Doc.dr Milinko Ranilovid(nastavnik) Mr. Petar Tamamovid(v.

asistent)
E-mail petar.info@yahoo.com

PREDUZETNIKI DUH I PREDUZETNIKE IDEJE - Preduzetnitvo je, kao inovativni i svrsishodni proces u prirodnom skladu sa sutinom ovjekovih potreba da stalno neto radi, da mijenja, stvara kao i da afirmie svoje rezultate.

- Tako osobe i pojedinci preduzetnikog duha, kao i predispozicija ele da samostalno osmiljavaju i oblikuju svoje poslovne aktivnosti, i da kroz njih ispolje kao i da potvrde svoje kreativne mogudnosti i svoj kreativni identitet.

- Mogudnosti prosperiteta i i afirmacije preduzetnikih afiniteta, i svojstva pojedinaca ili preduzeda zavise od tog integrisanog i vaedeg sistema vrijednosti koji se pretvara u oficijelne uslove i norme jednog drutva.

- Preduzetniki duh koji se ispoljava kroz marljivost, posvedenost poslu i motivisanost uspijehom, moe se afirmisati i praktino transformisati kroz preduzetniki poduhvat i njegove rezultate, jedino u drutvu u kome je dominantna trina privreda, sloboda izbora aktivnosti, sloboda incijative, sloboda razvoja sposobnosti i sticanja znanja i potpuno koridenja ljudskih resursa.

- Otvoreno drutvo koje oslobaa incijativu pojedinaca, koje ne ograniava i ne ugroava prirodnu potrebu ovjeka da mijenja, usavrava i unapreuje u ambijentu takmienja sa drugim, bogato je drutvo sa jasnom i sigurnom perspektivom. - Razvijene zemlje svijeta su ved sredinom XIX vijeka poele da stvaraju uslove za oslobaanje privatne preduzetnike incijative i razvoj slobodnog preduzetnitva kroz koje je afirmisana poslovnost i profesionalizam.

- U poslovnom ambijentu otvorenom i pogodnom za razvoj i promjene i sam pojedinac prestaje biti zatvorena kutija, ved postaje aktivan nosilac promjena i doprinosi oslobaanju drutva od siromatva stagnacije i zaostajanja. - Ekonomije u kojima dominantno mijesto imaju preduzetnike incijative i preduzetniki principi poslovanja nazivaju se preduzetnikim ekonomijama.

- Osnovne predpostavke za stvaranje i odravanje podsticajne preduzetnike klime su: *razvijeno i otvoreno trite *adekvatan nivo plateno sposobne tranje *zdrava konkurencija, sloboda privatne incijative i pravo na osnivanje preduzeda *zatita vlasnitva, steenih prava, ugovaranje poslova i obaveza *posticanje i njegovanje poslovne incijative, kreativnosti, spremnosti na neizvijesnosti i rizik *afirmacija rada, znanja, sposobnosti i uspijeha pojedinaca i preduzeda i povedanje bogatstva po tom osnovu.

- Preduzetniki ambijent i klima sa navedenim i drugim karakteristikama danas imaju visoko razvijene zemlje koje su svijesne znaaja i same uloge preduzetnitva u privrednom prosperitetu kao i rijeavanju brojnih problema drutvenog razvoja.

- Tako sve zemlje koje se nalaze u procesu tranzicije, znai bive socijalistike zemlje, kao i zemlje u procesu razvoja, okrenute su ka preduzetnitvu i preduzetnikom biznisu i trude se da stvore uslove koji de pogodovati uspijenijem startovanju, efikasnijem upravljanju i stabilnijem razvoju preduzetnitva kroz svoje organizacione oblike koji ovom poslovnom faktoru odgovaraju.

PREDUZETNIKA IDEJA - Preduzetnika ideja prestavlja inpuls, podsticaj i pokreta volje, namjere i energije, preduzetnika da svoje sposobnosti usmijeri kao odabrano i fokusiranom cilju. - To je prvi korak kojim preduzetnik zapoinje svoje putovanje kroz svijet biznisa, pa je stoga izuzetno vano odabrati pravu ideju.

- Postavlja se pitanje kako prepoznati pravu ideju prava ideja je ona koja je dobra kombinacija preduzetnike vizije, mate, imaginacije i preduzetnikih potencijala sa jedne strane, i realnog trinog stanja, koje se ispoljava preko nezadovoljenih potreba, sa druge strane.

- Prilikom definisanja poslovne ideje od velike je vanosti adekvatna elaboracija svih relevantnih aspekata poslovanja, koja preduzetniku moe da pomogne u donoenju konanog suda vezanog za izbor najpovoljnije opcije poslovanja koju de kasnije staviti u pogon.

- Preduzetnika ideja moe biti dijelo samog preduzetnika ili je preduzetnik moe obezbijediti iz raznih drugih izvora. - Tako izvori preduzetnikih ideja mogu biti vrlo razliiti, pri emu preduzetnici mogu sami tragati za idejama, mogu angaovati druge pojedince, ili agencije osposobljene za pronalaenje i stvaranje ideja, a mogu i jednostavno i kupiti samu ideju.

- Prvi korak u otpoinjaju vlastitog poslovanja ili u tenji da se unese neka promjena u postojede vlastito poslovanje je razmiljanje o tome koja bi to mogla da bude vrsta poslovanja, drugim rijeima kako da se doe do dobre poslovne ideje. - Mogudi izvori dobrih poslovnih ideja su: potroai i kupci, zaposleni, dobavljai, distributeri, dravni organi, i institucije, naune i strune publikacije, privredne izlobe, sajmovi i sl.manifestacije itd.

- Imajudi u vidu da razvoj poslovanja i to onog uspijenog, zahtijeva vrijeme kao i veliku energiju, izuzetno je teko, skoro nemogude odgovoriti svim obavezama koje se namedu u njegovoj realizaciji ukoliko nije prisutan element totalne posvedenosti poslu i uivanja u onome to se radi.

- Tako istraivake aktivnosti za dobru ideju treba usmijeriti prema: *problemima u postojedem sistemu potronje i otkrivanju eventualnog nesklada *promjenama kod direktnih konkurenata i njihovih izuma i noviteta *novim tehnolokim rijeenjima i dostignudima u oblasti preduzetnikog interesovanja, jer su ona sve ede najbolji izvori ideja za nove poslovne poduhvate

*promjenama u dravnoj regulativi radi uoavanja koje se dijelatnosti i razvojni procesi stimuliu a koji destimuliu *drutvenim trendovima i procijenama vijerovatnode porasta inovativnih mogudnosti u odreenim oblastima *promjenama u demografskoj strukturi i demografskim kretanjima

- Do dobrih poslovnih ideja moe se dodi: *uz pomod tehnika koje podstiu intuitivno razmiljanje *kopiranjem nekog postojedeg poslovanja *kupovanjem postojedeg poslovanja *preko umijetnosti i zanata *inovacijom *kroz lino iskustvo *preko hobija i sportova *franizom

- Najveda greka koju potencijalni preduzetnici prave prilikom startovanja poslovanja se sastoji u upornom pokuavanju da prodaju proizvode i usluge koje oni vole i ele. - Prvi i najvaniji zakon marketinga je: PONUDITE LJUDIMA ONO TO ONI ELE DA KUPE, A NE ONO TO VI ELITE DA PRODATE - KUPCI NE KUPUJU ONO TO VI VOLITE, VED ONO TO ONI VOLE.

PREDUZETNIKI KORIJENI AMERIKIH KORPORACIJA - Preduzetnitvo je, kao inovativni poslovni proces prisutno u svim poslovnim oblicima gdje se preuzima odgovarajudi nivo rizika i pronalaze i kombinuju resursi da bi se napravilo neto novo u smislu novih trita, proizvoda, nove upotrebe ili naina stvaranja neega to ved postoji.

- Preduzetniki procesi su prepoznatljivi kako u malim, tako i u velikim, kako u starim, tako i u novim preduzedima. - Posmatrano u ovom kontekstu, preduzetnitvo je poslovna aktivnost iz koje su nastale brojne dijelatnosti i privredne grane i u kojima su daleki poetci dananjih velikih i modnih svijetskih kompanija razliitih poslovnih profila, ije je osnovno obeleje da rastu i da su inovativne.

- Korijeni razvoja industriskih grana presudno znaajnih za drutveni i civilizaciski prosperitet su u preduzetnitvu. - Primjer automobilske industrije, gdje je Heneri Ford prvi krenuo sa trkadim automobilima i nije odmah stekao slavu i bogatstvo jer je pogreno procijenio trite.

- Svoje znanje,energiju i odlunost usmijerio je zatim ka pravom cilju postaviti svijet na tokove, i osnovao je 1903. god. Ford Motor Company i cilj postigao 1908. god. Velikim automobilom za mase, poznatim modelom T koji je promjenio ivot u Americi.

- Kao primjer istih preduzetnikih aktivnosti i poduhvata, u literaturi se navode i Edisonov pronalazak sijalice i njegov doprinos poetku filmske obrade zvuka, vijetaki srani zalizak, rezultat zajednikog rada penzionisanog inenjera Lowell Edwardsa i hirurga Alberta Starra, zatim i naoare Benjamina Franklina i mnogi drugi.

- Intezivni privredni rast i ekonomski prosperitet u Americi i u drugim visoko razvijenim zemljama tekao je u kontinuitetu itavih 25 godina nakon drugog svijetskog rata, a podsticale su ga i ostvarivale velike i modne kompanije u sektoru proizvodnje i industrije i organizacije u oblasti usluga.

- Broj radih mijesta u periodu od 1974. do 1984. godine u Amerikoj privredi podignut je za inpozantnih 24 miliona. - Od 1965. godine otvoreno je etrdeset miliona novih radnih mijesta, od ega samo peto do est miliona u velikim preduzedima visokih tehnologija, a ostala su otvorila mala i srednja preduzeda, od kojih najvedi broj i nije ni postojao prije dvadeset godina.

- Najbri rast prihoda i profita u trogodinjem periodu 1981-1983. godine imao je lanac brijanica i frizerskih salona, pa lanac zubnih organizacija, lanac proizvoaa runih alata i lanac finansiskih kompanija za lizing maina maloj privredi. - Preduzetnika ekonomija je pokazala i dokazala sve svoje prednosti, ak i za nezamijenjivost za period prelaska iz industriske u novu informaciono-tehnoloku epohu, a zatim u drutvo ili privredu znanja.

PREDUZETNIKI PODUHVAT - Preduzetnitvo karakteriu tri bitne komponente: *pravo svojine *pravo slobodnog obavljanja poslova i samih poslovnih aktivnosti i *pravo na profit

- Navedene poslovne aktivnosti se ostvaruju u uslovima otvorene i slobodne trine konkurencije. - U odgovarajudem ekonomskom i drutvenom ambijentu i okruenju, koji podravaju inovativnost i podstiu preduzetnike aktivnosti, tako mnogi ljudi razliitih zanimanja, socijalnog statusa i poloaja zainteresovani su da mijenjaju posao koji rade, profesiju i svoj drutveni poloaj.

- U savremenim uslovima, vlasnici i organizatori biznisa predstavljaju kreativnu snagu koja omogudava promjene strukture nacionalne privrede, a to je posebno uoljivo u razvijenim zemljama gdje prednjae SAD. - Sam ulazak u novi posao predstavlja jako rizian poduhvat.

- Odluka o ulasku u novi posao je sloena i rizina i ona treba da se zasniva na: *relnoj procijeni sopstvenih ili kreativnih mogudnosti (ortaka, porodice...) *raspoloivim kapacitetima i resursima (prostor, znanje, kapital itd) i *kompleksnoj analizi bududeg posla, odnosno biznisa

- Tako prilikom opredjeljivanja za nove poslove treba iskljuiti line emocije, elje kao i osijedaje, a uvaavati i analizirati realne ekonomske parametre, kao i druge ekonomske pokazatelje obavljanja posla i bududeg poslovanja. - Uspijeh novog posla moe se samo postidi strpljivim radom, voljom, upornodu i suoavanjem sa rizikom, uz blagovremeno preuzimanje svih potrebnih mijera i akcija u procesu poslovanja samog preduzeda.

- Tako nosilac novog posla po pravilu nije niti moe biti strunjak za sve oblasti svoga bududega biznisa i poslovanja. - On treba da ima potreban stepen znanja o kljunim aspektima posla koji obavlja, kao to su finansije, knjigovostvo, informacije, marketing, trokovi, kontrola i sl. - Preduzetniku su u poetku neophodni pomod konsultanata sa strane, kao i paljiv izbor i angaovanjesaradnika i zaposlenika.

- Praksa pokazuje da veliki broj novih poslova brzo propada zbog nedostatka ili loeg planiranja, nedostatka znanja i poslovnih vijetina, odsustva realnosti i sposobnosti vlasnika u organizovanju i obavljanju odabranog posla. - Tako praksa i ivotna iskustva ukazuje da ne postoji kratak i bri put do zarade i uspijeha.

IZBOR NOVOG POSLA - Prije otpoinjanja nekog posla treba birati posao koji nudi ansu za dugoroni uspijeh u uslovima i sredini u kojoj de se obavljati. - Ovaj pristup predpostavlja detaljnu predhodnu pripremu, analizu, kao i samo promiljanje bududeg pristupa poslu.

- Izbor odgovarajudeg i pravog posla za pojedinca je po pravilu je teak problem i sloena odluka svakog preduzetnika. - Kod izbora novog posla treba se fokusirati na one oktivnosti i oblasti koje odgovaraju sklonostima, talentu, interesima, hobijima, kao i iskustvu bududega preduzetnika. - Tako u definisanju novog posla i samih poslovnih poduhvata treba birati trite u razvoju i nastajanju, a ne postojede, zasideno, probirljivo ili ustaljeno trite.

- U procesu izbora novoga posla, u literaturi se preporuuje davanje odgovora na neka pitanja: *koje poslove zaista volite da radite *koji poslovi ili zanimanja vas opsijedaju ili uzbuuju *kako najede provodite svoje slobodno vrijeme *koje oblasti i dijelatnosti najbolje poznajete *ta bi ste najvie voljeli da ostavite iza seba kao svoje ivotno dijelo i uspijeh

- Tako praksa pokazuje da su anse za uspijeh poslovnog poduhvata najvede ako ovijek izabere posao koji voli i koji dobro poznaje. - Praksa preduzetnitva pokazuje da kad se jednom doivi neuspijeh u poslu, vrlo je teko vratiti se uspijenom poslovanju. - Preduzetnik mora biti siguran i ubijeen da de njegov biznis biti dugotrajan i uspijean.

FAZE PRIPREME ZA NOVI POSAO - Za one koji namjeravaju da se samostalno bave preduzetnitvom jako je bitno poznavanje odreenih aktivnosti koje treba predhodno obaviti a samim tim i kao redosled njihovog obavljanja.

1) Bududi preduzetnik mora svestrano preispitati sebe, svoje elje radne kapacitete, resurse kao i budude prioritete. 2) Organizovati tim ljudi kao i saradnika koji de uestvovati u poslovnom poduhvatu. 3) Ovladati novim znanjem i vijetinama potrebnim za obavljanje bududega posla. 4) Obezbijediti poetni kapital-vedina preduzetnika rauna na vlastiti kapital

5) Istraivanje i ovladavanje tritem-jo od poetne ideje novog posla treba istraivati budude trite proizvoda ili usluga. 6) Planiranje poslova-u sluaju kreditnog zaduenja njegov poslovni plan mora biti pouzdan. 7) Pomod sa strane-angaovanje planera, raunovoe, bankara, pravnika, kao i agencije za odnose sa javnodu.

8) Obezbijediti prostor i opremu-prostor i oprema predstavljaju bitan uslov za obavljanje svakog posla. 9) Tehniko i informaciono povezivanjepovezivanje sa bankama, poreskim slubama, partnerima i sl.-raunar tampa, telefonski sistem, faks, skener, inventar i potroni matrijal i ostalo.

ANALIZA I IZBOR NOVOG POSLA - Znaajna faza procesa ulaska u novi posao jeste detaljan opis bududih aktivnosti u obliku pisanog dokumenta i njihovo povezivanje u efikasan sistem rada. - Te aktivnosti obuhvataju: *detaljan opis posla koji de se obavljati *ljudske, matrijalne, prirodne i druge resurse

*line osobine i vijetine potrebne za organizovanje i obavljanje posla *planiranje visine profita i ulaganja u poetnoj i narednim godinama *novana sredstva i kapital koji je potreban uloiti u novi posao prije ostvarivanja profita iz poslovanja

- Praksa pokazuje da sopstveni preduzetniki rad zahtijeva vie odricanja i vremena, napora i same energije nego rad kod drugoga. - U pristupu novom poslu veoma je bitno usaglasiti zahtijeve toga posla sa nainom ivljenja preduzetnika. - Potrebno je predvidjeti i opisati mogude naine obavijetavanja potencijalnih potroaa o bududem biznisu.

- Otpoeti novi posao i biznis podrazumijeva da de se u njemu ostati to due vremena, zato u prvom redu treba paljivo birati onaj posao koji stvarno elite i volite i koji de te umijeti da vodite i obavljate dugo i sa velikim entuzijazmom.

HVALA NA PANJI