Arhe VII, 14/2010 UDK 371.

3::16 1950/2010 Pregledni rad Overview Article

ANA KUBURI
Beograd

NASTAVA LOGIKE U SREDNJOJ KOLI OD 1950. DO 2010.

Saetak: Istorijski osvrt na nastavu logike poeemo sa kolskom 1952/53. godinom, kada je uvedeno osnovno osmogodinje obrazovanje. Izuavajui literaturu koja se istorijski osvre na nastavu logike kod nas, primeujemo da akcenat nije stavljen na taj period. Budui da je u to vreme na snazi bila drava Jugoslavija, zvanine odluke odnosile su se na sve republike. Dobre ideje iz jednih preuzimale su se na drugim teritorijama, kao zajednike. Angaman na polju metodike nastave logike intenzivnije se odvijao na teritoriji Hrvatske, kao i danas. Tako su udbenici Logika Gaje Petrovia i Metodika nastave lozoje Josipa Marinkovia zadrani u upotrebi kod nas kao zasad najbolja reenja. Ovakvo stanje trai da se izvue jedna nit od tog vremena, preko razdvajanja do aktuelnog stanja. Kljune rei: nastava, logika, srednja kola, obrazovanje, udbenici

1.1. SUDBINA FILOZOFIJE KROZ TRI REFORME KOLSTVA U JUGOSLAVIJI

Osmogodinje obrazovanje uvedeno je 1952/53. Tada stupa na snagu i novi nastavni plan i program (Nastavni plan i program za V, VI, VII i VIII razred osmogodinje kole i I, II, III i IV razred gimnazije, 1952; Bojovi, 2004: 8485). U VII razredu uila se psihologija u prvom polugoditu, a istorija lozoje u drugom. Logika se uila u VIII razredu (IV gimnazije), sa dijalektikim i istorijskim materijalizmom. Pei (1954: 70) u to vreme objavljuje lanak o nastavi lozoje u asopisu Srpskog lozofskog drutva; on smatra (kao i neki lanovi beogradskog aktiva) da treba zameniti vreme izuavanja logike i istorije lozoje. Posredno, iz primedbe vezane za praksu: da profesori drugih nastavnih predmeta preuzimaju predavanje lozoje zbog rentabilnosti. Kako Pei navodi, samo u 34% gimnazija u Srbiji (iskljuujui Vojvodinu i Kosmet) lozoju su predavali lozo, a direktori u svojim izvetajima Savetu za prosvetu NRS ipak nigde nisu isticali potrebu za strunim kadrom iako su to inae radili za druge predmete u slinoj situaciji (Pei, 1954: 70). Takoe saznajemo da je fond asova namenjen lozoji bio mali.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

184

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Optim zakonom o kolstvu usvojenim juna 1958. godine, opteobrazovna osnovna osmogodinja kola postala je obavezna za uzrast od 7 do 15 godina, dok je gimnazija postala srednja opteobrazovna kola u etvorogodinjem trajanju, sa vie nastavnih smerova. U Nastavnom planu i programu za 1965/66 (Nastavni plan i program za gimnaziju u SR Srbiji sa objanjenjem, 1965), na strani 9, govori se o potrebi izvesnih izmena u nastavi, a na 160. strani, u objanjenju tih izmena, saznajemo da je logika odvojena od psihologije; propisana je za III razred gimnazije, za sve smerove, sa po 2 asa nedeljno. Logika je, inae, od svog uvoenja u prve srpske gimnazije, sredinom devetnaestog veka, zajedno sa psihologijom predstavljala uvod u lozoju. Vie o takvoj praksi izvoenja logike moemo itati u lanku Mirka Aimovia Prilog metodici nastave logike (Aimovi, 1994: 35). Potvrdu iste prakse nalazimo i u Pedagokoj enciklopediji (1989: 42). uvarovom reformom obrazovanja, 1971. godine, lozofska grupa predmeta izbaena je iz znatnog broja srednjih kola i zamenjena predmetima Osnove marksizma i TIPSS. Upravni odbor Hrvatskog lozofskog drutva nije se posebno bavio ovim problemom, ali je na savetovanju o nastavi lozoje, 1971. godine u Sarajevu, Boris Kalin upozorio na opasnost redukovanja nastave lozoje, i pozvao fakultete da svojim autoritetom spree ovakve promene. O tome itamo u lanku Savjetovanje o nastavi lozoje, Praxis, (1971: 963) to je preneta referenca iz lanka: Grgec Goran, Pola stoljea Hrvatskog lozofskog drutva kao istraivaki izazov (2008). Desetim kongresom SKJ 1974. godine zapoela je kolska reforma kojom su razliite vrste srednjih kola, do tada voene kao gimnazije, srednje strune kole, itd., pretvorene u jedinstvenu srednju kolu centar usmerenog obrazovanja (oli-Peisker, 1989: 232.), po dva modela trogodinjem i etvorogodinjem. Vii nivo srednjeg obrazovanja trebalo je stei kroz zajedniku opteobrazovnu osnovu u trajanju od dve godine, a zatim se, kroz drugu fazu (u trajanju od jedne ili dve godine) osposobiti za rad. Gimnazije su ukinute pred 1977/78. kolsku godinu (Bojovi, 2004: 82, 93). Cilj takve reforme bio je spreiti da obrazovanje reprodukuje socijalnu stratikaciju, ali, kako komentarie Veljka oli-Peisker (1989), realitetu su, s pozicije ideologije i norme, postavljeni (pre)ambiciozni zadaci. Dok god drutvu i privredi budu potrebni radnici, dotle e se statusna diferencija preslikavati i na obrazovanje, u manje ili vie transparentnom obliku. Problem s reformom bio je u tome to je ila u pravcu ujednaavanja sniavanjem kriterijuma koji su vaili u gimnazijama. Kako se uvoenje ireg opteg obrazovanja (a time i lozoje) u nekadanje strune kole odrazilo na lozoju, oli-Peiskar komentarie ovako: najpre naziva iluzijom da e se plavom ovratniku promijeniti drutvena sudbina zato to e na treem ili etvrtom stupnju obrazovanja uiti lozoju. Ali se zato moe dogoditi da lozoja, ovako mehaniki inkorporirana u neke nastavne programe (npr. za metalske radnike ili vozae) izgubi diskretni buroaski arm i obue radniko odijelo... (oli-Peisker, 1989: 232). Akcenat u navedenom citatu stavljamo na nain izuavanja lozoje u strunim kolama, koji oito nije paljivo osmiljen. Kao to emo u nastavku videti, drugi izvori govore da se broj usmerenja u kojima se izuavala logika smanjivao, a reakcije1 su ile u pravcu zahteva da logiku ui vie njih.
1 Na primer Borisa Kalina i Vladimira Filipovia.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

185

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Reforma je radikalno uticala na izmene nastavnih programa ne samo lozofske grupe predmeta, ve i svih drugih (Bojovi i iovi, 2005: 47). Boris Kalin u doktorskoj disertaciji Nastava logike u srednjoj koli tvrdi da su pri reformi zaobiene najkompetentnije institucije za predmet logike Filozofski fakultet i Hrvatsko lozofsko drutvo. Pre pominjane reforme logika se uila u III razredu gimnazije, u drugom polugoditu, a fond asova bio je 35 (tj. 2 puta nedeljno). Logiku je uila priblino srednjokolaca toga uzrasta, tj. od 48.510 upisanih, 11.781 (to je 24% ili svaki etvrti) (Kalin, 1980: 148). Reformom je dotadanji III razred srednje kole postao I razred zavrnog stepena usmerenog obrazovanja. Izraeni su novi planovi i programi za razliita usmerenja i zanimanja. kolske 1978/79, druge godine reforme, analizirajui planove i programe, i izvetaje o broju upisanih u I razred zavrnog stupnja, Kalin zakljuuje da je logiku tada uilo upola manje aka od broja onih koji su je uili u gimnaziji zadnje kolske godine pre reforme. Sada je to bilo oko 11,512,5%, tj. svaki osmi uenik.2 Dalja analiza populacije onih koji su logiku i dalje uili pokazuje da vie od polovine njih pripada vaspitno-obrazovnom usmerenju zanimanju saradnik u nastavi (suradnik u odgojno-obrazovnom procesu). Iz nepotpunog izvetaja o fondu asova toga usmerenja vidi se da se u 82% sluajeva logika3 uila s fondom od 35 asova, a ostalih 18% uilo ju je s veim fondom.4 Prohodnost za dalje obrazovanje reformom su dobile sve kole. Godine 1976/77. veina kola bile su zavrne kole (obuhvatale su uenika toga uzrasta), osim gimnazija. U fazi posle reforme sve su srednje kole, s jedne strane, bile jednako zavrne, a, s druge, sve jednako jame mogunost nastavka studija.5 Na osnovu takve prakse zakljuujemo da za 88% srednjokolske populacije logika je nepotrebna. Po Kalinovom miljenju, logiku bi trebalo da ue svi s obzirom na to da je za sve srednja kola jednako zavrno obrazovanje ili otvaranje daljeg obrazovanja. Logika je ona osnovna interdisciplinarna lozofska grana koja ui razlikovanju naunih metoda ve od sistema znanstvenih grana, pa do razlikovanja indukcije i dedukcije, eksperimenta, hipoteze, teorije i uope znanstvene obrade bilo koje grae.6 Uenik koji u zavrnom srednjokolskom obrazovanju, koje mu je osnova za dalje studije, nije imao priliku da upozna logike probleme, nee biti svjestan ni znanstvene osnove svoga uenja.7 Gledano s drugog aspekta, na
2 Kalin, Boris, Nastava logike u srednjoj koli: Funkcija nastave logike u oblikovanju kritikog miljenja, 149. Takoe u Pedagokoj enciklopediji Zavoda za udbenike i nastavna sredstva, na str. 42 itamo: Sa dva asa sedmino nastava logike imala je bolju poziciju u prolosti nego u savremenom obrazovanju gde je svedena na 35 asova godinje u jednom od poslednjih razreda srednje kole i tu privilegiju ima manje od 10% srednjokolske populacije uenika. Meutim, istraivanja su naime pokazala da vei fond sati uzet sam za sebe ne daje nikakvo posebno jamstvo uspjeha, ako uza nj ne stoji odgovarajua kvaliteta nastave, komentarie Kalin na 152. str., i napomenom uz tekst upuuje na istraivanje Jadranke Damjanov i Dubravke Jande, Kulturni sadraji u obrazovanju; Problemi umjetnikog obrazovanja djece i omladine, I i II, Zavod za kulturu Hrvatske, Zagreb 1977, 109 i 242. 3 U nekim usmerenjima i strukama logika se uila u okviru nastave lozoje, a ponegde (retko) i fakultativno. 4 Kalin, Boris, Nastava logike u srednjoj koli: Funkcija nastave logike u oblikovanju kritikog miljenja, 151. 5 Ibidem., 155. Isto nalazimo kod Bojovi S. u citiranom tekstu Gimnazija posle Drugog svetskog rata s naglaskom na prirodne nauke, 93. 6 Filipovi, Vladimir, Reforma srednjeg usmjerenog obrazovanja, Filozofska istraivanja, 1986, br. 4, 1070. 7 Ibidem.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

186

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

pitanje kome je potrebna logika istraivan8 je nivo misaonosti kod onih koji su imali nastavu logike i onih koji je nisu imali. To merilo potrebe upotrebljivo je i danas. Na vanrednoj skuptini Hrvatskog lozofskog drutva 10. 10. 1990, povodom redukcije nastave lozoje u srednjim kolama zakljueno je da se reformom obrazovanja prepolovio broj uenika srednjih kola koji sluaju lozoju i logiku, a novim nastavnim planovima za pedagoke centre ukinuta je nastava lozoje i logike i za neke pedagoke struke, ime se dalje smanjuje broj uenika koji sluaju lozoju. Rasprava je imala odjeka u javnosti te je na redovnoj skuptini Drutva, 5. 6. 1991, iznet podatak da se nastava lozoje u pomenutim centrima jo uvek izvodi.9 Reforma uspostavljenih jedinstvenih srednjih kola, kakve smo opisali, izvrena je 1987. usmeravanjem od prvog razreda srednje kole, a ne u zavrnim razredima. Iz lanka Vladimira Filipovia, Reforma srednjeg usmjerenog obrazovanja, napisanog za Filozofska istraivanja, 1986. godine vidimo da ni ovog puta Filozofsko drutvo nije konsultovano, kako kae: Nigdje ni nikada [nisu] razgovarali s predstavnicima struke...10 Kritikuje se postavljanje osnove obrazovanja na usmerenost kada svetska reforma ide u pravcu dublje opteobrazovanosti zato to brz tehniki razvoj od usmerenih trai este prekvalikacije, a propagira se i interdisciplinarnost kao princip. Devedesetih godina zapoeta je preorijentacija kolskog sistema.11 Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, proglaen 25. januara 1990. u Skuptini SR Srbije, vratio je gimnazije u obrazovni sistem.12

1.2. NASTAVA LOGIKE U OBRAZOVNOM SISTEMU SRBIJE

Poetkom devedesetih, kada su gimnazije vraene, zemlja je bila zauzeta drugim pitanjima i nije se moglo raditi na izmenama nastavnih planova i programa iako je o njima vie puta raspravljano. Ciljevi i zadaci oieni su od ideolokih zahteva karakteristinih za prethodne zakone, ali sadraj je ostao teak i apstraktan, budui da je nastao saimanjem univerzitetske literature. S tim saznanjem ostavlja nas Sneana Bojovi u istorijskom osvrtu na reforme i mesto gimnazija u njima. U publikaciji Komisije za razvoj kolskog programa,13formiranoj od Ministarstva prosvete i sporta 2002. godine, u fazi pripreme nove reforme, opisom nasleenog stanja moemo se nadovezati na
8 O nekim istraivanjima toga pitanja vie je reeno u poglavlju 3.4. o kritikom miljenju. 9 O uvarovoj reformi i reakcijama Hrvatskog lozofskog drutva na smanjenje broja asova lozofskih predmeta saznajemo iz lanka Gorana Grgeca, Pola stoljea Hrvatskog lozofskog drutva kao istraivaki izazov, 531532. 10 Filipovi, Vladimir Reforma srednjeg usmjerenog obrazovanja, 1071. Mirko Aimovi u tekstu Prilog metodici nastave logike, Nastava i vaspitanje, 1994, br. 12, na str. 5 uporeuje Nastavni plan i program iz 1991. i Nastavni plan i program u Slubenom glasniku SAPV Propisi prosvetnog saveta Vojvodine, 3/1987. 11 Bojovi, Sneana D., Gimnazija posle Drugog svetskog rata s naglaskom na prirodne nauke, 82. 12 Ibidem, 97. 13 Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM, Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd 2003.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

187

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

poetak devedesetih. Tamo se kae da programi za pojedine nastavne predmete predstavljaju naune, akademske discipline u malom, takoe da su preobimni i da nisu u funkciji kulturnog i ekonomskog razvoja drutva. U Planu i programu iz 1991. godine14 logika se propisuje za III razred gimnazije u trajanju od 72 asa (2 asa nedeljno), to je zadrano i u aktuelnom Nastavnom planu i programu koji je na snazi od 2003.15 Filozoja je propisana za IV razred gimnazija i strunih kola, takoe sa fondom od 72 nastavna asa. Analizi izmena u novom programu posvetiemo se kasnije. Na sajtu EURYDICA mogu se vidi nastavni programi za sve nivoe obrazovanja, pa tako i srednjeg kolskog obrazovanja u 31 zemlji, kao i saznati mnoge druge informacije. EURYDICA je centrala mree koja obezbeuje informacije o obrazovnim sistemima i politici 27 zemalja Evropske unije, lanicama Evropskog ekonomskog prostora16 i Turske, a namenjene su onima koji su odgovorni za njih, radi lakeg snalaenja i informisanja. Interesantno je da se u Hrvatskoj 1998. godine poelo sa odravanjem Dravnog takmienja iz logike, u organizaciji Zavoda za kolstvo Republike Hrvatske. Uenik sa najboljim rezultatom ima olakicu pri upisu na Univerzitet. Godine 2001. tadanji ministar odobrio je i pokretanje takmienja iz lozoje.17 Zadaci na dravnom takmienju iz logike zasnovani su na nastavnom programu, ali veinom na matematikoj logici. Svaki test ima pet do deset problema (sud, zakljuak, kategoriki, hipotetiki, disjunktivni silogizam, Venove diagrame, diviziju, dokaz, simbolika, matematika logika).18 Meunarodnu lozofsku olimpijadu srednjokolskih uenika organizuju Meunarodna federacija lozofskih drutava (FISP) i UNESCO. Godine 2007. Hrvatsko lozofsko drutvo ukljuilo se u njeno organizovanje (paralelno s ulaskom Drutva u lanstvo FISP-a).19 Iste godine pokrenuta je inicijativa za osnivanje Odbora za nastavu lozoje, logike i etike, kao stalnog tela pri Upravnom odboru Hrvatskog lozofskog drutva. Razliite oblike aktivnosti za unapreenje tih predmeta (organizovanje seminara i savetovanja, izdavanje publikacija, kontakti s relevantnim republikim/dravnim telima, itd.) inae je koordinisao Aktiv srednjokolskih nastavnika.20 Prema reima Maje Uzelac iz 1986, u Jugoslaviji nije postojalo udruenje nastavnika lozoje, niti je u okviru Saveza lozofskih drutava Jugoslavije bilo sekcije ili
14 Nastavni plan i program iz lozoje (i logike), Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik 3/1991, 144147. 15 Nastavni plan i program iz lozoje (i logike), Slubeni glasnik RS- Prosvetni glasnik 6/2003, 4951. 16 Lihtentajna, Norveke i Islanda. 17 O Dravnom takmienjima iz logike i lozoje: Grgec, Goran, Pola stoljea Hrvatskog lozofskog drutva kao istraivaki izazov, 532, i urko, Bruno, Philosophy and Logic in Croatian High Schools, Philosophy pathways electronic journal, Issue number 81, 4th April 2004. Izvetaje sa konkretnih takmienja nalazimo: za prvo takmienje u asopisu Logika 1 opisuje se tok takmienja iz logike iz 1998, zatim kod Dunje Marui Brezeti u: Natjecanje iz lozoje 2009. godine, Filozofska istraivanja, 2010, br. 4, 809812. 18 urko, Bruno Philosophy and Logic in Croatian High Schools., 19 Grgec, Goran, Pola stoljea Hrvatskog lozofskog drutva kao istraivaki izazov, 532. O Meunarodnoj lozofskoj olimpijadi vie nalazimo u tekstu Bruna urka, Meunarodna lozofska olimpijada, Metodiki ogledi, 2008, br. 1, 115135. 20 Grgec, Goran, Pola stoljea Hrvatskog lozofskog drutva kao istraivaki izazov, 531.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

188

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

drutva za nastavu lozoije.21 Danas postoje aktivi profesora lozoje na odreenom podruju, ali ne postoji drutvo koje objedinjuje sve nastavnike lozoje u Republici Srbiji. Takoe, ne postoji udruenje na nivou zanimanja nastavnik. Maja Uzelac je, 1986, bila prvi predstavnik Jugoslavije na tada ve petom kongresu Meunarodnog udruenja nastavnika lozoje (AIPPh), ili desetog, ako se rauna rad Evropskog komiteta za nastavu lozoje, osnovanog 1959, na koji se AIPPh nadovezao. Meunarodno udruenje nastavnika lozoje osnovano je 1975. u Briselu. Uzelac iste godine izvetava nastavnike lozoje, putem asopisa Marksistiko obrazovanje, o toku konferencije, uslovima i postupku ulanjenja.22 AIPPh postoji i danas i njegov rad dostupan je javnosti zahvaljujui njihovom vebsajtu.

1.3. DRAVNI PROPISI U VEZI SA NASTAVOM LOGIKE

Pravilnikom o vrsti strune spreme nastavnika, strunih saradnika i pomonih nastavnika u gimnaziji23 propisano je da lozoju mogu predavati osobe sa diplomom profesora lozoje, diplomiranog lozofa ili profesora lozoje i sociologije. Ista struna sprema zahteva se i za rad u strunim kolama.24 1.3.1. Plan i program Knjiga Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM25 javnosti je predstavila smer reforme obrazovanja i obrazovnog sistema u Srbiji, zapoete 2003. godine, s akcentom na jednom njenom delu nastavni planovi i programi. Saznajemo da se radi na promeni odnosa prema kolskom programu. U objanjenju funkcije plana i programa stoji: realizacija plana i programa ne treba da bude glavni zadatak i cilj obrazovnog rada u koli, ve njegov instrument.26 On treba da bude koncipiran kao sredstvo za postizanje denisanih ciljeva i ishoda, a ne treba da propisuje nastavne sadraje.27 Formulacija cilja i zadataka nepromenjena je zasigurno od 1987. godine (a moda i ranije), zakljuujemo po onome to saznajemo iz teksta Mirka Aimovia Prilog metodici nastave logike u kome su uporeeni nastavni programi iz 1987. i 1991. i naim

21 Uzelac, Maja, X meunarodni kongres o nastavi lozoje, Marksistiko obrazovanje, 1986, br. 1, 29. 22 Ibidem, 2830. 23 Prema vaeem Pravilniku o izmenama Pravilnika o vrsti strune spreme nastavnika, strunih saradnika i saradnika u nastavi u gimnaziji, objavljenog u Prosvetnom glasniku, br. 1/92. 24 Pravilnik o vrsti strune spreme nastavnika, strunih saradnika i pomonih nastavnika u strunim kolama, objavljen u Prosvetnom glasniku, br. 5/91. 25 Izdate od Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije 2003. godine. 26 Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM, 46. Prema novoj koncepciji, rad u koli treba regulisati na dva nivoa nacionalnim kurikulumom i kolskim. Za starije razrede ostavljae se vie prostora kolama da odluuju (47. str.). 27 Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM, 5.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

189

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

poreenjem plana i programa iz 1991. i 2003.28 Nema znaajnog napretka u onome to je jo 1980. godine Boris Kalin oznaio kao negativno u praksi pisanja planova i programa. S obzirom pak na odnos materijalnog i formalnog zadatka nastave, nastavni programi najee izrijekom postavljaju nastavi oba zadatka: i materijalni i formalni. Pri tome programi su mnogo izriitiji u preciznijem imenovanju i detaljnijem pobrojavanju elemenata materijalnog zadatka. Funkcionalni je zadatak obino formuliran veoma ili ak krajnje uopeno, naznaen je turo, s tek nekoliko rijei. Kao da je samo po sebi jasno ime i kako bi se imao ostvariti funkcionalni cilj nastave nekog predmeta.29 Mora li se oko razvoja sposobnosti za sistematsko, samostalno i kritiko miljenje svesno angaovati i podupreti spolja, ili e se ono svakako dogoditi uenjem logikih sadraja i ukljuenou u ozraje logikog naina razmiljanja. Zahtev misli logino upuuje na logiku ispravnost, i u najveem broju sluajeva rauna i na istinitost. Ne postoje stvari koje su ve negde istinite i odakle ih samo treba prepisati. Do istine se dolazi logikim ispitivanjem. Ponekad, da bismo skratili priu, nudimo ve gotove istine iz logike, to je u najviem smislu kontradiktorno njoj samoj, onome emu ona eli nauiti, i dovodi je do apsurda. Razvijanje kritikog miljenja ne treba podupreti spolja, nego iznutra. Ne skraivati je u onom delu koji joj je esencijalan, a izazov profesorskog poziva uvek ide u tome pravcu. Zato jeste potrebno svesno se angaovati. O izmenama u sadraju aktuelnog plana i programa stoji u uputstvu za njegovu obradu, a mi emo u daljem tekstu izdvojiti one koje e biti od vanosti za temu. Jedna od bitnih stavki, u literaturi koja se osvrtala na prethodne planove i programe, bilo je praenje odnosa lozoje i logike.30 Traila se naznaka kontinuiteta iz sfere logike u lozoju. Nadovezujui se na tu tradiciju, u poslednjim izmenama primeujemo da je 1991. jasno izraena pripadnost logike lozoji u tekstu uputstva za njegovo ostvarivanje, dok se u novom nastavnom planu i programu ona pretpostavlja iz odnosa naslova i podnaslova. Ta promena propraena je jo jednom od vee vanosti. Promenjen je pristup uvoenja u predmet logike. Na prvim asovima uenicima se govori o postanku logike i poreklu njenog imena, ali ne o njenom istorijskom razvoju, kako je to nalagao prethodni plan i program. O njenom razvoju, podeli i znaaju govori se na kraju kolske godine. U uvoenju u predmet logike, to je propisano novim programom, vie panje posveuje se samom predmetu logike. Govori se o poreklu
28 Cilj lozoje je da unapredi opte obrazovanje uenika i da ih upozna sa svojim glavnim sadrajima, te razvojno-istorijskim tokovima lozofskog miljenja. Preneemo doslovnu formulaciju zadataka iz 2003. Poslednja dva zadatka manje se odnose na nastavu logike, a vie lozoje. Zadaci nastave su da uenici: upoznaju osnovne elemente i principe miljenja, shvate odnos ispravnog i istinitog miljenja, jezika i miljenja i drugih problema saznanja kao i uslova uspene komunikacije, osposobe se za primenu metodologije istraivanja i razviju sposobnost za sistematsko, samostalno i kritiko miljenje, razumeju lozofske probleme i njihova reenja na primerima najveih dostignua lozofske misli kao i da steknu sposobnosti pozitivnim transferom za razumevanje drugih teorijskih i praktinih problema, stiu uvid u opte teorijske i humanistike tokove miljenja koji su uobliavali odreene istorijske epohe i ine osnovu savremenih humanistikih i kritikih orijentacija i time unapreuju obrazovanje. Od 1987. logici i lozoji se cilj i zadaci propisuju zajedno. 29 Kalin, Boris, Nastava logike u srednjoj koli: Funkcija nastave logike u oblikovanju kritikog miljenja, 59. 30 Vie o tom odnosu Aimovi, Mirko, Prilog metodici nastave logike.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

190

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

njenog imena, njenoj formi i sadraju, o pojmu valjanosti (tj. ispravnosti) i istinitosti miljenja. Pridavanje panje samoj logici zvui kao pozitivna promena, spram prethodnog pristupa koji je u logiku uvodio preko njenog istorijskog razvoja, ta je ona bila i kako se izgraivala, znaaja i podele jo pre nego to postane znaajna i omoguena prethodnim poznavanjem gradiva, tako da i razlike koje su uinile podeljenom logiku imaju za njih smisla. Predmetu logike se pre pristupalo s aspekta njenog uspostavljanja kao discipline, sada se vie prilazi razradi njenih sadraja. Razmatranje odnosa logike, lozoje i nauke, takoe je iz uvodnog bloka tema prebaeno na kraj, ne uvodei tako u predmet logike, ve u lozoju koja e se uiti u narednoj godini. U obrazloenju izmene stoji da ova celina ima vie efekta kao uvoenje u nastavu lozoje u narednom razredu, nego kao uvod u izuavanje same logike.31 Pitamo se: ako se predavanje logike nije sprovodilo postupkom problematizovanja, karakteristinim za lozofski nain razmiljanja, i tako se uenici pripremali za njega, da li je vano objasniti njenu vezu sa lozojom, i kako bi ona mogla biti shvaena? Vezu s naukom uenici e zakljuiti ve posle prvih nekoliko preenih tema iz logike. Ali nakon izuavanja logike kao kanona ispravnog miljenja, kakav odraz na uvoenje u lozoju ima pria o njihovoj vezi. Tako je logika ono to je pre lozoje, ali to nije lozoja nego sistem uputstava, pravila, principa, normi valjanog miljenja, ili miljenja koje mora biti istinito.32 Propustila se pokazati veza na delu, kroz izlaganje logikih znanja tokom godine. Takoe, kakvo razumevanje moemo oekivati na asu krajem kolske godine (kada se zakljuuju ocene, ili su zakljuene to svejedno rezultira nezainteresovanou), ime se eli uvesti u predmet lozoje za iduu godinu. O mestu teme odnosa logike, lozoje i nauke na kraju udbenika Gaje Petrovia,33 u tzv. dodatku, u tekstu jo iz 1994. godine Mirko Aimovi kae da ovaj dodatak u udbeniku nikako nije dodatak, nego naprotiv, ono ime bi svakako trebalo zapoeti nastavu logike,34 a mi dodajemo: ukoliko se odluimo za takav pristup logici, jer videemo on nije bio jasno naglaen u metodikoj literaturi za predmet logike. Panju emo posvetiti jo jednoj izmeni. Naime, ovoga puta vie je naglaena korelacija sa drugim nastavnim predmetima, posebno matematikom. Umesto puke analize istinitosnih funkcija istinitosnim tablicama, treba produbiti razumevanja implikacije, logikog rauna i tehnike svoenja na apsurd (ne samo kod dokazivanja tautologija, ve i pravila silogistikih gura).35 U pomenutoj publikaciji Komisije za razvoj kolskog programa naznano je da e se ii u smeru vee povezanosti meu predmetima. U opisu zateenog stanja kae se da su nastavne planove i programe izraivale komisije (imenovane od ministra prosvete) koje nisu uspostavile institucionalni oblik meusob-

31 Nastavni plan i program iz lozoje (i logike), Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik 6/2003, 50. 32 Aimovi, Mirko, Prilog metodici nastave logike, 9. 33 Petrovi, Gajo, Logika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998. 34 Aimovi, Mirko, Prilog metodici nastave logike. Udbenik je pozitivno ocenjen, kao onaj koji najbolje daje uvid u teorijski horizont logike. 35 Ovo pribliavanje trebalo je da isprati i nastava matematike svojim izmenama veim akcentom na aksiomatici, matematikoj indukciji, dokazu iz hipoteze, itd.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

191

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

ne saradnje, to je prouzrokovalo zatvorene programe nastavnih predmeta, bez vertikalne i horizontalne povezanosti pojedinih predmeta i unutar predmeta.36 Mnotvo novih pedagokih smernica za izvoenje nastave znai li to da bit reforme nastave treba traiti u promjenama nastavnih postupaka, metoda i prakse uenja, a ne toliko u promjenama planova i programa? pita se Kalin.37 Analizirajui sadraj logike kakav se predaje u srednjim kolama, Aimovi izrie sud da se ui tradicionalna logika koja je postavljena u doba nemisaone sholastike reinterpretacije aristotelovske logike.38 Komentari u njegovom tekstu dati su u horizontu ispitivanja adekvatnog pristupa sadrajima nastave logike, koji je svakako u vezi sa tim kakav je pojam logike u kom je uzeta, i kojim je predstavljena. Aimovi poziva na zaokret kako u shvatanju kakva logika treba da se ponudi srednjokolcima, tako i u neposrednoj nastavi logike i metodi njenog izvoenja.39 U vezi s udbenicima logike u nastavnom planu i programu 2003. kae se da nijedan udbenik ne pokriva celokupan program. Preporuen je udbenik Gaje Petrovia zbog svoje bolje primerenosti uenikovom predznanju i uzrasnim sposobnostima. Nastavnicima je preporuen Uvod u logiku i nauni metod od Koena i Nejgela. 1.3.2. Struno usavravanje Vlada Republike Srbije je 2004. osnovala Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja.40 Centar za struno usavravanje zaposlenih u obrazovanju jedna je od tri organizacione jedinice Zavoda.41 Budui da je u Srbiji otvorena mogunost da se napreduje u zvanju42 strunim usavravanjem, nastavnik moe da stekne zvanje pedagokog savetnika, mentora, inspektora i vieg pedagokog savetnika.43 Smatramo da otvaranje te mogunosti u nastavnikom pozivu poveava i motivaciju za usavravanje. U Pravilniku o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika,44 koji je stupio na snagu 1. jula 2004, propisano je obavezno struno usavravanje, a postupak za sticanje odgovarajueg zvanja pokree nastavnik na svoju inicijativu, podnoenjem zahteva ustanovi i dokaza o ispunjenosti uslova.
36 Reforma obrazovanja u Republici Srbiji. KOLSKI PROGRAM, 46. 37 Kalin, Boris, Nastava logike u srednjoj koli: Funkcija nastave logike u oblikovanju kritikog miljenja, 2. 38 Aimovi, Mirko, Prilog metodici nastave logike, 11. 39 Ibidem, 10. 40 Zakonom o Izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usvojenim u junu 2004. godine. 41 Druge dve su Centar za razvoj programa i udbenika i Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih. 42 eljka porer u knjizi Sociologija profesija: ogled o drutvenoj uvjetovanosti profesionalizacije, Socioloko drutvo Hrvatske, Zagreb 1990, govori o pet elemenata profesije ija razvijenost odreuje da li je re o profesiji, poluprofesiji ili zanimanju. 43 Pravilnik o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, Slubeni glasnik RS, br. 14/2004, 15. 44 Pravilnik o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika 14 23, koji je aktuelan uz izmene iz Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, Slubeni glasnik RS , 56/2005, 5455.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

192

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Jedan od predvienih oblika profesionalnog usavravanja zaposlenih je pohaanje seminara koji su odobreni od Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Nastavnik je duan da u toku pet godina pohaa najmanje 100 asova, i to najmanje 60 asova sa liste obaveznih programa i do 40 asova sa liste izbornih. Na svakom seminaru dobija uverenje o savladanom programu, koji e mu trebati pri proceni stepena ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva.45 U Pravilniku su propisani uslovi akreditacije programa, koji se prijavljuju na konkurs46 tampan u Prosvetnom pregledu. Primena programa koji pokau dobre rezultate, produava se za sledeu godinu. Centar takoe ima pravo da ukine seminar u toku odobrenog staa,47 ukoliko se ispostavi da su mu neophodne izmene ili da je nezadovoljavaju. U naoj sredini poseenost igra kljunu ulogu. Prvi Katalog obaveznih programa strunog usavravanja tampan je za 2004/05. kolsku godinu; on se, po zakonu, doprema svakoj koli. Seminar se organizuje na nivou jednog okruga kolske uprave, kako bi bilo dovoljno zainteresovanih profesora za formiranje grupe. Potom kola domain kontaktira koordinatora seminara. Razmotriemo seminare ponuene profesorima lozoje za proteklu 2009/10. godinu, i za predstojeu 2010/11. Od seminara za koje su profesori lozoje navedeni meu one kojima je primarno namenjen, nalazimo tri seminara. Sva tri programa zadrana su i za sledeu kolsku godinu. Autorka prvog, Filozoja sa etikom, oznaenog kao obaveznog, jeste Olga Vui, profesorka lozoje i logike u Medicinskoj koli Beograd. Program je podran od Srpskog lozofskog drutva, Odeljenja za lozoju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Katedre za humanistike nauke Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Iz opisa tema zakljuili bismo da je re o predavanjima o razliitim aktuelnim etikim temama. Drugi program, Dijalego lozoja u srednjoj koli osmislili su Gordana Drai, Jadranka Peti, Ivan Fink, Slobodan Lisica, Damir Maleev i Slobodanka uk, i podrani su od Srednje tehnike kole Mileva Mari u Titelu. Program je prole godine bio oznaen kao obavezan,48 a za narednu je izborni.49 U opisu tema njime je predvien i razgovor o boljoj realizaciji nastavnih sadraja. Za, protiv i kako vetina argumentovane diskusije u nastavi osmislile su profesorka lozoje Sneana Gruji i profesorka srpskog jezika i knjievnosti Olivera Dimi. Program je izborni, i kao takav je i ostao, ali proirene su ciljne grupe na sve uitelje i nastavnike osnovnih i srednjih kola.50 Autorke programa podrane su od Druge kragujevake gimnazije, kolske uprave Kragujevac i Gradskog vea za obrazovanje, kulturu i informisanje grada Kragujevca. Za nas je interesantno da je tim programom, osim retorike i debate, predviena i tema dijalektika argumentacija i tehnike i metode problemske nastave.
45 Ibidem. 46 Konkurs se objavljuje u listu Prosvetni pregled i na vebsajtu Zavoda. 47 Ukoliko je program prvi put aplicirao, biva akreditovan na probnih godinu dana. Ukoliko su rezultati zadovoljavajui, moe biti akreditovan na tri godine. 48 Program se vodio pod katalokim brojem 165. 49 U 2010/11. program se vodi pod katalokim brojem 130. 50 U katalogu 2009/10. pod brojem 167, u novom pod 133.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

193

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Mnotvo je seminara koji nisu namenjeni specijalno nastavnicima lozoje, ali su njima, kao pripadnicima drutvenih nauka, posredno obuhvaeni. Takvim seminarima se najvie nastoje implementirati savremene ideje, metode i pristupi u nastavu. No, ono to nama nedostaje u funkcionisanju nastave logike i lozoje jesu struni razgovori o konkretnim sadrajima iz logike i lozoje. Primetimo da je jo manje nego za lozoju programa koji bi se mogli odnositi na unapreivanje nastave logike i reavanje njenih tekoa. Budui da se nastavi logike u primarni zadatak stavlja razvijanje kritikog miljenja, osmotriemo na koji nain su o toj temi ponueni programi. Kultura kritikog miljenja bio je program za 2009/10 godinu, osmiljen od vee grupe autora,51 i podran od Filozofskog fakulteta u Beogradu i grupe MOST. Autorska grupa se nije odluila za preuzimanje gotovih programa, ve za razvijanje sopstvenog, imajui u vidu specian aktuelni obrazovni i drutveni trenutak.52 Na seminaru se govorilo o strukturi sposobnosti kritikog miljenja. S ciljem da se kritiko miljenje ugradi u redovnu nastavu, demonstrirane su vebe namenjene njegovom podsticanju. Takoe, prezentovana su dobra reenja iz nastavne prakse. Za iduu godinu, za srednjokolski uzrast predloen je program Motivacija za uenje upotrebom kritikog miljenja u nastavi53 iz pedagokog rezona i itanjem i pisanjem do kritikog miljenja54 koji dolazi iz ireg konteksta jednog projekta. Naime, re je o istoimenom projektu koji je iznikao u SAD,55 a koji se sprovodi u Hrvatskoj, Srbiji, BiH i jo nekim susednim zemljama. Program su za seminar adaptirale56 pedagog dr Lidija Radulovi i psiholog mr Tatjana Pavlovski sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, i pedagog mr Milica ebi sa Uiteljskog fakulteta u Beogradu. Program podrava Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP), Beograd i kao struna podrka RWCT International Consorcium (iji je CIP lan). Program se odnosi na sve nastavne predmete i bavi se mogunou uvoenja kritikog miljenja kako u nastavu maternjeg jezika tako i u matematiku i druge predmete. Jedna od predvienih tema je: uloge i vrste pitanja u takvoj nastavi, zatim, planiranje nastavne jedinice iz ugla razvijanja kritikog miljenja. Sudei po izvetajima sa seminara, objavljivanim u metodikim asopisima Bilten za nastavu lozoje i Marksistiko obrazovanje, o kojima e vie rei biti u narednom poglavlju, ini se da se nekada vie panje posveivalo diskusiji no samom sadraju iz nastave logike i ozoje, i nastojao odrati kontinuitet u toj diskusiji.

51 Dr Dijana Plut, dr Jelena Pei, dr Dragica Pavlovi-Babi, dr Zora Krnjai, dr Duanka Lazarevi, dr Jasmina Moskovljevi, mr Ivana Stepanovi, spec. psih. Vidosava Grahovac, Radmila Goovi, mr Slobodanka Jankovi-Anti. 52 Pavlovi-Babi, Dragica Krnjai, Zora Goovi, Radmila, Kritiko miljenje ta je to? Konceptualizacija i relevantni pojmovi, Psihologija, Beograd 2000, br. 34, 385. 53 Program se vodi pod katalokim brojem 520, i pripada obaveznima. Autor je Milo Jeremi, a program podrava Kreativna pedagogija. 54 Program pod katalokim brojem 643, sa liste izbornih. 55 Metodiki ogledi, br. 16. veim svojim delom posveen je tom projektu. 56 Program izvorno pripada autorima Dr Jeannie L. Steele, Dr Kurtis S. Meredith, Dr Charles Temple, Scott Walter, International Reading Association

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

194

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

Knjiga Ive Despota Nastava marksistike i savremene graanske lozoje u gimnaziji, iz 1965. godine, jeste tampan praktini deo seminara iz marksistike i savremene graanske lozoje, odranog u Sarajevu iste godine, u organizaciji Republikog zavoda za unapreivanje kolstva. Na seminaru Despot je prikazao, kroz konkretnu obradu nastavnih jedinica, kako je tekla nastava u jednoj koli, tj. Treoj gimnaziji u Sarajevu, u kojoj je predavao u toku kolske 1964/65. godine.57

ZAKLJUAK
Nastava logike u srednjim kolama, posmatrano istorijski od njenog uvoenja pa sve do dananjih dana i prakse izvoenja, tema je koja zahteva iroku platformu poznavanja kako lozoje obrazovanja, tako i drugih dodirnih oblasti kao to su pedagogija i psihologija. U radu smo poli od sagledavanja prakse izvoenja nastave logike u srednjim kolama na teritoriji Jugoslavije u periodu od 1950. Do 1990, a zatim Srbije do 2010. godine. U istorijskom kontekstu dravnih i politikih prilika, promene na podruju lozoje obrazovanja i politikih moi mogle su se sagledati kroz objavljene tekstove i istraivanja malog broja lozofa. U proteklih ezdeset godina u nastavnim planovima i programima menjao se status nastave logike od povezanosti s psihologijom do samostalnog predmeta. Pitanje primerenosti i potrebe za nastavom logike takoe je imalo razliita praktina reenja, koja su uglavnom ila ka smanjivanju broja onih koji su je uili i njenom smetanju u kontekst gimnazijskog obrazovanja. Sama sutina nastavnog predmeta logika krije se u misaonim operacijama kojima se nastavom razvija miljenje vie nego to se oslanja na znanje i zapamivanje, to ini osnovnu vrednost na kojoj se gradi i reforma celokupnog obrazovnog sistema u kojoj se zahtevi same logike pretau u praksu njenog izvoenja, a potom i na iri kontekst ostalih nastavnih predmeta od kojih se takoe oekuje primena istog principa razvijanja kritikog miljenja vie nego pukog mehanikog zapamivanja.

ANA KUBURI Belgrade HIGH SCHOOL LOGIC COURSE FROM 1950 TO 2010 Abstract: This historical overview of logic teaching shall begin with school year of 1952/53, when eight years long elementary education was introduced. It can be noted that, in literature concerning logic teaching in our country, emphasis is not put on that period. Considering the fact that the state of Yugoslavia was existent at that particular time, formal decisions immediately
57 Despot, Ive, Nastava marksistike i savremene graanske lozoje u gimnaziji Interpretacija programa sa metodskim napomenama, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevo 1965, iz Predgovora, 45.

ARHE god. VII, 14/2010 (183195)

195

A. Kuburi, Nastava logike u srednjoj koli od 1950. do 2010.

related to all republics. Valuable ideas from one territory were implemented in others, being of common interest. Intensive engagement in the eld of methodics of logic teaching took place in Croatia, as it is today. Textbooks Logic from Gajo Petrovi and Methodics of philosophy teaching of Josif Marinkovi are still in use in Serbia today, due to the fact that they are still considered as the best solution. That is why history of logic teaching should be analysed since that period up to today. Keywords: teaching, logic, high school, education, textbooks

Primljeno 15.8.2010. Prihvaeno 10.10.2010.