UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

ISTRAIVAKI RAD
Predmet: Psihologija Tema: Zastupljenost psihoaktivnih supstanci kod mladih

Mentor: prof. dr Dobrivoje Mihailovi Aleksandra Marinkovi 769/07 Jovana Cvetkovi 711/07

Studenti:

Beograd, januar 2008.

TEORIJSKI DEO

Zloupotreba droga smatra se problemom savremenog drutva. Tokom poslednjih godina mnogi izvori informacija skretali su panju na visoku vulnerabilnost mladih u naoj zemlji. U svojoj studiji UNICEF istie da su mladi u Srbiji u najveoj opasnosti u Evropi (Izvetaj za Srbiju, mart 1999.). Ovakvoj situaciji najvie su doprineli desetogodisnji regionalni konflikti na Balkanu, nametnute sankcije I potpuna izolovanost Srbije od strane medjunarodne zajednice, to je dovelo do dugotrajne izolacije I ekonomske krize. Nestabilna politika situacija u zemlji rezultirala je viegodisnjim ivotom pod stresom I u sredini prepunoj trauma, izrodivi depresiju, krizu vrednosti I nesigurnosti u budunost. Sve je to bilo praeno zanemarivanjem zdravlja i porastom rizinog ponaanja. Tinejderi su pronicljivi posmatrai i oni vide da mnogi koriste razliite psihoaktivne supstance. Oni vide da njihovi roditelji i drugi odrasli piju alkohol, pue cigarete i, naalost, zloupotrebljavaju druge psihoaktivne supstance. Gledaju televiziju i itaju asopise u kojima vide privlane reklame za alkohol i cigarete. Filmovi, muzika, internet i televizija esto preterano istiu konzumiranje alkohola i drugih droga u nonim barovima i klubovima to prikazuje njihovu prisutnost veom nego to to ona zapravo jeste. Tinejderska drutvena scena se esto okree oko pijenja alkohola i puenja trave(marihuana). Veini tinejdera "zabava" predstavlja upravo to. Ponekad prijatelji nagovaraju jedan drugog da piju ili pue, ali zbog velike dostupnosti tinejderima je lako doi do psihoaktivnih supstanci, a i njihovi prijatelji ih ve koriste i ini se da uivaju u tome. Ne samo to, nego takvo ponaanje predstavlja nain druenja. Tinejderi uveliko preteruju kada je u pitanju broj njihovih vrnjaka koji koriste drogu. Znatielja, nezadovoljstvo i mladalaka pobuna protiv sveta, elja za prihvatanjem u drutvu koje im imponuje, nesigurnost i nedostatak samopouzdanja samo su neki od stotinu razloga zbog kojih mladi ljudi ponu eksperimentisati s drogama.

PSIHOAKTIVNE SUSTANCE TERMINOLOKA ODREENJA POJMOVA Veliki broj razliitih naina definisanja pojmova vezanih za problematiku zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, kao i mnogo razliitih terminolokih odreenja istih pojava namee obavezu da se navedu i objasne kljune rei. Osnovni cilj je izbegavanje nesuglasica prilikom tumaenja, a posredni da se naglasi potreba usklaivanja svih termina i klasifikacija vezanih za ovu tematiku u strunoj literaturi. Droga - Svaka supstanca koja uneena u organizam moe da modifikuje jednu ili vie funkcija (Svetska zdravstvena organizacija,1969) - Prirodno ili sintetiko sredstvo koje deluje na nervni sistem i dovodi do psiholokih promena. Dugotrajnim uzimanjem izazivaju bolesti zavisnosti. Neka sredstva su u slobodnoj prodaji, poput alkohola , duvana i pojedinih lekova. Psihoaktivne supstance -Supstance ili smese supstanci koje deluju na nervni sistem i izazivaju promene u ponaanju. Narkomanija - U uzem smislu obuhvata samo neke jake droge (opijum, heroin, kokain, LSD i dr.) i neke lake (marihuana, hai), a u irem smislu oznaava i neke socijabilne droge kao sto su u evropskoj civilizaciji alkohol, duvan, kafa i sl. (Pedagoska enciklopedija) Psihika zavisnost (habituacija) - se javlja kao jaka emocionalna i mentalna potreba za ponovnim uzimanjem psihoaktivnih supstanci zbog toga to one izazivaju prijatno raspoloenje ili da bi se izbeglo neprijatno raspoloenje. Fizika zavisnost (adikcija) - Ne razvija se kod zloupotrebe svih droga. To je specijalni stadijum adaptacije na drogu kad ona postaje sastavni deo metabolizma elija i podrazumeva i psiholoku zavisnost. Narkoman - Osoba sa znacima zavisnosti od droga. Korisnik - Lice koje koristi jednu ili vie psihoaktivnih supstanci, bez obzira da li je nastupilo stanje zavisnosti. Probator - Lice koje doivljava prva iskustva sa psihoaktivnim supstancama. Zloupotreba psihoaktivnih supstanaci - Socio-kulturno neprihvaeno korienje psihoaktivnih supstanci koje moe izazvati tetne ili nepredvidive posledice po drutvo. Apstencijalni sindrom - Mnotvo psihikih i fizikih promena koje nastaju kao znak prestanka dejstva droge kod adikta. Tolerancija - Pojava da osobe zavisne od odreene supstance moraju vremenom da unose sve vee koliine te supstance jer prethodne manje doze nemaju efekta. Moe se javiti i ukrtena tolerancija, to je pojava kada tolerancija prema jednoj supstanci dovodi do tolerancije prema jednoj ili vie psihoaktivnih supstanci iz iste grupe.

NAJEE KLASIFIKACIJE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI Podelu prema teini zavisnosti od droge i posledicama do kojih usled zloupotrebe moe doi: 1. LAKE DROGE - tein - kofein - nikotin - etri - medikamenti 2. TEKE DROGE - opijati - kanaboidi - kokain - alkohol Novije podele nedozvoljenih droga: OPIJATI (heroin,morfin, metadon) DEPRESORI (barbiturati) STIMULANSI (amfetamini,kokain) HALUCINOGENI (LSD, PCP, MDMA) KANABOIDI (marihuana, hai) INHALANTI (aceton, lepkovi, benzin) Ova podela je najpodesnija za praktinu upotrebu jer se poslednjih godina najee koristi u strunoj literaturi. OPIJATI Ovu grupu ine droge dobijene preradom opijuma. Opijum je sasueni mleni sok koji lui zarezana kora aure belog maka. Vekovima je korien kao sredstvo za ublaavanje bolova i uivanje (jo su ga Sumeri nazvali biljka sree). U 19. veku iz opijuma su izdvojeni alkaloidi morfin i kodein koji su u medicini korieni kao analgetici i sredstva protiv kalja. Morfin je glavni sastojak opijuma i predstavlja najefikasnije sredstvo za ublaavanje bola. Na ilegalnom tristu moe se nai u obliku tableta, kristala, ili tenosti za injekciono ubrizgavanje. Zbog svojstva da lako stvara toleranciju i jaku adikciju medicinska upotreba je pod strogom kontrolom. Heroin je preparat sintetizovan iz morfina (1883) da bi ga zamenio kao bezopasna varijanta analgetika i leka protiv kalja. Meutim, ubrzo je ustanovljeno da stvara jaku zavisnost i povuen je iz upotrebe. Zbog svojih svojstava, posledica koje izaziva kao i rasprostranjenosti, heroin spada u najtee droge i predstavlja veliku opasnost za drutvo. Metadon je sintetiki opijat koji se koristi u terapiji opijatskih zavisnika da bi spreio pojavu drastinih apstinencijalnih sindroma.

Opijati su svrstani u grupu najopasnijih psihoaktivnih supstanci . Ove droge veoma lako izazivaju jaku zavisnost a adikt je najcesce prinuen da se oda kriminalu da bi doao do novca za drogu. DEPRESORI Najvaniji predstavnici ove grupe su barbiturati. U medicinsku upotrebu su uli poetkom veka kao sredstva za smirenje i uspavljivanje. Danas je u upotrebi veliki broj lekova iz ove grupe koji se mogu zloupotrebiti. U sluaju zloupotrebe, tolerancija i adikcija se javljaju veoma brzo. Izuzetno je opasna upotreba u kombinaciji sa alkoholom. Prilikom upotrebe veoma lako moe doi do predoziranja i trovanja. Pokuaj apstinencije kod adikta izaziva drastian i specifian apstinencijalni sindrom (prividno poboljsanje, a potom sve jae i tee simptome koji najvei intenzitet dostiu tek nakon sedam do osam dana; potom moe doi do epileptinih napada, a ponekad i do delirijum tremensa). 1.5 STIMULANSI Najrasprostranjeniji stimulansi na svetu su nikotin i kofein. Umerena upotreba ovih sredstava prouzrokuje blai oblik intoksinacije. Postoje i jai stmulansi ija je upotreba nezakonita a dejstvo vrlo opasno.U ovu grupu spadaju kokain i anfetaminske droge. Kokain je najai stimulans prirodnog porekla. Dobija se preradom lica koke, biljke koja uspeva u Junoj americi. isti kokain je prvi put izolovan 1880.god. i primenjen u medicini kao anesteziono sredstvo prilikom operacija nosa i grla zbog svojstva da suava krvne sudove. Na ilegalnom trzIstu se javlja u obliku belog praha, a najee se unosi preko sluzokoe nosa (umrkavanjem). Deluje kao veoma jak stimulans i stvara zavisnost. Amfetamini su u medicinsku upotrebu uvedeni tridesetih godina kao lekovi protiv prehlade, poviene temperature, pa i kao sredstva za mravljenje. Danas su u upotrebi u terapiji narkolepsije i hiperkinetikog sindroma kod dece. Prilikom zloupotrebe amfetamini podsticu aktivnost organizma do krajnjih granica izdrljivosti, pritom redukujui oseaj gladi i umora. Pokuaji apstinencije stvaraju jake posledice koje adikta primoravaju da nastavi sa upotrebom sve do kolapsa. 1. 6 HALUCINOGENI Medicinska upotreba halucinogena je vrlo retka, i svodi se na terapiju bolesnika na samrti, mentalno obolelih osoba i alkoholiara. Njihovo dejstvo se manifestuje kao deformisano opaanje normalnih pojava praeno halucinacijama. Najvaniji predstavnici ove grupe su LSD, PCP i MDMA (ecstasy) LSD je sintetika droga proizvedena 1938 god. Izaziva snane halucinacije a dua upotreba uzrokuje pojavu tekih posledica. Tolerancija se javlja brzo ali ne dolazi do adikcije (Bukelic,1988). PCP je anestetik i sedativ sa primenom iskljucivo u veterini. Proizvodi se veoma lako pa je poslednjih godina veoma rasprostranjen. Pod dejstvom PCP, korisnik ima osecaj nesavladivosti i ogromne snage, gubi oseaj bola, a nisu retki

simptomi vrlo slini shizofreniji i paranoji. Krajnji rezultat je najee destruktivno i agresivno ponasanje. Stvara adikciju. MDMA(ecstasy) je droga u obliku tableta ili pilula, sintetiki stvorena i zamiljena kao sredstvo za smanjenje apetita, ali je veoma brzo uoeno da stvara zavisnost i povuena je iz upotrebe. U poslednje vreme ova droga je veoma popularna meu adolescentima u svetu ali i kod nas. (koristi se kao dodatni stimulans na tzv. RAVE zabavama). Izaziva hipersenzibilnost i halucinacije. Zbog hemijskog sastava esto je u literaturi svrstana u grupu stimulansa. KANABOIDI Kanaboidi su psihoaktivne supstance dobijene od biljke Kanabis sativa (indijska konoplja). Psihoaktivna sredstva poseduje aktivni sastojak lia i cveta ove biljke tetrahidrokanabiol (THC). Marihuana je droga koja se dobija suenjem lista i cveta indijske konoplje. Koristi se puenjem labavo smotane cigare (joint). Male doze obino stvaraju nemir i pojaan oseaj ugodnosti a esto i stanje relaksiranosti. esti simptomi su i promene senzorne percepcije i jak oseaj gladi. Jake doze mogu prouzrokovati psihotine vizije pa i akutno trovanje i toksine psihoze. Marihuana je najrasprostranjenija ilegalna droga u svetu. Hai je smola koja se odvaja sa cvetova i plodova kanabisa. Hai sadri sedam puta vie THC nego marihuana. Kanaboidi ne prouzrokuju stvaranje adikcije, ali je dokazano da redovna upotreba dovodi do psihike zavisnosti. 1.8 INHALANTI Ovu grupu ine supstance koje obino ne svrstavamo u droge (lepak, aceton, benzin za upaljae, aerosoli). Narkotiko dejstvo se postie udisanjem isparenja. Najee ih upotrebljavaju adolescenti, a u mnogim zamljama treeg sveta iroko su rasprostranjene meu decom. Efekti, koji su trenutni, traju do 45 minuta. Dejstvo se manifestuje kroz veselost, raspoloenost, zamagljen vid, otean govor, poremeaj ravnotee, a ponekad i halucinacije. Kao posledica upotrebe veih doza moe se javiti gubitak svesti ili ak smrt. Iako ne izazivaju adikciju inhalanti u velikom obimu oteuju modano tkivo, srce, jetru i bubrege.Dugotrajna upotreba rezultuje trajnim oteenjima. SOCIJABILNE DROGE Socijabilne droge su psihoaktivne supstance ija je proizvodnja, plasman, i upotreba delimino ili potpuno dozvoljeni u drutvu. Najrasprostranjenije socijabilne droge u zapadnoj civilizaciji su duvan, alkohol i kafa. Alkoholna pia su u upotrebi ve hiljadama godina. U poetku alkohol je tretiran kao lekovito sredstvo i hrana. Aktivni sastojak alkoholnih pia je etilalkohol (etilen). Alkohol ima direktno toksiko i sedativno dejstvo na organizam ve u okviru dozvoljene drutvene potronje, a posebno je tetan za decu i adolescente.

Alkoholizam je bolest zavisnosti. Utvreno je da nastaje kao posledica kombinacije irokog spektra fiziolokih, psiholoskih, socijalnih i genetskih faktora. Bolest se razvija godinama, a zavrnu fazu karakterie jaka psihofizika zavisnost i mnotvo zdravstvenih tegoba. Alkohol snano oteuje organizam, a stepen oteenja direktno zavisi od duine korisnikog staa, intenziteta upotrebe i individualne otpornosti organizma. Efekti upotrebe su kumulativni i ukljuuju oboljenja digestivnog trakta i centralnog nervnog sistema. Velike tete se javljaju na socijalnom planu, a posebno u porodici alkoholiara. Strunjaci istiu prevenciju kao jedini siguran lek u prevenciji alkoholizma. Duvan je biljka iji se osueni listovi pue u obliku cigareta, cigara ili u lulama. Duvan su u Evropu iz Amerike doneli panski moreplovci. Intoksinaciju i psihoaktivne efekte izaziva nikotin (jedan od mnotva tetnih sastojaka duvana. Do polovine 20. veka puenje duvana je smatrano bezopasnim nainom da se smanji napetost, ali je kliniki utvreno da ono znaajno poveava rizik od pojave mnogih bolesti, slabi organizam, razvija toleranciju i stvara adikciju.Bolesti koje nastaju kao posledica puenja duvana predstavljaju najvei uzrok umiranja u svetu. Poslednjih godina dolazi do pootravanja zakonskih propisa koji ograniavaju upotrebu duvana. Kafa je napitak koji se pravi od semena istoimene biljke. Aktivni sastojak kafe je kofein. Kafa deluje na organizam kao stimulans, smanjuje znake umora i poveava paznju. Manje koliine kofeina nadrazuju nervni sistem, dok vee iritiraju misie, izazivaju grenje sranog miia i sniavaju pritisak. Vee koliine kafe (preko pet oljica dnevno) izazivaju hronino trovanje - kofeinizam. Dugotrajna upotreba kafe izaziva blagu zavisnost a apstinencija izaziva blae nervne i psihike smetnje.

II
Problem istraivanja

METODOLOKI DEO

Mladi uglavnom imaju pozitivan stav prema korienju psihoaktivnih supstanci (na ta utiu izmedju ostalog drutvo, muzika koju sluaju i filmovi koje gledaju), a to je pozitiviniji stav, vea je verovatnoa i da e se odluiti da je probaju i koriste. Mladi takodje nisu svesni svog ponaanja, i posledica koje ostavlja droga, ele da budu in u drutvu i da se lepo provedu. Kod mladih je zastupljena podela na lake i teke droge i misle da povremeno korienje lakih droga (npr. marihuane) ne dovodi do zavisnosti i da ne ostavlja negativne posledice. S obzirom da su narkomanija i alkoholizam ozbiljene bolesti zavisnosti, a sve vie se govori o velikoj zastupljenost psihoaktivnih supstanci kod mladih potrebno je utvrditi koliko je zaista prisutna droga kod mladih srednjokolaca, koji su po njima razlozi za korienje i u skladu sa dobijenim podacima raditi na prevenciji. Predmet istraivanja Predmet ovog istraivanja je upravo ispitivanje korienja psihoaktivnih supstanci kod mladih u naoj zemlji. Cilj istraivanja Utvrditi uestalost korienja psihoaktivnih supstanci kod mladih i razloge korienja, kao i njihov stav prema probanju odredjenih psihoaktivnih supstanci (ekstazi, heroin, marihuana). Hipoteze Mladi u velikoj meri koriste psihoaktivne supstance (alkohol, cigarete, marihuanu, ekstazi..) Najee koriena droga je marihuana Ispitanici vie koriste alkoholna pia nego neku drogu Ispitanici se ne protive povremenom korienju marihuane Ispitanici najvie koriste drogu radi provoda Ispitanici se vie protive probanju heroina nego ekstazija i marihuane

Instrument Za ovo istaivanje je osmiljena anketa sa pitanjima otvorenog I zatvorenog tipa. U anketi ima 15 pitanja. Na kraju rada je priloena anketa. Uzorak

Ispitanici u ovom istraivanju su bili maturanti XIV beogradske gimnazije. U istaivanju je uestvovalo 67 ispitanika. Izabrani su sluajnim izborom.

III PREGLED REZULTATA

U istraivanju je uestvovalo 67 ispitanika i od toga 76 % su bile devojke i 24% mladia. (tabela br. 1). pol muki enski Ukupno Frekvencije 16 51 67 Tabela br. 1. Preko polovine ispitanika nije u emotivnoj vezi (58%). Da li si u emotivnoj vezi nisam u vezi jesam u vezi Ukupno Tabela br. 2. Po visini deparca ispitanici se vrlo razlikuju. 2 ispitanika imaju deparac 1000 din, a 5 ispitanika je napisalo da ima deparac od 40 000 dinara. Po 9 % ispitanika ima deparac od 2000 i 5000 dinara meseno. (tabela 3.) Meseni prilivi novca od deparca 1000 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 6000 Frekvencije 2 6 1 5 1 4 2 6 2 % 3,0 9,0 1,5 7,5 1,5 6,0 3,0 9,0 3,0 Frekvencije 39 28 67 % 58,2 41,8 100,0 % 23,9 76,1 100,0

7000 8000 10000 15000 40000 Ukupno Tabela br. 3.

1 3 1 1 5 40

1,5 4,5 1,5 1,5 7,5 61,2

Vie od polovine ispitanika ne pui, pui 43 % ispitanika. Cigarete koristi skoro 42% mladih, a marihuanu njih petoro th. 7,5 %. (tabela 4) Frekvencije Da li puis da ne Ukupno cigarete da ne Ukupno marihuana da ne Ukupno Tabela br.4. Marihuanu je probalo samo 5 ispitanika. probali marihuanu da ne Ukupno Frekvencije 5 62 67 Tabela br. 5. Oni koji pue marihuanu se razlikuju koliko je esto koriste. Jedan ispitanik je koristi jednom , dvaput nedeljno, jedan svakodnevno i jedan uvee da bi se opustio. % 7,5 92,5 100,0 29 38 67 28 39 67 5 62 67 % 43,3 56,7 100,0 41,8 58,2 100,0 7,5 92,5 100,0

10

Koliko esto pui marihuanu jednom/dvaput sedmino sa drutvom svakodnevno uz drutvo samo uvee da se opustim Ukupno Ne pue Tabela br. 6.

F 1 1 1 3

% 1,5 1,5 1,5 4,5

64 95,5

7,5 % mladih je izjavilo da ne pije, a od onih koji piju po 37% njih pije 1-4 puta meseno, ili jednom meseno i redje. Samo jedan ispitanik je rekoa da pije 4 puta nedeljno i vie. Koliko esto pije alkoholna pia 4 puta nedeljno ili vie 2-3 puta nedeljno 1-4 puta meseno jednom meseno, i redje Ukupno Ne pije Ukupno Tabela br. 7. Frekvencije 1 11 25 25 62 5 67 % 1,5 16,4 37,3 37,3 92,5 7,5 100,0

Oko 70% ispitanika nikada ili retko popije 6 ili vie aa alkoholnog pia. 16 % mladih to radi svake nedelje. (tabela 8.) Koliko esto ti se deavaju prilike da popijes 6 ili vie asa alkoh.pia frekvencije %

11

svakodnevno svake nedelje retko nikad Ukupno Tabela br. 8.

1 11 35 19 66

1,5 16,4 52,2 28,4 98,5

6% ispitanika je izjavilo da koristi drogu. Nijh estoro koristi travu. Da li koristi drogu da ne Ukupno trava-shit da ne Ukupno Tabela br. 9. Od onih koji su rekli da koriste drogu razlog za to im je provod. provod da 6 Tabela br. 10. 9,0 Frekvencije 4 62 66 6 60 66 % 6,0 92,5 98,5 9,0 89,6 98,5

Skoro 20% ispitanika poznaje osobu koja uzima intravenski drogu, ali niko od ispitanika nije sam drogu uzimao intravenski. Da li poznaje osobe koje uzimaju intravenski da ne F 13 54 % 19,4 80,6

12

Ukupno Da li si ikada uzeo/la drogu intravenski ne Tabela br. 11.

67

100,0

67

100,0

Vie od polovine mladih se protivi probanju ekstazija, a 20 % njih je neodluno. 85% njih se protivi probanju heroina, a povremenom puenju marihuane se protivi samo 35 % ispitanika. Preko polovine mladih se ne protivi povremenom puenju marihuane. Frekvencije Probati ekstazi jednom ili dva puta ne protivim se protivim se ne znam Ukupno Probati heroin jednom ili dva puta ne protivim se protivim se ne znam Ukupno Povremeno puiti marihuanu ne protivim se protivim se ne znam Ukupno Tabela br. 12. 17 36 14 67 7 57 3 67 36 23 8 67 % 25,4 53,7 20,9 100,0 10,4 85,1 4,5 100,0 53,7 34,3 11,9 100,0

IV

DISKUSIJA I ZAKLJUAK

Istraivanje je pokazalo da ak 43% mladih redovno pui, cigarete 41,8% a marihuana 7,5%. Puenje je u vezi sa drugim zavisnikim tipovima rizinih ponaanja.

13

Kao to je pretpostavljeno mladi vie zloupotrebljavaju alkohol nego druge supstance. Alkohol konzumira ak 92,5% ispitanika dok drogu redovno koristi samo 6% ispitanika. Droga koju koriste ispitanici je marihuana. Oni koji pue marihuanu se razlikuju koliko je esto koriste. Preko 70% mladih pije 1-4 puta meseno, ili jednom meseno i redje, a jedan ispitanik pije 4 puta nedeljno i vie. Oko 70% ispitanika nikada ili retko popije 6 ili vie aa alkoholnog pia. 16 % mladih to radi svake nedelje. Znai da esto opijanje nije karakteristika mladih. Neki od uslova za korienje psihoaktivnih supstanci su visina deparca koju adolescenti dobijaju, kao i njihovo emotivno stanje. ak 58% nije u emotivnoj vezi, dok 42% ima partnera, to nam moe govoriti da psihoaktivnim supstancama ee pribegavaju usamljene osobe. Kao najei razlog konzumiranja droge, kao to je i pretpostavljeno, najvei broj ispitanika (oni koji je koriste) je odgovorio provod. U istraivanju je dobijeno i da je nekolicina ( oko 20 %) ispitanika u kontaktu sa osobama koje uzimaju drogu intravenskim putem, i da postoji velika mogunost da ta grupa ispitanika u budunosti krene istim putem. Rezultati pokazuju i da se vie od polovine mladih (53%) se protivi probanju ekstazija, a 20 % njih je neodluno. ak 85% ispitanika se protivi probanju heroina, a povremenom puenju marihuane se protivi samo 35 % ispitanika. 53% mladih se ne protivi povremenom puenju marihuane. Istraivanje je potvrdilo da mladi u velikoj meri koriste alkohol i cigarete, ali nije dobijeno da konzumiraju druge psihoaktivne supstance. Mogue je da nisu dobijeni relevantni podaci o korienju droga jer ispitanici nisu bili iskreni (iako im je naglaeno da je anketa anonimna), a i konzumiranje alkohola i cigarete je uslovno reeno vie odobreno u drutvu. Mladi imaju pozitivan stav prema konzumiranju marihuane pre svega, i mogue je da je broj onih koji je koriste ili su skloni da je probaju znatno vei.

Prilog-anketa: Molim vas da paljivo proitate pitanja, pa da zatim iskreno odgovorite zaokruivanjem broja kraj jednog od ponuenih odgovora sa desne strane koji najvie odgovora u vaem sluaju. Ova anketa je ANONIMNA i svi dobijeni podaci e biti prikazivani samo grupno.

14

Pol: Da li si u emotivnoj vezi? Koliki su tvoji meseni prilivi novca

1. muki 1. nisam u vezi deparac (iznos ) _____ 1. Da

2. enski 2. jesam u vezi

Da li pui?

a. cigarete b. marihuanu - hai c. neku drugu drogu (koju)___________________

2. Ne 1. 12 puta nedeljno sa drutvom 2. svakodnevno sa drutvom Ako pui marihuanu, koliko esto? 3. tokom celog dana, ak i sam/a 4. samo uvee da se opustim 1. 4 puta nedeljno ili vie 2. 2-3 puta nedeljno Koliko esto pije alkoholna pia? 3. 2-4 puta meseno 4. jednom meseno ili jo ree 1. svakodnevno Koliko esto ti se deavaju prilike tokom kojih popije 2. svake nedelje est ili vie aa nekog alkoholnog pia? 3. retko 4. nikad 1. Da a. ekstazi Da li koristi sledee droge? Ako da, zaokrui koje b. spid od njih? c. trava-it d. LSD (trip) e. kokain f. heroin 2. Ne 1. radi provoda 2. iz dosade i apatije Ako da, zato ih konzumira? 3. da bi prevaziao/la umor 4. zato to sam ovisnik 5. zato to skoro svi u drutvu koriste 1. halucinogene magine peurke Da li si ti lino ikada probao/la, koristio/la ... 2. ketamin Zaokrui sve supstance koje si ikada koristio/la 3. metamfetamin kristal 4. neto drugo, upii _______________________ Da li lino poznaje osobe koje uzimaju drogu 1. Da 2. Ne intravenski? Misli se na ubrizgavanje droge sa iglom i pricom direktno u venu
15

ta

Da li si ti lino ikada uzeo/la neku drogu na ovakav 1. Da 2. Ne nain, ubrizgavanjem sa pricem i iglom direktno u venu? Pojedinci imaju razliite stavove u pogledu toga da li odobravaju ili ne odreene oblike ponaanja. Na levoj strani su navedeni neki od oblika ponaanja a tebe molimo da odgovori da li se tome protivi, ili se ne protivi. 1. ne protivim se Probati ekstazi jednom ili dva puta? 2. protivim se 3. ne znam 1. ne protivim se Probati heroin jednom ili dva puta? 2. protivim se 3. ne znam Povremeno puiti marihuanu? 1. ne protivim se 2. protivim se 3. ne znam

Hvala

16