1

Mast. in. arh. Olivera Duli1, Doc. dr Milena Krklje2 student doktorskih studija, Fakultet tehnikih nauka, Univerzitet u Novom Sadu 2 docent, Fakultet tehnikih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

BRAUNFILD LOKACIJE I EKOLOKI EFEKTI NJIHOVE REVITALIZACIJE

Apstrakt
Veliki deo graevinskog zemljita u gradovima zauzimaju devastirane braunfild lokacije, to ima negativan uticaj na ivotnu sredinu. Problem braunfilda posebno je izraen u zemljama u tranziciji. Gradovi irom sveta primenjuju inovativne i kreativne pristupe regeneraciji braunfilda. Cilj ovog rada je da prikae znaaj aktivnog ukljuivanja u proces regeneracije braunfilda, to dovodi do poveanja ekonomske aktivnosti u gradovima i istovremenog smanjivanja pritiska na slobodne povrine. Ovo istraivanje naglaava razliite prednosti revitalizacije braunfilda, to doprinosi odrivom urbanom razvoju, kao i postizanju ravnotee izmeu zatite ivotne sredine i urbanog planiranja.

Kljune rei: braunfild lokacije, revitalizacija, ekologija, odrivi urbani razvoj

POJAM BRAUNFILD LOKACIJA

Termin braunfild se u literaturi prvi put pominje sredinom 80-ih godina prolog veka, u dokumentu koji se bavi pitanjima industrije elika u Sjedinjenim Amerikim Dravama, gde se izraz ekpanzija braunfilda koristi kako bi se opisao proces modernizacije postojeih postrojenja (Yount, 2003). Nakon toga, termin su koristili planeri i urbanisti ukljueni u programe ekonomskog razvoja SAD. U to vreme, znaenje ovog termina ukljuivalo je samo zemljite koje je ranije korieno, bez pominjanja mogunosti kontaminacije (Yount, 2003). U proteklih tridesetak godina naglo je porasla drutvena svest o ouvanju gradske strukture i identiteta urbanih prostora, zbog ega braunfild lokacije i njihova revitalizacija postaju neizostavni zadatak urbanih planera. Jedan od resursa koji e predstavljati osnov za razvoj gradova u budunosti je graevinsko zemljite od ijeg naina korienja zavisi i kvalitet ivota svih stanovnika

u gradskim podrujima. Veliki broj svetskih gradova susree se sa problemom neiskorienih i zaputenih povrina (Slika 1) koje uglavnom zauzimaju atraktivne prostore na znaajnim lokacijama u okviru grada, a osim toga su vrlo esto i kontaminirane, ime se zagauje ivotna sredina.

Slika 1. Primer naputenih lokacija u gradovima braunfildi Slobodno raspoloivo graevinsko zemljite, tzv. grinfild (greenfield), ogranieno je intenzivnim rastom gradova, te se gradska uprava sve vie orijentie na regeneraciju braunfild lokacija, pomou razliitih programa i strategija za njihovu obnovu (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Regeneracijom braunfild lokacija postie se ostvarljivost principa kompaktnog grada i efikasnije korienje gradske infrastrukture, posebno saobraajne (Stojkov, 2007). U najveem broju sluajeva, braunfildi su nastali od bivih vojnih i industrijskih kompleksa, naputenih lokaliteta komunalne delatnosti ili infrastrukturnih, skladinih i trgovakih lokaliteta koji zauzimaju atraktivna mesta u gradskim naseljima (PALGO Centar, 2008). Braunfild lokacija predstavlja zemljite koje je ranije izgraeno i korieno, da bi usled ekonomsko-finansijskih ili normativno-politikih razloga, bilo naputeno (Stojkov, 2007). U zavisnosti od razliitih faktora, naputanje moe da bude: (a) funkcionalno bez aktivnosti koju je imala ranija funkcija na lokaciji, ali sa titularom vlasnika ili korisnika; (b) pravno u fazi likvidacije ili steaja, bez prava na korienje lokacije; (c) imovinsko usled neraienih imovinskih odnosa i (d) fiziko kada je lokacija naputena od strane biveg vlasnika ili korisnika i preputena nadlenosti optinske uprave (Stojkov, 2007). Uzrok naputanja lokacije znaajan je faktor za razumevanje stvarnog problema odreenog braunfilda. Razvoj svetskih gradova zasniva se na principu zauzimanja slobodnih (grinfild) povrina, to za posledicu ima diskontinuitet u urbanoj strukturi, vizuelne prekide i agresivnost koji utiu na identitet sredine i zdravlje ljudi. Na osnovu toga, jasna je potreba za usmerenou ka postojeim, nedovoljno iskorienim povrinama, kako bi se unapredila ivotna sredina (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Za razliku od grinfild lokacija, naputene i nerazvijene lokacije dolaze sa rizikom kontaminiranog zemljita i trokovima ruenja i ienja (Gorman, 2003). Urbani ekonomski razvoj je kompleksan niz procesa rasta i promena ije je posledice nemogue predvideti ak i u neposrednoj budunosti, te je proces regeneracije braunfild lokacija esto sloen i nepredvidljiv (Bacon i dr., 2008). Upravo se zbog toga investitori okreu grinfild investicijama, kao sigurnijim metodom za ostvarivanje finansijske dobiti.

Braunfild lokacije nastaju pod uticajem drutvenog i ekonomskog restrukturiranja celokupne zajednice. Trono zemljite, snieni standardi, dezintegracija drutva i stalni rast broja nezaposlenog stanovnitva imaju tetan ekonomski i fiziki uticaj na okruenje (Ferber i Nathanail, 2006). Ovi faktori negativno utiu na sve vrste unutranjih investicija, i razvoj usmeravaju ka grinfild lokacijama. Pojava braunfild lokacija takoe je usko povezana sa prelaskom sa industrijskog na post-industrijsko drutvo. Ovaj prelazak ne odnosi se samo na privredu i ekonomiju, ve utie i na prostorne odnose i donosi potpuno novi format ivljenja u urbanom prostoru. Kako bi se obezbedila nova ekonomska slika post-industrijskog drutva, potrebno je obezbediti manje prostora za proizvodnju, a vie za usluge i razonodu (Ferber i Nathanail, 2006). Svetski i evropski gradovi koji su suoeni sa problemom braunfilda uveliko primenjuju inovativni i kreativni pristup u regeneraciji lokacija ovog tipa, dok je u zemljama u tranziciji razvijen veliki broj projekata koji podravaju odrivi urbani razvoj kao jedan od kljunih faktora za ulazak u evropsku zajednicu. Braunfild lokacije, koje su u prolosti predstavljale jednoline prostorne komponente, imaju mogunost da regeneracijom postanu nosioci identiteta gradova i mesta socijalizacije stanovnika. Odrivi gradovi podrazumevaju zdrava susedstva, integraciju svih elemenata, uvaavanje raznolikosti potreba i omoguavanje interakcija na svim nivoima (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Pitanje regeneracije braunfilda neophodno je reavati multisektorski i interdisciplinarno, od nacionalnog, preko regionalnog, pa sve do lokalnog nivoa. Regeneracija naputenih lokacija u gradovima treba da pomogne ekonomski, socijalni i prostorni razvoj, pre svega lokalne zajednice, a zatim i drave. Jedan od resursa koji e predstavljati osnov za razvoj gradova u budunosti je graevinsko zemljite od ijeg naina korienja zavisi i kvalitet ivota svih stanovnika u gradskim podrujima.

PROCES I ZNAAJ REVITALIZACIJE BRAUNFILDA

Krajem XX veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropi, urbanisti u prvi plan postavljaju urbanu regeneraciju sanaciju postojeih objekata, ouvanje istorijskog naslea i ponovno korienje zastarelih struktura (Encyclopedia Britannica Ultimate Reference Suite, 2012). Osnovni cilj urbane regeneracije je odgovor na sloenu dinamiku savremenog ivota i pitanja revitalizacije ekonomskih, ekolokih, drutvenih i kulturnih funkcija (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Neki od faktora koji utiu na urbanu regeneraciju mogu biti: (a) drutveni - menjanje potreba i naina ivota i reavanje socijalnih problema, (b) ekoloki uzroci koji su uglavnom negativne prirode (degradacija ivotne sredine, ekoloki rizici itd.) i (c) politiki promena reima vlasti, izmena pravne legislative, novi instrumenti urbanog planiranja i sl. Regeneracija braunfilda je kljuni aspekt urbane regeneracije. U urbanim podrujima koja su degradirana potrebno je stvoriti novi ambijent koji e privui stanovnike i unaprediti kvalitet ivotne sredine, ime se postavlja jasna veza izmeu ekonomskog razvoja i fizike regeneracije. Odriva regeneracija braunfilda kombinuje tri nivoa odrivog urbanog razvoja: (a) ekonomski generisanje razvoja i zapoljavanje, (b) drutveni

poboljanje ivota u urbanoj sredini i (c) ekoloki unapreenje ivotne sredine (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Regeneracijom zaputenih braunfild lokacija u gradovima (Slika 2) dobijaju se novi ambijenti, ime se unapreuje karakter mesta i istie specifinost odreene lokalne sredine. Ciljevi regeneracije su razvoj novih mogunosti, podsticanje ekonomskog rasta zajednice, ekoloki napredak, kulturni prosperitet i promocija novih modela vrednosti (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012).

Slika 2. Uspean primer revitalizacije braunfilda oping centar Vankovka, Brno, eka Urbani razvoj je olakan zbog tehniko-tehnolokog i naunog napretka civilizacije, mada se ini da taj napredak ima nedovoljno razumevanja za humanije potrebe pojedinca i prirode. Odrivi grad karakteriu raznolikost, novi oblici komunikacije i ponaanje grada kao organizma. Nedostatak slobodnog graevinskog zemljita esto dovodi do gubljenja identitetski prepoznatljivih celina koje postaju neprepoznatljive strukture ija forma i funkcija odgovara iskljuivo specifinim interesima i potrebama (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Gradsko zemljite se ne posmatra kao deo neobnovljivih prirodnih resursa, meu koje ubrajamo vodu, minerale i zelene povrine. Braunfild lokacije direktno utiu na nekoliko medija (voda, zemljite, pa ak i vazduh), a takoe imaju i suptilan uticaj na ivotnu sredinu (ometaju infrastrukturnu efikasnost urbanih formi), pa ak i socijalni i ekonomski uticaj, koji je mnogo tee izmeriti jer se svrstava u dobrobiti regeneracije braunfild lokacija (Ferber i Nathanail, 2006). Braunfild lokacije za investitore predstavljaju svojevrstan izazov, zbog odreenih prednosti, ali i itavog niza rizika. Prednosti revitalizacije braunfild lokacija su: kvalitet lokacije, manji rizik od slabe posete (pogotovo za objekte meovite namene), stabilan rast vrednosti imanja, nii trokovi ulaganja zbog dostupne infrastrukture, finansijska podrka lokalne zajednice i dui ivotni ciklus istorijski znaajnih objekata (Stojkov, 2007). Sa druge strane, rizici razvoja braunfild lokacija su mnogo vei u poreenju sa grinfild lokacijama. Uobiajenim projektnim rizicima grinfild lokacija pripadaju: rizino trite nekretnina, rizik koncepta projekta, rizik stepena iskustva investitora, rizik faktora vremena, pravni rizici, rizici dobavljaa i rizici prihoda (PALGO Centar, 2008). Osim ovih rizika, pri razvoju braunfild lokacija pojavljuju se jo i: rizik ugroenosti okoline, rizik ekolokog zagaenja, rizik komplikovanih pravno-imovinskih odnosa, rizik poveanja vremena za realizaciju, rizik poveane cene projekta usled

nepredvienih okolnosti i rizik kompleksnosti koordinacije i realizacije projekta (PALGO Centar, 2008). Na osnovu ovoga, jasan je razlog zbog ega se investitori radije odluuju za usmeravanje svojih sredstava ka grinfild lokacijama. Meutim, bez obzira na injenicu da braunfidi i njihova reciklaa nose veliki rizik, oni istovremeno imaju neuporedivu prednost u odnosu na grinfild investicije, jer potenciraju ponovno korienje zemljita u ve razvijenoj strukturi grada. Prilikom regeneracije braunfild lokacija ponovo se koristi postojea gradska infrastruktura, ime se doprinosi smanjenom irenju gradova, urbanoj odrivosti i ouvanju kvaliteta ivota u urbanom prostoru. Revitalizacija degradiranih gradskih podruja pozitivno utie na ivotnu sredinu, ime se omoguava povratak stanovnitva u gradove (Vanheusden, 2007). Jedna od najvanijih odgovornosti lokalne zajednice je ostvarivanje odrivog i konkurentnog urbanog okruenja, koje se postie ogranienjem korienja grinfild lokacija i usmeravanjem investicija na ponovnu upotrebu ranije korienih podruja u gradovima. Ukoliko se pitanje braunfilda posmatra sa nivoa evropske zajednice, vano je naglasiti da je CABERNET (Concerted Action on Brownfield and Economic Regeneration Network) istakao da je revitalizacija velikog broja braunfild lokacija u Evropi znaajan segment unapreenja evropske globalne konkurentnosti na odriv nain (CABERNET, 2013). Kako bi se poboljala odrivost gradova i poveala evropska konkurentnost neophodno je regeneraciju braunfild lokacija uvrstiti u tematske strategije Evropske Unije.

EKOLOKI EFEKTI RECIKLIRANJA BRAUNFILDA

Kombinacija rasta broja stanovnika, urbanizacije i dalje tranzicije ka industrijski orijentisanoj privredi stavlja ogroman pritisak na resurse i ivotnu sredinu. Javlja se potreba da se ispune trenutni zahtevi stanovnita bez ugroavanja buduih generacija. Osnovni zadatak odrivog razvoja gradova je usvajanje novih tehnologija u graenju, transportu, recikliranju energije i vodoprivredi (Ferber i Nathanail, 2006). Postmoderni sistemi vrednosti pokazuju sve veu netrpeljivost prema opasnosti po ivotnu sredinu koja je prouzrokovana postojeim korienjem zemljita i planiranim razvojem gradova. Regeneracija braunfild lokacija podrazumeva i ulaganje u kvalitetniju ivotnu sredinu. Osnovni moto urbanog planiranja mora biti odriva urbana revitalizacija, koja ukljuuje ekoloku odrivost. Ovim nainom planiranja postie se ravnotea izmeu zatite i ureenja ivotne sredine, drutvene kohezije i stvaranja novih vrednosti u okviru postojeih oblika (Stojkov, 2007). Ekoloki efekti revitalizacije braunfild lokacija ukljuuju: (a) eliminaciju zdravstvenih rizika - znaajan broj braunfild lokacija koje su ranije bila fabrika postojenja nosi sa sobom ozbiljan problem zagaenog zemljita i voda (Slika 3), koje predstavljaju pretnju po zdravlje stanovnika; (b) uklanjanje divljih deponija vrstog otpada esto lociranih na lokacijama naputenih fabrika i vojnih kompleksa; (c)uklanjanje moguih zagaivaa podzemnih i povrinskih voda; (d) eliminacija

zagaivanja zemljita na lokaciji; (e) poveanje koliine odgovarajueg zelenila (Stojkov, 2007).

Slika 3. Nekadanja fabrika postrojenja neuklonjenim otpadnim materijama zagauju zemljite, vazduh i vodu Dobar primer svesnosti i brige o ekolokim problemima i problemima naputenog zemljita u gradovima daje vlada Sjedinjenih Amerikih Drava, podstiui meusobnu povezanost recikliranja braunfilda i zelene prakse uz odrive ekoloke aktivnosti u procesu remedijacije braunfilda. Povezanost ovih aktivnosti je prirodna i logina. u proteklih nekoliko godina Agencija za zatitu ivotne sredine (Environmental Protection Agency - EPA) i dravna i lokalna vlast udruili su interes za razvoj braunfild lokacija sa konceptom projektovanja zelenih zgrada na tim lokacijama (Edwards, 2009). Zbog sve vee zabrinutosti oko klimatskih promena, kao i doprinosa emisiji izduvnih gasova od strane arhitektonskih objekata, dolo je do naglog poveanja broja projektovanih i zgraenih tzv. zelenih objekata. Ove aktivnosti podrane su statutima i uredbama na lokalnom, dravnom i saveznom nivou. Kao rezultat optog interesa i novog zakonskog reima, razvijen je trend integracije principa odrive gradnje u ponovni razvoj braunfild lokacija. Na primer, ohrabruje se gradnja na kontaminiranim lokacijama, uz zadravanje i upravljanje atmosferskim vodama na licu mesta, tednju energije i vode, postavljanje efikasnije izolacije i sadnju drvea. Osim toga, u mnogim dravama je dobijanje graevinske dozvole bre ukoliko je projekat zasnovan na principima odrivog razvoja. Ispravna politika tretmana braunfilda proirena je ukljuivanjem odrive ekoloke prakse u sanaciju zagaenih lokacija, u procesu koji se zove zelena remedijacija (Edwards, 2009). Ona nastoji da smanji neposredan uticaj sanacionih aktivnosti na ivotnu sredinu, kao i kolateralnu tetu nanetu okruenju tokom procesa sanacije braunfild lokacije. Najznaajniji ciljevi zelene remedijacije su: ponovna upotreba zagaenih lokacija, smanjenje koliine zagaivaa i otpada koji zagauju ivotnu sredinu, smanjenje degradacije i poboljanje ekolokog stanja na lokaciji, smanjenje uticaja na kvalitet vode i vazduha i ostvarivanje vee dugorone finansijske nadoknade od investicija. Revitalizacija braunfild lokacija prua jedinstvenu priliku za implementaciju razliitih odrivih strategija. Ne samo da recikliranje naputenih lokacija tranformie prethodno naputene strukture u koristan prostor, ve nudi i mogunost da se prikau odrivi principi u tretmanu naputenih lokacija.

ZAKLJUAK
Kao jedna od najveih posledica urbanizacije u gradovima pojavljuje se jednolinost i degradiranost urbane strukture, ija je posledica nestanak prepoznatljivosti mesta i gradova, koja je kljuna za odrivost lokalnog u globalnom kontekstu. Braunfild lokacije i njihova regeneracija su vani stimulatori odrivog razvoja i aktivno bavljenje ovim problemom poboljava odrivost urbanog prostora. Rasprostranjenost braunfild lokacija upuuje na neophodnost strateke akcije iji je krajnji cilj odrivi urbani razvoj gradova i optina. Velika rasprostranjenost braunfilda irom gradova ukazuje na neophodnost strateke akcije u reavanju ovog problema. Na osnovu amerikih i evropskih iskustava, moemo zakljuiti da je drutvena zajednica prepoznala problem braunfilda, kao i mogunosti i prednosti njihove revitalizacije, na drutvenom, ekonomskom, ekolokom i prostornom nivou. Revitalizacija braunfild lokacija podrazumeva ulaganje u kvalitetniju ivotnu sredinu. Odriva obnova i unapreenje gradske strukture u sebi obavezno sadre i reavanje problema naputenih, zagaenih i devastiranih lokacija. Kako bi se postigla ravnotea izmeu zatite i ureenja ivotne sredine, odriva urbana realizacija mora postati osnovni motiv urbanistikog planiranja gradova.

LITERATURA

1. Bacon K. L., Dagenhart R., Leigh N. G., Skach J.: The Economic Development Urban Design Link in Brownfield Redevelopment, Economic Development Journal Spring 2008, International Economic Development Council, str. 20-39, Washington DC, 2008. 2. CABERNET http://www.cabernet.org.uk/index.asp?c=1134 (poslednji pristup jun 10, 2013) 3. Edwards A. L.: When Brown Meets Green - Integrating Sustainable Development Principles Into Brownfield Redevelopment Projects, Widener Law Journal vol. 18, Widener University School of Law, str. 859-881, Harrisburg, 2008. 4. Ferber U., Nathanail P.: Brownfields Handbook, Faculty of Civil Engineering, VSB - Technical University of Ostrava, Ostrava, 2006. www.fast.vsb.cz/lepob (poslednji pristup maj 28, 2013). 5. Gorman H. S.: Brownfields in Historical Context, Environmental Practice V, no. 01, Cambridge University Press, str. 21-24, Cambridge, 2003. 6. PALGO Centar: Oivljavanje braunfilda u Srbiji, Urednici: Klara Danilovi, Borislav Stojkov, Slavka Zekovi, aklina Gligorijevi, Duan Damjanovi, PALGO Centar, Beograd, 2008. 7. Perovi S., Kurtovi-Foli N.: Braunfild regeneracija - imperativ za odrivi urbani razvoj, Graevinar LXIV br. 5, Hrvatski savez graevinskih inenjera, str. 373-383, Zagreb, 2012. 8. Stojkov B.: Ka recikliranju graevinskog zemljita u Srbiji, Glasnik Srpskog geografskog drutva, vol. 87, br. 2, Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet, str. 175-185, Beograd, 2007. 9. Urban planning, Encyclopedia Britannica Ultimate Reference Suite, 2012. 10. Vanheusden B.: Brownfield Redevelopment in the European Union, Boston College Environmental Affairs Law Review XXXIV, no. 03, Boston College Law School, str. 559-575, Boston, 2007. 11. Yount K. R.: What are Brownfields? Finding a Conceptual Definition, Environmental Practice V, no. 01, Cambridge University Press, str. 25-33, Cambridge, 2003.