NATALNE PLANETE U ASPEKTU SA PLUTONOM

Za prosečnog pojedinca, u uobičajenim situacijama svakodnavnog života, nećemo

pogrešiti ako kažemo da uvek ima nečeg duboko frustrirajućeg u upotrebi energije onih
natalnih planeta koje su u jakom aspektu sa Plutonom. To su funkcije psihe koje ne
možemo upotrebiti površno, delimično, olako, nesvesno i ’u igri’ (u uobičajenom smislu
reči, gde je volja ka igri shvaćena kao nesvesna žudnja deteta). To je ’tačka’ (segment
života, aspekt ličnosti) u kojoj moramo ići do kraja – sopstvenog kraja.
Činjenica da u toj tački moramo umreti da bismo dosegli savršenstvo/besmrtnost
najviše nas boli, najviše plaši i za njom najviše žudimo.

..............

U početku, enormna snaga sopstvene volje vezano za tačku koju direktno zahvata
Puton - deluje nam toliko zastrašujuće tuđa, udaljena od ’normalne’ samosvesnosti, da
smo u stanju sve priznati samo ne da mi posedujemo to u sebi. To kao nam konstantno
izmiče, u pokušaju da ga jasno zahvatimo umom i definišemo. Možemo ga samo
razaznati kroz ispoljavanje u retkim i kriznim trenucima, u vidu nad-ljudske snage koja
izvire iz nas samih, a opet je nešto sasvim tuđe i strano – slepa sila u čijim smo rukama,
potpuno van svake naše sposobnosti da je kontrolišemo na ma koji uobičajenoj
(''svakodnevoj'') svesti poznat način. Ovo je takoreći ''nulti nivo'' doživljavanja Plutona
kroz natalnu planetu.
Ukoliko je u pitanju aspekt sa ličnom planetom ili vladarem horoskopa, Plutonov
'efekat' doživljava se jače, ali i daleko prisnije i subjektivnije nego kada Pluton deluje
'kroz' aspekt sa nekom od društvenih ili transcendentalnih planeta (osim u slučaju da su
ovo vladari horoskopa). Lične planete – Merkur, Venera, Mars i Svetla (Sunce, Mesec)
predstavljaju bazične funkcije individualne svesti i one delove bića sa kojima se najjače
poistovećujemo u svakodnevnom životu. Ukoliko je jak, Plutonov aspekt sa ovim
planetama kao da nas gura u baš ona iskustva, odnose i okolnosti u kojima se ova naša-a-
tuđa, još nedefinisana i 'slepa' sila, ispoljava.
U ovoj nultoj fazi, mi ''živimo normalnim životom'' i na svaki način se trudimo da
zanemarimo, ignorišemo povremene krize koje ova sila u nama izaziva. Ipak, Pluton
nastavlja da 'deluje' i što se više ponašamo kao da ovaj njegov uticaj ne postoji – u
početku kao ambivalentna ali jaka potreba da se iskustvo u oblasti na koju
plutonirana planeta ukazuje proživi u apsolutnom,potpunom, ultimativnom vidu –
to su krize jače i mi se osećamo sve više zarobljenima u večnom krugu ponavljanja tih
istih kriznih iskustava. Na ovom nultom nivou možemo ostati beskrajno dugo, sve dok se
ne javi inicijalna volja da prepoznamo, za početak samo priznamo postojanje Pluton-sile
u sebi, u vidu zapažanja i prepoznavanja snage našeg nagonskog bića u oblasti u kojoj je
aspekt sa Plutonom aktivan (ma kako se ova snaga ispoljavala; baš odbijanje da se ona
zapazi-prihvati najčešće izaziva konkretne životne probleme).
Tek kada se ovo priznavanje jednom dogodi, mi otvaramo sebi put za izlazak iz
začaranog kruga. To je prvi korak, koji nas uvodi u proces postepenog sve većeg
oslobađanja i svesnog baratanja Pl-energijom. Ovaj proces ima tri glavne faze, od kojih
svaka na specifičan način doprinosi s jedne strane ultimativnom, suštinskom razumevanju

1
plutonirane planete/funkcije psihe (i analognog i aspekta života) i s druge strane sve
većem približavanju suštine onoga što sam Pluton (i celina ovog procesa) predstavlja.

Najpre se, kroz intenzifikaciju (doživljavanja) iskustva iz ove oblasti, koju PL nužno
zahteva, rađa – kroz bol ili radost, zavisi od planeta uključenih itd., no uglavnom od
hrabrosti da se pristupi problemu – sve jača svest o sopstvenoj snazi, kao naglašenoj u
tom pogledu. Najčešće je ova svest na nivou animalnog sleđenja poriva, pa se snaga
’plutonirane’ planete pripisuje celini ličnosti, a ego se poistovećuje sa njom (kao uzrok-
izvor ove snage). To je ono što često susrećemo u životu kao najniži vid astrološkog
Škorpiona. On se boji svega, jer prestravljen samoga sebe i to ’sebe’ budući jedino za šta
se može čvršće nego za ostalo uhvatiti, drži ga se grčevito, jureći u svoju smrt; on juri u
nju sa žudnjom; ali je minimalno svestan samog procesa pri tom.
Funkcija plutonirane planete biva shvaćena kao suštinska snaga ličnosti, ali ujedno i
kao 'barijera'; to je ono što nas vrtoglavo privlači i čega se stoga najviše bojimo, jer
osećamo da je tu bunar nepresušne dubine, u koji ako malo dublje zavirimo lako se
možemo strmoglaviti. Plutonirana planeta je katalizator, onaj naš lični 'ljudski' faktor koji
omogućuje da se u svakodnevnom životu ispolji 'nadljudska' silina simbolisana
Plutonom. Mi sad nedvosmisleno prepoznajemo postojanje ove nadljuske snage povezane
sa datim delom sopstvenog bića ( na koji se odnosi plutonirana planeta). Postoji strah, ali
postoji i jaka žudnja da se iskustva tog konkretnog tipa sve jače i dublje proživljavaju.

Drugi nivo je nivo Zmije. istovremena sposobnost ove životinje da boravi i na visinama
i u dubini - šupljinama zemlje, kao i njena sposobnost da proguta odjednom životinju
daleko veću od sebe, te periodična promena kože i način kretanja (’’beznogo’’i celinom
tela) umnogome nam kazuju o njenoj simboličnoj prirodi. Ovo je nivo na kome svesnost
počinje da se uzdiže iz mraka automatskog bitisanja.
Plutonirana planeta sada nije više shvaćena kao celina bića niti poistovećena sa samom
ličnošću, već postaje žižna tačka percepcije/iskustva, upotrebljena takoreći kao lupa tj.
svetlosni filter kroz čiju se specifičnu formu svi zraci prelamaju. I dalje se ne vidi
’senoviti vladar’ PL, ali iskustvo same planete stavljeno u prvi plan omogućuje rast svesti
i sve veće oslobađanje celine bića, kroz oblasti života i funkcije psihe koje simbolizuje
plutonirana planeta. U slučaju, na primer, jakog aspekta Putona sa Mesecom, Lunarni
segment bića postaje žižna tačka; perceptivna, prijemčiva, sve-primajuća i negujuća
strana sopstvene prirode biva svesno stavljena u funkciju prevazilaženja ograničenja i
težnje sagledavanja-razumevanja celine sopstvenog bića. Snovi, sposobnost slikovitog
doživljavanja i reprodukcije utisaka, sposobnost uživljavanja u stanja drugih putem
emotivnih impresija i kroz ovo sposobnost bezuslovnog prihvatanja svih bića takvih
kakva jesu, sopstveni (i tuđi) seksualni nagon kao takav oslobođen svih moralnih
konotacija, itd – sada postaju alatke koje se mogu svesno upotrebiti za napredak duše u
najširem smislu. Naši odnosi sa ženama spolja – majkom, sestrom, ženskim partnerom – i
Ženom iznutra postaju otvoreniji i njihova dinamika izvire jasnije u svest kao ona 'žižna
tačka' kroz koju delujemo na način bliži sebi u iskonskom smislu, tačnije - u kojoj
nagonski delujemo u skladu sa korenskom voljom sopstvenog bića. Preko svih fenomena,
spoljnih i unutrašnjih, povezanih sa lunarnim simboličkim principom mi u ovoj fazi
svesno možemo postepeno zahvatati celinu Arhetipa na koji se Mesec kao simbol odnosi,

2
sada upotrebljavajući ga kao alatku a ne bivajući bacakani nagonima tamo-amo, niti
zastrašeni porivima sa kojima je ovaj princip u vezi.

Finalni nivo, nivo Orla, predstavlja realni korak u dotle nepoznato. Brzina, visina,
sloboda i oštrina vida koji karakterišu ovu životinju govore nam dosta o prirodi ove faze.
Plutonirana planeta biva shvaćena sada kao ’lutka’ i silina (simbolično predstavljena
astrološkim Plutonom) koja je tako intenzivirano pokreće, čineći od nje fokus nad-ljudske
snage-moći, biva prepoznata kao ne-lični i nad-lični, opšti i večni, Jedan izvor svetlosti-
života --- kao simbolična srž samog Sunca, okom ne-vidljiva i uobičajenom stanju uma
ne-prepoznatljiva...ono na rubu našeg solarnog (psihofizičkog) sistema što se odnosi na
njegov kraj ali i njegov početak. Suštinski simbolični princip odnosno Arhetip
plutonirane planete može se sada doživeti kao kapija Inicijacije, otvoreni put za
transcendiranje lične, ograničene percepcije i doživljavanja fenomena, te celine delanja u
svetu. Iskustva plutonirane planete sada postaju faktori koji direktno donose slobodu.
Premda svaki Arhetip zasebno samo segmentarno predstavlja celinu realnosti našeg bića,
Pluton na apsolutan način aktivira ovaj pojedinačni arhetip (planete sa kojom je u jakom
aspektu) čineći od njega ''tačku prelaza'' u nad-lično i sveobuhvatno. Ovo je finalni
rezultat transformacije koja se u astrološkoj literaturi pominje u vezi sa Plutonovim
'efektom'.
Termin 'transformacija'' odnosi se za pravo na celinu opisanog procesa, ali takođe i na
svaku pojedinačnu njegovu fazu od pomenute tri, kao i na same prelaze iz jedne u drugu
fazu. Imenovanje i razumevanje ovih triju faza i sa njima povezanih životinjskih simbola
služe nam kao pomoć da svesno prođemo kroz proces preobražaja.
Tako svaku plutoniranu planetu (koju PL dotiče jakim aspektom u našem natalu)
možemo iskoristiti kao ’putokaz’ – za produbljivanje samorazumevanja koje će
vremenom prerasti u samoprepoznavanje i konačno – samoprevazilaženje. Težnja
inkarniranog bića je iskustvo (specifičan vid iskustva koje baš data inkarnacija ''nudi'' –
kao posledica svih prethodnih i potencijal svih budućih), a ultimativno iskustvo svakog
pojedinačnog bića jeste nestanak ove pojedinačnosti, separativnog stanja ''ja'' naspram
svega ostalog; to je Ujedinjenje - shvaćeno kao Joga, kao metafizičko i kabalističko
Jedno, Bog itd. Astrološki Pluton kao arhetip transformacije simbolizuje našu žudnju za
ovim ultimativnim iskustvom. Ako principima (stvarima, događajima i sopstvenim
delovima psihe) onih planeta u našem natalu koje su u aspektu sa Plutonom pristupimo uz
svesnost o ovoj žudnji, ako se otvorimo za one nagoveštaje putem kojih nam se ova
žudnja u svakodnevnim iskustvima pojavljuje, polako možemo izaći iz naizgled
začaranog kruga sudbine i slobodne volje i korak po korak sve šire otvarati sopstvene
vidike ka tome šta je to što jesmo.

...............

Danica J. Vukajlović

Jul 2009.