Visoka poslovna škola strukovnih studija iz Čačka

odeljenje Beograd

Seminarski rad

Predmet: Socijologija

Tema: Globalizacija

Mentori: Student
Prof.dr.Petković Vlajko Vranješ Ljubinka
Mr.Galjak Ana Br.indexa 199-059-08

Beograd Mart 2009

Sadržaj

Uvod ........................................................................................................................ 3

1.Globalizacija.....................................................................................................4

2.Naučnici o globalizaciji............................................ ...................................5

2.1. Marks i Engels - o državi i odnosima u državi................................6

2.2 Leslie Sklair – Sociologilja globalne organizacije .......................... 7

2.3. Kevin Bonnett – globalizacija, moć i politika ..................................8

2.4. Paul Hirst i Grahame Thompson – empiriski dokaz teorije globalizma .... 9

2.5. Eanthony Giddens – konkurencija i globalna ekonomija ......... 10

2.6. David Held – demokratija i kosmopolitski poredak ................... 11

2.7. Murad Wilfried Hofmann-Globalizacija kroz istoriju…………12

3. Karakteristike globalizacije......................................................................14

3.1.Posledice globalizacije...............................................................................15

Zaključak ............................................................................................................... 16

Literatura ............................................................................................................... 17

Uvod

2
 Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u društvima,
kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene
(u trgovini, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta
ekonomije u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoja
’’slobodne trgovine’’. Stoga se u daljem tekstu globalizacija kao društvena pojava biće
prikazana kroz različite teorije poznatih sociologa, ekonomiista koje su vezane za odnosi
između države i korporacija, vera, kultura...

Već 1971. Raymond Vernon je objavio knjigu u kojoj tvrdi da moć nacinalnih
država sve više biva nadmašena moći multinacionalnih korporacija. Vernon kaže
’’Odjednom se stvara utisak da su suverene države ogoljene. Koncepti poput nacinalnog
suvereniteta i nacionalne ekonomske snage sve više gube na značenju.’’

Vernon je uveren kako moć nacija – države sve više slabi, ali smatra da ona
prelazi na korpoacije, a ne na potrošače. Multinacionale i transnacionalne korporacije
različiti autori definišu različito, ali svi se slažu u jednom – reč je o poslovnim
organizacijama koje deluju u više zemalja, a njihove aktivnosti uključuju velike iznose
novca.
Tako je npr. Konferencija UN-a o trgovini i razvoju održana 1955. godine, iznela
podatak da je globalna prodaja ćerki firma transnacionalnih korporacija iznosila 5,2
miliona milijardi dolara, što premašuje ukupnu vrednost sve robe i usluga u svetu (koje
iznose 4,8 miliona milijardi dolara) prema World Investment Reportu, 1995.

S obzirom na sve veću popularnost teorije globalizacije, ne čudi da neki sociolozi

tvrde da moć u globalizovanom svetu prelazi na takve korporacije.

1.Globalizacija

3
 Kao savremena društvena pojava, nastala ujedinjavanjem čovečanstva u jedno
jedinstveno svetsko društvo, globalizacija je posledica razvoja tehnologije, proizvodnih
snaga, razvoja sredstava komunikacija i nove podele rada koja je ovaj razvoj pratila. U
takvom procesu, nacije su bile neminovno upućene na saradnju, i to ne samo u oblasti
ekonomskih odnosa, nego i u drugim oblastima društvenog života. Saradnja između
nacija odvijala se preko svetskog ekonomskog tržišta,koje je, u stvari, primoravalo nacije
da stupaju u međusobne odnose. Međusobni odnosi se uspostavljaju jer proizvodnja
prevazilazi nacionalne granice, pošto ne može da podmiri potrebe u sirovinama ili
realizaciju u finalnim proizvodima. Nacionalne ograde tada sve više nestaju, a umesto
njih nastaje viša forma društvene zajednice, ujedinjuje se na neki način i nastaje „svetsko
društvo”, čovečanstvo. U tom jedinstvenom društvu odvijaju se procesi tehnološke i
ekonomske povezanosti sveta, formiraju se ekonomske i političke organizacije,
uspostavlja se međunarodno pravo i međunarodno-pravni poredak. Međutim, u tako
ujedinjenom čovečanstvu postoje i suprotnosti interesa između pojedinih država.Takva
borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnološkog razvoja
pojedinih zemalja i još uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene, na Sever i
Jug. Odvija se i u uslovima nestabilnosti svetske privrede, usporenog privrednog rasta, u
uslovima energetske,sirovinske i prehrambene krize. Odvija se i u uslovima političkih
kriza, pri čemu su politički događaji krajem prošlog veka, uz izuzetan razvoj savremene
tehnologije, bili presudni činioci koji su omogućili ubrzanu globalizaciju i ubrzaniji
proces tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama centralne i istočne Evrope.

U skladu sa tim promenama savremeno društvo se našlo u dubokoj protivrečnosti

između postignutog stepena razvoja tehnologije i progresivnih političkih, ekonomskih i
socijalnih zahteva civilizacijskog razvoja društva. Kao proces stvaranja jedinstvenog
1
ekonomskog, kulturnog i političkog prostranstva koga karakterišu brojne protivrečnosti

Globalizacija u širem smislu predstavlja povezivanje nacionalnih privreda u jednu

jedinstvenu svetsku privredu, koja se odvija na svetskom tržištu. Svetsko tržište obavlja
sve oblike trgovlne. Iz tog razloga globalizacija se smatra dobrom u smislu razmene
dobara i usluga. Globalizacija u užem smislu predstavlja među granično poslovanje
preduzeća,tj. Ona se odnosi na mikroekonomski plan. Osnovna obeležja globalizacije u
užem smislu su: ona je mikroekonomski proces čiji su nosioci preduzeća kroz
prekogranične kooperacije, a ne države ili nacionalne privrede; da se u procesu
globalizacije sve više kreću finansije, tehnologije, znanja, svojina, ne materijalni
kapital... U praksi ekonomska globalizacija zavisi od liberalizacije međunarodnih odnosa.
Tkođe je ustnovljeno da svetska privreda u uslovima globalnog tržišta ima izuzetan prast
proizvodnje, koji je prouzrokovao promene u ekonomskoj sferi društvenog života. Naime
raste udeo intelektualnog kapitala, dolazi do promena u proizvodnji pod uticajem novih
tehnologija, novi načini upravljnja organizacijom, elektronsko poslovanje...

2.Naučnici o globalizaciji

1
Soijologija menadžmenta MEGATREND Beograd 2002 str.137

4
 Sa sociološkog aspekta se globalizacija određuje u kontekstu civilizacijskih
promena savremenog društva. Tako je globalizacija društveni proces koji nastaje kao
rezultat određene zakonitosti društvenog razvoja. U tom smislu, pod globalizacijom se
podrazumevaju određeni društveni procesi koji sve više imaju svetski karakter, i to bez
obzira na geografske, nacionalne, rasne, religijske i blokovske barijere. Globalizacija u
tim uslovima obuhvata globalizaciju komunikacija, nauke i tehnike. U stvari, globaliza-
cija je u sociološkom smislu društveni proces povezivanja konkretnih društava u odnose
međuzavisnosti i kulturne povezanosti, tako da tim procesom nastaje jedinstveno svetsko
društvo, a sa tim i svest o pripadnosti tom društvu. Globalizacija odražava istorijsku i
civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog društva, zakonitost koja se ne može ni
zaustaviti niti sprečiti. Bez obzira na to sto u sociološkoj literature nema mnogo
materijala sa naslovom globalizacija, njene naznake se mogu videti u delima brojnih
sociologa, ekonomista, političara i pravnika. Jednom rečju svih onih koji čine jedno
društvo kvalitetnim i boljim za život građana.

2.1. Marks i Engels o državi i odnosima u društvu

5
 Marksovo shvatanje otuđenja i slobode: Otuđenje predstavlja delatnost koja
čovekove osobine čini njemu tuđim, odnosno delatnost kojom čovek proizvodi snage
koje se okreću protiv njega kao sile nezavisne od njega. Društveni odnosi koji
omogućavaju takv odnos čoveka i njegovih proizvoda su otuđeni odnosi. Otuđenje je
proizvod konkretnih materialnih okolnosti, rezultat datih društvenih odnosa a čovekovo
nužno svojstvo osnovna otuđenja nastaju u sferi društveno-ekonomskih odnosa i to su:

Otuđenje prpizvoda od proizvođača-nastaje zbog toga što osnovni motiv

proizvodnje u kapitalizmu nije zadovoljenje primarnih ljudskih potreba, već proizvodnje
robe da bi se ona pretvorila u kapital. Radnik proizvodi robu, ali zbog društvenih odnosa i
sam postaje roba. Opredmećivanje njegovog rada znači njegovo otuđenje.Otuđenje rada
osnovni uzroci ovog otuđenja nalaze se u tome što radnik u kapitalizmu najamni radnik,
koji svoj rad ne doživljava kao potvrdu svoje stvaralačke ličnosti, već poricanje
sebe.Otuđenje goveka od njegove genetičke suštine(prirode)-čovek je, po svojoj suštini
radno biće, a njegov radni život čini celin odnosa čoveka i prirode.

Iz društveno-ekonomskih otuđenja proizilaze sva druga otuđenja.

Engelsova shvatanja društva. U svom govoru na grobu Karla Marksa, Engels

ponovo naglašava značaj Marksovih saznanja:”Kao što je Darvin otkrio zakon razvitka
organske prirode, tako je Marks otkrio zakon razvitka ljudske istorije: prostu činjeicu
koja je do tada bila skrivena pod ideološkim naslagama da ljudi pre svega moraju jesti,
piti, stanovati, odevati se, dakle mraju raditi, pre nego što će moći da se bore za vlast, da
se bave politikom, naukom, umetnošću, religijom i filozofijom… prema tome
proizvodnja neposrednih materijalnih sredstava za život a time i svaki stupanj
ekonomskog razvitka jednog naroda ili jedne epohe čini osnovu iz koje su se razvijale
državne institucije, pravne koncepcije, umetničke ili čak religiozne predstave dotičnih
ljudi i one se s”toga moraju objašnjavati iz te osnove a ne kao što se to do sada događalo,
i obrnuto. 2

Engelsov stav: “Država ne postoji od vajkada. Bilo je društava koja su izašla na

kraj i bez nje, koja nisu imala pojma o državi i državnoj vlasti. Na određenom stupnju
ekonomskog razvoja, koji je bijo nužno povezan sa rascepom društva na klase, država je
usled ovog rascepa postala nužnost. Sad se priližavamo krupnim koracima razvojnom
stupnju proizvodnje, na kome postojanje tih klasa ne samo što ća prestati da bude nužnost
već će postati stvarna smetnja proizvodnje. One će nestati isto tako neminovno kao što su
nastale. S”njima će neminovno nestati i država. Društvo koje će iznova organizovati
proizvodnju na osnovu slobodne i jednake asocijacije proizvođača premestiće celu
državnu mašinu tamo gde će joj tada iti mesto: u muzej starina pored kolovrata i
bronzane sekire”.3

2.2. Les Leslie Sklair – Sociologilja globalne organizacije

2
Socijologija Prof.dr.Vlajko Petković VPŠ Čačak 2008 str73
3
Socijologija Prof.dr. Vlajko Petković VPŠ Čačak 2008 str.186

6
 Lie Sklair veruje da države i dalje zadržavaju određenu moć, ali da se za
razumevanje globalne organizacije treba usredsrediti prvenstveno na funkcionisanje
transnacionalnih korporacija (TNC).
Sklair ističe da najveće TNC raspolažu sredstvima i godišnjim prometom koji
znatno nadmašuju bruto nacionalni proizvod većine zemalja u svetu.
Sklairov model se zasniva na ideji transnacionalnog delovanja. Definiše ih kao
’’delovanja koja se temelje na nedržavnim akterima i koja prelaze državne granice’’. Ona
su različita od međuanrodnih odnosa koji uključuju odnose između nacionalnih država.
Sklair smatra da su transnacionalna delovanja sve važnija u poređenju sa međunarodnim
odnosima.
Transnacionalna delovanja odvijaju se u tri osnovna područja:

1. Ekonomskom
2. Političkom
3. Kulturno – ideološkom

Ona odgovaraju delovanjima:

1. Transnacionanih korporacija
2. Transnacionalne kapitalističke klase
3. Kulture i ideologije konzumerizma

Sklair smatra da su transnacionalne korporacije pokretač globalnog sastava, te

ističe enormno bogatstvo takvih korporacija i ključnu ulogu koju one igraju u većini
nacionalnih ekonomija.

Transnacionalna kapitalistička klasa je pokretač globalne organizacije. Ta se klasa

sastoji od visoko rangiranih direktora TNC-a, političara i stručnjaka inspirisanih
kapitalizmom, kao i potrošačke elite (trgovaca i medija). Smatra se da upravo tak sloj
donosi ključne odluke koje se odražavaju na celokupnu globalnu organizaciju, a pritom
nastoje donositi odluke kojima će štititi vlastite interese unutar organizacije. I ako
uključuje i pojedine političare, ta klasa se protivi protekcionizmu koji nacionalne interese
smatra važnijim od interesa te kase u celini.

Kultura i ideologija konzumerizma uključuje promicanje ideologije koja

naglašava pozitivne aspekte konzumerizma. To postaje važno zbog široke
rasprostranjenosti masovnih medija. Sklair kaže da su jeftini televizori, kasete i
radioaparati ’’ sada u potpunosti preplavili sve zemlje Prvog sveta, gotovo u potpunosti
urbane delove zemalja Drugog i Trećeg sveta, a sve više prodiru duboko u ruralne delove
svake zemlje ’’.

2.3 Kevin Bonnett – globalizacija, moć i politika

Kevin Bonnet tvrdi da ’’ više ne možemo smatrati kako moć u Britaniji (ili bilo
kojoj drugoj razvijenoj zemlji) pre svega postoji unutar samog društva ’’. Istorijski

7
gledano, nacije – države relativno su nova pojava: Italija i Nemačka postale su
ujedinjene države tek krajem XIX.v., a mnoge kolonije nisu postale autonomne države
sve do pre nekoliko decenija, kada su stekle nezavisnost.

U nekim delovima savremenog sveta, npr. U bivšoj Jugoslaviji nacije - države su

nastale raspadom zemlje. U svetu se moć sve više manifestuje ne samo unutar granica
određene nacije – države. Bonnet tvrdi da’’ koreni ekonomske, političke, vojne ili
ideološke moći koje oblikuju naše živote sve više leže iznad nacija i sve više deluju na
globalnom planu ’’.

Multinacionalne korporacije, međunarodna finasiska tržišta, međunarodni sastavi

komunikacija (naprimer satelitska televizija), kao i niz transnacionalnih organizacija
(naprimer Evropska unija), i ako deluju izvan kontrole pojedinih nacija – država, često
imaju značajan uticaj na događanja u tim zemljama.

Dok globalne snage do određene mere reduciraju moć nacionalnih država spolja
to isto čine ponekad i iz unutra. Transnacinalni i globalni odnosi mogu ojačati lokalizme
ili nacinalizme manjih razmera. Etničke i nacionalne skupine koje zahtevaju nezavisnost
od većih država mogu se obratiti za pomoć transnacinalnim organizacijama ili vojnim
savezima da im pomognu u sticanju nezavisnosti i državnosti. Baltičke države kao i drugi
delovi SSSR-a bile su u poziciji proglasiti nezavisnost uz pomoć veza sa širim
ekonomskim i vojnim organizacijama kao što su EU i NATO. U zapadnoj evropi, škotski
nacionalisti su naglašavali praktične aspekte proglašavanje nezavisnosti od Engleske, dok
bi istovremeno ostali u Evropskoj uniji.

Bonnet kaže:’’ Došli smo do toga da se gotovo svaki narod koji deli zajedničku
kulturu i jezik sada nastoji definisati kao nacija. Jednom kad su se definisali kao nacija,
logičan je korak u savremenom svetu postati nacija–država, tražiti suverinitet, nezavi-
snost i nacionalno samoodređivanje’’

S takvog gledišta, moć nacionalnih država suočava se sa dvostrukom pretnjom. S

Jedne strane internacionalizam preti smanjenju moći država da samostalno vladaju, dok
pojava nacionalizma manjih razmera i lokalizma preti rascepu jedinstva postojećih
država.

2.4. Paul Hirst i Grahame Thompson – empiriski dokaz teorije

globalizma

8
 Paul Hirst i Grahame Thompson u svojoj knjizi pod nazivom ’’Globalizacija u
pitanju’’ pokušavaju da empiriski dokažu teoriju globalizacije. Kao i Sklair, i oni ističu
ulogu TNC i MNC (multinacionalnih korporacija) kao osnovni argument. Analizu
globalizacije potiču isticanjem razlika između globalizovane ekonomije i međunaconalne
ekonomije.

Oni tvrde da se globalizovana ekonomija sastoji od sastava u kojem su

’’određene nacionalne ekonomije integralni deo sastava međunarodnih procesa i
transakcija. Autonomni nacionalni ekonomski sastavi postaju društveno neprihvatljivi, s
obzirom na to da tržišta i procesi proizvodnje postaju globalni’’. Drugim rečima, nacije
– države postaju gotovo irelevantne za modele ekonomske aktivnosti, a postojanje
nacionalnih granica gotovo uopšte ne utiče na modele trgovine.

Hirst i Thompson smatraju korporacije ključnim pokazateljem je li svetska

ekonomija globalizovana ili međunacionalna. Razlikuju MNC i TNC. Kod MNC-a je
važna nacinalna baza, a njihova je delatnost tačno regulisana unutrašnjom regulativom
vlade. Za razliku od njih, TNC su globalno zasnovane, bez čvrstog uporišta. Članovi
uprave tih korporacija različitih su nacionalnosti, a potecijalno su spremne poslovati, a
ako je potrebno i uspostaviti temelj korporacije, u bilo kojoj zemlji sveta.

Hirst i Thompson koriste vlastite podatke, da bi ispitali jesu li te korporacije još

uvek MNC ili su postale TNC. Rezultati njihove analize upućuju da delatnosti temeljene
u matičnoj zemlji dominiraju u pogledu broja firmi ćerki i filijala, lokaciji ukupne
imovine i mestu de se ostvaruju profiti. Na primer, od 1992-1993. godine čak 75%
nemačkih i japanskih korporacija prodavalo je robu u vlastitoj regiji–zemlji. Zaključili su
kako u pretežno međunacionalnoj ekonomiji dominiraju multinacionalne korporacije.
Hirst i Thompson veruju kako je mogućnost država ’’da autonomno upravljaju vlastitim
društvima’’ bitno smanjena.

Takođe veruju da uporedno sa gubitkom ekonomske moći pada i vojna moć. To

se događa budući da većina visokorazvijenih zemalja smatra neprimerenim vođenjem
politike koja se temelji na upotrebi vojne moći.

Hirst i Thompson smatraju da su mogućnosti država u današnje doba bitno

smanjena, a u svakom slučaju ne smatraju da je moć država u potpunosti prestala. Hrist i
Thompson tvrde da:’’Država još uvek zadržava središnju ulogu budući da u znatnoj meri
osigurava kontrolu teritorija – regulaciju populacije. Ljudi su manje pokretljivi od
novca, robe ili ideja: u određenoj meri ostaju nacionalno usmereni, zavisni od pasoša,
viza, boravišne dozvole i radne kvalifikacije.’’4

2.5. Eanthony Giddens – konkurencija i globalna ekonomija

4
www.puskice.FON

9
 Zbog globalna ekonomija sve česća i sve snažnija je borba između kompanija u
različitim društvima. Da bi kompanije bile uspešne, primorane su se boriti na globalnom
planu. Ne mogu se osloniti na monopol na vlastitom, domaćem tržištu, jer otvaranje
svetske trogovine sprečava nacijonalne vlasti da štite kompanije od starne konkurencije.

Gidens izlaže neke dokaze kojima želi da dokaže da je globalizacija poodmakla.

On tvrdi da je svetska trgovina sve važnija i da je otvorenija nego ikad. Prema Gidensu
samo je 7% bruto domaćeg proizvoda najbogatijih zemalja 1950 činio izvoz. Godine
1970 taj procenat raste na 12, a 1997 doživljava snažan rast na 17%.

Gidens ističe kako je uloga svetskih finasiskih tržišta sve veća i tvrdi da se i više
od milijardu dolara na dan obrće u trgovanju valutama. Istitucionalni investitori koji
neviđenom brzinom prebacuju novac širom sveta postaju sve moćniji. Prema njegovim
podacima u SAD-u su oni 1996 godine raspolagali imovinom od 1.1 milijardi dolara.
Čak i ako su Hirst i Thomston upravu kad tvrde da je veći deo trgovine regionalan,
Gidens je uveren kako na finasiskim tržištima postoji potpuno globalna ekonomija.

Gidins smatra da ekonomske promene slabe moć nacija – država. Nacije – države
primorane su se boriti da bi privukle strani kapital koji je u vlasništvu transnacijonalnih
korporacija, te da bi zadovoljile očekivanja institucijonalnih investitora.

Stoga ne mogu dopustiti visoke stope poreza, jer bi veliki biznis odlazio u druge
zemlje i vlade bi ostajale bez prihoda neophodnog za finasiranje socijalnog programa.

’’ Nova erea globalizacije napad je ne samo na ekonomsku osnovu države

blagostanja već i na koncepciju građanstva da izjednačava bogatsvo sa nacionalnim
bogatvom. Država je manje sposobna predstavljati efektivnu središnju kontrolu
ekonomskog života.’’5

2.6. David Held – demokratija i kosmopolitski poredak

5
wikipendija

10
 Devi Held tvrdi da je, s ekonomskog aspekta, vladama sve teže kontrolisati
vlastite ekonomije. Na primer, države više nemogu određivati vlastite kamatne stope bez
usklađivanja sa onima u drugim zemljama. Ako vlada želi smanjiti kamatne stope da bi
na taj način stimulisala nacionalnu ekonomiju, ponekad to ne može učiniti ako druge
zemlje zadržavaju visoke stope, pa time privlači investicije.

Svetska finsiska tržišta mogu oslabiti vrednost valute neke zemlje primoravajući
njenu vladu da promeni politiku uzimajući u obzir novonastale okolnosti.

Multinacionalne kompanije koriste sastave marketinga i proizvodnje globalnih

razmera. Isti se proizvodi prodaju u svetu, a proizvodnja se premešta iz zemlje u zemlju
bez obzira na žele nacionalnih vlasti.

Ekološka pitanja takođe sežu izvan nacionalnih granica. Uništavanje prašuma,

zagađenost vazduha i nuklearne katastrofe mogu dovesti do uništenja okoline u drugim
delovima sveta.

Held ističe sve veću moć međunarodnih i transnacionalnih organizacija. Held

primećuje da evropska zajednica, NATO ili MMF smanjuju raspon mogućih odluka neke
većine u nacionalnim okvirima.

On smatra da su neke zemlje u izrazito osetljivoj poziciji u nastojanju da sačuvaju

svoju nezavisnost i autonomnost. Mnoge od zemalja Trećeg sveta veoma su zadužene
kod visoko razvijenih zemalja i oslanjaju se na njihovu pomoć i vojnu zaštitu. Te su
zemlje osetljive i zavisne od ekonomskih snaga i odnosa nad kojima imaju malo ili
gotovo nimalo kontrole.

Sve u svemu, nacije postaju sve manje izolovane, a istovremeno su sve manje u
polaožaju kontrolisatti vlastite poslove. To se ozbiljno odražava na stanje demokratije u
tim zemljama.

Globalizacija može dovesti do fragmentacije i dezintegraciskih trendova. Snažnija

globalna povezanost približava različite kulture te može povećati izglede izbijanja
konflikta i rata između pripadnika različitih kultura i nacionalnih indentiteta.

Budući da stare blokovske sile postaju sve manje dominantne, ljudi izražavaju
lokalne, regionalne, etničke ili nacionalne endititete čime se ugrožava demokratija.

Held tvrdi da su ti problemi rešivi jedino stvaranjem novog demokratskog

poretka koji će omogućiti ljudima razičitih nacionalnosti i regija da zajedno odlučuju
kako pristupati problemima koji prelaze nacionalne granice.

2.7. Murad Wilfried Hofmann-Globalizacija kroz istoriju

11
 Globalizacija je pomodan termin. Obmanjuje nas da mislimo da fenomen koji je u
pitanju nije uvek bio aktuelan. Globalizacija nije planirani ili dirigovani proces već
automatski razvoj naučno-tehničko-ekonomski nivo između dve civilizacije biva veoma
različit. Odatle se globalizacija dešava ne samo između Prvog i Trećeg sveta već takođe
unutar kulture. U isto vreme, globalizacija nikada nije jednosmerna ulica već uzajamni
proces. Šta je novo, u stvari, jeste brzina i totalitet savremene globalizacije.

1. Reč "globalizacija" dobija upotreljivost svugde. Napuštajući oblast društvenih znanja

ona je postala svakidašnja reč. Arapi su čak za nju skovali termin, naime al-'awlama. Kao
što je uobičajeno kada specifični pojam postane moderan, "globalizacija" označava razli-
čite stvari različitim ljudima. Neophodno je stoga prvo da opišemo šta globalizacija nije:
a) Globalizacija nije novi istorijski fenomen. Nasuprot:

-Poznat slučaj rane globalizacije je bila helenizacija mnogih aspekata rimske kulture - u
šta spadaju oblasti filozofije, religije i umetnosti - kada je jednom Rimsko carstvo
okupiralo Staru Grčku nakon osvajanja Korinta, 146. g. pr.n.e. Vojni pobednici bili su
kulturološki potčinjeni onime što su smatrali superiornijom civilizacijom u svemu osim
zakonodavstva, administracije i vođenja rata. Rim je, bivajući globaliran od Atene,
iskusio "kulturološku revoluciju". Kao rezultat, to je raširilo Grčku misao i nauku kroz
Carstvo, sve do Britanije.Kao kasni rezultat, do sredine 20. veka n.e., niko u Britaniji,
Nemačkoj ili Italiji nije mogao pripadati obrazovanim slojevima ako nije ovladao
antičkim grčkim jezikom kao i latinski

-Evropa i Amerika su same za sebe žrtve ranog slučaja Orijentalne globalizacije:

Hršćanstvo. Prihvatajući hršćanstvo u formi datoj mu od strane Sv. Pavla i Sv. Avgustina,
Zapad je postao ono što jeste. Ono što je apsorbovao je bila sinkretička integracija Orije-
ntalne misli egipatskog, jevrejskog, platonskog, neoplatonskog, gnostičkog…

- Drugi čuveni slučaj je bila globalizacija srednjovjekovne Evrope kroz uvođenje

starogrčkih i modernih muslimanskih nauka preko muslimanske Andaluzije. Ova slavna
priča je tako često bila kazana – a muslimani su tako ponosni njome . Biće dosta reći da
je Evropa apsorbovala aristotelovsko mišljenje, arapsku medicinu, naučni empirizam,
muslimanske metode u agrokulturi i usevima, i (originalno indijski) arapski sistem brojki
(uključujući nulu) sa Bliskog Istoka preko Španije. Ponovno, superiornija kultura i
tehnologija je preovladala nad nižom kulturom i tehnologijom. I u ovom slučaju,
dugoročne posledice su bile dramatične.

b) Na samim tim empirijskim osnovama možemo, kao drugo, zaključiti da globalizacija

nije iznenađujući događaj već prirodni, logički razvitak. Superiornija kultura i njena
thenologija, poput vode, jednostavno teče sa viših ka nižim nivoima, i ne postoji ništa što
bi tu neko mogao učiniti. Nijednoj vlasti ne bi uspelo da zakonom nametne održavanje
upotrebe nezgrapnih rimskih brojeva jednom kada je elegancija arapske aritmetike bila
opažena od evropskih knjigovođa.

c) Iz ovih činjenica možemo zaključiti da globalizacija nije ograničena na takozvani Treći

12
svet. Evropljani, najprje Francuzi, se jednako osećaju pod pretnjom od amerikanizacije,
posebice kroz dominaciju holivudske filmske industrije

- Dominantna muzika 20. veka, džez (jazz) i njeni derivati kao što je reggae i calypso, su
u osnovi afrički i latinoame Tički uvozi u Sjedinjene Države. Takođe modni trendovi
egzotične hrane na Zapadu poput turskog döner kebaba i marokanskog couscousa mogu
biti viđeni kao kulturološka univerzalizacija u obrnutom smeru.

Greška je verovati da je današnja globalizacija uglavnom tehnološka i

ekonomska: ona je totalna zbog toga što takođe: pozitivističku filozofiju života, njenu
materijalističku paradigmu i sekularnu ideologiju. To jeste novina. Kupujući Zapadnu
tehnologiju neko teško može da izbegne nesvesno apsorbovanje osnovnih pretpostavki na
kojima je ona razvijena, to jest, materijalistički, pozitivisfički, sekularistički svjetonazor
koji je izvršio invaziju na Zapadni naučni establišment tokom 19. veka.
Da bacimo pogled na ovu tačku: današnja globalizacija se dašava u situaciji u kojoj je
materijalni progres u rukama de facto ateističke civilizacije. Kao posledica, ateizam
takođe biva eksportovan. Ranije, kada god je postojala kulturološka iterpenetracija
(međusobni prodor) i uzajamna oplodnja, obe strane - prenositelj i primalac - su bili
mnogo sličniji jedan drugom.

Kada su Rimljani prihvatili grčku mitologiju i grčke bogove, oni su već bili
politeisti, premda u dosta apstraktnijem smislu.

Kada se Hršćanstvo širilo, ono se nije suočilo sa ateizmom već sa neoplatonskim

misticizmom (Plotin), religijskim misterijskim kultovima, i izvanrednim etičkim
sistemom Stoicizma. Bila je to nova religija koja je ulazila u religijsko okruženje.
Kada se averoizam raširio Parizo 13. veka, on se susreo sa sličnim sistemom religijske
filozofije, Skolasticizmom. Ibn Rušd i Toma Akvinski bi uživali diskutujući o religiji
jedan sa drugim…6.

3. Karakteristike globalizacije

6
6 www.sveučilište

13
 Globalizacija označava dinamično ekonomski, politički i kulturni proces koji je
omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen
željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta. Globalizacija je kontroverzan
proces.

Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila

jedinstvenog svetskog tržišta sa slobodnim podstiče konkurenciju i razvoj. Protivnici sa
druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da
onemoguće stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti tržište.

Politička globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje

jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država da direktno
podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitim
firmama. Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne institucije čime
se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiču na vlastiti
razvoj.

Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe,

kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura.
Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove
kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi
vide pretnju utvrđenih vrednostima i pravilima.

Globalizacija se karakterise kroz: Intenziviranje društvenih veza širom sveta, i

to tako da veoma udaljena mesta bivaju povezana u toj meri da događaji u jednom mestu
mogu biti uzrokom ili posledicom događaja u nekom drugom, koje je stotinama
kilometara udaljeno, i obrnuto.

Najveća ekonomska i društvena promena još od industrijske revolucije.

Proces porasta veza između društava i problema.

Proces kojim se intenzivira konkurentnost na tržištu.

Pokretanje snaga svetskog tržišta i ekonomsko slabljenje država.7

3.1. Posledice globalizacije:

7
wikipendija

14
 Erozija nacionalne države, npr. Evropska Unija ; države Unije su svoje
nadležnosti prenele nadnacionalnim organizacijama pa je tako stvoren euro koji je postao
simobl monetarne unije i novac koji se koristi u svim zemljama Evrope.

‘‘Društveni otpad’’, npr. radnici u Indiji zarađuju manje nego u Evropi, njihova je
plata mala (jeftina radna snaga), tada preduzeća prete sindikatima preseljenjem u zemlje
jeftine radne snage što može biti i pogrešna odluka jer cilj nije da se samo proizvodi, već
da proizvodi budu što bliže tržištu.

Globalizacija stvara jaz između bogatih i siromašnih tako što se velike i moćne
privatne firme spajaju i šire, dok se mala preduzeća gube i nestaju u globaliziranju
poslova koje rade.

Na isti način stvaraju se milioneri koje je teško kontrolisati jer zbog svog ulaganja
kapitala, žele još više, traže, kupuju, prodaju.

Uništavanje životne sredine postojalo je i pre globalizacije, ali je globalizacija

zaoštrila ove probleme pa danas postoji globalno zagđenje vazduha, uništavanje prirodnih
lepota, eksploatacija ruda i gasova, zagađenje voda širom sveta…

Problemi poput organizovanog i međunarodnog kriminala, šverca oružja,

narkotika, nejednaka raspodela profita između zamalja treceg drgog i prvog sveta, ne
jednaki uslovi poslovanja, su globalni problemi koji se mogu rijesiti samo na globalnom
nivou.

Predlaze se stvaranje globalne vlade”Global Governance”ona mora istovremeno

biti i delotvorana i demokratska, a ta dva osnovna zahteva suprotna su jedan drugome.
Npr. Evropska Unija u čijem sklopu se može promatrati već spomenuta dilema
delotvornosti i demokratije, pri čemu je bitno napomenuti da su evropske države mnogo
sličnije jedna drugoj nego što je to slučaj sa ostalim državama u svetu.

"Kapitalizam je tigar pun snage koji se može iskoristiti za oživljavanje privrede, ali samo
ako njegove snage kontrolišu državne i političke institucije. Globalizacija je pustila ovog
tigra iz kaveza i oslobodila "divlji" kapitalizam, koji je, kao i oslobođeni tigar, počeo
pokazivati svoje sklonosti divlje zveri.“

Zaključak

15
 Marks i Engels su imali svoje viđenje uređenja društva i države, ono se može
definisati kao globalističko, međutim nije tako nehumano kao „coca-cola“ globalizacija.
Oni su pre svega bili humanisti. Lično sam mišljenja da su njihova dela zloupotrebljena
kroz vreme.

Globalizacija predstavlja istorijski neizbežan tok, sva društva suočena su sa

neophodnošću prilagođavanja novom svetu u kome više nisu odsečne razlike između
međunarodnog i domaćeg, spoljašnjeg i unutrašnjeg.

Međutim, putanja globalizacije nije unapred određena. Naprotiv, taj istorijski

otvoren i neizvestan tok može da vodi kako ka ujedinjavanju tako i ka fragmentaciji,
saradnji ili konfliktima, univerzalizaciji ili partikularizmu.

Najširi sloj ljudi se protivi nesputanoj globalizaciji, jer vlade nepokazuju doboljno
odgovornosti prema radnicima i širim narodnim masama već se najviše trude da udovolje
interesima korporacija.

Mnoge međunarodne konferencije, posebno G8 (rupe 8 velikih) propraćene su

masovnim, često nasilnim demostracijama brojnih protivnika tzv. ’’Korporativnog
globalizma ’’. Ovaj pokret je veoma heterogen i uključuje verske zajednice, nacionaliste,
levičare, ekologe odnosno aktiviste za zaštitu životne sredine, seljake, anti-rasističke
grupe, liberalne socijaliste i druge. Većina ovih grupa ima reformatistički stav (traži
humaniji oblik kapitalizma), a neke su i revolucione (traže humaniji sistem umesto
kapitalizma).

Neki zameraju trenutnoj ’’globalizaciji’’ da globalizuje novac i korporacije u isto

vreme odbijajući da globalizuju ljude i sindikate. Dokaz za ove tvrdnje nalazi se u krutoj i
neumoljivoj useljeničkoj politici bogatih zemalja i u nedostatku osnovnih radničkih prava
u mnogim zemljama u razvoju.

Globalizacija diskvalifikuje državu kao uređenje, s“toga moć nacionalnih država

suočava se sa dvostrukom pretnjom. S Jedne strane internacionalizam preti smanjenju
moći država da samostalno vladaju, dok pojava nacionalizma manjih razmera i lokalizma
preti rascepu jedinstva postojećih država.

16
Literatura

• Vlajko Petković – Soijologija

• Smilja Rakas – Socijologija menadžmenta

• Đozef Štiglić – Protivrečnosti globalizacije

• Naomi Klajn – No Logo

• Semjuel Hantingon – Sukob civilizacija

• Nova srpska politička misao (Nova edicija,vol.VII,no.3-4)

• Leslie Sklair – Sociology of the Global System

• Kevin Bonnett – Industrtiska socijologija IV

• Paul Hirst i Grahame Thompson – Globalizacija u pitanju

• David Held - Return to the State of Nature

• htpp://sr.wikipedia

• www.puškice

• www.sveučilište

17