1. Objasniti pojmove podatak, informacija, znanje (str 5,6,7) Podatak Re podatak (eng.

data), potie od latinske rei datum, koja je neodreeni particip proli od glagola dare, koji znai dati, po je stoga podatak neto dato. Najoptije, podatak je tvrdnja koja je odraz stvarnosti. Ili, podaci su skup nesluajnih injenica zabeleenih posmatranjem ili istraivanjem. U raunarskoj tehnici podatak se podrazumeva kao niz brojeva, karaktera, slika ili drugih izlaza iz ureaja koji pretvaraju fizike veliine u simbole, u najirem smislu. Poznate su i sledee definicije podataka: niz nesluajnih simbola, brojeva, vrednosti ili rei; niz injenica dobijenih posmatranjem ili istraivanjem, a koje su zabeleene; skup izvesnih injenica; zapis dogaaja ili injenice. Podaci se odnose na elementarni opis stvari, dogadaja, aktivnosti i transakcija koji su zabeleeni, klasifikovani i uskladiiteni, ali nisu organizovani da prenesu neko konkretno znaenje. Podaci mogu biti numeridki, alfanumeridki, cifre, zvuci, ili slike. Baza podataka se sastoji od uskladitenih podataka organizovanih tako da se lako pronalaze. Podaci mogu biti prirodni ili se mogu vetaki kreirati. Kad se radi o podacima iz prirodnih izvora, ti podaci treba da su nekako zabeleeni. Menaderi treba da postave odgovarajue procedure i alate da bi se omoguilo beleenje tih podataka. Vetaki dobijeni podaci se proizvode kao nus produkt samog poslovnog procesa. Recimo pri obradi rauna organizacija npr. moe se utvrditi koliki je broj prodatih proizvoda nainjeno u jednom mesecu. INFORMACIJA Informacija je rezultat obrade, rukovanja ili organizovanja podataka na takav nain da onaj koji prima tu informaciju poveava svoje znanje. Stoga, informacija kao koncept nosi itav niz znaenja od svakodnevne upotrebe do tehnikih izraza. U optem smislu posmatrajui mogui koncept podataka, postoji nekoliko moguih naina definisanja informacija : To su obraeni podaci tako da postaju razumljivi odnosno da imaju znaenje; Podaci koji su obraeni za neku namenu;

Podaci koje primalac moe da interpretira i da ih razume.

Informacija ini da se smanji neodreenost neke situacije ili dogaaja. Svakako neodreenost se nikako ne moe eliminisati u potpunosti, ali je mogue znaajno je smanjiti. Informacije su podaci organizovani tako da imaju znaenje i vrednost za primaoca. Primalac tumai znaenje i izvlai zakljuke i implikacije.. Polazei od toga, informacija ne mora biti tana. Ona moe biti istina ili la. ak i ometajui um koji se koristi da sprei komunikacione tokove i da izazove nerazumljivost poruke sa predhodnog stanovita takoe moe biti posmatrana kao informacija. Stoga se moe rei da to je koliina informacija u poruci vea to je poruka tanija. Tri vana zakljuka se mogu izvui iz predhodnog razmatranja: 1. Jasno je da mora postojati logiki proces koji se koristi za proizvodnju informacije. Taj proces uvodi prikupljene informacije u proces transformacije u cilju oblikovanja informacije. 2. Informacija uvodi podatke u neki od oblika koji je razumljiv, tako da se oni mogu protumaiti i da se na osnovu njih moe delovati. 3. Informacija se pravi zbog odreene namene, tj. da slui informatikoj potrebi odreene vrste. ZNANJE Znanje je ono to se zna. Kao to se u odnosu na koncepte istina, verovanje i mudrost ne odnosimo na isti nain, u definisanju znanja takoe nema potpunog slaganja meu poznavaocima, pa se nude brojne teorije i nastavlja se debata o samoj prirodi znanja. Usvajanje znanja ukljuuje sloene saznajne procese: percepciju, uenje, komunikaciju, asocijativnost i razlonost. Pojam znanje (eng. knowledge) se takoe koristi za oznaavanje pouzdanog razumevanja predmeta, potencijalno sa mogunou njegovog korienja za specifine namene. Znanje se sastoji od podataka ili informacija koji se organizuju i obrauiu da prenesu razumevanje, iskustvo, akumulirano uenje i strunost u primeni na aktuelni problem iii aktivnost. Danas je upravljanje znanjem jedna od najaktuelnijih tema u oblasti IS-a. 2. INFORMACIONI RESURSI. UPRAVLJANJE INFORMACIONIM RESURSIMA (str 8,9,10) Informacioni resursi Resurs skup objekata ili subjekata koji, neposredno ili posredno doprinose realizaciji ciljeva funkcionisanja poslovnog sistema.

Podatak, informacija i znanje se oznaavaju pojmom informacioni resursi u uem smislu i za njih ne postoje opte prihvaene definicije. Informacioni resursi organizacije obuhvataju znanje, informacije i podatke koji se koriste za reavanje problema poslovanja, kao i tehnoloke sisteme vezane za akviziciju, uvanje i obradu podataka. Slinosti informacije kao resursa sa drugim resursima poslovnog sistema: informacija poseduje fundamentalnu vrednost, kao i rad, novac, roba ili sirovine, ona ima karakteristike koje se mogu identifikovati i meriti, kao to su: metod i cena dobijanja, svrha u kojoj se koristi, razliite oblike i sredstva kojima se stvara i principe kako se ona obrauje, informacija postoji u raznim stepenima istoe i korisnosti, ona se moe preistiti i obraditi da bi joj se poveala vrednost, ulaganje za pribavljanje informacije kao resursa moe se uobiajeno teretiti kao troak a ponekad u zavisnosti od ciljeva kompanije, i kao kapitalna investicija, poreenje trokova i koristi mogue je izvriti u svakom trenutku ili vremenskom periodu obavljanja bilo koje informacione delatnosti. UPRAVLJANJE INFORMACIONIM RESURSIMA Informacionim resursi su resursi po vanosti jednaki tradicionalnim resursima, poto je tana, blagovremena i potpuna informacija (kao informacioni resurs) postala resurs od izuzetne vanosti u: donoenju odluka, ouvanju i proirenju trinog poloaja, konkurentnosti i opstanka na tritu poslovnog sistema. Informacije se moraju organizovati, njima se mora upravljati i ove aktivnosti se moraju planirati. Ovo je jedan od kljunih razloga izuzetno brzog razvoja MIS (eng. Management Information System), naune discipline koja se bavi primenom informacionih sistema na reavanje problema poslovanja. UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA. Nastalo pre nastanka i ulaska u upotrebu raunarskih sistema. Obuhvatalo je tehnike zasnovane na uvanju podataka na papiru kao medijumu. Uvoenjem raunarskih sistema dobija na kompleksnosti, poto je akvizicija, prenos, uvanje, obrada i prezentacija podataka i informacija korisnicima u mnogome olakana. IZAZOVI UPRAVLJANJA INFORMACIJAMA U ORGANIZACIJI. Relevantnost Koliko su informacije relevantne za nae odlluke?

Dostupnost Kako organizacije obezbeuju relevantne informacije zaposlenim i partnerima preko raunarskih aplikacija, veba i e-mejla? Kako se znanje koristi za primenu pribavljenih informacija i razmeni istih izmeu zaposlenih? Legalnost Kako organizacije obezbeuju korienje informacija o kupcima, zaposlenim i tritu u saglasnosti sa pravnim i etnikim standardima? Sigurnost Kako se tite informacija od sluajnih ili namernih upada? Vrednost Kako informacije pomau da organizacija postigne svoje poslovne ciljeve? Informacije omoguuju organizacijama da: Osete ta se dogaa u spoljnjem okruenju i saflasno tome odgovore kroz njihovu strategiju i taktiku. Isrtrae zahteve za novim proizvodima. Nadgledaju i kontroliu operativne procese radi produktivnosti i njihovog poboljanja radi utede vremena i novca. Razmenjuju informacije sa partnerima kao to su snabdevai radi poboljanja njihovih radnih procesa. Prenose poruke o brendovima i proizvodima interno i eksterno. 3. GENERIKI MODEL SISTEMA I NJEGOVI ELEMENTI. PRIMER PIS (str 12) Sistemi su skup objekata koji saradjuju saglasno pravilima. Genericki model

ULAZI podaci, ULAZI podaci, informacije, informacije, instrukcije, instrukcije, mogunosti mogunosti

PROCES PROCES programi, ljudi, programi, ljudi, oprema, oprema, skladita skladita KONTROLA KONTROLA donosioci donosioci odluka, odluka, automatska automatska kontrola kontrola

IZLAZI IZLAZI izvetaji, grafici, izvetaji, grafici, prorauni, prorauni, taktike taktike

ELEMENTI GENERICKOG MODELA Ulaz: Ono to ulazi u sistem (Primeri: Podaci, Slike, Instrukcije, Sirovi materijali itd.)

Proces: Ono to se dogaa u sistemu (Primeri: Sabiranje brojeva, Obrada slike,Ispunjenje instrukcija, Oblikovanje materijala itd .) Izlaz: Ono to izlazi iz sistema (Primeri: Informacija, Grafici, Odluke, Zavreni proizvodi) Povrtna sprega: Informacija o mogunostima sistema (Primeri: uspesno ili pogreno, merenja, greke, iznos karta) Kontrola: Koristi povratnu spregu za promenu procesa. (Primeri: smanji ulaz, donesi razlicite odluke, radi bre, prekini) 4. INFORMACIONI SISTEM. POJAM I VRSTE IS (13,14,15) IS Informacioni sistem organizacije se moe definisati i kao skup ljudi i tehnikih sredstava koji po odreenoj organizaciji i metodologiji obavljaju prikupljanje, memorisanje, obradu i dostavljanje na koritenje podataka i informacija. Takoe, informacioni sistem se moe definisati i na sledee naine: Informacioni sistem je odreeni skup metoda, postupaka i resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva. (Thierauf R.) Posmatrano sa aspekta sistematskog pristupa: Informacioni sistem predstavlja sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave. Informacioni sistem, delujui u okviru neke organizacije, omoguava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruenjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolae adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razraeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz toga proizilazi da informacioni sistem moe biti manualan ili podran informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan. Informacioni sistem podran informacionom tehnologijom je informacioni sistem koji ukljuuje koritenje raunarske tehnologije. Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da: 1. Bude razumljiv svim korisnicima; 2. Jednostavan u prezentovanju informacija; 3. Pouzdan i 4. Da omoguava iskazivanje obraenih informacija u vrlo kratkim vremenskim intervalima.

Informacioni sistem (IS) jednog preduzea predstavlja automatizovani integrisani skup komponenti i metoda za obavljanje procesa i operacija (sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje podataka)koji prikuplja podatke i transformie ih u informaciju a ine ga programi koji omoguavaju praenje svih materijalnih, finansijskih i kadrovskih resursa u preduzeu, kao i obavljanje odreenih operacija. Svrha informacionih sistema jeste da ubrzaju, olakaju i automatizuju svakodnevne procese, podstaknu na kvalitetniju strukturu organizacije, te su kao takvi postali nezamenljivi deo svakog poslovnog sistema. Zahvaljujui sistemu informacija, koji obezbeuje potrebne inpute, poslovni sistem moe da definie svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje. Obradom podataka prikupljenih iz internih i eksternih izvora, i njihovim pretvaranjem u informacije koje se prema potrebi alju odgovarajuim kadrovima u preduzeu, informacioni sistem olakava menaderima efikasno donoenje odluka u planiranju, izvravanju i kontroli poslova a zaposlenima bolje obavljanje njihovih zadataka FORMALNI I NEFORMALNI INFORMACIONI SISTEMI IS moe biti formalni i neformalni. Formalni informacioni sistem ukljuuje tano definisane procedure rada, standardne ulaze i izlaze i fiksne definicije (npr. Raunovodstveni sistem neke kompanije predstavlja formalni informacioni sistem, koji obrauje finansijske transakcije). Neformalni sistemi mogu biti razliitog oblika poevi od mree glasina unutar neke kompanije, do grupe prijatelja koji razmenjuju dokumente elektronskim putem. KLASIFIKACIJA I EVALUACIJA IS 1. 2. 3. 4. Informacioni sistemi se mogu klasifikovati na nekoliko nacina: organizacionom nivou i po tipu podrke koju nude. glavnim funkcionalnim oblastima, IS arhitekturi.

5. KLASIFIKACIJA IS PO ORGANIZACIONOM NIVOU.(str 15,16,17,18) Kompanije su izraene od komponenti kao to su odeljenja, departmani i radne jedinice, organizovane u hijerarhijske nivoe. Mada su neke organizacije izvrile svoje restruktuiranje na neki od inovativnih naina, velika veina dananjih organizacija je zadrala tradicionalnu hijerarhijsku strukturu. Tako danas moemo pronai informacione sisteme kreirane iskljuivo za upravu, za odeljenja, za departmane, za radne jedinice, pa ak i za odreenog pojedinanog radnika. Takvi sistemi mogu biti nezavisni, ali su najee povezani.

Tipini informacioni sistemi koji prate organizacionu strukturu su: funkcionalni (za nivo odreenog odeljenja), IS za celu organizaciju i meuorganizacioni. Ovi sistemi su organizovani u hijerarhiju u kojoj se svaki sistem na viem nivou sastoji od nekoliko sistema sa nieg nivoa, kao to je prikazano na narednoj slici. Funkcionalni sistem podrava odreenu oblast u svakoj kompaniji (marketing, kadrovi, itd). Na viem nivou se nalazi IS cele kompanije, a meuorganizacioni IS povezuje razliite kompanije. Funkcionalni informacioni sistemi. Glavni funkcionalni informacioni sistemi su organizovani za potrebe tradicionalnih odeljenja u kompaniji: proizvodnja, raunovodstvo, finansije, marketing i kadrovi. IS cele kompanije. Dok je funkcionalni IS fokusiran na odreenu oblast, drugi IS podmiruju potrebe vie odeljenja, ili ak cele organizacije. Ti informacioni sistemi zajedno sa funkcionalnim IS grade informacioni sistem cele kompanije. Jedan od najznaajnijih informacionih sistema ovog tipa je Enterprise Resources Planning (ERP), koji omoguava kompanijama da planiraju i upravljaju resursima cele kompanije. Meuorganizacioni sistemi. Neki informacioni sistemi povezuju dve ili vie organizacija. Oni su poznati kao meuorganizacioni sistemi. Na primer, sistem za rezervaciju karata je sainjen od razliitih sistema koji pripadaju razliitim aviokompanijama. 6. KLASIFIKACIJA IS NA OSNOVU TIPA PODRKE.(str 19,20,21,22) Prva primena raunara u poslovanju je bila na poslovima obrade velike koliine podataka. Raunari su vrili monotone operacije zbrajanja i organizovanja transakcija u raunovodstvu i finansijama. Takvi sistemi su se, generalno, zvali sistemi za obradu transakcija (eng. Transaction Processing Systems, TPS). Kako su vremenom rasle mogunosti raunara, razvijala se nova vrsta informacionih sistema, tzv. upravljaki informacioni sistemi (eng. Management Information Systems, MIS). Ovi sistemi pristupaju, organizuju, sumiraju i prikazuju informacije potrebne za lake donoenje poslovnih odluka. Takoe, razvijani su i sistemi za podrku kancelarijskom poslovanju (eng. Office Automation Systems, OAS), kao to su sistem za obradu teksta ili sistem za rad sa tabelama. Glavni tipovi sistema prema ovoj klasifikaciji su: 1. Sistemi za obradu transakcija (TPS) - podrava aktivnosti od presudne vanosti za osnovni zadatak koje se ponavljaju. 2. Upravljakii informacioni sistem (MIS) - podrava funkcionalne aktivnosti i menadere.

3. Sistem za upravljanje znanjen (KMS) - podrava potrebu svih zaposlenlh za korporativnim znanjem. 4. Sistem automatizovanog kancelarijskog poslovanja (OAS) - podrava kancelarijske radnike. 5. Sistem podrike odluivanju (DSS) - podrava odluivanje menadera i analitiara. 6. Informacioni sistem preduzea (EIS) - podrava sve menadere u preduzeu. 7. Sistem grupne podrke (GSS) - podrava grupno donoenje odluka. 8. Inteligentni sistemi podrke - podravaju uglavnom strunjake, ali mogu podravati i druge grupe radnika, pri emu su ekspertski sistemi glavna tehnologija. 7. SAVREMENA KLASIFIKACIJA IS (str 22, 23, 24) 1. Operativne informacione sisteme i 2. Sisteme za podrku odluivanju u menadzmentu Operativni informacioni sistemi nisu informacioni sistemi ija je osnovna namjena podrka odluivanju. Kao posebna vrsta informacionih sistema oni su glavni proizvoai informacija za vie klase informacionih sistema. Iako nisu direktno orijentisani prema odluivanju, izlazne informacije ovih sistema predstavljaju ulazne veliine za druge klase informacionih sistema. Upravo zbog tih svojih karakteristika, ovi informacioni sistemi su podloga za razvoj viih klasa informacionih sistema. Sistemi za podrku odluivanja u menadzmentu su: 1. Upravljaki informacioni sistemi (MIS) 2. Sistemi za podrku odluivanju (DSS) 3. Ekspertni sistemi (ES) Upravljaki informacioni sistemi (eng. Management Information Systems - MIS) slue menadmentu snabdevajui ga delimino agregiranim i kategoriziranim informacijama, dobivenim iz transakcionog diela informacionog sistema i neto manje iz pretraivanja okruenja organizacije. Sistem za podrku odluivanju (eng. Decision Support System - DSS) razvili su se zbog uklanjanja jednog od glavnih nedostataka MIS-a: orijentacija na pruanje podrke reavanju iskljuivo struktuiranih problema odluivanja. DSS problemski je orijentisan i mnogo je fleksibilniji, u odnosu na konvencijonalni MIS, koji sledi procese kroz poslovnu organizaciju. Podruje ekspertnih sistema, (eng. Expert Systems ES) predstavlja samo deo irokog istraivakog podruja poznatog kao vetaka inteligencija, (eng. Artificial Inteligence). ES obuhvata skup metoda i postupaka koji se odnose na pribavljanje, raunarsko predstavljanje i skladitenje, i upotrebu ljudskog znanja u reavanju sloelih problemskih situacija. 8. FUNKCIJE IS (str 25,26)

Funkcija informisanja - Informacioni sistem svojim informisanjem osigurava relevantne informacije za operativno i razvojno upravljanje organizacijom. To implicira da se funkcija informisanja ostvaruje u svrhu upravljanja organizacijom, dok je funkcija upravljanja, kao hijerarhijski najvia funkcija organizacije, po svojoj sutini, takoe, informacioni proces. Iz tog razloga je funkcija informisanja od fundamentalnog znaaja za ocjenu kvaliteta informacionog sistema. Najvii nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su orijentisani na podrku odluivanju i upravljanju. Funkcija dokumentovanja - za sve aktivnosti organizacije neophodno je obezbebediti dokumentacionu podlogu putem informacionog sistema. Dokumentaciona podloga, odnosno dokumentacija, je rezultat potreba i zahteva subjekata iz okruenja, jer ona ini kontrolu i razmenu informacija uopte. Takoe je neophodno obezbediti mogunost revizije poslovanja u svakom trenutku kako bi se mogli rekonstruisati poslovni dogaaji. Ovo je naroito znaajno kod informacionih sistema kod kojih se kontiranje i knjienje poslovnih dogaaja obavlja automatizovano. Na operacionom nivou nalaze se sistemi za procesuiranje transakcija preko kojih se proizvodi dizajniraju, prave marketinke strategije, kontrolie proces proizvodnje i alje gotov proizvod na trite. Ti sistemi akumuliraju informacije u baze koje su osnova sistema vieg nivoa. U dananjim naprednim organizacijama i preduzeima, informacioni sistemi koji podravaju vie funkcionalnih jedinica (marketing, finansije, proizvodnju i ljudske resurse), integrisani su u tzv. sisteme za planiranje i upravljanje resursima preduzea (eng. Enterprise resource planning - ERP). Sistemi za planiranje i upravljanje resursima preduzea podravaju kompletnu sekvencu aktivnosti preko kojih preduzee moe dodati vrednost na svoja dobra i usluge. Na primer, pojedinac ili preduzee, mogu poslati personalizovanu narudbinu preko web-a koja e automatski pokrenuti proizvodnju u skladu sa specifikacijama poruioca preko sistema koji se zove sistem za masovnu personalizaciju proizvoda i usluga. Narudbina se alje u magacine preduzea, u sluaju potrebe i dobavljaima materijala neophodnih za proizvodnju. Na kraju, auriraju se rauni i zapoinje novana transakcija u skladu sa vrednou proizvoda. 9. KOMPONENTE IS (str 27, 28,29) Osnovne komponente informacionih sistema su: 1. hardver raunara, 2. softver raunara, 3. baze podataka, 4. telekomunikacioni sistemi i tehnologije, 5. ljudski resursi i procedure, odnosno metodologije procesuiranja i prenoenja informacija. KOMPONENTE IS - HARDVER

Pod pojmom hardver podrazumevaju se fizike komponente informacionog sistema. Pojam hardver odnosi se na opremu koja predstavlja fiziku realizaciju bilo kog sistema koji obavlja odreene funkcije. Danas, ak i najmanja firma, poseduje ili iznajmljuje raunare. Obino se radi o personalnim raunarima (PC). Vee organizacije koriste vie raunarskih sistema, poev od monih radnih stanica, miniraunara, pa do efikasno umreenih personalnih raunara. Zajedno sa perifernim ureajima, kao to su ulazni i izlazni ureaji (monitori i tampai, na primer), i telekomunikacije, ine hardver informacionih sistema. U novije vreme, cene hardvera ubrzano opadaju, ali brzina obrade i kapacitet ureaja za uvanje podataka, se konstantno uveava. KOMPONENTE IS - SOFTVER Softver u vidu programa ini pamet raunara. Pojam softvera odnosi se na sveukupnost instrukcija, programa i procedura koji se generie, aktivira i koristi na raznorazne naine da bi omoguio hardveru da realuzuje eljene poslove. Softver se obino deli na dve ire shvaene klase: sistemski ili operativni softver i softver aplikacije. Osnovni sistemski softver se prepoznaje pod imenom operativni sistem. Operativni sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema, obezbeujui sistematsko, konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu raunara, najee preko grafikog korisnikog interfejsa. Softver aplikacije su programi dizajnirani za obavljanje specijalizovanih zadataka od kojih se mnogi nude na tritu kao paketi pripremljeni za korienje odmah posle instaliranja. KOMPONENTE IS - BAZE PODATAKA Baze podataka su organizovane kolekcije povezanih podataka koje koristi aplikativni softver, pri emu najee aplikacije dele jednu bazu. S njima se upravlja preko sistemskog softvera koji se naziva sistem za menadment bazama podataka (DBMS Data Base Managemen System) Mnogi informacioni sistemi su primarno upravljai bazama podataka. Baza podataka je kolekcija meusobno povezanih podataka, organizovanih na najpogodniji nain za korienje, ili vaenje podataka po zadatim kriterijumima. Tipian primer baza podataka u jednom preduzeu su podaci o radnicima i katalozi proizvoda. Naroitu vrednost poseduju baze o kupcima, koje se koriste za dizajn i marketing novih proizvoda.

KOMPONENTE IS TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI I TEHNOLOGIJE (ICT). Telekomunikacije omoguavaju prenos podataka na daljinu. Telekomunikacije se koriste za povezivanje, ili umreavanje raunarskih sistema, kao i za prenoenje informacija. Lokalne mree (LAN) povezuju raunare odreenog mesta, kao to su poslovne zgrade ili akademski kampus. Mree irokog opsega (WAN) povezuju raunare koji se nalaze na razliitim mestima i esto iz razliitih organizacija. Internet je globalna mrea koja povezuje milione raunara sa svakog kontinenta. Preko umreavanja, korisnici personalnih raunara dobijaju pristup razliitim resursima informacija, velikim bazama podataka i ljudskim resursima, mogunost obavljanja istih poslova u saradnji sa kolegama, kao i kontakt sa ljudima koji dele ista profesionalna i privatna interesovanja. KOMPONENTE IS LJUDSKI RESURSI I PROCEDURE. Kvalifikovani strunjaci su vitalna komponenta svakog informacionog sistema. Tehniko osoblje se sastoji od razvojnih i menadera operacija, analitiara i dizajnera sistema, programera softvera i administratora sistema. Kao dodatak, radnici u jednoj organizaciji moraju biti osposobljeni za korienje kapaciteta informacionog sistema. Procedure su metode i pravila koje se moraju potovati prilikom korienja, administriranja i odravanja informacionih sistema. Procedure za korienje, upravljanje i odravanje informacionih sistema su deo njihove dokumentacije. Na primer, neophodno je definisati procedure za pokretanje programa za naredbu isplate dohodaka, ukljuujui procedre za trenutak pokretanja, ko ima neophodnu dozvolu da ga pokrene i ko e imati pristup izlaznim informacijama. 10. EDI PREDNOSTI I OGRANICENJA (str 33, 34) Klark je definisao EDI kao: Razmena dokumenata u standardizovanoj elektronskoj formi izmeu organizacija, automatizovanim nainom, direktno iz kopjuterske aplikacije u jednoj organizaciji do aplikacije u drugoj organizaciji. DTI (2000) opisuje EDI kao:

Razmena elektronskih podataka (EDI) je razmena strukturnih podataka od raunara do raunara, poslana u formi koja dozvoljava automatsko procesiranje bez manuelnih intervencija. Ovo se najee obavlja pomou specijalnih EDI mrea. Iz ove definicije je jasno da je EDI jedna forma, ili podvrsta elektronskog poslovanja. Kljuna stvar je da direktna komunikacija ne ide izmeu aplikacija nego izmeu raunara. Ovo zahteva informacioni sistem u postizanju procesiranja podatka, njihovog odravanja i integracije sa informacionim sistemima kao to su sistemi za prodaju i kontrolu inventara. Osnov elektronske trgovine je elektronska razmena podataka. Elektronska razmena podataka (EDI - Electronic Data Interchange) predstavlja standardizovani i integrisani sistem za razmenu poslovne dokumentacije putem raunarskih sistema i mrea. EDI tehnologija se moe posmatrati sa dva nivoa: globalni i interni. Globalna razmena funkcionie na nivou drava ili asocijacija drava, a interna na nivou organizacije, odnosno asocijacija organizacija. Elektronski prenos vrednosti od kupca do prodavca posredstvom finansijske institucije naziva se elektronski transfer sredstava (EFT - Electronic Fund Transfer). Elektronski transfer sredstava ima viestruke koristi za kompanije: utede na administrativnim trokovima i trokovima fakturisanja smanjuje rad potreban za prikupljanje naplata i trokove obavetavanja dunika eliminie trokove potarine i neisporuenih poiljki (rauna) eliminie trokove kupaca prilikom prosleivanja ekova, potarinu i ostale trokove unapreuje odnose sa kupcima, omoguavajui im udobnost i jednostavnost transakcija (ne moraju da piu ekove i slino) obezbeuje priliv sredstava na dan naplate, bez kanjenja i odlaganja u naplati omoguava veu satisfakciju kupaca obezbeuje imid moderne i inovativne kompanije.

Upotreba EDI-ja u poslovanju donosi mnogo prednosti ali javljaju se i neki od ozbiljnijih problema u implementaciji i korienju. Da bi mogli da meusobno komuniciraju, razliiti uesnici u elektronskoj trgovini trebaju da usaglase njihove procedure i procese. Postoji tendencija da svaka organizacija uspostavlja svoja pravila i administrativne propise, uveavajui trokove sa viestrukim poslovnim partnerima, ako svaki od njih ima svoje vlastite procedure i zahteve. Najei problemi vezani za upotrebu EDI-ja javljaju se zbog: visokih trokova razvoja aplikacija i njihove eksploatacije strogo definisanih zahteva po pitanju protokola i prethodno ustanovljenih dogovora deliminih reenja koje nudi, poto se najvie koristi u domenu porudbina, a malo u domenu isporuka i plaanja

11. E-POSLOVANJE. DEFINISANJE TERMINA I KARAKTERISTIKE 34,35,36)

(str

Elektronsko poslovanje (e-business): Digitalno omoguene transakcije i procesi u okviru jedne organizacije uz pomo i pod kontrolom njenog informacionog sistema. E-poslovanje ne obuhvata komercijalne transakcije izvan granica organizacije gde se vri razmena vrednosti. U dananjem svetu poveane globalizacije trita i ekonomske regionalizacije, poslovanje ne moe biti uspeno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umreavanje preduzea i javne administracije i razvoj Interneta doveli su do velikih promena u nainu i efikasnosti rada poslovnih sistema. Omoguena je jednostavna i brza komunikacija, gotovo trenutno prenoenje velikih koliina podataka na velike udaljenosti, jednostavno objavljivanje i auriranje multimedijalnih dokumenata i njihova kontinuirana globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno plaanje putem Interneta i drugo. Sve to predstavlja elemente novog oblika poslovanja, takozvanog elektronskog poslovanja. Elektronsko poslovanje je opti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih transakcija ili razmene informacija pomou informacionih i komunikacionih tehnologija. Zasniva se na primeni Interneta, Intraneta i aplikacija za grupni rad. Vrlo je bitno shvatiti da elektronsko poslovanje ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, ve organizaciju poslovanja firme u mrenom okruenju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima. Elektronsko poslovanje se moe posmatrati sa vie stanovita. Sa aspekta komunikacija elektronsko poslovanje je elektronska isporuka informacija, proizvoda i usluga i elektronsko plaanje korienjem raunarskih i drugih komunikacijskih mrea. Sa poslovnog aspekta to je primena tehnologije u svrhu automatizacije poslovnih transakcija i poslovanja. Sa stanovita usluga to je alat koji omoguuje smanjenje trokova poslovanja uz istovremeno poveanje kvaliteta i brzine pruanja usluga. Generalno posmatrano, prednosti elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezane za poveanje kvaliteta i agilnosti za dodatne usluge sa jedne strane i za snienje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na trite, odnosno realizovanje transakcija sa druge strane. Takoe se intenzivira zajedniki nastup na elektronskom tritu vezan za razvoj elektronskih partnerstava. Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na : udruivanju preduzea (integracija);

procesu saradnje (kolaboracija); globalnom mrenom povezivanju korienjem Interneta kao medija.

Model elektronskog poslovanja odlikuje: dinamiki, kompjuterizovan odnos sa partnerima, virtuelne strukture i visok nivo automatizacije, sve to doprinosi optimizaciji poslovnih procesa i sticanju prednosti nad konkurencijom. Elektronsko poslovanje omoguava unutranju i spoljanju integraciju poslovnih promena. Unutranja itnegracija obuhvata elektronsko slanje raznih vrsta poslovnih dokumenata u sve delove preduzea. Ostvaruju se velike utede u tampanju dokumenata. Spoljna integracija odnosi se na integraciju poslovnog sistema sa poslovnim partnerima, agencijama i slino, to ubrzava, pojednostavljuje i pojeftinjuje poslovne transakcije. Da bi se elektronsko poslovanje moglo brz razvijati potrebno je raditi na otklanjanju barijera koje ga prate , a pre svega one koje se odnose na bezbednost i zatitu podataka. Primena i korienje elektronskih sredstava u trgovini se pokazala kao isplativ i efikasan nain razmene proizvoda i usluga. Model umreenog globalnog poslovanja omoguio je preduzeima: rast prihoda i proizvodnje, rast zaposlenosti, utede u trokovima poslovanja, zadovoljne kupce, smanjenje vremena isporuke robe i smanjenje broja reklamacija, poboljanje podrke korisnicima i utede u trokovima distribucije. 12. E-TRGOVINA KLASIFIKACIJA PREMA TIPOVIMA (str 37, 38, 39) E-trgovina (e-commerce) predstavlja kupovinu i prodaju dobara ili usluga putem Interneta kao i prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge, poslovanje putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd. Termin elektronska trgovina moe se definisati i kao proces upravljanja online finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces ukljuuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Fokus e-trgovine je u sistemima i procedurama pomou kojih dolazi do razmene razliitih finansijskih dokumenata i informacija. U uem smislu pod elektronskom trgovinom se podrazumeva kupoprodaja putem Interneta. Ona ukljuuje ne samo razmenu novca i proizvoda, ve i voenje proizvodnje elektronskim putem, organizovanje logistike i podrke za kupce. Sveobuhvatno i prihvatljivo tumaenje pojma elektronske trgovine predstavljeno je pomou sledee definicije: elektronska trgovina obuhvata sve tipove komercijalnih transakcija u kojima se elektronski obrauju podaci (ukljuujui tekst, zvuk i sliku) i prenos preko komunikacionih mrea, kao to je Internet.

Re je o toku informacija izmeu organizacija, bez Ijudske intervencije, pri emu se obezbeuje da taj tok bude neprekidan od poetka do kraja svake poslovne transakcije. Klasifikacija je: B2B,B2C,B2G, C2B,C2C,C2G G2B,G2C,G2G komercijalne transakcije izmedju organizcija (B2B), organizacija i pojedinaca (B2C), pojdinaca (C2C), organizacija i vladinih agencija (B2G), vladinih agencija (G2G) vladinih agencija I organizacija (G2B) vladinih agencija I pojdinaca (G2C) 13. B2B MODEL E-TRGOVINE (str 40, 41, 42, 43) Elektronsko poslovanje izmeu preduzea (B2B - Business to Business) podrazumeva poslovnu saradnju meu preduzeima koja razmenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga ili informacija. Interorganizacioni informacioni sistem u kojem kompanija upravlja transakcijama unutar njenog sopstvenog vrednosnog lanca ili sa drugim kompanijama i organizacijama B2B se ponekad naziva business-to-employee (B2E) kada je fokusiran na upravljanje aktivnostima unutar organizacije Uesnici u ovom tipu e-trgovine su organizacije i poslovni sistemi. Poetak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI (electronic data interchange) sistema Najvaniji oblik e-trgovine Na B2B tritu se obavlja najvei obim on-line transakcija Transakcijama na ovom tritu ostvaruje se izmeu 80-85% ukupnih prihoda od e-trgovine na Internetu U budunosti e se obim B2B e-trgovine poveati mnogo puta

Naroite prednosti ovakvog poslovanja su dramatino smanjenje trokova, poveanje transparentnosti poslovanja, mogunost pristupa novim tritima i mnoge nove, efikasnije i fleksibilnije transakcione metode. U osnovi postoje dva tipa B2B poslovanja: 1. vertikalni i 2. horizontalni.

Vertikalni tip je usmeren na poslovanje unutar jedne industrije ili industrijskog sektora, dok je kod horizontalnog tipa poslovanje postavljeno oko konkretnih proizvoda i usluga, kao to su ponuda rezervnih delova, avionskih karata ili ponuda raznih usluga. Osnovna podela razliitih B2B mehanizama mogla bi da izgleda ovako : E - kupovina (E- Buying) E - prodaja (E - Selling) E - trita (E - Markets) Mehanizmi za podrku (E - Collaboration) E-buying - podrazumeva korienje Web baziranih tehnologija u cilju automatizacije procesa naruivanja E-selling - se odnosi na korienje Interneta kao kanala za prodaju proizvoda i usluga. Proces prodaje moe da se obavi direktno preko Web-a, moe da bude integrisano sa specifinim poslovnim partnerom, ili vie njih, ili pak, moe biti realizovan preko nekog treeg uesnika. Razni mehanizmi mogu biti korieni u procesu elektronske prodaje, najee elektronski katalozi E-markets (elektronska trita) - su Internet bazirani posrednici koji olakavaju trgovinu izmeu vie kupaca i prodavaca. Spajanjem ogromnog broja kupaca i prodavaca i automatizacijom transakcija, elektronska trita proiruju dijapazon mogunosti koje stoje na raspolaganju kupcima, omoguavaju prodavcima pristup novim tritima i smanjuju trokove transakcija za sve uesnike. E-Colaboration - se odnosi na korienje Interneta za saradnju sa poslovnim partnerima u smislu irem od puke kupovine i prodaje. To je nain na koji kompanije dizajniraju, kupuju, razvijaju i prodaju proizvode koje koriste krajnji potroai . 14. B2C MODEL E-TRGOVINE (str 43, 44, 45) Elektronsko poslovanje izmeu preduzea i klijenta (B2C - Business to Consumer) je direktna poslovna saradnja izmeu preduzea i klijenta, gde preduzee klijentu prodaje proizvode, usluge ili informacije. B2C model je znatno jeftinija investicija jer je sajt za razliku od jedne prodavnice dostupan globalno. Primer B2C modela je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga. Prodavci su organizacije, a kupci su pojedinci; Uglavnom se odnosi na maloprodajne transakcije izmeu kompanija i individualnih potroaa; Ovaj poslovni model oslanja se na sposobnost Interneta da prenosi ogromnu koliinu informacija brzo i efikasno; B2C je najjasniji aspekt e-trgovine iz korisnike perspektive. Korisnici Interneta sve vie imaju odnos prema Web-u kao novom trinom prostoru. Potencijalni onlajn kupci mogu da provere cene i dostupnost proizvoda na razliitim sajtovima to je mnogo lake i jeftinije od obilazaka klasinih prodavnica. Postoje i

softveri i sajtovi koji nude mogunost pretrage velikog broja onlajn prodavnica za odreenim proizvodom ili uslugom i informisanje kupca o mestu gde se taj proizvod ili usluga mogu kupiti.B2C oznaava prodaju roba ili usluga krajnjim potroaima posredstvom Interneta. B2C sajtovi su portali koji povezuju preduzea i potroae. Koristi koje se dobijaju od jednog B2C sajta su: narudbine stiu 24 sata dnevno; proiruje se trite; lake se navode kupci da kupuju, vlada pravilo impulsivne kupovine; manje kota prezentovanje proizvoda i usluga putem onlajn kataloga nego na neki drugi nain. Dva popularna mehanizma onlajn kupovine su elektronski izlozi i elektronski trni centri. Elektronski izlog (Electronic storefront) je web sajt koji predstavlja jednu prodavnicu. Neki elektronski izlozi su produetak fizikih prodavnica, dok su drugi potpuno nove prodavnice. Elektronski trni centar (Electronic mall) ili e-trni centar predstavlja skup prodavnica na jednoj internet adresi (na primer, http://eshop.msn.com). Put do uspeha B2C poslovanja zahteva zadovoljenje tri osnovna uslova. Odlian proizvod je prvi i osnovni zahtev koji mora biti ispunjen. Web sajt koji prodaje je sledei logian korak. Sajt mora jasno da definie svoju namenu i da je na prihvatljiv i uspean nain sprovodi. Ciljani kupci su grupa posetilaca kojoj je sajt namenjen jo od nastanka ideje o proizvodu. 15. C2C MODEL E-TRGOVINE (str 46) C2C (Consumer to Consumer) je forma elektronske trgovine u kojoj potroai direktno trguju sa potroacima. Kompanija koja podrava ovakav oblik trgovine mora da ima netradicionalan nain zarade (cena usluge je obino mali procenat transakcije, ili se plaalanarina, ili reklamiranje). U C2C trgovini potroa pripremi proizvod za trite i stavi ga na aukcioni ili prodajni sajt, a od kreatora trita oekuje da obezbedi katalog, pretraivae i mogunosti plaanja, odnosno da uini moguim predstavljanje, otkrivanje tj. pronalaenje i plaanje proizvoda. Elektronsko poslovanje izmeu klijenata (C2C - Consumer to Consumer) podrazumeva poslovnu saradnju meu klijentima koji razmenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga ili informacija. Potroai direktno prodaju robu ili usluge drugim potroaima on-line putem Ukljuuje i prodaje nekretnina, automobila i dr. u on-line oglasima Najpoznatiji primer C2C je web sajt eBay.com Reklamiranje linih usluga na Internetu ili nuenje konsalting usluga Neki aukcijski sajtovi nude mogunost C2C elektronske trgovine omoguavaju korisnicima da ponude robu na on-line aukcijama. Ovaj oblik transakcija podrazumeva uee i tree strane u online trgovini:

Poseban oblik C2C transakcija predstavljaju transakcije u peer-to-peer komunikaciji bez posrednika (KazaA, Torent programi).

16. MOBILNO E-POSLOVANJE. (str 48, 49, 50) Poseban vid elektronskog poslovanja jeste mobilno poslovanje koje se odvija iskljuivo u beinom okruenju. Da bi se obezbedila povezanost radnika sa glavnim serverom preduzea dok su van poslovnih prostorija, razvijen je sistem beinog povezivanja. Ovakav sistem koristili su u poetku trgovaki putnici, komunalni radnici, serviseri, radnici koji pruaju razne usluge, policajci i drugi koji su bili znatno efikasniji zbog korienja IT-a na terenu ili u pokretu. Kasnije je ceo sistem razvijen tako da danas svi ljudi mogu koristiti mobilno eposlovanje, bilo da ga koriste u poslu ili radi kupovine. Mobilno e-poslovanje ima dve osnovne karakteristike, koje ga razlikuju od ostalih oblika poslovanja: mobilnost i velika dostupnost. Mobilnost se odnosi na to da korisnici nose sa sobom svoje mobilne ureaje, i mogu da ostvare kontakt sa drugim sistemima u realnom vremenu, sa bilo kojeg mesta na kom se u tom trenutku nalaze. Velika dostupnost znai da se moe kontaktirati sa nekom osobom u svakom trenutku, pod uslovom da poseduje ukljuen mobilni ureaj. MOGUNOSTI MOBILNOG E-POSLOVANJE. Jedna od mogunosti mobilnog e-poslovanja je mobilna trgovina (m-commerce) koja omoguava preduzeima da postojeim kupcima ponude nove proizvode ili usluge, kao i da privuku nove kupce. Razvojem mobilnih ureaja i mobilnih mrea, poveavaju se njihove mogunosti i rasprostranjenost, a smanjuje njihova cena, to dovodi do smanjene potrebe za posedovanjem personalnog raunara. Ovo, kao i razvoj 3G sistema koji obezbeuje dovoljnu irinu propusnog opsega za prenos slika, teksta, zvuka i ostalih multimedijalnih sadraja, stvorili su odline uslove za razvoj m-trgovine. Mobilno e-poslovanje olakano je brojnim aplikacijama, meu kojima se izdvajaju: aplikacije za pruanje finansijskih usluga, meukompanijske aplikacije, pristupanje informacijama, aplikacije zasnovane na lokaciji, telemetrija, telemedicina. 17. E-BANKARSTVO (str 51,52) Elektronsko bankarstvo je proces koji dozvoljava klijentima da obavljaju poslove elektronskim putem. Elektronsko bankarstvo moe se realizovati putem Interneta ili posredstvom drugih specijalizovanih kompjuterskih mrea koje ak ne moraju biti

bazirane na Internet tehnologijama, ako klijent ima otvoren raun sa njegovim informacijama koje su zatiene lozinkom. Elektronsko bankarstvo predstavlja pokuaj spajanja vie razliitih tehnologija, od kojih se svaka razvijala u drugom smeru i na drugaciji nain: elektronski novac, platne kartice, ATM (bankomati), POS terminali, kuno bankarstvo, mobilno bankarstvo. Nova revolucija u oblasti tehnologizacije bankarstva na malo, meutim, bazirana je na ideji da se za automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo ne formira nova infrastruktura, ve da se iskoristi postojea infrastruktura javnih raunarskih mrea, pre svega Interneta. Upotreba Interneta za automatizaciju transakcija plaanja na malo povoljna je zbog niskih trokova po jednoj transakciji. Veliki problem, meutim, predstavlja nedovoljna bezbednost transakcija koje se obavljaju preko Interneta. Zbog toga korienje kriptografije predstavlja veoma vanu sigurnosnu meru prilikom dizajniranja platnih sistema i protokola. Elektronske transakcije mogu se podeliti na 1. analogne (telegrafa )i 2. digitalne. (ATM) 18. ON LINE BANKARSTVO (str 57, 58, 59) On-line bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenta i banke uz pomoc specijalizovanog softvera. Dakle, potreban je poseban softver instaliran na klijentovom raunaru sa kog se jedino mogu obavljati transakcije i na kome e se nalaziti podaci o izvrenim promenama. Pri obavljanju bankarskih transakcija u on-line bankarstvu: potreban je specijalan softver (Microsoft Money, Manage Your Money...) koji se ugrauje u raunar klijenta; klijent je ogranien na obavljanje transakcija sa sopstvenog raunara; klijent posluje sa dve strane: sa bankom i softverskom kompanijom koja instalira i odrava softver; klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na hard disku i nisu otporni na eventualne napade iz okruenja (mogunost pljake, ubacivanje kompjuterskih virusa...); potreban je novac za kupovinu softvera; potrebno je vreme za instaliranje softvera, kao i vreme za ovladavanje programima. Usluge, koje su 24 sata dnevno dostupne, su: 1. pristup stanju na tekuem raunu i kreditnim karticama; 2. plaanje rauna; 3. planirano i zakazano plaanje za odreeni termin koje e se izvriti automatski;

4. 5.

prenos novca sa rauna na raun; usluge voenja finansija za ta je potreban dodatni softver.

INTERNET BANKARSTVO Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (eng. Cyber Banking) predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kue, posredstvom Interneta. Za obavljanje bankarskih transakcija u Internet bankarstvu nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladiteni na klijentovom hard disku, takoe, moramo naglasiti i da je pristup banci i raunu mogu sa bilo kojeg mesta na svetu, pod uslovom da na tom mestu postoji raunar i da je prikljuen na Internet. Banka brine o odravanju sopstvenog hardverskog i softverskog sistema zatite. Internet bankarstvo je najjeftiniji oblik bankarskih usluga, dostupan 24 sata dnevno, praktino bez prostorne ogranienosti. Glavni ograniavajuci faktori, koji uslovljavaju pristanak potroaa na ovu vrstu tehnologije su sigurnost i privatnost. Sa tehnike take gledita, ovaj problem su neke banke ve reile, ali ostaje injenica da je ponaanje potroaa voeno pre potroakom percepcijom nego tehnikom injenicom. Neprihvatanje da se bankarske transakcije obavljaju preko interneta postoji pre svega iz straha da kljune finansijske informacije mogu da budu otkrivene. Sa stanovita konzumenata bankarskih usluga, za oekivati je da nii trokovi banke rezultuju viim kamatama na depozite, niim provizijama na usluge i posebno mogunost plaanja on-line. Nimalo nije beznaajno to ne moraju ekati u redovima, troiti vreme i sve to samo u radno vreme bankarskih altera. 19. TOKEN (str 59, 60) Kod korienja usluga Internet bankarstva kao najbolja metoda autorizacije istie se token, koji predstavlja kompromis izmeu cene i uinkovitosti. Korienje tokena smanjuje rizik od neovlaenog pristupa podacima, a ne zahteva nikakva finansijska ulaganja od strane korisnika. Token je ureaj nalik depnom kalkulatoru. Jedan se takav ureaj ustupa klijentu na privremeno korienje prilikom registracije za uslugu Internet bankarstva. Prilikom odjave usluge klijent je duan vratiti ureaj u podrunici u kojoj ga je zaduio. Token ili eton za lozinke jedno je od najpouzdanijih sredstava za proveru identiteta. To je mali prenosivi identifikacioni runi ureej koji generie vremenski password za autentikaciju korisnika i koristi se za prijavljivanje i autorizaciju elektronskog plaanja preko Interneta. Prednost etona u odnosu na identifikacionu karticu, mini-disk i USB disk jeste u tome to se nepovezuje na raunar, pa ne zahteva ita kartica, ita diskova ili USB prikljuak. Budui da generie tekstualnu lozinku, eton se moe koristiti i za identifikaciju na govornim automatima i informacionim kioscima.

TOKEN UPOTREBA Numerike tipke na tokenu omoguavaju korisniku unos PIN-a koji korisniku ustupa banka. Nakon prve autorizacije korisnik ima mogunost promeniti PIN za otkljuavanje ureaja. Nakon autorizacije token generie niz brojeva koji se zajedno sa serijskim brojem tokena mora uneti u aplikaciju. Ukoliko klijent unese neispravan PIN nekoliko puta za redom, na primer tri puta, token se automatski zakljua. Administrator je jedina ovlaenja osoba za otkljuavanje ureaja. Ukoliko se pak unese neispravan kod za autorizaciju korisnika, web aplikacija se terminie. Nedostatak tokena je to to klijent mora ureaj nositi sa sobom ukoliko eli obaviti neku bankarsku transakciju na razliitim mestima. Uz navedeno tu je jo i velika i nepregledna koliina brojeva koja se mora utipkivati u web-aplikaciju. ELEKTRONSKI POTPIS(str 67, 68) Elektronski potpis predstavlja tehnologiju ijom se primenom u sistemima elektronskog poslovanja omoguava provera autentinosti potpisnika, date poruke ili dokumenta Analogno svojerunom potpisu u standardnom poslovanju, elektronski potpis se koristi u elektronskom poslovanju. elektronski potpis ima i dodatnu osobinu da titi integritet elektronski potpisane poruke. svojeruni potpis to ne obezbeuje.

Elektronski(digitalni) potpis se koristi radi: obezbeenja sistema elektronskog poslovanja za sigurnu razmenu podataka elektronskim putem izmeu korisnika koji su fiziki udaljeni U tom smislu elektronski potpis u elektronskom poslovanju predstavlja analognu tehniku svojerunom potpisu u klasinom poslovanju. Najznaajnija polja primene elektronskog potpisa su: elektronsko poslovanje (e-Business) elektronska trgovina (e-Commerce) elektronsko bankarstvo (e-Banking) elektronska uprava (e-Government) elektronsko zdravstvo (e-Healthcare) 20. ELEKTRONSKA UPRAVA (61, 62, 63, 64, 65, 66) E-uprava predstavlja formu elektronskog poslovanja vlade i odnosi se na isporuku elektronskih servisa prema razliitim ciljnim grupama u javnosti, te na poslovnu saradnju

i transakcije koje vlada obavlja sa razliitim organizacionalnim entitetima, kao to su druge vladine slube, agencije ili partneri. Dakle, sutina novog naina funkcionisanja javne uprave je elektronsko poslovanje, odnosno njegova direktna primena. E-uprava ima za cilj da omogui laku, jeftiniju, transparentniju interakciju izmeu vlade i graana (G2C), vlade i kompanija (G2B), samih vladinih agencija (G2G). SERVISI E-UPRAVE Servisi za graane Prijava poreza na dohodak graana Potranja za zaposlenjem Dodaci socijalne zatite Lini dokumenti Registracija vozila Aplikacija za dozvole za gradnju Prijave policiji Javne biblioteke Izvodi iz matinih knjiga (roenje, venanje) - zahtevi i isporuka Konkursi za vie i visoko obrazovanje Online prijava promene adrese prebivalita Servisi koji se odnose na zdravstvo (npr. zakazivanje pregleda u bolnicama). Servisi za preduzea Socijalni dodaci za zaposlene Kompanijski porezi: prijava, notifikacija Porez na dodatu vrednost: prijava, notifikacija Registracija nove kompanije Dostavljanje podataka organizacijama za statistiku Carinske deklaracije Dozvole koje se odnose na zatitu ivotne sredine Elektronske javne nabavke.