Zakljuak je misao o 2 ili vie sudova gde jedan on njih sledi iz jednog drugog ili vie drugih sudova.

Elementi zakljuka su: premisa- sud od koga zakljuivanje polazi i konkluzija sud koji sledi iz drugog. Zakljuak se deli po tradicionalnoj podeli na: neposredan- onaj koji sledi iz samo jedne premise i posredan- onaj koji sledi iz dve ili vie premisa. Posredan zakljuak se deli na: Deduktivni- polazi od opteg ka posebnom (manje optem) Induktivni polazi od opteg ka optijem Analogijski- ide od posebnog ka posebnom Deduktiivni zakljuak se deli na jednostavan (silogizam) i sloeni (polisilogizam) Silogizam se deli na :kategoriki, hipotetikii hipotetiko- kategoriki, disjunktivni i disjunktivnokategoriki i hipotetiko- disjunktivni silogizam. Elementi kat. Silogizma su majni pojam (subjekat konkluzije), vei pojam (predikat konkluzije) i srednji pojam (pojavljuje se u obe premise a nema ga u konkluziji) Na osnovu poloaja srednjeg pojma u kategorikom silogizmu razlikujemo 4 figure koje imaju 19 ispravnih modusa. Hipotetiki silogizam je onaj kod kod su obe premise hipot. Sudovi. Kod hipotetiko- kategorikog je jedna premisa hipot. a druka kateg. Sud. Njegovi mogusi su ponendo ponens i tollendo tollens. Disjunktivni silogizam je onaj ije su obe premise disj. Ili altern. Sudovi Silogizam ija je jedna premisa disj. ili altern. Sud a druga kateg. Sud naziva se disjunktivnokategoriki silogizam. On ima dva modusa: ponendo tollens i tollendo ponens. Hipotetiko- disjunktivni silogizam za veu premisu ima hipotet. sud, a za manju disj. Nalazi se u 4 glavna modusa: jednostavni modus ponens, slozeni modus ponens, jednostavni modus tollens i sloeni modus tollens. Polisilogizam je niz od dva ili vie silogizama u kojem je konkluzija prvog jedna od premisa drugog silog. itd. Postoje progresivni(od manje opteg ka optijem) i regresivni polisilogizam (od optijeg ka manje optem) Entimem je skraeni silogizam(jedna od premisa je preutana) Sorit je polisilogizam u kome su izostavljene meukonkluzije. Induktivan zakljuak(od manje opteg ka optem) potpuna indukcija (svi lanovi jedne klase su nabrojani) kod nepotpunog nisu. Postoje popularna nepotpuna i nauna nepotpuna indukcija. Savremena podela zakljuka: na deduktivni(obuhvata deduktivni i neposredan i zaklkjuak potpunom induk.) i induktivni(obuhvata zakljuak nepotpunom indukcijom i analogijski) Logike greke- nevaljani zakljuci koji lie na valjane( u uem smislu) a u irem smislu logijke greke su sve nevaljane misli. Paralogizmi- nenamerne, a sofizmi- namerne log. greske sofizmi (lazljivac, elavi, gomila...) Opte greke u zakljuku: fallaciae dictionis (govorne greke ima ih 6) greka dvoznanosti, greka dvosmislenosti, greska kompozicije , greska divizije, greka naglaska, greska govornog oblika Fallaciae extra dictionem (izvangovorne greke ima ih 7) fallacia accidentis... Posebne greke: ista konvertija a suda, quarternio terminorum (ucetvorenje pojma), neraspodeljeni srednji pojam, negacija antecedensa, post hoc ergo propter hoc... Induktivna metoda- sistematski postupak kod kog se primenjuju induktivni zakljuici da bi se dolo do istine. Pomone metode su: promatranje, eksperiment, brojanje i merenje Millove metode: metode za otkrivanje uzrono- posledinih veza medju pojavama. Metoda slaganja(sa sladoled), metoda razlike ( ziv i zdrav covek, pa ga udario grom), kombinovana metoda slaganja i razlike( tumor na mozak), metoda ostatka (uitelju neko napisao stidnu poruku) Metoda propratnih pojava ( asfalt mek kad je toplo, tvrd kad je ladno)

Deduktivna metoda- postupak kod kod se koriste deduktivni zakljuci da bi se dolo do istine. Aksiom- istina koja se ne dokazuje, aksiomatika(prouavanje aksiomatske metode) aksiomi(postulati) su osnova za primenu deduktivne metode i iz njih se izvode teoreme(dokazani sudovi) Aksiom mora biti konzistentan, kompletan i nezavistan. Vrste: dele se na osnovu ova tri pravila 1. Intuitivni(od aksioma se zahteva da budu istiniti), formalni ( aksiomi moraju da ispunjavaju formalne zahteve), konziszenzan (valjani), nekonzistentan ( nevaljani) 2. kategoriki (kompletan) nekategoriki (skup aksioma mu je nekompletan), odluljiv (ako moemo odluiti da su teoreme dokazive) neodluljiv (suprotno) 3. ekonomini ( aksiomi su nezavisni) neekonomini ( aksiomi su zavisni) formalizirani ( koriste se sintakticka pravila) neformalizirani ( ne koristi sintakt. Pravila) simbolizirani (aksiomi su izrazeni simbolima) nesimbolizirani ( ne koristi simbole) oslabljen ( jedan od aksioma je povuen9 ojaan ( dodat je neki aksiom) saturiran ( zasien) Osnovni principi misli: Principe formulisao Aristotel jo u svom Organonu. (princip identiteta a=a Svaki pojam je jednak samom sebi, princip protivurecnosti(Nijednom pojmu se ne sme pripisati oznaka koja mu protivurei. (A nije ne-A), princip iskljuenja treeg (a je b ili ne- b) Lajbnic je dodao princip dovoljnog razloga- Za svako A postoji dovoljan razlog zato je ono A. Deskripcija (opis) je logiki postupak kod kojim nesto dovodimo u vezu s neim drugimsto je nuan i dovoljan uslov njegove egzistencije. Elementi objanjenja su eksplanandum ( predmet objasnjenja), antecedentne okolnosti, eksplenans (sredstvo objasnjenja) Pravila: 1 eksplenans mora biti dovoljan za objasnjenje eksplenanduma, 2. eksplenans mora biti realan Kauzalno(opti zakoni u sastavu eksplenansa su kauzalni), statistiko, i teleolosko objasnjenje Otkrice (otkrivena teza mora biti istinita i nova) Dokaz (probatio) je logika forma koja za cilj ima da pokae istinitost nekog suda. Elementi dokaza su: teza (sud cija se istinitost dokazuje), sudove na koje se pozivamo da bismo pokazali istinitost nekog suda nazivamo argumentima, ako imamo slozenu tezu glavni argument nazivamo nervom dokaza, nain na koji utvrdjujemo istinitost zovemo modus probandi. Vrste dokaza: direktan i indirektan, empirijski i neempirijski, deduktivan i induktivan, progresivan i regresivan, potpun i nepotpun. Logike greske u dokazu: greska irelevantnosti, ko previse dokazuje ne dokazuje nista, prelaz u drugi rod, argumentum ad hominem, argumentim ad populum, argumentum misericordiam, argument strahopotovanja, argument batine...