i svoje komentare i priloge kao reakciju na tekst predavaa. Ne brinite ukoliko informacije koje pristiu postanu dezorganizovane, a vaa mapa uma ,,neuredna. Kao to smo ve videli, takozvane ,,uredne beleke su u sutini znatno manje efikasno sredstvo za prenoenje informacija do mozga. Lana Tzrael, devojica koju smo spomenuli u poglavlju XXII (str. 211), oigledno koristi mape uma kao standardni deo svog kolskog ivota. Njena mapa um ana strani 260, predstavlja kombinaciju beleki, rada i pripreme za ispit. Kao to Lana kae: Ova mapa uma je napravljena iz mojih beleakasa asova istorije. Moj nastavnik obino dri predavanja svakoga dana i, naravno, ja pravim mape uma njegovih predavanja. Ova mapa uma se odnosi na rane amerikepolitike stranke i njihove stavove. Centralni lik ilustruje razlaz u politici koji je doveo do formiranja dve posebne stranke. im bacim pogled na lik, odmah mi je jasno kojaje tema mape i koje su osnovne karakteristike stranaka. Demokrate su vie obini Ijudi, a federalisti se brinu za aristokratiju. Upotreba slika u mapama uma je odlina za grupisanje koncepata, priseanje informacija, a ujedno istoriju ini zabavnijom. Linerani ekvivalent ovoj mapi bi bile najmanje dve do tri stranice lineranih beleaka - a uiti tri stranice umesto jedne sigurno nije bazabavno. tavie, ova mapa se moepregledatizajedan minut, to tedi vreme i omoguava bolje priseanje je r su kljune rei vrsto povezane. Mapiranje uma doprinosi uenju u velikoj meri je r omoguava: zabavu, jedinstvenost, kreativnost, vre priseanje, organizovanost umesto dosadnih sati ,,gruvanja, preglednost i mogunost revizije. Uz to, mape uma su mi pomogle da dobijem 5 iz istorije to predstavlja definitivni napredak!
226
XXIV
PREGLEDANJE MAPA UMA BELEAKA
Poto ste kompletirali svoje mape uma beleaka trebalo bi da ih redovno ponovo pregledate, da biste odrali nivo razumevanja i priseanja onoga to ste nauili. Prirodni ritmovi vae memorije su detaljno obraeni u knjizi Tonija Buzana Savreno pamenje (poglavlje XI), kao i u knjizi Koristite obe hemisfere mozga (poglavlje V). U daljem tekstu vam dajemo pregled osnovnih taaka. Za I-asovni period uenja, optimalni intervali i vremenska ogranienja za ponovni pregled nakon uenja izgledaju ovako: Posle 10 minuta - uradite pregled u trajanju od 10 minuta. Posle 24 asa - uradite pregled u trajanju od 2-4 minuta. Posle nedelju dana - uradite pregled od 2 minuta. Posle mesec dana - uradite pregled u trajanju od 2 minuta. Posle est mcseci - uradite pregled u trajanju od 2 minuta. Posle godinu dana - uradite pregled u trajanju od 2 minuta. Posle ovoga e informacije sigurno biti pohranjene u dugoronoj memoriji. Umesto da samo pogledate originalnu mapu uma za svaki pregled, najbolje je da otponete radei novu ,,rafalnu mapu uma onoga ega se seate. Ovo e vam pokazati ega ste u stanju da se prisetite bez ikakve pomoi. Potom moete uraditi poreenje sa originalnom mapom uma, prilagoavajui neslaganja i jaajui delove kojih se slabije priseate.
STVARANJE REKAPITULACIONE MAPE UMA
Ukoliko sluate neki dui kurs predavanja, dobra je ideja da napravite jednu gigantsku mapu uma koja e sadrati sve sub-segmente, teme, teorije, linosti i dogaaje koji su u vezi sa datim subjektom. Svaki put kada itate knjigu ili sluate predavanje, moete zabeleiti sva znaajnija nova gledita na svojoj rekapitulacionoj mapi uma, stvarajui na taj nain spoljni odraz rastue mree svog unutarnjeg znanja. Na strani 283, nai ete rekapitulacionu mapu uma koja prikazuje njihovu upotrebu u bavljenju vanrednim okolnostima u menadmentu! Mapa uma na strani 259, koja prikazuje klasifikaciju ptica i njihovih redova autora Brajana Helera (Brian Heller), strasnog omitologa amatera i vieg administratora u IBM-u, predstavlja izvanredan primer
Peti segment: Obrazovna upotrcba
227
Stvaranje rekap'itulacione mape uma
XX IV
takvog jednog spoljnog odraza. Na samo jednoj strani Brajan je uspeo da napravi pregled znanja koje je prikupljao itavog svog ivota. Oni koji su se oprobali u ovome primetili su pojavu trenda iznenaenja koji ujedno i nagrauje. Posle nekog vremena granice mape uma poinju da se ire i u drugc subjekte i discipline. Tako periferija rekapitnlacione mape uma o psihologiji poinje da zalazi u neurotiziologiju, matcmatiku, filozofiju, astronomiju, geogratiju, meteorologiju, ekologiju i tako dalje. Ovo ne znai da se struktura vaeg znanja dezintegrie 1 suvie udaljava od sutine. To u stvamosti znai da se vae znanje produbljuje i iri i na dmge oblasti znanja. Ovo je faza intelektualnog razvoja koja je poznata svim velikim misliocima u istoriji, kada otkrijete da su sve dicipline meusobno povezane. To je takoe i faza u kojoj e vam vaa rekapitulaciona mapa uma pomoi da doprinesete kontinuiranom irenju ljudskog znanja.
KORIST OD MAPA UMA BELEAKA IREKAPITULACIONE MAPE UMA
1 Omoguavaju vam da u svakom trenutku zadrite itavu ,,sliku znanja u vidokrugu, pruajui vam uravnoteenije i sveobuhvatnije razumevanje subjekta u celini. 2 Zauzimaju mnogo manje prostora od linearnih bcleaka. Jedna velika strana mape uma moe da sumira izmeu 10 i 1000 stranica teksta. 3 4 5 Daju vaem mozgu centralni fokus i stuktum u okviru kojih moe integrisati znanje o bilo kom subjektu. Poveavaju ,,glad mozga za znanjem. Omoguavaju vam da povezujete svoje sopstvene misli i ideje sa idejama iz knjiga, sa predavanja ili prezentacija. Znatno su efektivnije i efikasnije za potrebe pregledanja. Poboljavaju vae pamenje i razumcvanje knjiga, predavanja i prezentacija, omoguavajui vam da postignete odlian uspeh na bilo kom polju znanja.
6
7
228
XXIV
Stvaranje rekapitulacione tnape uma
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE
Nakon to zavre svoje formalno obrazovanje, veina ljudi nalazi posao u razliitim zanimanjima. U sledeih nekoliko poglavlja videete kako moete upotrebiti mapiranje uma da biste svoj posao uinili lakim, prijatnijim i produktivnijim.
229
Oeljsk D:
Pmhvm i profesionalna upolreba
XXV
Sastanci
Pregled Uvod Individualno mapiranje uma Grupno mapiranje uma Voenje sastanka pomou mape uma Korist od mapa uma za sastanke Uvod u sledee poglavlje
UVOD Na sastancima bi idealno bilo kada bi svako bio ujedno i govomik i lan publike. Upotreba mapa uma rezultira aktivnim ueem, kako na individualnom tako i na gmpnom nivou, a aktivno uee upravo predstavlja klju za zaista stimulativan i produktivan sastanak.
INDIVIDUALNO MAPIRANJE UMA
Koristei tehnike ve opisane u poglavlju XIV (str. 134) i poglavlju XXIV (str. 222), pojedinci mogu stvarati svoje sopstvene mape uma tokom itavog sastanka. Tema sastanka obezbeuje centralni lik, a dnevni red daje glavne grane. Kako sastanak tee, tako moete dodavati ideje i informacije koje vam se uine relevantnim. Alternativno, moete praviti mini-mapu uma za svakog govornika. Ukoliko su sve mini-mape uma na jednom veli-
230
Peli segment: Poslovna i profesionalna upotreba
XXV
Sastanci
kom listu papira, njihovo poreenje, kada teme i trendovi ponu da izranjaju, bie sasvim lako. Jo jednom ponavlj amo da nema razloga za brigu ukoliko vaa mapa uma dobije ,,neuredan izgled. Ona jednostavno odraava stanje konfuzije u komunikaciji u odreenom trenutku, a kasnije se uvek moe razjasniti i preusmeriti. Mapu uma na strani 261 uradila je ledi Meri Tovej (Mary Tovey) tokom 4-asovnog sastanka Izvrnog odbora organizacije The Brain Trust, povodom dobrotvornih akcija. Centralni lik duhovito oslikava centralnu temu sastanka, a sama mapa uma predstavlja ekvivalent za osam stranica standardnih beleaka. Naroito korisna tehnika koju je ledi Meri upotrebila na mapi uma je to to je obeleila mcsto za stolom svakog uesnika - to prua vrlo korisnu dodatnu mnemoniku pomo. Mapa uma na strani 260 je drugi primer jedne viejezine mape uma koja ukljuuje japanski i engleski jezik. Mapit uma je uradio vii administrator IBM-a u Japanu, a mapa predstavlja tekui zapis sastanaka, kako profesionalnih tako i socijalnih, tokom trodnevnog boravka u Barseloni. Ova mapa uma je posluila i kao osnova za prezentaciju, koju je ovaj vii administrator odrao svojim kolegama sa posla nakon povratka u Japan.
GRUPNO MAPIRANJE UMA
Kao i u sluaju individualnih mapa uma, preporuljivo je da se rekapitulaciona mapa uma pravi na velikoj tabli ili panou, tako da bude vidljiva svima. Na ovaj nain, izabrani ,,zapisniar moe zabeleiti svaki prilog i dati mu mesto u celokupnoj strukturi sastanka. Ovim se izbegava dobro poznati problem odbacivanja dobrih ili briljantnih ideja, zbog suprostavljenosti tradicionalnih metoda strukturiranja sastanaka i pravljenja zapisnika i prirodne grupne komunikacije. Grupna mapa uma moe ukljuiti i brejnstorming i planiranje. Jedna takva m apaum aje napravljena kao pregled sastanka izmeu ahovskog velemajstora Rejmonda Kina (Raymond Keene), nosioca ordena Britanske imperije, Anet Kin (Annette Keene), Vande Nort i Tonija Buzana. Sastanak je odran da bi se razmotrilo korienje centra Simpson s -in-the-Strand kao meunarodnog centra za umne sportove i mesta odigravanja mnogih drugih dogaaja kao to su Svetski ampionat u
Peti segment: Poslovna i profesionatna upotreba
231
Scistanci
XXV
igranju dame, Svetski ampionat u pamenju, razliiti ahovski ampionati, promocije knjiga i masovne Mentalne olimpijske igre. Lokacija, finansije i marketing su razmatrani do detalja. Kao rezultat sastanka uspostavljeno je est novih manifestacija umnih sportova. Posebna prednost korienja mapa uma na sastancima je u tome to mapa uma daje jasniju i uravnoteeniju sliku stvamog sadraja sastanka. Istraivanje je pokazalo da se na traicionalnim sastancima prednost daje ili onima koji govore prvi ili poslednji, ili onima koji su najglasniji, sa neobinim akcentima, sa bogatijim renikom, ili govore sa pozicijc veeg autoriteta. Mapauma se probija kroz ovakve informacijske predrasude, daje objektivniji i integrisaniji pogled koji svima doputa da budu sasluani i podstie uravnotecno uee i vei timski rad.
VOENJE SASTANKA POMOU MAPE UMA
Mape uma su posebno korisne za voenje sastanaka. Predsedavajui ima dnevni red na osnovnoj mapi uma i moe taj fundamentalni okvir da koristi za dodavanje ideja, voenje diskusije i beleenje osnovnih teza od kojih e na kraju biti sainjen zapisnik sa sastanka. Oznake u boji se mogu koristiti za oznaavanje akcije, ideja, znakova pitanja i razliitih znaajnih oblasti. Voenje sastanka na ovaj nain omoguava predsedavajuem da se osea kao kapetan svemirskog broda koji svoj brod sigumo vodi kroz zvezdana jata i galaksije ideja. Varijacija na ovu temu je odreivanje slubenog zapisniara mape uma, koji sedi pored predsedavajueg da bi mu omoguio uee na vie nivoa istovremeno, i koji pri tome ima stalni pregled tendencije razvoja sastanka. Jedan od onih koji koriste ovakav pristup mapiranju uma sa velikim uspehom je Bms Donston (Bruce Johnstone) iz firme Fidelity. U januarskom broju asopisa Money, u lanku o Donstonu je objanjeno kako je uspeo da postigne godinji prihod od 21 procenta tokom proteklih deset godina i da postane najbolji investitor Amerike. U lanku se navodi sledee:
Prirodna arhitektonika: slika 25 5*
232
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba
M apa uma O d eljen /a za obrazovanje IBM-a povodom inicijative Pom ozite Ijudim a da ue", u saradnji sa Britanskom vladom (v. str. 2 10 )
234 Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba
M opo uma koju je uradio profesor Bari Buzan za obim no predavanje na skupu univerzitetskih profesora i spoljno-politikih funkciortera (v. str. 215)
235
M ap a uma o hem ijskoj kinetici autora G rejem a Vilera, koja pokriva itav jedan segm ent kursa hem ije (v. str. 215)
236
Mopo uma predavan/a za polaznjke kursa engleskog jezika koju je uradio njihov nastavnik Carls La Fond (v. str. 218)
Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba
237
V o^loi g - c'esr P o u v 6 \R . PA gutF
O 't T e u > t 5, j- vtt;x
AvK'H rtl
& Jil& Z M & iSg. L ^Y A l.PA gi,E gpw M

a jp ^
JA uiS lB tU [jg L A SV E tJp u .

J O I/f Vf-VbOfi^
Oiut 7 av'fcSf'CfcOOG-!
C o k PiM? c< ?M A ttw r? & o a p ? < au o iT Ou z Qvet?
vaZ^ti5BLB4#A
'OvSA^-t.fcJ. PAPiR
'o o
W y i> if t
^ e -T T fe t
P4KClQ &
T O U P O U O I?
r. A y ^
(v'oujr tea
Mapa uma Larsa Soderberga sa pregledom francuske gramatike (v. str. 218)
Mapa uma koju je uradio Timi uz pomo Tonija Buzana, koja pokazuje sposobnosti i nivo znanja osobe koja ima tekoe pri uenju" (v. str. 219)
238 Peti segment: Poslovna i profesionaina upotreba
Prirodno arhifekfonika: slika 26
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotrcba
239
Mopa umo autora Vande Nort, koja sumira itavu TOPMU (v. str. 222 i 189)
240 Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba
J
XXV
Sastcmci
Nekoliko knjiga u njegovoj kancelariji, naslovi kao to su Prirunikza korisnike mozga / Koristite obe hemisfere mozga \ pokazuju cia je to ovek koji je odluio da izvue najvie iz svog uma. Jedan od plodova njegovih prouavanja je i mapa uma, dijagram sa belekama koji koncentrie kljune rei i ideje na jednoj stranici. Na dvonedeljnim sastancima zaposlenih, sa priblino trideset analitiara i fondovnih menadera na raspolaganju, Donston sedi sajedne strane konferencijskog stola i sastavlja dijagram diskusije, dokPiter Lin (Peter Lvnch), glavni um ogranka Fidelity Magellan, najboljeg nacionalnog razvojnog fonda, dodeljuje svakom govorniku do tri minuta uzpomopeanogsatia kojim se meri vreme kuvanja jaja. Na jednom sastanku prolog novembra, na primer, Donston je nacrtao zelenu granu na kojoj je napisao AT&T - moda - osloboditi dravne kontroIe. Granajui se dalje, Ijubiastom bojom obeleena, bila je druga linija na kojoj je pisalo fleksibilnost poveati - stope i jo jedna na kojoj je pisalo ,,B prevod: kupiti AT&T!. Posle sastanka Donston je naruio 20000 deonica po 25 dolara. Za dve nedelje njihova cena je otila na 27 dolara!
KORIST OD MAPA UMA ZA SASTANKE
1 Obezbeuju da svaki uesnik razume gledita ostalih uesnika. 2 3 4 Sve priloge stavljaju u odgovarajui kontekst. Ukljuivanje svih individualnih priloga u mapu uma poveava energiju, entuzijazam i saradnju u grupi. Svaki lan grupe poseduj e kompletan zapis sastanka, to omoguava da svako razume i precizno zapamti ta je odlueno. Zbog toga to su mape uma tako efikasno sredstvo komunikacije, sastanci na kojima se one koriste obino traju jednu petinu vremena trajanja tradicionalnih sastanaka. Poveavaju verovatnou ostvarivanja zadatih ciljeva.
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreha
241
Sas/anci
Kao to smo videli, veina sastanaka ukljuuje i neki vid prezentacije. Slcdee poglavlje se bavi upotrebom mapa uma da biste poboljali svoje sposobnosti predstavljanja idcja i informacija na poslovnom planu.
242
Pe/i segment: Poslovita iprofesionalna upotreba
XXVI
Prezentacije
Pregled Uvod
Koricnje mapa urna za pripremu prezentacije Mapiranje uma nasuprot iinearnoj pripremi Prezentacija uz pomo mape uma Primeri prezentacija uz pomo mapa uma Korist od mapa uma za potrebe prezentacije Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Prezentacije - od jedne osobe drugoj, u malim ili velikim grupama, na radiju ili televiziji - predstavljaju vitalni deo poslovnog ivota. Ipak, mnogi ljudi se uasavajujavnih nastupa, stavljajui svoj strahodjavnog obraanja iznad straha od paukova, zmija, bolesti, rata, pa ak i smrti! U ovom poglavlju se razmatra kako mape uma mogu pomoi u savladavanju tog straha omoguavajui vam da pripremite i prezentujete svoje informacije i ideje na jasan, zanimljiv i efikasan nain. Tu su takoe i neki zabavni primeri kako ne treba drati govore i prezentacije!!
KORTENJE MAPA UMA ZA PRTPREMU PREZENTACIJE
Poslovne aktivnosti su u stvarnosti mnogo blie obrazovanju nego to se to misli. U oba sluaja, komunikacija zauzima centralno mesto.
243
Prezentacije
XXVI
A svaki in komunikacije ukljuuje saoptavanje i primanje informacija; drugim reima, poduavanje i uenje. Zbog toga je priprema poslovne prezentacije skoro identina pripremi ispita ili scminarskog rada pomou mapa uma (videti poglavlje XXII, str. 206). Ima takoe i dosta slinosti sa mapiranjem uma za potrebe samoanalize ili reavanja problema (videti poglavlje XVIII, str. 170, i poglavlje XIX, str. 176). Poto ste nacrtali centralni lik, prvi korak predstavlja pravljenje ,,rafalne mape uma svih ideja koje vam padnu na pamet, a koje su na bilo koji nain povezane sa odabranim naslovom. Pregledajte jo jednom ,,rafalnu mapu uma, organizujte primarne i sekundame grane i popunite sve ostale kljune rei koje vam padnu na pamet. Poto e svaka kljuna re uzeti bar 1 minut vae prezentacije, dobra je ideja da ograniite svoju mapu uma na maksimum od 50 kljunih rei i slika za jednosatni govor. Pregledajte ponovo mapu uma i redukujte je jo vie, oslobaajui se irelevantnog materijala. U ovoj fazi bi terbalo da unesete i oznake koje e vam pokazati mesta na kojima elite da dodate slajdove, video-trake, posebna poreenja, primere, i tako dalje. Sada razmotrite redosled kojim elite da predstavljate glavne grane i obeleite ih brojevima na odgovarajui nain. Na kraju, odredite odgovarajue vreme trajanja za svaku granu, i potom samo pratite svoje sopstvene instrukcije!
MAPIRANJE UMA NASUPROT LINEARNOJ PRIPREMI
Postoji nekoliko nedostataka lineamih metoda za pripremanje govora: 1 Poto govomici moraj u da prate pisane beleke, gube kontakt oima sa publikom. 2 Zbog toga to moraju da pridravaju svoje beleke nisu u mogunosti da naglaavaju kljune take gestikulacijom. 3 Pisani jezik je mnogo drugaiji od govomog jezika. Gramatiki taan pisani jezik nije pogodan za usmenu prezentaciju, i skoro sasvim sigumo e kod publike izazvati dosadu. Mapa uma daje
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotrcba
244
XXVI
Prezentcicije
govorniku savrenu ravnoteu izmeu spontanosti prirodnog govora i strukture razraenih ideja. Ova mona kombinacija predstavlja klju za efikasnu (i pouzdanu) prezentaciju. 4 Ranije pripremljen govor je uvek ,,zastareo. Takav govor ne dozvoJjava govomiku da se prilagodi trenutnim zahtevima publike ili da ga promeni u skladu sa stavovima ostalih govornika. Posle oko 20 minuta, panja publike iz prvih 30 redova je usredsreena nc na sadraj govora, ve na to koliko je jo strana preostalo! Biti u potpunosti zavisan od bilo koje nefleksibilne forme nosi sa sobom znatne opasnosti.
6
7
Zbog svoje prikovanosti za beleke govorniku je teko da zavri prezentaciju u zadatom vremenskom roku. Predstavljamo vam nekoliko istinitih pria koje e ilustrovati navedene nedostatke. Na prvi govomik je trebalo da odri govor na jednoj trodnevnoj konferenciji, odranoj u gradu Vaingtonu. Konferenciji je prisustvovalo 2.300 delegata i na govornik je bio sedamdeset dmgi po redu od 75 govomika. Trebalo je da svoj govor odri sa podijuma, a dodcljena mu je grobljanska smena - termin odmah posle mka. Nije bio uveban govomik i kako se pribliavao kraju svoje 45-minutne prezcntacije veina publike je dremala. Probudili su se kada je govornik uskliknuo zakljuak svog govora, koji je glasio ,,0 moj boe! Nema poslednje strane!. Poslednja strana je zaista nestala. U tom trenutku istinskog uasa on nije imao ni blagu ideju taje pisalo nanjoj! Na drugi govomik je jedan admiral koji je bio poznat po tomc to je i najdosadniji pripremljeni govor mogao da uini zanimljivim. Mogao je da ita govor na isti nain kao to to ine spikeri - perfektno, premda bez ikakvog znanja o sadraju. Zamoljen je da odri govor nekolicini viih pomorskih oficira, a poto nije imao dovoljno vremena, zamolio je svog autanta da mu on pripremi govor u trajanju od jednog sata. Poeo je svoju prezentaciju, ali je poeo da sumnja da neto nije u redu kada je posle jednog sata otkrio da mu je ostalo skoro jo toliko stranica.
Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba 245
Prezentacije
XXVI
Istinaje na kraju izala na videlo - dobio je dve kopije istog govora. Ali, pravi uas je bilo to to su stranice bile poreane po sledeem redu - strana 1, strana 1; strana 2, strana 2; strana 3, strana 3 i tako alje. Zbog njegovog visokog poloaja niko se nije usudio da spomene da je mnemonika vrednost repeticije otila moda predaleko! Mapa uma bi ga potedela ove neprijatnosti.
PREZENTACIJA UZ POMO MAPE UMA
Nasuprot linearnim belekama, mapa uma daje govomiku slobodu i fleksibilnost, kao i red i preciznost. Ukoliko publikaimaposebnepotrebe ili pitanja, biloprcili zavreme govora, moete ih odmah ukljuiti u mapu uma. Isto tako, ukoliko se dozvoljeno vreme za vau prezentaciju povea ili smanji, moete se brzo i lako prilagoditi tome. Fleksibilnost mape uma vam doputa da pratite svoj progres najednostavan nain i da ubrzate ili proirite svoju prezentaciju ukoliko je to potrebno. Prezentacije kod kojih se govornici striktno pridravaju zadatog vremena su impresivne ve i po tome, a time se takoe ukazuje i potovanje drugim govornicima i publici. Recimo, ukoliko je prethodni govornik izneo sline stavove, ali sa vie znanja ili snage od vas, onda moete hitro neto dodati ili promeniti na vaoj mapi uma, istiui mesta koja se podudaraju i na taj nain formirati asocijaciju odlian je on, odlian sam i ja. S druge strane, ukoliko je prethodni govornik napravio neke pogrene ili nelogine komentare, njih takoe moctc ukljuiti u mapu uma i potom proiriti tokom svoje prezentacije da biste podstakli diskusiju i dcbatu. Da biste odrali panju publike i osigurali razumevanje vaeg toka misli, moete crtati mapu umatokom samog prcdavanja, predstavljajui je kao jednostavnu malu mapu ideja.
PRIMERI PREZENTACIJA UZ POMO MAPA UMA
Mapa uma na strani 262 predstavlja osnovu prezentacije predvianja futuristc Dona Nejzbita (John Naisbit). Centralni lik je slika samog Nejzbita, a strelica koja polazi od vrha njegove glave predstavlja njegovu viziju budunosti, od 1990. godine do 2000. godine. Deset numerisanih grana predstavlja deset glavnih podruja promene koja jc Nejzbit predvideo za ovaj vremenski period. 246
XXVI
Prezentacije
Ukralko, Nejzbit previa da e se ekonomija bazirati na informacijama i da e postati globalna; da e svet doiveti jo jednu renesansu umetnosti, knjievnosti i duhovnosti; da e veliki gradovi izgubiti svoju ulogu trgovakih centara; da e socijalizam u obliku dravne socijalne pomoi nestati; da e engleski postati globalni jezik; da e mediji postati elektronski, meusobno povezani i globalni; da e se glavno trgovinsko podruje premestiti sa atlantske na pacifiku obalu; da e politika postati individualna i preduzetnika; da e se rast u svim sferama smatrati beskonanim; i da e trgovina biti slobodna. Kao rezultat ovih promena, opti trend e ii ka smanjenju ratova i konflikata. Sve ove promene se mogu posmatrati u kontekstu Nejzbilove prve serije megatrendova, prikazanc u kuici u gornjem levom uglu mape uma. Mapa uma formira osnovu za diskusiju o budunosti planete, koja moe trajati od jednog dana do nedelju dana. Sainioju je Toni Buzan, koristei tehnike opisane u poglavljima XIV (str. 134), XVI (str. 145) i XXIV (str. 222), tokom dvodnevnog seminara odranog u Stokholmu, 1987. godine. Naovom seminaruje DonNejzbit predstavio svoje ideje skupu koji su sainjavali rukovodei Ijudi iz vlade, iz sveta biznisa, raznih profesija i obrazovanja. Drugu mapu uma (strana 263, gore) je takoe pripremio Toni Buzan, dekan fakulteta organizacije Young President's Organisation, kao govor dobrodolice za meunarodni skup profesora i uglednih zvaninika. Mapa uma je posluila i kao osnova za uvodni govor i kao pregled za uesnike. Treu mapu uma (strana 263, dole) je uradio Rejmond Kin, nosilac ordena Britanske imperije, ahovski velemajstor, ahovski komentator za asopise The Times i Spectator, i najplodniji autor o ahu i razmiljanju u istoriji aha. Mapa uma predstavlja pripremu za predavanje koje je Rejmond Kin odrao na panskom jeziku za pansku televiziju (Telcvision Espana za program En Jaque). Mapa uma je bila o velikom panskom ahovskom igrau i piscu iz esnaestog veka po iinenu Ruj Lopes (Ruy Lopez) i o intelektualnim i politikim uticajima u njegovo vrerne. Kao to Kin kae: Vrednost mape uma u pripremi govora ili pisanju lanka je dvostruka: pisac je konstantno stimulisan razgranatim drveem ideja da donosi nove i sve smelije ideje: dok istovremeno kljune rei i slike
Peti segment: Poslovna / profesionalna apotreba
247
Prezentacije
XXVI
osiguravaju da se u govornoj ipisanoj reitosti neprevidi nijedan vaan detalj. Mapa uma je u ovom kontekstu posebno korisna. Bez okretanja ili sreivanja listova, mogue je unapred informisati publiku o strnkturi i kljunim takama. Zbog toga to uvek radite sa samo jednim listom papira, moete rei svojoj publici o emu planirate da priate, moete to priati sa samopouzdanjem, a potom moete uraditi rekapitulaciju da biste pokazali uspenost dokazivanja svog gledita. Sa linearnim belekama, opasnost je u tome to ete zavriti priu onda kada se zavre i vae beleke, to znai u nekom sluajnom trenutku kojije esto odreen hronologijom umesto znaenjem. Podpretpostavkom da predava kompletno vlada materijom, kljune rei igraju ulogu katalizatora entuzijazma i ex tempore* ideja, umesto suvoparne recitacije injenica koje esto diktiraju datumi (npr. predavanje poinje osvetljavanjem poetka ivota subjekta, a zavrava se njegovim krajem), a ne znaajni sadraji. Ukoliko predava nema perfektan uvid u materiju, linearne beleke e to jednostavno jo vie pogorati. Bilo dapiete lanak ili drite usmeno predavanje, mapa uma igra ulogu kormila pomou koga plovite kroz glavne okeane svoje prezentacije. Kin je ovo napisao kao deo lanka za The Times; zasnovano je na mapi uma koju je koristio za svoju prezentaciju na panskoj televiziji. Mape uma su se pokazale toliko korisnim za potrebe prezentacije, da je neuro-psiholog i autor Majkl J. Gelb (Michael J. Gelb) napisao itavu knjigu, Predstavite sebe, zasnovanu na briljantnom razmiljanju i mapiranju uma. Nije iznenaujue to je za predstavljanje svoje knjige osmislio kompletnu mapu uma.
KORIST OD MAPA UMA ZA POTREBE PREZENTACIJE
1 Poveavaju kontakt oima sa publikom. 2 Daju vam slobodu pokreta. 3 Poveavaju angaovanost, kako govornika tako i publike.
4 Koriste iri spektar kortikalnih vetina.

* 248
Lat. - nepripremljen, improvizovan. (prim. prev.)

Peti segment: Postovna i profesionatna upotreba
XXVI
Prezentacije
Omoguavaju vam a prilagodite svoju prezentaciju potrebama publike i da se striktno pridravate zadatog vremena. Olakavaju menjanje ili proirivanje kljunih stavova. Kao rezultat imaju nezaboravnu, efikasnu i prijatnu performansu, kako za govornike tako i za publiku. Daju vam slobodu da budete svoji.
6
7
Poto smo istraili posebne primcnc mapiranja uma za sastanke i prezentacije, sledee poglavlje iri fokus na mogunosti korienja mapa uma za poboljavanje komunikacije i poveanje efikasnosti u mnogim drugim situacijama vezanim za menadmcnt.
249
X X V II
Menadment
Pregled Uvod Korienje mapa uma u menadmentu Primeri mapa uma u menadmentu Korist od mapa uma u menadmentu Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Primena mapa uma u menadmentu mogla bi da predstavlja jednu itavu knjigu za sebe, mada je, na mnogim nivoima, to upravo knjiga koju samo to niste proitali! Ovo poglavlje vam pokazuje kako se sve prethodno opisane aplikacije mapa uma mogu spojiti u kontekstu menadmenta, u cilju povcanja efikasnosti, produktivnosti i uivanja.
KORIENJE MAPA UMA U MENADMENTU
Mape uma moe koristiti svaki pojedinac u poslovnoj ili profesionalnoj organizaciji u bilo kojoj situaciji u kojoj bi inae bilo neophodno pisanje beleaka. Za poetak, dan se moe isplanirati korienjem rokovnika mapa uma (videti poglavlje XX, str. 185). Potom, telefonski pozivi, sastanci, sednice saveta i intervjui se takoe mogu mapirati, da bi se omoguilo svim uesnicima da imaju potpun i precizan uvid u sadraj diskusije i dogovora. Koristei mape uma na svojim kursevima obuke, kompanije kao to su Electronic Data Systems (EDS), Digital Computers i British Petro-
250
Peti segment: Posiovna i profcsionalna upotreba
XXVII
Menadment
leum su ve otkrile da mogu ostvariti znatne utede - u nekim sluajevima ak do 80 procenata! injenica je da je dr Majk Stenli (Mike Stanley), voa projekta u korporaciji Boeing Aircraft Corporation u Sijetlu, redukovao prirunik vazduhoplovnog dizajna na 7,5 metara dugu mapu uma zbog ega je dobio nagradu svoje kompanije (videti poglavlje XVII, Primeri grupnih mapa uma u akcij i, strane 165-166). Stenli kae: Korienje mapa umapredstavlja integralni deo mogprograma za poboljanje kvaliteta (Quality Improvement) u korporaciji Boeing. Ovaj program je mojoj organizaciji ove godine omoguio utedu odpreko 10 miliona dolara (desetputa vie od onoga to je bio na cilj). Razvili smo jedinstvenu primenu tehnika mapiranja uma da bismo ustanovili projekte za poboljanje kvaliteta u korporaciji Boeing. Za vreme od mesec dana ustanovljeno je preko 500 projekata, to predstavlja milione dolara potencijalne utede. Osim to uveavaju brzinu i efikasnost uenja, mape uma uspevaju i da savladaju uobiajenu krivu gubitka seanja, koja pokazuje da se 80 procenata nauenog zaboravlja u toku sledea 24 asa. Ponovni pregled mape uma u intervalima preporuenim u poglavlju XXIV (Pregldanje mapa uma beleaka, str. 227) osigurava da e ono to je naueno biti ujedno i ,,zadrano u mozgu i korieno. Uopteno govorei, sve sposobnosti koje smo prethodno razmatrali - donoenje odluka; organizovanje sopstvenih i tuih ideja; individualna i grupna kreativnost; analiza; definisanje i reavanje problema; postavljanje vremenskih rokova i odreivanje koliine materije za uenje; a pre svega pamenje i komunikacija - od esencijalnog su znaaja za uspeno bavljenje menadmentom.
PRIMERI MAPA UMA U MENADMENTU
1 Struktura menadzmenta Mape uma mogu biti koriene za potrebe strukturiranja jedne organizacije, mogu delovati kao stabilizirajua vizija te organizacije i ujedno sluiti za njeno predstavljanje drugima. Mapu uma na strani 264 (gore) je uradio g. Jan Piter H. Siks (Jan Pieter H. Six), potpredsednik holandske osiguravajue kompanije Interpolis. Pri strukturiranju i objanjavanju svoje organizacije, razmotrio je sledee: organizaciju, korene, kooperaciju, prikljuenja, prodaju i reorganizaciju.
Peti segment: Postovna i profesionalna upotreba 251
Menadment
XXVII
Organizacija
Razvoj organizacije se razmatra sa dva razliita aspekta: sa nivoa upravljanja (centralno, po sektorima, po ograncima ili po odeljenjima) i sa nivoa dominacije u organizacionoj strukturi proizvoda (ivi/neivi), klijenta (poljoprivrednici/pojedinci/firme) ili regiona.
Koreni
Interpolis je zasnovan na katolikim poljoprivrednim kooperativama. Farmeri su organizovani u etiri katolike farmerske unije, po jedna u svakoj biskupiji. Ove unije su stvorile sopstvene kooperativne institucije kao to su banke, penzioni fond i osiguravajue kompanije, koje su prvobitno predstavljale zajednike protivpoame osiguravajue kompanije.
Kooperacija
Godine 1969, penzioni fond i etiri osiguravajue kompanije su spojene u Interpolis. etiri godine kasnije pet kompanija je koncentrisano u mestu Tilburg. Struktura organizacije je bila vrsto determinisana proizvodom.
Prikljuenja
Godine 1972, Interpolis je prikljuio i specijalno osiguravajue drutvo za zaitu od grada Ilagelunie, a zatim 1985. godine i opte osiguravajue dmtvo De Twaalf Gewesten. Obe kompanije su imale zajedniki administrativni centar, nazvan Triadome. Poslednje prikIjuenje je obuhvatilo specijalno osiguravajue dmtvo za zatitu stoke Paarden-Vee-Unie.
Prodaja
Interpolis prodaje svoje proizvode putem posrednika. Postoje tri distributivna kanala: 800+ Rabobank, 60 LTB agenti i 100+ NEVAT agenti. Do pre par godina sektor prodaje je obuhvatao odeljenje za marketing kao i pet regionalnih prodajnih organizacija, svaka sa svoj im optim i specijalnim kontrolorima.
252
Peti segment: Postovna iprofesionalna upotreba
XXVII
Menadment
Reorganizacija
Reorganizacija je donela mnoge promene u periodu izmeu 1987. i 1989. godine. U 1987. specijalni kontrolori su izdvojeni iz sektora prodaje, transformisani u nekoliko specijalistikih slubi i ukljueni u tri ogranka. 2 Marketing Mapa uma predstavlja vano sredstvo za marketing. Firma Temple Marketing u Britaniji koristi tipske marketinke tnape nma (Marketing Matrix Mind Map - MMMM) za planiranje marketinkih potreba svojih klijenata. Mapu uma na strani 264 je uradio Najdel Templ (Nigel Temple, predsednik i glavni izvrni direktor firme Temple Marketing, i ta mapa uma predstavlja osnovu njihovog marketinga za sve klijente. Mapa uma razmatra: spektar proizvoda koje klijent eli da reklamira; poslovne i marketinke ciljeve klijenta; primarne poruke koje klijent eli da uputi javnosti i medijum pomou koga eli to da postigne; prirodu i strukturu konsultativnih sporazuma; korienje razliitih medija i njihovo ukljuivanje ili iskljuivanje u celokupnom marketinkom planu; prirodu eljenog odgovora i sredstva za praenje tog odgovora; ciljno trite u neposrednoj, skoroj i daljoj budunosti. Kao to se u grupaciji Temple kae: ,,Mi koristimo mapiranje uma da bismo poboljali planiranje raunovodstva i procesa menadmenta na svim nivoima. U seansama brejnstorminga smo, na primer, o tb ili da mapiranje uma predstavlja mono sredstvo za beleenje kreativnog uinka na mnogo loginiji nain. 3 Rukovoenje U firmi Electronic data Systems (EDS), konglomeratu informacionih sistema, jedan od primamih korporacijskih ciljeva predstavlja poduavanje slubenika mentalnoj pismenosti. Jedan od najvanijih vidova ove kampanje predstavlja razvoj sposobnosti mkovoenja. Da bi se to posiglo, od esencijalnog znaaja je da se uspostavi potpuno razumevanje individualnih projektnih ciljeva i da se odredi svrha mkovodioca ili voe za mnoge razliite projekte.
Peti segment: Postovna i profesionatna upotreba
253
Menadment
XXVII
Da bi se odredila uloga ,,voe u svakoj projektnoj grupi, svi lanovi grupe bi dobijali praznu mapu uma (v. ispod), koju bi onda zajedno popunjavali. Kao to Dim Mesermit (Jim Messerschmitt) i Toni Mesina (Tony Mesina), direktori projekata i pokretai mapa uma, kau: Funkcionisalo je izuzetno dobro, oduzelo je vrlo malo vremena, i svi su u potpunosti razumeli ta smo eleli da postignemo i koja je namera njihovog rukovodioca. Primer kompletirane mape uma za ulogu rukovodioca moete videti na strani 281 (gore). 4 Upravljanje vremenom
Kao to smo razmotrili u poglavlju XX, mape uma su veoma korisne za planiranje vremena. Mapu uma na str. 282 (gore) delu strane je uradio Tomas H. aper (Thomas H. Schaper) iz firme Association Intemational Management iz Getingena, Nemaka.
Mapa uma Uloge voe koju su koristili Dim Mesermit i Toni Mesina, direktori vodeih projekata ufirmi EDS. Ovo predstavlja prvu fazu (v. gore).
254
Peti segment: Postovna iprofesiottalna upotreba
XXVII
Menadment
aperova mapa uma se bavi instrukcijama za ostale menadere o efikasnom korienju vremena pri upravljanju sopstvenim ivotima. Mapa uma fokusira ciljna podruja: prirodu planiranja (ukljuujui i akronim na nemakom jeziku ,,ALPEN za primame korake pri upravljanju linim vremenom); prirodu biolokih ritmova; maksimizaciju energije odgovarajuim korienjem sopstvenog vremena. Kao to se esto deava sa mapama uma, aper je otkrio da se i njegova mapa uma moe koristiti u razliite svrhe. Pomogla mu je da odredi smemice svog sopstvenog vremena i organizacije ivota kao i da usmeri svoje kolege. Mapa uma je dospela u iu interesovanja, uinivi ga ekspertom i osobom kojoj su drugi prilazili za savet. 5 Raunovodstvo - razvoj prakse
Mape uma postaju i sve vrednije sredstvo u polju raunovodstva. Studenti - dobitnici nagrada sa Engleskog instituta ovlaenih raunovoa su ih koristili za pripremu ispita, poreski savetnici iz prestinih kompanija kao to je Price Waterhouse su ih koristili za reavanje problema i savetovanje klijenata, i kao to se moe videti sa mape uma koju je uradio Brajan Li (Brian Lee, strana 282, dole), suosniva firme B. H. Lee & Companv, Accountants, Auditors & Taxation Consultants (raunovoe, revizori i poreski savetnici), mape uma se koriste i za razvoj i ekspanziju prakse. Li je istakao tri kljune take na svojoj mapi uma: opasnosti, razvoj prakse i ekspanziju. Mapn uma je opisao na sledei nain:
Opasnosti
Glavna opasnost je prekomerna upotreba resursa prekomernim angaovanjem i preteranim irenjem. Od sutinskog je znaaja razmotriti koje opasnosti mogu postojati u strukturi karijera partnera i osoblja pri proirivanju delatnosti, kakvi e biti pritisci na prihode, trokove i planove za reinvestiranje i koliko e se energije pogreno upotrebiti, pogreno usmeriti ili se pak pokazati nedovoljnom.
Razvoj prakse
Ne samo to nam je potreban razvoj, potrebna nam je i konsolidacija. Nema svrhe pridobijati nove klijente ukoliko se istovremeno
Peti segment: Postovna i profesionutna upotreba
255
Menadment
XXVII
izgube stari. Takoe je vano uvideti da se razvoj podjednako tie i osoblja i klijenata. Razvoj se moe postii marketingom, oglaavanjem, preporukama, a posebno uz pomo postojeih klijenata. Sve ovo moe biti potpomogmito odravanjem sastanaka o budetu, intenziviranjem drugih servisa i seminara i osmiljavanjem posebnih dogadanja. Ekspanzija Ekspanzija mora biti definisana. Ona se vrti oko veeg broja inicijalnih pitanja. Ko je u ekspanziji: partneri, kolege, klijenti, osoblje? Kada e doi do ekspanzije? U toku kogperioda? Gdeplanirate svoju ekspanziju, tj. mesto, podruje? Da li ete to uiniti krozzajedniki rizik, kupovinom druge firme, saraivanjem sa ostalima ili formiranjem novih partnerstava? Takode, kako identifikujete mogunosti na svakom od ovihpodruja i ta bi moglo da ubedi nekoga da sepridrui ovakvom planu ekspanzije, npr. da li e mu to omoguiti penziju, godinje odmore, pomo na dohvat ruke, proirenjeposlovne imperije, ili moda smanjenje odgovornosti uz istovremenu veu zaradu! Kakvi trokovi su ukljueni u ovakvu ekspanziju: kapitalni trokovi, trokovi iz resursa ili pak trokovi u visini normalne stope prihoda? Velika panja mora bitiposveena odabiranju metoda zapostizanje ekspanzije i identifikaciju mogunosti. Koji su razlozi? Odakle dolazi novac? Da li e to donetiprofit? Da lije to sigurno? Da li to donosi status kakav svi zahtevaju? U potrazi za odgovorima na ova pitanja treba koristiti kako spoljnja tako i unutarnja znanja zajedno sa svim ostalim postojeim podrujima znanja. Li sumira: Raunovodstvo tradicionalno funkcionie u vrlo loginim i ponekad ogranienim okvirima. Mapiranje uma nosi misli daleko izvan ovih granica. 6 Istovremena viestruka upotreba an-Lik Kastner (Jean-Lue Kastner), vii menader u firmi ITewIett Packard Medical Products Europe, morao je da se suoi sa jednim problemom. Njegova kompanija proizvodi kompjuterski sistem koji
Prirodna arhitektonika: slike 27 i 28 >
25 6 Peti segment: Postovna i profesionalna upotreba
R ekapifulaciona m apa uma a uiora Brajana H elera iz IBM-a, koja sumira njegovo znanje o pticam a prikup ljan o tokom itavog ivota (v. str. 2 27)
Per/ segment: Poslovna i profesionalna upotreha
259
Viejezina m apa uma sa trodnevnog skupa u paniji (v. str. 2 31)
Mapa urba koju je uradila Lana Izrael kao pripremu za ispit iz istorije (v. str. 21 1 i 226)
260 Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba
M ap a uma aufora ledi M eri Tovej sa sastanka povodom dobrofvornih akcija organizacije Brain Trusf (v. str. 231)
Peti segmenl: Poslovna i profesionalna upotreba
261
M ap a uma koju je uradio Toni Buzan o dvodnevnom predavanju (knjizi od 4 0 0 strana) autora Dona N ejzbita (v. str. 2 46)
Mapa uma koju je uradio Tonr Buzan za svoj govor dobrodolice (v. sfr. 247)
Mapa uma autora Rejmonda Kina, nosioca ordena Britanske imperije> za pripremu predavanja na panskoj televiziji (v. str. 247)
Peli segment: Poslovna i profesionalna upotreba 263
A/lapa uma koju je uradio Jan Piter Siks iz firme Interpolis (V . stc 25 I )
[TtoNA^ Mapa uma koju je uradio Najdel Templ, osniva Temple Marketing-a, koja se koristi kao osnova za otkrivanje marketinkih potreba klijenata (v. str. 253)
264 Peti segment: Poslovna iprofesionulna upotreba
XXVIl
Menadment
moe a prati i analizira ritmove srca, i da dovoljno rano detektuje nepravilnosti koje e upozoriti prisutnog lekara da preduzme odgovarajue korake. Specijalizovani strunjaci vode 4-dnevni kurs obuke za dijagnosticiranje srane aritmije. Jcdnoga dana se razboleo lan osoblja zaduen za demonstraciju programa, i trebalo je da bude odsutan dva meseca. Kastncr, kao ,,cf i kao jedina osoba koja je posedovala dovoljno osnovnih informacija da bi mogla da razmotri dranje kursa, bio je primoran da zameni svog slubenika. Vanredna situacija je zahtevala od njega da organizuje i dopuni svoje postojee znanje i da odri taj kurs. Kurs obuke za sranu aritmiju je kurs namenjen HP inenjerima zaduenim za ovu aplikaciju, a koji treba da im omogui detaljno poznavanje sledeeg: fiziologije Ijudskog srca glavnih problema ritma i njihovih posledica
ra d a ko m p ju te rsk o g a lg o ritm a
funcionisanje sistema za aritmiju. Osim toga, polaznici kursa moraju biti u stanju da: obue krajnjeg korisnika (medicinsku sestm ili lekara) objasne neka od stanja koje spravu mogu dovesti u problematinu situaciju (kompjuter ipak jo uvek nije tako dobar kao jedan kardiolog!) Korisenje metoda poduavanja pomou mapa uttta Ovaj kurs obuke se inio idealnim za testiranje poduavanja pomou mapa uma na jednom vrlo tekom predmetu. Razradio sam kurs u roku od pet dana, pravei mape uma ve postojeeg materijala, sa sledeim ciljevima: Da svi polaznici uspeno urade test na kraju etvrtog dana. Da svi polaznici naprave svoje referentne prirunike. Da ne koristim slajd projektor (osim kada je u pitanju kopija medicinske dijagnoze). Da popravim faktor priseanja nakon mesec dana za 100% (esto j e znao da bude i znatno ispod 40%). Da i instruktoru i polaznicima ovo bude prijatno iskustvo.
265
Menadment
XXVII
Struklura Struktura obuke j e osmiljena korienjem mape uma kao putne kavte. Svaka grana je predstavljala jedan od glavnih naslova, a za svaku granu sam razvio detaljnu mapu uma koja je bila reprodukovana na panou. Svakog drugog sata smo pravili veu pauzu. Kurs Na samom poetku kursa svim polaznicima je reeno da ostave sav svoj lini pribor za pisanje van uionice. Dobili su samo table sa praznim listovimapapira A 3formata i veliki izbor raznobojnih olovaka. Polaznici su zatim upoznati sa mapama uma. Zatraeno im je da tokom ova 4 dana kopiraju sa panoa sve beleke sa mape uma koje bi nastavnik sainio. Kurs je organizovan po sekcijama od 40 minuta, sa pauzama od 10 minuta. Tokom ovih pauza polaznicima je omoguen pristup kompjuterski regulisanim aparatima kojisu simulirali elektrokardiogram pacijenata (EKG). Tako su mogli da testiraju svoje znanje tokom kursa. Kadajejedna odgrana na rekapitulacionoj mapi uma bilazavrena, odpolaznika j e zatraeno da naprave svoje sopstvene rekapitulacione mape uma. U tu svrhu je jedan ogroman list papira bio privren za zid i itava grupa je potom zajedno uestvovala u stvaranju rekapitulacione mape uma (v. str. 283). Na kraju dana, od polaznika je zatraeno da prekopiraju rekapitulacionu mapu uma za sebe, kao i da pregledaju i sloe dnevni materijal. Sledeegjutrajejedan odpolaznika uradio pregled rekapitulacione mape uma odprethodnog dana sa itavom grupom. Potom bi poinjale ostale aktivnosti. Na kraju kursa, a pre poetka zavrnog testa, grupa je ponovo pregledala rekapitulacionu mapu uma i analizirala je do detalja. Posle toga su polagali zavrni 2-asovni test (koji je bio obavezan za dobijanje diplome). Rezultati Odrali smo kurs zasnovan na objanjenoj emi. (Prisustvovalo je dvanaest polaznika, iz Engleske, Francuske, Nemake, Italije i Irske.) Svih dvanaest je dobilo 18 od moguih 20poena na testu - najbolji ikad postignuti zbir.
2 66
Peti segment: Postovna i profesionalna upotreha
XXVII
Menadment
Poslc jednog meseca sam sproveo neformalno istraivanje i utvrdio sam da j e faktor priseanja znatno iznad 70%. U stvari, od dcset postavljenih pitanja hili sit u stanju da, u proseka, daju odgovor na devet! Reakcije na kurs su hile izvrsne, polaznici su procenili da je metod mnogo uspeniji, mnogo korisniji i mnogo zabavniji od starog kursa zasnovanog na prezentaciji slajdova. Neki polaznici su ak tvrdili da je ritam kursa zasnovanog na mapama uma mnogo bolje prilagoen polaznicima ijeznanje engleskogjezika nije bilo ba savreno. Sve ovo pokazuje uspenost poduavanja na bazi mapa uma. Kurs zasnovan na mapama umaje u meuvremenu odran jo 4 puta od strane razliitih instruktora, sa slinim rezultatima. Pokazalo se da podaavanje uz pomo mapa uma definitivno predstavlja edukativno sredstvo budunosti.
KORIST OD MAPA UMA U MENADMENTU
1 Kao rezultat dajubolji menadmenti organizaciju,to vodi srenijoj i motivisanijoj radnoj snazi. To, za uzvrat, znai manje radnih dana izgubljenih zbog bolesti i bolju javnu reputaciju kompanije. 2 Poboljavaju komunikaciju meu lanovima osoblja. 3 Obuku ine efikasnijom i efektivnijom.
4 Marketing i promovisanje mogu bolje fokusirati, to vodi i boljoj prodaji.

Komjuterske mape uma su realizovane tek nedavno. Sledee poglavlje objanjava kako kompjuterska tehnologija stupa u interakciju sa ljudskom tehnologijom.
Peti segment: Postovna i profesionalna upotrcba
267
XXVIII
Kompjutersko mapiranje uma

Preglcd Uvod Kreiranje i editovanje kompjuterske mape uma Zumiranje i slojevitost Organizacija podataka Praenje spontanih misli Grupno uee tampanje Budunost kompjuterskog mapiranja uma Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Sve do tampanja ove knjige, mape uma su uvek stvarane samo uz korienje olovaka u boji i hartije. Ali, tehnologija nam sada dozvoljava da radimo mapiranje uma uz pomo kompjutera, jer kompjuteri danas poseduju dovoljan kapacitet memorije, brzinu i mogunosti softvera, to nam omoguava crtanje mapa uma na ekranu. U ovom trenutku, kompjuteri se ne mogu takmiiti sa beskrajnom vizuelnom raznolikou, prenosivou i minimalnim pomonim sredstvima tradicionalnih tehnika mapiranja uma. Meutim, podruja u kojima kompjutersko mapiranje uma moe ponuditi znaajno poboljanje line produktivnosti su sledea: automatsko generisanje mapa uma, editovanje mapa uma, skladitenje podataka, povraaj podataka, unos teksta i organizacija podataka. Stvaranje vie razliitih varijacija iste mape uma je takoe olakano i ubrzano.
268 Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba
XXVIII
Kompjutersko mapirartje uma
Ovo poglavlje nas upoznaje sa radom Pitera Bareta (Peter Baret), koji je radio zajedno sa autorima knjige na stvaranju softvera pod nazivom Mind Map Plus.
KREIRANJE I EDITOVANJE KOMPJUTERSKE MAPE UMA
Kreiranje kompjuterske mape uma je veoma jednostavno. Iz menija na ekranu birate opciju Make a new Mind Map. Ovaj izbor odmah prikazuje novi ekran na kome treba da unesete kljunu re za novu mapu uma. Cim se ova kljuna re, odnosno centralni lik, unese, kompjuter automatski crta, boji i smeta centralni lik vae mape uma u sredinu ekrana. Na potpuno isti nain kao to biste radili sa standardnom mapom uma, dodajete glavne teme i grane, pri emu kompjuter svaku od glavnih grana jednostavno identifikuje kao kljunu re. Sve sekundarne grane se automatski rasporeuju i boje, i to istom bojom kao to je boja glavne grane. U svojoj kreativnoj fazi, mapiranje uma vas podstie da beleite informacije lako i teno i da ne brinete mnogo oko precizne strukture i pravilnog pozicioniranja ideja. Novo kompjutersko mapiranje uma omoguava savreno razdvajanje kreativnih i editujuih delovaprocesa. Jednom pozicionirane, grane se mogu premetati, ponovo bojiti, kopirati, pomerati, pa ak se i itava struktura moe reorganizovati ako je to potrebno. Svaki pojedini elemcnt ili sub-segment svake grane, a svakako i itava grana, mogu se premestiti na bilo koje drugo mesto na mapi uma. Grane se takoe mogu obeleiti kljunim reima koje su razliite boje od same linije grane, a kljune rei opet mogu biti na jednostavnoj ili na rafiranoj pozadini, to sve omoguava oznaavanje tema, odreivanje zadataka i definisanje razliitih podruja odgovornosti. Sa kompjuterskim mapiranjem uma postajete ubrzani arhitekta ideja, sposoban da eksperimentie na beskrajnom igralitu struktura.
ZUMIRANJE I SLOJEVITOST
Mogunost zumiranja na kompjuteru dozvoljava stvaranje mapa uma neizmeme veliine (mega mape uma). Veliina ekrana datog kompjuteramoe ograniiti jedino koliinu informacija koje se istovrePeti segment: Poslovna i profesionalna upotreba 269
XXVIII
meno mogu videti u izabranom stepenu prikaza, a ovaj problem bi kod manuelnih mapa uma zahtevao ili ponovno crtanje itave mape uma na nekom jo veem listu hartije ili crtanje nastavaka na posebnim listovima. Kompjuterska arhitektura je od kljunog znaaja u ovom poboljanju. Postoje tri grupe opcijazamanipulisanje m ega mapama uma. 1 Sa novom kompjuterskom tehnologijom, mape uma unutar mapa uma se ve mogu crtati do dubine od etrnaest nivoa. Pri makro prikazima, na viim nivoima, neke od grana sa mnogo detalja se tee itaju. Kompjuter ovo reava-uz pomo zumiranja, koje vam omoguava da uveate bilo koji deo. Ukoliko je potrebno jo detalja, moeseukljuiti zumiranje unutarzumiranja. Pomenutamogunost vam dozvoljava da pogledate bilo koji detalj na mapi uma, u isto vreme zadravajui na ekranu originalnu strukturu celokupne mape uma. 2 Kako mega mapa uma raste, ideje na periferiji mogu postati dovoljno znaajne da bi postale novi centri. Kompjuterski program mapiranja uma omoguava svakoj ideji ili grani da postane novi sredinji lik od koga polaze svi ostali elementi mega mape uma. Ovako se moe sagledati iroki spektar razliitih uglova posmatranja originalne strukture, to u ogromnoj meri poboljava razumevanje svih meusobnih veza sadranih u sklopu originalne ideje. 3 Ukoliko mapa uma postane toliko velika da zahteva proirivanje izvan etrnaestog nivoa, kompjuter vam omoguava da od svake primame ili sekundarne grane razvijcte posebnu kompletnu mapu uma. Ove se potom mogu povezati sa glavnom mapom uma, omoguavajui vam dalje nivoe organizacije grana.
ORGANIZACIJA PODATAKA
Jedna od glavnih prednosti novog kompjuterskog mapiranja uma je mogunost organizovanja i reorganizovanja informacija. Tntegrisano okmenje za organizaciju podataka vam omoguava da gmpietc fajlove u direktorijume, sub-direktorijume i sub-sub-direktorijume, i tako dalje, tako da moete lako locirati, uz mogunost trenutnog prizivanja, pojmove iz bilo koje kategorije. Program Mind Map Plus vam omo-
270
Peti segment: Poslovna i profesionatna upotreba
XXVIII
guava stvaranje tekstualnog fajla koji bi bio povezan sa bilo kojom granom vae mape uma, kao i spajanje tih fajlova u samo jedan fajl pogodan za obradu teksta.
PRAENJE SPONTANIH IDEJA
Kada vai podaci nisu ,,organizovani, ve imaju formu spontanih ideja koje elite da zabeleite, ali koje u isto vreme ncmaju nikakve druge posebne asocijacije, uvek je korisno da imate gde da napravite beleke. Pri kompjuterskom mapiranju uma mogunost pravljenja ,,pribeleki vam dozvoljava da zabeleite svoje ideje u bilo kom direktorijumu, odnosno fajlu, koje ete sauvati ili povezivati po elji.
GRUPNO UEE
Specijalna kompjuterska displej tabla za dodavanje novih grana na mapi uma je naroito velikih dimenzija, tako da je lako moe posmatrati mala grupa koja sedi oko kompjutera, to je tipino za standardni sastanak u oblasti menadmenta ili planiranja. Na ovaj nain, itava grupa moe doprineti razvoju procesa, s tim to e jedna osoba vriti unos podataka. Ova procedura razvija zajedniko vlasnitvo nad kompjuterskom mapom uma , koja se potom moe odtampati ili kopirati, tako daje mogu koristiti svi lanovi grupe. (V. poglavlje XXIV, str. 222.)
TAMPANJE
Crtem apeum ase moe odtampati ujednoj ili vie bojana irokom spektru postojeih tampaa ili plotera. Osim toga, tekst se moe direktno tampati, a uraeni fajlovi mogu potpomoi prenoenjc podataka do nekog drugog softvera za daljnje editovanje ili za koricnje u drugim dokumentima. Posebni PCX fajlovi mapauma se moguuraditi radi ukljuivanja u prirunike.
BUDUNOST KOMPJUTERSKOG MAPIRANJA UMA
Kompjutersko mapiranje um aje jo u povoju, a sa lakom dostupnou veoma monih kompjutera i inovativnog softvera u sledeih nekoliko godina e uslediti ogromni napredak. Neke od mogunosti koje e biti dostupne u blioj budunosti ukljuuju i sledee:
Peti segment: Poslovna i profesionulna upotreba
271
Kompjutersko mapiranje urna
XXVIII
1 Viebojne slike koje mogu igrati ulogu centralnog lika mape uma ili pak mogu biti prikaene na bilo koji deo bilo koje grane. 2 Dodatni, raznobojni i organizovani prirodni oblici grana. 3 Kompjuterska tehnologija digitalnih crtaih tabli e unos podataka u kompjuter uiniti slinim tradicionalnom mapiranju uma. Neizbeni napredak u tehnologiji prenosivih kompjutera e omoguiti univerzalnu dostupnost kolor ekrana manje teine i po povoljnim cenama.
To e znaiti da e noenje vrlo monog kompjutera sa irokim spektrom softvera postati sasvim uobiajeno kod studenata, menadera i mnogih drugih korisnika. Softver za mapiranje uma e postati povezan sa drugim softverom, to e poveati spektar odgovarajuihmogunosti za mentalno pismenog korisnika kompjutera. 4 Grupne mape uma koje su generisali korisnici kompjutera sa razliitih lokacija irom sveta e uskoro postati mogue putem modema i/ili mrea, to e povezanim uesnicima omoguiti da simultano generiu mega mapu uma , koja e izazvati stvaranje globalne mape uma.
Uz razvijanje inteligencije maina i ljudi u tandemu, kakva je naa izvesna i mogua budunost? U poslednjem poglavlju Toni Buzan daje linu perspektivu predskazane revolucije inteligencije, uspona Umnih zveza kao i perspektive mentalno pismenih pojedinaca koji rade na stvaranju mentalno opismenjenog drutva i blistave budunosti briljantnog razmiljanja.
272
Gcleljok E:
Budunost
XXIX
U susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu

Pregled Uvod Revolucija inteligencije - Eksplozija informacija o mozgu - Umne zvezde - Olimpijada umnih sportova/Svetski ampionati u pamenju Mentalna pismenost - Mentalno opismenjeni pojedinac - Mentalno opismenjena porodica - Mentalno opismenjena organizacija - Mentalno opismenjeno drutvo - Mentalno opismenjena civilizacija Briljantno razmiljanje - blistava budunost
UVOD
Poslednje poglavlje ove knjige baca pogled na iznenaujue ohrabrujue savremene trendove u oblasti razmiljanja i prouavanja mozga, kao i na uspon novih heroja i heroina - umnih zvezda. Tu se takoe razmatraju i implikacije briljantnog razmiljanja i mapiranja uma na nau budunost, kao i mogunosti mentalno opismenjenog sveta iz perspektive pojedinaca, porodica, organizacija, drutava i globalne civilizacije.
Peti segment: Budunost
273
U susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu R E V O L U C IJA IN T E L IG E N C IJE
XXIX
Dok ova knjiga ide u tampu, svet stoji na pragu nove revolucije: otkria da inteligencija moe razumeti svoju sopstvenu prirodu, i da, inei to, moe uveavati i hraniti samu sebe. U isto vreme, shvatamo da na intelektualni kapitai upravo predstavlja nae glavno preimustvo. Nacionalni olimpijski timovi trenutno posveuju ak 50 procenata vremena treninga razvoju mentalne snagc i izdrljivosti, dok samo vodee amcrike kompanije informativne tehnologije troe stotine miliona dolara na razvoj vetina mentalne pismenosti svojih slubenika. Eksplozija informacija o mozgu U 1992. godini je zanimanjc za mogunosti mozga eksplodiralo u domen populamog, poto je sve vci broj nacionalnih i internacionalnih novina i magazinapoelo da posveuje svoje glavne lanke fiinkcijama mozga. Magazin Fortune je na naslovnoj strani objavio natpis Snaga uma, tvrdei da je intelekualni kapital najvrednije primustvo dmtva. Magazin Ommje, u dva navrata, objavljivao lanke iz ove oblasti: Mozak i starenje i Dijeta za mozak. Nemaki Stern je pisao o razvoju mentalne kondicije. Magazin Synapsia je objavio lanak Razvoj globalnog mozga. Newsweek je uradio istraivanje o tome kako nauka otvara nove prozore uma i pisao o mentalnoj pismenosti u lanku koji je proizveo rekordnu reakciju italaca. Magazin Time je objavio diskusiju o drogama i mozgu. US News je objavio specijalno dvostmko izdanje o kreativnom razmiljanju i jo jedno izdanje o odnosima uma i tela. News Scientist je objavio naslovnu stranu na kojoj je bilo dvadeset mozgova! Novine The Times su u Engleskoj objavile lanak o revoluciji neuro-nauka. The Wal Street Journal je popularizovao istraivanja modane elije.
274
Peti segment; Budunost
XXIX
U siisret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
Septembarsko izdanje asopisa Scientific American iz 1992. godine je bilo u potpunosti posveeno temi ,,Um i mozak, sa analizom pamenja i uenja. U koincidenciji sa ovim uestalim medijskim reportaama, svedoci smo pojave novog soja ,,superstarova na meunarodnoj sceni - umnih zvezda. Umne zvezde Dvadeseti vek je poeo sa filmskim zvezdama, a ubrzo su poele da se pojavljuju i muzike, rok i pop zvezde, i sportske zvezde. Vek se zavrava, a novi poinje sa amnim zvezdama , koje dcmonstriraju princip zdravog uma u zdravom telu. Milioni dece irom sveta ve kae na zidove svojih soba postere sa likom Garija Kasparova, atletskog i dinaminog svetskog ahovskog ampiona, sanjajui kako e i sami postati meunarodni ahovski velemajstori i ampioni. Slinotome, armantnamladaMaarica JuditPolgar, najmlai ikad poznati ahovski velemajstor, postaje kultna figura. Dominik O'Brajen (Dominic O'Brian), prvi svetski ampion u pamenju, koji koristi memorijske mape uma kao pomo pri priseanju rekordnih koliina informacija, redovno se pojavljuje na meunarodnoj televiziji. A tu je i Rejmond Kin, majstor umnih igara i nosilac svetskog rekorda u broju napisanih knjiga o igrama i razmiljanju (vie od 90!). Svojim mapama uma, lancima, knjigama i televizijskim prezentacijama (v. str. 247 i 263) zadobio je 180.000 pristalica koji ostaju budni do jedan sat posle ponoi da bi gledali njegove emisije. Ova rastua brigada jurinika bistrine ukljuuje i Karla Segana, poznatog astronoma i rukovodioca istraivanja ekstraterestrijalne* inteligencije koje vredi vie milijardi dolara; Omara arifa, ija briljatnost u bridu nadmauje sjajem njegovu karijeru glumca; Edvarda de Bonoa, koji putuje po svetu drei govore irokoj publici o lateralnom razmiljanju; Bobija Fiera, amerikog ahovskog genija koji je ovu igru vaskrsnuo u javnosti, i koji se nedavno, posle viegodinje pauze, privremeno vratio na ahovsku scenu i pobedio Borisa Spaskog; i Stivena Hokinga, fiziara sa Kembrida, ijaje knjiga Kratka istorija vremena do sada na listi bestselera bila due od bilo koje druge knjige u istoriji izdavatva.
* Vanzemaljske. (prim. ur.)
275
U susret briljantnom razmiljanju i menlalno opismenjenom svetu
XXIX
Ove umne zvezde i mentalne atlete je nedavno okupio izuzetni znalac i profesor matematike, 65-godinji dr Merion Tinsli (Marion Tinsley), svetski ampion u igri dame. Tinsli je, pobijajui sve mitove 0 starosti i mentalnim sposobnostima, na prvom mestu od 1954. godine (tokom ovog perioda izgubio je svega sedam meeva). Nedavno je pobedio i novog svetskog viceampiona, inuka (Chinook) - u pitanju je kompjuterski program. Tvrdei da je koristio samo mali deo sposobnosti svog mozga za briljantno razmiljanje, Tinsli je pobedio kompjuter koji je mogao da srauna tri miliona poteza u minuti, i koji je posedovao bazu podataka sa vie od 27 milijardi pozicija! Paralelno ovom trendu se javlja i rastua popularnost programa intelektualnih kvizova, kao to su Mozak Britanije i ,,Mastermajnd, 1 ustanovljenje nagrada kao to je nagrada organizacije Brain Trust Mozak godine, iji su najnoviji dobitnici Gari Kasparov za mentalne igre, ijonofiidi (Chiyonofuji) za podvige u oblasti fizike i Din Rodenberi (Gene Rodenbery) za rad u oblasti inenjerskih medija. Olimpijada umnih sportova - Svetski ampionati u pamenju Nedavna razmatranja Dejvida Livaja (David Levy), koji je postao poznat 1968. godine po tome to je izazvao kompjutere na ahovski dvoboj i pobeivao ih tokom 20 godina, pokazala su da postoji zaprepaujui globalni interes za mentalne sportove. Preko 100 miliona ljudi igra Monopol i sline igre, dok 200 miliona igra Skrebl i reava ukrtene rei. ak 60 miliona igra brid, 250 miliona igru dame, a preko 300 miliona ah. Kao rezultat ovog astronomskog rasta interesovanja 1994. godine je odran Svetski ampionat u pamenju, skoro u isto vreme kao i prvo izdanje knjige Mape uma. Mentalne igre e ubudue obuhvatati takmienja u svim formama briljantnog razmiljanja, ukljuujui i sve glavne mentalne igre, takmienja u pamenju, takmienja u kreativnom razmiljanju i takmienja u mapiranju uma.
M E N T A L N A P IS M E N O S T
Svi ovi trendovi odslikavaju rastui meunarodni poriv prema mentalnoj pismenosti, koja se definie na sledei nain:
Standardna i numerika pismenost ukljuuju razumevanje azbuke slova i brojeva i njihovih beskrajnih permutacija i kombinacija.
276
Peti segment: Eudunost
XXIX
U stisret briljantnom razmiljanju i mentalna opismenjenom svetu
Mentolno pismenost predslavlja razumevanje azbuke aspekata biologije i ponaanja mozga, a posebno korteksa, modane elije, uenja, pamenja i kreativnosti.
Knjiga Mape uma , sa svojim naglaskom na zrakastoj biolokoj i pojmovnoj arhitekturi mozga, predstavlja uvod u mentalnupismenost, koncept za koga se nadamo da e imati duboko pozitivne efekte na linost, porodicu, organizacije, drutva i itavu civilizaciju. 1 Mcntalno opismenjeni pojedinac U naem istorijskom mentalno nepismenom stanju, mozak pojedinca je zarobljen u relativno malom pojmovnom okviru, bez korienja ak ni najprimarnijih alatki mentalnc pismenosti koje bi mu pomogle da proiri taj svoj pojmovni okvir. ak su i tradicionalno dobro obrazovani i pismeni pojedinci znaajno ogranieni injenicom da su u mogunosti da koriste samo deo biolokih i pojmovnih alatki za razmiljanje koje su im dostupne.
llustracija koja pokazuje relativmi veliinu mentalnih ekrana' nepismenih, linearno razmiljajuih i ,,zrakasto razmiljajuih umova. Petlja automatske samopoholjavajue povratne sprege hriljantnog mislioca daje ekranu mogunost heskrajnogpoveavanja
277
U susret brHjantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
XXIX
Uveliavanje spoznaje Mentalno opismenjen ovek je u stanju da ukljui briljantne sinergistike maine za razmiljanje, kao i da osmisli pojmovne okvire i nove paradigme beskrajnih mogunosti. Prethodna ilustracija pokazuje ,,mentalne ekrane nepismenog, linernog i briljantno razmiljajueg uma. Moe se videti da ovaj poslednji ekran, po prirodi intelektualne mainerije koja ga pokree, nastavlja da raste sa beskrajnim mogunostima veliina i dimenzija. Ono to omoguava veliku intelektualnu slobodu je petlja automatske samopoboljavajue povratne sprege briljantnog mislioca , koja odraava inherentnu sposobnost mozga svakog pojedinca - jedne zadivljujue energane, kompaktne, efikasne i prelepe, sa potencijalno beskrajnim horizontima. Primena principa briljantnog razmiljanja na mozak vam omoguava da se slobodnije kreetc kroz glavne intelektualne aktivnosti odluivanja, pamenja i kreativnog razmiljanja. Poznavanje arhitekture sopstvenog razmiljanja e vam omoguiti da birate i odluujete koristei ne samo svesne mentalne procese, ve i parasvesne - te ogromne kontinente, planete, galaksije i mentalne svemire koji ekaju da budu istraeni od strane onih koji su mentalno opismenjeni. Mentalno opismenjeni pojedinac je takoe sposoban da vidi vitalnc energane memorije i kreativnog razmiljanja onakvim kakve stvarno jesu: potpuno identini mentalni procesi koji jednostavno zauzimaju razliito mesto u vremenu. Pamenje je ponovno stvaranje prolosti u sadanjosti. Kreativnost je projekcija sline mcntalne sinteze iz prolosti u budunost. Svesni razvoj memorijc ili kreativnosti pomou mapa uma automatski osnauje oba procesa. Najefikasniji nain nakoji pojedinacmoerazviti sposobnosti mentalne pismenosti i povcati mentalni ekran je da prati uputstva za briljantno razmiljanje prikazana u poglavlju X (str. 85). Ova uputstva predstavljaju tercn za vebu za razvijanje mentalnih sposobnosti kakve su koristili veliki umovi (v. poglavlje II, str. 24; i dodatak Beleke velikih umova - test, str. 293). Upravo je Leonardo da Vini, svakako najvei svestrani korisnik mentalnih vetina, osmislio etvorodelnu formulu za razvoj potpuno funkcionalnog, mentalno pismenog mozga, koja savreno odraava data uputstva.
278
Peti segment: Biulunost
XXIX
U siisret hriljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
Principi Leonarda da Vinija za razvoj mentalno pismenog uma 1 Prouavaj nauku umetnosti.
2 3
Prouavaj umetnost nauke. Razvijaj ula - naroito naui kako da g/eda.
4 Shvati da je sve povezano jedno sa drugim.

Reeno savremenim jezikom mapiranja uma, da Vini je pojedincu rekao siedee: Razvij sve svoje kortikalne vetine, razvij itav spektar primajuih mehanizama svog mozga i shvati da mozak f mkcionie sinergistiki i da prestavlja beskrajnu i b/istavu asocijativnu mainu u blistavom univerzumu. Primenjujui vodea naela mapiranja uma i da Vinijeve zakone, mozak moe da razvije svoj sopstveni izraz, istraujui nesanjane domene. Kao to je profesor Pjotr Anokin nastavio, nakon citata iz prvog poglavlja ove knjige (str. 15): Nema nitijednog oveka, ni u prolosti ni u sadanjosti, koji je barem iz da/jine istraio celokupni potencijal mozga. Mi prema tome neprihvatamo nikakva ogranienjapotencija/a Ijudskog mozga - on j e beskrajan!
Mentalno opismenjena porodica
U mentalno opismenjenoj porodici naglasak e biti na razvoju, komunikaciji, uenju, kreativnosti i ljubavi, i u tom kontekstu e svaki lan porodice razumeti i negovati udesne, blistave i neopisivo kompleksne individue - ostale lanove svoje porodice. Kao to je Don Rejder Plat (John Rader Plat) rekao: Ako bi ova osobina kompleksnosti nekako mogla biti transformisana u vidljivu svetlost tako dapostanejasno dostupna naim u/ima, bio/oki svet bi postao hodajue polje svet/osti u poreenju sa fizikim svetom. Sunce bi sa svojim ve/ikim erupcijama iezlo do b/ede jednostavnosti uporeenju sa ruinim grmom, kina glista bi bilasvetionik, pas bi bio gradsvet/osti, a Ijudska bia bi se isticala kao b/jetava sunca
Peti segment: BuJunost 279
U susret briljantnom razmiljanjti i inentalno opismenjenom svetu
XXIX
kompleksnosti, koja isijavaju eksplozije znaenja jedni drugima kroz gluvu no fizikog sveta koji se nalazi izmeu njih. Ozledili bismo oi jedni drugima. Pogledajte u oreole na glavama svojih retkih i kompleksnih saputnika. Zar nije tako? Tako je. 3 Mentalno opismenjena organizacija Nadamo se da e u budunosti Mentalno opismenjena organizacija, bilo da je to klub, kola, univerzitet ili poslovna organizacija, biti viena u kontekstu proirene porodice, voena istim principima, razumevanjem i vizijama. Ve smo, u ranim devedesetim, poeli da uviamo prve dramatine znake. Organizacija TheBrain Trust, meunarodnadobrotvoma organizacija za sve one koji ele da naue kako da koriste svoj mozak, osnovalaje klubove pod imenom Upotrebitesvojuglavu u deset razliitih zemalja, i poela da objavljuje magazin pod nazivom Upotrebite svoju glavu - Synapsia , meunarodni umal kluba Upotrebite svoju glavu. Sve je vei broj nastavnika i uenika u kolama koji su ukljueni u mentalno opismenjavanje, a u Itonu, uvenoj engleskoj dravnoj koli, kolski Klub mozgova (Brain Club) u svojoj prvoj godini postojanja ve ima 300 lanova! (V. str. 287, gore.) U meuvremenu, studenti Univerziteta Durham, koje predvodi Dejms Li (James Lee), formirali su klub posveen promovisanju mentalne pismenosti i uspostavili mreu kroz itav sistem engleskih univerziteta. U svetu biznisa se, takoe, trend prema mentalnoj pismenosti ubrzava. Osim brojnih primera, navedenih u poglavljima XXV (str. 230), XXVI (str. 243) i XXVII (str. 250), i pisci i mislioci iz poslovnog sveta podjednako dolaze do istih zakljuaka. Piter Draker (Peter Drucker) je, u svojoj knjizi Inovacije i preduzetnitvo , predvideo da e menader budunosti biti jednostavno vodi za uenje, dok je Don Nejzbit, u knjizi Megatrendovi 2000, dao prikaz deset trendova za ljudsku rasu u pribliavanju novom milenijumu, identifikujui metatrend koji lei u osnovi svih megatrendova: Nauiti kako uiti, o tome se samo ra d t. Videti poglavlje XXVI (str. 262).
280
Kompletna mapa uma Uloga voe" firme EDS (v. str. 253-254)
M ' R O t l N 0 ? D A1 A P C H A M P IO H
281
Mapa uma koju je uradio Tomas H. aper, iz nemake firme Associafion Infemafional Managemenf, o ukljuivanju efikasnog upravljanja vremenom u ivotu pojedinca (v. sfr. 254)
Mapa uma koju je uradio B. H. Li iz firme B. H. Lee & Company, Accountants, o razvoju, opasnostima i ekspanziji poslovne prakse (v. str. 255)
282 Peti segment: Biulunost
Mopo uma koju je uradio an-Lik Kastnerza 4-dnevni kurs obuke (v. str. 266)
Peti segment: Budunost 283
Prirodna arhitelctonika: slika 3 0
284
285
GORE LEVO: Kom pjuterski m eni program a M in d M a p Plus. GORE DESNO: Z um irani deo kom pjuterske m ape uma. DOLE LEVO: Jedna od grana prikazane kom pjuterske m ape uma ureena tako da i sama predsfavlja centar. DOLE DESNO: Jedna od grana prikazane kom pjuterske m ape uma predstavljena kao posebna m apa uma.
286
Peti segment: Builunost
M ap a uma autora Donatana M ontegjua (Jonathan M ontagu) sa Iton koleda, koja prikazuje vikend posveen seminaru (v. str. 280)
M a p a uma koju je uradio eik Talib, koja prikazuje plan za m entalno opism enjenavanje drutva (v. str. 2 89)
287
Prirodno orhitektonika: slika 31
288
Peti segment: Biufunost
XXIX
U sitsret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
Skoro identinu izjavu dao je Alvin Tofler (Alvin Toffler) (autor knjige ok budunosti), u svojoj novoj knjizi Promena snaga , rekavi: Nepismenima se nee smatrati oni koji ne znaju da itaju, ve oni koji ne znaju kako da ue.
4 Mentalno opismenjeno drrntvo

Sa porastom broja mentalno opismenjenih pojedinaca, porodica i organizacija, uskoro emo doekati i osvit mentalno opismenjenih drutava. Uviajui znaaj ovog trenda i njegovih implikacija, Senat Sjedinjenih drava je nedavno proglasio devedesete godine dekadom mozga, navodei sledee: Odlukom Senata i Predstavnikog doma Sjedinjenih amerikih drava, Kongresproglaava da je dekada kojapoinje l.januara 1990. godine oznaena kao dekada mozga , a da je predsednik Sjedinjenih drava autorizovan i zamoljen da donese proklamaciju kojom poziva sve zvaninike i narod Sjedinjenih drava da ovu dekadu proprate odgovarajuim programima i aktivnostima. Ova inicijativa ve pokazuje znaajne efekte. Osim ohrabrujuih daljih istraivanja i prouavanja mozga, kompanije kao to je EDS su inicirale programe Nadmaivanje obrazovanja koji promoviu mentalnu pismenost. Takoe smo bili svedoci i lansiranja programa Obrazovanje 2 0 0 0 , koji traga za novim nainima razumevanja sposobnosti mozga za uenje, uspostavljajui programe doivotnog uenja irom zemlje i istraujui budue potrebe kola. Pored toga, stvara se i jedna intelektualna klima u okviru koje se mozak sve ee pojavljuje u programima radija i televizije, kao i u svim ostalim medijima. Drutva podjednako razmatraju i generalnu pokretaku snagu dekade mozga, kao i posebne inicijative, kao to je inicijativa pokrenuta u Venecueli postavljanjem ministra za razvoj Ijudske inteligencije. Mapa uma na strani 287, koju je uradio eik Talib (Talib), arapski filozof i mislilac, razmatra plan za razvoj mentalno opismenjenog drutva. Pokazujui svoju pan-lingvistiku prirodu, mapa uma obuhvata stabilizirajue korene obrazovanja, ekonomije i politike, a takoe ukljuuje i druge znaajne faktore u poljoprivrei, uslunim delatnostima, pogonskim mehanizmima, industriji, komunikacijama i marketingu. Na desnoj strani mape istaknutaje informaciona tehnologija, zbog svoje sve znaajnije uloge u nainima sprovoenja komunikacija i
Peti segment: Budunost 289
il susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
XXIX
biznisa u savremenim drutvima. Na levoj strani mape je grana obrazovanje, koja pokazuje dva oka sa kapama koja se meusobno posmatraju. Kao to eik Talib kae: Ovo je snaan opis potrebe za edukacijom edukatora. Taj zadatak je bio zapostavljen u mnogim zemljama koje su previdele njegov ogromni znaaj. Dobar plan se moe smatrati uspenim jedino ukoliko se moe menjati u bilo kojoj fazi. Prema tome, plan mora biti fleksibilan i dinamian; mora biti iv. Jedna od interesantnih stvari u vezi sa ovom mapom uma je to to je, tokom ranih faza, jedna mlada konobarica bacilapogled na nju i, na pitanje ta misli da je videla, odgovorila: ,,To je slikao stvaranju boljeg sveta. Ona nije poznavala arapski jezik, niti je unapred znala o emu se radi. Ovo predstavlja jasan i ivopisan primer uspenosti mape uma kao osnovnog sredstva komunikacije, kao i znaaja primene istraivanja funkcija Ijudskog mozga. 5 Mentalno opismenjena civilizacija Od razvitka opismenjenog drutva samo je jedan korak do razvitka mentalno opismenjene civilizacije. Sa eksplozijom briljantnog razmiljanja posredstvom kompjutera, satelita i medijskih mrea, preduzeli smo prve korake prema globalnoj informacijskoj strukturi, koja poinje da nalikuje srukturi embrionalnog mozga. Na taj nain vizija planete, na kojoj e komunikacija i razumevanje postati bri i sloeniji, aujedno i pristupaniji i razumljiviji, postaje sve verovatnija. Poinjemo da se kreemo ka realizaciji vizije filozofa Olafa Stepldona (Olaf Stapledon), koju je dao u Tvorcu zvezda , o globalnom mozgu kroz nekih etiri miliona godina: U istinskom rasnom iskustvu razgranati sistem koji obuhvata itavu planetu i ukljuuje milione miliona mozgova rase, postaje fizika osnova rasne linosti. Jedinka otkriva da je otelovorena u svim telima rase. U samo jednom opaanju naslauje se svim telesnim kontaktima, uljuujuu i uzajamne zagrljaje svih Ijubavnika. Kroz mirijadu* stopala svih mukaraca i ena obuhvata svoj svet jednim potezom. Vidi svim oima i obuhvata jednim pogledom sva vidna polja. Tako opaa u trenu i u kontinuumu, tu arenu sferu, itavu povrinu planete.
*
290 Mirijada (Gr.), bezbrojno mnotvo, prim. prev. Peti segment: Budunost
XXIX
U susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
Ali ne samo tako. Sada stoji iznad grupnih umova kao to oni stoje iznad jedinki. Posmatra ih kao to bi neko prouavao ive elije svog sopstvenog mozga; premda sa istini rezervisanim interesovanjem nekog ko posmara mravinjak; a opet kao neko zanesen udnim i razliitim putevima svojih drugova; ipak najvie kao umetnik koji nema drugih misli osim onih o svojoj viziji i njenom ovaploenju. Na rasni nain ovek shvata sve stvari astronomski. Svim oima i svim opservatorijama posmatra svoj putujui svet i viri van u svemir. Obazirui se na solarni sistem simultano sa obe ivice svog sveta, opaa planete i sunce stereoskopski, iako binokularnim vidom. I dalje, opaeno sada obuhvata nejedan trenutak ve beskrajni period. Da li jc mogue da mi barem zaponemo sa pribliavanjem ovakvoj mentalno opismenjenoj budunosti? Knjiga Mape uma sugerie da jeste.
B R IL .IA N T N O R A Z M I L J A N J E - B L IS T A V A B U D U N O S T
U cilju razmatranja svih mogunosti, neophodno je da se smesta vratimo iz kosmosa u korteks, i da istraimo svetionike nade Rejdera Plata u zbrci obeshrabrujuih vesti o ekonomiji, zagaivanju i optem globalnom stanju. Ukoliko elimo da postigncmo potpuno razumevanje svoje trenutne situacije i realniju interpretaciju svoje budunosti, neophodno je da pogledamo vrlo paljivo u jedini faktor koji vrlo dramatino utie na sve budue mogunosti. Presudni faktor nije opte okmenje, niti su to teorije ekonomije ili psihologije, niti ak osnovna agresivnost oveanstva ni nepovratna plima istorije. Glavni, skoro zaslepljujue oigledan faktor je upravo faktor koji je bio i predmet ove knjige, a koji u velikoj meri belei, kontrolie i usmerava ostatak jednaine: briljantno razmiljajui ljudski mozak. U naem sve veem razumevanju ovog neverovatno sloenog i misterioznog organa, u naem sve veem razumevanju porodice oveanstva - nas samih i naih briljantnih ljudskih srodnika - i u naem sve veem razumevanju meusobne povezanosti i relativnosti svih stvari, lei naa nada za budunost. M oe biti tako . I neka bude tako!
291
Dodatak
Beleke velikih umova test

U dodatku ete nai 17 beleaka velikih mislilaca iz oblasti politike, vojnih nauka, arhitckture, umetnosti, poezije, nauke i knjicvnosti. Belekc pokazuju da je za naprednu inteligenciju sasvim prirodno da koristi vic od prosenog spektra kortikalnih vetina. Beleke koje smo ukljuili, za vau informaciju i zabavu, su u vidu testa. Sugeriemo vam da ih pregledate i da pokuate da identifikujete koji je veliki mislilac napravio koju beieku. U vreme pripreme za tampu, najvei broj pogodaka na ovom testu je bio 7 od 17!
Beleke ve liko g u m a " (A)
293
Beleke velikih umova - tesf
Dodatak
7L
ea++ U * 2.
O x~ *
* // d ~^
1* 0% *^ *iw
H*+ f X ^ { ^ A O U ^ .
Deleke ve liko g u m o " (B)
Beleke ve liko g u m a " (C)
294
Dodatak
Beleke velikih umova - test
t* W* a
Wo,,>'u '4* A
u !- > $ > > i\
. .u .,T
Beleke velikog uma" (D)

295
Be/eke velikih umova - lest
Dodatak
iu
L;
' r
4 BC
7 ' P1*?"
f(..
Z*4-
f ^ *& 'T f' *f~ y ^ i4r
Jfil
*-.* 'e i* f t * * f . JK H *'*8
*
r
:
Jl C $
r J if* J f i ' $ *4 *h
i'A . * * I * A r
S T '* *
wfr
*
f f f y t jUujptjr' 'm*1 * . kjfav* **y*f *'*% ** U'A ^ /< *r**f& **& u Slm. . *% *& f*r t r f t-Crfi'** %j.***Jfy t ?/ < v^ *;'* J '
tu .t t .jL tf jL & *m*>v~pr . |i + / $ > * '" ' +*'
f s
fN |f| *^ V
r
h Aw^>- *y p-**U -',>$* M jP - tf1f * f / hr %'fU-^H * * +ri*jL y e (**? *** fy*tttJ-S'. i~-C 'tL
H <*fh'Lb~ uC'UtJ^f*, >f }<?***> *
fw
;- y
f
X r ,h f; h k & * '?. / * * ^ ^ 9 y W 6r **? *"*?** ^ u * v p~ />**/'f'0j } < > * * a mJ * f '% (H ^ ' * 7

V < V ^ *< ^ J ~ < & ** r S i / t u r * v iS
.-j *\
7
A # > iV * f~
r+ * f o t * ?
/p
f0 M
f * f * *
tr*.
t j
/* y ^
/ < * / fffi-M f-
"
& -
& / y
&,,
p O ^ P v t * ,/'
'f t i
A / t J & r ~
L t tr /* -.
v -
r i '* h tt* .
*f
J C
**+/
/i5 n
* L j! lt y '
JK & J* JV
* . *<*!
^rfe^'&S r*H & t*Mp> fjr yZ **'$**.*** * *

/ j fs* n
j b
- A
& *j j* /N*
j * * r >
' J*Ut.
b
*>t /-*-+ :
^ L * ' ^ '
# j4 * VJ 7*
* f
t f jf v * . t * * f
/ w .- A
l'f ~/rf.+&
l & > y
& **/& < - ' <-*/**j nt./

& * * / 9 ~ f ~ + t * * / & - -
Beleke velikog uma" (E)

296
Dodatak
Beleke velikih ttmova tesl
Beleke velikog u m a " (F)
Beleke velikog u m a " (G)
Beleke velikog u m a " (H)
297
Beleke ve/ikih umovci - test
Dodatak
<
D u stss ,
U a \ ju m A
lnt-*rU A *-A
'lfi"
\ %/***
. te trn .jt'f* . J tlJ - f M . M
l*, I*vj
<w **
Beleke velikog uma" (I)
Beleke velikog uma" (J)

298
Dodatak
Releke velikih umova - test
Beleke velikog u m a " (K)
WtfA st t/trt
Beleke velikog u m a " (L)
299
Dodatak
"
M n , ; , .
,*% .
\X-' . * # > 1h>4s/&

. * -<0 4 ^ * Jf~ * >+-* %&>* V <
.*
;'
,' f
k-.'-t
j , , j .
v
.
- 'f
v, . ',.:,*
, , .
--
' "' .i " ' '
< = - .. Y 'j* *^ J, j.*_

- . . . . . . . . . . . . . . -- r - ? / < , -*' , t/, J
,, ,. .
, .
i 11
** '** 1 - -,
;M t
VKA.
f - '
.!., -^
7!*-."..:.-'; 3 Vf 1
'i
-'-X i_
, . c' - ,
iiffl
J tS J f ! * *
; j i. J |P % | _ ____
'
4. -f -
& -*- *. ' _ < 1*
A &
Maaz* \ ' ,,r^

:fc . . .
\
:
< jh ri^ M 5 ^ d U H g i -4 U 4 * *4
,.*. . ._ .
'.
4 ,1
K ^O ,
. _->
jfe'l
-v :/gi
fimiMf-Pf
|.,mA.- 4 - G ,
;A -# _ J
Beleke velikog uma" (M)
t jrml*|>*a * W w ,
Sittfsi-Ts.
Beleke velikog uma" (N)

300
Dodatcik
Beleke velikih nmova - test
Beleke velikog uma" (O)
Beleke velikog uma" (P)

301
Beleke velikih umova - tesl
Dodatak
* >
a . * * s L
t~ %
f
t
c ^ %
Q
. r z z
* /
t^ Z C L
fh jL L /u O
Beleke velikog u m a " (Q )
302
Dodatak
Beleke velikih nmova - test O D G O V O R I NA T E S T s l i k e P R I R O D N E A R H IT E K T O N T K E
str. 33 34 35 36 37 prirodna arhitektonika, slika 1 prirodna arhitektonika, slika 2 prirodna arhitektonika, slika 3 prirodna arhitektonika, slika 4 prirodna arhitektonika, slika 5 Nebula *
Tobolac drvo, Namibija Munja Molekul insulina Ilaos probija red (kompjuterska grafika: eksponent Ljapunova za logistiku jednainu sa parametrom koji varira u sekvenci AABABABAABABAB... A: apscisa; B: ordinata. Narandasta figura u prvom planu prikazuje periodicitet, dok plava pozadina prikazuje haos) Fotomikrografija jedne dijatome List testeraste palme Glava semenke maslaka Koral gorgonija
38 39 40 74 75 76
prirodna arhitektonika, slika 6: prirodna arhitektonika, slika 7: prirodna arhitektonika, slika 8: prirodna arhitektonika, slika 9:
prirodna arhitektonika, slika 10 : Ljutura pua volaka prirodna arhitektonika, slika 11: Sedmokrila ptica (kompjuterska grafika: atraktant haosa dobijen iteracijom taaka na ravni. Take haotino lutaju na ovoj figuri; samo vrlo veliki broj taaka nam dozvoljava da raspoznajemo ureene strukture) prirodna arhitektonika, slika 12: Oroena paukova mrea prirodna arhitektonika, slika 13: Rairen rep mujaka pauna
77 78
113 prirodna arhitektonika, slika 14: Koral gorgonija
Astr. maglina. (prim. prev.)

303
Dodatak
114 prirodna arhitektonika, slika 15: Plastini odlivak krvnih sudova koji snabdevaju mozak 115 prirodna arhitektonika, slika 16: Morski crvi 119 prirodna arhitektonika, slika 17: Snegom pokriveno drvo 120 prirodna arhitektonika, slika 18: Fotomikrografija kristala dekstroze 120 prirodna arhitektonika, slika 19: Kolonija morskih anemona 153 prirodna arhitektonika, slika 20: Hrastovo drvo zimi 160 prirodna arhitektonika, slika 21: Semepaviti 193 prirodna arhitektonika, slika 22: Svetlo na kraju tunela (kompjuterska grafika: biomatematika simulacija halucinacije koja se deava u uslovima bliskim klinikoj smrti ili indukovanim^ drogama. Lavirintna Turingova struktura se razvija u vizuelnom kortesu, koji zbog retinokortikalne mape stvara ovu sliku) 196 prirodna arhitektonika, slika 23: Pomraenje sunca 200 prirodna arhitektonika, slika 24: Elektronska mikrografija kukastog ploda broike 233 pr rodna arhitektonika, slika 25: Kine kapi na liu vujeg boba 239 pr rodna arhitektonika, slika 26: Kristali leda na prozoru 257 pr rodna arhitektonika, slika 27: Bodlje kaktusa u krupnom planu 258 pr rodna arhitektonika, slika 28: Kristali tartarne kiseline 281 pr rodna arhitektonika, slika 29: Aero-snimak delte reke Kolorado 284 nr t rodna arhitektonika, slika 30: Eletronska mirografija polenovih zmaca nevena 288 prirodna arhitektonika, slika 31: Fotomikrografija dijatome
A. M. Turing (1912-1954.), engleski matematiar; Turingova maina - hipotetina raunska m aina koja ima beskrajnu m ogunost skladitenja inf'ormacija.
(prim. prev.)
304
Dodatak
Beleke velikih umova test O D G O V O R I NA T E ST B E L E K E V E L IK IH U M O V A
Beleke velikog uma 1: Beleke velikog uma 2:
Pablo Pikaso: stranica iz mko* pisa Asul y Blanco , 1894 Leonardo da Vini: crte
Beleke velikog uma A: Beleke velikog uma B: Beleke velikog uma C: Beleke velikog uma D: Beleke velikog uma E:
Isak Njutn: autografska skica rejlektujueg teleskopa Albert Ajntajn: dijagram kao odgovor na pitanje jedne uenice Tomas Edison: crte sijalice iz belenice za 1880. godinu Leonardo da Vini: crtepadobrana i krila maine za letenje Isak Njutn: pismo Oldenburgu od 6.2.1671., u kome opisuje eksperiment sa svetlou Mikelanelo: studija anatomskih proporcija Betoven: strana iz Knjiga razgovora (1819), korienih za razgovore sa posetiocima Dems Dojs: crte Leopolda Bluma, iz Ulisa , 1920 Vinsent van Gog: pismo Emilu Bernaru, Arl,jun 1888 Kristifor Kolumbo: skicirana mapa osti'va Hispaniola, iz brodskog dnevnika sa putovanja brodom Santa Maria Vilijam Blejk: ,,Jagnje izzbirke Pesme nevinosti
Beleke velikog uma F: Beleke velikog uma G:
Beleke velikog uma H: Beleke velikog uma I: Beleke velikog uma J :
Beleke velikog uma K:

*
panski Plavo i Bclo . (prim. prev.)

305
Beleke velikih umova test
Dodatak
Beleke velikog uma L: Beleke velikog uma M:
Leonardo da Vini: muzika notacija Valter H. Bretejn (Walter H. Brattain): Laboratorijska belenica dobitnika Nobelove nagrade, sa belekom o otkriu tranzistorskog efekta, 23.12.1947 Mark Tven: autoportret, 1874 Vilijam Blejk: ,,Njutn (detalj) Don Kenedi: vrljotine, 2.7.1964. arls Darvin: crte drveta evolucije
Beleke velikog uma N: Beleke velikog uma O: Beleke velikog uma P: Beleke velikog uma Q:
306
Bibliografija
Aiken, E.G., Thomas, G.S., Shennum, VV.A. Memory for a lecture: Effects of notes, lecture rate, and information density. Journal of Educational PsychoIogy 67 (3), 439-44, 1975. Anderson, J.R. Cognitive Psychology and Its Implications. Second edition. New York: W.H. Freeman & Co., 1985. Anderson, J.R. Retrieval of propositional information from long-term memory. Cognitive Psychology 6, 451-74, 1974. Anokhin, P.K. The Forming of natural and artificial intelligence. Impact of Science on Society, Vol. XXIII 3, 1973. Ashcraft, M.H. Human memory and cognition. Glenvievv, Illinois: Scott, Foresman & Co., 1989. Atkinson, Riehard C., i Shiffrin, Richard M. The Control of Short-term Memory Scientific American, August, 1971. Baddeley, Alan D. The PsychoIogy of Memory. New York: Harper & Row. 1976. Bever, T. i Chiarello, R. Cerebral dominance in musicians and non-musicians. Science 185, 137-9, 1974. Bloch, Michael. lmproving Mental Performance biographical notes. Los Angeles: Tel/Syn 1990. Borges, Jorge Luis. Fictions (especially Funes, the Memorious). London: Weindenfeld &Nicolson, 1962. Bourne, L.E., Jr., Dominowski, R.L., Loftus, E.F., i Healy, A.F. Cognitive Processes. Eng!ewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall Inc., 1986. Bower, G.H., i Hilgard, E.R. Theories o f Learning. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall Inc., 1981. Bower, G.H., Clark, M.C., Lesgold, A.M., Winyeny, D. Hierarchical retrieval schemes inrecall ofcategoriyedword lists. JournalofVerbalLearning and Verbal Behavior 8, 322-43, 1969. Breznity, Z. Reducingthe gap in reading performance between Israeli lowerand middle-class first-grade pupils, Journal ofPsychology 121 (5), 491-501, 1988. Brown, Mark. Memory Matters. Newton Abbot: David & Charles, 1977. Brown, R., i McNeil, D. The Tip-of-the-Tongue Phenomenon. Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior 5, 325-37. Bugelski, B.R., Kidd, E., Segmen, J. lmage as a mediator in one-trial paired-associate learning, Journal o f Experimental Psychology 76, 69-73, 1968. Buzan, Tony. Harnessing the ParaBrain. London: Wyvem Business Books, 1988.
307
Buzan, Tony. Make the Most o/Your Mind. Cambridge; Colt Books, 1977. London: Pan, 1981. Buzan, Tony. Speed and Range Reading. Nevvton Abbot: David & Charles, 1989. Buzan, Tony. Use Your Head. London: BBC, 1974. Also published as Use Both Sides ofYour Brain. New York: E.P. Dutton, Viking Penguin NAL, 1990. Buzan, Tony. Usevour Memory. London: BBC, 1986. Also published as Use Your Perfect Memorv. New York: E.P. Dutton, 1984. Viking Penguin NAL, 1990. Buzan, Tony. The Brain User's Guide. New York: E.P. Dutton, 1983. Viking PenguinNAL, 1990. Carew, T.J., Hawkins, R.D., i Kandel, E.R. Differential classical conditioning of a defensive withdrawal reflex in Aplysia Califomica, Science 219, 397-400,1983. Catron, R.M., i Wingenbach, N. Developing the potential of the gifted reader. Theory into practice, 25 (2), 134-140, 1986. Cooper, L.A., i Shepard, R.N. Chronometric studies ofthe rotation of mental images. In Chase, W.G. (Ed.) Visual Information Processing. New York: Academic Press, 1973. Daehler, M.W., i Bukatko, D. Cognitive Development. New York: Alfred A. Knopf, 1985. Domjan, M. i Burkhard, B. The Principles o f Learning and Behavior. Monterey, Cal.: Brooks/Cole Publishing Co., 1982 Dryden, Gordon i Vos, Jeanette (Ed.). The Learning Revolution. Califomia; Jalmar Press, 1993. Edwards, B. Drawing on the Right Side o f the Brain. Los Angeles: J. P. Tarcher, 1979. Eich, J., VVeingartner, H., Stillman, R.C., i Gillin, J.C. State-dependent accessibility of retrieval cues in the retention of a categorized list. Journal of Verbal Learning and Verbal Behaviour 14, 408-17, 1975. Erickson, T.C. Spread of epileptic discharge, Archives of Neurology and Psychiatry 43, 429-452, 1940. Fantino, E., i Logan, C.A. The Experimental Analysis of Behavior: A Biological Perspective. San Francisco; W.H. Freeman &Co., 1979. Frase, L.T., i Schwartz, B.J. EfTect of question production and answering on prose recall, Journal o f Educational Psychology 67 (5), 628-35, 1975. Freidman, A., i Polson, M. Hemispheres as independent resource systems: Limited-capacity processing and cerebral specialisation, Journal o f Experimental Psychology: Human Perception andPerformance 7, 1031 -58, 1981. Gawain, S. Creative Visualization. Toronto: Bantam Books, 1978. Gazzaniga, M. Right hemisphere language following brain bisection: A 20-year perspective. American Psychologist 38 (5), 525-37, 1983. Gazzaniga, M. MindMatters. Boston: Houghton Mitflin Co., 1988.
3 08
Gazzaniga, M. The Social Brain. New York: Basic Books Inc., 1985. Gazzaniga, M. i DeDoux, J.E. ThelntegratedMind. Ne\v York: Plenum Press, 1978. Gelb, Michael. Present Yourself. London: Aurum Press, 1988. Gelb, Michael, Buzan, Tony. Lessons from theArt ofJuggling. USA; Crovvn Harmony 1994. Glass, A.L., HoIyoak, K.J. Cognition. New York: Random House, 1986. Godden, D.R., i Baddelej, A.D. Context-dependent memory in two natural environments: On land and under water, British Journal o f Psychology 66, 325-31,1975. Good, T.L., i Brophy, J.E. EducationalPsvchologv. New York: Holt, Rinehart and Winston, 1980. Greene, R.L. A common basis for recency efTects in immediate and delayed recall, Journal o f Experimental Psvchology: Learning, Memory and Cognition 12 (3), 413-18, 1986. Grof, S. Beyondthe Brain: Birth, Death, and Transcendence in Psychotherapy. New York: State University of New York Press, 1985. Haber, Ralph N. How We Remember What We See. Scientific American, 105, May 1970. Halpern, D.F. Thought andKnowledge: An Introduction to Critical Thinking. Hillsdale, NJ: Erlbaum, 1984. Hampton-Turner, C. Maps o f the Mind. New York: Collier Books, 1981. Hearst, E. The First Century of Experimental Psychology. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates, 1979. Hellige, J. Interhemispheric interaction: Models, paradigms and recent findings. In D. Ottoson (Ed.) Duality and unity of the hrain: Unifiedfunctioning andspecialization o f the hemispheres. London: Macmillan Press Ltd., 1987. Hirst, W. Improving Memory. In M. Gazzaniga (Ed.) Perspecitves in memory research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988. Hooper, J., Teresi, D. The Three-pound Universe. New York: Dell Publishing Co. Inc., 1986. Howe, M.J.A. Using Students Notes to Examine the Role of the Individual Leamer in Acquiring Meaningful Subject Matter. Journal o f Educational Reseach 64, 61-3. Hunt, E., i Love, T. How Good Can Memory Be? in A.W. Melton and E. Martin (Eds.) Coding Processes in Human Memory. Washington DC: Winston/Wiley, 1972. Hunter, I.M.L. And exceptional memory. British JournalofPsycho!ogy 68, 155-64,1977. Kandel, E.R., i Schwartz, J.H. Molecular biology of leaming: Modulation of transmitter release. Science 218,433-43, 1982. Keyes, Daniel. The Minds ofBilly Milligan. New York: Random House, 1981.
309
Kimble, D.P. Biological Psychology. New York: Holt, Rinehart and Winston Inc., 1988. Kinsbourne, M., Cook, J. Generalized and lateralized eftects of concurrent verbalization on a unimanual skill, Quarterly Journal of Experimental Psychology23, 341-5, 1971. Korn, E.R. The use ofaltered states of consciousness and imagery in physical and pain rehabilitation, Journal o f Mental Imagery 7 910, 25-34, 1983. KossIyn, S.M. Ghosts in the Mind's Machine. Nevv York: W.W. Norton & Co., 1983. Kosslyn, S.M. Imagery in Leaming. In M. Gazzaniga (Ed.) Perspectives in Memory Research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988. KossIyn, S.M., Ball, R.M., Reiser, B.J. Visual images preserve metric spatial information: Evidence from studies of image scanning,Journal ofExperimental Psychology: Human Perception and Performance 4, 47-60, 1978. LeBerge, S. LucidDreaming. Ncvv York; Ballantine Books, 1985. LaPorte, R.E., Nath, R. Role of performance goals in prose learning. Journal of Educational Psychology, 68, 260-4, 1976. Leeds, R., Wedner, E., Bloch, B. What to say when: A guide to more effective communication. Dubuque, lovva: Wm. C. Brovvn Co. Publishers, 1988. Loftus, E.F. Eyewitness Testimony. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1979. Loftus, E.F., Zanni, G. Eyewitness testimony: The influence of vvording of a question. Bulletin o f the Psychonomic Society 5, 86-8, 1975. Luria, A.R. The Mind o f a Mnemonist. London: Jonathan Cape, 1969. Madigan, S.A. Interserial repetition and coding processes in free recall. Journal ofVerhal Learning and Verbal Behavior 8, 828-35, 1969. Matlin, VV.M. Cognition. New York: Holt, Rinehart & Winston Inc., 1989. Mayer, R.E. Thinking, problem solving, cognition. Nevv York: W.H. Freeman &Co., 1983. Mendak, P.A. Reading and the Art of Guessing. Reading World 22 (4), 346-51, May 1983. Miller, G.A. The magical number seven, plus or minus two: Some limits on our capacity for processing information. Psychological Review 63, 81-97, 1956. Miller,VV.H. ReadingDiagnosisKit. West Nyack, NY: The Centre for Applied Research in Education, 1978. Neisser, U. Memory Observed: Remembering in Natural Contexts. San Francisco: W.H. Freeman & Co., 1982. Nelson, T.O. Savings and forgetting from long-term memory. Journal o f Verbal Learning and Verbal Behavior 10, 568-76, 1971. North, Vanda (with Tony Buzan). Get Ahead. UK; B.C. Publications, 1993. Ornstein, R. The Psychology of Consciousness. New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1977.
310
Paivio, A. Eftects of imagery instructions and c^ncreteness of memory pegs in a mnemonic system, Proceedings o f the 76*' Annual Convention of the American Psychological Association, 77-8, 1968. Paivio, A. Imagery and Verbal Processes. New York: Holt, Rinehart & Winston Inc., 1971. Penfield, W., Perot, P. The Brains Record of Auditory and Visual Experience: A Final Summary and Discussion. Brain 86, 595-702. Penfield, W., Roberts, L. Speech and Brain-Mechanisms. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1959. Penry, J. Looking at Faces and Rememhering Them: A Guide to Facial Identification. London: Elek Books, 1971. Recht, D.R. Lesiie, L. Effect of prior knovvledge on good and poor readers memory of text. Journal of Educational PsychoIogy 80 (1), 16-20, 1988. Reid, G. Accelerated learning: Technical training can be fun. Training and Development Journal 39 (9), 24-7, 1985. Reystak, R.M. The Mind. Toronto: Bantam Books, 1988. Rickards, J.P., DiVesta, F.J. Journal of Educational Psychology 66 (3), 354-62,1974. Robcrtson-Tchabo, E.A., Hausman, C.P., Arenberg, D. A classical mnemonic for older learners: A trip that works! In K.W. Scaie and J. Geiwitz (Eds.) Adult development and aging. Boston: Little, Brown & Co., 1982. Robinson, A.D. What you see is what you get. Training and Development Journal 38 (5), 34-9, 1984. Rogers, T.B., Kuiper, N.A., Kirker, W.S. Self-reference and the encoding of personal information. Journal o f Personality and Social Psychology 35, 677-88,1977. Rosenfield, I. The Invention of Memory: A New View o f the Brain. New York: Basic Books Inc., 1988. Rossi, E.L. The Psychobiology of Mind-Body Healing: New Concepts of Therapeutic Hypnosis. New York: W.W Norton & Co., 1986. Ruger, H.A., Bussenius, C.E. Memory. New York: Teachers College Press, 1913. Russell, Peter. TheBrain Book. London: Routledge & Kegan paul, 1979. Schachter, S., Singer, J.E. Cognitive, social and physiological determinants of emotional state. Psychological Review 69, 377-99. 1962. Schaie, K.W., Geiwitz, J. Adult Development and Aging. Boston: Little, Brown & Co., 1982. Siegel, B.S. Love, Medicine and Miracles. New York: Harper & Row, 1986. Skinner, B.F. The Behavior o f Organisms: An Experimental Analysis. New York: Appleton-Century-Crofts, 1938. Snyder, S.H. Drugs and the Brain. New York: W.H. Freeman & Co., 1986. Sperling, G.A. The information available in brief visual presentatnon. Psychological Monographs 74, Whole No. 498, 1960.
311
Sperry, R.W. lemispheric deconnection and unity in conscious awareness. Scientific American 23, 723-33, 1968. Springer, S., Deutch, G. Left Brain, Right Brain. New York: W.H. Freeman &Co., 1985. Standing, Lionel. Learning 10,000 Pictures. Quarterly Journal ofExperimental Psychology 25, 207-22. Stratton, George M. The Mnemonic Feat of the Shass Pollak, Physiological Review 24, 244-7. Suzuki, S. Nurtured by love: a new approach to education. New York: Exposition Press, 1969. Tart, C.T. Altered States o f Consciousness. New York: John Wiley & Sons Inc., 1969. Thomas, E.J. The Variation of Memory with Time for Information Appearing During a Lecture. Studies in Adult Education, 57-62, April 1972. Toffler, A. Power Shift: knowledge, wealth and violence in the twenty first century. London: Bantam Books, 1992. Tulving, E. The Effects of Presentation and Recall of Materials in Free-Recall Leaming. Journal o f Verbal Learning and Verbal Behaviour 6, 175-84. Van Wagenen,.W., TTerren, R. Surgical division of commissural palhways in the corpus calloseum. Archives o f Neurologv and Psychiatrv 44, 740-59, 1940. von Restorff, H. Uber die Wirkung von Bereichsbildungen im Suprenfeld. Psychologische Forschung 18, 299-342. VVagner, D. Memories of Morocco: the influence of age, schooling and environment on memory. Cognitive Psychology 10, 1-28, 1978. VValsh, D.A. Age difference in leaming and memory. In D.S. Woodruff and J.E. Birren (Eds.) Aging: Scientificperspecitves andSocial Issues. Monterey, Cal.: Brooks/Cole Publishing Co., 1975. VVarren, R.M., VVarren, R.P. Auditory illusions and confusions. Scientific American 223, 30-6, 1970. VVolford, G. Function of distinct associations for paired-associate perfonnance, Psychological Review 73, 303-13, 1971. Yates, F.A. The Art o f Memory. London: Routledge & Kegan paul, 1966. Zaidel, E. A response to Gazzaniga: Language in the right hemisphere: Convergent perspectives. American Psychologist 38 (5), 542-6, 1983.
312
O autorima
Toni Buzan jetvorac mapa wna , predsednik fondacije zaprouavanje mozga, The Brain Foundation , osniva udruenja The Brain Trust i klubova Use Your Head Clubs, kao i kreator koncepta mentalne pismenosti. Roen je u Londonu 1942. godine, a diplomirao na Univerzitetu British Columbia 1964. godine, sa odlinim ocenama iz psihologije, engleskog jezika, matematike i optih nauka. Tokom 1966. godine radio je za Daily Telegraph, i bio urednik asopisa International Journal o f MENSA.* Objavio je 44 knjige (42 o mozgu, kreativnosti i uenju, i dve zbirke poezije). Njegove knjige (meu kojima su: Koristite obe hemisfere mozga, Savreno pamenje, Izvucite najvie iz svog uma, Brzo itanje, Buzanova knjiga genija , Rekordi iz mentalnog sveta i Pravo napre) su do sada objavljene preko pedeset zemalja i prevedene na dvadeset tri jezika. Njegov klasik, knjiga Koristite obe hemisfere mozga prodata je irom sveta u vie od milion primeraka. Toni Buzan je postao meunarodna medijska zvezda svojim ueem, prezentacijama i koprodukcijama mnogih satelitskih prenosa, televizijskih, video i radio programa, kako nacionalnih tako i meunarodnih, ukljuujui tu i seriju Upotrebite svoju glavu (BBC TV) koja je oborila sve rekorde; seriju Otvoren um (ITV); Oaravajui razboj (jednosatni dokumentarni program o mozgu) i brojne kontakt-emisije. Posebno treba istai video programe Snaga uma , koji distribuira BBC Video, u kome se objanjava korienje koncepta mapiranja uma za poslovnu upotrebu i koji je dobio glavnu nagradu na 1991 TVCA Festivalu, i Ukoliko prvo... (If at First...)y novi pristup pretvaranju neuspeha u uspeh. Savetnik je u vladinim ministarstvima i multinacionalnim organizacijama (ukljuujui tu i BP, Barclays Intemational, Digital Equipment Corporation, Electronic Data Systems, Hewlett-Packard i IBM), i redovni je predava u mnogim vodeim meunarodnim poslovnim organizacijama, na univerzitetima i kolama. Meu lanovima organizacije Young Presidents Organisation poznat je kao Gospodin Mo* MENSA - Udruenje osoba sa visokim koeficijcntom inteligencije (IQ). (prim. ur.) 313
zak (Mr Brain). Osniva je Memorijade, Svetskog ampionata u pamenju, i suosniva Olimpijade umnih sportova pod nazivom Mentalne olimpijske igre. Svoj rad je u velikoj meri posvetio i pomaganju osobama koje imaju tekoe pri uenju. Poznat je i po tome to ima najvii ,,IQ kreativnosti na svetu. Savetnik je meunarodnih olimpijskih trenera i sportista, britanskog olimpijskog veslakog i ahovskog tima. Izabran je za lana Meunarodnog saveta psihologa i saradnik je Instituta za poduavanje i razvoj. lan je Instituta direktora (Institute of Directors), Slobodni graanin Londona (Freeman ofthe City of London) i pokrovitelj Drutva mladih preduzimaa na Univerzitetu Kembrid i Univerzitetu Bristol. Njegovoj listi poasti, koja ukljuuje i nagradu za rukovoenje, YPO Leadership Award, nedavno je dodato i priznanje korporacije EDS Lovac orlova (Eagle Catcher Award) - koje se dodeljuje onima koji su pokuali nemogue i uspeli u tome! Bari Buzan je profesor meunarodnih studija na Univerzitetu Warwick i direktor sektora za istraivanja Centra za mir i istraivanja konflikata na Univerzitetu u Kopenhagenu. Bio je i predsedavajui Britanske asocijacije za medunarodne studije, u periodu 1988-90. Diplomirao je na Univerzitetu British Columbia (1968), a doktorirao na Londonskoj koli ekonomije (1973). Intenzivno se bavi upotrebom i razvojem mapa uma od 1970. godine, a od 1981. je sa svojim bratom radio na ovoj knjizi. U svom akademskom radu se specijalizirao za istoriju i strukturu meunarodnog sistema u celini. Zbog toga je neminovno generalista, sa irokim poznavanjem svetske istorije, politike, ekonomije, nauke i sociologije. Pisao je i drao mnogobrojna predavanja o konceptualnim aspektima meunarodne sigumosti, o teorijama meunarodnih odnosa. kao i o regionalnoj sigurnosti u Evropi, junoj Africi, junoj, jugoistonoj i severoistonoj Aziji i na Bliskom Istoku. Lorens Fridman (Lavvrence Freedman) ga je opisao kao ,jednog od najinteresantnijih teoretiara savremenih meunarodnih odnosa. Tokom itave svoje akademske karijere Bari Buzan je koristio mape uma kao sredstvo za rvanje sa masivnim i kompleksnim temama, za pripremu i dranje akadcmskih i javnih prezentacija, kao i za planiranje i pisanje lanaka, radova i knjiga. Njegove publikacije ukljuuju i
314
sledea izdanja: Politika morskog clna (1976); Narodi, drave i strah: prohlem nacionalne sigurnosti u meunarodnim odnosima (1983, preraeno drugo izdanje 1991); Nesigurnost june Azije i velike sile (1986, sa Goverom Rizvijem i drugima); Uvod u strateke studije: vojna tehnologija i meunarodni odnosi (1987); Nova raspodela uloga reda evropske sigurnosti: scenario za eru posle hladnog rata (1990, sa Mortenom Kelstrupom, Pjerom Lemetrom, Elbjetom Tromer i Oleom Viverom); Logika anarhije (1993, sa arlsom Donsom i Riardom Litlom); i Jdentitet, migracije i rasporednove sigurnosti u Evropi (1993, sa Oleom Viverom, Mortonom Kestrupom i Pjerom Lemetrom).
315
CTP - KaTanortmunja y ny6jiHKauHjn Hapo^Ha GnGjiHOTeKa CpGnje, Eeorpa^ 159.953

B Y 3 A H , T ohh
Mape uma : briljantno razmiljanje / Toni Buzan, Bari Buzan ; [prevodilac Jasmina Krpo-Cetkovi]. Beograd : Finesa, 1999. - XVI, 320 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka "Um" ; knj. 2) Prevod dela: The Mind Map Book / Tony Buzan, Barry Buzan. - tira 500. - O autorima: str. 313. Bibliografija: str. 307-312. ISBN 86-82683-03-2 1. Ey3aH, Bapn 159.922 a) HHTejiHreiiHHja b) IlaMheiLe ID=77397516
O BIBLIOTECI
TP F in e sa u pokrenula je biblioteku UM sa namerom da naoj italakoj publici prezentira ekskluzivna svetska izdanja iz oblasti razvoja mentalnih sposobnosti. U njenim okvirima nai e se dela svetskih autoriteta koji piu o razvoju uenja, pamenja, kreativnosti...
1. Toni Buzan - BRZO ITANJE 2. Toni i Bari Buzan - MAPE UMA 3. Toni Buzan - SAVRENO PAMENJE 4. Lana Izrael, Toni Buzan - MO DEJEG UMA 5. Majkl Gelb, Toni Buzan - POUKA IZ UMETNOSTI ONGLIRANJA 6. Grejem Fuler - KAKO NAUITI STRANI JEZIK 7. Dominik OBrajan - KAKO POLOITIISPIT
Biblioteka UM
Izdava: IP F inesa Rada Konara la , 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536 mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
Toni Buzan:
Brzo itanje
U ovoj knjizi iznet je revolucionamo nov metod uz pomo koga moete drastino poveati svoju brzinu itanja (preko 2 0 0 stranica na sat), a da pri tome postignete bolje razumevanje i pamenje nego pri klasinom itanju. Knjiga sadri testove i praktine primere koji omoguuju itaocu uvid u napredak tokom savlaivanja tehnika brzog itanja.
Toni i Bari Buzan:
Mape uma
Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pomae da bolje iskoristimo neogranienu mo mozga. Koristei slova, brojeve, boje, linije, crtee - sa lakoom i uivanjem - postiemo izuzetne rezultate u poslu, kreativnom razmiljanju, pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju beleaka, donoenju odluka, reavanju problema, i naroito - u pamenju i uenju.
Biblioteka UM
Izdava: IP F inesa Rada Konara la, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536 mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
Toni Buzan:
Savreno pamenje
Potencijal ljudske memorije je praktino neogranien! Meutim, da li znate kako da taj potencijal iskoristite na najbolji nain? Ova izvanredna knjiga vam prua mogunost da nauite memorijske tehnike koje moete da upotrebite u svim oblastima mentalnog funkcionisanja (koncentracija, uenje, ispiti, prezentacije, strani jezici, kreativno razmiljanje...).
Lana Izrael, Toni Buzan:
Mo dejeg uma - postanite genije na brzaka

Revolucionami metod mapiranja uma za decu i odrasle! Ova knjiga vas na lak, zabavan i jednostavan nain uvodi u svet izvanrednog pamenja i kreativnog razmiljanja.
Mattje uenja, a bolje ocene!

Suvie dobro da bi bilo istinito? Ne, suvie dobro i istinito!
Biblioteka UM
Izdava: IP F inesa Rada Konara la , 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536 mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
Majkl Gelb, Toni Buzan:
Pouka iz umetnosti ongliranja

K njiga o uenju! Autori, koristei metaforu ongliranja, prezentiraju jasan i pragmatian metod, primenljiv u bilo kojoj oblasti uenja. Savlaujui umetnost relaksirane koncentracije italac otkriva novi pristup samorazvoju, u kojem, razbijajui mentalne barijere, svoje neuspehe pretvara u uspeh.
Grejem Fuler:
Kako nauiti strani jezik - (bilo koji)

Izuzetna knjiga zamiljena kao pomona literatura u uenju bilo kog jezika, bez obzira da li je u pitanju konvcncionalni kurs ili samostalno uenje uz prirunik. Autor nudi niz praktinih saveta i konkretnih tehnika za reavanje problema u ucnju svakog jezika, kako na polju leksike i gramatike, tako i na polju izgovora.
Biblioteka UM
Izdava: I P F in e s a Radti Konara la , 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536 mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
Dominik O Brajan:
Kako poloiti ispit

Knjiga viestrukog svetskog ampiona u pamcnju koja e vam pomoi da svoju energiju i vreme iskoristite na najbolji nain, i da svaki ispit poloite sa lakoom i zadovoljstvom. Na osnovu autorovih saveta i tehnika mocte uveati svoje samopouzdanje i motivaciju za uenje, efikasnije organizovati vreme, kao i razviti svoju sposobnost pamenja.
DejvidEjkres
KAKO 1 P0L0ZITI ISPIT mm

u
Dejvid Ejkres:
Kako poloiti ispit

Knjiga koja e vam pomoi da svoju energiju i vreme iskoristite na najbolji nain, i da svaki ispit poloite sa lakoom i zadovoljstvom. Na osnovu autorovih saveta i tehnika moete uveati svoje samopouzdanje i motivaciju za uenje, efikasnije organizovati vreme, kao i razviti svoju sposobnost pamenja.
AM 1Q f t i r lO ! 1 ' 10 <1 , - l'*. i 7 A 1

'
V I I
Opti prindpi i konkretne tehnike
Biblioteka UM Izdava: IP F inesa

Rada Konara la , 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 w w w .fin e s a .e d u .y u
Toni Buzan
Tony Buzan:
K0RISTITE OBE HEMISFERE MA7AA
Koristite obe hemisfere mozga

N ajpopularnija i najtiranija knjiga Tonija Buzana! Prodata u milionima primeraka irom sveta.
Put ka intelektualnoj ravnotei
U ovoj knjizi najsveobuhvatnije je pnkazan Buzanov program intelektualnog razvoja. Primena mapa uma, memorijskih tehnika, tehnika efikasnog itanja i uenja, i pristup planiranju vremena opisani su na izuzetno jasan i pristupaan nain.
MLM - VODIC ZA SARADNIKE

Radia Dobrodolac N ajkom pletnija knjiga o M U L T I-L E V E L (1\etw o rk ) M A R K E T IN G U , odnosno mrenom sistcmu plasmana roba i usluga. Ovde moete nai precizne informacije o osnovama i metodologiji rada u MLM-u, i nauiti sve FINESE ovog posla. Praktini, upotrebljivi saveti. Ako sledite ifi, postupak i prcporuke, va R a d lia D obrodolac uspeh ne moe izostati!
O b a m n a llu ra tu ra |edlni prinrinik ko> {etc staln ditatl!
VODI
Prva knjiga o MLM-u objavljena kod nas. Obavezna literatura u svim Network (MLM) kompanijama.
k m M n f itH 'L e r e l
M asfetiaf
Izdava: IP F inesa Rada Konara la, 11000 Beograd tel 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536 mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
IP F in e sa 4 6 pokrenula jc biblioteku M ISAO kako bi naoj italakoj publici pribliila najvanija svetska dostignua u istraivanju fenomena razmiljanja i njihovoj primeni u svim oblastima ljudske egzisteneije - pre svega u domenu posla i uenja. U prvom kolu biblioteke nai e se mahom dcla jednog od najveih svetskih autoriteta za razmiljanje Edvarda de Bona.
Prvo kolo: 1. 2. 3. 4. Edvard Edvard Edvard Edvard de de de de Bono Bono Bono Bono EST EIRA ZA RAZMILJANJE PETODNEVNI KURS RAZMILJANJA LATERALNO RAZMILJANJE LOGIKA VODE
Biblioteka M ISAO
Izdava: I P F inesa Rada Konara la , 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 w w w .f in e s a .e d u .y u
E dvard de Bono
V
Sest eira zu razmiljanje

Stavite crni eir za kritiko stanovite, ili uti za sunani optimizam! Zeleni eir prua obilje kreativnih ideja! Pod belim sagledajte injenice, a pod crvenim izrazite oseanja! A onda osmislite itav dijapazon moguih reenja, razvrstajte ih - nebesko-plavi eir e vam omoguiti nepristrasan pogled na stvari. biti iznenaujue efikasni!
Biblioteka M I S A O
E dvard de Bono
Edvard de Bono je pionir meunarodno poznatog sistema lateralnog razmiljanja. U ovoj knjizi nudi nam seriju jednostavnih, ali podsticajnih problema za razmiljanje koji ne iziskuju nikakvo specijalno znanje niti poznavanje matematike. Problemi su smiljeni tako da itaocu omoguavaju da pronae sopstveni stil razmiljanja i otkrije njegove vrline i mane, kao i potencijalne metode koje nikada ne koristi. Nije uvek vano biti u pravu - i greka moe da bude putokaz do pravog reenja.
razmiljn
Petodnevni kurs
E dvard de B ono
Lateralno razntiljanje
Edvard de Bono ne tvrdi da je izumeo ovaj mentalni proces, ali ga je svakako prvi opisao. U svom originalnom prikazu tog procesa, on namerno koristi lateralni pristup (s podsticajnim vizuelnim primerima u jednom poglavlju) da bi objasnio prirodu lateralnog razmiljanja. Ovo je pionirska i sugestivna knjiga, delo naunika i istraivaa koji izuzetno - i veoma jasno - misli svojom glavom.
Biblioteka M ISAO
Izdava: I P Finesa Rada Konara la> 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 w w w .fin e s a .e d u .y u
R obert K iosaki i Seron L. L ehter

V
Bogati otac siromani otac

NE RADITE ZA NOVAC. NEKA NOVAC RADIZA VAS! Da biste, u fmansijskom pogledu, izali iz rovova i preli u napad, morate da proitate Bogati otac, siromani otac. Knjiga obiluje zdravim razumom i trgovakom razboritou, neophodnim za vau finansijsku budunost. Bogati otac, siromani otac nije jedna od onih uobiajenih knjiga o novcu... Lako se ita, a njene glavne poruke- kao toje ona da morate biti usredsreeni i imati petlju da biste se obogatili - veoma su jednostavne.
Biblioteka USPEH
Izdava: I P F inesa Rada Konara la , 11000 Beograd tei 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 w w w .fin e s a .fc d u .y u
Nao izdanja zatiena su hologram om . Knjiga bez ove oznake je falsifikat za iji sadraj izdava ne garantu je. Ukoliko vidite falsifikat javite nam ! Dobiete ORIGINAL na poklon!
NAJZNAAJNIJA KNJIGA NAE GENERACIJE! Ljudski mozak je superkompjuter. Deset hiljada puta je moniji od bilo kog raunara. Mi koristimo samo oko 1% njegovog kapaciteta. Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misii koje nam pomae da bolje iskoristimo neogranienu mo mozga. Pomou Mapa uma - koristei slova, brojeve, boje, linije, crtee - sa lakoom i uivanjem postiemo izuzetne rezultate u poslu, kreativnom razmiljanju, pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju i pravljenju beleaka, planiranju, donoenju odluka, reavanju problema, i naroito - u pamenju i uenju na svim nivoima. Ovo je, za sve one koji ele da u potpunosti koriste potencijal svog mozga, najvanija knjiga objavljena u ovom veku. Prua nam nove mogunosti za korienje i poboljan je memori je, koncentracije i kreativnosti. Ova knjiga napisana je sa jednim jedinim ciljem - da omogui itaocu DA NAUI KAKO DAUI!
U XXI veku nepismenima se nee smatrati oni koji ne znaju da itaju, ve oni koji ne znaju kako da ue. Don Nejzbit Svet se, hteli mi to ili ne, kree od linearnosti ka ikoninosti. Budunost je u nelinearnoj komunikaciji. U komunikaciji koja se grana kao to to ine nae misli pre no to ih zarobimo reju ili fiksacijom na hartiju, gde moraju suzbiti svoju prirodu i sabiti se u red jednog linearnog sistema. Milorad Pavi
VA
I Z D A V A
Beograd, Rada Konara 1a
011/437-127 064/113 00 88 063/70 92 70
www.flnesa.edu.yu

Toni Buzan - Mape Uma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Toni Buzan - Mape Uma

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Toni Buzan - Mape Uma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Toffi Buua Bari Buzan

Mapu uma na koricama uradila je sedanmaestogodinja Jelena Marii

Tony Buzan, Barry Buzan THE MIND MAP BOOK

Prvi segment: P riro d n a a r h itc k to n ik a ......................................... 9

Drugi segment: T e m e lji................................................................. 51

Trei segment: S t r u k t u r a ..............................................................

etvrti segment: S in te z a ..............................................................

P eti segment: U p o tr e b a ..............................................................

U susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom sv etu ..................................................... 273 293

Posveujemo ovu knjigu irenju slobode Ijudske inteligencije

Ova knjiga i kako je upotrebiti

Ova knjiga i kako je upotrebiti

Ch'o knjiga i kako je upotrebiti

Ova knjiga i kako je upotrebili

Ovci knjiga i kako je upotrebiti

Podaci o izdavau nalaze se na kraju knjige. (prim. ur.) 5

Ova knjiga i kako je upotrebiti

Ova ktijiga i kako je upo/rebiti

Beleke velikih umova Potrebno nam je to vie primera!

Podaci o izdavau nalaze se na kraju knjige. (prim. nr.) 7

Ova knjiga i kako je upotrebiti

Pftm inu arhifektoiiika

Prvi segment: Prirodna arhitcktonika

Prvi segment: Prirodna arhitektonika

Prvi segment: Prirodna arhitektonika

Prvi segment: Prirodna arhitektonika

Pr\'i segment: Prirodna arhitektonika

Prvi segment: Prirodna arhitektonika

Broj Logika Niz Liste Linearnost

Prvi segment: Prirodna arhitektonika

Analiza Vreme Asocijacija

Ritam Boja Slikovno izraavanje Sanjarenje Vizuelizacija

Prostorno poimanje Trodimenzionalnost Getalt (celovitost)

Analiziranje Prepoznavanje obrazaca i obrada informacija.

Kontrolisanjc Odnosi se na sve mentalne i fizike funkcijc.

Prvi segment: Prirodna urhitektonika

Prvi segment: Prirodna arhitekionika

Prvi segment: Prirodna urhitektonika

Prvi segment: Prirodna arhitektonika

Prvi segment: Prirodna arhitektonika

fy * & > & ' * 1 ? * ..,< ,<S* * *44 ii / t

:' *' &*' * + * + * * *

</ 4 4 v4 / * " 4 *V < , y *<

4 s, 4 * * * ii0 ' J/ff

Beleke velikog u m a " (2)

Pr\>i segment: Prirodna arhitektonika

Pn'i segment: Prirodnu arhitektonika

Rezultati istraivanja pravljenja/hvatanja beleaka Uvod u sledee poglavlje

SVRHA pam enje kom unikacija kreativnost p la n ira n je analiza odluivanje

Pr\i segment: Prirodtta urhitektonika

Simboli su ukljuivali slova, rei i brojeve.

Pr\'i segment: Prirodna arhitektonika

t> W | *> .i) I ''

^vca < & \ ^ y ( ^ . W

Prirodna arhitektonika: slike 1, 2 / 3 > > >

Pr\i segment: Prirodna arhitektonika

Prirodna arhitektonika: slika 4 A; slika 5 >

Pnv' segment: Prirodmi urliitektonika

Prirodna arhitektonika, slilca

:' ' &' * + * + * * *

</ 4 4 v4 / * " 4 V < , y <