1 | s t r a n a

Merenje i greke merenja

Znaajne cfire

U civilizaciji u kojoj ivimo koristimo se dekadnim sistemom brojeva (0,1,2,3,4,5,6,7,8,9). U ovom
sistemu brojevi nose sa sobom neku informaciju. Jedan sto 1; dva polaznika - 2; tri jabuke 3;
nita novca na raunu 0. Dakle, date cifre su nam od nekog znaaja (znaajne cifre) jer nose
informaciju o merenoj veliini. Broj nula je jedinstven jer pored informativne vrednosti njime se
sluimo da ostale cifre dovedemo na odreenu poziciju. Tako jedna nula iza broja oznaava
desetice, dve nule stotine, tri hiljade itd. U ovom sluaju broj nula ne predstavlja znaajnu cifru.
Pitanje koliko neki broj ima znaajnih cifara se upravo svodi na reavanje ove dileme, kada je nula
znaajna cifra, a kada ne.


U prvom broju sve etri cifre su znaajne jer tako naveden rezultat pretpostavlja da je zaista
izmereno 15,13 jedinica merene vrednosti, sa tanodu na stotim delovima. Isto vai i za drugi broj.
Kod tredeg broja oigledno je da je uloga dve poslednje nule da dovedu cifre 1513 na odreenu
poziciju, te osim toga nemaju nikakv drugi znaaj nisu znaajne cifre. Kod broja 15013 jasno je da
se nule izmedju drugih cifara koje nisu nule moraju uzeti kao znaajne cifre te stoga ovaj broj ima
pet znaajnih cifara. U broju 0,001513 tri nule slue da cifre 1513 dovedu na odreeni poloaj te
stoga nemaju znaaj i ovaj broj zato ima 4 znaajne cifre. Kod poslednjeg sluaja treba obratiti
naroitu panju. Nula na kraju decimalnog zapisa mora biti smatrana znaajnom cifrom, u ovom
sluaju ona slui da demonstrira preciznost sa kojom je izvreno merenje (na 10
-5
). Klasian primer
je navoenje koncentracije nekog standardnog rastvora C=0,1000mol/dm
3
. Nule iza zareza ukazuju
na analitiku preciznost sa kojom je ova koncentracija odreena.

Znaajne cifre obuhvataju tzv. sigurne cifre i nesigurnu cifru (tj. cifru na kojoj se nalazi greka).






Termin 3


ta dete raditi danas?

- Zaokruivanje brojeva,
- Pravila zaokruivanja,
- Sigurne , nesigurne, znaajne
ciffre...
- Pojmovi preciznosti i
tanosti
- Sistematske i sluajne greke
- Procenjivanje greaka
- Apsolutna, relativna greka
- Greka izvedenog rezultata

Primer 1. Znaajne cifre



Odrediti broj znaajnih cifara u slededim brojevima:
15,13 4
1513 4
15013 5
0,001513 4
0,15130 5

Primer 2. Znaajne cifre sigurne i nesigurne


Navesti sigurne cifre i nesigurnu cifru za svaki od brojeva iz primera 1.

15,13 sigurne: 1,5,1 nesigurna:3
1513 sigurne: 1,5,1 nesigurna:3
15013 sigurne: 1,5,0,1 nesigurna:3
0,001513 sigurne: 1,5,1 nesigurna:3
0,15130 sigurne: 1,5,1,3 nesigurna:0

2 | s t r a n a




Pravila zaokruivanja brojeva

Nekakav broj moemo zapisati kao: n,d
1
d
2
d
3
d
4
d
5
d
6
d
k
d
k+1
...d
m
pri emu je n ceo broj a d
1
,d
2
,...,d
n

odgovarajude decimale. Ako elimo da dati broj zaokruimo na k decimala onda postupamo na
jedan od slededih naina:

a) Ako je d
k+1
5, tada zaokrueni broj ima oblik n,d
1
d
2
d
3
d
4
d
5
d
6
d
k

b) Ako je d
k+1
5, tada zaokrueni broj ima oblik n,d
1
d
2
d
3
d
4
d
5
d
6
d
k
+1


c) Ako je d
k+1
=5 i bar jedan od decimala iza njega je razliit od nule tada se postupa kao pod
b)
d) Ako je d
k+1
=5 i svi ostali decimali, ako ih uopte ima, su nule onda razlikujemo dva sluaja:
ako je d
k
parno postupa se kao u sluaju a) ako je d
k
neparno postupa se kao u sluaju b).


















Primer 3. Znaajne cifre na osnovu apsolutne nesigurnosti


U slededem broju odrediti znaajne cifre (sigurne i sumnjivu cifru).

12,4004832170,001

Ovakav zapis nosi informaciju i o greci sa kojom je izmerena neka vrednost. Vidi se da je
greka (0,001) na hiljaditim delovima, pa je jedino smisleno zadrati cifre sve do ovog
mesta iza decimalnog zareza. Zbog toga su 1,2,4,0,0 znaajne cifre. Poslednja cifra -
nula je sumnjiva jer je opteredena grekom dok su sve preostale cifre nepotrebne i kao
takve treba ih izbaciti iz konanog zapisa rezultata (12,4000,001).

Primer 4. Zaokruivanje brojeva


Zaokruiti na tri decimale sledede brojeve:
1,45549; 2,45977; 3,455501; 4,9985; 5,999500

Reenje: 1,445; 2,460; 3,456; 4,998; 6,000

Primer 5. Zaokruivanje brojeva


Zaokruiti na tanost do na stotinu sledede brojeve:
145549,88; 245977; 34550,1; 49850; 599950,0

Reenje: 145500; 345600; 49800; 60000

3 | s t r a n a

Greke merenja

Preciznost bliskost odreenog rezultata sa drugim rezultatima dobijenim na potpuno isti nain;
veliina koja opisuje reproduktivnost merenja.

Tanost bliskost odreenog rezultata stvarnoj ili prihvatljivoj vrednosti.

Tanost odreuje slaganje izmeu rezultata i njihove stvarne vrednosti, dok preciznost opisuje
slaganje izmeu vie rezultata koji su dobijeni na isti nain. Preciznost moemo odrediti
jednostavnim ponavljanjem merenja, dok tanost nikada ne moemo sigurno da odredimo jer
nikada ne moemo da znamo stvarnu vrednost merenja.





Tanost se izraava pomodu termina apsolutne i relativne greke.

Apsolutna greka razlika izmeu eksperimentalnog rezultata i prave vrednosti:



apsolutna greka merenja, - prava vrednost, x merena vrednost.

d ima dimenzije merene veliine.

Relativna greka kolinik apsolutne greke i stvarne vrednosti:




Bezdimenzionalna veliina; izraava se u procentima ili promilima kkao se ne bi izazvala zabuna
ukoliko se izraava greka merenja datih u procentima



















x = A

= =
uvek treba procenjivati u
odnosu na pravu vrednost.
Voditi rauna prilikom
koridenja apsolutne greke kao
merila tanosti!!!

Slika 1. Veba u streljatvu
Diskutujte rezultate strelaca A,
B, C i D.

Primer 6. Tanost dve analitike metode


Dve razliite analitike metode upotrebljene su za analizu dva metala u leguri.
Dobijeni su slededi rezultati:

1
= 32,6 %, d
1
= 0,3 %,

1
= 7,91 x 10
-3
%, d
1
= 0,63 x 10
-3
%.
Koji je metal odreen tanije?

% ,
,
,
% ,
,
,
00 8 100
10 91 7
10 63 0
92 0 100
6 32
3 0
3
3
2 1
=

= = =

o o
Funkcije rasipanja rezultata oko
srednje vrednosti poput
standardne devijacije,
varijanse i koeficijenta
varijanse, koriste se za
opisivanje preciznosti rezultata
Sa njima dete se upoznati na
nekom od slededih termina

4 | s t r a n a



Kada je nepoznato:




devijacija od srednje vrednosti mera preciznosti pojedinanog odreivanja




Pravila za zaokruivanje rezultata merenja

Greku zaokruujemo na jednu znaajnu cifru. Nema smisla greke prikazivati sa vie cifara
jer neodreenost (nepreciznost) demonstrirana prvom cifrom iskljuuje preostale.
Opravdano je greku prikazati sa vie cifara ukoliko de se dati podatak koristiti u daljim
statistikim proraunima pa bi se na taj nain spreio nepotreban gubitak informacija.
Izraunati broj zaokruujemo na istu tanost kao i apsolutnu greku.
Prilikom raunske obrade podataka ne treba zaokruivati ni jedan meurezultat;
zaokruuje se samo krajnji rezultat.


Sabiranje i oduzimanje
apsolutna nesigurnost rezultata ne sme da bude manja od najnesigurnije vrednosti koja
podlee sabiranju, odnosno oduzimanju.
Mnoenje i deljenje
relativna nesigurnost rezultata treba da bude jednaka onoj koju ima komponenta sa
najvedom relativnom nesigurnodu;
proizvod i kolinik treba da sadre onoliko znaajnih cifara koliko ima i lan sa najmanjim
brojem znaajnih cifara.
Logaritmovanje
rezultat treba da sadri onoliko cifara desno od decimalnog zareza koliko ima znaajnih
cifara broj iji se logaritam trai.
Stepenovanje i korenovanje
rezultat treba da sadri onoliko znaajnih cifara koliko ima broj koji se stepenuje ili
korenuje.


Izraunavanje apsolutnih i relativnih greaka izvedenog rezultata

Zbir i razlika: apsolutne greke se sabiraju, relativne se izraunavaju iz odnosa
y
dy
y
= o

3 2 1 3 2 1
dx dx dx dy x x x y + + = + =

Proizvod i kolinik: relativne greke se sabiraju, apsolutne izraunavaju iz odnosa y e d
y y
=
3 2 1 3
2
2
2
1
1
3
2 1
x x x dx
x
y
dx
x
y
dx
x
y
dy
x
x x
y
y
o o o o + + =
c
c
+
c
c
+
c
c
=

=











x
x
x
A
= o
x x x = A

5 | s t r a n a

Greke koje prate hemijsku analizu

Sluajne greke neodreene
Greke koje utiu na preciznost merenja.
Prouzrokuju manje ili vie simetrinu raspodelu rezultata oko srednje vrednosti.
Sluajne greke u rezultatima analiza mogu biti eliminisane statistikim metodama.

Sistematske greke odreene
Greke koje utiu na tanost rezultata.
Prouzrokuju veliku razliku srednje vrednosti seta podataka od stvarne vrednosti.

Grube greke
Greke koje dovode do pojave rezultata koji se u velikoj meri razlikuju od ostalih rezultata.
Grube greke u rezultatima analiza mogu biti eliminisane statistikim metodama.






Zadaci


1) Izraunati apsolutnu greku krajnjeg rezultata:

a) y = 6,75 (0,03) + 0,843 (0,001) 7,021(0,001)

b) y = 67,1 (0,3) 1,03 (0,02)

c) % Cr






d)
( ) ( ) | |
( )
100

=
F G
E C D A B
y

A = 1,38 (0,02)
B = 29,82 (0,02)
C = 0,89 (0,02)
D = 10,35 (0,02)
E = 0,00589 (0,00006)
F = 25,8943 (0,0001)
G = 26,7854 (0,0001)

2) Izraunati maksimalnu vrednost relativnih greaka merenja analitikom vagom slededih
masa: 100g, 1g, 0,1g. Pri merenju koje mase je greka najveda?









( ) ( )
( )
( )
100
mg 0,2 346,4
3
mg/mmol 0,001 51,996
mmol/cm 0,001 0,1027 cm 0,04 40,64
y
3 3

|
.
|

\
|

=