Aleksandar Filipovi uenik treeg razreda ,, Mitrovacke Gimnazije Sremska Mitrovica

SEMINARSKI RAD

Milo Obrenovi

Februar 2008 Sremska Mitrovica

18. i 19. vek u Evropi obeleile su revolucije. U kojima su se narodi Evrope borili za promenu drustvenog poretka, jednakost, napredak i slobodu. Meu njih spada i borba srpskog naroda za osloboenje od petovekovne turske tiranije i robstva. Za slobodu se hrabro i junaki borio srpski narod u Prvom srpskom ustanku, nakratko je i stekao, ali ne mogavi da je odbrani od nadmocnijeg neprijatelja ponovo izgubio. Tek u Drugom srpskom ustanku zahvaljujuci ne toliko oruanoj borbi koliko lukavstvu, diplomatskim i politikim sposobnostima voe tog ustanka Miloa Obrenovia koji uspeva da izvede Srbe na put osloboenja od Turaka i put srpske dravnosti. Milo Obrenovi je roen na Teodorovu subotu ( 7. mart) 1780. godine u Srednjoj Dobrnji u uickoj nahiji. Majka mu se zvala Vinja iz familije Gojkovia. Udala se prvo za Obrena Martinovica sa kojim je imala troje dece : Jakova, Milana i Stanu. Vinja ostaje rano udovica pa se ponovo udaje za Teodora Mihajlovia sa kojim je imala tri sima : Miloa, Jovana i Jevrema. Posto mu je otac bio siromasan Milo i njegova braa su morali ii u nadnicu da bi se prehranili. Sluio je kod mnogih gazda da bi na kraju otiao svom bratu Milanu Obrenoviu koji se u meuvremenu obogatio trgujui stokom. Sa njim i njegovim ortakom Turinom or-Zukom putovao je esto po Srbiji i izvetio se i sam tom poslu. Milo se po ocu prvo prezivao Teodorovi ali kasnije uzima bratovljevo prezime ,,Obrenovi sa kojim i stupa u prvi srpski ustanak. Bio je hrabar ratnik meu ustanicima kojima je
2

komandovao njegov brat Milan . Samo godinu dana po izbijanju ustanka ustanka na predlog gazda Nikole Lunjevice dobija od Karaora vojvodski in. Pri osvajanju Uica 1807. bio je ranjen. Posle smrti Milana Obrenovia 1810. god. stavlja se na stranu Karaorevih protivnika 1811.god. protivei se reformi po kojoj je Karaore podelio Srbiju na sedamdesetak vojvoda i isto toliko nezavisnih delova. ime ju je oslabio njeno jedinstvo i rascepkana Srbija je bila lak plen za veliku Tursku carevinu. Milo se istakao svojim junatvom 1813.god. za vreme bitke na Zasavici. Posle propasti ustanka ostaje u zemlji, predaje se Sulejman-pai Skopljaku koji ga postavlja za oborkneza tri nahije (rudnike kragujevake i poeke ) ime je doprineo njegovom vrtoglavom uspehu. Za to vreme Turci se svete Srbima pljakaju pale ubijaju ih i istrebljuju. Zatim su proglasili amnestiju za sve osim za odbegle voe i to ne iz smilosti koliko zbog toga to ne bi bilo nikog da obrauje zemlju za njih i usledili su jo vei porezi i kuluci ak je na nesreu srba izbila i kuga. Septembra 1814.god. usledila je Hadi-prodanova buna koju su Turci uz koje je stao i Milo Obrenovi brzo uguili. Ova buna je bila posluila kao povod za jo vei genocid nad Srbima. To je bilo doba tzv. Katil fermana.
3

Februara 1815. godine turci su pogubili Stanoja Glavaa a Milo jedva izvlai ivu glavu iz Beograda, gde je bio kod beogradskog vezira, tako sto je podmitio Turke. Posle ega se se prikljuuje pristalicama novog ustanka. Na zboru narodnih prvaka 11/23. aprila 1815. u Takovu pred takovskom crkvom doneta je odluka da se krene u borbu protiv Turaka. A za vou ustanka je izabran knez Milo Obrenovi. U narobu je ostala zapamena njegova reenica : ,, Evo mene, eto vas, rat Turcima! kojima je objavio poetak ustanka. Sulejman-pa Skopljak je eleoda odmh ugui ustanak . alje na ustanike svoga ehiju Imir-pau i Turci u svim veim borbama odnose pobede. Milo odnosi pobedu nad jednim manjim turskim odredom na Paleu a zatim nanosi turcima poraze na Ljubiu i kod aka i tada gine Imir-paa. Posle ega nie pobede na Karanovcima, Dublju i druge. Posle ega Porta pojaava svoje snage aljui bosanskog vezira Kurid-pau i rumelijskog vezira Marali-ali pau. Milo znajui da a ne moe pobediti novopridolu vojsku pribegava diplomatiji jer je bio vie diplomata nego vojskovoa. Bio je obazriv, znajui ta se desilo u prvom ustanku, spreman na dogovor i kompromis. Naredio je ustanicima da ne diraju zarobljene turke, a Portu ubeuje da se ustanici nisu pobunili protiv sultana ve protiv Sulejman-pae Skopljaka usled ega je dolo do promene stava o ustanku u Carigradu. Tome je pomogao i pritisak Rusije pa Turci prestaju sa ratom i poinju pregovore. .
4

Milo je bio pronicljiv ovek i videi da su turci za pregovore eleo da izvue to je mogue vie za Srbiju ali i za sebe. Na ruku mu je ilo to to se Maralija i Kurid-paa nisu ba podnosili pa je mogao da odabere onoga ko ponudi vie. Morao je da propusti jedan odred turaka ka Beogradu. Iako je Milo pristao na sve to mu je nudio Kurid-paa on nove pregovore poinje sa Maralijom koji je osim prava koja su srbi imali pod Mustafa-paom dao i dozvolu da zadre oruje. Porta poputa tek posle intervencije Rusije 18 septembra 1815. srpska delegacija zasniva pregovore na odredbama Bukurekog mira a Milo i na odredbama nerealizovanog Ikovog mira. dobija od Maralije autonomiju ali ne unutranju ve samo izvesnu samoupravu i to je zakljueno sporazumom oktobra 1815. god ali nita napismeno nije dobio. Posle tog sporazuma Milo se peo potpisivati kao: ,,verhovni knez i upravitelj naroda Serbskago. Tim sporazumom je uvedena dvojna srpsko-turska uprava, vlast dre Maralija i Milo koji upravljaju paalukom i dolazi do primirja. Nije bio zadovoljan sa fermanima iz 1816.god. , prihvatao je sve to su mu turci nudili ali je stalno postavljao nove zahteve i trudio se da tokom vremena potisne prevlast turske uprave. Da bi to uspeo sluio se

podmiivanjem kao svojim glavnim sredstvom i turska vlast je sve vie zavisila od njega to je iskoristio da uvrstio svoju vlast. Marali-ali paa nije imao poverenja u Miloa pa je njegove protivnike , kojih je bilo puno, usmeravao i podsticao protiv njega.

miloevi najljui protivnici su bil: Pavle Cuki, Petar Moler, Milentije Niki koji su eleli da uzmu deo vlasti za sebe. to aristokratskom, sebinom i vlastoljubivom Milou nije padalo na pamet. Niki i Moler pokreu bunu 1816. ali je Milo gui a voe likvidira. Isto se zavrila i buna 1817. koju su predvodili Sima Markovi , Pavle Cuki i Dragi Gorunovi. Time se reio svih svojih neprijatelja osim jednog nsjveeg, najgoreg, od koga je zazirao i strepeo, a koga je narod voleo. To je bio Karaore Petrovi koji se vratio iz Rusije 28 juna (11 jula) 1917. u Srbiju. Milo se dvoumio ta da uradi sa njim ali je nakraju je lukavo nagovorio svoje najblie saradnike da donesu odluku da ga ubiju. to su i uinili u zoru 13/27 jula 1817. a Milo je poslao njegovu glavu Marali-ali pai kao znak odanosti sultanu. Posle fermana iz 1716. nastoji da dobije pismene potvrde o srpskoj samoupravi i garancije da e se to stanje odrati . porta je dozvolila da se uspostavi Narodna kancelarija koju su inile srpske stareine i koja je imala najviu sudsku i upravnu vlast za Srbe. Turcima je zabranjen direktan kontakt sa Srbima a poreze i spahijske dabine sada sakupljaju srpski knezovi i obavljaju sa turskim muselimima vlast. Milo je zatraio diplomatsku potporu od Rusije da bi dobio
6

od sultana povelju o autonomiji Srbije. U tu svrhu je polao, tajno da porta ne sazna, svoga poverenika Mihaila Germana u Rusiju da bi odrao stalni kontakt. I ruski pritisak je sve vise rastao.

6. novembra 1817. je proglaen za naslednog kneza ali mu to porta mije priznavala nastojei da odvoji Miloa od Rusije. Borba za autonomiju je trajala punih 15 godina. Za to vreme on je jo vie jaao svoju vlast kojom je narod bio nezadovoljan jer je to radio preko njihovih lea. Stoga on die bune. Poetkom 1821. izbile su Abdulina i Dobrnjeva buna, a 1822. Nikolajevieva buna i Teodorovieva afera. Najopasnija buna je bila akova buna koja je izbila u Selevcu, u smederevskoj nahiji. Seljaci iz tog kraja su se pobunili protiv tiranije kojom je Milo vladao i velikih dabina. Voa ustanka je bio Miloje Popovi zvani ak. Ustanak se proirio na Lepenicu i Jasenicu pa je Milo poslao svoga brata Jovana sa vojskom da pregovara sa ustanicima. Pregovori nisu uspeli ustanak se iri i na poarevaku, kragujevku, i beogradsku nahiju, a ak sa 5000 ljudi ulazi u Topolu. Milo alje vojsku iz nepobunjenih nahija na elu sa Tomom Vuiem-Periiem koji postie dogovor sa ustanicima. Ali ih na kraju napada sa vojskom ubija veliki broj pobunjenika a ak je uhvaen i ubijen je posle surovog muenja. Ova buna je bila znak da smanji namete prema stanovnitvu i da modernizuje zastareo dravni aparat. Takoe je posle te bune odluio da oformi neku vrstu vojske od oko 1000 ljudi
7

koja bi za njega sluila i da gui nove bune. Milo je surovo uguio i arapievu bunu a i hajduke je surovo kanjavao.

Na dalja deavanja u Srbiji uticala su politika deavanja u njenoj okolini. Na presto Rusije posle iznenadne smrti cara Aleksandra I novembra 1825. dolazi Nikola II koji marta 1826. alje ultimatum sultanu. Kojim trai da se zatvoreni srpski deputanti oslobode a Srbiji pismeno potvrde povlastice. Turska primorana prihvata pregovore u Akermanu leta 1826 god. Turska se u petom taki Akermanske konvencije obavezala da e za 18 meseci ,u sporazumu sa Srbijom, reiti svoje odnose sa njom i da e potvrditi njenu samoupravu putem sultanovog hatierifa. Ove odredbe Milo saoptava na skuptini narodnih stareina 14. januara 1827. poto Turci nisu imali nameru da ispotuju dogovor Rusija im je aprila 1828. objavila rat u kojem je Srbija po instrukcijama Rusa ostala neutralna. Rusi avgusta 1828. osvajaju Jedrene i Turci trae mir. Jedrenskim mirom Rusija se ponovo zaloila za Srbiju da se ispuni osma taka bukurekog mira i da joj se vrati susednih est nahija koje su srbi oslobodili u Pvom srpskom ustanku. Ali ovaj put ostavlja ruskog zapovednika vojske u Bugarskoj kako bi se osigurao da turci nee prekriti sporazum. Sultan septembra 1829. izdaje treni hatierif Srbima. Hatierif je saopten Narodnoj suptini decembra 1829. , u Suptini fbruara 1830. a u Beogradu 30

novembra(20 decembra) 1830. skpa sa beratom kojim se Mlo Obrenovi proglaava za naslednog kneza Sbije.

to je bio poetak srpskog izdvajanja iz Turske i vrhunac Miloeve diplomatske vetine. Taj hatierif se sastojao iz 20 taaka. I njime je srbija dobila potpunu unutranju autonomiju . Sbijom vlada knez u emu mu pomae savet u koji ulaze najuglednije Srpske stareine. Knez ima pravo da za odravanje unutranjeg reda obrazuje vojsku. Srbi dobijaju slobodu vere kao i pravo da podiu kole bolnice tamparije, trgovine,... Porta nije smela da se mea u unutranje stvari u Srbiji a tano je odreena visina novanih obaveza koje Srbija treba da joj plaa. Turci su morali da se isele iz srbije sem nekih vojnih garnizona u pojedinim tvravama. Priznato je pravo Srbiji na povratak est nahija. Srbija postaje autonomna kneevina pod turskim suverenitetom i ruskom zatitom. Milo je ustanak u bosni iskoristio da izvue to veu korist balansirajui izmeu ustanika i Porte. A kada su Turci poeli otezati sa vraanjem susednih est nahija Milo se posluio lukavstvom pobunio nahije i uao sa vojskom u njih posle ega turci nisu mogli nita. Ubrzano je iseljavao turke iz Srbije a Portu je umirio tako to je korumpirao neke njene lanove. Turski sultan izdaje srbima hatierif sredinom 1833. kojim je Srbija proirena za jednu treinu ( 6 nahija). Njime je odreena i tana visina danka koji Srbija treba da plaa Porti i
9

pitanje ustupanja spahijskih imanja. Srbija se reila turske feudalne vlasti ime se isplatila borba u Prvom i Drugom srpskom ustanku i ime je ukinut feudalizam u Srbiji. Srpski seljaci konano postaju vlasnici svoje zemlje.

Beograd , Smederevo i abac postaju glavni centri za trgovinu sa Austrijom. Nad tom trgovinom Milo je drao monopol a dravu kao svoje lino vlasnitvo. Dravnu kasu nije odvajao od svoje a sve prihode je uzimao za sebe. Bogatio se neizmerno mnogo esto na nelegalan nain otimanjem zemlje i kuluenjem stanovnitva ime postaje najbogatiji ovek na Balkanu. to je uspeo iako je bio nepismen. Milo nije bio popularan u narodu iako je za njega dosta uinio. Od naroda je hteo slepu poslunost i niko nije smeo da mu se suprostavi jer je znao ta ga eka. Nije voleo Vuka Karadia i Njegoa jer su mu bili veliki kritiari. Narod je od njega trio da ogranii svoju vlast i donese zakon kojim e se garantovati lina i imovinska sigurnost naroda. Posledica njegove nepopustljivosti je bila knez-Miletina buna u kojoj su uestvovale ineke krupne narodne stareine. to je uplailo kneza i on odluuje da popusti pod pritiskom naroda. Na Sretenje 1835. saziva skuptinu na kojoj se objavljuje Sretenjski ustav. Ovim ustavom kneeva vlast je znatno ograniena i ustavno su uspostavljeni Narodna Skuptina i Savet. Sadrao je i odredbe koje su pruale garancije o ljudskim pravima i delio vlast na

10

zakonodavnu izvrnu i sudsku. Ovaj ustav nisu priznale konzervativne sile Rusija, Turska, Austrija pa je morao biti povuen.

to je Milou i odgovaralo . Turska ga je pozvala u posetu gde mu sultan Mehmed II daje orden. Za to vreme u srbiji vlada namesnitvo njegovog sina Milana na elu sa njegovim bratom Jevremom koje je on raspustio im se vratio. U srbiji kneevojopoziciji se prikljuuju: njegov brat Jevrem, Toma VuiPerii i Avram Petronijevi koje su podrale Rusija i Austrija. Milo pokuava da se odri uspomo engleskog konzula Dorda Hodesa. Ali sve to su Englezi uspeli da urade je da se pregovori o novom srpskom ustavu vode u Carigradu. Posle estomesenih pregovora , decembra 1838. je dovren tzv. Turski ustav u vidu hatierifa. Njime je pored kneza uspostavljen i Sovjet (savet) od 17 najistaknutijih lanova veinom Miloevih protivnika koje on nije mogao da smeni a da ne dokae nihovu krivicu Porti jer su imenovani doivotno. Tako da nita nije mogao da reava bez njih. Turski ustav je objavljen 1839. u Beogradu. Ne mogavi da se pomiri sa neogranienom vladavinom daje ostavku 1/13 juna 1839. a 3/15 juna naputa srbiju sa sinom Mihailom i odlazi na svoje imanje u Erdelj. Nasledio ga je bolesni sin Milan koji je samo etirii nedelje vladao od 1. do 27. juna 1839. posle koga vlada njegov brat Mihailo do 1842. kada ustavobranitelji dovode Karaorevog sina
11

Aleksandra. Koji vlada sve dok umesto njega na vlast ponovo biva doveden Milo Obrenovi 1858. koji vlada samovoljno kao i ranije do 1860. drei se svoje izreke da pametan ovek za ivota ne daje puku enu i vlast. U dugoj i bogatoj srpskoj istoriji bilo je boljih , monijih i hrabrijih vladara od knjaza Miloa Obrenovia, ali vetijih i mudrijih, mudrijih nije bilo. Naroito se ovako moe govoriti kada je re o opstanku srpskor naroda i drave. Jer su oni veliki i moni u sutini malo dali za srpski rod i esto svojim voenjem prvo izgubili dravu a zatim je odveli u vekovna robstva i stradanja njenog naroda.

12

Literatura za seminarski rad o Milou Obrenoviu: 1. Svi vladari Srbije - Dejan Nikoli 2. Srpske zemlje i vladari - Miomir Jovi - Kosta Radi 3. novine,,Nedeljni dnevnik rubrika ,,Feljton ,,Kako je vladao Knjaz Milo 10 nastavaka - Miomir Filipovi -

13