Momilo Tei

Momilo Tei (1911) poeo je da pie izmeu dva rata. Roen je u Glumu kod Poege. Posle etvrtog razreda gimnazije prekinuo je kolovanje i iveo na selu. Posle drugog svetskog rata radio je kao knjiniar i upravnik Gradske biblioteke u Poezi. lan Udruenja seljaka knjievnika postao je 1938. godine. Jedan je od osnivaa Druine pesnika sa sela "Suncokret" (1968) i asopisa "Raskovnik". Dobitnik je Vukove nagrade. Od 1949. do 1985. godine Tei je objavio dvadesetak knjiga pesama, bajki i pesama za decu: "Traktorista peva" (1949), "Tri pionira" (1951), "ime se ko brani" (1951), "Gde ko zimuje" (1952), "Deja radost" (1953), "Od kue do kole" (1953), "Mae" (1957), "Potareva torba" (1964), "Kako su deda i baba postali aci prvaci" (1965), "Seje baka brano" (1970), "Otkucaji" (1970), "Dobro jutro, dobar dan, dobro vee" (1973), "Cvetnik detinjstva" (1975), "areni igrai" (1977), "Kladenac" (1977), "eteoci, dobar dan" (1978), "Miris zaviaja" (1980) i "eretska posla" (1983), "Pesme jednog seljaka" (na italijanskom jeziku, 1983), "ta ko eli to i sanja" (1986), "Male prie" (1985), "Narodni ivot i obiaji poekog kraja" (1988). Teieve pesme su objavljivane u mnogim listovima i asopisima, prevodene na strane jezike i zastupljene u mnogim antologijama. Poezija Mimila Teia je neraskidivim nitima vezana za rodno tlo i prirodu, za ivot i rad seljaka, njihove radosti i strahovanja. I u Teievim bajkama i pesmama za decu najznaajnije mesto zauzima rad. U njima ivi svet satkan od mate i snova, elja i radosti. Umro je 1992. godine. Grad Uice "i kad je mene ivot boleo, ja sam decu mnogo voleo", pevao je Momilo Tei Piso je poeziju i prozu z decu i odrsle i skupljo nrodne umotvorine. Prvu pesmu objvio je 1929. godine u beogrdskom sopisu z srednjokolce k druin. To je bil lirsk pesm bez nslov s poetnim stihom Vrsim plvim prozrn mgl pl... Posle nje usledili su prilozi s nrodnim prednjim (Ljubnsk br, estobrdic, Dv nc...) prv objvljen pesm z decu bil je Trenj, tmpn u Prvdi 1939. godine. Sradjivo je s velikim brojem listov i sopis, njvie prilog objvio u: Vencu, Rzvitku, Vestim, Zdruzi, Osloboenju, Zmju, Tik-tku, Mlim novinm i dr. U Teievom literrnom opusu njbrojnije su pesme z decu. One se i dns pojvljuju u mnogim listovim i sopisim nmenjenim njmlim itocim, zstupljen je u mnogim zbornicim i ntologijm, od 1948. godine i u itnkm i lektiri z osnovnu kolu. Njegove pesme su komponovne i prevoene n mnoge evropske jezike. Objvio je 17 zbirki deje poezije, dve knjige lirske poezije (jedn n itlijnskom) i dve hiku (obe mnjih dimenzij, jedn im oblik leporel), dve knjige krtke proze, jednu knjigu zgonetki, etiri slikovnice i jednu studiju iz etnologije poekog krj. Izbrn del Momil Tei u est knjig izl su 2004. godine u izdnju Epohe iz Poege. Dobitnik je Vukove ngrde z izuzetn doprinos rzvoju kulture u Srbiji (1971), Ngrde Mldo pokolenje (1971), Orden zslug z nrod s srebrnim zrcim, poeke optinske ngrde (1970) i mnogih povelj i plket. Po jedn ulic u Poegi i Uicu nosi njegovo ime, ztim Kulturno umetniko

drutvo iz Poege, do pre nekoliko godin u njegovom rodnom Glumu rdil je i Knjinic Momilo Tei. U okviru Knjievnih novin Svitk izlzi dodtk z deju knjievnost pod nzivom Momilo, od 2000. godine dodeljuje se i ngrd Mldi Momilo z njlepu pesmu iz per njmladjih pesnik. Momilo Tei je umro 25. februr 1992. godine u Glumu. Poezija za decu Momilo Tei OTKLJUANA SKRIVNICA | Vole moje ruke

DECO, BUDITE... Budite dareljivi kao ljive. Budite plodni kao njive. Budite lepi kao jasika. Budite potrebni kao kaika. Budite vredni kao mravi. Nesebini i u ljubavi. Hrabro gazite ivota staze. I imajte svetle obraze.

MI SE LJUTI Mi itanku nae i nou je gricka, pa se mnogo ljuti na prvaka Micka: "Posno neko jelo, bez imalo slasti kada mi ga spremi to ga ne zamasti?"

PESME Vrana gae, koko kokodae, krava rie, uran pupurie.

Guska krie, krmaa gurie, golub gue, maka mijaue. Kos zviduka, kukavica kuka, kreti svraka od jutra do mraka. Svi psi laju, kurjaci urlaju, sove huu a ukovi uu. Klike unja jasenu iz gunja, kreku apci, avrljaju vrapci. Zuji osa Zori oko nosa, cvrak svira usred nonog mira... ZIMA TKALA EBE Tkalja zima tkala ebe da penica ne ozebe, da ne zebu bube, klice, da sauva ljubiice, da zatiti jeam rani, detelinu da odbrani, rodne voke da odmori, tvrdu zemlju da uori, i da moe na Ilija niz breuljak da se skija. Objavio je knjige za decu: "Traktorista peva" (1948), "Od kue do ume" (1953), "Takmiarke" (1955), "Mae" (1957), "Potareva torba" (1964), "Dobro jutro, dobar dan, dobro vee" (1973), u najplodnijem stvaralakom periodu nadahnutom svetom detinjstva. Bogat je i potonji period. U ovom periodu bio je jedan do zapaenijih saradnika "Politikinog" dodatka za decu, "Politici za decu". Ponuda da bude stalni saradnik "Politike za decu" stigla mu je od urednika ovog podlistka Konstantina

Stepanovia. "Politika za decu" je poela da se tampa u "Politici" duinom cele novinske strane 21. februara 1929. godine. Naslov se menjao: "Politika deja strana", neto kasnije "Deja strana", dobijao raznovrsne, zanimljive oblike. "Politikin" dodatak za decu ureivali su ivko Milievi i ivojin Bata Vukadinovi. Zatim su najavljene "Deje novine". Kao "Deja strana" podlistak je objavljen dva puta u 1936. godini. Zatim obeane "Deje novine" izlaze 16. januara 1930. godine kao "Politika za decu" sa crteom naslova edrinskog, i to zaglavlje e ostati trajno, i danas. Od toga datuma "Politika za decu" tampa se na etiri polustrane, popreno, na dve novinske strane. Takav podlistak prestaje sa izlaenjem poetkom Drugog svetskog rata, a zatim je pokrenut ponovo u posleratnom periodu 17. septembra 1952. godine. Za urednika je izabran knjievnik Konstantin Stepanovi. Podlistak trpi sve probleme nedostatka hartije za tampanje, a od toga zavisi i broj stranica na kojima se tampa. Entuzijazam i ljubav prema knjievnosti za decu uspeno su prevladali sve uzgredne probleme, i podlistkom se bogati deja knjievnost, italaka javnost se upoznaje sa najboljim knjievnim ostvarenjima u svetu i Jugoslaviji, a ostvaruje se veoma vaan zadatak: da se populariu ve poznati, a italakoj javnosti otkrivaju novi, mlai talentovani pisci za Decu. Momilo Tei je zapoeo saradnitvo u "Politici za decu" 24. juna 1953. godine pesmom "Lek": Razbole se lisica, sui se ko grana. Leili je briljivo nekoliko dana. Ali bolest neznana sve je jae stee zato lisac zeeve u fijaker vee. "Da ti, draga, naem lek prei u sto gora i odvano preplivat' dvesta plavih mora..." Krupne suze lisici padoe u krilo: "Kad bih gusku pojela lake bi mi bilo..." Tei je izabrao motiv lisice, personifikovao njene osobine uporediv ih sa ljudskim, i izvrgao je ruglu uz jaku kominu sliku. Interesantna je struktura pesme, skladna od prvog do etvrtog katrena, interesantnih i po strukturi stihovi (razmena sedmerca i esterca). Slikovito se pojaava upravnim govorom, a time se i sie dinamizuje i pesmu ini interesantnom. Tei pribegava proverenom slikarskom metodu: iz katrena u katren glorifikovati prepredenost i lukavstvo, hiperbolom te osobine podvrgnuti ruglu, i decu nasmejati. U takvoj nameni mlaem uzrastu Tei je uspeo. Pesnika slika personifikacije dovedena je do potpune razumljivosti. Pesnik je ostao blago osmehnut, ali deca su doivela utisak radosti. Lisica je prepredena i

lukava, uz to iskoriava i druge, simulant je i prepredenjak da bi se doepala guske. Zeevi su iskoriavani, ljupki i deci najblii. Lisac i lisica se sporazumevaju dijalogom, iskoriavaju zeeve kao izrabljivanu zapregu, a rtva je guska, jedini lek za gladnu lisicu. Tako naslov pesme dobija alegorijsko znaenje, a ironija je naglaena odlika cele pesme. U toku 1954. godine je u "Politici za decu" objavio pesme "Februar" 18. februara i "Lani crnac" 11. novembra. Prvom pesmom hteo se obeleiti mesec na razmei ka proleu, poslednje zimske idiline slike, provirivanje visibabe i snenog pokrivaa na jo hladnom tlu. Pesma ima prigodnu odliku, a to je i urednitvu bio krajnji cilj. Momilo Tei ima i pesmu "Mart", sa svim odlikama promena u prirodi, sa poentom u igri detinjstva posle niza adekvatnih motiva saznajne i vaspitne vrednosti. Godinje doba i meseci donose promene, one su raznovrsne, bogate i plodonosne, cvetne i ljupke, vetrovite i sunane, radne na rodnoj njivi uz ratarsku pesmu, bakinu pogau i viku na kokoi, a na kraju sve je to slika u radosnim, razdraganim i razboritim dejim mislima, bilo da je re o deaku, to je ee, ili o devojici. Lakoa u izboru motiva, realistinosti slikarske palete, skladnost nizanja osnovnih inilaca pesme, nenapet siejne vrednosti, dolaze i u ovim pesmama do punog izraaja. U "Politici za decu" 30. januara 1958, godine Tei je objavio pesmu "Kupala se patka u decembru": Hou da za patku skuvam jedan aj. Plivala po reci kao mehur lak; Kupala se, luda, kao da je maj. ni videla ne bih da ne zauh: kvak! Kljun joj je sav hladan k'o kameni kip. I sad se sve bojim dobie mi grip. U ovoj pesmi Tei razmenjuje esterac i peterac u istom katrenu. Rimovanje mu je dosledno abcd, sa primenom muke rime. Jezik je jednostavan i prijemiv dejem interesovanju. Dominantna je devojica u pesmi, u igri. Od pesme "Paija kola" ova domaa ivotinja je simpatina oblikom i osobinama da voli da se kupa, da pliva. Neke osobine ove ljupke ivotinje matovito su utkane u crtane filmove. Dok je Zmaj personifikacijom uporedio deju graju sa paijom kolom, Tei daje u ruke devojice sudbinu plovke koja se kupa u decembru kao da je maj. Devojica dolazi do zakljuka da patki treba aja, moe dobiti grip. Sada se itaoci deca smeju i patki i devojici, jer dolaze do saznanja koje su osnovne osobine ove domae ivotinje. Tako i Teieva pesma dobija na znaaju jer navodi decu na razmiljanje, pobuuje kod njih interesovanje za saznanjem o svim domaim ivotinjama. U "Politici za decu" 29. juna 1961. godine tampana je Teieva pesma "Vali fudbaleri":

Cele noi hitri vali uti mesec utirali prtala je bela pena. Igrahu dva tima jaka meu et'ri jedrenjaka usidrena. Cele noi pune sjaja ova buna igra traja gol ni jedan nije pao. A kad zora svod zapali zbunjeni su vali stali fudbal im je, gle, nestao. Igrai se rasturie niz puinu otplovie, izgubljenu loptu trae. Umorni su, zabrinuti... Ko zna gde je fudbal uti nek im kae. U ovoj pesmi dolazi do izraaja originalna pesnika slika: U vedroj noi zapenuani vali igraju se odbleskom meseca i njegovom slikom u vodi. Kako su vali ritmini u igri, tako i mesec igrivo na njima opstaje i nestaje, opet se pojavljujui u sjaju igre. Igra se odvija lako i ivo izmeu dva jedrenjaka. No puna sjaja, iako mirna, krije u nedrima dinaminu igru morskih vala i mesec. Kad je zazorilo, nestalo je meseca. Igrai vali rasturili se niz puinu, u traganju za loptom. Kraj pesme je zadatak itaocima: ko zna gde je fudbal uti, nek kae morskim valima da nastave igru. Pesma je ispevana u tri sekstine. Stihovi su rimovani parnom i obgrljenom rimom: aabccb. I u ovoj pesmi dola je do izraaja osnovna stilska figura ovoga pesnika, personifikacija. Tei daje ivot svemu, svaki motiv je kod njega iv i razdragan, jer su i deca takva, igriva, sklona matanju i razdragana. U "Politici za decu" 20. jula 1961. godine objavljena je pesma "Bek" sa punim potpisom i pesma "Ko je jai" sa inicijalima M. T: Kada ivko igra beka nestrpljivo loptu eka. A kad lopta golu krene on se prene, narogui, sprema je da nogom ui. Ali dok on nogu digne,

lopta ve u mreu stigne. Pesmom se Tei ali na raun deaka nespretnog u igri. Primena slobodnih stihova, slobodnija versifikacija, ukazuje na Teievu versifikatorsku sposobnost da se prilagoava savremenijim tonovima u poeziji detinjstva. "Politiku za decu", sa njime, su stihovima punili njemu srodni po versifikaciji Nikola Drenovac i Stevo Pupovac, u isto vreme kada su tampani njegovi stihovi. Pojava Duana Radoviae novinom, kapricom, ishitrenou modernije alozbilje i neke nove otkaenosti, te okvire razbiti i dobiti nastavljaa u poeziji mlaegLjubivoja Rumovia. Nova linija matovitosti i ingenizovanosti svila se od Aleksandra Vua ka Branislavu Crneviu, Milovanu Danojliu, pa i oni razbijaju ovetali sistem vrednosti u poeziji detinjstva. Verbalnijim nastupom i slobodnijom razbaruenou. Sve to nije zbunjivalo Momila Teia, Nikolu Drenovca, pa su na svom pesnikom terenu ostajali osmiljeni i verodostojni u traganju za bogaenjem pesnike snage Jovana Jovanovia Zmaja, na kome i poiva sva potonja srpska poezija detinjstva. Tako je Tei snaan i stasit, razborit i ubedljiv, bez obzira na uticaje raznovrsnih pesnikih vrednosti. Osim Jovanu Jovanoviu Zmaju blizak je jo i Andri Franjieviu, naroito u domenu unoenja upravnog govora u stihove i tumaenje slinih motiva. U pesmi "Ko je jai?" Tei potvruje da je pesniki najspontaniji u sekstini: "Jaki on je onaj kamion, vozi crepa milion" prolaznici kau. Samo ree pui siv: "Da li moe taj va div poneti garau?" U "Politici za decu" 3. avgusta 1961 tampana je Teieva pesma "Magla": Magla ima sivo telo, sive ruke i odelo. Uvek gladna tee, luta, sve to nae redom guta. U jelovnik njezin spada svaka staza, reka, zgrada, divokoza, jele, eva, glog, crnotrn i bundeva. U stomaku njenom ima to okota s grozdovima, sedam brda, devet sela i pruga sa pet tunela. Jue, za as, ova ala krdo svinja progutala, kolu i tri provalije

opet sita bila nije. I ova Teieva pesma predstavlja biser srpske deije lirike. Skromno i tiho, jednostavno i realistiki ubedljivo, Tei zadrava intonaciju realiteta na razmei stabilne osnove Jovana Jovanovia Zmaja, njegovog nastavljaa Andre Franievia, a uz savremene realistike pesnikeDragana M. Malovia, Nikolu Drenovca i Steva Pipovca. Tei se ne povodi za novim uzorima u poeziji. Pesma "Magla" dokazuje koliko je ovaj pesnik stabilan u variranju sasvim obinog motiva iz prirode. Pokazuje njegovu iskonsku sroenost sa prirodom i stabilnost u njoj. Njegova skromna ljudska pojava izraava snagu seoske idile sa istom snagom sa kojom se izraava i stvarna snaga prirode i njenih pojava. Pesma "Magla" se moe svrstati u opisne. U okviru toga opisa pesnik darovito personifikuje prirodni fenomen. Tako magla postaje ivo bie koje saima staze, reke, zgrade, divokoze, jelene, eve, glog, crnotrn, bundeve. okote s grozdovima, brda, sela, pruge sa tunelima, i oni su nestali u utrobi magle. Personifikacija dobija u gradacijskom nizanju slika kulminacuju u etvrtom katrenu. I kola se nala u magli, i ta "ala" opet sita bila nije. I ova pesma dokazuje da Teieva snaga lei u skromnosti i jednostavnosti. On je, prema prianju njegovih savremenika tako i iveo: skromno, u seoskom domu Zapadne Srbije; koja ga je iznedrila istom istotom i snagom kao i Vuka Karadia, da bistrinom uma i pesnikog talenta ovekovei jedan trenutak u razvoju srpske poezije detinjstva. U pesmi "Bela slika" sa etvrte strane "Politike za decu" od 15. februara 1973. godine Momilo Tei istie: Bacili oblaci nevidljiva sidra iznad mirnoga sela. Oko reice unja se vidra, rado bi ribe jela. Rado bi jela, al ribe nee ni bleskom da joj se jave. Sa neba pada kristalno cvee na ve usnule trave. Na trave i na mrtva krila krovova to lule pue. Breze sanjaju dane aprila, negde se guske ue. Guske se ue, a njini krici k'o da u pomo zovu: a u beloj nevidelici laje pas u lovu.

Idilina konotacija seoske sredine uoljiva je kao osnovna nit pesme, a iznad nje odigravaju se ive slike jave. Momilo Tei u saradnitvu u podlistku nije iao za "osavremenjavanjem" stiha u stilu, ve je usavravao intonaciju idilne pejzano-aktivistike crte deje lirike. Tako je doveo do savrenstva zaviajni etnos izraen kroz ljubav prema svom rodnom mestu. Smernost i skromna jednostavnost nezamenljive su odlike njegove poezije. Ova pesma ini Teievu sredinu nit ukupnog njegovog stvaralatva za decu, jer ga izraava potpuno dosledno. On se ne sputa na detinji nivo kad pie pesmu za decu, nego ostaje na nivou detinjstva uzdiui se do one deje osobine koja savremenoj deci mnogo nedostaje, a to su ednost, jednoznanost, odsustvo inata, smernost, jednostavnost u ophoenju, odsustvo agresivnosti i zavisti. Taj nivo detinjstva je u velikoj meri kod savremene dece suzbijen, a Teieva poezija upravo na njemu insistira. U ovoj pesmi Tei koristi deseterac u razmeni sa sedmercem ili osmercem. Tei se nije drao dosledne versifikatorske strukture jer bi suvinim reima pesmu uinio slabijom. Koristi ukrtenu rimu: abab. Istiu se uspelije metafore: za pahulje veli "kristalno cvee", a krovovi lule pue. Usnulost zimske idile iskazana je uspeno: seoska zaviajna sredina je pod snegom, mir je i usnula tiina zime. Breze sanjaju, usnule su trave, ali ispod svega prokljuava dolazak prolea. A zimski znaci su vidra i lovci u lovu, i uznemirene guske. U "Politici za decu" 11. oktobra 1973. godine Momilo Tei je objavio kratku priu "Poslednja kruka". Na visokoj grani visila je zrela uta kruka. Videla je Gordana slatki plod i zamolila dedu da joj ga otkine. Kruka je visila visoko na grani, a deda star. Pokuao je kruku da omlati motkom ali nije uspeo. Probao je da se na drvo popne, ali kruka je visoko a grane lomljive. A Gordana hoe ovu kruku i nijednu drugu. Deda je zatim doneo merdevine, one male, jer su velike bile preteke za njega. Prislonio ih je na denariku, niu od kruke. Popeo se na denariku i pruio ruku. Izgubio je oslonac, ali se obema rukama uhvatio za granu. Sa ubranom krukom visio je. Zaplakala je devojica, a deda doviknuo da donesu merdevine, one velike. Starac je bio na izmaku snage, ali merdevine su donete i on se bezbedno spustio. Gordani je dao kruku, ali ona vie nije imala volje da je zagrize. Struktura "Politike za decu" menjala se iz godine u godinu. Godine 1973. za urednika ovog podlistka izabran je Milenko Maticki, i sam dugogodinji saradnik. I on je, kao i Konstantin Stepanovi, svesrdno prihvatio saradnitvo Momila Teia. Na prvoj strani podlistka tampana je pripovetka ili dua pria za decu. Uz njen poetak u okviru i uz ilustraciju tampana je pesma. Pripovetka se zavravala na drugoj strani, uz kratku priu ili pesmu, uz rubriku "aki razgovori". Na treoj strani vodila se stalna rubrika "Zanimljiva gramatika". tampana je i pesma, jedna ili dve. Na etvrtoj strani tampana je Teieva kratka pria, jedna pesma i poziv literarnim sekcijama osnovnih kola da se takmie i sarauju u "Politici za decu". Teieva kratka pria ima i odlike crtice. U njoj su istaknuti likovi devojice i starog dede, njihov meusobni odnos razumevanja i besprimerne ljubavi. rtvovanje dede odslikava se paljivo u svim pripovedakim fazama, od ekspozicije do zavrnog dela prie. Iako je u prvom slikarskom planu devojica i njena kaiperna elja da se domogne visoke kruke, lik dede je istaknutiji i snaniji.

Renik i stil Teieve prie je primeren nameni. On pie sa sela i o selu, motivi su zaviajni, reklo bi se i autobiografski. Starac se na visoku kruku penje preko grana denarike. Taj turcizam odomaio se u srpskom narodu i ima znaenje vrste ljive iji je plod okrugao i crvenkaste boje. Denarika je othranila mnoge srpske borce u proteklim ratovima, pa je postala omiljena u dui naroda. Lik devojice je istaknut u svim fazama pripovedanja. Njime pria i poinje: "Videla Gordana kruku na visokoj grani". Njime se zavrava: "Gordana je uzela miriljavi, slatki plod, ali vie nije oseala potrebu da ga zagrize..." Emotivna snaga ljubavi dede i unuke i njihovo razumevanje izraeni su jednostavno i spontano, epsko-lirski ubedljivo. "Politika za decu" od 28. marta 1974. godine objavila je Teievu pesmu "---...": Kraj prozora plava naa vredna Slava bukvar prelistava, sebe presliava: "---..." Iza okna plava prislukuje grana visokog jablana, pa je podrava: "---..." Pesma ima onomatopejski naslov, bitan za znaenje obe strofe. One su skladno komponovane i imaju paralelno znaenje: prva donosi sliku devojice nad bukvarom pored prozora, druga odslikava granu jablana, personifikovanog, u saradnikom dosluhu sa devojicom. Nisu indiferentni ni Slava uenica prvog razreda dok srie slovo , a taj zvuk je utanje jablanovih grana na vetru. Ukupna slika je snana i delatna u odnosu na detinjstvo, uenje, i na metode uenja, jer sve to ovek zna saznao je od prirode, najbolje uiteljice ivota. U "Politci za decu" 19. septembra 1974. godine Tei je objavio "Septembarsku pesmu": Avgust ode jer je star, smenio ga septembar. On je sada moni car: prvacima nosi dar: po itanku i bukvar. Mesto za pesme Momila Teia bilo je na treoj i etvrtoj strani, esto i na drugoj. U "Politici za decu" 6. marta 1975. godine urednik je odluio da njegovu pesmu "Nad kolevkom" tampa na prvoj strani, u okviru, uz ilustraciju:

Kad mama pored kolevke stane njoj se uini da sunce sa plavog zenita grane; da se igra nestano lane u umskoj divljini; da je pozdravlja na stubu ptica i leptir na rui; i da lebdi svuda miris sree i ljubiica, od ivota dui. Sva ta nevidljiva uda stvara mamina plava Mica, mamino lue, kad obe ruke prui i pone da gue... Ova Teieva pesma odvaja se strukturom od predhodnih. Autor se ne dri akcenskih celina simetrine versifikacije i uokvirene strofine strukture. U poeziji Tei je primenjivao kombinovane stihove, osmerac, sedmerac, esterac katkad i lirski deseterac. U ovoj pesmi izlazi iz okvira pesnikog klietizma i pribegava novijoj lirici, slobodnom stihu. Njegova ritmika kombinacija i dalje zadrava tonalitet ustaljenog stiha, mada razliite duine i metra. Tako su u pesmi primenjeni deseterac, peterac, jedanaesterac, esterac. Tei pesmu oslobaa ritmikih okvira: jednakog broja slogova u stihu, i strofe. Zadrava rimu, a ona je neoekivana, neobavezna, ali vrlo skladno intonirana u celoj pesmi. Ova pesma, jedna od najlepih objavljenih u "Politici za decu" u autorstvu ovog pesnika, govori o pesnikoj inventivnosti i irini. Pesma je puna skladnih poreenja, metafora (skraenih poreenja), epiteta. Stihovima se izraava prava i suptilna ljubav majke nadnete nad kolevkom svoga deteta. Sa ljubavlju igrivo su zdrueni elementi prirodne sredine, a time se stavlja do znanja da je i priroda kolevka "maminog lueta" to prua ruke i gue u znak uzvraene ljubavi majci i prirodi. Tei e nastaviti da sarauje u "Politici za decu" jer je do kraja ivotnog puta stvarao za svet detinjstva. "Politikina" deja strana je, tako, iznedrila jo jednog pesnika za decu, iskazala njegov nesumnjiv talenat, i svoj deci, italakoj publici, utkala u misli, oseanja i emocionalni razvoj jo jedno ime, dragoceno u dejoj literaturi. Dr Milovan Gomanac (Kruevac) Jednostavan, razumljiv seoski uitelj poezije i poetskog doivljavanja sela. Iskren i nenaminkan deluje edno i poteno. udo u prirodi, udo prirode. Gledajui u nju on recituje njezine pesme. Dragan Luki: "Moji savremenici"