UNITED NATIONS United Nations Interim Administration Mission in Kosovo

UNMIK

NATIONS UNIES Mission dAdministration Intrimaire des Nations Unies au Kosovo

PROVISIONAL INSTITUTIONS OF SELF GOVERNMENT

_____________________ Zakon Br. 02/L-70

_ _

_ _

_________________

O BEZBEDNOSTI U DRUMSKOM SAOBRAAJU

Skuptina Kosova, Shodno Poglavlju 5.1 (l) i 9.1. 26 (a) Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu (Uredba UNMIK-a br. 2001/9, od 15. maja 2001. godine)
U cilju utvrivanja naela i uslova, kojima se regulie sektor bezbednosti na drumovima, uskla en sa najboljim meunarodnim iskustvima,

Usvaja: ZAKON O BEZBEDNOSTI U DRUMSKOM SAOBRAAJU POGLAVLJE I OPTE ODREDBE 1. Svrha

lan 1

1.1. Ovim Zakonom se utvruju glavne uzajamne osnove odnosa i ponaanja u esnika, kao i drugih subjekata u drumskom saobra aju, osnovni uslovi koje treba da ispune putevi, posmatrano u razvoju drumskog saobra aja, sistem saobraajnih znakova i znaci koje daju ovlaena slubena lica, dunosti u slu aju udesa u drumskom saobra aju, pripremanje kandidata za vozae, polaganje ispita za voza a, kao i uslovi za sticanje prava za upravljanje vozilom; vuno vozilo, oprema i orua kojima vozila treba da raspolau, dimenzije, ukupna masa i osovinska teina vozila, kao i uslovi koje treba da ispuni vozilo u saobra aju. 1.2. Pod drumskim saobraajem, po ovom zakonu, se podrazumevaju kretanje vozila, peaka i ostalih uesnika u saobraaju na javnim i nekategorizovanim putevima, koje se koriste na javnom saobraaju.

1.3. U okviru delokruga ovog zakona sprovodi se vae i zakon za prekraje, osim ukoliko je ovim zakonom drugije utvreno.

lan 2 2.1. Nadzor, upravljanje i primenu Zakona o bezbednosti u drumskm saobra aju vri Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, Kosovska policijska sluba i drugi odgovorni autoriteti, u skladu sa nadlenostima ovog Zakona. 2.2. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije i Kosovska policijska sluba su autoriteti za nadziranje upravljanja u drumskom saobraaju na javnim putevima, izuzev lokalnih puteva u okviru svojih nadlenosti. 2.3. Skuptine optine i Kosovska policijska sluba su autoriteti za nadziranje upravljanja drumskog saobraaja na javnim lokalnim putevima u okviru svojih nadlenosti. 2.4. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije i optinske skuptine imaju pravo da narede promenu organizovanja saobra aja, ako je u optem interesu javnosti i zahteva tranzitnog saobraaja u skladu sa nadlenostima ovog Zakona. 2.5. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, imaju i u vidu potrebu za adekvatnu zatitu puteva od oteenja, i poveanja sigurnosti u periodu kada je saobra aj optereen, podzakonskim aktom moe predstavljati periodina ogranienja za kretanje na putevima ili zabraniti kretanje odrenih kategorija vozila. 2.6. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije sara uje sa Kosovskom policijskom slubom, imajui u vidu posebno:
drumskog saobraaja i nadziranje tog upravljanja.

1) poveanje sigurnosti na putu za sve uesnike u saobraaju, 2) efikasno korienje javnih puteva i utvrdie podzakonskim aktom specifine uslove upravljanja

2.7. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije i optinske skuptine, u skladu sa odredbama ovog Zakona reguliu saobraaj u okviru svojih nadlenosti, tako da utvruju: 1) puteve s prvenstvom prelaza, 2) jednosmerni, odnosno dvosmerni saobraaj, 3) tehniki sistem regulisanja saobraaja, 4) ogranienje brzine kretanja, 5) saobraaj peaka, biciklista, ciklomotora, zaprenih vozila, jahanje i teranje stoke, 6) prostori za parkiranje i nain parkiranja, 7) zona mirnog saobraaja, 8) blokiranje autobusa, transportnih sredstava, prikljunih vozila i radnih maina, na mestima koja nisu namenjena za parkiranje i nain deblokiranja tih sredstava, 9) postavljanje i odravanje zatitne ograde za peake na opasnim mestima, 10) peake zone, sigurne pravce za kretanje kolske dece, posebne tehni ke mere za 11) udaljavanje dotrajalih, oteenih ili neupotrebljenih vozila ili slinih, 12) prostore u kojima se vre testiranja za vonju, krosovi, sportske vonje i slino, 13)uslove za kretanje vozila za snabdevanje u zonama mirnog saobra aja i u peakim zonama.
sigurnost peaka i biciklista u blizini nastavnih, zdravstvenih i drugih ustanova, sportskih terena, jaslica, bioskopa i slino,

Izuzimajui stav 3. ovog lana, kada se saobraaj regulie na deonicama regionalnih i magistralnih puteva, potrebna je i saglasnost od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. 2.8. Poslove nadzora i premetaja vozila, koje su parkirane suprotno pravilima parkiranja ovog zakona, dunost upravljanja i kontrole saobra aja, kontrolu saobraaja u mirnim zonama saobraaja i u peakim zonama, otkrivanje prekraja peaka i biciklista, merenje brzine kretanja u naseljenim zonama fiksno postavljaju i opremu merenja, kao i nadzor traktora, zaprenih vozila i vozila koja se uklju e u saobraaju od radionica, izuzev ovlaenih lica iz Kosovske policijske slube mogu vriti i lica ovla ena od optinskih skuptina a za magistralni i regionalni put trai se predhodna saglasnost Ministarstva za transport i post- telekomunikacije. 2.9. Predstavnici Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije i optinskih skuptina treba, ako se ukazuje potreba, na zahtev Kosovske policijske slube, da organizuju jedinice saobraaja za kole i jedinice saobraaja za mlade. Osposobljavanje jedinica, nain i vreme utvruje Kosovska policijska sluba. 2.10. Regulisanje saobraaja na ukrtavanju i na ostalim mestima, nadzor parkiranja vozila i utvr ivanje drugih dunosti o nadzoru vozila i vozaa, mogu obavljati i predstavnici kolskih omladinskih jedinica za saobraaj. 2.11. Na prostorima i u blizini kola, sigurnost dece prilikom prelaza na putu i u peakom prelazu mogu obavljati i predstavnici kolskih jedinica za saobraaj. 2.12. Za vreme obavljanja dunosti iz stava 11. i 12. ovog lana, pripadnici kolskih jedinica i saobraajnih jedinica za mlade treba da nose ode u - uniformu po propisanim pravilima. Program i nain osposobljavanja i delovanja kolskih i omladinskih jedinica za saobra aj, kao i uniformu i oznake kolskih i omladinskih jedinica u saobraaju utvruje Kosovska policijska sluba. 2.13. Nadzor parkiranja vozila u kome je parkiranje ograni eno u trajanju, vre predstavnici nadlenih autoriteta. 2.14. Slubenici ovlaeni od optinskih skuptina, treba da budu osposobljeni za vrenje dunosti iz stava 9. ovog lana, i ovlaeni da trae od ostalih u esnika vozaku dozvolu, saobraajnu dozvolu i linu kartu, treba da nose ode u - uniformu i da pokau slubeni karton identifikacije u toku vrenja dunosti. Program o osposobljavanju, uslove koje treba da ispune, izgled odee - uniforme, slubeni karton identifikacije i uslove o prenosu poslova utvr uju optinske skuptine uz saglasnost Kosovske policijske slube. lan 3 3.1. Definicije pojmova, upotrebljenih u ovom zakonu, podrazumevaju: 1)drum podrazumeva svaki javni i nekategorizovani drum u kome se odvija saobraaj; 2)javni drum podrazumeva povrinu od opteg znaaja za saobraaj, u kome se bilo ko moe kretati pod utvrenim zakonskim uslovima i koje je nadleno telo proglasilo javnim drumom; 3

3)autoput podrazumeva javni drum, izgraen i namenjen iskljuivo za kretanje motornih vozila koji je, kao autoput, oznaen posebnim saobraajnim znakom, koji ima dve fiziki odvojene drumske trake (zeleni pojas, zatitnu ogradu i sl.) za kretanje iz suprotnih smerova irine 3,5 metara, zavisno od konfirguracije terena - po jedna traka za hitno zaustavljanje irine najmanje 2,5 metara, bez ukrtenja sa posrednim drumovima sa elezni kim ili tramvajskim linijama na nivou, u kome se moe izai samo sa odgovarajuim javnim povezujuim drumovima i posebno izgraenim u odgovarajuoj traci drumske povrine autoputa i omoguava se bezbedna struja za saobraaj brzine najmanje 80 km/, i kao takav je oznaen saobraajnim znakom;

4)brzi put podrazumeva javni put namenjen za saobra aj motornih vozila, sa jednom ili dve podeljene drumske trake, ima sve raskrsnice sa preko dve ili vie na nivou sa posrednim putevima, i vozne i tramvajske koloseke, po propisu nema traku hitnog zaustavljanja i kao takav je oznaen saobraajnim znakom;
5)drum namenjen za saobraaj motornih vozila podrazumeva javni drum sa najmanje dve saobraajne trake irine najmanje 3,25 metara, gde se omogu ava bezbedna struja za saobra aj vozila brzine najmanje 60 km/ kroz kojeg se mogu kretati samo motorna vozila koja mogu odvijati brzinu veu od 60 km/ i kao takav je oznaen predvienim saobraajnim znakom;
6)meunarodni put podrazumeva javni put koji je, meunarodnim aktom, svrstan u mreu meunarodnih puteva;

7)magistralni put podrazumeva javnog puta zvanino kategorizovan kao magistralni put, kojim se povezuju dva ili vie veih gradova i koji mogu sluiti kao veza sa zemlje van Kosova;
8)regionalni put podrazumeva javnog puta zvani no kategorizovan kao regionalni put, koji povezuje dva ili vie veih gradova;

9)lokalni put podrazumeva javnog puta zvanino kategorizovan kao lokalni put, koji povezuje nastanjive prostore unutar naselja jedne optine;
10)nerazvrstani drum podrazumeva svakog druma koji nije javni drum, iji je vlasnik graanin ili grupa graana, i nije pod odgovornou Ministarstva, ve se nezvanino koristi od strane peaka, vozila i drugih pokretnih sredstava koji se kre u po strani u neoznaenom prostoru;
11)zemljani drum podrazumeva drum bez izgraene drumske povrine ili bez drumskog zastora i koji na prikljuku javnom putu ima izgraenu drumsku povrinu;

12)automobilski put podrazumeva deo drumske povrine, namenjen u prvom redu za kretanje drumskih vozita; 13)drumska traka podrazumeva uzduni deo automobilskog puta, namenjen za kretanje drumskih vozila u jednom smeru, sa jednom ili vie saobraajnih traka;
14)saobraajna traka je obeleeni ili neobeleeni uzduni deo automobilskog puta, ija je irina dovoljna za odvijanje normalnog saobraaja drumskih vozila u jednom redu;

15)saobraajna traka za spora vozila podrazumeva obeleeni uzduni deo automobilskog puta, namenjen za teka i druga vozila, koja sporom vonjom smanjuju tok (frekvenciju) saobraaja; 4

16)saobraajna traka za zaustavljanje vozila u nudi podrazumeva obeleeni uzduni deo puta na autoputima i na odreenim mestima na putevima vieg ranga, kao i u tunelima, galerijama i slino;

17)saobraajna traka za ubrzanje podrazumeva deo automobilskog puta, namenjen za ukljuivanje vozila u tok saobraaja iz sekundarnog puta, odnosno iz drugih ulaznih puteva iz objekata (benzinskih pumpi, parkiralita, motela i dr.) pored puta;
18)saobraajna traka za usporavanje podrazumeva deo automobilskog puta, namenjen za iskljuivanje vozila iz saobraajnog toka na putu;

19)biciklistika traka podrazumeva deo puta, namenjen za kretanje bicikala i ciklomotora, koji se prostire uzdu automobilskog puta i koji je obeleen uzdunom crtom na automobilskom putu; 20)biciklistika staza podrazumeva izgraenu saobraajnu povrinu namenjenu za kretanje bicikala i ciklomotora, koja se prostire uzdu automobilskog puta i odvojena je od istog i obeleena je propisanim saobraajnim znakom;
21)trotoar podrazumeva povrinu, posebno ure ena za kretanje peaka, koja nije na nivou automobilskog puta ili je od puta odvojena na drugi nain; 22)oznaeni peaki prelaz podrazumeva deo povrine automobilskog puta, namenjen za prelaenje peaka preko tog sloja, obeleen odgovarajuim oznakama;

23)peako ostrvo podrazumeva uzdignutu ili na drugi nain obeleenu povrinu, koja se nalazi na automobilskom putu i koja je odre ena za privremeno zadravanje peaka, koji prelaze preko puta ili ulaze u vozilo i izlaze iz vozila javnog prevoza; 24) Zona KZK podrazumeva povrinu ili duinu puta oko kasarne KZK, gde se zabranjuje zaustavljanje vozila sa civilnim tablicama i vozilima sa drugim tablicama bilo da su registrovane na Kosovu ili u inostranim zemljama, bez specijalne dozvole ili posebnog ovlaenja; 25)peaka zona podrazumeva izgraeni saobraajni prostor u prvom redu namenjen za kretanje peaka, u kojem se zabranjuje kretanje motornim vozilima, osim onih sa posebnom dozvolom; 26)nastanjena zona (naselje) podrazumeva prostor u kome se redovi i skupine zgrada nalaze na jednoj ili na obe strane puta, daju i izgled puta i ije granice su oznaene saobraajnim znacima obeleavanja naselja;
27)zona mirnog saobraaja podrazumeva zonu naseljenog centra, ozna ena propisanim saobraajnim znakom, u kojem se vozila ne smeju kretati ve om brzinom od kretanja peaka i u kojoj su deje igre dozvoljene u celoj zoni;

28) raskrsnica podrazumeva povrinu na kojoj se ukrtaju ili povezuju (spajaju) dva ili vie puteva, kao i ira saobraajna povrina (trgovi i sl.), koja nastaje ukrtavanjem, odnosno spajanjem puteva; 29)autobusko stajalite podrazumeva deo putne povrine, namenjen zaustavljanju tramvaja odnosno autobusa radi ulaska i izlaska putnika i koji je obeleen odgovaraju im saobraajnim znakom; 30)vatrogasna kola podrazumeva motorna i prikljuna vozila namenjena za gaenje poara; 5

31)vozilo podrazumeva svako transportno sredstvo namenjeno za kretanje na putu, sem pokretnih kolica bez motora za lica sa ogranienim sposobnostima i prevoznih vozila za decu; 32)specijalno vozilo podrazumeva vozilo na motorni pogon ili prikljuno vozilo posebne namene (transport specijalnih tereta ili specijalni prevoz ljudi), koje prema osobinama i karakteristikama spada u jednu od kategorija ili vrsta vozila na motorni pogon (kombinacija automobila i prikljunog vozila), koja se upotrebljavaju za policiju, obezbeenje i vatrogasce, Zatitni Korpus Kosova i sl.;
33)radna maina podrazumeva vozilo na motorni pogon ili prikljuno vozilo na koje su ugraeni ureaji i oprema za obavljanje radova i kojem je najve a doputena masa izjednaena sa masom vozila (npr. dizalica i dr.), a prema osobinama i karakteristikama spada u jednu od kategorija ili vrsta vozila na motorni pogon ili prikljunih vozila;

34)vozilo na motorni pogon podrazumeva svako vozilo koje se pokree snagom vlastitog motora, osim vozila koja se kreu po koloseku i vozila za kretanje hendikepiranih lica; 35)motorno vozilo podrazumeva vozilo na motorni pogon, ija je osnovna namena prevoz lica i stvari na drumovima ili vu enje prikljunih vozila namenjenih za prevoz lica i stvari, osim mopeda, traktora, motokultivatora i radnih vozila;
36)radno vozilo podrazumeva vozilo na motorni pogon (kombajn, valjak, kosa ica, buldoer, viljukar, kopa rovova i dr.), kojem je osnovna namena obavljanje odre enih radova vlastitim ureajima i opremom;

37)motokultivator podrazumeva vozilo na motorni pogon, koje ima samo jednu osovinu konstruisanu za vuu, pomeranje ili transport izmenljivih ure aja za razne poljoprivredne radove, odnosno da slui za stavljanje u pogon tih ureaja ili za vuu prikolice; 38)traktor podrazumeva vozilo na motorni pogon konstruisano za vu u, pomeranje ili noenje raznih orua, odnosno da slui sa putanje na pogon takvih oru a ili za vuu prikolica;
39)traktorski prikljuak podrazumeva zamenjivo orue za obavljanje poljoprivrednih i drugih radova, koje gura,vue ili nosi traktor;

40)ciklomotor podrazumeva vozilo na motorni pogon, sa dva ili tri to ka, iji radni kapacitet motora nije vei od 50 cm3 i da na ravnom putu ne moe razviti brzinu ve u od 50 km/;
41)motocikl podrazumeva motorno vozilo sa dva toka, sa bonom prikolicom ili bez nje, kao i vozilo na tri toka, ako njegova masa nije vea od 400 kg.;

42)limuzina podrazumeva motorno vozilo namenjeno za prevoz ljudi koje, pored sedita za vozaa, ima najvie osam sedita; 43)autobus podrazumeva motorno vozilo namenjeno za prevoz ljudi koje, pored sedita za vozaa, ima vie od osam sedita; 44)trolejbus podrazumeva vozilo namenjeno za prevoz ljudi koje, pored sedita za vozaa, ima vie od osam sedita i koje je, radi napajanja motora elektrinom energijom, vezano za elektrini provodnik;

45)tramvaj podrazumeva vozilo na kolosek, sa elektri nim pogonom, namenjeno javnom prevozu, koje je, radi napajanja motora elektri nom energijom, vezano za elektrini provodnik;

46)transportno vozilo podrazumeva svako motorno vozilo koje je namenjeno za transport stvari (tereta);
47)kombinovano vozilo podrazumeva vozilo namenjeno za prevoz ljudi i stvari, ija najvea doputena masa ne prelazi 3.500 kg.;
48)bicikl podrazumeva drumsko vozilo, koje ima najmanje dva to ka i koje se pokree iskljuivo snagom vozaa;

49)prikljuno vozilo podrazumeva drumsko vozilo namenjeno da ga vu e vozilo na motorni pogon, konstruisano kao prikolica ili poluprikolica; 50)prikolica podrazumeva drumsko prikljuno vozilo konstruisano tako da ukupnu masu preko svojih osovina prenosi na automobilski put;
51) poluprikolica podrazumeva prikljuno vozilo bez prednje osovine, konstruisano tako da deo ukupne mase prenosi na vuno vozilo preko svojega prednjeg dela, kojim se oslanja na vuno vozilo na motorni pogon;

52)laka prikolica podrazumeva prikljuno vozilo, ija najvea doputena masa nije vea od 750 kg.;
53)skup vozila se sastoji od vozila na motorni pogon i priklju nih vozila, koja u drumskom saobraaju uestvuju kao celina;

54)zapreno vozilo podrazumeva drumsko vozilo namenjeno da ga vue upregnuta ivotinja; 55)nosivost podrazumeva doputenu masu tereta do koje se drumsko vozilo sme opteretiti prema deklaraciji proizvoaa drumskog vozila; 56)masa vozila podrazumeva masu praznog vozila sa punim rezervoarom goriva kao i sa obaveznim priborom i opremom za vozilo; 57)ukupna masa podrazumeva masu drumskog vozila zajedno sa masom tereta koji se transportuje vozilom, ukljuujui i masu lica koje se nalaze u vozilu, te masu prikljunog vozila s teretom, ako je ono pridodano vunom vozilu; 58)najvea doputena masa podrazumeva masu vozila zajedno sa njegovom nosivou;
59)osovinsko optereenje podrazumeva deo ukupne mase vozila, kojim njegova osovina optereuje drumsku povrinu kada se drumsko vozilo nalazi u stanju mirovanja; 60)uesnik u saobraaju podrazumeva lice koje na bilo koji na in uestvuje u drumskom saobraaju;

61)voza podrazumeva uesnika u saobraaju koje na drumu upravlja drumskim vozilom;

62)peak podrazumeva uesnika u saobraaju, koji ne upravlja drumskim vozilom niti se prevozi u drumskom vozilu ili na vozilu, lice koje svojom snagom gura ili vu e runa kolica, zapreno vozilo ili vozilo na motorni pogon, deje prevozno sredstvo, bicikl ili pokretna kolica za nesposobna lica, lice u pokretnoj stolici to je pokree svojom snagom

ili snagom motora, ako se pritom kree brzinom ovejeg hoda, i lice koje klizi klizaljkama, skijama, ili saonicama ili se vozi na koturaljkama i dr.; 63)mimoilaenje podrazumeva prolaenje drumskim vozilom pored drugog drumskog vozila, koje se po istom drumu kree iz suprotnog smera; 64)preticanje podrazumeva prolaenje drumskim vozilom pored drugog drumskog vozila, koje se kree u istom smeru; 65)obilaenje podrazumeva prolaenje drumskim vozilom pored zaustavljenoga ili parkiranog vozila ili drugog objekta, koji se nalazi na saobra ajnoj traci kojom se drumsko vozilo kree; 66)kolona peaka podrazumeva organizovanu grupu peaka, koju vodi njen predvodnik ili komandno lice; 67)tok saobraaja podrazumeva kolonu vie vozila, koje na drumu kreu u istom smeru;
68)promena saobraajne trake podrazumeva prelaenje vozilom sa jedne na drugu saobra ajnu traku za saobraaj u istom smeru zbog prestrojavanja ili vee brzine;

69)ometanje saobraaja podrazumeva postupak u saobra aju, kojim neko, u suprotnosti sa saobraajnim propisima, prinuuje da menja dosadanji nain uea u saobraaju;
70)opasnost u saobraaju podrazumeva nain ponaanja u saobraaju, zbog ega je dolo do neposredne opasnosti za prouzrokovanje saobraajnog udesa;

71)ograniena vidljivost podrazumeva ogranienu (smanjenu) vidljivost uopte od sumraka do zore, kao i u tekim atmosferskim uslovima od zore do sumraka;
72)posebna panja podrazumeva poveanu panju i prilagoavanje ponaanja uesnika u drumskom saobraaju prema uslovima i situacijama na drumu; 73)vozilo sa sporim kretanjem podrazumeva vozilo opremljeno motorom, iji dizajn ograniava njenu maksimalnu brzinu do 25 km/. Tu ne spada traktor;

74)vozilo upotrebljeno u specijalne svrhe podrazumeva vozilo dizajnirano posebno za prevoz ljudi i robe, koju upotrebljavaju Kosovska policijska sluba, Zatitni Korpus Kosova, vatrogasne brigade, zatvorska policija i sl.; 75)poluteglja podrazumeva transportno sredstvo namenjeno za vuenje poluprikolice; 76)staro vozilo bazirano u posebnim propisima, vozilo koje je registrovano kao muzejski objekat ili je ukljueno u glavni registar nacionalnih naslednih materijala; 77)kolski autobus podrazumeva autobus dizajniran za prevoz dece do i iz kole, obino narandasto obojen i oznaen napred i nazad pravougaonim ploicama tekstom kolski autobus, po predvienim propisima; 78)zaustavljanje podrazumeva prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, izuzev prekida koji se vri radi delovanja po znaku ili propisu kojim se regulie saobraaj; 79)parkiranje podrazumeva svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju vie od tri minuta, izuzev prekida koji se vri radi delovanja po znaku ili propisu kojim se regulie saobraaj; 8

80)hitno zaustavljanje podrazumeva prekid kretanja kada je vozilo neupotrebljivo zbog havarije ili treba da se zaustavi zbog nekog drugog razloga; 81)polukruno okretanje podrazumeva kretanje vozila za 180 stepeni prema dosadanjem smeru kretanja zbog uvoenja kretanja u suprotnom pravcu; 82)proputanje vozila podrazumeva radnju koju je u odre enim uslovima voza duan obaviti zaustavljanjem vozila, smanjenjem brzine kretanja, ili prekidom radnje koju izvodi i to na nain koji ne prisiljava vozaa drugog vozila da naglo menja smer ili brzinu kretanja;
83) kolona je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena na putu ili koja se kre u na istoj saobraajnoj traci u istom smeru, pri emu su brzina kretanja vozila i postupci voza a meusobno uslovljeni i izmeu kojih ne moe bez ometanja ui drugo vozilo;

84) saobraajni udes podrazumeva udes na putu, u kome je u estvovalo najmanje jedno vozilo u kretanju u kome je jedno ili vie lica poginulo ili je povre eno ili je izazvana materijalna teta. Nije saobraajni udes gde radna maina, motokultivator, traktor ili zapreno vozilo, koja se kreu kroz nekategorizovane puteve ili tokom obavljanja radova u pokretu je klizalo iz nekategorizovanog puta, ili se prevrnulo ili se sudarilo sa nekom prirodnom barijerom, a da pri tome nije uestvovalo pojedino drugo vozilo ili peak i u tom doga aju drugom licu nije prouzrokovana materijalna teta;
85)mala materijalna teta u saobraajnom udesu podrazumeva tetu prouzrokovanu na objektima i na vozilu izuzev vitalnih delova za upravljanje ili ko enje bez kojih vozilo ne moe da se kree na putu; 86)vozaka dozvola podrazumeva javnu ispravu, koju izdaje nadleni organ i kojom se dokazuje pravo upravljanja odreenom kategorijom vozila;

87) meunarodna vozaka dozvola podrazumeva meunarodnu vozaku dozvolu, koju izdaje nadleni organ; 88)inostrana vozaka dozvola podrazumeva vozaku dozvolu i meunarodnu vozaku dozvolu, koje izdaje nadleni organ te drave;
89)saobraajna dozvola podrazumeva javnu ispravu, koju izdaje nadleni organ i kojom se dokazuje pravo vozila na utvrivanje registarskih tablica i vlasnitvo tih tablica, tehni ke osobine, druge osobine i karakteristike, ispravno tehni ko stanje za bezbedno uee u saobraaju kao i njihovu vanost;

90)knjiica o vozilu podrazumeva javnu ispravu, koju izdaje nadleni organ i kojom se dokazuje vlasnitvo odreenog vozila, tehnike osobine, druge osobine i karakteristike; 91)poljoprivredno vozilo podrazumeva vozilo koje se upotrebljava za poljoprivredne potrebe;
92) licenca vozaa-instruktora podrazumeva javni dokument, kojeg izdaje MTPT i koji dokazuje pravo na osposobljavanju kandidata za polaganje voza kog ispita iz nastavnog predmeta Upravljanje motornim vozilom (praktini deo);

93)sumrak obuhvata period vremena od pola sata pre zalaska sunca; 94)zora obuhvata period vremena od pola sata posle izlaska sunca; 9

95)tahograf podrazumeva opremu, koja makar obezbeuje registrovanje brzine i preeni put vozila;
96)euro-tahograf podrazumeva opremu koja obezbeuje i registruje vreme vonje posade vozila, preeno vreme u obavljanju profesionalnih aktivnosti, koje ne spadaju u upravljanje vozilom, vreme odmora, brzinu kretanja i preeni put;

97)registarski listi podrazumeva deo tahografa ili euro-tahografa, koji treba da ima dozvolu tipa u kojoj pokaziva tahografa ili euro-tahografa neprekidno pie podatke koji treba da ostanu stalno zapisani; 98)Pravno ili fiziko lice za odravanje puteva podrazumeva kompaniju, koja je ula u ugovarajue odnose za odravanje puteva sa Ministarstvom za transport, potu i telekomunikacije ili optinskim skuptinama; 99)Lice podrazumeva fiziko i pravno lice; 100)Poslovna organizacija podrazumeva sva trgovinska udruenja utvr ena Uredbom UNMIK-a br. 2001/6 o trgovinskim udruenjima. 3.2. Definicije pojmova koje su koriene u ovom zakonu i nisu definisane kod pojmova, definisane su u ostalim zakonima. POGLAVLJE II
OVLAENJA O NADZORU I REGULISANJU SAOBRAAJA

lan 4

4.1. Nadzor i regulisanje saobraaja, vozila, vozaa i drugih uesnika u drumskom saobraaju obavljaju pripadnici policije ovlaeni od Kosovske policijske slube. 4.2. Nadzor o ukupnom trajanju upravljanja vozilima, odmoru voza a, tahografima, opremi, vozilima u pogledu najvee dozvoljene mase, dimenzijama i osovinskim optere enjima, vozilima koja vre javni prevoz putnika i robe, vozilima koja transportuju opasne materije, taxi-vozilima i slino, izuzev lica ovlaenih od Kosovske policijske slube, vre i inspektori drumskog saobraaja i puteva u okviru njihovih nadlenosti utvr enih zakonom.. 4.3. U mestima gde su smetena snage KFOR-a i KZK-a, nadgledanje tokom pokreta ovih jedinica takoe treba obaviti od strane ovlaenih lica ovih jedinica u javnom saobraaju. 4.4. Nadzornik ili nastavnik, koji vodi uenike na organizovan nain, mogu propisanim znakom ruke da zaustavi saobraaj vozila, zbog sigurnog prelaska dece na putu. 4.5. Na prelazu puta kroz elezni ku liniju na istom nivou za vreme dolaska voza, zaustavljanje saobraaja, po predvienim propisima, vre radnici eleznice. 1 0

lan 5 Vlada osniva Savet za bezbednost u drumskom saobraaju, na predlog Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. lan 6
Sastav, funkcionisanje, nain organizovanja i finansiranje Saveta za bezbednost u drumskom saobraaju se reguliu posebnim pravnim aktom, koji se predlae od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije, a usvaja se od Vlade.

POGLAVLJE III PUTEVI 1. Opta pravila lan 7 7.1. Puteve, kao osnovu nad kojom se razvija saobra aj, treba projektovati, izgraditi, opremiti, odrati i zatiti da bi isti odgovarali sopstvenoj nameni i zahtevima bezbednosti u saobraaju, shodno odredbama Zakona o putevima i propisima donetim na osnovu ovog zakona. 7.2. Javni putevi, odreene deonice i objekti u njima, mogu se pustiti za saobra aj samo kada se, na na in utvren zakonodavstvom na snazi, utvruje u pogledu bezbednosti drumskog saobraaja da ispunjavaju odreene tehnike normative. lan 8 8.1. Javni putevi treba da imaju dve saobraajne i dve bone trake, koje se neprekidno izgrauju uzdu javnog puta u istoj irini, zavisno od vrste puta, odnosno u irini saobra ajne trake, uzdignutim ivicama na objektima (mostovima, vijaduktima, tunelima, galerijama i dr.). 8.2. Izuzimajui odredbe stava 1. ovog lana, lokalni put moe imati samo jednu saobraajnu traku, pod uslovom da, zavisno od vidljivosti puta, u udaljenosti od najvie 500 m, ima odgovarajue proirenje za mimoilaenje vozila. 8.3. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, odnosno skuptine optine, utvruju uslove i naine postavljanja signalizacije i upravljanja drumskim saobraajem na javnim putevima prilikom izgradnje, rekonstrukcije i odravanja puteva. 8.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , se kanjava lice odgovorno za postavljanje i odravanje signalizacije koji postupa u suprotnosti sa propisima koja utvruju uslove i nain postavljanja i odravanja signalizacije prilikom konstruisanja, izgradnje i odravanja javnih puteva. 11

lan 9 9.1. Javni putevi, izuzev lokalnih puteva, treba da budu u stanju da izdre osovinsko optereenje od najmanje 11.500 kg. 9.2. Lokalni, kao i nekategorizovani putevi, treba da budu u stanju da izdre osovinsku teinu od najmanje 6.000 kg. lan 10 10.1. Nad itavom irinom puta, javni putevi treba da imaju slobodan prostor u visini od najmanje 4,5 metara. 10.2. Izuzimajui mostove, tunele, galerije ili sline objekte na javnim putevima, irina puta moe da ne bude ista kao to je irina javnog puta. 10.3. Autobuska stajalita za ulaz i izlaz putnika, na javnom putu van i unutar nastanjenih zona na magistralnim i regionalnim putevima treba da budu van saobraajne trake. 2. OBELEAVANJE RADOVA I PREPREKA NA PUTU lan 11 11.1. Deonicu puta, u kojoj su nastale prepreke koje se ne mogu otkloniti odmah ili u kojoj se obavljaju radovi, treba vidljivo obeleavati preko retro-reflektornih materijala i u njoj treba obezbediti uesnike u saobraaju. Meutim, ukoliko je njihovo udaljavanje sa puta nemogue, iste treba obeleavati na taj nain da bi iste bile vidljive danju i nou. 11.2. Obeleavanje puta, iz stava 1. ovog lana, se vri od izvrioca radova, postavljaju i odgovarajue saobraajne oznake, a obezbeenje uesnika u saobraaju postavljajui barijere. 11.3. Barijere trebaju biti obojene prema evropskim standardima, a u sluaju ograniene vidljivosti treba postaviti i treperava narandasta svetla. 11.4. Lice, koje obavlja radove na putu, treba da upotrebi retro-reflektorne elemente, koji su vidljivi od ostalih uesnika u saobraaju. 11.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , kanjava se lice koje obavlja radove na putu u suprotnosti sa odredbama ovog lana. lan 12 12.1. Lice koje, zbog radova na putu ili drugih okolnosti (snene lavine, odron, klizanje ili slino), je duno da organizuje alternativno proputanje vozila iz suprotnog pravca, regulisanje moe vriti i postavljajui svetlee oznake saobraaja, koje se privremeno postavljaju. 12.2. Pre poetka radova predvienih u stavu 1. postojeeg lana (izuzev u vanrednim situacijama) kada jednoj osobi potrebno je izdavati dozvola od strane nadlenih organa zavisno od vrste puta i da se u vezi stim informie policija. . 1 2

Alternativno proputanje vozila iz suprotnog pravca, predvieno stavom 1. ovog lana, u izuzetnim sluajevima moe vriti predstavnici izvoaa radova koji obavljaju radove na putu dok se ne postavljaju privremeno svetlee saobraajne znakove.

12.3. U sluaju da se regulie saobraaj po stavu 3. ovog lana, predstavnici izvoaa radova treba da upotrebe retro-reflektorne elemente, koji su vidljivi za ostale u esnike u saobraaju. 12.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 530 do 2.000 , kanjava se lice koje tokom obavljanja radova na putu ili kada postoje druge okolnosti, ne organizuje alternativno proputanje shodno odredbama ovog lana ili kada nema dozvolu iz stava 2. ovog lana. 12.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se fiziko lice koje postupa u suprotnosti sa odredbama stava 3. i 4. ovog lana . POGLAVLJE IV 1. Opta pravila lan 13 13.1. Javne puteve treba oznaiti propisanim saobraajnim signalima, kojima se uesnici u saobraaju najavljuju o opasnosti koja im preti na odre enom javnom putu ili na deonici tog puta, upoznaju se o ograniavanju, zabranama i obavezama, kojima se trebaju pridravati uesnici u saobraaju i daju potrebna obavetenja o bezbednom odvijanju i neometanom saobraaju. 13.2. Saobraajni znaci treba da oznaavaju i opasnosti privremenog karaktera, naroito onih koje proizilaze kao rezultat oteenja ili neosposobljavanja puta, ograniavanja, privremenih zabrana i obaveza i te znakove treba otkloniti nakon prestanka razloga njihovog postavljanja. 13.3. Saobraajni znaci su: znakovi opasnosti, znakovi izri itih naredbi i znakovi najave sa ili bez dodatne tablice koja detaljnije utvr uje znaenje saobraajne oznake, svetleih signala, znakova na putnoj povrini, na trotoaru i ostalih znakova na putu. 13.4. Uesnici u saobraaju su duni da se pridravaju ograni enjima, zabranama i obavezama navedenim saobraajnim znakovima. 13.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 6.500 , kanjava se lice odgovorno za postavljanje saobraajnih znakova na putu, ako postavljanje saobra ajnih znakova na putu vri u suprotnosti sa odredbama stava 1. i 2. ovog lana. 13.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 kanjava se uesnik u saobraaju, koji se ne pridrava ogranienjima, zabranama i obavezama navedenim saobra ajnim znacima prema stavu 3 i 4. ovog lana. lan 14
14.1. Saobraajni znaci se postavljaju i odravaju tako da ih uesnici u saobraaju mogu blagovremeno i lako uoiti danju i nou i na vreme postupiti prema njihovim znaenjima.

SAOBRAAJNI ZNACI

13

Saobraajne znake treba otkloniti, dopuniti i menjati, ako znaenje ne odgovara promenama saobraaja na putu ili zahtevima sigurnosti, ako su oteeni ili porueni.

14.2. Saobraajni znaci, ureaji i signalizacija na putu se postavljaju na osnovu projekta o saobraaju. 14.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 6.500 , kanjava se lice koje je odgovorno za postavljanje i odravanje saobraajnih znakova na putu, ako postavljanje i odravanje saobra ajnih znakova na putu ne vri tako da se sa lako om uoavaju danju i nou, i ako ne otklanja ili ne zamenjuje saobraajne znakove koje ne odgovaraju promenama saobraajnih uslova ili zahtevima bezbednosti u saobraaju. lan 15 15.1. U saobraajnom znaku ili stubu na kojoj je postavljen saobra ajni znak, zabranjuje se postavljanje bilo koje stvari koje se ne odnosi sa saobraajnim znakom. 15.2. Zabranjuje se neovlaenim licima da postave, otklanjaju, menjaju ili ote uju saobraajne znakove, drumsku opremu ili promenu znaenja saobraajnog znaka. 15.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 do 170 , kanjava se fiziko lice, koje postupa u suprotnosti sa odredbama ovog lana. 15.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 530 do 5.500 , kanjava se lice ako vri postavljanje, otklanjanje, promenu i odravanje saobraajnih znakova bez ovlaenja ili promene znaenja oznake. lan 16 16.1. Na putu se ne dozvoljava postavljanje tablica,znakova,svetla, stubova ili sli nih stvari, kojima se pokriva vidljivost saobra ajnih znakova, kada se oblikom, bojom, izgledom ili mestom gde su postavljene vide kao saobraajni znakovi, sline su pojedinom saobraajnom znaku, oslepljuje uesnike u saobraaju i skreu panju do te mere, koja moe biti opasna za bezbednost u saobraaju. 16.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 do 170 , kanjava se fiziko lice, koje postupa u suprotnosti sa odredbama ovog lana. 16.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 530 do 5.500 , kanjava se i preduzee ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvr eno u stavu 2 ovog lana.

2. ZNACI NAJAVE (OPASNOSTI), IZRIITIH NAREDBI I JAVLJANJA (POKAZIVANJA) lan 17 17.1. Znaci najave (opasnosti) slue da se uesnici u drumskom saobraaju najavljuju o opasnosti koja preti na pojedinom mestu, odnosno na deonici puta i obavetavaju se o prirodi te opasnosti. 14

Znaci izriitih naredbi stavljaju do znanja uesnicima u drumskom saobraaju: zabrane, ogranienja i obaveze, kojima se oni trebaju pridravati.

17.2. Znaci najave (pokazivanja) daju uesnicima u saobraaju potrebna obavetenja o putu kroz koji se kreu, i druga obavetenja koje mogu biti korisna. 17.3. Znaci najave za usmeravanje saobraaja najavljuju uesnike u saobraaju o prostiranju putnih smerova, rasporeivanja ciljeva i usmeravanja saobraaja u pravcu onih ciljeva i to na raskrsnici, voru ili na odreenim mestima puta za odmor. lan 18 18.1. Znaci opasnosti i izriitih naredbi trebaju biti pokriveni retro-reflektornim materijama ili sopstvenim svetleim izvorom, a na autoputu, brzim putevima, putevima rezervisanim samo za saobra aj motornih vozila to svojstvo treba da imaju i znaci najave. 18.2. Za prekraj, novanom kaznom u irnosu od 530 do 5.300 , kanjava se lice koje je odgovorno za postavljanje i odravanje znakova navedenih u stavu 1, ukoliko ti znakovi ne ispunjavaju uslove utvrene stavom 1. ovog lana. 3. SVETLOSNI SAOBRAAJNI ZNAKOVI (SEMAFOR) lan 19 19.1. Za regulisanje saobraaja upotrebljavaju se svetlosni saobraajni znakovi (u daljem tekstu: semafori) sa tri boje postavljene vertikalno jedno nad drugom i to: crvena svetlo - gore, uto svetlo - u sredini, a zeleno svetlo - dole. 19.2. Ako je semafor postavljen na saobraajnoj traci, svetla se mogu postaviti horizontalno jedna pored druge i to: crvena - levo, uta - u sredini, zelena - na desnoj strani. Ta svetla su okruglog oblika, a zeleno svetlo moe biti u obliku strelice ili nekoliko strelica postavljenih u jednom krugu crne boje. 19.3. Na semaforu crveno i zeleno svetlo ne mogu se upaliti istovremeno, a jedino uto svetlo neprekidno prelaskom sa zelene u crvenu, ili istovremeno crvenom - pre nego to se javlja zeleno svetlo. 19.4. Svetleem semaforu sa tri boje, moe se dodati dodatni znak sa svetlom u obliku strelice ili nekoliko takvih znakova, koji se postavljaju na odgovaraju oj strani semafora na visini u kojoj se nalazi zeleno svetlo. 19.5. Izuzimajui stav 4. ovog lana, dodatni svetlei saobraajni znak u obliku strelice zelene boje za vraanje nalevo moe biti postavljen kao posebno saobra ajno svetlo za izlazak iz raskrsnice. 19.6. Treperavo svetlo zelene boje najavljuje brz prekid slobodnog kretanja, odnosno pojavljivanje utog, zatim crvenog svetla, a treperavo svetlo ute boje slui za najavljivanje uesnika u saobraaju radi kretanja uz dodatnu panju.

1 5

lan 20 20.1. Na putnom semaforu sa dve saobraajne trake uzdu oznaene sa oznakama na putu, gde se saobraaj posebno upravlja na svakoj traci i koje su postavljene na saobra ajnim trakama - crveno svetlo zabranjuje saobra aj uzdu saobraajne trake na kojoj je postavljeno, a zeleno svetlo - slobodan prolaz kroz saobra ajnu traku na kojoj je postavljeno svetlo. 20.2. Crveno svetlo iz stava 1. ovog lana je oblika x, dok zeleno svetlo - u obliku strelice vrhom okrenuto nadole. 20.3. Za prekraj, novanom kaznom u irnosu od 65 do 130 , kanjava se uesnik u saobraaju koji ne potuje znakove utrvrdjenim ovim lanom i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom od dva do est meseci i izri u mu se i 2 negativna boda.
lan 21

Za regulisanje peakog saobraaja moe se upotrebiti semafor sa dvobojnim svetlima i zvunom opremom. Semafor sa dvobojnim svetlima, crvenom i zelenom, se postavlja uspravno jedna ispod druge i to: crvena - gore, a zelena - dole i u njima je postavljena peaka figura kod svetla crvene boje u zaustavljenom poloaju, dok kod zelene boje - u poloaju kretanja. Ove dve boje ne treba upaliti istovremeno. lan 22 22.1. Krajevi puta se oznaavaju svetlosnim signalima retro-reflektorne materije, a pokazivai smerova metalnim elementima opremljeni reflektornim materijama, svetlosni stubovi i dr. 22.2. Pokazivai smerova, koji su postavljeni na putu, sa desne strane u pravcu kretanja, su crvene boje, a na levoj strani - bele boje. 22.3. Ako krovovi peakih ostrvca, ostrvca za usmeravanje saobra aja i ostali objekti na putu nisu dovoljno vidljivi nou, treba ih oznaiti svetlima sa retro-reflektornom materijom ili reflektornom materijom ute boje. 22.4. Za prekraj, novanom kaznom u irnosu od 530 do 5.300 , kanjava se lice koje je odgovorno za postavljanje ili odravanje krovova pea kih ostrvca, ostrvca za usmeravanje saobraaja ili ostalih objekata na putu, koji ne ispunjavaju uslove utvr ene stavom 3 ovog lana. 4. SAOBRAAJNA HORIZONTALNA SIGNALIZACIJA (ZNAKOVI NA PUTU) lan 23 23.1. Znakovi na putu slue za orijentaciju, najavljivanje i usmeravanje u esnika u drumskom saobraaju. 23.2. Znakovi na putu mogu se postaviti samo ili zajedno sa ostalim saobra ajnim znakovima, ako je potrebno, da bi se zna enje ovih znakova vie potenciralo, odnosno utvrdilo ili se potpunije objasnilo. 23.3. Znakovi na putu su linije, strelice, natpisi i ostali znakovi. 16

23.4. Znakovi na putu mogu imati i odraljive osobine. lan 24 24.1. Znakovi na putu se postavljaju na putu savremene povrine. 24.2. Na javnim putevima van naseljenih zona, na putu savremenog sloja za saobra aj u oba pravca, gde postoje samo dve saobraajne trake, te trake treba da budu podeljene odgovaraju om uzdunom linijom na putu, a na regionalnim i magistralnim putevima obeleene i sa bo nim linijama. 24.3. Za prekraj, novanom kaznom u irnosu od 650 do 6.500 , kanjava se lice koje je odgovorno za postavljanje znakova na putu, ukoliko te znakove ne postavlja u skladu sa pravilima utvrenim ovim lanom. 5. OBELEAVANJE NA PRELAZU PUTA KROZ ELEZNIKU LINIJU lan 25 25.1. Na deonici puta ispred putnog prelaza, na nivou sa elezni kom linijom, treba postaviti odgovarajue saobraajne znakove. 25.2. Izuzimajui odredbe stava 1. ovog lana, znakove iz ovog stava nije neophodno postaviti ih na mestu gde se peake staze ukratvaju na nivou sa eleznikom linijom. 25.3. Za prekraj, novanom kaznom u irnosu od 650 do 6.500 , kanjava se lice koje je odgovorno za postavljanje saobraajnih znakova i svetleih akustikih signala ispred prelaza preko eleznice, ukoliko to ne uradi prema odredbama ovog lana. lana 26 26.1. Na putnim prelazima na nivou sa elezni kom linijom, izuzev saobraajnih znakova iz lana 25. ovog zakona, postavljaju se i barijere i polubarijere, odnosno ureaji za davanje znakova, kojima se najavljuje pribliavanje voza, ako to zahteva gustina saobra aja ili ostale okolnosti na putnom prelazu na nivou sa eleznikom linijom. 26.2. Uslovi pod kojima treba postaviti ureaje iz stava 1. ovog lana, utvruju se od strane Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije podzakonskim aktom. lan 27
Svetlei znaci, kojima se najavljuje pribliavanje voza na putnom prelazu, na nivou sa elezni kom linijom, daju se alternativno palenjem dva treperava crvena svetla krunog oblika.

lan 28
28.1. Na putnim prelazima na nivou sa elezni kom linijom u kojoj postoje ure aji za davanje svetleih znakova, koji najavljuju pribliavanje voza, odnosno sputanje barijera i polubarijera, tom ureaju moe se prikljuiti i ureaj za davanje akustikih (zvunih) znakova. 17

28.2. Na neasfaltiranom putnom prelazu slabog saobraaja i peakog prelaza na nivou sa eleznikom linijom, sigurnost uesnika u saobraaju moe se vriti i samo ureajem za davanje akustikih znakova.

lan 29 29.1. Na putnim prelazima, na nivou sa elezni kom linijom, barijere i polubarijere treba da budu alternativno obojene crvenom i belom bojom. 29.2. Barijere i polubarijere, kao i saobra ajni znaci postavljeni na deonici puta ispred putnog prelaza na nivou sa eleznikom linijom, treba da budu opremljeni odraljivim staklom ili obloeni odraljivim predmetom odgovarajue boje. 29.3. Barijere i polubarijere treba da budu opremljene treperavim crvenim svetlima. lan 30 30.1. Na putnim prelazima na nivou sa elezni kom linijom, gde prilikom dolaska voza barijere i polubarijere se automatski sputaju, kao i na prelazu na nivou sa elezni kom linijom gde se barijere i polubarijere aktiviraju sa mesta odakle se one ne vide, treba postaviti ure aj za davanje svetleih oznaka ili ureaj za davanje akustikih oznaka, kojima se uesnici u saobraaju obavetavaju o sputanju barijera i polubarijera. 30.2. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije podzakonskim aktom utvrdjuje pravila o saobraajnim znacima i signalizaciji na putu, osnovna pravila koje putevi i njihovi elementi treba da ispunjavaju u pogledu sigurnosti na putu, pravila o zaustavljanju saobraaja na putnom prelazu na nivou sa eleznikom linijom kao i pravila za alternativni prelaz tokom radova na putu. 30.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 6.500 , kanjava se lice koje je odgovorno za postavljane svetleih saobraajnih znakova ili svetleih akustikih signala, ukoliko to ne uradi prema odredbama ovog lana. 6. ZNACI KOJE IZDAJU OVLAENA LICA lan 31 31.1. Naredbe i znakove, uesniku u saobraaju mogu dati: 1) Policija, 2) Lica ovlaena od strane Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije i Skuptine Opstine u okviru njihovih zakonskih nadlenosti, 3) Vojnici KFOR-a i pripadnici KZK-a snose odgovornost za red, u cilju obezbe ivanja pokreta 4) Pogranino uvarsko (policijsko) osoblje unutar granica pogranine zone, 5) elezniko osoblje u eleznikim raskrsnicama, 6) Radnik drumskog autoriteta ili drugo lice, koji radi na putu, ukoliko mu je dozvoljeno ili je zaposlen od drumskog autoriteta, 18

vozila ili peaka, ili da garantuju spasila ke akcije koje su namenjene za o uvanje ivota ili imovine lica.

g) Lice koje nadzire bezbedan prelaz puta od strane dece, na ureenom i oznaenom mestu za takav prelaz. 31.2. Lica, navedena u stavu 1, treba da budu vidljiva na dovoljnoj daljini, danju i nou. lan 32 32.1. Uesnici u saobraaju treba da postupe na osnovu zahteva odraenih pomo u oznaka ili po naredbi ovlaenog lica, koje vri kontrolu i regulisanje saobraaja na putu. 32.2. Lice ovlaeno prilikom davanja znakova, treba da stoji na putu da bi u esnici u saobraaju, kojima se daje znak, mogli lako da ga vide i od potrebne daljine. 32.3. Oznake, iz stava 1. ovog lana, mogu se dati i iz vozila. 32.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza motornog vozila, koji ne postupa po zahtevima izraenim pomo u oznaka ili po naredbi ovla enog lica, koje vri kontrolu i regulisanje saobraaja na putu i izrie mu se jedan negativan poen. 32.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se uesnik u saobraaju, osim vozaa motornog vozila, koji ne postupa po zahtevima izraenim pomo u oznaka ili po naredbi ovla enog lica, koje vri kontrolu i regulisanje saobraaja na putu. lan 33 33.1. Znakovi koje ovlaeno lice daje uesnicima u saobraaju, su znakovi koji se daju rukama, poloajem tela, tonski i svetlei znakovi. 33.2. Znakovi iz stava 1. ovog lana treba da se daju na nain da njihovo znaenje za uesnike u saobraaju bude jasno i nesumnjivo.
SAOBRAAJNA PRAVILA

POGLAVLJE V 1.Opta pravila lan 34

34.1. Uesnici u saobraaju su duni da se pridravaju saobraajnim pravilima, saobraajnim oznakama postavljenim na putu, kao i znakovima i naredbama ovlaenog lica. 34.2. Uesnici u saobraaju su duni da postupe u skladu sa saobra ajnim oznakama postavljenim na putu i kada time odstupe od optih saobraajnih pravila. 34.3. Uesnici u saobraaju su duni da postupe u skladu sa svetle im saobraajnim oznakama i kada se iste razlikuju od saobraajnih oznaka za prvenstvo prolaza odraenim na istom mestu drugom saobraajnom oznakom. 34.4. Uesnici u saobraaju su duni da postupe i po zahtevima izraenim pomo u znakova ili po naredbama koje daju ovlaena lica i kada time odstupe od utvr enih saobraajnih pravila ili od znaenja saobraajnih oznaka ili svetleih saobraajnih oznaka postavljenim na putu.

1 9

lan 35 35.1. Na putu, trotoaru i u zatitnom pojasu puta nije dozvoljeno ostavljanje ote enih, neupotrebljivih, neregistrovanih vozila, predmeta, materijala ili sli nih stvari, kao i bacanje otpadaka koji mogu ometati ili ugroavaju saobraaj. 35.2. Voza vozila je duan da otkloni sa putne povine predmete koji padaju na putu od njegovog vozila i predmete koje je ostavio na putu, kada je zaustavio vozilo. 35.3. Ako voza, vlasnik vozila ili drugo odgovorno lice ne postupa shodno odredbama iz stava 2. ovog lana, njihove trokove e pokriti lice kome je povereno odravanje puteva od nadlenog organa. 35.4. Voza e otkloniti predmete na koje naie prilikom vonje, ako se ne ometa bezbednost u saobraaju ili u protivnom o tome e obavestiti Kosovsku policijsku slubu. 35.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , kanjava se lice koje nareuje ili dozvoljava da na putu, trotoaru ili zatitnom pojasu puta ostavlja ote eno, neupotrebljeno, neregistrovano vozilo, baca na putu i na trotoaru otpatke ili predmete koje ugroavaju bezbednost u saobraaju, ili koji mogu zagaivati sredinu kao i ako ne otkloni sa puta i sa trotoara vozilo, otpatke, predmete i slino. 35.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se uesnik u saobraaju, koji postupa u suprotnosti sa odredbama stava 1, 2. i 3. ovog lana. lan 36 36.1. Javni put i zatitni pojas, odnosno put i trotoar, ne dozvoljavaju se da se ote uju ili koriste u druge svrhe (gra evinski materijal, predmeti, ili sli no) osim u sluaju opasnosti ili u drugim sluajevima predvienim zakonom ili ovlaenjem od strane nadlenog organa. 36.2. Optinske skuptine mogu dozvoliti korienje dela trotoara (ograda, stolova, sedita, kioska ili slino), pod uslovom da se ne smanjuje vidljivost puta i da kretanje peaka bude neometano i bezbedno, ostavljajui im prostor trotoara irinom od najmanje 1,5 metara. Za magistralne i regionalne puteve, pomenuta dozvola moe da se da samo uz prethodnu saglasnost Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. 36.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 70 , kanjava se lice, koje postupa suprotno
odredbama stava 1. ovog lana.

36.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , kanjava se i preduzee ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvr eno u stavu 3 ovog lana. lan 37 Slepa lica, kada sami uestvuju u saobraaj, treba da nose beli tapi kao znak identifikacije. lan 38 Voza se obavezuje da bude posebno paljiv prema slepim licima iz lana 37 ovog zakona. 2 0

lan 39 39.1. Vozilo koje je prilagoeno da se njime upravlja od strane lica sa ograni enim sposobnostima, na zahtev tog lica moe se oznaiti posebnim znakom. 39.2. Prava koja proizilaze od oznake pristupa, ne moe ih koristiti lice koje nije sa ogranienim sposobnostima. 39.3. Oznaka pristupa se izdaje u ime lica sa ogranienim sposobnostima, odnosno za vozila udruenja lica sa ogranienim sposobnostima u ime udruenja, a izgled oznake, uslove za njeno dobijanje, nain obeleavanja parkinga i prava koja se stiu na osnovu toga, regulie Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, u sporazumu sa Ministrom za zdravstvo. 39.4. Za prekraj, novanom kaznom u irnosu od 35 , kanjava se lice, koje upotrebljava oznaku
pristupa suprotno odredbama iz stava 2. ovog lana.

39.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 270 do 1.700 , kanjava se slubeno lice, ako daje oznaku pristupa licu, koje ne ispunjava uslove utvrene ovim lanom. lan 40 40.1. Voza vozila, koji se kree pored vozila za javni prevoz putnika ili pored autobusa, kojim se vri prevoz za li ne potrebe zaustavljen na stajalitu, treba da se kre e smanjenom brzinom i uz dodatnu panju tako da ne ugrozi lica koji ulaze ili silaze sa vozila. 40.2. Lica iz stava 1. ovog lana, zbog ulaska ili izlaska iz vozila treba da prolaze putem uz dodatnu panju. 40.3. Voza treba da zaustavi svoje vozilo iza vozila iz stava 1. ovog lana, kada lica prilikom ulaska ili izlaska iz vozila treba da prolaze kroz saobra ajnu traku, biciklistiku stazu ili traku kroz koju se vozilo kree. 40.4. Voza vozila, koje se kree iza vozila (kolskog autobusa) kojim se deca prevoze i voza vozila koje dolazi sa suprotne strane puta sa jednom saobra ajnom trakom namenjenom za saobraaj u jednom pravcu, treba da se zaustave, kada je vozilo kojim se prevoze deca zaustavljeno na putu dok deca ulaze ili silaze s tog vozila. 40.5. Ako se vozilom prevoze deca na organizovan na in, vozilo treba da ispuni posebne uslove i da bude obeleen posebnom oznakom, dok prilikom ulaska i izlaska dece iz vozila treba da upali sve pokazatelje upravljanja. 40.6. Zabranjuje se oznaavati vozilo posebnim znakom iz stava 5. ovog lana, ako se deca ne prevoze organizovano, tada poseban znak treba omotati ili otkloniti. 40.7. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije podzakonskim aktom utvrdjuje uslove i kriterijume za organizovani prevoz dece, kao i poseban znak kojim treba ozna iti ova vozila. 40.8. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila koje se kree pored vozila javnog prevoza putnika ili pored autobusa kojim se obavlja prevoz za li ne potrebe, zaustavljen u stajalitu, ako se nije kretao umanjenom brzinom i uz dodatnu panju, ugroavaju i lica koja ulaze ili silaze iz vozila . 21

Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza, koji ne zaustavlja sopstveno vozilo pod utvrdjenim uslovima predvidjenim stavom 1.ovog zakona. 40.9. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza vozila koji postupa suprotno odredbama stava 4. ovog lana. Istom se izrie mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju do tri meseca i 1 negativan poen. 40.10. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se lice koje je odgovorno za prevoz organizovane dejih grupa, i koje nareuje ili dozvoljava da vozilo kojim se vri pomenuti prevoz nije oznaeno na nain utvrdjen stavom 5. ovog lana. 40.11. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji prevozi organizovane deije grupe, ako nije oznaeno posebnom oznakom utvrdjenom stavom 5. ovog lana, ili voza koji nije ukljuio sve pokazatelje upravljanja, na nain koji je utvrdjen stavom 5. ovog lana. lan 41 41.1. Zabranjuje se vozilima da imaju u prednjem delu svetle e oznake ili predmete sa crvenim svetlom, a na zadnjoj strani - oznake ili predmete sa belim svetlom. 41.2. Odredbe iz stava 1. ovog lana, u vezi svetla bele boje, ne odnose se na svetlo za osvetlenje puta prilikom kretanja unazad, pokretno svetlo za motrenje (reflektor), svetlo za osvetlenje registarske tablice obloene belom reflektornom bojom i na vozila Kosovske policijske slube, Hitne pomoi, Vatrogasne slube i Zatitnog Korpusa Kosova. 41.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 2. SAOBRAAJNE RADNJE lan 42 42.1. Vozau koji, na putu, namerava da uini neku radnju vozilom (kretanje vozila nadesno ili nalevo, promeni saobraajnu traku, pretie, obilazi, zaustavlja vozilo, skrene nadesno ili nalevo, polukruno okretanje, upravljanje vozila unazad i sli no), se dozvoljava da zapone takvim manevrisanjem, samo ako je prethodno ubeen da moe uiniti tu radnju neugroavajui ili neometajui ostale uesnike u saobraaju ili imovinu, starajui se tom prilikom o poloaju vozila i o upravljanju i brzini kretanja.

42.2. Voza vozila treba postupiti na osnovu stava 1. ovog lana, i kada se ukljui u saobraaj.

42.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 43
43.1. Pre nego to preduzme neku radnju u saobra aju, voza vozila treba jasno i blagovremeno da najavi ostale u esnike u saobraaju o svojoj nameri, dajui signal pomou pokazivaa upravljanja tokom celog vremena vrenja manevrisanja i da prekine

2 2

signalizaciju odmah nakon okonanja radnje, ili - ako ne postoje pokazivai upravljanja, treba najaviti radnju, dajui odgovarajui znak rukom.

43.2. Voza vozila, nakon obavljanja preticanja drugog vozila, tako e treba da d signal kada namerava da se vrati na saobraajnoj traci na kojoj se kretao pre nego to izvri preticanje. 43.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 3. UKLJUENJE U SAOBRAAJ lan 44
Ukljuenje u saobraaj se deava onda kada vozilo poinje da se kree od zaustavljanja ili parkinga, koje nije ishodilo od okolnosti ili saobraajnih propisa i kada ulazi:

1) na putu od vlasnitva, zemljinog puta, bo nih objekata puta ili puta koji dovodi do njih, puta koji nije javan, put i mirne zone saobraaja, 2) na putu od poljoprivrednog zemljita ili puta u kome se ne odvija javni saobraaj, 3) na put od bankine, trotoara ili saobraajne trake utvrene za kretanje vozila koja se kreu sporo, 4) na putu od biciklistike staze, 5) na putu od depoa ili od polaznog mesta/zaustavljanja namenjenog za vozila koja se kreu kroz kolosek. lan 45 45.1. Voza, koji se vozilom ukljui iz zemljinog puta na putu sa savremenim (asfaltnim) slojem, treba da zaustavi vozilo i da skloni blato sa tokova. 45.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 46 46.1. Voza, prilikom ukljuenja u saobraaj, treba da vodi posebnu panju i da d prvenstvo svakom drugom vozilu ili uesniku u saobraaj. 46.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 47
47.1. Voza, prilikom pribliavanja autobuskom stajalitu ozna enom unutar naseljene zone, se obavezuje da smanji brzinu i ako je potrebno - da se zaustavi, da bi omogu io vozau autobusa ili pojedinom drugom vozilu, koje obavlja javni prevoz putnika, da se uklju i u saobraaj, ako voza tog vozila signalizira pokazivaem upravljanja svoju nameru da e promeniti saobraajnu traku ili da kree iz autobuskog stajalita na putu.

2 3

Voza autobusa, naveden u stavu 1, moe ui u blioj saobraajnoj traci ili se kretati na putu samo nakon to se osigura da takva radnja nee prouzrokovati nikakvu smetnju ili opasnot u saobraaju.

47.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza, koji postupa suprotno stavom 1. ovog lana. 47.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza autobusa koji postupa suprotno stavom 2. ovog lana. lan 48 48.1. Voza vozila, prilikom pribliavanja stajalitu kolskog autobusa, treba da zaustavi vozilo ako je voza autobusa dao znak za zaustavljanje autobusa. 48.2. Voza vozila treba da smanji brzinu i ako je potrebno - da zaustavi vozilo, kako bi omoguio vozau kolskog autobusa da se kre e na putu ili na blioj saobra ajnoj traci, ako voza autobusa signalizuje nameru za obavljanje takvog manevrisanja. 48.3. Voza kolskog autobusa, pod okolnostima navedenim u stavu 1, moe da se kre e na blioj saobraajnoj traci ili na putu samo ako je osiguran da manevrisanje ne e prouzrokovati ometanje ili opasnost u saobraaju. 48.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno stavom 1. ovog lana. 48.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno stavom 2. ovog lana. 48.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza kolskog autobusa koji postupa suprotno odredbama stava 3 ovog lana i ovime ometa ili ugroava ostale uesnike u saobraaju. 4. KRETANJE VOZILA lan 49 49.1. Voza se obavezuje da vozi vozilo na desnoj strani puta u pravcu kretanja. 49.2. Voza, za kretanje svog vozila, treba da koristi samo put, odnosno povrinu puta ili saobra ajnu traku, odnosno stazu namenjenu za kretanje te vrste vozila kojoj pripada vozilo, izuzev u slu aju opasnosti. 49.3. Voza se obavezuje da vozi to je mogu e blie desnoj ivici puta.Ukoliko su trake obeleene, voza treba da se kree kroz sredinu saobraajne trake. 49.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila koji postupa suprotno odredbama ovog lana ukoliko je svojim postupkom prouzrokovao ometanje ili ugrozio ostale u esnike u saobraaju. lan 50 50.1. Na putu, u naseljenoj zoni sa drumskom povrinom u kojoj o kretanju vozila u istom smeru postoje makar dve saobraajne trake, voza, za svoje kretanja, moe da 24

koristi i saobraajnu traku koja se ne nalazi pored desne ivice puta, ukoliko time ne ometa ostala vozila koja se kreu iza njegovih vozila.

50.2. Odredbe iz stava 1. ne odnose se na voza a transportnog vozila maksimalne snage dozvoljene preko 3500 kg, na voza a vozila koja na ravnom putu ne mogu razvijati brzinu ve u od 40 km/as, na vozaa ciklomotora, traktora, radne maine i motokultivatora, kao i na voza a vozila koje se ne smatra motornim vozilom, izuzev na deonicu puta pred ukrtanjem ili drugog mesta, gde vozilo skrene na levo. 50.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana ukoliko je svojim postupkom prouzrokovao ometanje ili ugrozio ostale u esnike u saobraaju.. lan 51 51.1. Na putu za kretanje vozila u oba smera, koji makar ima etiri saobraajne trake, vozau se ne dozvoljava da pree svojim vozilom na drumsku traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera. 51.2. Na putu za kretanje vozila u dva smera postoje tri saobra ajne trake, gde se srednja traka koristi zavisno od signalizacije, voza u vozila se ne dozvoljava da se kre e svojim vozilom kroz saobraajnu traku koja se nalazi pored leve ivice puta u pravcu kretanja vozila. 51.3. Na putu u kome su drumske trake fiziki podeljene jedna od druge, vozau se ne dozvoljava kretanje svojim vozilom kroz drumsku traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera. 51.4. Na putu za kretanje vozila u jednom smeru, vozau vozila se ne dozvoljava kretanje svojim vozilom u suprotnom smeru. 51.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza vozila koji postupa suprotno odredbama stava 1, 2, 3, ili 4 ovog lana. Istom se izriu mu se dva negativna poena. lan 52
Na putevima, na nivou tramvajskih koloseka, vozilo moe da se kree nad kolosecima, ako ne ometa kretanje tramvaja, izuzev ako saobraajnim znacima nije drugaije utvreno.

lan 53 53.1. Voza vozila, koji pokuava da se kree unazad svojim vozilom, to moe uiniti na kraoj deonici puta, ako ne ometa ili ugrozi ostale uesnike u saobraaju. 53.2. Za vreme kretanja unazad, u vozilu treba da budu upaljeni svi pokaziva i upravljanja.

53.3. Kada voza kree unazad vozilom, treba da se kre e na toj strani puta na kojoj se kretao do tada. 53.4. Kada voza vozila kree unazad, treba da d prednost vozilima koja dolaze iza njegovog vozila. 2 5

53.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

5. BRZINA lan 54 54.1. Voza treba da vozi vozilo adekvatnom brzinom i ponaanjem koja dozvoljava voza u da kontrolie vozilo, u postojeim uslovima saobraaja, posebno imajui u vidu izgled, uslove i vidljivost puta, uslove i optereenje vozila, atmosferske uslove i gustinu saobra aja da bi svoje vozilo zaustavilo pred svakom preprekom. 54.2. Vozau se ne dozvoljava da se bez opravdanih razloga, da se kre e toliko sporo vozilom, prouzrokujui time ometanje ili opasnost za druge uesnike u saobraaju. 54.3. Kada brzina kretanja iz stava 2. ovog lana je napola manja od dozvoljene za taj put i njegovu deonicu, voza tog vozila treba da upali sve pokaziva e upravljanja, izuzev ako koristi rotaciono treperavo svetlo. 54.4. Brzinu kretanja vozila na javnom putu pri normalnim saobra ajnim uslovima ne dozvoljava se ograniiti je ispod 40 km/, osim ako se ne odredi drugaije ovim Zakonom. 54.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 55 55.1. Voza se obavezuje: 1) da vozi vozilo brzinom koja ne ometa kretanje ostalih vozila, 2) da odri potrebnu udaljenost izme u vozila napred, koja je potrebna, radi izbegavanja
sudara vozila, ako koi ili se zaustavlja, da ne povea naglo brzinu, odnosno da krene s mesta, sti ui time dozvoljenu granicu broja obrtaja motora ili na taj nain to dolazi do klizanja tokova, da ne obavlja brzinska takmienja,

3) 4) 5) da ne koi naglo osim u sluaju neposredne opasnosti, i to najavljujui ih signalizacijom

svetla za koenje i svim pokazivaima upravljanja ili dajui odgovarajui znak rukom.

55.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama iz stava 1, take a), b) i e), ovog lana . 55.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza vozila, koji postupa u suprotnosti sa takom c) stava 1. ovog lana i izrie mu se jedan negativan poen. 55.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 do 400 , kanjava se voza koji postupa u suprotnosti sa ta kom d) stava 1. ovog lana, i izrie mu se kazna zabrane upravljanja motornim vozilom od est meseci do jedne godine i tri negativna poena. 2 6

lan 56 56.1. Najvea brzina, dozvoljena unutar naseljenih zona, je 50 km/ , ako saobraajnim znacima nije drugaije utvreno. 56.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 , kanjava se voza koji vozilom, unutar naseljenih zona, kree duplo veom brzinom nego to je dozvoljeno ili utvr eno saobraajnim znacima. Ukoliko u ovom sluaju prekorai brzinu od 100 km/ vozau se, osim kazne izrie i zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon od tri meseca do jedne godine i - tri (3) negativna poena. 56.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 270 , kanjava se voza koji vozilom, unutar naseljenih zona, kree brzinom veom od 50 km/ nego to je dozvoljeno ili utvr eno saobraajnim znakom i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do est meseci i dva (2) - negativna poena. 56.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza, koji vozilom, unutar naseljenih zona, kree brzinom veom od 30 do 50 km/ nego to je dozvoljeno ili utvr eno saobraajnim znakom i izrie mu se jedan (1) negativan poen. 56.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza, koji vozilom, unutar naselja, kree brzinom veom od 10 do 30 km/ nego to je dozvoljeno ili utvr eno saobraajnim znakom. 56.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji vozilom, unutar naselja, kree brzinom veom do 10 km/ nego to je dozvoljeno ili utvr eno saobraajnim znakom. lan 57
57.1. Na putu, van naseljenih zona, vozau se ne dozvoljava da kree vozilom veom brzinom nego to je utvreno saobraajnim znakom, a najvie:

naseljenih zona, kree brzinom veom od 50 km/ nego to je dozvoljeno ili utvr eno saobraajnim znakom i izrie mu se mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do tri meseca i dva (2) negativna poena.

1) na autoputu - 130 km/, 2) na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila - 110 km/, 3) na brzom putu -100 km/, 4) na ostalim putevima - 80 k /. 57.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza koji vozilom, van

57.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza koji vozilom, van naseljenih zona, kree brzinom veom od 30 do 50 km/ nego to je dozvoljeno ili utvr eno saobraajnim znakom i izrie mu se jedan (1) negativan poen. 57.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza koji vozilom, van naseljenih zona, kree brzinom veom od 10 do 30 km/ nego to je dozvoljeno ili utvr eno saobraajnim znakom. 2 7

lan 58 58.1. Brzina kretanja vozila na putu se ograniava: 1) na 80 km/ - za prevozna sredstva najvee mase dozvoljene do 7500 kg, za autobuse, za autobuse sa lakom prikolicom, i za motorna vozila koje vuku prikolica za stanovanje (kamp-kuicu); 2) na 70 km/ - za autobuse, kada se vri organizovani prevoz dece, za vorne autobuse bez stojeeg
stajanja, za prevozna sredstva maksimalne mase dozvoljene preko 7500 kg,

3) na 50 km/ - za autobus sa prikolicom za prevoz ljudi, za gradske autobuse, za autobuse 4) na 40km/ - za vozilo, koje vue vozilo u kvaru, traktor i motocikl (uklju ujui i bonu prikolicu) i ciklomotor, koji se upotrebljava za prevoz dece do 7 godina starosti; 5) na 30 km/ za vozila sa izlaznim ureajem napred vie od 1.5 m, mereno od sedita
vozaa (na 30 km/ unutar naseljenih zona, odnosno na 60 km/ van naseljenih zona).

za prevozna sredstva sa prikljunim vozilima i za vozila koje transportuju opasne materije;

koji, pored montiranih sedita, imaju mesta za stojee stajanje, i prevozna sredstva koja vre grupan prevoz ljudi;

58.2. Izuzimajui stav 1. ovog lana, na autoputu, na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila i na brzom putu brzina za ova vozila se ograniava:

1) na 100 km/ - za autobuse sa najve om masom dozvoljenom preko 12000 kg, izuzev autobusa koji prevoze organizovane deije grupe; 2) na 85 km/ - za prevozna sredstva sa najveom masom dozvoljenom preko12000 kg, izuzev vozila koje transportuju opasne materije; 3) na 80 km/ - za prevozna sredstva sa prikljunim vozilima. 58.3. Kada upravljaju vozilom iz stava 1. i 2. ovog lana, vozai su duni da se pridravaju brzini kretanja prema odredbama 1. i 2. i na putu na kojem je ovim zakonom ili saobra ajnim znakom dozvoljena vea brzina. 58.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji vozilom, van naseljenih zona, kree brzinom veom od 10 km/ nego to je limit kategorije brzine vozila ili utvr ene saobraajnim znakom. 58.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza koji vozilom, van naseljenih zona, kree brzinom veom do 10 km/ nego to je limit kategorije brzine vozila ili utvr ene saobraajnim znakom. lan 59 59.1. Izuzimajui stav 1, lan 56, ovog zakona, Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije ili optinske skuptine mogu smanjiti ili poveati brzinu ogranienu unutar naseljenih zona pomou odgovarajuih saobraajnih znakova. 59.2. Najvea dozvoljena brzina, navedena u stavu 1, moe se: 1) smanjiti - ako nedostaju uslovi bezbednosti na odre enom putu ili na jednom njegovom segmentu, 2) poveati - ako saobraajni uslovi na odreenom putu ili na jednom njegovom segmentu
poveaju bezbednost u saobraaju, ali samo do 80 km/.

2 8

59.3. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije ili optinske skuptine pomo u odgovarajuih saobraajnih znakova mogu smanjiti brzinu ogranienu van naseljenih zona, ako saobraajni uslovi na putu ili na jednom njegovom segmentu to opravdavaju.

6. VRAANJE lan 60 60.1. Voza vozila, koje se okree nadesno, treba da vri vraanje kretajui se kroz krajnju saobraajnu traku, koja se prostire uzdu desne ivice putne povrine, sem ako saobra ajnim znakom na putu nije drugaije utvreno. 60.2. Voza vozila, koje se okree nalevo, treba da vri vraanje kroz levu krajnju saobraajnu traku, koja se prostire pored srednje linije i kroz predomiljeni ili ozna eni luk, koji vee obe linije sredine bonih povrina puta, odnosno kroz saobra ajnu traku, koja se prostire uzdu leve ivice puta sa jednosmernim saobraajem, izuzev ako saobraajnim znakom na putu nije drugaije utvreno. 60.3. Odredbe stavova 1. i 2. se ne primenjuju, ako dimenzije vozila ne dozvoljavaju vraanje po ovoj odredbi. 60.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 7. PROPUTANJE VOZILA I PRVENSTVO PROLAZA lan 61 61.1. Voza vozila tokom pribliavanja raskrsnici, istog zna aja kada to nije regulisano posebnim saobraajnim oznakama treba da vodi rauna i da daje prednost vozilu koja dolazi sa njegove desne strane. 61.2. Voza vozila, koje na raskrsnici skrene nalevo, duan je da d prednost vozilu na raskrsnici sa suprotnog smera koja se kree pravo ili skrene nadesno, izuzev ako saobra ajnim znacima nije drugaije utvreno. 61.3. Odredbe stava 1 i 2 ovog lana se ne primenjuju na vozilo koje se kree po koloseku, koje ima prednost na raskrsnici ili kada se susre e sa ostalim vozilima, bez obzira sa koje strane ista dolaze, izuzev u sluajevima kada znacima nije drugaije utvreno. 61.4. Na raskrsnici koja nije regulisana sa saobraajnim oznakama, a koja nije istog nivoa, pravo na prelaz ima vozilo koja se kree na putu nieg nivoa. 61.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza, koji vozilom postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 62
62.1. Voza automobila koji se kree na putu namenjeno kao put sa pravom prvenstva je obavezan da daje pravo prvenstva svim vozilima koja se kreu tim putem.

2 9

Voza vozila, koji se ukljuuje na putu sa povrina gde se ne odvija javni saobra aj (zemljani put, dvorite, magacin, fabrika i slino), treba da d prednost prolaza svim vozilima koji se kre u kroz put gde se on ukljuuje i kad taj put nije signaliziran kao put od prednosti prolaza.

62.2. Zabranjuje se vozau vozila da ulazi na raskrsnici, ako nema dovoljnog prostora na drugoj strani iza raskrsnice radi nastavljanja kretanja vozila. 62.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji vozilom postupa suprotno odredbama stava 1. i 2. ovog lana. 62.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza koji vozilom postupa suprotno odredbama stava 3 ovog lana. lan 63 63.1. Voza vozila koji se pribliava zabeleenog mesta za prezal biciklista, mora da ima posebnu panju i dati prednost biciklistu koji se nalazi na prelaznom mestu. 63.2. Voza vozila koji prilikom skretanja presee pravac ili stazu za bicikliste, mora dati prednost prolaza vozilima koji se kreu kroz biciklistiku traku ili stazu.
63.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

8. SAOBRAAJ NA RASKRSNICI lan 64 64.1. Voza vozila, koji se pribliava raskrsnici, velikim oprezom treba da se prilagodi uslovima saobraa na raskrsnici. 64.2. Voza vozila, koji se pribliava raskrsnici, duan je da brzinu kretanja prilagodi tako da moe da se zaustavi i d prednost u esnicima saobraaja sa prvenstvom prolaza na raskrsnici. 64.3. Voza vozila koji se pribliava raskrsnici, duan je da se svojim vozilima na vreme prestrojava na saobraajnoj traci koja vodi njegovim eljenim pravcom skretanaja na raskrsnici. 64.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza, koji vozilom postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 65
65.1. Na raskrsnici ili na drugom mestu, gde se regulie saobra aj svetlosnim saobraajnim znacima (u daljem tekstu: semafori), saobraajna svetla, za uesnike u saobraaju, imaju sledee znaenje:

1) Crveno svetlo - zabrana prolaza, 2) Zeleno svetlo - slobodan prolaz, 3) uto svetlo upaljeno samo neprekidno, znai da vozilima se ne dozvoljava prolaenje linije zabrane i ulaenje na raskrsnici, ako se u trenutku paljenja utog svetla nalazi na udaljenosti od svetleeg saobraajnog znaka da se moe bezbedno zaustaviti, 30

Na semaforu svetla crvene i zelene boje ne mogu se u isto vreme upaliti, a uto svetlo samo neprekidno od prelaska zelene boje na crvenu, ili u isto vreme na crveno 1- pre nego to se javlja zeleno svetlo, 5) Treperavo svetlo zelene boje najavljuje brzi prekid slobodnog prelaska, odnosno javljanje utog, zatim crvenog svetla, 6) Treperavo svetlo ute boje slui za najavljivanje uesnika u saobraaju da se kreu uz dodatnu panju. 65.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza koji se vozilom, na mestu gde se saobraaj regulie semaforima, ne zaustavlja na znak crvenog svetla i izri e mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon u trajanju od dva do est meseci kao i dva negativna poena. lan 66 66.1. Ako je semaforu na raskrsnici dodato jedno ili nekoliko dodatnih svetla u obliku strelice, u vremenu dok su ta svetla upaljena, voza moe vozilom da proe u pravcu strelica i za vreme dok je crveno ili uto svetlo upaljeno, ali treba da propusti vozila koje se kreu na putu gde on ulazi, i - peake, koji prelaze put. 66.2. Ako zeleno svetlo na semaforu ima oblik strelice, voza u vozilom se dozvoljava kretanje samo u pravcu strelica. 66.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza, koji postupa suprotno odredbama ovog lana, i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon u trajanju od dva do est meseci i dva negativna poena. lan 67 67.1. Vozau vozilom se ne dozvoljava ulaz na raskrsnici, ako je gustina saobra aja takva da on vozilom, ako se zaustavlja na raskrsnici ili na pea kom prelazu na taj na in e ometati ili onemoguiti saobraaj vozila, koja dolaze iz bonih strana puteva ili peakog saobraaja. 67.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza koji vozilom postupa suprotno odredbama ovog lana 9. MIMOILAENJE lan 68
Voza se obavezuje prilikom mimoilaenja da dri bezbednosni bo ni razmak izmeu njegovog vozila i drugog vozila ili u esnika u saobraaju, kojeg mimoie i ako je potrebno da se povue na desnoj strani puta ili da se zaustavi da bi omogu io bezbedno mimoilaenje.

lan 69 69.1. Kada je mimoilaenje vozila nemogu e kao posledica radova na putu, zaustavljenog vozila ili druge pojedine prepreke na putu, voza vozila koji ima prepreku u njegovom pravcu kretanja, treba da se zaustavi za davanje prvenstva prolaza vozilu koje dolazi iz suprotnog pravca puta. 31

Kada na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih pravaca i skrenu ulevo, ista se mimoiu na taj nain to se vozila iz suprotnog pravca propuste sa svoje desne strane. 69.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 70 70.1. Na putu sa velikom uzdunom strminom, gde mimoilaenje sa ostalim vozilima je teko ili nemogue, voza vozila koje se kree nizbrdicom treba se zaustaviti i pozicionirati se to blie ivici puta i omoguiti mimoilaenje vozilu koje se kree uzbrdicom. 70.2. Voza vozila, koje se kre e uzbrdicom, treba da zaustavi svoje vozilo - ako pred sobom ima pristupano mesto za zaustavljanje, da bi omoguio bezbedno mimoilaenje. 70.3. Na putu sa uzdunom strminom, u kojoj je mimoilaenje oteano ili nemogu e, a jedno od vozila treba da kree unazad, to e uraditi: 1) svako vozilo koje se susree vozilom koje vue prikljuno vozilo; 2) lako vozilo koje se susree vozilom najvie kategorije; 3) transportno vozilo koje se susree autobusom; 4) ukoliko su vozila iste kategorije, vozilo koje se kree nizbrdo.

70.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

10. PRETICANJE I OBILAENJE lan 71 71.1. Voza, pre poetka preticanja je obavezan da obezbedi da: 1) postoji adekvatna vidljivost i dovoljan prostor da vri radnju preticanja, neometaju i i neugroavajui ostale uesnike u drumskom saobraaju; 2) voza vozila koji se kree iza njega, nije poeo svoju radnju preticanja; 3) voza napred u istoj saobraajnoj traci nije signalizirao nameru da preti e drugo vozilo, promeni pravac kretanja ili saobraajnu traku, 4) put da ima dovoljan prostor za puno ostvarivanje preticanja, imaju i u obzir razliku 5) tehnike osobine vozila, kojim vri preticanje, su u ispravnom stanju, 6) nakon preticanja izbegavaju opasna manevrisanja i vraaju se saobraajnoj traci, koji
izmeu njegove brzine i vozila koje e se preticati, kao i odstojanje i brzinu prema vozilima koja dolaze iz suprotnog pravca,
je krenuo pre nego to je poeo preticanje to je mogue pre, neometajui ili neugroavajui vozilo koju pretie,

g) nakon preticanja dvoje vozila da bez ometanja ili ugroavanja ostalih u esnika u saobraaju, zauzme poziciju u saobra ajnoj traci kroz koju je krenuo pre preticanja, odnosno obilaenja.

32

71.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

lan 72 72.1. Voza je obavezan, u toku preticanja ili obilaenja, da skrene posebnu panju i da odri
sigurnosni boni razmak posebno prema vozilu, koje pretie ili prema drugom uesniku u saobraaju.

72.2. U sluaju preticanja dvotokakog vozila ili kolone peaka, sigurnosni bo ni razmak ne sme da bude manji od 1 m. 72.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 73 73.1. Preticanje i obilaenje se vri na levoj strani, osim ako nije druga ije utvrdjeno zakonom ili regulisano saobraajnim znakovima. 73.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza vozila, koji postupa u suprotnosti sa odredbama stava 1.ovog lana i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do tri meseca, i - dva negativna poena. lan 74 74.1. Preticanje treba vriti na desnoj strani, ako je vozilo na putu zauzeo takav poloaj da njegov voza daje signal za skretanje na levoj strani. 74.2. Vozilo koje kree kroz postavljene koloseke u sredini puta, ne dozvoljava se preticati sa leve strane, vozilo se moe preticati sa desne strane - ako izmeu ovog vozila i desne ivice puta postoji saobraajna traka. 74.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza vozila koji postupa suprotno odredbama ovog lana, i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do tri meseci, i dva negativna poena. lan 75 75.1. Ako se u sredini puta nalazi ostrvce za peake, ozna en je prostor za parkiranje vozila, pojedina druga povrina koja nije namenjena za saobra aj vozila, drugi objekat ili mehanizam, voza vozila treba da obilazi sa desne strane. 75.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana, i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do tri meseci, i - jedan (1) negativan poen. 3 3

lan 76 76.1. Ako se povrine, objekti i mehanizmi iz stava 1. lana 75. nalaze u sredini jednosmernog puta, voza vozila moe obilaziti sa desne ili leve strane, ako saobra ajnim znacima nije drugaije utvreno. 76.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 77 77.1. Vozau kome je dat signal za preticanje sa njegovog levog krila, treba da skloni svoje vozilo ka desnoj ivici puta i ne dozvoljava mu se poveanje brzine za vreme dok se pretie. 77.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredaba stava 1 ovog lana i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do tri meseca, i jedan (1) negativan poen. lan 78 78.1. Voza vozila, koji se lagano kree, treba da se povue krajnje na desnoj strani i ako je potrebno to je mogue pre zaustaviti se ako se iza njega formira kolona vie od pet vozila, da bi olakao kretanje brzih vozila, gde za to ima mogunosti. 78.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 79 79.1. Voza vozila, koji pretie vozilo kojim se vri osposobljavanje kandidata za voza e ili kree iza njega, treba da bude dodatno paljiv. 79.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozita, koji postupa suprotno odredaba stava 1 ovog lana. lan 80 80.1. Zabranjuje se preticanje: 1) kada je saobraajnim znacima (uspravna i vodoravna signalizacija) na izri it nain zabranjena; 2) neposredno ispred ili na raskrsnici koja nije krunog saobra aja, izuzev bicikla, ciklomotora i motocikla bez bone prikolice; 3) neposredno ispred ili na prelazu puta na eleznikom ili tramvajskom koloseku na nivou. 80.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredaba stava 1 ovog lana i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon od tri do est meseci, i - dva negativna poena. 3 4

lan 81 81.1. Zabranjuje se preticanje: 1) neposredno ispred ili na peakom prelazu, izuzev na peakom prelazu gde se saobraaj regulie semaforima ili od ovlaenih lica; 2) vozilu, koje se kree u istom pravcu, ali se zaustavlja kako bi dao prednost peaku; 3) neposredno ispred ili na biciklistikom prelazu; 4) vie od dva vozila koja ne ine kolonu u smislu ovog Zakona; 5) kolone vozila; 6)na traci za hitnost, usporavanje i hitno zaustavljanje. 81.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon od tri do est meseci, i - dva negativna poena. lan 82 82.1. Zabranjuje se preticanje vozila, koje signalizira svoju nameru da skrene nadesno, ako u toku preticanja prelazi na traci za vozila suprotnog pravca. 82.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza vozila koji postupa suprotno odredaba stava 1 ovog lana i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do tri meseca, i jedan negativan poen. lan 83 83.1. Na putu sa dve saobraajne trake, vozau se ne dozvoljava preticati drugo vozilo: 1) gde je vidljivost na putu ograniena, 2) pre poetka pune bele linije oznaene vodoravnom signalizacijom, 3) na putnu krivinu, gde je vidljivost ograniena. 83.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza vozila, koje postupa suprotno odredbama ovog lana i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do tri meseca, i dva negativna poena. lan 84
Izuzimajui lan 83. ovog zakona, dozvoljava se preticanje na putu, ako postoje dve ili vie saobraajnih traka oznaenih vodoravnom signalizacijom, posveeno posebno za kretanje vozila u pravcu kretanja vozila, koje vri preticanje. lan 85

85.1. Neposredno ispred ili na raskrsnici, vozau se dozvoljava preticanje vozila: 1) koje kree na putu s prednou prolaza, 2) na raskrsnici, koja se regulie semaforom ili od ovlaenog lica. 35

85.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana i izrie mu se mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do tri meseca, i jedan (1) negativan poen.

lan 86 86.1. Na putu pune uzdune bele linije se dozvoljava preticanje, ako se ne prelazi puna linija i ne ugroava vozilo koje se pretie. 86.2. Zabranjuje se preticanje vozila s prednou prolaza i pod pratnjom, kada su na izvravanju zadatka. 86.3. Dozvoljava se preticanje vozila, koje ne mogu razvijati brzinu vie od 30 km/ na ravnom putu i vozila koje se ne smatraju motornim vozilima u punoj duinskoj liniji i u slu ajevima zabranjenim saobraajnim znakom, pod uslovom da ne ugrozi i ometa ostale uesnike u saobraaju. 86.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana i izrie mu se zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do tri meseca, i jedan (1) negativan poen. lan 87
87.1.Na putevima gde postoje najmanje dve saobra ajne trake predviene za sobraaj vozila u jednom pravcu u kojem se nalazi kolona vozila, vaza u nije dozvoljeno da vozilom prelazi sa jedne u drugu traku, a voza moe da napusti traku u kojoj se nalazi samo u slu aju skretanja u desnu ili levu stranu ili prilokom parkiranja vozila.

87.2. Na putevima u zoni naseljenih mesta, pod uslovima stava 1. ovog lana, brije kretanje vozila na jednoj traci u odnosu na drugu traku i prelaenje pored vozila koja se sporije kree i koja ne koristi desnu saobra ajnu traku ne smatra se preticanjem.

87.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

11. NAJAVLJUJUI SVETLOSNI I TONSKI SIGNALI lan 88

Voza vozila treba da d tonske ili svetlosne signale, kada je neophodno najaviti ostale u esnike o opasnosti na putu.

3 6

lan 89 Zabranjuje se: 1) zloupotreba tonskih i svetlosnih signala, 2) davanje tonskih signala u naseljenoj zoni, izuzev u sluaju neposredne opasnosti 3) najavljivanje ostalih uesnika u saobraaju pod uslovima kada se ostali voza i izlau oslepljujuoj
svetlosti.

lan 90
Voza se obavezuje da upotrebi najavljujue tonske znakove, kada to zahteva potreba saobraajne sigurnosti, naroito:

1) na putu van naseljenih zona za najavljivanje drugog uesnika u saobraaju, koji eli da

2) ukoliko se pored puta nalaze deca, koja ne posveuju panju saobraaju vozila, 3) na putu van naseljenih zona, pre ulaska u nevidljive i suene krivine ili pre dolaska do kime, u kojima je oteano mimoilaenje. lan 91 91.1. Od prvog sumraka pa do pune zore, voza vozila, kao pravilo upotrebljava umesto tonskog signala najavljivanja - najavljuju i svetlosni signal. Taj signal voza vozila treba da upotrebi i u naseljenoj zoni prilikom preticanja drugog vozila. 91.2. Najavljujui svetlosni signal voza vozila moe da upotrebi i danju, ako se takav na in najavljivanja bolje odgovara okolnostima na putu. 91.3. Najavljujui svetlosni signal se daje, uklju ujui u uzastopnim kratkim intervalima duga svetla, ukljuujui uzastopno kratka svetla za osvetljenje puta, ili uklju ujui alternativno u kratkim intervalima duga i kratka svetla. 91.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila koji postupa suprotno odredbama lana 88. do 91. ovog zakona.

pretie ili obilazi, kada bi nedavanje ovog signala ugrozilo prouzrokovanje saobra ajnog udesa,

12. ZAUSTAVLJANJE I PARKIRANJE lan 92 92.1. Zaustavljanje i parkiranje vozila se dozvoljava samo na mesto gde je vozilo vidljivo sa jedne dovoljne udaljenosti za ostale vozae i ne ometa ili ugroava drumski saobraaj. 92.2. Voza vozila koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu, duan je da to ini to blie desnog ruba povrine puta. 92.3. Na putu, na mestima, odnosno prostorima namenjenim za zaustavljanje i parkiranje, i na izgraenim povrinama saobraaja predvienim za kretanje peaka, ne dozvoljava se ostavaljanje vozila koje se ne upotrebljavaju u saobra aju (neupotrebljena, neregistrovana ili slino) ili prikljuna vozila koja se koriste samo privremeno (laka prikolica ili kamp37

kuica ili slino), stvari, slini materijali koji ometaju normalan tok saobraaja ili zagauju sredinu. 92.4. Voza vozila treba da upotrebi nain zaustavljanja vozila, onako kako se prikazuje vodoravnom i uspravnom signalizacijom. 92.5. Voza vozila kada zaustavlja vozilo, treba da obezbedi vozilo na taj na in da neovlaeno lice ne bi bio u mogunosti da ono upotrebi, i - da preduzme sve potrebne mere da izbegne pojedini udes. 92.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama iz stava 1, 2, 4 i 5 ovog lana. 92.7. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se lice, koje postupa suprotno odredaba stava 3 ovog lana. lan 93 93.1. Prilikom zaustavljanja ili parkiranja vozila na putu van naseljenih zona, vozilo treba zaustaviti ili parkirati van puta. 93.2. Voza koji je, zbog kvara na vozilu, saobraajnog udesa ili zbog drugog opravdanog razloga, bio duan zaustaviti vozilo na putu, obavezuje se da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo na putu ne bi ometalo i ugrozilo saobra aj i da odmah isto skloni s puta. 93.3. Voza koji je, zbog kvara na vozilu, saobraajnog udesa ili nekog drugog razloga, bio duan da zaustavi vozilo na koloseku, obavezuje se da odmah isto skloni s koloseka, a ako to nije mogue, onda treba da preduzme sve mere da lice koje upravlja vozilom na koloseku blagovremeno obavesti. 93.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji zaustavlja ili parkira vozilo suprotno odredbama ovog lana. lan 94 94.1. Pre poetka vonje, voza treba da zatvori i privrsti sve pokretne delove vozila, kao i vrata, zatim da proveri da oprema za uklju enje i iskljuenje prikljunog vozila je uredno postavljena. 94.2. Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu se ne dozvoljava otvaranje vrata, ako bi time ometalo kretanje ostalih uesnika u saobraaju ili ugrozilo bezbednost u saobraaju. 94.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 95
95.1. Dozvoljava se zaustavljanje ili parkiranje vozila na trotoaru, sa oba bo na toka ili tokovima jedne osovine vozila ukupne mase do 3.5 tona, pod uslovom da:

a) se na odreenom drumskom segmentu zaustavljanje ili parkiranje ne zabranjuje; 38

irina trotoara koja ostaje na raspolaganju peacima je takva da ne ometa kretanje peaka i nije manja od 1.5 metra, 2) vozilo, ija se prednja osovina postavlja na trotoaru, ne ometa drumski saobraaj. 95.2. Prema stavu 1. ovog lana, dozvoljava se zaustavljanje ili parkiranje na trotoaru blizu ivice puta, kompletnog putnikog automobila, motocikla, ciklomotora, bicikla ili dozvoljenog vozila vee mase, koje ne prevazi e 3500 kg, ve samo na mestu oznaenom vodoravnom signalizacijom. 95.3. Voza moe da parkira svoje vozilo na mestima koji se nalaze izme u povrine puta, samo gde su ta mesta oznaena vodoravnom ili uspravnom signalizacijom. 95.4. Ako se pored desne ivice puta nalaze tramvajske ili vozne tra nice, voza moe da zaustavlja ili parkira vozilo na levoj strani puta. 95.5. U jednosmernoj ulici voza moe da parkira svoje vozilo sa bilo koje strane ulice, ako saobraajnim pravilima ili znakovima nije drugaije regulisano. 95.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji zaustavlja ili parkira vozilo suprotno odredbama ovog lana. lan 96 96.1. Zabranjuje se zaustavljanje ili parkiranje vozila: 1) u nevidljivim krivinama, u blizini kime i na glavnim putevima van naselja; 2) u tunelu, u podvonjacima i na nadvonjacima, ispod i iznad mosta i u daljini manje od 15 metara od tunela; 3) na tramvajskim ili eleznikim tranicama, na istom nivou sa putem i u blizini, ukoliko se ometa kretanje vozila nad tranicama; 4) na ukrtanju i u daljini manje od pet metara od najblie ivice indirektnog puta, 5) na biciklistikoj stazi, 6) na biciklistikoj traci, 7) u peakom prelazu, u biciklistikom prelazu i u odstojanju manje od pet metara pred takvim prelazom; 8) na putu, uzdu pune bele linije i u blizini ta aka njihovog zavretka, ukoliko bi to prinudilo ostale voza e, 9) u odstojanju manje od 10 metara s prednje strane oznake ili saobra ajnog signala , ako bi se pokrivale vozilom, 10) na ivici s leve strane puta, izuzev zaustavljanja ili parkiranja u naseljenoj zoni na jednosmernom putu i lana 95, stav 4, ovog zakona, 11) u razdvojnom pojasu izmeu drumskih traka; 12) na mestima rezervisanim za parkiranje vozila za invalidna lica; 13) na trotoaru; 14) izuzimajui stav 1, taka m), ovog lana, dozvoljava se zaustavljanje, ako je za kretanje peaka
ostavljena povrina najmanje 1,5 metara i ista ne moe biti pored desne ivice puta. U ovom sluaju moe se parkirati, ako je dozvoljeno saobra ajnim znakom. 15) na deonici puta, gde bi irina slobodnog prelaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do pune uzdune linije sredine ozna ene na putu bila manja od tri metara, odnosno do druge ivice puta - manja od etiri metara.
koji voze vozilo ili skupinu vozila na toj liniji,

3 9

U zoni KZK zabranjeno je parkiranje i zaustavljanje vozila bez posebne dozvole od KZK-a. 96.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji zaustavlja ili parkira vozilo suprotno odredbama ovog lana. lan 97 97.1. Zabranjuje se parkiranje vozila: 1) na mestu gde ulaz-izlaz iz garae, kapije, parkinga ili platforme parkinga moe ometi saobraaj; 2) na mestu gde pristup drugog parkiranog vozila ili izlazak tog vozila bi se mogao ometati; 3) na deonici puta ispred putnog prelaza na nivou elezni ke ili tramvajske linije na na rastojanju manjoj od 15 metara iz ovih prelaza; 4) u naseljenoj zoni, vozilo ili skupina vozila ukupne mase ve e od 7,5 tona ili duine preko 12 metara van oznaenog mesta za parking namenjen za ta vozila; 5) u rastojanju manjem od 15 metara ispred ili iza saobra ajnog znaka autobusko stajalite; 6) u stajalitu ili proirenoj povrini van saobraajne trake za vozila, koje vre javni prevoz putnika,
koje su oznaene odgovarajuim saobraajnim znacima.

97.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji parkira vozila suprotno odredbama ovog lana. lan 98 Zabrana zaustavljanja ili parkiranja motornog vozila se ne primenjuje u situaciji, kada se zaustavljanje vozila vri kao posledica saobraajnih propisa. lan 99
99.1. Pripadnici Kosovske policijske slube, ili ostala zakonom ovlatena lica nare uju da se vozilo smesti na drugo mesto, ako je zaustavljeno ili parkirano na putu, gde se ugroava bezbednost saobraaja ili ometa normalan tok saobraaja, kao: 1) na nevidljivim krivinama, u blizini kime i na glavnim putevima van naselja, 2) u tunelu, na podvonjacima i na nadvonjacima, ispod mosta i na mostu i na odstojanju manje od 15 metara od tunela, podvonjaka i nadvonjaka, ispod mosta i na mostu, 3) na tramvajskim ili eleznikim tranicama, na istom nivou s putem i u blizini ako se ometa kretanje

4) u ukrtanju i u odstojanju manje od pet metara od najblie ivice indirektnog puta, 5) na biciklistikoj stazi, 6) na biciklistikoj traci, 7) u peakom prelazu, biciklistikom prelazu i u odstojanju manje od pet metara ispred tog prelaza, 8) na putu, uzdu pune bele linije i u blizini ta aka njihovog zavretka, ako bi to obavezalo ostale 9) u odstojanju manje od 10 metara s prednje strane saobra ajne oznake ili signala, ako bi se te pokrivale vozilom, 10)na ivici s leve strane puta izuzev zaustavljanja ili parkiranja unutar naseljene zone u skladu sa lanom 95, stav 4, ovog Zakona, 11) u razdvojnom pojasu izmeu drumskih traka, 40
vozae da voze vozilo ili skup vozila na toj liniji,

vozila na tranicama,

na mestima rezervisanim za parkiranje vozila za invalidna lica, 12)na trotoaru, ako se ne dozvoljava slobodna povrina za kretanje peaka najmanje 1,5 metara, 13) na deonici puta, gde je irina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do pune uzdune linije sredine ozna ena na putu ili pojedina prepreka bila bi manja od tri metara, odnosno do druge ivice puta, manja od etiri metara. 99.2. Vozila koje su zaustavljena ili parkirana na mestu suprotno odredaba iz stava 1. ovog lana, ne mogu se blokirati, ve treba ih otkloniti s mesta. 99.3. Pre davanja naredbe o premetaju vozila na osnovu stava 1. ovog lana, nepravilan poloaj zaustavljenog ili parkiranog vozila e se dokazati slikom ili skicom. lan 100 100.1. Sprovoenje naredbe o premetaju vozila iz lana 99, stav 1, ovog zakona, vri e Kosovska policijska sluba. 100.2. Kosovska policijska sluba vri premetaj vozila, koja su zaustavljena ili parkirana suprotno odredbama lana 99. ovog zakona, pomoju svojih prevoznih sredstava ili pomo ju poslovnih organizacija za premetaj vozila licenciranih od strane Optine. 100.3. Kosovska policijska sluba, podzakonskim aktom e utvrditi nain premetaja vozila, koja se zaustavljaju ili parkiraju suprotno odredbama lana 99. ovog lana dok optinske skuptine odreuju mesto gde e privremeno stajati premetena vozila. lan 101 101.1. Ako se premeteno vozilo ne trai od vlasnika u toku od est meseci, vozilo e se prodati na javnoj licitaciji i novac e se prilivati u Konsolidovani budet Kosova. 101.2. Ako se vozilo nakon tri javnih licitacija ne moe prodati, isto treba unititi na osnovu odluke koju donesi posebna komisija, koja e se formirati od strane doti ne optinske skuptine, Kosovske policijske slube i Kosovske carinske slube. lan 102 102.1. Trokovi premetaja vozila i stajanja vozila na odreeno mesto iz lana 99 ovog zakona snosi voza, odnosno vlasnik vozila. 102.2. Radi osiguranja uplate trokova za premetaj vozila od lica, koje nije stanovnik Kosova, Lice koje vri premetaj vozila, moe da zatrai garanciju. Ako vlasnik ne daje garanciju, vozilo se moe zadrati. 102.3. Iznos trokova za premetaj vozila utvruje Kosovska policijska sluba, u saradnji sa Ministarstvom za privredu i finansije. lan 103
103.1. Voza vozila treba da vozilo ili priklju no vozilo, izuzev ciklomotora, motocikla bez bone prikolice, kada su zaustavljena na putu, ozna i znakom kojim se oznaava zaustavljanje vozila na putu (sigurnosni trokut) zbog kvara, udesa ili drugog razloga i to: 41

na autoputu, na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila i na brzim putevima; 1) na putu van naseljene zone, prilikom zaustavljanja na putu na mestu gde se to zabranjuje, ako se vozilo ne moe videti iz dovoljne udaljenosti, 2) na putu unutar naseljene zone, prilikom zaustavljanja na putu na mestu gde se zaustavljanje zabranjuje. 103.2. Zaustavljanje vozila iz stava 1. ovog lana, treba oznaiti na sledei nain: 1) na autoputu ili na putu rezervisanom za saobra aj motornih vozila putem oznake, kojom se
oznaava vozilo zaustavljeno na putu (sigurnosni trokut), uklju ivanjem svih pokazivaa upravljanja i ako vozilo nije opremljeno svim pokaziva ima upravljanja treba da ukljui poziciona svetla;
metara iza vozila, treba uklju iti sve pokazivae upravljanja, ako nisu pokaziva i na raspolaganju ukljuujui poziciona svetla;

2) postavljajui sigurnosni trokut na odstojanju od 100 metara iza vozila, trokut treba postaviti na putu, zavisno gde je vozilo zaustavljeno; 3) na drugim putevima: van naseljene zone pomo u postavljanja sigurnosnog trokuta na odstojanju od 30-50

4) u naseljenoj zoni, putem ukljuivanja svih pokazivaa upravljanja i ako nisu pokazivai na
raspolaganju, ukljuivanjem poziconih svetla i postavljajui sigurnosni trokut iza vozila na bezbednom rastojanju koja se lako moe uoiti ili na daljini ne vie od 1 metra.

103.3. Obeleavanje vozila, navedeno pod stavom 1. i 2. ovog lana, je obavezno tokom celog vremena zaustavljanja vozila. 103.4. Na isti nain, kao u stavu 1. i 2. ovog lana, oznauju se i kolona vozila, skup vozila i vozila koja nose opasne materije, samo umesto jednog sigurnosnog trokuta postavljaju se dva sigurnosna trokuta. 103.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji ne oznaava zaustavljeno vozilo ili ga oznaava suprotno odredbama ovog lana. lan 104 104.1. Pre nego to ostavi vozilo, voza koji ostavlja vozilo na putu, se obavezuje da preduzme sve potrebne mere da vozilo ne krene samo s mesta ili neovla ena lica postave ga u pokretu (ugasiti motor, zatvoriti prozore i vrata i kljueve uzeti sa sobom ili slino). 104.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 13. PREKID PEAKE KOLONE lan 105 105.1. Vozau se ne dozvoljava da vozilom prekida deiju kolonu, vojnu kolonu, pogrebnu povorku ili bilo koju organizovanu kolonu peaka, koje kreu putem. 105.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

4 2

14. VUENJE PRIKLJUNIH I ZAPRENIH VOZILA lan 106 106.1. U drumskom javnom saobraaju, izuzev autoputeva, vozilu se mogu prikljuiti najvie: 1) dva prikljuna vozila za transport tereta, 2) jedno prikljuno vozilo za prevoz lica. 106.2. Motornom vozilu se dozvoljava da vue prikljuno vozilo, koje ne smanjuje njegovu stabilnost. 106.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i preduzee ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvr eno u stavu 4 ovog lana. 106.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, ako postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 107 107.1. Na autoputu i na putu rezervisanom samo za motorna vozila, motornim vozilima moe se prikljuiti samo jedno prikljuno vozilo. 107.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, ako postupa suprotno odredbama ovog lana. 107.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 1.500 , kanjava se i preduzee ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 2 ovog lana. lan 108 108.1. Kretanje vozila ili skupine vozila, kod kojih masa, osovinsko optere enje ili dimenzije sa ili bez optere enja su vea nego to se dozvoljavaju propisima ovih vozila i definiu se lanom 178. ovog zakona, dozvoljava se pod uslovom dobijanja posebne dozvole. 108.2. Dozvola, navedena u stavu 1. ovog lana, se izdaje: 1) u neodreenom roku, 2) za odreeni period, naveden u dozvoli, 3) za prelazak u odreenom vremenskom periodu i u odreenom itineraru. 108.3. Dozvole, navedene u stavu 2. ovog lana, se izdaju od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije, u saradnji sa Kosovskom policijskom slubom. 108.4. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, u saradnji sa Kosovskom policijskom slubom, definisae podzakonskim aktom kriterijume i procedure u detaljima o izdavanju dozvola, navedenih u stavu 1. u vezi vozila i itinerara. 43

Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se i voza vozila, ako postupa suprotno odredbama ovog lana.

108.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i preduzee ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvr eno u stavu 5 ovog lana. lan 109 109.1. U drumskom saobraaju, traktor moe da vue zapreno vozilo, koje je podeeno za vu enje traktorom. 109.2. Zapreno vozilo, koje se vue traktorom u drumskom saobraaju, treba da ima pumpane gume. 109.3. Zapreno vozilo, koje se vue traktorom u drumskom saobraaju, treba da bude vezano pomou vorne veze tako da prilikom vonje obezbedi stabilnost dva vozila i onemogu ava njihovo otkidanje. 109.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 110 110.1. U drumskom saobraaju, radne maine se dozvoljavaju da vuku i priklju na vozila i opremu koja slui za njihovu namenu. 110.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, ako postupa suprotno odredbama ovog lana. 110.3. Za prekraj, novanom kaznom u vrednosti od 200 do 550 , kanjava se i preduzee ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 2 ovog lana. lan 111 111.1. U drumskom saobraaju, biciklom i ciklomotorom se dozvoljava vu enje prikljunog vozila sa dva toka, privreno na taj nain da smanjuje stabilnost vozila. Prikljuno vozilo se ne dozvoljava da bude ire od 80 cm, dok ukupna masa se ne dozvoljava da bude preko 50 kg. U zadnjem delu treba da ima dva katadioptera predvi ena za prikljuno vozilo. 111.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprtono odredbama ovog lana. 15. VUENJE VOZILA U KVARU lan 112 112.1. Voza vozila moe vui drugo vozilo, izuzev prikljunih vozila, samo ako se ono ne moe kretati samo, zbog kvara ili u nedostatku nekog dela. 4 4

112.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

lan 113 113.1. Zabranjuje se prevoz lica vozilom, koje se vue kao rezultat kvara.
toka.

113.2. Vozilom se ne dozvoljava vua motociklom bez bone prikolice, ili slinom vozilom sa dva

113.3. Vozilo, koje se vue, treba da bude prikljueno za vozilo koje vue, na taj nain to se iskljuuje mogunost njihovog otkidanja u toku kretanja. 113.4. U toku vuenja vozila iz lana 112. ovog zakona, oba vozila treba da budu ozna ena znakom, kojim se oznaava zaustavljanje vozila na putu (sigurnosni trokut). Na vozilu koje vu e, trokut se postavlja u prednjem delu, a na vuenom vozilu - u zadnjem delu. 113.5. U oba vozila, prilikom vue treba da budu ukljueni svi pokazivai upravljanja, ako su instalirani. 113.6. Razmak izmeu dva vozila ne sme biti manji od 3 m, kada se upotrebljava vrsta veza, i od 4 do 6 m - u sluaju fleksibilne veze, oznaene belim i crvenim trakama. 113.7. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 114 114.1. Vozilo na motorni pogon, na drumu moe se vu i pomou fleksibilnog vezivanja, vrstog vezivanja i podupirajui se na vuno vozilo. 114.2. Zabranjuje se vuenje: 1) vozila, fleksibilnim vezivanjem, ako je sistem koenja i upravljanja van funkcije, kao i prevoznih sredstava i autobusa, 2) vozila pomou fleksibilnog vezivanja ako je za funkcionisanje sistema za ko enje vozila koje se 3) vrstim vezivanjem vozila, koje ima sistem upravljanja van funkcije i vozila koje je tee od vozila koja vuku - ako nema ispravnu radnu konicu, 4) vie od jednog vozila, izuzev skupine vozila, 5) na autoputu, izuzev vue, ako se kvar desio tokom vonje kroz autoput do najblieg izlaska na autoputu. 114.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 115 115.1. Ako se motorno vozilo vue pomou fleksibilnog ili vrstog vezivanja, voza, koji upravlja vozilom koje ga vue, treba da raspolae vozakom dozvolom za upravljanje te kategorije ili vrste vozila, kome pripada vozilo koje se vue. 115.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 45
vue potrebno raditi motor, a motor je van funkcije,

lan 116 116.1. Nou i danju, gde je vidljivost smanjena, dozvoljava se vu enje vozila, samo ako ima ukljuena pozadi crvena svetla za oznaavanje vozila ili je vue vozilo koje ima i prilikom vue upotrebljava treperavo rotaciono uto svetlo. 116.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 117 117.1. Vuenje transportnog vozila ili skup natovarenih vozila se dozvoljava do prvog mesta pristupanog za utovar-istovar, a u vanrednim slu ajevima - do prvog mesta gde se moe otkloniti kvar na vozilu. 117.2. U sluaju vuenja vozila na taj nain da nema potrebe za upravljanje ili upotrebu konica, ukupna masa vuenog vozila ne moe biti vea od ukupne mase vozila koje vue. 117.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 16. UPOTREBA SVETALA U SAOBRAAJU lan 118 Vozila na motorni pogon koja uestvuju u drumskom saobraaju treba da imaju upaljena svetla i to: 1) Motorina vozila izuzev motorisanim biciklima i motociklima bez prikolice sa strane treba da imaju najmanje dva bela svetla u prednjem delu i dve crvena u zadnjem delu. 2) ciklomotor i motocikl bez bone prikolice - bar belo svetlo na prednjem delu i crveno svetlo - u zadnjem delu; 3) kada motorno vozilo vue jedno ili dva prikljuna vozila, u zadnjem delu poslednjeg
prikljunog vozila treba da budu ukljuena bar dva crvena svetla, a ako je irina prikljunog vozila vea od 1,60 metara, na prednjem delu priklju nog vozila treba da budu ukljuena dva bela svetla.

lan 119 Izuzimajui odredbe lana 118. ovog zakona, ne treba imati ukljuena svetla: 1) vozilo zaustavljeno ili parkirano u osvetljenom delu puta, koji se jasno vidi iz dovoljne udaljenosti; 2) vozilo zaustavljeno ili parkirano na odreena mesta na putu ili van puta ili na putu slabog saobra ajnog 3) bicikl, ciklomotor i motocikl bez bone prikolice, koji ne raspolae baterijom, kada su zaustavljeni ili parkirani u naseljenim zonama pored desne ivice puta. 46
intenziteta;

lan 120 Motorna vozila, ija duina ne prelazi 8 m i irina 2 m i kojima nije priklju eno prikljuno vozilo, kada je zaustavljeno ili parkirano na putu u naseljenoj zoni, umesto svetla predvienih lanom 118. ovog zakona, treba da imaju ukljueno jedno svetlo, koje se s prednje strane vidi kao belo i jedno svetlo sa zadnje strane - kao crveno i postavljene na suprotnoj strani sa ivice puta u kojem je vozilo zaustavljeno ili parkirano. lan 121 121.1. Za osvetljenje puta, voza vozila na motorni pogon, kao pravilo upotrebljava duga svetla. 121.2. Izuzev u sluajevima, predvieno odredbama stava 1. ovog lana, voza je duan da koristi kratka svetla u sledeim sluajevima: 1) kada postoji drugo vozilo koje dolazi nasuprot i kada jedan od voza a vozila ugasi duga svetla i upali kratka svetla, 2) kada postoji mogunost ometanja otpozadi vozaa vozila napred, 3) kada postoji u blizini vozilo koje kre e kroz kolosek, ili kada mu do e nasuprot sredstvo
plovidbe, ako jedno od njih kree u takvom razmaku da postoji mogunost ometanja vozaa,

4) u vremenu dok prelazi pored organizovane peake kolone. 121.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji upotrebljava svetla za osvetljenje puta suprotno odredbama ovog lana. lan 122 122.1. Voza motornog vozila tokom vonje danju, treba da ima uklju ena dnevna ili kratka svetla. 122.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji ne koristi svetla shodno odredbama ovog lana. lan 123 123.1. Kada je maglovito vreme, voza vozila na motorni pogon treba da ima na vozilu upaljena kratka svetla ili svetla za maglu ili dve vrste svetla u isto vreme. 123.2. Svetla za maglu se dozvoljavaju upotrebiti samo kada ima magle ili u slu aju smanjenja vidljivosti. 123.3. Svetla za maglu, koje se nalaze na prednjem delu, mogu biti bela ili uta, a na zadnjem delu - crvene boje. 123.4. Voza vozila moe da upotrebi svetla za maglu, kada je ogranienje vidljivosti 50 metara.Kada se vidljivost poboljava, voza vozila treba odmah da ugasi ta svetla. 123.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji upotrebljava svetla za maglu suprotno odredbama ovog lana. 4 7

lan 124 124.1. Motorna vozila tokom itavog vremena kretanja, kada imaju uklju ena bilo koja svetla za osvetljenje puta ili posebna svetla za maglu, treba da imaju uklju ena i poziciona svetla. 124.2. U sluajevima poreanim u lanu 118. ovog zakona, umesto ovih svetla voza vozila treba da upotrebi ostala svetla kojima je vozilo opremljeno. 124.3. Odredbe iz lana 118. ovog zakona se ne primenjuju, u toku zaustavljanja vozila, koje dolazi ka uzrok saobraajnih drumskih propisa. Ako zaustavljanje traje vie od 1 minuta, dozvoljava se gaenje kratkih svetla vozila, ako ispred i iza njih, na istoj saobra ajnoj traci postoje zaustavljena ostala vozila. 124.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji ne upotrebljava poziciona svetla prema odredbama ovog lana. lan 125 125.1. Poziciona svetla na vozilu mogu se uklju iti samo prilikom stajanja zaustavljeno ili u parkingu, pod uslovom da ne ometa ostale u esnike u saobraaju. Ovo ogranienje se ne primenjuje na vozilima s prvenstvom prelaza i na vozilima pod pratnjom. 125.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji upotrebljava svetla suprotno odredbama ovog lana. 17. RASTOJANJE IZMEU VOZILA lan 126 126.1. Voza vozila se obavezuje da dri potrebno rastojanje (bezbedno rastojanje), kada kre e iza drugog vozila, da ne bi ugrozio bezbednost u saobraaju. 126.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji ne dri potrebno rastojanje. lan 127 127.1. Kada na javnom putu van naseljenih zona, koji raspolae samo jednom saobraajnom trakom namenjenom za saobraaj vozila u jednom pravcu, kreu jedna iza druge vozila na motorni pogon maksimalne mase dozvoljene preko 3500 kg, ili duine vee od 7 m, vozai vozila su duni da dre rastojanje najmanje 100 metara izme u tih vozila, ako se u tom delu puta dozvoljava preticanje. 127.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji ne dri bezbedno rastojanje prema odredbama ovog lana. 18. BICIKLISTIKI, CIKLOMOTORNI I MOTOCIKLISTIKI SAOBRAAJ lan 128 4 8

Biciklist treba da koristi biciklisti ku traku ili stazu utvrenu i izgraenu za bicikle i peake. Lice koje vozi bicikl, u toku korienja staze za bicikle i peake, treba da vodi dodatnu panju i da d prednost peacima.

128.1. Kada ne postoji biciklistika staza ili biciklistika i peaka staza, biciklist treba da koristi bankinu, i ako to nije mogue - da koristi put. 128.2. Dete do 7 godina starosti, moe se prevoziti biciklom, pod uslovom da je bicikl opremljen specijalnim naslonjaem radi pruanja sigurnosti. 128.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se biciklist koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 129 129.1. Biciklistu, ciklomotoristu i motociklistu se zabranjuje: 1) da vozi bez dranja volana bar jednom rukom i bez dranja nogu na pedale ili na none naslonjae, 2) da se dri ili da se vue drugim vozilima, 3) da se kree jedan pored drugog, 129.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 130 130.1. U biciklistikom prolazu zabranjuje se biciklistu da na grub na in ulazi ispred vozila koja dolaze, ili da uspori ili da se zaustavi iz opravdanih razloga. 130.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se biciklista, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 131 131.1. Korienje trotoara ili peake staze, biciklistu se dozvoljava u vanrednim slu ajevima, kada se lice stara o detetu do 10 godina starosti, koje vozi bicikl. 131.2. Biciklista, koristei trotoar ili peaku stazu, obavezuje se da vozi sporo, da vodi posebnu panju i da d prednost peacima. 131.3. Bicikl treba da ima upaljeno svetlo bele boje u prednjem delu i svetlo crvene boje, katadiopter retro-refleksione materije u zadnjem delu u toku no ne ili dnevne vonje, kada je vidljivost ograniena. 131.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se biciklista koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 4 9

lan 132 132.1. Voza, koji upravlja ciklomotorom ili motociklom i lica koje se prevoze tim sredstvima, treba da nose zatitni ljem tokom vonje na putu. Zatitni lem, tokom vonje na putu, treba da nosi biciklist ako je mla i od 16 godina. 132.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se ciklomotorist, motociklist i lica koje se prevoze tim sredstvima, ako tokom vonje na putu ne nose zatitni lem, kao i biciklist ako je mla i od 16 godina. 19. SAOBRAAJ ZAPRENIH VOZILA I KRETANJE STOKE lan 133 133.1. Voza koji upravlja zaprenim vozilima, prilikom kretanja treba da se stara da vozilo dri pod kontrolom i to blie desnoj ivici puta. 133.2. Odstojanje izmeu vozila, koje se kreu, ne sme da bude manja od 100 m. 133.3. Voza zaprenog vozila, prilikom ulaska na javni put na jednom mestu, gde je vidljivost 133.4. Ne dozvoljava se da zapreno vozilo bude bez nadzora. 133.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza zaprenog vozila koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 134 134.1. Zabranjuje se vozau zaprenog vozila: 1) da preoptereti stoku, 2) da dozvoli zapreno vozilo na samohodanje, 3) da upravlja zapreno vozilo bez zvonca ili gvinta za koenje, 4) Kola treba da upale jedno svetlo bele boje na prednjem delu i jedno crveno svetlo u zadnjem delu kola za vreme kretanja nou ili i tokom dana kada je vidljivost ogranoiena. Svetla reba da stoje sa leve strane kola.. 134.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza zaprenog vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 135 135.1. Zabranjuje se upravljanje zaprenog vozila od lica ispod 14 godina starosti. 135.2. Zabranjuje se upravljanje zaprenog vozila, voza u zaprenog vozila koji je pod uticajem alkohola, narkotika ili substance slinog efekta. 135.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza zaprenog vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 5 0

ograniena, ili - na opasnim mestima (prolaz kroz regionalni ili magistralni put, elezni ki prelaz ili slino), obavezuje se da dri jednu stoku za uzde.

lan 136 136.1. Jahanje jedne stoke i vodjenje stoke trebalo bi se na elno vriti na putevima odreenim za kretanje stoke. Ako ne postoji takav put, moe se jahati ili voditi stoka na trotoaru i ako ne postoji trotoar kroz bankinu. 136.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se lice koje jahanje stoke odnosno vodjenje stoke vri suprotno odredbama ovog lana. lan 137 137.1. Zabranjuje se vodjenje (jahanjem) stoke: 1) bez uzde, 2) na putu oznaenom oznakama koje nose broj meunarodnog puta i na putu gde se zabranjuje kretanje zaprenih kola, 3) na javnom putu za vreme ograniene vidljivosti, 4) konjanik se dozvoljava da tera samo jednu stoku na njegovoj desnoj strani, 5) na regionalnim i lokalnim putevima - od lica, koje nije napunio 10 godina. 137.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se lice, koje vodi stoku suprotno odredbama ovog lana. lan 138 138.1. Stono stado se moe kretati na putu samo pod kontrolom lica. 138.2. Lice, koje tera stoku, treba: 1) da hoda na levoj strani stoke, koju goni, 2) da, u toku perioda ograniene vidljivosti, nosi belo svetlo koje se vidi na odstojanju najmanje 150 metara. 138.3. Ne mogu se terati vie od dve stoke vezane uz desnu stranu zaprenih vozila. 138.4. Duina stonog stada se ne dozvoljava da bude ve a od 50 metara, a izmeu njih odstojanje treba da bude bar 50 metara. 138.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se lice koje postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 139 139.1. Zabranjuje se: 1) teranje stoke na oznaenom meunarodnom putu i na ostalim javnim putevima od sumraka do zore, 2) teranje stoke preko puta na nevidljivo mesto iz dovoljne udaljenosti, 3) zaustavljanje stoke na putu, 4) zauzimanje jednom stokom vie prostora s desne strane puta peake ili biciklistike staze. 139.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se lice koje postupa suprotno 51

odredbama ovog lana.

lan 140
Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije i optinske skuptine donose podzakonske akte o zabrani voenja stoke na odreenim putevima ili na zonama unutar odre enog vremenskog perioda.

20. PEAKO KRETANJE lan 141 141.1. Kao pravilo, peaku se ne dozvoljava da se kree ili zaustavlja na putu. 141.2. Peak se obavezuje da upotrebi trotoar ili drugu povrinu (pea ku stazu) odreenu za kretanje peaka. Ako ne postoji trotoar ili pea ka staza ili privremeno se ne moe upotrebiti, peak moe upotrebiti automobilski put (u daljem tekstu: put), pod uslovom da se kre e to blie ivici puta i naputa put vozilima koja se pribliavaju. 141.3. Peak, koji hoda putem, se obavezuje da koristi levu stranu puta u pravcu kretanja. 141.4. Peaci, hodajui putem, su obavezni da kreu jedan iza drugog. Na putu saobraaja manjeg intenziteta i u dobrim uslovima vidljivosti, dva peaka mogu hodati jedan pored drugog. 141.5. Korienje staze utvrene za kretanje bicikla, od peaka, se dozvoljava samo ako ne postoji trotoar ili bankina, i njihovo korienje nije mogue. Peak, koji koristi biciklisti ku stazu, izuzev lica ograniene sposobnosti, je obavezan da oslobodi put biciklistu. 141.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 15 , kanjava se peak koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 142 142.1. Odredbe lana 141. ovog zakona, ne vae za naseljene zone. U zonama predvienim samo za peake, peak moe koristiti ceo put i uivati pravo prednosti pred vozilom. 142.2. Dete do 7 godina starosti se dozvoljava da koristi put samo pod nadzorom lica, koje je bar 10 godina starosti, i nosi retro-refleksione elemente, izuzev u naseljenim zonama. lan 143 143.1. Peakoj koloni, izuzev peaka do 10 godina starosti, se ne dozvoljava kretati se samo na desnoj strani puta. 143.2. Broj peaka koji se kreu jedan pored drugog u grupi ne sme da prekora i broj od 4 osoba, tako da grupa ne zauzme vie od polovinu puta. 143.3. Kolona peaka do 10 godina starosti mogu hodati putem samo u parove i pod nadzorom najmanje jednog lica preko 18 godina.

52

Duina kolone peaka ne moe prei 50 metara. Odstojanje izmeu kolona ne moe biti manje od 100 metara. 143.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se vodi kolone peaka, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 144 144.1. Ako kolona peaka hoda pod ogranienim uslovima vidljivosti: 1) prvo i poslednje lice, na levoj strani kolone, treba da nose po jedno svetlo, prvo lice belo svetlo naspram napred, a poslednje lice crveno svetlo naspram nazad, 2) u koloni duine od 20 i vie metara, lica navedena u ta ki 1. se obavezuju obui ili nositi refleksione elemente standardnih parametara i pored toga lica, koja hodaju na levoj strani kolone, se obavezuju da nose belo svetlo na taj na in to odstojanje izmeu njih nije vie od 10 metara, 3) svetla, lampe i refleksiona svetla treba da budu vidljiva u odstojanju ne manje od 150 metara. 144.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se vodi kolone peaka, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 145 145.1. Zabranjuje se: 1) kretanje peaka u koloni u uslovima ograniene vidljivosti. To ne vai za KFOR, Zatitnog Korpusa Kosova i Kosovsku policijsku slubu. 2) peacima do 10 godina starosti, da se kreu pod uslovima ograniene vidljivosti, 3) licu mlaem od 18 godina, da vodi kolonu peaka. 145.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se vodi kolone peaka, koji dozvoljava kretanje kolone za vreme smanjene vidljivosti suprotno odredaba stava 1 ovog lana. 145.3. Za prekraj iz take c) stava 1. ovog lana, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se vodi kolone peaka, koji je mlai od 18 godina. lan 146 146.1. Peak, prilikom prelaska puta, se obavezuje voditi posebnu panju i uvek koristiti peaki prelaz tamo gde ima. Peak na tom prelazu ima prednost pred vozilom. 146.2. Prelaz na putu van peakog prelaza se dozvoljava ako je odstojanje od mesta, gde eli prei put od oznaenog peakog prelaza, vee od 100 metara. Meutim, ako postoji ukrtanje ili prikljuan put u odstojanju od 100 metara, peak moe pre i put takoe i na to ukrtanje. 146.3. Prelaz na putu van peakog prelaza, navedenog u stavu 2, se dozvoljava pod uslovom da ne ometa i ugrozi bezbednost u saobraaju. Peak se obavezuje da d prednost vozilima i da pre e put, koristei krai put indirektno sa centralnom putnom linijom. 53

Ako postoji most ili tunel na putu, peak se obavezuje da se kree uz dodatnu panju. 146.4. U naseljenoj zoni, na putu sa dve putne trake, fizi ki podeljene meusobno, peak se obavezuje da koristi samo prelaz predvien za peake. 146.5. Ako je peaki prelaz oznaen na putu sa dve putne trake, prelaz svake putne trake smatra se kao podeljen prelaz. To se takoe primenjuje i na peakim prelazima, na mestima gde je saobra aj vozila podeljen pomou uzdignutog dela ili druge tehnike opreme. 146.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 15 , kanjava se peak koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 147 147.1. Peaku se zabranjuje: 1) ulazak na putu neposredno pred vozilom u kretanju, ukljuujui peaki prelaz i iza vozila ili druge prepreke koje ograniavaju vidljivost puta, 2) putni prelaz na mestu gde je vidljivost puta ograniena, 3) usporavanje brzine hodanja ili zaustavljanje bez razloga u toku prelaza na putu ili eleznikom koloseku, 4) kretanje ili stajanje na putu, 5) bezrazlono tranje, 6) hodanje du eleznike linije, 7) ulazak u eleznikoj liniji, kada su poluprepreke ili prepreke sputene dole ili je ve njihovo sputanje poelo, 8) putni prelaz na mestu gde mehanizmi ili prepreke za sigurnost razdvajaju peaku stazu ili trotoar s puta, bez obzira na kojoj strani su one postavljene. 147.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 15 , kanjava se peak koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 148 148.1. Na oznaenom peakom prelazu, u kome se saobra aj peaka regulie svetlosnim saobraajnim znakovima za peake, odnosno na ukrtanju, peak se obavezuje postupiti prema tim znakovima. 148.2. Na oznaenom peakom prelazu, na kojem se saobra aj peaka regulie se svetlosnim saobraajnim znacima za peake ili znacima ovla enog lica, peak moe prei put samo kada se datim znakom dozvoljava prelaz preko puta. 148.3. Na oznaenom peakom prelazu, u kome se peaki saobraaj ne regulie svetlosnim saobraajnim znakovima za peake niti znacima ovla enog lica, peak iako ima prvenstvo prelaza treba da posveti panju odstojanju i brzini vozila, koje mu se pribliava. 148.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 15 , kanjava se peak, koji postupa suprotno odredbi stava 1. i 2. ovog lana

54

lan 149 149.1. Peak, koji gura kolica, bicikl, ciklomotor, motocikl i lica koja se kre u pomou kolica za lica ogranienih sposobnosti, treba da se kre u pored desne ivice puta u pravcu kretanja. 149.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 15 , kanjava se peak koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 21. OBAVEZE VOZA A PREMA PEACIMA lan 150 150.1. Voza vozila, prilikom prilaza peakom prelazu, treba da vodi posebnu panju i da d prednost peaku, koji je ili ulazi u prelazu. 150.2. Ako je saobraaj u oznaenom peakom prelazu regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima ovlaenog lica, voza vozila je duan da zaustavi sopstveno vozilo ispred ozna enog peakog prelaza, kada mu je datim znakom zabranjen prelaz. 150.3. Ako se oznaeni peaki prelaz iz stava 2. ovog lana nalazi na ulasku puta, voza koji se kree na tom putu je duan da kre e umanjenom brzinom i da prepusti peake da prou, koji se nalaze ili ulaze na prelazu i po potrebi da zaustavi sopstveno vozilo da bi pustio peake. 150.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana, a ujedno izrie mu se mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do est meseci i dva negativna poena. lan 151 151.1. Voza vozila, prilikom prelaska trotoara ili peake staze, treba da vozi sporo i da d prednost peacima. 151.2. Odredba iz stava 1. ovog lana se takoe primenjuje i prilikom vonje na trgovima gde, zbog toga to nema odvojenih puteva i trotoara, kretanje vozila i peaka se vri na istoj povrini. 151.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama stavova 1. i 2. ovog lana. lan 152 152.1. U sluaju kada se put prelazi od lica (peaka) ograniene sposobnosti, koje nosi posebnu oznaku ili od lica ograniene vidljive pokretljivosti, starih lica, nesposobnih lica i dece, voza je duan da zaustavi vozilo, da bi omoguio tom licu prelaz puta. 152.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredaba stava 1. ovog lana. 55

lan 153
153.1. Voza koji vozilom skree na sporedni put na ijem ulazu ne postoji oznaeni peaki prelaz obavezan je da se skree smanjenom brzinom i ne dozvoljava se da ugroava peake koji se ve nalaze na putu. 153.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 15 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

22. SAOBRAAJ NA PRELAZU PUTA KROZ ELEZNIKU LINIJU lan 154 154.1. Voza vozila, prilikom prilaza eleznikom prelazu i tokom njegovog prelaza, treba da vodi dodatnu panju. Pre nego to predje na kolosek, voza vozila treba da se osigura da vozilo koje se kree na taj kolosek ne dolazi i da preduzme potrebne posebne mere, posebno ako je vidljivost smanjena zbog atmosferskih uslova i drugih okolnosti na putu. 154.2. Voza vozila treba da vozi paljivo i smanjenom brzinom, koja bi dozvolila zaustavljanje vozila na sigurnom mestu, u sluaju dolaska vozila koje se kree kroz kolosek, ili kada mehanizam sigurnosti (prepreke ili poluprepreke), kao i signalizacija crvenim svetlom i ton ne dozvoljavaju ulazak u putnom prelazu kroz elezni ku liniju. 154.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana i ujedno mu se izri e mera zabrane upravljanjem vozila na motorni pogon do tri meseca i jedan negativan poen. lan 155 155.1. U putnom prelazu kroz elezniku liniju bez zatitnih ureaja i za davanje signala kojima se najavljuje pribliavanje voza, voza je duan da unapred obezbedi da kroz elezni ku liniju ne dolazi pojedino vozilo pre nego to predje kroz elezniku liniju. 155.2. Vozau se zabranjuje: 1) da sa strane prelazi poluprepreke ili prepreke i da ulazi na putnom prelazu kroz elezniku liniju pod okolnostima kada je po elo sputanje poluprepreka ili prepreka ili podizanje poluprepreka ili prepreka nije se zavrilo. 2) da ulazi u putnom prelazu kroz elezni ku liniju, ako nema na raspolaganju dovoljnog prostora na drugoj strani prelaza za nastavak kretanja, 3) da pretie vozilo, ekajui otvaranje polubarijera ili barijera. 155.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana i istom ujedno se izri e zatitna mera zabrane upravljanjem vozila na motorni pogon do tri meseci i jedan negativan poen. 56

lan 156 156.1. Ako se desi da je vozilo blokirano na putnom prelazu kroz elezni ku liniju, voza je duan da ga odmah udalji od prelaza i ako je to nemogu e - da najavi lice, koje upravlja vozilom na koloseku o opasnosti. 156.2. Voza, koji upravlja vozilom ili skupinom vozila duine koja prelazi 10 m, koje ne moe da razvija brzinu vie od 6 km/ as, duan je da pre nego to ulazi na putnom prelazu kroz elezniku liniju obezbedi da na prelazu ne e doi vozilo koje kree kroz kolosek u potrebnom vremenu za prelaz ili da trai pomo od lica koje obezbeuje prelaz na eleznicu. 156.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 23. SAOBRAAJ NA AUTOPUTU, BRZIM PUTEVIMA, I PUTEVIMA REZERVISANIM ZA MOTORNA VOZILA lan 157 157.1. Zabranjuje se kretanje kroz autoput: peaka, stoke i vozila, koji se, prema odredbama ovog zakona, ne smatraju motornim vozilima. 157.2. Na autoputu se zabranjuje i kretanje motornih vozila koji se, po sopstvenim osobinama konstrukcije, ne mogu kretati brzinom bar od 60 km/ as, izuzimajui vozila pod pratnjom, sa prvenstvom prelaza i vozila Zatitnog Korpusa Kosova. 157.3. Voza motornog vozila koji je, zbog havarije ili drugih razloga, duan da zaustavi motorno vozilo na drumskoj povrini autoputa na traci za hitne potrebe, treba da preduzme mere za otklanjanje vozila to pre od saobra ajne trake. 157.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama stavova 2. i 3. ovog lana. lan 158 158.1. Zabranjuje se ulazak na autoputu motornog vozila, koje vue drugo vozilo. 158.2. Na autoputu motorna vozila treba da se kreu na krajnjoj desnoj saobraajnoj traci, koja nije zauzeta motornim vozilima koje se kreu u koloni. 158.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

5 7

lan 159 159.1. Na autoputu sa tri ili vie saobraajnih traka, namenjenih za jednosmerno kretanje motornih vozila, voza motornog vozila mase dozvoljene vie od 5000 kg ili motornih vozila sa prikolicom duine preko 7 metara, moe koristiti samo dve saobra ajne trake koje se nalaze pored desne ivice povrine puta. 159.2. Voza, koji se ukljuuje motornim vozilom na autoputu, treba: 1) da koristi traku za hitnost, kada postoji takva traka i daju i odgovarajui znak pokazivaem smera na nain kojim ne ugroava saobraaj motornih vozila koji se kreu kroz autoput, 2) da d prvenstvo prelaza saobraaju, koji kree kroz autoput, ako ne postoji posebna traka za hitnost. 159.3. Voza koji se iskljuuje iz autoputa, treba da zauzme poloaj sopstvenim motornim vozilom na krajnjoj saobraajnoj desnoj traci i to pre prei na traku za usporavanje ako postoji takva traka na autoputu. 159.4. U sluaju blokiranja saobraaja na autoputu, motorna vozila treba da omogue kretanje vozila s prvenstvom prelaza i pod pratnjom, ostavljaju i prostora i smestivi se nadesno ili nalevo od saobra ajne trake. 159.5. Zabranjuje se zaustavljanje ili parkiranje motornog vozila na autoputu ili na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, izuzev tamo gde je ozna eno za tu svrhu. Ako se zaustavljanje motornog vozila vri zbog tehni kog problema ili iz drugih razloga, voza treba da otkloni motorno vozilo s puta i da najavi ostale uesnike saobraaja. 159.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 24. SAOBRAAJ U TUNELU lan 160 160.1. Vozau, koji vozilom kree kroz tunel, ne dozvoljava se zaustavljanje niti parkiranje vozila, polukruno okretanje ili kretanje unazad. 160.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana i izrie mu se jedan negativan poen. lan 161 161.1. Voza vozila na motorni pogon treba, u toku vonje kroz tunel, da ima uklju ena kratka svetla za osvetljenje puta. 161.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 5 8

25.VOZILA POD PRATNJOM lan 162 162.1. Prema ovom zakonu,vozila pod pratnjom imaju smisao onih vizila za koja je odreena pratnja KFOR-a, upotrebljavajui posebna vozila koja imaju signalizirajue ureaje, sa crveno plavim svetlima kao i sa obinim vozilima policije tokom tokom signalizacije. 162.2. Vozila pod pratnjom, vodei panju za bezbednost ostalih u esnika u saobraaju, imaju pravo prvenstva prelaza u odnosu na sva ostala vozila, izuzev na raskrsnici gde se saobra aj regulie znacima ovlaenog lica. 162.3. Ovlaeno lice, koje regulie drumski saobraaj, je duno da stvara uslove da vozila s prvenstvom prelaza nesmetano prelaze. 162.4. Vozila s prvenstvom prelaza imaju pravo da ne primenjuju saobra ajna pravila, kada ta vozila daju signale crvenim i plavim svetlima i zvu ne signale promenljivog intenziteta, osim u sluajevima kada bi jednim takvim postupkom ugroavali ostale u esnike u saobraaju. lan 163 163.1. Voza vozila, koji na putu susretne vozilo ili kolonu vozila pod pratnjom i voza koga sustigne vozilo pod pratnjom ili kolona vozila pod pratnjom, je duan da zaustavi svoje vozilo, da nou umesto dugih svetla upotrebi kratka svetla za osvetlenje puta, da se strogo pridrava naredaba koje mu daju lica koja prate vozila i da nastavi kretanje tek poto prodju sva vozila pod pratnjom. 163.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza vozila koji postupa suprotno odredbi stava 1. ovog lana. lan 164 164.1. Da bi omoguili nesmetani prolaz vozila pod pratnjom, peaci su duni da se ukolone sa puta dok ta vozila prodju. 164.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 15 , kanjava se peak koji postupa suprotno odredbi stava 1. ovog lana.

26.VOZILA SA PRVENSTVOM PRELAZA lan 165 165.1. Vozilima sa prvenstvom prelaza se smatraju: a) vatrogasna kola, 5 9

ambulantno vozilo, 2) vozilo Kosovske policijske slube, 3) vozilo Zatitnog Korpusa Kosova, 4) vozilo jedinice za hitne hemijske potrebe, 6) vozilo zatvorskog autoriteta, 7) drugo vozilo ovlaeno od efa Kosovske policijske slube, 8) Slubeno ili privatno vozilo kojim se kree lice koje uiva i dokae imunitet. 165.2. ef Kosovske policijske slube, u slu aju navedenom u taki g) stava 1. ovog lana, povlai ovlaenje ako vozilo sa prvenstvom prolaza vie nije potrebno. 165.3. Vozila sa prvenstvom prelaza u saobra aju se smatraju sva vozila navedena u stavu 1. ovog lana, kada posebnim opremama, osim ta ke (h), daju svetlosne i tonske signale promenljivog (interventnog) intenziteta. 165.4. Vozila sa prvenstvom prelaza imaju pravo prvenstva prelaza u odnosu na sva ostala vozila, izuzev vozila pod pratnjom i vozila koja kre u kroz ukrtanje, koje se regulie znacima ovlaenog lica. 165.5. Ovlaeno lice, koje regulie drumski saobraaj, je duno da stvori uslove da vozila sa prvenstvom prelaza nesmetano prelaze. 165.6. Vozila sa prvenstvom prelaza imaju pravo da ne primenjuju saobra ajna pravila, kada ta vozila daju signale crvenim i plavim svetlima i zvu ne signale promenljivog intenziteta, osim u sluajevima kada bi jednim takvim postupkom ugroavali ostale u esnike u saobraaju. lan 166 166.1. Kada vozilo Kosovske policijske slube i Zatitnog korpusa Kosova, upotrebljavajui dva plava svetla, obezbeuje prolaz jednom vozilu ili koloni vozila koja se kreu iza tog vozila, vozai drugih vozila su duni da obrate panju i na vozila kojima se obezbeuje prolaz, da im daju prvenstvo prolaza i da, po potrebi, zaustave svoja vozila dok ta vozila prodju. 166.2. Kada se vozila sa prvenstvom prelaza meusobno susreu, medju njih vae opta pravila o prvenstvu prelaza. lan 167 167.1. Voza vozila, kada susree ili dostie vozilo sa prvenstvom prelaza, treba da propusti a po potrebi i da se zaustavi dok prelazi to vozilo i da postupi po naredbi ovla enog lica iz vozila sa prvenstvom prelaza. 167.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se i voza vozila, koji ne postupa s hodno odredbi stava 1. ovog lana. lan 168 168.1. Da bi omogu ili nesmetani prolaz vozila pod pratnjom, peaci su duni da se sklone sa puta dok ta vozila prodju. 60

168.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 15 , kanjava se peak koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

lan 169 169.1. Oprema za davanje posebnih svetlosnih i tonskih znakova moe se montirati i upotrebiti samo na vozilima kojima pripadnici Kosovske policijske slube ili Zatitnog Korpusa Kosova (lan 162. ovog zakona) vre pratnju vozila sa prvenstvom prelaza (lan 165. stav 2. ovog lana). 169.2. Na vozilima Kosovske policijske slube, osim opreme iz stava 1. ovog lana, moe se montirati i oprema na kojoj piu naredbe i obavetenja za voza a, koji kree ispred ili iza vozila Kosovske policijske slube (obavezno zaustavljanje, stop policija, smanji brzinu, saobraajni udes, opasnost na putu i slino). 169.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 140 kanjava se lice ukoliko montira opremu u suprotnosti sa odredbama ovog lana. 169.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 250 do 650 kanjava se odgovorno lice u javnoj instituciji ukoliko bez ovlaenja montira ili odobrava montiranje opreme u suprotnosti sa odredbama ovog lana. 169.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 kanjava se voza koji se kree u saobraaju sa montiranom opremom u suprotnosti sa ovim lanom. lan 170 Kosovska policijska sluba, podzakonskim aktom e utvrditi nain postavljanja tonske i svetlosne opreme na vozilima pod pratnjom i sa prvenstvom prelaza. 27. TERET NA VOZILU lan 171 171.1. Vozilo, koje se nalazi na drumskom saobra aju, ne sme se opteretiti preko svoje nosivosti koja je upisana u saobraajnu dozvolu, preko osovinskog optereenja, preko najvee dozvoljene mase ili preko mogunosti koje dozvoljavju osobine puta i tehniko-konstrukcione mogunosti vozila. 171.2. Teret na vozilu mora da bude tako rasporedjen, i po potrebi, privren i pokriven da : 1) ne ugroava bezbednost uesnika u saobraaju i da ne oteuje puteve i objekete na putu; 2) ne umanji stabilnost vozila i da ne oteava upravljanje vozilom; 3) ne umanji vozau vozila preglednost nad putem; 4) ne stvara suvinu buku i da ne rasipa derivate po putu; 5) ne zaklanja svetlosne i svetlosno-signalne uredjaje na vozilu, registarske tablice i njihove znakove propisane na vozilu. 171.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, ako postupa suprotno odredbama ovog lana. 6 1

171.4. Za prekraj, nov anom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i preduzee ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 3 ovog lana.

lan 172 172.1. Zabranjuje se da teret vozila predje najudaljeniju ta ku na prednjoj strani vozila vie od 1 metra. 172.2. Teret koji se prevozi na vozilu i priklju nom vozilu, moe da predje najudaljeniju taku na zadnjem delu vozila ne vie od jedne estine duine tereta, koji je kontinualno oslonjena na tovarni prostor. 172.3. Ako se vozilom prevozi teret u kombinaciji, koja se sastoji od vu nog vozila i jednoosovinske prikolice, pod duinom vozila podrazumeva se ukupna duina vu nog vozila i jednoosovinske prikolice. 172.4. Ako teret na vozilu prelazi vie od jednog metra najudaljeniju ta ku u zadnjoj strani vozila, najisturenija taka tereta mora da bude oznaena crvenom tkaninom.
173.5. Najisturenija taka tereta, koja se prevozi transportnim vozilom ili prikolicom mora u sluaju iz stava 4. ovog lana, da bude oznaena tablom. Ta tabla je kvadratnog oblika, dimenzija 50 x 50 cm, obojena naizmeni no kosim trakama reflektujue narandaste i bele boje i postavljena upravno na uzdunu osu vozila.

172.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se i voza vozila, ako postupa suprotno odredbama ovog lana. 172.7. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i preduzee ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvr eno u stavu 6 ovog lana. lan 173
173.1. U toku noi i danju, kada je vidljivost ograniena, najistureniju taka tereta koji se prevozi vozilom treba da bude oznaena:

1) u sluaju stava 4 i 5. lana 172 svetlom i reflektujuom materijom crvene boje; 2) kada teret na vozilu na motorni pogon ili prikolicu bo no prelazi vie od 40 cm - spoljnu ivicu prednjeg ili zadnjeg svetla za ozna avanje vozila svetlom i katadiopterom koji sa prednje strane daju belo svetlo, a sa zadnje strane crveno svetlo.

173.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se i voza vozila, ako postupa suprotno odredbama ovog lana. 173.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i preduzee
ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 2 ovog lana.

6 2

lan 174 174.1. Ukupna teina prikolice, koju vue: 1) auto, vozilo za transport ukupne mase dozvoljene do 3.5 tona, ili autobus - ne treba da predje ukupnu teinu vozila koje se vue, 2) vozilo za transport ukupne mase dozvoljene vie od 3.5 tona - ne treba da predje ukupnu teinu vozila koje se vue, uveanu za 40%, 3) motocikl ili ciklomotor - ne sme da prelazi ukupnu teinu za svaku od ovih vozila preko 100 kg. 174.2. Odredba stava 1. ovog lana se ne primenjuje za brod teglja (poluprikolicu). 174.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, ako postupa suprotno odredbama ovog lana. 174.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i preduzee ili institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvr eno u stavu 3 ovog lana. 174.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 100 do 300 , kanjava se i odgovorno lice preduzea ili institucije utvreno u stavu 4. ovog lana. 174.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza motocikla i ciklomotora, ako postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 175
Odredbe iz lana 174. ovog lana se ne primenjuju na vozila u svojini Zatitnog korpusa Kosova, Kosovske policijske slube, Vatrogasnih jedinica, u hitnim slu ajevima.

lan 176 176.1. Prikljunom vozilu bicikla i ciklomotora ne dozvoljava se noenje stvari irih od 80 cm. 176.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava voza vozila ako postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 177 177.1. Biciklom, ciklomotorom i motociklom se ne dozvoljava noenje stvari irine ve e od 0,5 metara sa obe strane vozila. 177.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se i voza vozila, ako postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 178 63

Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije definisa e podzakonskim aktom kriterijume i postupke u detaljima o izdavanju dozvola, navedenih u lanu 124. ovog zakona, kao i donosi pravilnik o dimenzijama (duini, irini, visini), osovinskom optere enju i najveoj masi dozvoljenoj za drumska vozila.

28. PREVOZ LICA VOZILOM lan 179 179.1. Vozilom se dozvoljavaju prevoziti samo onaj broj lica, koliko ima montiranih sedita u vozilu, odnosno koliko su registrovane u saobraajnoj dozvoli vozila. 179.2. Dvoje dece ispod deset godina smatraju se jedno lice u smislu stava 1 ovog lana. 179.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji prevozi vie lica nego to su upisani u saobraajnoj dozvoli. 179.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i poslovna organizacija ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 3 ovog lana. lan 180 180.1. Prikljunim vozilima iz lana 177. ovog zakona i na sanduku tereta ciklomotora i motocikla, ne dozvoljava se prevoz lica. 180.2. Lica se mogu prevoziti na bonoj prikolici motocikla. 180.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza, koji vozilom prevozi lica suprotno odredbama ovog lana. lan 181 181.1. Vozau se ne dozvoljava prevoz lica u zatvorenom prostoru vozila, koje se ne moe otvoriti iznutra, izuzev vozilima Kosovske policijske slube, Zatitnih Korpusa Kosova i to samo za slubene potrebe. 181.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 181.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 1.500 , kanjava se i poslovna organizacija ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 2 ovog lana. lan 182
182.1. Voza bicikla preko 18 godina starosti moe prevoziti lica preko 8 godina starosti samo ako raspolae biciklom sa posebnim seditima za svako lice, dre i se rukama i nogama, odnosno za pedale.

6 4

Voza bicikla preko 18 godina moe prevoziti decu do 8 godina starosti, ako na biciklu ima posebno montirano sedite, koje odgovara veliini deteta, i privreno za biciklo.

182.2. Vozau bicikla, ciklomotora i motocikla se ne dozvoljava prevoz lica pod dejstvom alkohola i droge. 182.3. Deca mlaa od 12 godina ne dozvoljavaju se provoziti ciklomotorom i motociklom. 182.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama stava 1. ovog lana. lan 183 183.1. Licima, koji prevoze vozilom, se ne dozvoljava ni na jedan nain da ometaju vozaa u upravljanju vozilom ili da utiu na vozaa u toku upravljanja vozilom na nain koji bi ugrozio bezbednost u saobraaju. 183.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se lice koji postupa suprotno odredbama stava 1. ovog lana. lan 184 184.1. Vozau putnikog auta se ne dozvoljava da na prvim seditima prevozi lice, koje je pod uticajem alkohola ili droge, decu mlau od 12 godina starosti, a na zadnjem seditu ni dete mla e od 5 godina starosti, izuzev kada je na zadnjem seditu pri vrstio deije sedite, na kojoj dete treba da bude vezano ili pod nadzorom lica preko 18 godina starosti. 184.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama stava 1. ovog lana. lan 185 185.1. Za vreme kretanja vozila, ne dozvoljava se da lica ska u, otvaraju vrata i da delove tela izbacuju van vozila, sede na prozorima (po svadbama ili u pojedinim ceremonijama), na spoljnim delovima vozila ili na traktorskim priklju nim vozilima. 185.2. Izuzimajui stav 1. ovog lana, dozvoljava se prevoz lica na spoljnom delu prevoznog sredstva i prikolice, koji obavljaju poslove specijalnim vozilima (vatrogasne usluge, gradski istai i sl.), ako je na tim vozilima montirana platforma za stoje e stajanje i za dranje i ne dozvoljava im se da kreu brzinom veom od 30 km/as. 185.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se lice, koji postupa suprotno odredbama stava 1. ovog lana. Novana kazna od 130 izrie se i vozau vozila. Pripadnici Kosovske policijske slube treba da identifikuju pomenuta lica i preduzeti potrebne radnje i nakon okonanja ovih ceremonija.

6 5

185.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji prelazi brzinu kretanja vie od 10 km/as iz stava 2. ovog lana, bez obzira na dozvoljenu ili ograni enu brzinu kretanja.

lan 186 186.1. Motornim i prikljunim vozilima za prevoz putnika u javnom gradskom prevozu, i autobusima, izuzimajui lan 179. ovog zakona, dozvoljva se prevoz lica i stojei na noge. 186.2. Autobusima kojima se vri javni prevoz u meugradskom saobraaju, mogu se prevoziti samo onoliko lica koliko ima i montiranih sedita u autobusu. 186.3. Prikolice za prevoz putnika mogu se priklju iti samo prevoznim sredstvima-autobusima u gradskom saobraaju. 186.4. Autobusi koji, izuzev sedita, imaju mesta i za stajanje na noge, nisu duni da upotrebe tahograf i isti ne mogu se kretati na relaciji van gradskih i gradsko-prigradskih linija. 186.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 187 187.1. Putnicima se ne dozvoljava da izadju iz vozila za prevoz putnika, da sko e iz vozila, dok se vozilo ne zaustavi. 187.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se putnik koji postupa suprotno odredbama stava 1. ovog lana. lan 188 188.1. Prevoznim sredstvom i prikolicom, koje vue traktor, mogu se prevoziti najvie 5 lica, koja rade na utovar i istovar tereta i kada se vre poljoprivredni i drugi radovi. 188.2. Lice, koje nije navrilo 14 godina, dozvoljava se prevoziti vozilima iz stava 1. ovog lana samo ako je praen od odraslog lica. 188.3. Lice iz stava 1. ovog lana se ne dozvoljava da stoji na noge niti da sedi sa strane karoserije ili na nestabilnom teretu. 188.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza vozita i lice koje postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 189
189.1. Prevoznim sredstvom u prostoru za smetaj tereta ili priklju nim vozilom, koje vue traktor, na osnovu posebne dozvole mogu se prevoziti vie od pet lica koji rade na utovar i istovar ili na drugim poslovima, od mesta stanovanja do radnog mesta ili obratno ili od jednog mesta do drugog. Voza treba da ima sa sobom posebnu dozvolu i da je pokae na zahtev ovlaenog lica. 66

Prevoz lica vozilom iz stava 1. ovog lana, moe se dozvoliti i u drugim opravdanim sluajevima.

189.2. Kosovska policijska sluba, u konsultaciji sa Ministarstvom za transport, potu i telekomunikacije, podzakonskim aktom e utvrditi uslove i kriterijume za dobijanje posebne dozvole za vozila, koja vre organizovani prevoz lica. 189.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 189.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i poslovna
organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 4 ovog lana.

lan 190 190.1. Ako se transportnim sredstvom i prikolicom transportuje stoka, na tim vozilima se ne dozvoljava prevoz ljudi. 190.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila koji postupa suprotno odredbama stava 1. ovog lana. lan 191
U sluaju evakuacije ili davanja pomo i u toku elementarnih nepogoda, prevoznim sredstvom i prikolicom, koje vu e traktor, moe se vriti prevoz ljudi i bez prethodne dozvole.

lan 192 192.1. Na radnim mainama i prikljunom vozilu, koje vue vozilo, u toku kretanja na putu, dozvoljava se da bude voza i pratilac. 192.2. Na motokultivatoru, u toku kretanja na putu, dozvoljava se da bude samo voza , a na prikljunom vozilu koje vue motokultivator dozvoljavaju se prevoziti najvie tri lica koja rade na utovar ili istovar ili vre druge poslove. 192.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se i voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 192.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i poslovna
organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 3 ovog lana.

lan 193 193.1. U drumskom saobraaju se zabranjuje prevoz lica: 1) prevoznim vozilom bez bonih strana, 2) vozilom sa automatskim istovarom, ako nije iskljuen, 3) prikljunim vozilom za transport tereta, kojeg vue transportno vozilo.

6 7

Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana.

193.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 2 ovog lana.

29. VOZILA ZA ODRAVANJE PUTEVA lan 194 194.1. Vozila koja obavljaju posao za odravanje puteva, treba da uklju e signalno svetlo ute boje. 194.2. Voza vozila navedenog u stavu 1, ako ne ometa ili ugrozi saobra aj, moe da ne primeni pravila koja se odnose na kretanje na putu, ako: 1) je na jednosmernom putu i van naseljenih zona i tokom ienja snega mogue da se vozilo
kree pored leve strane puta u pravcu kretanja,

suprotno odredbama ovog lana.

2) vonja na trotoaru se dozvoljava samo ako je obezbeena sigurnost peaka. 194.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa

194.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 3 ovog lana. lan 195 195.1. Voza vozila navedenog u lanu 194. moe koristiti autoput ili put rezervisan za saobra aj motornih vozila, iako vozilo nije motorno vozilo ili dizajn istog vozila ne omogu ava razvijanje brzine preko 60 km/as. 195.2. Vozilo, dizajn, optereenje koje prelazi dozvoljenu granicu i moe da ugrozi bezbednost u drumskom saobraaju, treba da upotrebi treperavo svetlo ute boje. 195.3. Zabranjeno je da voza vozila za odravanje puteva upotrebi treperavo svetlo ute boje u druge svrhe, izuzev onih navedenih u lanu 194. ovog zakona. 195.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila za odravanje puteva, koji postupa suprotno stavu 1 i 2 ovog lana. 195.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 4 ovog lana.

6 8

lan 196 196.1. Subjekt, kome je povereno odravanje puteva, duan je da preduzme sve potrebne mere radi otklanjanja prepreka na putu (sneg, odron kamena, predmeta i dr.) i isti treba da potuje nareenja ovlaenog lica koje nadzire i regulie drumski saobraaj. 196.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 40 , kanjava se i voza vozila za odravanje puteva, koji deluje u suprotnosti sa stavom 1. ovog lana. 196.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , kanjava se i poslovna organizacija ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 2 ovog lana.

30. RED I BEZBEDNOST NA PUTU lan 197 197.1. Voza, tokom vonje vozila, treba da nosi sa sobom sledea dokumenta: 1) vozaku dozvolu; 2) saobraajnu dozvolu; 3) ovlaenje, ako voza nije vlasnik vozila, ako se ono upotrebljava kao komercijalno sredstvo (taxi, autokola ili slino); 4) policu osiguranja; 5) certifikat o kvalifikaciji u posebnim sluajevima obuhvatajui licencu za vozaa - instruktora, uverenje ADR ili druga uverenja utvrdjena zakonom; 6) Vaee zdravstveno uverenje, kada se zakonom predvidja njeno posedovanje. 197.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 15 , kanjava se voza vozila, koji postupa u suprotnosti sa odredbama ovog lana. lan 198 197.1. Voza i lice koje se prevozi vozilom opremljenim sigurnosnim pojasom, treba da upotrebi sigurnosni pojas tokom kretanja vozilom, uz ograni enje lanom 200. ovog zakona. Ako lice koje se prevozi vozilom, ne upotrebi sigurnosni pojas, odgovornost pada na voza a vozila, izuzev ako je lice koje se prevozi vozilom punoletan. 197.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza odnosno lice koji postupa u suprotnosti sa odredbama iz stava 1. ovog lana.

6 9

lan 199 Izuzimajui lan 198. ovog zakona, obaveza za upotrebu sigurnosnog pojasa se ne primenjuje za: 1) lice koje poseduje lekarsko uverenje, koje potvruje kontraindikacije za upotrebu sigurnosnog pojasa, 2) trudnu enu, kada se trudnoa primeuje, 3) instruktora-vozaa ili ekzaminera u toku osposobljavnja i pregleda, 4) policajca ili drugo ovlaeno osoblje prilikom prevoza uhapenih lica, 5) lica za obezbeenje slubenih lica (telohranitelji), 6) osoblje lekarske slube u toku prve pomoi i hitnih aktivnosti, 7) strau koja prevozi znatan iznos gotovog-novca, 8) bolesnu ili ludu osobu, koja se nosi na bolesniko nosilo ili invalidsko sedite, 9) vozilo opremljeno sigurnosnim pojasom, dete do 12 godina starosti.

31. POSTAVLJANJE ZNAKOVA, DEKORACIJA, KAO I STARANJE PREMA VOZILU lan 200 200.1. Zabranjuje se: 1) upotrebiti vozilo koje bi ugrozilo bezbednost lica, koje se prevozi vozilom, 2) pokriti svetla ili ostale signalne ure aje, registarske tablice, i tablice ili ostale znakove koji se trae da budu vidljivi, 3) postaviti dodatne dekoracije na tablicama ili na mestu registracije, napred i nazad, znakove, tekstove ili predmete koje bi ograniavale itljivost tih tablica, 4) postaviti na vozilu drugaiju oznaku inostrane zemlje u odnosu na onu u kojoj je licencirana, 5) postaviti mrana stakla na vozilu. 200.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 201 201.1. Zabranjuje se: 1) postavljanje, unutar i van vozila, svakog predmeta koji moe prouzrokovati tetu licima koji se prevoze vozilom ili ostalim uesnicima u saobraaju, 2) koristiti na vozilu bilo koji dodatni deo ili deo koji nije u skladu sa odredbama odgovarajuih zakonskih akata. 201.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 7 0

lan 202 202.1. Zabranjuje se vozau: 1) udaljavati se iz vozila, kada je motor ukljuen, 2) koristiti vozilo na nain koji prouzrokuje probleme kao posledica suvinog sputanja dima u sredini ili vioj buci nego to je propisano odredbama, 3) ostaviti ukljuen motor prilikom parkiranja u naseljenoj zoni. Ova odredba se ne primenjuje na vozila za odravanje puteva, 4) vui iza vozila lice na skijama, saonici, rolerima, dasci za skijanje ili slinu opremu, 5) upotrebiti gume stalnim elementima protiv klizanja, 6) upotreba lanaca za sneg, kada put nije pokriven snegom. 202.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 32.PROBNA VONJA lan 203 203.1. Za probnu vonju zbog testiranja proizvodnje ili popravke motornih vozila, treba otkloniti neka od pravila sigurnosti saobraaja na putu i potrebna je posebna dozvola. 203.2. Posebnu dozvolu, iz stava 1. ovog lana, izdaje Kosovska policijska sluba na ijoj se teritoriji vri probna vonja. 203.3. U posebnoj dozvoli se utvruje koje mere sigurnosti treba da preduzme organizator u svojim trokovima i belei se ime lica, koje se nalazi na vozilu za vreme probne vonje. 203.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se i voza vozila, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. 203.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 4 ovog lana.

1. DUNOSTI U SLUAJU SAOBRAAJNOG UDESA

POGLAVLJE VI lan 204

Lice koje se nailazi ili naie na mestu saobraajnog udesa, u kome ima povreenih lica, duan je da prua pomo povreenim licima u saobraajnom udesu.

lan 205 205.1. Uesnik u saobraajnom udesu, u kome je neko izgubio ivot ili je povreen ili je prouzrokovana velika materijalna teta, duan je: 7 1

ostati na mestu saobraajnog udesa, ali moe da se privremeno udaljava da bi pruio pomo licima povreenim u saobraajnom udesu ili ako je njemu potrebna lekarska pomo, odnosno radi obavetavanja Kosovske policijske slube, 1) preduzeti sve to moe da bi se otklonile nove opasnosti, koje mogu nastati na mestu saobraajnog udesa, da se omogui normalan tok saobraaja, nastojati da se ne promeni stanje na mestu udesa i da se uvaju postojei tragovi, pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugrozi bezbednost u saobraaju, 2) da upozna o saobraajnom udesu Kosovsku policijsku slubu i da se vrati na mestu saobraajnog udesa i da eka dolazak ovlaenih lica, koji obavljaju uvidjaj na mesto udesa.

205.2. Lice, koje je upoznato o saobraajnom udesu, u kome je povreeno neko lice, duno je da upozna odmah zdravstvene institucije i Kosovsku policijsku slubu ili najbliu policijsku stanicu. 205.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 , kanjava se voza koji je direktni uesnik udesa i koji se ne zaustavlja na mestu saobra ajnog udesa na putu i ujedno mu se izri e mera zabrane upravljanjem vozilom na motorni pogon u trajanju najmanje est meseci i pet negativna poena. lan 206 206.1. Vozai, uesnici saobraajnog udesa, u kome je prouzrokovana najmanja materijalna teta na vozilima, duni su da odmah otklone vozila sa puta, da omogu e neometano odvijanje saobraaja, da popune i potpiu Evropsku informaciju o udesu ili drugi na in razmene linih podataka i podataka o vozilu. 206.2. Voza, iz stava 1. ovog lana, ne treba da ostavljaju mesto saobra ajnog udesa dok ne popune i potpiu Evropsku informaciju ili na drugi na in dok ne budu razmenjeni lini podaci i podaci o vozilima. 206.3. U sluaju saobraajnog udesa sa manjom materijalnom tetom, kada se na mestu udesa ne nalazi vlasnik vozila ili vlasnik drugog ote enog predmeta, voza je duan da vlasniku vozila ili drugog oteenog predmeta ostavlja podatke o sebi i o vozilu kojim je prouzrokovan saobraajni udes. 206.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa u suprotnosti sa odredbama stava 1. i 2. ovog lana. 206.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza koji postupa u suprotnosti sa odredbama stava 3. ovog lana i istovremeno mu se izri e mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon u trajanju najmanje tri meseci i tri negativna poena. 206.6. Evropsku informaciju o udesu sastavlja Kosovska policijska sluba, u saradnji sa Ministarstvom za transport, potu i telekomunikacije i ista se daje vlasniku svakog vozila iz Centra za registraciju vozila. 7 2

lan 207 207.1. Voza, koji je uestvovao vozilom u saobraajnom udesu, u kome ima umrlih ili povre enih lica, a i drugo lice, koje je neposredno uestvovalo na tom udesu, imaju pravo zatraiti line podatke i adresu od lica, koji su bili prisutni, kada se desio udes. 207.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se lice koje postupa u suprotnosti sa odredbama stava 1. ovog lana. lan 208 208.1. Voza, koji se zatekne ili naie na mestu saobraajnog udesa, duan je da, na zahtev ovlaenog lica, preveze lice, koje je povre eno u saobraajnom udesu, do najblie zdravstvene ustanove. 208.2. Voza je duan da postupi po odredbi stava 1. ovog lana i pre dolaska ovlaenog lice, osim ako se udes desio na mestu na kome se moe o ekivati brzi dolazak vozila hitne pomo i ili ako voza zakljui da se nestrunim i neodgovarajuim nainom prevoza stanje povredjenog lica moe pogorati. 208.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji postupa u suprotnosti sa odredbama stava 1. i 2. ovog lana. lan 209 209.1. Ako je zdravstvena ustanova obavetena o saobra ajnom udesu ili je primila na leenje lice povreeno u udesu, duana je da o tome odmah obavesti Kosovsku policijsku slubu. 209.2. Ako lice povreeno u saobraajnom udesu umre od dobijenih povreda, zdravstvena ustanova je duna da o tome obavesti Kosovsku policijsku slubu. 209.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 1.500 , kanjava se zdravstvena ustanova, ako ne obavesti Kosovsku policijsku slubu o povre enim ili mrtvim licima u saobraajnom udesu na putu u skladu sa stavom 1. i 2. ovog lana. Tom prilikom, kaznom od 100 do 300 , kanjava se i odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi. lan 210 210.1. Ako vozilo, zbog saobraajnog udesa, je onesposobljeno za dalje kretanje na putu, voza ili vlasnik, odnosno korisnik vozila je duan da vozilo, teret, stvari ili drugi materijal rasut po putu, ukloni s puta nakon naredbe ili odobrenja ovlaenog lica, koje vri uviaj na licu mesta. 210.2. Ako voza, vlasnik, odnosno korisnik vozila nije u stanju da postupi po stavu 1. ovog lana, ovlaeno lice, koje se zatekne na mestu udesa ili na mestu gde se nalazi vozilo u kvaru, naredie nadlene autoritete za odravanje puteva da na sigurno mesto uklone vozilo, teret, stvari ili drugi rasuti materijal sa puta. 7 3

Lice, za odravanje puteva, sa kojim su autoriteti za bezbednost u drumskom saobraaju, sklopili ugovor za premetanje vozila, duan je da hitno preduzme sve potrebne mere za premetanje i uvanje vozila sa teretom, stvari ili drugog rasutog materijala sa puta i da osigura prohodnost puta. 210.3. Ako odgovorno lice za odravanje puteva ne postupa po odredbi stava 3. ovog lana, a zbog onesposobljenosti vozila ili prepreka na putu, stvorenih od tereta, stvari ili drugog materijala bude onemogueno kretanje drugim uesnicima u saobraaju, ovlaeno lice preduzee nove odgovarajue mere da se omogui normalno odvijanje saobraaja. 210.4. Trokove o premetaju i uvanju vozila, tereta, stvari ili drugog materijala, kao i preduzimanje drugih odgovaraju ih mera iz stava 4. ovog lana, snosi nadleni autoritet za odravanje puteva, a oni imaju pravo na naknadu od onog koji je iste prouzrokovao. 210.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 1.500 kanjava se lice koje je odgovorno za odravanje puteva, ako postupa u suprotnosti sa odredbama stava 3. ovog lana. 210.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se i lice koje ne postupa po odredbama iz stava 1. ovog lana. lan 211 211.1. Policajac, koji vri uviaj na mestu saobraajnog udesa, u kome je nastala materijalna teta, prinudie da podlegnu kontroli, sredstvima i odgovaraju im aparatima za merenje, neposredne uesnike u saobraajnom udesu, po pravilima za kontrolu da li imaju alkohola u organizmu ili opojne droge. Ako se utvrdi tom kontrolom da voza - neposredni uesnik u udesu ima alkohola u organizmu ili opojne droge, a on to negira, policajac e ga odvesti kod zdravstvene ustanove za lekarski pregled, odnosno za davanje krvi i urine, radi analize. 211.2. Ako u saobraajnom udesu ima povreenih lica, policajac koji vri uviaj na mestu saobraajnog udesa, e podvrgnuti neposrednom uesniku udesa ispitivanje (kontrolu) na nain kako je utvren stavom 1. ovog lana. Ako se tim ispitivanjem utvruje da vozai ili neposredni uesnici saobraajnog udesa imaju u organizam alkohola ili opojne droge, policajac e odrediti lekarski pregled, odnosno davanje krvi i urine, radi analize. 211.3. Ako u saobraajnom udesu ima poginulih lica, policajac koji vri uvi aj na mestu, odredie da vozai, neposredni uesnici udesa, daju krv i urinu, da bi se utvrdilo da li imaju u organizam alkohol ili opojne droge, a za ostale u esnike udesa - nakon konstatacije prisustva alkohola ili opojnih droga u organizam, sredstvima ili odgovaraju im aparatima. 211.4. U sluajevima iz stavova 1, 2 i 3. ovog lana, lekar moe odluiti da se krv i urina ne daju, ako bi zbog toga nastupile tetne posledice po zdravlje u esnika u saobraajnom udesu. 211.5. Lica, iz stavova 1, 2. i 3. ovog lana, od trenutka nastanka saobraajnog udesa pa sve dok se primenjuje za njih postupak ispitivanja iz lana 1, 2. i 3, ne treba da uzimaju 74

alkoholna pia, opojne droge niti lekove o kojima je data beleka da ih ne trebaju upotrebiti pre niti u toku vonje. 211.6. Lice za koga je, ispitivanjem na jedan od naina utvrenog ovim lanom, utvreno da ima u organizam alkohol ili opojne droga, snosi trokove za ispitivanje, a lice iz stava 1. ovog lana snosi i trokove o slanju slubenim policijskim vozilom na lekarsku kontrolu i za davanje krvi i urine na analizu. 211.7. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 95 , kanjava se voza, odnosno uesnik u saobraaju koji postupa suprotno odredbama stava 5. ovog lana, a vozau se izrie mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon do est meseci i dva negativna poena. lan 212 212.1. Kosovska policijska sluba je duna da izlazi na mestu saobraajnog udesa, o kome je upoznata (obavetena). 212.2. Zvaninik Kosovske policijske slube koji vri uvi aj na licu mesta, duan je da organizuje popis imovine koja na mestu dogadjaja ostaje iza lica koji je u saobra ajnom udesu poginuo ili je teko povreeno, da obavesti organizaciju koja uklanja vozila i stvari sa puta, i da prua pomo radi zatite imovine, ako na mestu dogadjaja nema lica koje tu imovinu moe preuzeti. POGLAVLJE VII SPORTSKE MANIFESTACIJE I DRUGE AKTIVNOSTI NA PUTU lan 213 213.1. Sportske i druge manifestacije ili sline aktivnosti na putu ne trebaju se odravati bez dozvole. Dozvolu izdaje policijska stanica, u ijem rejonu se odrava manifestacija ili se obavlja aktivnost. 213.2. Ako se jedna sportska ili druga manifestacija odri ili se jedna aktivnost obavlja na putu u rejonu dveju ili vie policijskih stanica, dozvolu izdaje Kosovska policijska sluba. 213.3. Ako se radi odravanja manifestacije ili obavljanja aktivnosti na putu, zabranjuje promet, dozvolu, uz prethodnu saglasnost, izdaje nadleni organ, u ijem rejonu se zabranjuje promet, a u sluaju iz stava 2. ovog lana - uz saglasnost Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. 213.4. Izuzimajui odredbu stava 1. ovog lana o sportskim i drugim manifestacijama i aktivnostima na putu, koje se odravaju u uslovima normalnog razvoja prometa, nije potrebna dozvola. 213.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 700 , kanjava se organizator sportskih manifestacija i drugih aktivnosti na ulici, ako se manifestacija ili sportska aktivnost odrava u suprotnosti sa odredbama ovog lana. 7 5

lan 214 214.1. U sluaju iz lana 213, stav 3, ovog Zakona, ako nije obezbe en drugi pomoni put za ostale uesnike u saobraaju, zahtev e se odbiti. 214.2. Izuzimajui odredbu stava 1. ovog lana, odravanje automobilskog, motociklistikog ili biciklistikog takmienja na putu, moe se dozvoliti i kada na odre enom drumskom smeru ne postoji drugi pomoni put (brdska takmienja i dr.), ali samo za vreme kada ostali u esnici u saobraaju na tom putu najmanje kreu. U tom sluaju saobraaj se moe zabraniti najvie dva asa. lan 215 215.1. Zahtev za izdavanje dozvole se podnosi najkasnije 30 dana pre odravanja sportske ili druge manifestacije ili obavljanja aktivnosti. 215.2. Zahtevu za izdavanje dozvole mora se priloiti program o manifestaciji, odnosno aktivnostima, pravilima takmienja, pregled mera koje organizator predvi a za obezbeenje uesnika u saobraaju, uesnika i gledalaca sportske i druge manifestacije ili aktivnostima i oznaku kojom e se vozila, praena od takmiara, oznaiti. lan 216 216.1. Zahtev za odravanje sportske ili druge manifestacije ili za obavljanje aktivnosti na putu, e se odbiti, ako organizator, po osudi nadlenog organa, odnosno Kosovske policijske slube, nije u stanju primeniti mere iz lana 60, stav 2, ovog zakona. 216.2. Ako, zbog odravanja sportske ili druge manifestacije ili obavljanja aktivnosti na putu, bi trebalo zabraniti promet na najvanijim pravcima saobra aja ili bi se manifestacijom, odnosno aktivnou ugrozilo u velikoj meri ili bi se ometao drumski saobra aj, zahtev za davanje dozvole moe se odbiti. lan 217 217.1. Dozvolom za odravanje sportske ili druge manifestacije ili za obavljanje aktivnosti na putu, se utvruju mere sigurnosti, koje treba da preduzme organizator. 217.2. Kada se ogranii ili zabranjuje promet na putu radi odravanja manifestacije ili obavljanja aktivnosti, dozvola sadri i obavezu organizatora da, o merama ograni enja ili zabrane prometa, upozna javnost sredstvima javne komunikacije, najkasnije 48 sati pre po etka manifestacije, odnosno aktivnosti. lan 218 218.1. Organizator ne treba da pone da dri sportsku ili drugu manifestaciju ili aktivnost na putu, ako nisu preduzete sve mere sigurnosti, utvrene dozvolom. 218.2. Ako se utvrdi da organizator nije preduzeo sve mere sigurnosti, utvr ene dozvolom, manifestacija, odnosno aktivnost e se zabraniti. 7 6

lan 219 219.1. Organizator je duan prekinuti odravanje sportske ili druge manifestacije, odnosno aktivnosti na putu: 1) ako su ugroeni uesnici ili gledaoci, 2) ako se naruava javni red i tiina u velikoj meri, 3) ako ponu okolnosti zbog kojih se manifestacija, odnosno aktivnost ne bi dozvolila, 4) ako organizator ne primenjuje odreene mere sigurnosti, 5) ako to zahtevaju drugi bezbednosni razlozi. 219.2. Ako organizator ne prekida manifestaciju, odnosno aktivnost u sluajevima iz stava 1. ovog lana, Kosovska policijska sluba, odnosno policijska stanica naredi e organizatoru da manifestaciju, odnosno aktivnost prekine i da preduzme potrebne mere da se naredba izvri. 219.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 700 , kanjava se organizator sportskih manifestacija i drugih aktivnosti na putu, ako ne prekine sportske manifestacije i aktivnosti, i ako deluje u suprotnosti sa odredbama ovog lana. lan 220 220.1. Samo vozila, oznaena posebnim znakom, koje odreuje organizator, mogu pratiti takmiare sportske manifestacije na putu. 220.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji prati sportske manifestacije ili aktivnosti na putu, bez ozna avanja vozila u skladu sa odredbama stava 1. ovog lana. 220.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 700 , kanjava se organizator sportskih manifestacija i drugih aktivnosti na putu, ako postupa u suprotnosti sa odredbama stava 1. ovog lana lan 221 221.1. Nakon okonanja sportske ili druge manifestacije, odnosno aktivnosti na putu, organizator je duan odmah: 1) da otkloni sa puta sve saobraajne i druge znakove, ureaje, stvari i predmete, koji su postavljeni za odravanje manifestacije, odnosno za obavljanje aktivnosti, 2) da postavi sve saobraajne i druge znakove, stvari i predmete koje su bili uklonjeni radi odravanja manifestacije, odnosno obavljanja aktivnosti, 3) da popravi i da dovede u preanje stanje put i putne objekte, ako su ote eni u toku odravanja manifestacije, odnosno obavljanja aktivnosti. 221.2. Ako organizator ne postupa po takama a) i b) stava 1. ovog lana, Kosovska policijska sluba, odnosno policijska stanica, e preduzeti odgovarajue mere da se trokovima organizatora otklone, odnosno postave saobraajni i drugi znakovi, stvari i predmeti na putu. 7 7

221.3. Za prekraj, nov anom kaznom u iznosu od 200 do 700 kanjava se organizator sportskih manifestacija i drugih aktivnosti na putu, ako postupa u suprotnosti sa odredbama stava 1. ovog lana.

POGLAVLJE VIII
OGRANIENJE U SAOBRAAJU

lan 222

222.1. U toku zimskih uslova, na putu se zabranjuje saobraaj motornih i prikljunih teretnih vozila, koji ne poseduju zimsku opremu. 222.2. Zimski uslovi na putu su kada je put pokriven snegom ili kada na putu ima leda. 222.3. U uslovima iz stava 2. ovog lana, autobus i teretno vozilo, treba makar na jednoj osovini da imaju lance za sneg. Putni ki auto treba da bude opremljen predvienom zimskom opremom. 222.4. Izuzimajui odredbe stava 2. ovog lana, Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, odnosno Optinske skuptine, mogu za odreeno vreme i odredjene puteve narediti za obavezno posedovanje zimske opreme, za pojedine kategorije ili vrste vozila, bez obzira da li na tim putevima postoje zimski uslovi. 222.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se lice koje naredjuje, odobrava ili pusti u drumskom saobraaju vozilo bez zimske opreme predvieno ovim lanom. 222.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji upravlja vozilom, koji ne poseduje zimsku opremu predvieno ovim lanom. lan 223 223.1. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, odnosno Skuptina optina mogu da za odreene puteve i za odreene dane narediti zabranu ili ogranienje svih vozila ili pojedinih vrsta vozila da ogranii brzinu kretanja, ako je zabrana ili ograni enje neophodno za preventivu ili otklanjanje opasnosti za uesnike u saobraaju, za neometano odvijanje saobra aja, ako saobraaj bude gust ili otean. 223.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se lice koji uestvuje na putu ili na jednoj deonici istog u odreenim danima ili odreenom periodu, kad je nareena zabrana ili ogranienje svih vozila ili pojedinih vrsta vozila, u skladu sa odredbama stava 1. ovog lana. lan 224
U sluajevima kada se zahteva da sigurnost i tok saobra aja bude na viem nivou ili u vanrednim sluajevima, Kosovska policijska sluba moe da zabrani saobra aj ili da naredi posebno ogranienje saobraaja na odreenom putu ili putnoj deonici za vreme dok postoje uslovi zbog kojih su preduzete ove mere.

78

POGLAVLJE IX
VOZAI

1. USLOVI ZA UPRAVLJANJE VOZILOM lan 225 225.1. Vozilo na motorni pogon u drumskom saobraaju moe samostalno da upravlja samo lice, koje poseduje vaeu vozaku dozvolu, vozaku dozvolu druge drave ili meunarodnu vozaku dozvolu. 225.2. Voza ima pravo upravljati samo onim kategorijama vozila, koje su zabeleene u vozakoj dozvoli. 225.3. Voza, za vreme upravljanja vozilom na motorni pogon, treba da koristi pomo na vozila, koja su registrovana (zabeleena) u vozakoj dozvoli. 225.4. Vozau motornog vozila, za vreme vonje ne dozvoljava se upotreba ru nog (mobilnog) telefona niti druga oprema, koja bi umanjila mogu nost reagovanja i bezbedne vonje vozilom. 225.5. Runi (mobilni) telefon moe se koristiti u toku vonje, ako se upotreba vri bez upotrebe ruku. 225.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 400 , kanjava se voza, koji ne raspolae vaeom vozakom dozvolom, kojem je zabranjeno upravljanje vozilom ili nema voza ku dozvolu za dotinu kategoriju. 225.7. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji koristi runi (mobilni) telefon suprotno odredbama stava 4. i 5. ovog lana. lan 226 226.1. Voza, koji upravlja vozilom na motorni pogon u drumskom saobra aju, treba da bude sposoban u fizikom i psihikom pogledu da bi upravljao vozilom na motorni pogon i o tome da poseduje potrebno znanje i vetinu. 226.2. Zabranjuje se upravljati vozilom u drumskom saobra aju umornom, bolesnom ili onom vozau koji se nalazi u takvom psihi kom stanju da nije sposoban za bezbedno upravljanje vozilom, kao i vozau koji je pod uticajem narkotika, lekova i substanci u kojima je zabeleeno da se zabranjuje njihova upotreba pre ili za vreme upravljanja vozilom u drumskom saobra aju. 226.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza koji postupa suprotno odredbama ovog lana i ujedno izrie mu se mera zabrane upravljanjem vozilom na motorni pogon od tri meseca i dva negativna poena.

7 9

lan 227 227.1. Vozau se ne dozvoljava upravljati vozilom u drumskom saobra aju, ako je pod uticajem alkohola i ako je sadrina alkohola u krvi vea od 0.5 gr/lit ili mg/ml. 227.2. Sadrina alkohola u organizmu se utvr uje analizama krvi i urine, merenjem koli ine alkohola po litru duvanjem vazduha, lekarskim pregledom i drugim metodama i aparatima. 227.3. Smatra se da voza posedoje u organizam drogu, ako se sadrina droge utvrdi odgovarajuim sredstvima i opremom, lekarskim pregledom ili analizom krvi ili krvi i urine. 227.4. Smatra se da je voza poeo da upravlja vozilom, ako je krenuo s mesta. 227.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 do 130 , kanjava se voza ako ima alkohola u organizmu vie od 0,5 gr/kg i ujedno mu se izri e mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon u trajanju najmanje est meseci i pet negativna poena. lan 228 228.1. Vozau, kome je osnovno zanimanje upravljanje motornim vozilom, ne dozvoljava se konzumiranje alkohola u organizmu i to: 1) voza motornih vozila kategorija C1, C, D1, D, C1+E, C+E, D1+E, D+E dok upravlja motornim vozilom ovih kategorija, 2) voza vozila kojim se vri javni prevoz, 3) voza-instruktor dok osposobljava kandidata za vozaa u praktinom delu osposobljavanja za upravljanje vozilom na motorni pogon, 4) kandidat za vozaa za vreme osposobljavanja, 5) voza vozila sa prvenstvom prelaza i onih pod pratnjom, u toku vrenja slubene dunosti. 228.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 270 , kanjava se voza iz stava 1. ovog lana ako ima u organizmu alkohola i ujedno mu se izri e mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon u trajanju najmanje jedne godine i pet negativna poena.

2. OSPOSOBLJAVANJE KANDIDATA ZA VOZAA lan 229 229.1. Osposobljavanje kandidata za voza e vozila na motorni pogon vre auto-kole, koje ih licencira Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, nakon ispunjavanja uslova i kriterijuma predvienih za licenciranje. 229.2. Uslove i kriterijume za licenciranje auto-kole utvruje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, posebnim pravnim podzakonskim aktom. 8 0

Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 700 , kanjava se lice, ako naredi ili dozvoljava da se vri osposobljavanje kandidata za voza a bez vaee licence izdate od strane Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije.

229.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se i voza -instruktor, koji vri osposobljavanje kandidata za voza e bez vaee licence, izdate od strane Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. lan 230 230.1. Osposobljavanje kandidata za vozae je jedinstven nastavni program, koji obuhvata nastavne predmete: Propise saobraaja i bezbednosti, Upravljanje vozila na motorni pogon i Davanje prve pomoi licima povreenim u saobraajnom udesu. 230.2. Osposobljavanje kandidata iz nastavnih predmeta, Propisi saobraaja i bezbednosti i Upravljanje vozilom na motorni pogon, vre auto-kole. 230.3. Osposobljavanje kandidata za vozae iz nastavnog predmeta Davanje prve pomo i licima povreenim u udesima drumskog saobraaja se organizuje od institucije, koju ovlauje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije. 230.4. Plan i program o osposobljavanju kandidata za vozae utvruje posebnim pravnim aktom Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, u konsultaciji sa Ministarstvom za obrazovanje, nauku i tehnologiju. lan 231 231.1. Auto-kole mogu razvijati osposobljavanje kandidata za vozae, ako su obezbedile: 1) strunog predavaa, administrativnog radnika i potreban broj vozaa-instruktora, ugovorom o radu sa punim radnim vremenom, potrebni za realizaciju nastavnog plana i programa za osposobljavanje kandidata; 2) nastavna i pomona sredstva, kao i opremu koja omoguava normalno osposobljavanje kandidata za vozaa; 3) sredstva kategorije, kojima se vri osposobljavanje; 4) prostorije, poligon ili neku prostoriju van javnog puta najmanje 350 m2, koje mogu biti u vlasnitvu ili pod zakupom. 231.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 700 , kanjava se lice koje nare uje ili dozvoljava da se vri osposobljavanje kandidata za voza e suprotno odredbama ovog lana. lan 232 232.1. Nastavu iz predmeta Propisi saobraaja i bezbednosti (teorijski deo) dri struni predava. 232.2. Predava iz stava 1. ovog lana treba da bude lice koje ima najmanje visoku kolsku spremu i raspolae vozakom dozvolom kategorije B koju je dobilo pre najmanje tri godine. 8 1

Osposobljavanje kandidata za vozaa iz nastavnog predmeta Upravljanje vozilom na motorni pogon (praktini deo) vri voza - instruktor.

232.3. Voza-instruktor je lice koje poseduje voza ku dozvolu i vaeu licencu za voza - instruktor za odgovarajuu kategoriju. 232.4. Osposobljavanje kandidata iz predmeta Davanje prve pomo i licima povreenim u udesu ostvaruje institucija ovlaena od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije, u saradnji sa Ministarstvom za zdravstvo. 232.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 500 do 1.100 , kanjava se lice koje naredi ili dozvoljava da se vri osposobljavanje kandidata suprotno odredbama ovog lana. 232.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se i fiziko lice koje vri osposobljavanje kandidata za vozaa suprotno odredbama ovog lana. lan 233 233.1. Licencu za strunog predavaa i za vozaa-instruktora izdaje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, a za predava a iz nastavnog predmeta Davanje prve pomo i licima povreenim u saobraajnom udesu- institucija, koju ovlauje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, u saradnji sa Ministarstvom za zdravstvo. 233.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 500 do 1.100 , kanjava se lice koje nare uje ili dozvoljava da se vri osposobljavanje kandidata bez vae e licence, izdate od institucije koju ovlauje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije. 233.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza koji vri osposoboljavanje kandidata za vozae bez vaee licence ili ne raspolae odgovaraju om licencom za kategoriju vozila, kojom se vri osposobljavanje kandidata za vozaa. lan 234 234.1. Osposobljavanje kandidata e poeti ne ranije od 3 meseca pre nego to kandidat dostigne potrebnu starost za dobijanje voza ke dozvole odreene kategorije, a ispitu za voza a se podvrgne samo kada navri godine predviene ovim zakonom. 234.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se lice koje naredi ili dozvoljava da se vri osposobljavanje kandidata bez navrene starosti predvi ene zakonom. 234.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza-instruktor, koji vri osposobljavanje kandidata za vozaa, bez navrene starosti predviene zakonom. lan 235
235.1. U toku osposobljavanja kandidata za voza a za upravljanje vozilom na putu, voza instruktor treba da ima sa sobom licencu za voza a-instruktora odgovarajue kategorije, kojom se (vozilom) odvija osposobljavanje, vozaku dozvolu treba da pokae, na zahtev ovla enog lica.

8 2

U toku upravljanja vozilom, kandidat za vozaa treba da ima sa sobom kandidatsku knjiicu, lekarsko uverenje da je sposoban u psihikom i fizikom pogledu za upravljanje vozilom i duan je da iste pokae na zahtev ovlaenog lica.

235.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza-instruktor, koji postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 236
Kandidat, koji se osposobljava iz prakti nog dela, priprema se za polaganje ispita za voza a i pre nego to poloi ispit za vozaa moe upravljati na putu vozilom kategorije za koju priprema ispit, ako vozilom upravlja pod nadzorom vozaa-instruktora.

lan 237 237.1. Vozilo, kojim se na putu vri osposobljavanje kandidata za voza a u praktinom upravljanju vozilom, treba oznaiti posebnim znakom, prema standardima Evropske unije. 237.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza-instruktor, koji vri osposobljavanje kandidata za vozaa vozilom koje nema propisani znak iz stava 1. ovog lana. lan 238 238.1. U toku osposobljavanja iz nastavnog predmeta Upravljanje vozilom na motorni pogon u drumskom saobra aju, na vozilu mogu biti najvie 1 kandidat i voza -instruktor i u izvesnim sluajevima na vozilu moe biti i lice ovla eno za nadzor rada auto-kole. 238.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza-instruktor koji postupa suprotno odredbama stava 1. ovog lana. lan 239 239.1. Kandidatu, koji je uspeno zavrio osposobljavanje po planu i programu, za vozaa izdaje se potvrda. 239.2. Kandidat, koji u toku 2 godine od dana upisa ne poloi ispit za voza a, treba da ponovi osposobljavanje. 239.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 700 , kanjava se lice koje izdaje potvrdu bez uspenog zavravanja osposobljavanja za vozaa. lan 240 240.1. kolu za instruktore vonje licencira Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju, u saradnji sa Ministarstvom za transport, potu i telekomunikacije. 8 3

240.2. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju, u saradnji sa Ministarstvom za transport, potu i telekomunikacije, posebnim pravnim aktom utvr uje uslove i kriterijume za licenciranje vozaa-instruktora.

lan 241
Ispiti za vozae-instruktore iz predmeta Propisi i bezbednost u saobra aju (teorijski deo) i iz predmeta Upravljanje vozilom na motorni pogon (prakti ni deo), finalni tekst se organizuju od ispitivaa, koje odreuje i licencira Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije i kandidati, koji pokazuju pozitivne rezultate, opremaju se licencom za vozaa-instruktora.

lan 242 Verifikaciju znanja instruktora vonje vri Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, svake 5 godine od dana izdavanja licence za vozae-instruktore, odnosno od dana poslednje verifikacije znanja. lan 243
Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, posebnim pravnim aktom, utvr uje uslove i kriterijume za verifikaciju znanja vozaa-instruktora.

lan 244 244.1. Nadzor rada auto-kole, u pogledu ispunjavanja predvi enih uslova, vre lica ovlaena od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. 244.2. Nadzor obuhvata sve administrativne poslove, dokumentaciju i evidencije u vezi osposobljavanja i na baziranim slu ajevima moe narediti voza a-instruktora da se podvrgne vanrednoj verifikaciji znanja od saobra ajnih i bezbednosnih propisa. 244.3. Ne dozvoljavaju se izmene i ispravke u knjigama, odnosno ostalim dokumentima, i iste treba pokazati na zahtev ovlaenog lica. 244.4. Nadzor institucije, koja predaje nastavni predmet Davanje prve pomo i licima povreenim u saobraajnom udesu vri institucija, koju ovlauje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, posebnim pravnim aktom ili lica odgovaraju e odgovornosti ovog Ministarstva. 244.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 500 do 1.500 , kanjava se vlasnik auto-kole koji postupa u suprotnosti sa odredbama stava 3 ovog lana. 244.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se ovlaeno lice u autokoli koji postupa suprotno odredbama stava 3. ovog lana. 244.7. Nain obustave i opoziva licence auto-kole utvruje posebnim pravnim aktom Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije. 8 4

3. ISPITI ZA VOZAA I OCENJIVANJE OSPOSOBLJAVANJA lan 245 245.1. Ispitu za vozaa moe da se podvrgne samo kandidat koji je osposobljen u licenciranoj auto-koli i ako ispunjava ostale uslove radi sticanja prava za upravljanje vozilom na motorni pogon ili da se podvrgne ispitu za voza a za dodatnu kategoriju. 245.2. U ispitu za vozaa preko teorijskog i praktinog testiranja, utvruje se kandidat za vozaa da li poseduje znanje i vetinu po predvienom programu. 245.3. U delu ispita iz predmeta Upravljanje motornim vozilom (praktini deo), kandidat prvi deo ispita polae u poligonu ili drugom prostoru van javnog puta, gde treba da vri bar tri radnje, nakon pozitivnog ocenjivanja ispitivaa kandidat drugi deo ispita vri na javnom putu. 245.4. Kandidat za vozaa, tokom vrenja radnji po stavu 3. ovog lana, treba da je sam u vozilu. 245.5. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, podzakonskim aktom utvr uje kriterijume i uslove u delu ispita na poligonu ili drugom prostoru van javnog puta, radnje koje treba izvravati, kao i dimenzije poligona, kada se zavri prvi deo ispita iz predmeta Upravljanje vozilom na motorni pogon. lan 246 Ispitu iz predmeta Upravljanje motornim vozilom, kandidat moe da podlegne i vozilom sa automatskim menjaem transmisije i isti ima pravo upravljati samo ovu vrstu vozila. lan 247 247.1. Ispit za vozaa ini jedinstvenu celinu nastavnih predmeta Propisi saobra aja i bezbednosti (teorijski deo) i Upravljanje vozilom na motorni pogon (prakti ni deo). 247.2. Program ispita za vozaa iz nastavnog predmeta Propisi saobra aja i bezbednosti, kao i Upravljanje motornim vozilom utvr uje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije. lan 248
Ispit za vozaa i ocenjivanje sposobnosti za pripadnike Kosovske policijske slube i Zatitnih Korpusa Kosova, se organizuje u njihovim odgovaraju im institucijama od ispitiva a, koje ih licencira Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije iz njihovih ljudskih izvora.

lan 249
Kandidat, koji poloi ispit za voza a, stie pravo aplicirati kod Ministarstsva za transport, potu i telekomunikacije za dobijanje vozake dozvole koju izdaje Ministarstvo unutranjih poslova u skladu sa odgovarajuim zakonskim odredbama.

85

lan 250 250.1. Ispit za vozaa se polae pred ispitivaem, kojeg odreuje Jedinica za vozake dozvole Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije ili elektronski, nakon stvaranja uslova za taj posao. 250.2. Ispit iz stava 1. ovog lana se organizuje i vri u regionalnim jedinicama za voza ke dozvole, utvrene od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. 250.3. Ispitiva treba da bude lice koje ima najmanje viu kolsku spremu, najmanje tri godine radnog iskustva i isti treba da je licenciran od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. 250.4. Kandidatu, koji je, po prvi put, podlegao ispitu u jednoj od regionalnih jedinica za vozake dozvole, ne dozvoljava se da promeni regionalnu jedinicu radi ponovnog prijavljivanja ispita za vozaku dozvolu. lan 251
Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, posebnim pravnim aktom utvr uje uslove i kriterijume za davanje i dobijanje licence ispitivaima za vozake dozvole.

lan 252 252.1. Verifikacija znanja ispitivaa se vri svake 5 godine, od dana izdavanja licence, odnosno 5 godine nakon poslednje verifikacije, samo iz nastavnog predmeta Propisi saobraaja i bezbednosti. 252.2. Ako ispitiva ne podlee verifikaciji znanja ili pokazuje negativan rezultat, navedeno u stavu 1. ovog lana, uzee mu se licenca dok ne podvrgne ponovo verifikaciji znanja i ne pokazuje pozitivan rezultat nakon roka kojeg utvr uje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikaciju. lan 253 253.1. Ispitiva se obavezuje na vrenju dunosti struno, asno i nepristrasno. 253.2. Ispitiva, tokom vrenja profesionalnih dunosti uiva istu zatitu kao civilni slubenik. 253.3. Ispitiva, zaposlen u Jedinici za vozake dozvole, ne moe u isto vreme razviti osposobljavanje kandidata za vozae, biti vlasnik ili suvlasnik jedne auto-kole. 253.4. Za prekraj, novanom kaznom iznosu od 650 do 1.500 , kanjava se ispitiva zaposlen u Jedinici za vozake dozvole, koji u isto vreme, kada vri testiranje kandidata za voza e, je vlasnik ili suvlasnik jedne auto-kole i njemu se oduzima licenca. lan 254

8 6

Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, posebnim pravnim aktom utvruje uslove i postupak za prijavljivanje ispita za vozaa, kao i forme i uzorke potrebnih dokumenata u vezi s tim. 254.1. Visina iznosa, kojeg kandidati uplauju u ime trokova za polaganje ispita za voza a ili dela ispita, je ista na teritoriji Kosova i istu utvr uje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije. lan 255
Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije utvr uje mesta, gde se odrava ispit iz nastavnog predmeta Upravljanje vozilom na motorni pogon, koje u najmanje treba da budu savremeni putevi sa predvi enom horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, sa ure enim raskrsnicama sa svetlosnim saobra ajnim znakovima (semaforima) i intenzivnim saobraajem vozila na motorni pogon.

lan 256
Na ispitu za vozaa kategorije L i M, kandidat podlee ispitu samo iz predmeta Propisi saobra aja i bezbednosti (teorijsko testiranje).

lan 257 Sadraj i oblik testova, utvruje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, posebnim pravnim aktom. lan 258
Poniti e se ispit za vozaa i oduze e se voza ka dozvola, licenca za vozaa-instruktora, ako se utvrdi da ja polaganje ispita izvreno na osnovu lanog dokumenta ili neta nih podataka navedenih na prijavnom listu o polaganju ispita za voza a, na osnovu davanja mita, ako se kandidat, prilikom polaganja ispita za voza a, posluio nedozvoljenim sredstvima i ako je ispit odran suprotno odredbama ovog zakona.

lan 259
Program o vozakoj dozvoli vozilima, obuhvata sadraj iz nastavnih predmeta Propisi saobraaja i bezbednosti i Upravljanje vozilom na motorni pogon.

4.STICANJE PRAVA RADI UPRAVLJANJA VOZILOM lan 260 260.1. Biciklom na putu moe upravljati lice koje je navrilo 14 godina. 260.2. Izuzimajui stav 1. ovog lana, deca koja su navrila 10 godina, koja se u koli osposobljavaju upravljati biciklom na putu i za to im se izdaje potvrda, mogu samostalno 8 7

upravljati biciklom na lokalnim putevima, a ostala deca mogu upravljati biciklom preko 9 godina starosti pod pratnjom lica, koje je navrilo 16 godina. lan 261 Zaprenim vozilom moe upravljati: 1) na regionalnim putevima lice koje je navrilo 16 godina, 2) na lokalnim i nekategorizovanim putevima lice koje je navrilo 14 godina. lan 262 Pravom za upravljanje vozilom na motorni pogon moe da raspolae lice koje ispunjava sledee uslove: 1) Da je psihiki i fiziki sposoban za upravljanje vozilom, 2) Da je punoletan za odreenu kategoriju vozila, 3) Da je poloio ispit za vozaa odgovarajue kategorije, 4) Da mu reenjem nadlenog organa nije zabranjeno upravljanje vozilom. lan 263 Minimalna starost lica za upravljanje vozilima odreenih kategorija je: 1) 2) 3) 4) 5) 6) da je navrilo 14 godina - za upravljanje vozilima kategorije M, da je navrilo 16 godina - za upravljanje vozilima kategorije A1 i T, da je navrilo 18 godina - za upravljanje vozilima kategorije A, B i C1, da je navrilo 19 godina - za upravljanje vozilima kategorije B+E, C i C1+E, da je navrilo 20 godina - za upravljanje vozilima kategorije C+E, da je navrilo 21 godinu - za upravljanje vozilima kategorije A, D1, D1+E, D i D+E. lan 264 264.1. Pravo na polaganje ispita za kategoriju C1, moe da stekne lice koje poseduje vozaku dozvolu najmanje 1 godinu kategorije B ili C1. 264.2. Pravo na polaganje ispita za voza a za vozila kategorije D1 ili D, moe da stekne lice koje poseduje vozaku dozvolu kategorije C - 2 (dve) godine. 264.3. Pravo na polaganje ispita za vozaa kategorije B+E, C1+E ili C+E, moe da stekne lice koje poseduje vozaku dozvolu za odgovarajue vuno vozilo najmanje 1 godinu. lan 265 265.1. Voza, kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorije B, C, D i podkategorije C1 i D1, ima pravo da upravlja tim vozilima iako im je priklju ena laka prikolica. 265.2. Voza, kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorije D, ima pravo da upravlja i motornim vozilima kategorije B, C i podkategorije C1 i D1; voza, kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilima podkategorije D1, ima pravo da upravlja motornim vozilima kategorija B, C i 88

podkategorije C1; voza, kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorije C, ima pravo da upravlja i motornim vozilima kategorije B i podkategorije C1, a voza, kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilima podkategorije C1, ima pravo da upravlja i motornim vozilima kategorije B. 265.3. Voza, kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje prikljunim vozilima kategorije D+E, ima pravo da upravlja i priklju nim vozilima kategorije B+E, C+E i podkategorije C1+E i D1+E; voza, kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje prikljunim vozilima pokategorije D1+E, ima pravo da upravlja i priklju nim vozilima kategorije B+E, C+E i podkagegorije C1+E; voza, kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje prikljunim vozilima kategorije C+E, ima pravo da upravlja i priklju nim vozilima kategorije B+E i podkategorije C1+E, a voza , kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje prikljunim vozilima podkategorije C1+E, ima pravo da upravlja i prikljunim vozilima kategorije B+E. 265.4. Lice, koje je steklo pravo na upravljanje vozila kategorije A1, nakon to je navrilo 18 godina a nije poloio ishit za vozaa, ima pravo da upravlja vozilima kategorije A.
265.6. Kosovska policijska sluba i Zatitni Korpus Kosova, posebnim pravnim aktom utvruju kriterijume za grupni prevoz, koji se vri vozilima kategorije C, kao i - uslove i nain prevoza motornim vozilima policije.

lan 266
Vozaka dozvola se izdaje za upravljanje vozilima na motorni pogon i priklju nim vozilima, za sledee kategorije: A1, A, B, C1, C, D1, D, B+E, C1+E, C+E, D1+E,D+E, kao i T.L.M.

Podkategorija A1 - laki motocikli radne zapremnine, koji ne prelaze 125 cm3 i snage koja ne prelazi 11 KS. Kategorija A -motocikal do 25 ks koji ne prelazi 0,16 KS/kg.
Kategorija A - pravo, radi upravljanja svih vrsta motocikala (bez ograni enja snage), nee se dati, dok voza ne bude imao dve godine iskustva na motociklima do 25 KS, a ne prelaze 0,16 KS/kg direktan pristup za kategoriju A neogranieno mogue za upravljae 21 godine starosti.

Kategorija B - motorna vozila koja ne prelaze masu od 3.500 kg, a imaju 8 (osam) sedita, izuzev vozakog sedita, sa prikolicom koja ne prelazi 750 kg, ili sa prikolicom koja prelazi masu 750 kg, pod uslovom da dozvoljena maksimalna masa prikolice ne prelazi neoptereenu masu vozila, koje se vue i dozvoljena maksimalna masa kombinacije ne prelazi 3.500 kg. Kategorija B - motorna vozila sa automatskim menjaem transmisije. Podkategorija B1 - tricikli i bicikli sa etiri toka na motorni pogon.
Kategorija B+E - kombinacije koje se sastoje od vu nog vozila kategorije B, sa prikolicom koja ne prelazi masu 750 kg, prelazi praznu teinu vu nog vozila, a maksimalna masa grupe ne prelazi teinu 3.500 kg. 8 9

Podkategorija C1 - motorna vozila preko 3.500 kg do 7.500 kg i prikolicom koja ne prelazi 750 kg. Podkategorija C1+E - motorna vozila kategorije C1, sa prikolicom mase preko 750 kg, pod uslovom da dozvoljena masa prikolice ne prelazi neoptere enu masu vunog vozila i dozvoljena maksimalna masa kombinacije ne prelazi 12.000 kg. Kategorija C - motorna vozila preko 3.500 kg i prikolicom, koja ne prelazi masu 750 kg. Kategorija C+E - motorna vozila preko 3.500 kg sa prikolicom koja prelazi masu prikolice 750 kg. Podkategorija D1 - minibusi sa vie od 8 do 16 sedita, izuzev vozakog sedita.
Podkategorija D1+E - minibusi sa prikolicom mase ve e od 750 kg, pod uslovom da dozvoljena maksimalna masa prikolice ne prelazi neoptere enu masu vunog vozila i dozvoljena maksimalna masa kombinacije ne prelazi 12.000 kg.

Prikolicu ne treba koristiti za prevoz putnika. Kategorija D - autobusi sa vie od 8 sedita, izuzev vozakog sedita, sa prikolicom koja ne prelazi masu 750 kg. Kategorija D+E - autobusi sa vie od 8 sedita, izuzev voza kog sedita, sa prikolicom koja prelazi masu 750 kg. Kategorija T - traktor sa prikolicom. Kategorija M - motokultivator, ciklomotor, moped. Kategorija L - radno vozilo. lan 267 267.1.Vozaka dozvola moe se izdavati i za vozilo sa automatskim menja em transmisije i slui samo za upravljanje tih vozila.
267.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 , kanjava se lice koje postupi suprotno odredbama iz stava 1. ovog lana.

lan 268 Voza, koji poseduje vaeu vozaku dozvolu za kategorije: A1, A, B, C1, C, D1 i D, ima pravo upravljati vozilima kategorija M, L, T. lan 269
269.1. Lice, koje ima poloen ispit za voza e kategorija M, A1, A, B i C1, ne dozvoljava se, u toku od dve godine od dana izdavanja vozake dozvole, upravljati vozilom na putu brzinom ve om od 70 km/, na putevima rezervisanim za saobraaj motornih vozila brzinom veom od 80 km/, na autoputu 110 km/, a za ciklomotor - 40 km/ , na tim vozilima se ne dozvoljava vu enje prikljunih vozila, kao i organizovani prevoz dece.

9 0

Licu iz stava 1. ovog lana se ne dozvoljava upravljanje niti poeti sa upravljanjem vozila na motorni pogon, ako u organizmu ima droge, alkohola ili mu se javljaju znaci alkoholizma. 269.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza, ako postupa suprotno odredbama stava 2. ovog lana i izrie mu se zabrana upravljanja motornim vozilom od 2 do 6 meseci i 5 negativnih poena. lan 270 270.1. Vozaka dozvola e se izdavati licu, na njegov zahtev, ako ispunjava uslove predvi ene ovim zakonom. 270.2. Vozaku dozvolu izdaje Ministarstvo unutranih poslova. 270.3. Vozaka dozvola se izdaje i produava vae im rokom od 5 godina, a licima starijim preko 65 godina - svake dve godine, na osnovu lekarskog uverenja produava se voza ka dozvola. 270.4. Izuzimajui odredbu stava 3. ovog lana, vozaka dozvola moe se izdavati ili se njena vanost moe ograniavati i u kraem roku u odnosu na rok utvren ovim stavom, na osnovu date konstatacije lekarskim uverenjem. 270.5. Takoe, izuzimajui stav 3. ovog lana, vozaka dozvola za kategoriju B se izdaje za stalan period. 270.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 6.500 , kanjava se odgovorno slubeno lice nadlenog organa, ako izdaje / produava vozaku dozvolu suprotno odredbama ovog lana. lan 271 U vozakoj dozvoli se belee sve kategorije vozila na motorni pogon i prikljunih vozila. lan 272 272.1. Domaa vozaka dozvola moe se upotrebiti u me unarodnom saobraaju, kada se upotrebljava u zemljama koje poznaju taj dokument, izuzev ako odre eni domai autoriteti zahtevaju meunarodnu vozaku dozvolu onda podleu obostranom sporazumu ako postoji. 272.2. Meunarodna vozaka dozvola se izdaje bazirajui se na domau vozaku dozvolu za etvorogodinji period i njena vanost ne sme biti dua od vanosti doma e vozake dozvole, ako je primenjiva. 272.3. Meunarodnu vozaku dozvolu izdaje institucija, koju ovla uje Ministarstvo untranjih poslova. 272.4. Meunarodna vozaka dozvola, koja je izdata na Kosovu, ne dozvoljava se koristiti za upravljanje motornim vozilima na Kosovu. 9 1

272.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza koji meunarodnom vozakom dozvolom upravlja motorno vozilo unutar Kosova.

lan 273 273.1. Lice, koje poseduje vozaku dozvolu, izdatu od pojedine zemlje Evropske unije, moe se menjati na Kosovskoj vozakoj dozvoli. 273.2. Licu, koje poseduje vozaku dozvolu, izdatu van Kosova, izuzimaju i stav 1. ovog lana, moe se izdavati Kosovska vozaka dozvola, nakon polaganja teoretskog testa, ako obostranim sporazumom nije drugaije utvreno. 273.3. Ako vozaka dozvola, izdata po stavu 1. i 2. ovog lana, sadri ogranienje vanosti ili druga ogranienja, ta ogranienja treba da budu izneta u Kosovskoj vozakoj dozvoli. 273.4. Ministarstvo unutranjih poslova u saradnji sa Ministarstvom za transport, potu i telekomunikacije pravnim aktom utvr uje pravila i procedure o izdavanju voza ke dozvole iz stava 1, 2. i 3. ovog lana. lan 274 274.1. Isprava kojom se stie pravo upravljanja motornim vozilom izdaje se uz pla anje odgovarajueg iznosa koji utvruje Ministarstvo unutranjih poslova. 274.2. Lice moe posedovati samo jednu vaeu vozaku dozvolu. lan 275 275.1. Ako se vozaka dozvola izgubi, vlasnik se obavezuje da u roku od 30 dana obavesti nadleni organ (u ovom sluaju: Ministarstvo unutranjih poslova), da vozaka dozvola ili drugi dokument koji pokazuje o pravu na upravljanju vozila na motorni pogon je izgubljen, ote en ili informacije koje sadri treba obnoviti. 275.2. Ministarstvo unutranjih poslova izdaje duplikat s hodno stavu 1. ovog lana, pod uslovom da: 1) lice podnosi pismenu izjavu o izgubljenom dokumentu, ili 2) lice vraa oteeni dokument, ili 3) lice vraa dokument, kojeg treba obnoviti. lan 276
Voza mora poloiti teoretski i praktini deo ispita ako u roku od godinu dana od dana isteka vanosti vozake dozvole ne podnese zahtev za produenje vozake dozvole ili nije mu produena vanost vozake dozvole.

9 2

lan 277
Ministarstvo unutranjih poslova vri tampanje voza kih dozvola i drugih potrebnih isprava, pridravajui se utvrenih procedura.

lan 278

Ministarstvo unutranjih poslova, u savetovanju sa Ministarstvom za transport, potu i telekomunikacije i Kosovskom policijskom slubom, uzimajui u obzir potrebu o jednoj boljoj sigurnosti vozakih dozvola prema moguim prevarama i krai, e definisati posebnim aktom: 1) Oblik vozakih dozvola i drugih certifikata o vonji detaljnim opisom, 2) Detalizovane upravne procedure o izdavanju, opozivu i vraanju vozakih dozvola i drugih isprava o vonji, kao i uzoraka svih isprava. lan 279
Kada upravlja vozilom, voza treba da ima sa sobom odgovarajuu vaeu vozaku ispravu i pokazati je na zahtev ovlaenog lica.

lan 280 280.1. Ne dozvoljava se vlasniku, odnosno titullaru prava na kori enje vozila, kao i vozau kome je povereno upravljanje vozilom na zahtev ovla enog lica upravljati vozilom u suprotnosti sa odredbama iz lana 226, 227. i 228. ovog zakona niti licu, koje nema pravo na uprvljanje vozilom, odnosno licu, koje nema pravo upravljati kategorijom vozila u kojoj spada to vozilo. 280.2. Vlasnik, odnosno titular prava na korienju vozila, kao i voza kome je povereno pravo na vozilo na zahtev ovlaenog lica, je duan da d podatke o identitetu lica, kome je dao vozilo na upravljanje. 280.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se vlasnik, odnosno titullar prava na korienje vozila, kao i voza, kome je povereno upravljanje vozilom, koji je dao vozilo bolesnom ili umornom licu, pod dejstvom alkohola ili i licu koje nema pravo da upravlja vozilom, odnosno licu koje nema pravo na upravljanje kategorijom vozila u kojoj spada ovo vozilo. lan 281 281.1. Strani dravljanin, kome je dozvoljen privremeni ili stalni boravak na Kosovu, i kosovski stanovnik, koji se vraa iz inostranstva na Kosovu, ali i osoblje diplomatskih predstavnitava, konzulskih predstavnitava i misija stranih drava, predstavnitava meunarodnih organizacija na Kosovu, stranih trgovakih predstavnitava, saobraaja, kulture i drugih i stranih ureda dopisnitava, mogu upravljati motornim vozilima na osnovu strane vaee vozake dozvole za vreme do jedne godine od dana ulaska na Kosovu. 281.2. Vaea vozaka dozvola je ona vozaka dozvola koja je izdata od strane Ujedinjenih Nacija za njihovo osoblje koja odobrava upravljanje vozila Ujedinjenih 93

Nacija, izdata vozaka dozvola od strane organizacija u sastavu UNMIK-a (n. pr.Organizacija za bezbednost i evropsku saradnju) za njihovo osloblje, odobrava upravljanje vozilima takvih organizacija kao i vaeu vozaku dozvolu izdate od strane KFOR-a za osoblje KFOR-a kojom se odobrava upravljanje vozilima KFOR-a. lan 282 Ministarstvo unutranjih poslova, podzakonskim aktom uspostavlja osnovni sistem podataka o vozakim dozvolama na centralnom nivou. 5. ZDRAVSTVENI PREGLED VOZAA lan 283 283.1. Voza motornog vozila, dizajniranog za prevoz putnika, voza prevoznog motornog vozila, skupina vozila ukupne mase vee od 7,5 tona mora imati zdravstveno uverenje, ako se ta vozila upotrebljavaju za komercijalni prevoz ljudi i transport robe. To isto vai i za vozaa motornog vozila kome je upravljanje motornim vozilom osnovno zanimanje. 283.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 700 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 1 ovog lana. 283.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se i voza, koji nema vaee zdravstveno uverenje tokom upravljanja motornim vozilom za prevoz putnika ili transport robe vee mase dozvoljene preko 7,5 tona ili skupine vozila. lan 284 284.1. Voza iz lana 283, treba da podvrgne lekarskom pregledu da bi se utvrdilo da li ima ili ne kakvog pokazatelja u vezi zdravlja, koji je u suprotnosti sa vonjom vozila na motorni pogon. Ta kontrola se vri pre izdavanja prvog lekarskog uverenja i kasnije, svakih 5 godina u periodu do 55 godina starosti i svake dve godine posle 55 godina starosti. 284.2. Za kontrole i testove iz stava 1. ovog lana, uplatu treba da vri vlasnik prevozne kompanije, ako zapoljava jednog vozaa ili je sam voza (sluaj voza-operater). 284.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se i voza vozila, ako ne poseduje sa sobom zdravstveno uverenje ili poseduje zdravstveno uverenje koje nije vae a. 284.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 700 , kanjava se i poslovna organizacija ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 2 ovog lana. 9 4

lan 285 285.1. Zdravstveno uverenje moe se izdavati licu, koje ispuni uslove predviene Zakonom odnosno podzakonskim aktom. 1) navrilo 21 godinu starosti, 2) uzelo lekarsko uverenje, kojim se dokazuje njegova psihika i fizika sposobnost. 285.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 700 , kanjava se odgovorno slubeno lice nadlenog autoriteta, ako izdaje zdravstveno uverenje suprotno odredbama ovog lana. lan 286 Lica, u nastavku, koja treba da podvrgnu lekarskom pregledu, da bi se utvrdilo da li imaju kakvog pokazatelja u vezi zdravlja, koji je u suprotnosti sa vonjom motornih vozila, su: 1) lica koja ele dobiti vozaku dozvolu; 2) lica koje apliciraju za vraanje sopstvenih vozakih dozvola, koje su im opozvane zbog njihovog slabog zdravlja; 3) vozai, koji su prijavljeni od Kosovske policijske slube, koji su fatalno u estvovali u

saobraajnim udesima ili su vozili motornim vozilom pod uticajem alkohola, droge ili opojnih droga; 4) lice ogranienih sposobnosti, ako postoji neka osnova koja pokazuje da su njegove voza ke sposobnosti pogorane;

5) kandidati za vozaa-instruktora ili ispitivai za vozake dozvole. lan 287

287.1. Lekarski pregledi lica iz lana 286. ovog zakona se vre od institucija ovlaenih od Ministarstva za zdravstvo. 287.2. O gorenavedenim lekarskim pregledima, nadleni organ izdaje uverenje. lan 288 288.1. Ako se lekarskim pregledom utvrdi da voza nije sposoban da upravlja vozilom na motorni pogon za koje mu je izdata voza ka dozvola, zdravstvene ustanove su dune izdavati potvrdu i u toku od 8 dana obavestiti Kosovsku policijsku slubu, u mestu stanovanja vozau. 288.2. Ako se lekarskim pregledom utvrdi da kandidat za voza a nije sposoban da bi upravljao vozilom na motorni pogon, ustanove su dune izdavati potvrdu i u toku od 8 dana obavestiti Kosovsku policijsku slubu, u mestu stanovanja kandidata za voza a. 288.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 400 , kanjava se lice, ako ne obavesti Kosovsku policijsku slubu u toku od 8 dana. 9 5

lan 289 Ministarstvo za zdravstvo, u saradnji sa Ministarstvom za transport, potu i telekomunikacije i Kosovskom policijskom slubom definie podzakonskim aktom sledee: 1) zahtev lica da idu na lekarski pregled i vrenje istog, da bi se konstatovalo da li postoji neki pokazatelj o zdravlju, koji pobija pravo na vonju motornim vozilom, 2) izdavanje lekarskih uverenja uz konstataciju da li postoji ili ne neki pokazatelj o zdravlju, koji pobija pravo na vonju motornim vozilom, 3) preuzimanje ovlaenja od strane zdravstvenih ustanova za vrenje gore navedenih lekarskih pregleda, 4) oblast lekarskih pregleda, 5) tok odgovarajue dokumentacije i uzoraka tih dokumenata. lan 290 290.1. Testovi o konstataciji alkohola u vozaevom telu se vre upotrebom opreme i metoda koje nisu potrebne za pojedini laboratorijski test. 290.2. Gore navedeni test se vri pomou elektronskih (dokaznih) ureaja, kojima se vri merenje uestanosti alkohola duvanjem vani od strane testiranog lica. 290.3. Gore navedeni test se ne primenjuje, ako stanje lica za testiranje ne dozvoljava obavljanje testa, upotrebljavajui alko-test. U tom sluaju, zadravanje sadrine alkohola u telu se vri pomou krvnih i urinskih analiza u odgovaraju im ustanovama. 290.4. Test o sadrini alkohola u telu moe se vriti i protiv elje lica, koje treba da se prethodno upozna u vezi s tim. 290.5. Opte procedure i kriterijumi u vezi gore navedenih testova e se regulisati posebnim pravnim aktom, izdatim od Kosovske policijske slube, u saradnji sa Ministartvom za zdravstvo. lan 291 291.1. Testovi za konstataciju droge ili opojnih droga u voza evom telu se odvijaju, koristei tehnike za koje nisu potrebni laboratorijski testovi. 291.2. Gore navedeni test se ne primenjuje, ako stanje lica za testiranje ne dozvoljava obavljanje testa gore navedenim tehnikama. U tom slu aju, merenje sadrine droge u telu se vri na osnovu krvnih i urinskih analiza, u odgovaraju im ustanovama. 291.3. Test o sadrini droge u telu moe se vriti, tako e, protiv elje lica, koje treba prethodno upoznati se s tim. 291.4. Ministar za zdravstvo definie podzakonskim aktom listu narkoti kih substanci i lekova slinog delovanja koje ih voza ne treba upotrebiti pre niti u toku vonje. lan 292
292.1. Ako se voza fatalno ukljuuje u jednom drumskom udesu, na zahtev ovla enog lica voza motornog vozila svakako treba da se testira o sadrini alkohola, droge ili opojnih droga.

96

Lice, koje se suprotstavlja testu o sadrini alkohola, droge ili opojnih droga u krvi, smatra se pozitivnim. 233.1. U sluaju konstatacije sadrine alkohola, droge ili opojnih droga u krvi i u slu aju propisanom u stavu 2. ovog lana, ovlaeno lice preduzima mere o udaljavanju iz saobraaja. lan 293 293.1. Voza se treba podvrgnuti vanrednom zdravstvenom pregledu. 293.2. Na vanrednom zdravstvenom pregledu se upu uje voza na koga se sumnja zbog zdravstvenog stanja da nije vie u stanju da upravlja vozilom u drumskom saobra aju. 293.3. Na vanrednom zdravstvenom pregledu se upuuju voza i voza-instruktor, kod koga je konstatovana sadrina alkohola u organizamu vie nego to je dozvoljena ili je konstatovana sadrina droge ili opojnih droga u organizamu vie nego to je dozvoljena, kao i - voza i voza-instruktor, koji odbija da se podvrgne zdravstvenoj kontroli. 293.4. Zahtev o upuivanju na vanrednom zdravstvenom pregledu moe da podnese svaki organ koji je nadlean za nadzor drumskog saobraaja (Kosovska policijska sluba, inspektorat i sli no), sud, sud za prekraje, lice gde je zaposlen voza. 293.5. Na vanrednom zdravstvenom pregledu vozaa upuuju pripadnici Kosovske policijske slube. 293.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 700 , kanjava se i poslovna
organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 2 ovog lana.

293.7. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza vozila, koji nije podvrgnut ili koji odbija da se podvrgne vanrednom zdravstvenom pregledu. lan 294 294.1. Vanredni zdravstveni pregled pla a voza, koji se upuuje na pregled, ako se konstatuje da nije sposoban ili mu je ograni ena sposobnost za vonju radi upravljanja motornim vozilom. 294.2. Ako se vanrednim zdravstvenim pregledom konstatuje da je voza sposoban da bi upravljao motornim vozilom, trokove plaa Kosovska policijska sluba, odnosno organ koji upu uje vozaa na vanrednom zdravstvenom pregledu. 6. TRAJANJE UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM lan 295
295.1. Vozau, koji upravlja autobusom, transportnim vozilom ili skupinom vozila, ija je najvea dozvoljena masa preko 3,5 tona, ne dozvoljava se upravljanje tim vozilom u trajanju preko 9 asova u toku od 24 asa. Nedeljni period vonje je najvie 6 dana - voza u, nakon etiri i po asova neprekidnog upravljanja vozilom, treba odmor najmanje

9 7

45 minuta, izuzev ako on poinje period odmaranja. Taj odmor moe se zameniti odmorima od najmanje 15 minuta, svaki podeljen prema periodu vonje. 295.2. Prosek nedeljnog radnog vremena za voza e iz stava 1. ovog lana ne sme prei 48 asova. Izuzetno moe prei na 60 asova, ako prosek od 48 asova nedeljno ne prelazi u periodu od etiri nedelje. 295.3. Odredbe stava 1. i 2. ovog lana se primenjuju takoe i za vozaa-instruktora tokom osposobljavanja kandidata za voza a, iz nastavnog predmeta Upravljanje motornim vozilom. 295.4. Odredbe stava 1. i 2. ovog lana se ne primenjuju za vozaa autobusa, koji vri javni gradski putniki prevoz, ve moe upravljati neprekidno najvie sedam asova, pod uslovom da u polaznmim stanicama bude prekida bar 5 minuta odmora. 295.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 75 , kanjava se voza koji neprekidno upravlja autobusom, transportnim vozilom ili skupinom vozila, ija je dozvoljena masa vea od 3.500 kg due od utvrenog vremena ili ne koristi predviene pauze. 295.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 do 270 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 5 ovog lana. lan 296 296.1. Neprekidni dnevni odmor vozaa, koji upravlja vozilom iz lana 295, stava 1. i 2, ovog zakona traje najmanje 11 asova pre poetka vonje. 296.2. Izuzimajui stav 1. ovog lana, voza moe tri puta nedeljno da koristi dnevni odmor u trajanju od devet asova neprekidno, pod uslovom da do kraja idue nedelje koristi ostale asove dnevnog odmora. 296.3. Dnevni odmor u punom trajanju od 11 asova, voza moe da koristi najvie na tri dela u toku dana, pod uslovom da jednom neprekidno koristi 8 asova dnevnog odmora. 296.4. Ako se kod upravljanja vozilom iz lana 295. ovog zakona menjaju dva voza a i ako vozilo raspolae ureenim krevetom, koji omoguava jednome od njih odmor u leeem poloaju, svaki od vozaa moe imati neprekidan odmor od najmanje osam asova svakih 30 asova putovanja. 296.5. Dnevni odmor po odredbama, voza treba da koristi van vozila. 296.6. Izuzimajui odredbe iz stava 5. ovog lana, voza moe da koristi odmor na vozilu, koje raspolae ureenim krevetom i ako se vozilo ne kree. 296.7. Prekid upravljanja iz lana 295, stav 1, ovog zakona, ne smatra se dnevnim odmorom.

296.8. Nakon isteka vremena od est dana dozvoljenog za upravljanje vozilom, voza treba da koristi nedeljni odmor. 296.9. Korienje nedeljnog odmora moe da traje do okonanja estog dana, ako upravljanje vozilom u toku od est uzastopnih dana nije trajalo vie od dozvoljenog estodnevnog upravljanja.

9 8

Svake nedelje, od odmora iz stava 2. i 3. ovog lana, treba se produavati na svega 45 neprekidnih asova.

296.10. Nedeljni odmor moe se skratiti na mestu osnivanja (mestu pripadnosti vozila) ili u prebivalitu vozaa na 36 neprekidnih asova, a van tih mesta - na 24 neprekidnih asova. Svaki prekid nedeljnog odmora treba da po ne pre isteka tekue nedelje. 296.11. Izuzimajui odredbe iz stava 8. i 9. ovog lana, u meunarodnom putnikom prevozu (turistika putovanja, ekskurzije i dr.), izuzev linearskog prevoza, nedeljni odmor treba da se koristi najvie nakon dvanaestodnevnog dozvoljenog upravljanja. 296.12. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 do 270 , kanjava se lice, ako ne obezbeuje vozau dnevni i nedeljni odmor shodno odredbama ovog lana. 296.13. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji ne koristi dnevni ili nedeljni odmor. lan 297 297.1. Vozila, koja su duna da budu opremljena tahografom ili sistemom monitoringa (nadzora), treba da imaju ovu opremu i sistem u ispravnom stanju shodno tehni kim normama, i da imaju listi o atestu na kome su zabeleeni utvr eni podaci. 297.2. Voza, iz stava 1. ovog lana, treba sa sobom da ima tahografski klju ili sistem monitoringa (nadzora), kao i prethodne registarske listove iz kojih se moe utvrditi vonja ili zaustavljanje vozila, kojom se upravljalo u toku poslednjih est dana, odnosno poslednjeg dana nedeljnog odmora. 297.3. Odredbe, iz stava 2. ovog lana, se primenjuju i prema odvojenoj posadi na vozilu, gde oba vozaa treba da imaju prethodne koriene listove iz poslednjeg nedeljnog odmora. 298.4. Potroene listove, odnosno podatke registrovane tahografom ili sistemom nadzora, vlasnik ili korisnik vozila je duan da ih uva dve godine. 297.5. Voza, iz stava 1. ovog lana, nije duan da, na zahtev slubenog lica policije ili inspektora drumskog saobraaja, otvara tahograf ili sistem nadzora i da d na pokaz registarski listi , kao i ostale podatke iz sistema nadzora najmanje do poslednjeg nedeljnog odmora kori enog do trenutka kada se lista ili podaci trae. 297.6. Slubeno lice policije ili inspektor drumskog saobra aja, u sluaju kontrole listia iz tahografa ili sistema nadzora, treba voza u da izda potvrdu uz konstataciju da je listi vaen iz sistema zbog kontrole, a na potvrdu treba da budu zabeleeno ime i prezime voza a, registarski broj vozila i datum vremena kada je vrena kontrola. 297.7. Slubeno lice policije, kao i inspektor drumskog saobra aja, moe da zapleni privremeno registarski listi, odnosno podatke iz nadzornog sistema kao dokaz u postupku. 297.8. Ako slubeno lice policije ili inspektor drumskog saobra aja sumnja sa opravdanjem da tahograf ili nadzorni sistem nije u ispravnom stanju, moe narediti pregled tahografa ili nadzornog sistema od ovlaene organizacije iz lana 320 ovog zakona i u vezi sa tim izdaje se potvrda. Ako se prilikom pregleda konstatuje da tahograf ili sistem nadzora nije u ispravnom stanju, namerno oteen ili prepravljen da bi dao iskrivljene vrednosti ili oprema ne funkcionie, trokove pregleda plaa vlasnik vozila. 99

Kod vozila iz stava 1. lana 296. ovog zakona, koja nisu duna da raspolau tahograf ili sistem nadzora, voza treba da ima sa sobom individualnu knjiicu o nadzoru i na njoj da zabelei svoje aktivnosti i duan je da istu pokae slubenom licu policije ili inspektoru drumskog saobra aja.

297.9. Vlasnik ili korisnik vozila je duan da vodi evidenciju o radnom vremenu i odmoru vozaa vozila iz stava 1. ovog lana, itanju tahografskih registracija ili nadzorskog sistema, odnosno individualnih knjiica o nadzoru. 297.10. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 10 ovog lana. 297.11. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se lice, koje nareuje ili dozvoljava da svojim vozilom u estvuje u saobraaju voza bez individualne knjiice o nadzoru (stav 9). 298.13. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza vozila, koji je duan da bude opremljen tahografom ili sistemom za nadzor, ako upravlja vozilom na kome je montiran tahograf ili sistem za nadzor ili isti nisu atestirani ili ne upotrebljava ih kako je utvreno ovim zakonom, kao i voza vozila koji nije obavezan da ima tu opremu, ako ne poseduje individualnu knjiicu o nadzoru ili na kojoj ne zabelei delatnost ili ne prezentira je na zahtev slubenog lica. lan 298 298.1. Odredbe ovog zakona o trajanju upravljanja vozilom i odmora voza a se primenjuju i prema vozaima registrovanih vozila van zemlje, kada se tim vozilima upravlja na teritoriji Kosova, ako medjunarodnim sporazumom nije drugaije odreeno. 298.2. Ovlauje se ministar Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije da donosi zakonske odredbe o ukupnom trajanju upravljanja vozilima, o na inu rada odvojenih posada na vozilu, o odmoru vozaa u vezi upravljanja vozilom, o obliku i sadraju individualne knjiice o nadzoru i uputstvima o popunjavanju iste. POGLAVLJE X VOZILA 1. Opte odredbe lan 399 399.1. Vozila u drumskom saobraaju treba da ispune uslove predvi ene u vezi srazmera, ukupne mase i osovinskog optereenja, i da imaju predviene instalacije i opremu u ispravnom stanju. 399.2. Vozila, koja ne ispunjavaju uslove predviene u vezi srazmera, ukupne mase i osovinskog optereenja, mogu uestvovati u saobraaju na javnim putevima, ako ispune posebne uslove, koje omoguavaju bezbedno i neometano kretanje utvr eno na dozvoli koju je izdavala Skuptina optine ili Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije zavisno na ijoj teritoriji uestvuju u saobraaju. 10 0

Operativne poslove merenja, odnosno pregleda osovinskog optere enja, ukupne mase i dimenzija vozila u saobraaju na javnom putu vre ovlaena lica nadlena za nadzor saobraaja na javnim putevima.

399.3. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije podzakonskim aktom utvr uje pravila o instalacijama i opremi, koje treba da imaju vozila, kao i uslove, koje treba da ispune instalacije i oprema na vozilu, koja uestvuje u saobraaju na javnim putevima. 399.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza, koji upravlja vozilom, koje ne ispunjava uslove predviene o ukupnoj masi, dimenzijama i osovinskom optere enju vozila, kao i opremu za ukljuenje i iskljuenje. 399.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 550 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 5 ovog lana. lan 300
Vozila, registrovana u stranoj zemlji, mogu uestvovati u drumskom saobraaju na teritoriji Kosova, ako su im ispravne oprema i ure aji predvieni meunarodnim sporazumima, dimenzije, najvea dozvoljena masa i osovinsko optereenje i ako ispunjavaju uslove predviene za vozila registrovana na Kosovu.

2. REGISTRACIJA MOTORNIH I PRIKLJUNIH VOZILA lan 301 Ministarstvo unutranjih poslova regulie pitanje registracije motornih vozila. lan 302 302.1. Svakom motornom vozilu, traktor, ciklomotoru ili priklju nom vozilu, se dozvoljava uestvovati u drumskom saobraaju, ako poseduje vaeu saobraajnu dozvolu, a vozila koja su registrovana na Kosovu - i knjiicu o vozilu. 302.2. Izuzimajui stav 1. ovog lana, ne treba da budu registrovana motorna i priklju na vozila koja su proizvedena ili reparirana, na kojima se vri pregled njihovih svojstava, ili koja se kreu od fabrike ili od mesta proizvodnje do skladita, kao i vozila koja kre u iz one zemlje u kojoj su uzete kao neregistrovana do zemlje gde e se registrovati, pod uslovom da su oznaena posebnim tablicama za privremenu registraciju vozila u drumskom saobra aju (probne tablice). 302.3. Za vozila iz stava 2. ovog lana, izdaje se potvrda o upotrebi probnih tablica. 302.4. Kada se upravlja vozilom, koje je ozna eno probnim tablicama, voza treba da ima sa sobom vaeu potvrdu i duan je da je pokae, na zahtev ovlaenog lica. 302.5. Laka prikolica se ne registruje po pravilima registracije vozila, meutim moe uestvovati u drumskom saobraaju, pod uslovom da je oznaena registarskim tablicama i ako se u obaveznom tehnikom pregledu konstatuje da je u ispravnom tehnikom stanju. 10 1

O registrovanim vozilima i izdavanju probnih tablica, vodi se evidencija. 302.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 700 , kanjava se lice, ako nareuje ili dozvoljava da njegovo neregistrovano vozilo ili vozilo, iji je rok saobraajne dozvole istekao da bi uestvovao u drumskom saobraaju ili njegovo vozilo uestvuje u drumskom saobraaju bez probnih tablica ili je probnim tablicama istekao rok vanosti. 302.7. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza koji upravlja vozilom, izuzev traktora i radnih vozila, koje nisu registrovane ili im je rok vaenja registracije istekao. 302.8. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji upravlja traktorom i radnim vozilima, koje nisu registrovane ili im je rok saobra ajne dozvole istekao. 302.9. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 25 , kanjava se voza, koji u drumskom saobraaju upravlja vozilom, koje nije ozna eno probnim tablicama, ako sa sobom nema potvrdu o korienju privremenih tablica ili je ne pokazuje, na zahtev ovla enog lica i ako vozilom vue laku prikolicu, koja nema registarsku tablicu i o kojem nije vren tehni ki pregled, pri emu se utvruje tehnika ispravnost vozila. lan 303 303.1. Mogu se registrovati samo ona motorna i prikljuj na vozila o kojima se u obaveznom tehnikom pregledu konstatuje da su u ispravnom tehnikom stanju. 303.2. O registrovanim vozilima se izdaju saobraajna dozvola, tablice i knjiica o vozilu.

303.3. Voza koji, u drumskom saobraaju, upravlja vozilom, treba da ima sa sobom saobra ajnu dozvolu. Saobraajna dozvola i knjiica o vozilu se ne dozvoljavaju biti na vozilu, bez nadzora vozaa. 303.4. Ministarstvo unutranjih poslova podzakonskim aktom utvrdjuje pravila o registraciji vozila, sadraj, oblik, veliinu i boju obrasca saobraajne dozvole i knjiice o vozilu. lan 304 304.1. O registrovanim vozilima se izdaje jedna od ovih vrsta tablica: 1) 2) 3) 4) 5) tablice za motorna vozila, izuzev motocikla, ciklomotora, traktora i radnih vozila, tablice za motocikl, tablice za ciklomotor, tablice za traktor i radne maine, tablice za motorna vozila i za prikolice diplomatskih predstavnitava i misija stranih drava i predstavnitava meunarodnih organizacija na Kosovu i njihove li nosti, kulturnih i drugih predstavnitava, stranih kancelarija dopisnitava i stranih stalnih dopisnika, odnosno stranaca ili stalnih slubenika stranih kancelarija dopisnika, 6) registarske tablice o vozilima stranaca, kojima je odobren privremeni ili stalni boravak, 7) registarske tablice za vozila Zatitnog Korpusa Kosova, 8) registarske tablice za vozila Kosovske policijske slube, 102

i) tablice za motorna vozila i prikolice, koje ne ispunjavaju uslove predvi ene u vezi srazmera (duina, irina, visina), odnosno ija je dozvoljena maksimalna masa ve a od dozvoljene, odnosno ija je sama masa vea od dozvoljenih osovinskih optereenja

304.2. Vozilo, registrovano na Kosovu, moe napustiti teritoriju Kosova, ako ima postavljenu oznaku KS, na zadnjem delu vozila. lan 305 305.1. Motorna vozila u saobraaju treba da imaju po dve saobraajne tablice, odnosno po dve probne tablice. 305.2. Izuzimajui stav 1. ovog lana, motocikl, traktor, radna maina, ciklomotor i priklju no vozilo mogu imati po jednu tablicu. 305.3. Registarske tablice, postavljene na vozilu, treba da budu izdate za to vozilo. 305.4. Tablice i oznaku KS iz lana 304, stav 1, ovog zakona, treba postaviti na taj na in da bi se dobro videle i da su itljive. 305.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 600 do 1.500 , kanjava se poslovna organizacija ili javna institucija ako na vozilu koristi registarske tablice, koje mu nisu date za to vozilo. 305.6. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 100 do 300 , kanjava se i odgovorno lice poslovne organizacije ili javne institucije odreeno stavom 5. ovog lana. 305.7. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se voza koji upravlja vozilom, koje nema registarske tablice i kaznom od 15 ako tablice ili meunarodni znak ne vide dobro ili su neiste. lan 306 306.1. Vozila diplomatskih ili konzularnih predstavnitava, misija stranih drava, predstavnitava meunarodnih organizacija na Kosovu i njihovih osoblja, stranih trgovinskih predstavnitava, komunikacionih prestavnitava, kulturnih predstavnitava i drugih stranih kancelarija stalnih dopisnika, odnosno stranaca, kada im je odobren stalni ili privremeni boravak na Kosovu, kao i vozila kosovskih stanovnika, koji su se vratili iz inostranstva na Kosovu da bi postali stalni stanovnici Kosova, mogu da u estvuju u drumskom saobraaju samo ako su registrovani na Kosovu. 306.2. Vozilo, registrovano u inostranstvo, u vlasnitvu stranog dravljanina sa privremenim boravkom na Kosovu, moe uestvovati u drumskom saobraaju Kosova ne due od tri meseci, od dana ulaska na Kosovu.
3066.3. Odredba, iz stava 2. ovog lana, ne odnosi se na predstavnike UNMIK-a, KFOR-a, udruenja i slino, koji su na misiji na Kosovu.

306.4. Vozilo, registrovano u stranoj zemlji u vlasnitvu kosovskog stanovnika sa privremenim ili stalnim boravkom van Kosova, moe u estvovati u drumskom saobraaju Kosova do tri meseci, od dana ulaska na Kosovu i o istom treba da bude 103

regulisana dozvola stalnog ili privremenog boravka i vlasnik treba da je pokae, na zahtev ovlaenog lica. 306.5. Vozilom, registrovano van Kosova, iz stava 4. ovog lana, ne moe upravljati drugo lice ili biti ovlaen za to, ve se istom dozvoljava upravljati drugo lice samo ako je vlasnik prisutan u toku upravljanja vozilom. 306.6. Izuzimajui stav 4. ovog lana, ne radi se o vozilima koja slue kao komercijalna vozila (autobusi, prevozna vozila mase ve e od 3500 kg, vozila za transport opasnih materija) dok ne postoji mogunost kretanja registarskim tablicama van Kosova, vlasnici se ne mogu kretati unutar teritorije Kosova. 306.7. Lice, koje uvozi vozilo iz zemlje van Kosova koje nema regulisan privremeni ili stalni boravak, iz zemlje odakle je uvezeno vozilo, istome se dozvoljava da u estvuje u drumskom saobraaju do 8 dana od dana ulaska vozila na Kosovu. 306.8. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 , kanjava se voza ili lice koji upravlja vozilom u drumskom saobraaju suprotno odredbama stava 1. i 2. ovog lana. 306.9. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 , kanjava se voza ili lice, ako je vozilom registrovanim u stranoj zemlji u vlasnitvu kosovskog stanovnika sa privremenim ili stalnim boravkom van Kosova, koji u estvuje u drumskom saobraaju Kosova vie od tri meseca, od dana ulaska na Kosovu, ili vlasnik nema regulisanu dozvolu stalnog ili privremenog boravka iz zemlje u kojoj je registrovano vozilo ili je nije pokazao na zahtev ovlaenog lica, kao i za vozilo registrovano van Kosova, iz stava 5. ovog lana, koje se upravljalo od lica, bez prisutnosti vlasnika vozila. 306.10. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 270 , kanjava se voza komercijalnog vozila (autobusa, transportnog vozila mase vee od 3500 kg, vozila za transport opasnih materija) nakon stvaranja uslova da se registarskim tablicama moe kretati van Kosova, kao i lice koje uvozi pojedino vozilo iz zemlje van Kosova koje nema regulisan privremeni ili stalni boravak iz zemlje gde je uvezeno vozilo, isto lice uestvuje u drumskom saobraaju do 8 dana od dana ulaska na Kosovu. lan 307 307.1. Motornim i prikljunim vozilima, registrovanim u zemljama van Kosova moe se uestvovati u drumskom saobraaju na teritoriji Kosova, samo ako je saobraajna dozvola vaea i izdao je nadleni organ zemlje u kojoj je registrovano drumsko vozilo, i raspolae meunarodnom oznakom zemlje registracije ili registarske tablice izdate od organa one zemlje u kojoj su znak i broj tablice po propisima Evropske unije. 307.2. Strano prikljuno vozilo, koje se ne registruje, treba da ima na zadnjem delu ponovoljenu registarsku tablicu vunog vozila. 307.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 , kanjava se voza, koji upravlja vozilom, koje nije registrovao po odredbama ovog lana. 307.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 , kanjava se voza, koji za registrovano vozilo u inostranstvu nema vaeu saobraajnu dozvolu, registarske tablice, me unarodnu oznaku zemlje registracije ili vue strano prikljuno vozilo, koje nije registrovano ili nema ponovljeni broj tablica vu nog vozila. 10 4

lan 308
Za vozila stranih dravljana, kojima je odobren privremeni boravak na Kosovu, saobra ajna dozvola se izdaje sa rokom do datuma dozvole boravka, odnosno do vremena koliko je privremeno dozvoljen uvoz vozila, ako je taj rok kra i u odnosu na dozvolu boravka.

lan 309 309.1. Lica mogu privremeno da registruju motorna i prikljuna vozila. 309.2. Vozila, koja na Kosovu ulaze sa stranim tablicama, iji znakovi i brojevi nisu na osnovu meunarodnog sporazuma, koje ih je ratifikovalo i Kosovo, mogu se privremeno registrovati. 309.3. Privremene tablice, iz stava 1. ovog lana, ne mogu biti vremenski krae od 60 dana niti due od 12 meseci. 309.4. Vozila, iz stava 2. ovog lana, privremeno mogu se registrovati u vremenu kra em od 60 dana. Za privremenu registraciju vozila, izdaje se saobra ajna dozvola sa vaeim rokom privremene registracije.
lan 310

310.1. Vlasnik vozila, koji ne produava saobraajnu dozvolu u roku od 30 dana od dana isteka roka saobraajne dozvole, treba da odjavi vozilo, da vrati saobraajnu dozvolu i registarske tablice organu, koji je iste izdavao, odnosno organu, koji vodi evidenciju vozila (dosije vozila). 310.2. U roku, iz stava 1, vlasnik vozila je duan da prijavi promenu mesta stanovanja, odnosno sedita, ili bilo koji drugi podatak, koji je zabeleen u saobra ajnoj dozvoli ili knjiici vozila. 310.3. Vlasnik vozila treba u roku od 30 dana da odjavi registrovano vozilo, da bi vratio saobraajnu dozvolu vozila i registarske tablice, ako je vozilo uniteno ili je ispisano. 310.4. Vlasnik vozila koji, najkasnije, u roku od 12 meseci ne produava privremenu registraciju, treba da postupa prema stavu 1. ovog lana. 310.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se vlasnik koji postupa suprotno odredbama ovog lana, dok je kazna 200 ako je pomenuti vlasnik poslovna organizacija ili javna institucija. lan 311 311.1. Ministarstvo unutranjih poslova izdaje probne tablice. Izuzetno, probne tablice moe izdati i kompanija, koja se bavi prodajom vozila na malo, samo za neregistrovana vozila, koja se prodaju iz mesta gde se kupuju do mesta gde se registruju, ako ispunjavaju predviene zakonske uslove i ako su ovlaeni od strane Ministarstva unutranjih poslova. 311.2. Procedure za izdavanje probnih tablica odreuju se podzakonskim aktom od strane Ministarstva unutranjih postova u saradnji sa Ministarstvom za transport, potu i telekomunikacije.

105

lan 312 312.1. Registarske tablice mogu se proizvesti, nakon dobijanja licence, od preduzima a, koji ispunjava uslove predviene zakonom. 312.2. Uslove za dobijanje licence za proizvodnju registarskih tablica, utvrdie podzakonskim aktom Ministarstvo unutranjih poslova. 312.3. Licenca za proizvodnju registarskih tablica moe se opozvati, ako se preduzima ne pridrava kriterijumima utvrenim podzakonskim aktom. lan 313
Registarske tablice se smatraju zakonitim, ako nose odgovarajuu oznaku utvrenu od odgovarajueg nadlenog autoriteta.

lan 314
Ministarstvo unutranjih poslova e razmotriti i izabrati proizvoaa praznih registarskih isprava, privremenih dozvola, znakove autentinosti, etikete evidencije i evidenciju vozila, bazirano na na elima i propisima o izvravanju usluga o projektima i javnim aktivnostima.

lan 315 315.1. Ministarstvo unutranjih poslova odreuje: 1) naela i postupke o registraciji vozila, uzorke registarskih isprava, privremenu dozvolu, etiketu evidencije, registarske tablice i ostale tablice, karakteristike i znakove identifikacije koje se mogu utvrditi vozilu, kao i njihov detaljan opis, 2) naela o raspodeli praznih isprava za vozila, isprave za privremenu dozvolu i etikete evidencije. 315.2. Ministarstvo unutranjih poslova, u saradnji sa Kosovskom policijskom slubom, odreuje podzakonskim aktom kriterijume i postupke o registraciji vozila u vlasnitvu Kosovske policijske slube. 315.3. Ministarstvo unutranjih poslova, u saradnji sa Zatitnim Korpusom Kosova, odreuje podzakonskim aktom kriterijume i postupke o registraciji vozila u vlasnitvu Zatitnog Korpusa Kosova, kao i odgovarajue jedinice da bi se bavile njihovom registracijom. 315.4. Ministarstvo unutranjih poslova, u saradnji sa Kosovskom policijskom slubom i Zatitnim Korpusom Kosova, razvie i utvrdie sporazumom o razumevanju postupke i kriterijume detaljno u vezi praznih isprava registracije i etiketa o evidenciji navedenih u lanu 314. 3.TEHNIKI PREGLED VOZILA lan 316
316.1. Radi verifikacije tehnike ispravnosti vozila na motorni pogon i prikljunih vozila (u daljem tekstu: vozila), vre se tehniki pregledi ovih vozila, izuzev tekih radnih maina.

10 6

Tehniki pregledi vozila su: redovni, periodini i vanredni. 316.2. U tehnikom pregledu se utvruje da li vozilo poseduje predvienu opremu i ureaje, da li su ta oprema i ureaji ispravni i da li ispunjavaju predvi ene tehnike uslove za uee u drumskom saobraaju. 316.3. O izvrenom tehnikom pregledu vozila, vodi se evidencija. lan 317 317.1. Nova vozila, koja uestvuju u drumskom saobraaju, podvrgnue se redovnom tehnikom pregledu u toku meseca u kome istekne rok od 24 meseci od prvog tehni kog pregleda. 317.2. Vozila starija od dve ili vie godina, treba podvrgnuti redovnom tehnikom pregledu svakih 12 meseci. 317.3. Rok vanosti redovng tehnikog pregleda (saobraajna dozvola) se oznaava posebnim znakom ili lepljivom etiketom na prednjoj strani vozila. 317.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se i voza, ako nema postavljenu lepljivu etiketu po odredbama stava 3. ovog lana. 317.5. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, posebnim pravnim aktom e utvrditi pravila i postupke o tehnikom pregledu vozila. lan 318 318.1. Na vozilima koja se iznajmljuju, vozila kojima se vri osposobljavanje kandidata za vozaku dozvolu, taksi-vozila, autobuse, transportna vozila za transport opasnih materija, transportna vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi preko 7.500 kg i priklju na vozila (u daljem tekstu: prikolica), vri se preventivni tehni ki pregled shodno stavu 3. ovog lana. 318.2. Izuzimajui stav 1. ovog lana, periodinom tehnikom pregledu ne podvru laka prikolica, prikolica za stanovanje, traktorska prikolica, vozila namenjena za transport berbe, za zabavu i vozila za radnike. 318.3. Preventivni tehniki pregledi vozila se vre svakog dana (preventivni dnevni tehni ki pregled) i u predvienim rokovima (preventivni periodi ni tehniki pregled - svakih 6 meseci). lan 319 319.1. Lica, koja proizvode, odravaju, popravljaju vozila ili stavljaju u saobra aj vozila, opremu, rezervne delove i ureaje za vozila, obavezni su da vozila, opremu, ure aje proizvedu, da ih stave u saobraaj, odravaju, odnosno da ih poprave prema uslovima predvi enim za bezbedno uee vozila u saobraaju. 319.2. Ovlaena lica su duna da alju na vanredni tehni ki pregled vozila, koja su uestvovala u saobraajnom udesu. 107

Na vanrednom tehnikom pregledu e se slati i vozilo o kojem postoji bazirana sumnja da je na istu proverena tehnika ispravnost a nije bilo na tehnikom pregledu ili tehniki pregled nije izvren po predvienim propisima.

319.3. Za vozila iz stava 2. i 3. ovog lana, nareuje vanredni tehniki pregled, ovlaeno slubeno lice (policija). 319.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 400 do 3.400 , kanjava se lice, ako proizvodi, odrava ili postavlja u drumskom saobra aju vozila, ureaje, opremu ili rezervne delove ili ako vozilo nije podvrgnuto vanrednom pregledu pre u ea u drumskom saobraaju. 319.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se i vlasnik, ako vozilo nije podvrgnuto vanrednom tehnikom pregledu. lan 320
Tehnike preglede vozila vre subjekti za tehni ki pregled, licencirani od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije, nakon ispunjenja predvi enih uslova i kriterijuma, utvrenih podzakonskim aktom od strane Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije.

lan 321 321.1. Tehniki pregled vozila vre lica koja imaju zavrenu srednju kolu - saobra ajni, mainski, automehaniarski ili autoelektriarski smer, koji raspolau dokazima da su uvebani i osposobljeni u odgovaraju oj ustanovi za osposobljavanje lica za struku kontrolora vozila. 321.2. Program uvebanosti iz stava 1. ovog lana, sastavlja odgovarajua ustanova. 321.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 530 do 2.300 , kanjava se lice koji vri tehniki pregled bez ovlaenja (vaeu licencu). lan 322 322.1. Tarifa za tehniki pregled i za druge poslove, koje vri licencirani subjekt tehni kog pregleda, po kategorijama vozila, je ista na celoj teritoriji Kosova. 322.2. Visinu naknade iz stava 1. ovog lana, utvruje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, u saradnji sa Ministarstvom za privredu i finansije, posebnim pravnim aktom. lan 323 323.1. Naknadu za redovan, periodian i vanredan tehniki pregled isplauje vlasnik vozila. 323.2. Vlasnik vozila isplauje naknadu za vanredni tehniki pregled, ako se utvruje da vozilo nije u ispravnom tehnikom stanju. 10 8

323.3. Ako je vozilo u ispravnom tehnikom stanju, u vanrednom pregledu trokove nadoknauje ovlaeno slubeno lice (Kosovska policijska sluba) ili drugi organ, koji je naredio vanredni pregled.

lan 324 324.1. Subjekt za tehniki pregled vozila je duan da vri tehniki pregled vozila sa predvienim ureajima, koji su atestirani i tehniki ispravni, po normama za vrenje tehnikog pregleda vozila i tehnike ispravnosti vozila. 324.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 3.500 do 5.500 , kanjava se subjekt za tehniki pregled, ako nareuje ili dozvoljava da se tehni ki pregled vri ureajima i opremom, koja nisu po propisima ili su u kvaru ili su u suprotnosti sa pravilima tehni kog pregleda. lan 325 325.1. Subjekt tehnikog pregleda je duan da vodi evidenciju, obrauje podatke o izvrenim tehnikim pregledima i utvrenim neispravnostima vozila i da za svaku izvrenu tehni kog pregleda izda potvrdu o faktinom stanju. 325.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 3.500 do 8.500 , kanjava se subjekt za tehni ki pregled, ako nareuje ili dozvoljava da se ne vodi evidencija, da obradi podatke o izvrenim tehnikim pregledima i utvrenim neispravnostima vozila, ili izdaje potvrdu koja nije u skladu sa faktikim stanjem. lan 326 326.1. Subjekt za tehniki pregled vozila je duan da odrava u ispravnom stanju objekte, ureaje i opremu. 326.2. Ureaji i oprema za tehniki pregled vozila podvru se kontroli nivelizacije (badarenja), po propisima i tehnikim uslovima najmanje jednom godinje, a - nadzoru, svakih tri meseca. 326.3. Pregled ureaja i opreme, po stavu 2. ovog lana, vri ustanova, koja je za to ovlaena. 326.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 1.500 do 3.500 , kanjava se subjekt za tehni ki pregled, ako nema u ispravnom stanju objekte, ure aje i opremu ili ti ureaji i oprema za tehniki pregled vozila nisu podvrgnuti kontroli nivelizacije. lan 327 Nadzor o radu subjekata za tehniki pregled vozila vre lica ovlaena od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. lan 328
328.1. Ako ovlaeni radnik, iz lana 327 ovog zakona, konstatuje da subjekat za tehniki pregled vozila koristi ureaje i opremu koje nisu ispravne, da objekat i prostor ne

109

ispunjavaju predviene uslove, da tehnike preglede vozila vri lice koje ne poseduje dokaze o uvebavanju ili o poslovima koje su poverene ustanovi za tehni ki pregled vozila ne vre se po propisima i optim aktima, reenjem e mu odrediti rok za otklanjanje nedostataka.

328.2. Ako subjekat za tehniki pregled vozila ne otkloni utvrene nedostatke u predvienom roku, ovlaeni radnik predlae Ministarstvu za transport, potu i telekomunikacije da vri obustavu ili opoziv licence o vrenju tehnikog pregleda vozila. 328.3. Protiv reenja iz stava 2. ovog lana, u roku od 8 dana moe se podneti alba Ministarstvu za transport, potu i telekomunikacije. alba ne odlae izvrenje reenja. 328.4. Subjekat, nezadovoljan donetim reenjem (u vezi albe) od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije, ima pravo podneti albu kod nadlenog suda. 328.5. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 3.500 do 8.500 , kanjava se subjekat za tehniki pregled, ako postupa suprotno odredbama stava (1) ovog lana. lan 329 329.1. Nadzornici i radnici, koji vre tehniki pregled vozila, su duni da se podvrgnu strunom obrazovanju svake dve godine. 329.2. Strunu obuku organizuje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, u saradnji sa subjektima za tehniki pregled. 329.3. Finansijske trokove o strunoj obuci snosi subjekat za tehniki pregled. 329.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 700 do 1.500 , kanjava se subjekat za tehni ki pregled, ako postupa suprotno odredbama iz stava 1. ovog lana. lan 330 330.1. Ako subjekat za tehniki pregled, na tehnikom pregledu konstatuje da vozilo nije u ispravnom tehnikom stanju tako da bi to vozilo ugrozilo bezbednost u drumskom saobra aju, za to vozilo se ne izdaje potvrda o ispravnom tehnikom stanju. 330.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 5.000 do 8.500 , kanjava se subjekt za tehniki pregled, ako nareuje, izdaje potvrdu o vozilu, koje nije u ispravnom tehni kom stanju ili ono nije podvrgnuto uopte tehni kom pregledu i istom se uzima licenca u periodu od 3 do 6 meseci. lan 331 331.1. Tehniki pregled vozila, koja su vlasnitvo Kosovske policijske slube i Zatitnog Korpusa Kosova, moe se vriti od strane odgovaraju ih sopstvenih subjekata za tehniki pregled, licenciranih od Ministarstva za transport, potu i telekomunikacije. 331.2. Centar za tehniki pregled vozila Kosovske policijske slube i Zatitnih Korpusa Kosova, moe vriti tehniki pregled vozila samo za ove ustanove. 11 0

331.3. Ako se subjekti za tehniki pregled, navedeni u ovom lanu, ne pridravaju stavu 2. ovog lana, Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije im moe obustaviti ili opozvati licencu.

4. PREGLED I HOMOLOGIZACIJA VOZILA lan 332 332.1. Proizvoa ili uvoznik novog tipa motornog vozila ili prikolice, kao i elemenata ure aja ili njihovih delova, koji rukovodi biznisom u ovoj oblasti, duan je uzeti certifikat o homologizaciji (prilagoenosti) vozila, izdat od nadlene Institucije. 332.2. Proizvoa gore pomenutog vozila iz stava 1. se smatra da bude subjekat, koji montira ili snabdeva vozilo. 332.3. Odredbe u stavu 1. se tako e odnose na sluaj, kada se vozilo opremljuje instaliranjem za korienje gasa kao derivat. 332.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , kanjava se lice koje postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 333 333.1. Certifikat o homologizaciji (prilagoenosti) se izdaje na osnovu rezultata za test iz homologizacije, voen tako da bi se izvrila kontrola da li je dati tip vozila, ure aja ili delova u skladu sa predvi nim tehnikim kriterijumima, kao i pravilnicima koji su shodni sporazumima, me unarodnim konvencijama, u kojima Kosovo moe biti lan. 333.2. Trokove za obavljanje testa o homologizaciji (prilagoenosti) snosi proizvoa, uvoznik ili subjekat koji montira vozila. 333.3. Ako se vozilo odreenog tipa proizvodi od strane vie od jednog proizvo aa, testovi o homologizaciji se vre odvojeno za svaku verziju ovih vozila. lan 334 334.1. U sluaju javljanja promena u dizajnu vozila, delova, ure aja ili dodatnih ureaja, koji nisu u skladu sa certifikatom o homologizaciji, proizvo a ili uvoznik vozila se obavezuje da uzme novi certifikat o homologizaciji (prilago enosti) od nadlene institucije. 334.2. Nadlena institucija opoziva certifikat o homologizaciji ili o ovla enju izdat za subjekte, ako se smatra da odre eno vozilo, delovi ili ureaji, nisu u skladu sa certifikatom o homologizaciji. 334.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 2.500 , kanjava se lice koje postupa suprotno odredbama ovog lana. lan 335 Odredbe, iz lana 334. ovog zakona, se ne primenjuju o: 111

vozilu za berbu, 1) vozilu domae proizvodnje, 2) specijalnom vozilu, koje se upotrebljava u specijalne svrhe od strane Policije, Zatitnog Korpusa Kosova, Zatvorskog autoriteta i Vatrogasnih jedinica. lan 336
Vozila, navedena u lanu 335. ovog zakona, mogu se podvrgnuti testovima o prilagoavanju tehnikim kriterijumima i ti testovi se obavljaju o trokovima vlasnika vozila.

lan 337
Autoritet odgovarajue nadlenosti, uzimajui u obzir sporazume, meunarodne konvencije ili naredbe u vezi testova o homologizaciji, e definisati pomou podzakonskog akta, procedure izdavanja ili opoziva certifikata o homologizaciji, nadzora procesa proizvodnje i montiranja vozila, formata potrebnih isprava u vezi sa homologizacijom i nadzira e proizvodnju ili montiranje vozila, shodno utvr enim tehnikim kriterijumima, uzimajui u obzir neophodnost obezbeenja bezbedne upotrebe vozila i gamu tehni kih uslova vozila, koje treba testirati, definisa e podzakonskim aktom gamu i vozila za testiranje ovih vozila navedenih u lanu 334. ovog zakona, o njihovoj prilago enosti tehnikim uslovima, kao i format potrebnih isprava koje su potrebne za takvo testiranje od odgovaraju ih ustanova.

lan 338 338.1. Proizvoa ili uvoznik novih vozila se obavezuje da izda, ako se zahteva, izvod certifikata o homologizaciji (prilago enosti) bilo kojeg vozila za koje je dat takav certifikat i da izda jednu kopiju administrativnog reenja da ga osloba a od obaveze za podvrgavanje odreenog vozila testu o homologizaciji. 338.2. Gore navedeni izvod certifikata o homologizaciji, ili jedna kopija reenja navedena u stavu 1, dostavlja se vlasniku vozila. 338.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 3.500 , kanjava se lice koje postupa suprotno odredbama ovog lana. POGLAVLJE XI
POSEBNE MERE O BEZBEDNOSTI U DRUMSKOM SAOBRAAJU

Opta pravila lan 339

339.1. Policajac Kosovske policijske slube, koji vri nadzor voza a i ostalih uesnika u drumskom saobra aju, je ovlaen o svakom uesniku u saobraaju, koji svojim ponaanjem ometa ili ugroava saobraaj, da primeni proceduru ispitivanja pomo u sredstava i odgovarajuih aparata (alkometra i dr.), merenih prema odredbama o

112

kriterijumima i o uslovima kriterijuma za utvrivanje prisustva alkohola, opojnih droga ili lekova u organizmu, u kojima je data beleka da ih ne treba upotrebiti pre a ni u toku vonje, odnosno ovlaen nakon toga, tako da se ta lica sa istim ciljem poalju na davanje krvi i urine ili na lekarski pregled. 339.2. Pre preduzimanja radnji iz stava 1. ovog lana, policajac Kosovske policijske slube moe podvrgnuti vozaa postupku prepoznavanja znakova koji su posledica prisustva alkohola, opojnih droga ili lekova u organizmu, na kojima se belei da ih ne treba upotrebiti pre niti u toku vonje. 339.3. Policajac Kosovske policijske slube uputie na analizu krvi i urine i lica, kada tvrde o rezultatima ispitivanja da, u organizmu, imaju opojne droge ili lekove na kojima je data beleka da ih ne treba upotrebiti pre niti u toku vonje, konstatovanih odgovarajuim sredstvima i aparatima i kada trae davati krv i urinu na analizu, odnosno na lekarski pregled. 339.4. Lica iz stava 1. i 2. ovog lana su duna da postupe po zahtevima ovlaenog lica - policajca. 339.5. Policajac Kosovske policijske slube, o preduzetim radnjama iz stava 1. i 3. ovog lana i lana 211. ovog zakona, svakako sastavlja zapisnik, odnosno zahtev za lekarski pregled, davanje krvi i urine - na analizu. 339.6. Lice, za koje ispitivanjem na jedan od naina iz stava 1. ovog lana je utvreno da u organizmu ima alkohola, opojne droge ili lekove na kojima je data beleka da ih ne treba upotrebiti pre niti u toku vonje, snosi trokove ispitivanja, a lice iz stava 3. ovog lana snosi i trokove slanja slubenim vozilom policije - na lekarski pregled, davanje krvi i urine na analizu. 339.7. Postupak i nain postupanja policajca Kosovske policijske slube, za prepoznavanje znakova i simptoma prisustva alkohola, opojnih droga ili lekova u organizmu, na kojima je data beleka da ih ne treba upotrebiti pre niti u toku vonje (stav 2. ovog lana), utvrdie Kosovska policijska sluba, u saradnji sa Ministarstvom za zdravstvo, podzakonskim aktom. 339.8. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 35 , kanjava se uesnik u drumskom saobraaju, izuzev vozaa i vozaa-instruktora, koji odbija da se podvrgne kontroli ili zdravstvenom pregledu, odnosno davanju krvi i urine. 339.9. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 do 130 , kanjava se voza bicikla, zaprenog vozila, ili kandidat za voza a, koji odbija da se podvrgne pregledu ili zdravstvenom pregledu (testiranju), odnosno davanju krvi i urine. 339.10. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza motornog vozila, koji odbija da se podvrgne kontroli ili zdravstvenom pregledu (testiranju), odnosno davanju krvi i urine i izrie mu se mera zabrane upravljanja motornim vozilom najmanje est meseci i pet negativna poena. lan 340
340.1. Brzina kretanja vozilom se utvruje ureajem merenja brzine kretanja vozilom, podacima na tahografu ili neposredno pratei vozilo.

11 3

Fotografija i video-opis sa podacima za utvr enu brzinu, podaci na tahografu i zapisnik o itanju na radaru bez opisa i bez brzinomera, slue kao dokaz utvr ene brzine kretanja vozila.

340.2. Ne mogu se koristiti ili instalirati ureaji i oprema na vozilu, koja imaju za svrhu ometanje ureaja koje koriste ovlaena lica, koja nadziru drumski saobra aj. Ako ovlaeno lice susree vozaa, koji koristi ili je instalirao na vozilu ove ure aje i opremu - nareuje vozau da ih otkloni, a ukoliko voza odbija da uini to, ureaji ili oprema otklonie se trokovima vozaa. 340.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 140 , kanjava se voza koji koristi ili je instalirao na vozilu ureaje i opremu koje koriste ovlaena lica i koje vre nadzor u drumskom saobraaju. lan 341 341.1. Kosovska policijska sluba oduzee dozvolu vozau i vozau-instruktoru za kojeg se u toku pregleda konstatuje da je postao fizi ki ili psihiki nesposoban za upravljanje vozilom za vreme dok traje ta nesposobnost. 341.2. Vozau ili vozau-inspektoru, koji ima pravo upravljati motornim vozilima viih kategorija, a to pravo za odreene kategorije mu se ograniava iz razloga predvienih u stavu 1. ovog lana, bie mu ponitene u dozvoli te kategorije ili, na njegov zahtev, izda e mu se nova vozaka dozvola, na kojoj e se zabeleiti kategorije motornih vozila, kojima ima pravo upravljati. 341.3. Vozau ili vozau-instruktoru, koji se ne podvrgne nadzornom zdravstvenom pregledu na koji je on upuen, oduzee mu se dozvola sve dok se ne podvrgne tom pregledu. 341.4. Protiv reenja o oduzimanju vozake dozvole ili licence vozaa-instruktora u roku od tri dana, moe podneti albu kod nadlenog organa, koji e odluiti o tome u roku od 8 dana od dana podnoenja albe. lan 342
342.1. Ovlaeno lice Kosovske Policijske slube privremeno e oduzeti vozaku dozvolu ili vozauinstruktoru licencu i uklonie iz saobraaja u sledeim sluajevima:

1) koji upravlja ili pokuava upravljati vozilom, a koji ima alkohola ili opojnih droga u organizmu ili pokazuje znakove alkoholizma (lan 227. i 228. ovog zakona), 2) koji upravlja ili pokuava upravljati vozilom, ako je jasno da je voza u takvom psihofizikom 3) koji nema pomonih vozila o kojima je data beleka na vozakoj dozvoli da treba da ih koristi u toku upravljanja vozilom (lan 225, stav 3, ovog zakona), 4) koji upravlja vozilom suprotno odredbama lana 269. ovog zakona, 5) koji ne postupa po zahtevu policajca da se podvrgne ispitivanju ili stru noj kontroli (lan 339, stav 4, ovog zakona). 114
stanju (umor, stres, bolest, prisustvo lekova u organizmu na kojima je data beleka da se ne upotrebe pre niti u toku vonje) da nije sposoban sa sigurno u upravljati vozilom (lan 226. ovog zakona),

342.2. Policajac e udaljiti iz saobraaja: 1) vozaa motocikla ili bicikla sa motorom i lica, koja se prevoze tim drumskim vozilima, ako nemaju sa sobom zatitni lem ili odbijaju da ga nose na glavu ( lan 132. ovog zakona), 2) vozaa na koga naidje upravljajui vozilom pre sticanja prava za upravljanje vozilom, koji

3) vozaa, koji ne postupa shodno lanu 295. ovog zakona, 4) vozaa koji u odstojanju od najmanje 20 metara ne moe itati registarske tablice ili ne razlikuje boje iz istog odstojanja. 342.3. Na osnovu odredbi stava 1. ovog lana, vozaka dozvola se oduzima privremeno sve do stavljanja van snage uzroka, zbog kojih je oduzeta, a najvie do 30 dana.

upavlja vozilom a ne raspolae vaeom vozakom dozvolom odgovarajue kategorije ili koji upravlja vozilom u vremenu kada mu je dozvola privremeno oduzeta ili kada je pravosnanim reenjem nadlenog organa izreena zatitna mera zabrane upravljanja vozilom odre ene vrste ili kategorije,

342.4. Ako u sluajevima iz stava 1. ovog lana, voza ne preuzima dozvolu koja mu je privremeno oduzeta, kada se koriste uzroci zbog kojih mu je oduzeta ili u roku od 30 dana od dana privremenog oduzimanja, vozaka dozvola e se slati organu u ijoj se evidenciji vodi. Organu, u ijoj evidenciji voza evidentira dozvolu, poslae mu istu i ako je u meuvremenu nadleni organ doneo pravosnano reenje o kanjavanju i o izre enoj zatitnoj meri. 342.5. Prilikom postupanja prema vozau ili instruktoru vonje, po stavu 1. ovog lana, policajac e omoguiti vozau da se u pristupanom roku poziva drugi voza, koji ispunjava uslove za upravljanje vozilom u saobraaju, da preuzme vozilo, udaljeno iz saobraaja, kojim je upravljao voza. 342.6. Ukoliko voza pokuava ili nastavlja upravljati vozilom, nakon udaljavanja iz drumskog saobraaja i nastavlja poiniti prekraj zbog kojeg je udaljen iz saobraaja, policajac e udaljiti vozaa ponovo iz saobraaja i shodno lanu 100. ovog zakona dae naredbu za premetaj vozila. Premeteno vozilo moe se oduzeti im prestaju razlozi premetaja a najkasnije u roku od osam dana. Nakon toga, vozilo e se dati na uvanje odgovarajuem pravnom licu, o trokovima vlasnika. lan 343 343.1. Za prekraje, utvrene ovim zakonom, izvrioci prekraja, izuzev izricanja kazne i zatitne mere zabrane upravljanja vozilom, bi e mu izreeni i negativni poeni od jedan do pet, zavisno od teine prekraja. 343.2. Negativni poeni se evidentiraju na osnovu punovanog reenja o kazni. 343.3. Izricani negativni poeni se evidentiraju u evidenciji vozaa. lan 344 344.1. Vozaa, kome su u periodu od tri godine (36 meseci), zbog poinjenih prekraja iz ovog zakona, izricani punovanim reenjem najmanje est negativnih poena, Kosovska 115

policijska sluba, zvae ga na predavanje u koli Sigurna vonja, ako isti odvija redovna predavanja, izdae mu se potvrda, u protivnom bi e mu izreena mera zabrane o upravljanju vozilom najmanje tri meseca i ista traje dok ne pohaa predavanja redovno.

344.2. Ako voza, zbog opravdanih razloga, se ne odaziva pozivu i ne u estvuje na predavanjima, Kosovska policijska sluba zvae ga ponovo u roku od tri meseca. 344.3. Vozau koji se bez razloga ne odaziva se predavanjima, bie mu izreena zatitna mera zabrane upravljanja vozilom u trajanju od najmanje tri meseca. 344.4. Vozau, kome su, u roku iz stava 1.ovog lana, zbog uinjenih prekraja iz ovog zakona, izreena punovanim reenjem najmanje devet negativnih poena, bi e mu izreena zatitna mera o stavljanju van snage vozake dozvole. 344.5. Ako voza iz stava 4. ovog lana, kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje ili mu vozilo iskljuivo slui za ostvarenje prihoda za ivot, i to dokazuje na poverljiv na in, umesto mere stavljanja van snage vozake dozvole, moe mu se izre i zatitna mera zabrane upravljanja vozilom u trajanju do 12 meseci. 344.6. Voza, iz stava 4. ovog lana, moe pristupiti ponovnom polaganju ispita za voza a, nakon isteka 12 meseci od dana punovanosti reenja o stavljanju van snage voza ke dozvole, a voza iz stava 5, pre nego to mu vrate vozaku dozvolu, duan je da da poloi ispit iz predmeta Poznavanje saobraajnih propisa i bezbednosti (teoretski deo) u koli Sigurna vonja. U sluaju nepolaganja ispita, isti e pristupiti polaganju ispita, nakon tromesenog perioda. 344.7. Protiv reenja iz stava 3. ovog lana, lice, kome je izreena zatitna mera, ima pravo prigovora u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. alba odlae izvrenje reenja. 344.8. Voza, koji je pozvan i prisutan je na predavanjima u koli Sigurna vonja, snosi trokove predavanja u vrednosti koju utvr uje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, u saradnji sa Kosovskom policijskom slubom. 344.9. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 do 170 , kanjava se voza koji ne postupa po odredbama iz stava 1. i 2. ovog lana, odnosno voza, po stavu 6 ovog lana, ako se ne podvrgne ispitu iz predmeta Propisi saobraaja i bezbednosti u koli Sigurna vonja. 344.10. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 65 , kanjava se voza koji, u roku od 8 dana od dana reenja donetog od nadlenog suda, ne dostavlja voza ku dozvolu Kosovskoj policijskoj slubi, gde mu je evidencija (dosije voza a) za beleenje izricanja mere zabrane upravljanja motornim vozilom ili prekid vaenja vozake dozvole. lan 345 Negativni poeni o kojima je poela rehabilitacija, odnosno da su istekom 36 meseci izbrisani iz kaznene evidencije, ne mogu biti osnova za izricanje zatitne mere zabrane upravljanja vozilom niti davati ih na gledanje bilo kome. 11 6

lan 346 346.1. Licu, iz lana 242. ovog zakona, koje odbija da podlegne proveru znanja ili u toku provere znanja ne pokae pozitivne rezultate, oduzima mu se licenca, odnosno zabranjuje se rad dok ne pokae pozitivne rezultate. 346.2. Lica, iz stava 1. ovog lana, koje u toku provere znanja ne pokazuju pozitivne rezultate, na lini zahtev mogu da podlegnu ponovnoj proveri znanja nakon roka kojeg utvr uje Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije ne manje od 15 dana od dana poslednje provere. 346.3. Ako lice, iz stava 1. ovog lana, i nakon tri provera ne pokazuje dovoljno znanje, ne moe pristupiti ponovnoj proveri dok ne istekne est meseci od dana poslednje provere. lan 347 347.1. Voza, kome je oduzeta vozaka dozvola (lan 211) ili je udaljen od saobra aja (lan 212) ili mu je izreena mera zabrane upravljanja motornim vozilom ili mera zabrane vaenja vozake dozvole, ne treba upravljati u tom vremenu motornim vozilom u drumskom saobra aju. 347.2. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 400 do 800 kanjava se lice, ako nareuje ili dozvoljava vozau, kome je oduzeta vozaka dozvola ili mu je izreena mera zabrane upravljanja motornim vozilom, a koji upravlja vozilom u drumskom saobra aju za to vreme. 347.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 200 do 400 kanjava se voza, kome je oduzeta vozaka dozvola ili mu je izre ena mera zabrane upravljanja motornim vozilom, koji upravlja vozilom u drumskom saobra aju za to vreme ili uopte ne poseduje voza ku dozvolu. lan 348
348.1. Ako policajac naie na vozilo na putu koji, zbog tehni ke neispravnosti (neispravnog mehanizma upravljanja, mehanizma zaustavljanja, mehanizma vezivanja vu nog vozila i prikljunog vozila za vreme kada vu e prikljuno vozilo, neispravnih svetla za osvetljenje puta i za oznaavanje vozila i neispravne svetlee none i dnevne signalizacije za vreme smanjene vidljivosti, neispravnih brisaa prednjeg stakla za vreme vonje po kii i snenim padavinama, istroenih guma ili bitno oteenih i ako na vozilu ima instaliranih ure aja za davanje svetlosnih i zvu nih signala iz lana 169. ovog zakona ugroava ili ometa ostale u esnike u saobraaju ili u kome je teret postavljen neispravno, odnosno nedovoljno je obezbe en, ili kojim transportuje bez dozvole teret, ije dimenzije, odnosno masa prevazilazi najve e dozvoljene dimenzije, odnosno masu ili osovinsko optereenje, naredie vozaa da odmah prekine kretanje vozila i da otkloni neispravnost ili da dovede vozilo do odre enog mesta, gde moe otkloniti neispravnost, odnosno obezbedi dozvolu za vanredan transport.

348.2. Ako policajac naie na vozilo, koje kre e na put u kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno ili kretanje bez zimske opreme na deonici puta i u vremenu kada je zimska oprema obavezna, naredie vozau da odmah prekine kretanje vozila ili nastaviti kretanje

117

vozila na put u kome se kretanje te vrste vozila dozvoljava, odnosno da upotrebi zimsku opremu. 348.3. Policajac moe narediti vozaa da odvede vozilo na tehniki pregled, da bi konstatovao neispravnosti ili da naredi, u saradnji sa stru nim osposobljenim nadzornikom pravnog lica, koji upavlja i vlada javnim putevima, da se izvri pregled ukupne mase, osovinskog optere enja i dimanzija vozila. Ako se na tim pregledima utvruje da vozilo nije tehniki ispravno ili prelazi dozvoljenu masu ili osovinsko optereenje ili ukupno nosivost ili dimenzije vozila, trokove pregleda snosi voza. 348.4. Policajac e udaljiti iz saobraaja i vozilo koje nije registrovano ili koje ne poseduje odreene registarske tablice ili koje se nije podvrgnulo u odre enom roku redovnom ili vanrednom tehnikom pregledu ili kome (vozilu) nije produeno vaenje saobra ajne dozvole. 348.5. Ako voza ne postupa po odredbama iz stavova 1, 2. i 3. ovog lana, policajac e udaljiti vozilo iz saobra aja. Udaljavanje vozila iz saobra aja traje sve dok se ne otklone uzroci zbog kojih je vozilo udaljeno. 348.6. Voza je duan da udaljeno vozilo otkloni odmah sa puta na mesto u kome ne e ugroziti bezbednost saobraaja ili nee ometati normalan tok saobra aja (na odreenim parkiralitima za vozila) a najkasnije u roku od 12 sati, voza je duan da otkloni udaljeno vozilo iz parkiralita ili slinih mesta. 348.7. Ako voza nastavlja upravljati vozilom, nakon to je njegovo vozilo udaljeno iz drumskog saobraaja ili ne otklanja vozilo shodno odredbama stava 6. ovog lana, policajac e udaljiti vozilo ponovo iz saobraaja, ili shodno lanu 100. ovog zakona dae naredbu za premetaj vozila na drugo mesto. 348.8. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 kanjava se voza, koji u drumskom saobraaju upravlja vozilom, koje je iskljueno iz saobraaja. 348.9. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 300 do 700 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 2 ovog lana. lan 349 349.1. Policajac, koji je udaljio vozau vozilo iz saobraaja, oduzee mu privremeno registarske tablice. 349.2. Policajac, koji je udaljio vozilo iz saobra aja, namenjeno za transport opasnih materija, zbog prekraja iz lana 348 ovog zakona, oduzee vozau privremeno i ADRcertifikat vozila. 349.3. Kosovska policijska sluba, koja je privremeno oduzela registarske tablice, duna je da iste vrati vozau, kada se eliminiu uzroci zbog kojih su oduzete. 349.4. Ako voza, u roku od 30 dana, ne otkloni uzroke zbog kojih mu je vozilo udaljeno iz saobraaja i ne preuzme oduzete registarske tablice, iste e mu slati organu, koji u evidenciji vodi vozilo. 11 8

349.5. Policajac, koji je privremeno oduzeo registarske tablice, tahografski listi ili ADR-certifikat vozila, po odredbama ovog lana, lana 342. i 348 ovog zakona, duan je da o tome vozau izda potvrdu, koja sadri naziv i sedite organa, iji slubenik je oduzeo registarske tablice, tahografski opis ili ADR-certifikat vozila, vrstu i broj registrovanog vozila, naziv organa koji je izdao saobra ajnu dozvolu, ime i prezime vlasnika vozila i njegovu adresu, razlog oduzimanja, datum, vreme, put i mesto oduzimanja, nain i vreme vraanja, kao i peat organa i potpis ovlaenog lica policije.

lan 350 350.1. Ministarstvo za transport, potu i telekomunikacije, zajedno sa Kosovskom policijskom slubom, formiraju kolu Sigurna vonja i podzakonskim aktom utvr uju program, kriterijume i trajanje kole Sigurna vonja. 350.3. Program kole Sigurna vonja najmanje treba da sadri obuku sigurne vonje, propise saobraaja i bezbednosti, kao i odnose izmeu uesnika u drumskom saobraaju. lan 351 351.1. Vozai vozila (autobusa) koji vre javni prevoz, voza i vozila mase vee od 7.5 tona, koji upravljanje vozila imaju osnovnu delatnost nemaju pravo da obavljaju tu delatnost ako nisu poloili ispit u koli Sigurna vonja, a zatim svakih pet godina da polau ispit u koli Sigurna vonja, odnosno pet godina nakon zadnjeg datuma davanja ispita u koli Sigurna vonja. 351.2. Licu, koji uspeno zavri program kole Sigurna vonja, izdaje se certifikatpotvrda, istu treba da ima sa sobom voza iz stava 1. ovog lana, prilikom upravljanja vozilom i da je pokae, na zahtev ovlaenog lica. 351.3. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 130 , kanjava se voza koji, u toku kretanja vozilom, ne poseduje certifikat, izdatu od kole Sigurna vonja. 351.4. Za prekraj, novanom kaznom u iznosu od 650 do 1.500 , kanjava se i poslovna organizacija, ili javna institucija u ije ime i u okviru ijih ovlaenja je delovalo lice utvreno u stavu 3 ovog lana.

2. POSEBNE ODREDBE ZA PREKRAJE lan 352 352.1. Za prekraj iz ovog zakona, kojim je prouzrokovan udes u drumskom saobra aju, poiniocu e se izricati novana kazna sa najmanje dvostrukom vredno u najmanje kazne za taj prekraj. 352.2. Za odreene vrste prekraja iz ovog zakona, izuzev ostalih predvienih mera vri se i izricanje negativnih bodova. 11 9

Maksimum bodova to, kao posledicu, imaju oduzimanje voza ke dozvole, iznosi 9 (devet) bodova u periodu od 36 meseci. Pomenuti period poinje da se rauna od prvog dana izricanja prvog negativnog boda.

352.3. Lice, iz stava 3. ovog lana, moe se ponovo opremiti voza kom dozvolom samo nakon isteka roka za koju je kanjen i nakon polaganja ispita (teorijskog i prakti nog) za vonju vozila. 352.4. Brisanje svih izreenih negativnih bodova moe se izvriti samo ako u toku od 3 godine od prvog dana izricanja prvog negativnog boda nije postignut njihov maksimum od 9 bodova. 352.5. Ako za prekraj, kojim je prouzrokovan udes u drumskom saobra aju, je predviena odredba zabrane upravljanja motornim vozilom, bi e izreena kazna u trajanju od najmanje tri meseca i dva dodatna negativna poena. lan 353 353.1. Novanu kaznu umesto poinjenja prekraja izrie ovlaeno lice, koje vri nadzor u drumskom saobraaju. 353.2. Uesniku u drumskom saobraaju, koji ne plaa novanu kaznu na mestu poinjenja prekraja izreenog od ovlaenog lica, izdaje se naredba za kanjavanje, koja treba da se uplati u toku od 8 dana od dana poinjenja prekraja. 353.3. Zbog sigurnosti za izvrenje kazne ili zatitne mere, odnosno zbog sigurnosti u postupku prekraja, ovlaeno lice moe stranom dravljaninu privremeno oduzeti paso, odnosno drugi dokument, koji slui kao zamena putne isprave do tri dana i istome se izdaje potvrda o oduzimanju putne isprave. 353.4. Mere sigurnosti privremenog oduzimanja vozake dozvole se izriu u trajanju do 30 dana propisima na nain i u sluajevima kako je prediveno ovim zakonom. 353.5. Ovlaeno lice u sluajevima kada na putu naidje na voza a, koji nije prouzrokovao veliku opasnost drugim uesnicima u saobraaju, moe ga umesto novane kazne pismeno opomenuti. Pismena opomena ne vredi za prekraj, gde su predvi eni negativni poeni niti licu kome je u toku godine izre ena ova mera. Izricanje mere pismena opomena se vodi u slubenoj evidenciji. lan 354
Ako voza-instruktor gubi pravo na upravljanje motornim vozilom, ili mu je izre ena mera zabrane upravljanja vozilom, njemu u tom vremenu se ne dozvoljava osposobljavati kandidate iz predmeta Upravljanje vozilom na motorni pogon (prakti ni deo).

12 0

lan 355 355.1. Organ, koji izrie kaznu, odnosno zatitnu meru iz ovog zakona, treba o izricanju kazne, odnosno o meri, informisati nadlene autoritete - Pravni departament i Kosovsku policijsku slubu u toku od 8 dana od dana donoenja pavosnanog reenja. 355.2. O izricanju zatitne mere, negativnim poenima, meri pismene opomene, saobraajnim udesima i njihovim posledicama, zatim o vozaima i vozilima Kosovske policijske slube, treba da vodi evidenciju. 355.3. Podatke o evidenciji iz stava 1. i 2. ovog lana, mogu da koriste pravni organi, organi koji vode postupke o prekrajima, kao i Kosovska policijska sluba. 355.4. Evidencije o saobraajnim udesima, vozaima i vozilima, izuzev organa iz stava 3. ovog lana, mogu da koriste i zdravstvene ustanove, organizacije i organi koji se bave bezbedno u saobraaja, zatim lica koja vre javni prevoz ili za line potrebe. lan 356 356.1. Trajanje zatitne mere zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon, ra una se od dana izricanja zatitne mere u vozakoj dozvoli, odnosno u evidenciji izdavanja voza ke dozvole, na osnovu punovanog reenja izricanja te mere. 356.2. Vreme, koje se provodi na izdravanju kazne, se ne ra una na trajanju zatitne mere iz stava 1. ovog lana. 356.3. Kosovska policijska sluba podzakonskim aktom utvr uje pravilnik o nainu evidencije, praenju i evidenciji podataka o prekrajima, merama bezbednosti, zatitnim merama, negativnim poenima, merama pismene opomene, udesa i njihovih posledica. lan 357 357.1. Izvrenje zatitne mere zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon moe se odloiti na odreeno vreme, izuzev prekraja iz lana 228. ovog zakona, ako organ koji izri e kaznu zatitne mere utvruje po okolnostima u kojima je prouzrokovan prekraj, a zavisno od njegovih ranijih ponaanja u saobraaju i moe se oekivati da i bez izvrenja tih mera ubudu e nee poiniti prekraj u drumskom saobraaju. 357.2. Za reenja o prekrajima, kojima su izricane mere iz stava 1. ovog lana, utvrdie se trajanje tih mera, kao i vreme odlaganja njihovog izvrenja. 357.3. Ako prekrilac, u roku u kome mu je odloeno izvrenje zatitne mere zabrane motornog vozila, ne ini novi prekraj o kome su predviene zatitne mere zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon, zatitna mera ne e se izvriti. lan 358
358.1. Odlaganje izvrenja zatitne mere upravljanja motornim vozilom odre ene kategorije, e se zahtevati ako poinilac prekraja, u roku u kome je odloeno izvrenje, prouzrokuje novi prekraj o kome su predviene zatitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom za odre enu kategoriju.

121

Ako organ, koji vodi prekrajni postupak, izrie poiniocu prekraja novu zatitnu meru zabrane upravljanja motornim vozilom i pozove se za ranije produenje mere ili za produenje zatitnih mera i izrie mu se jedna od zatitnih mera, ije trajanje ne moe biti due od dve godine. 358.2. Izvrenje zatitne mere iz stava 2. ovog lana ne moe se odloiti. 358.3. Ako voza poini vozilom dva prekraja odjednom, izrie mu se samo jedna kazna, koja je propisana kao najvea kazna u tom sluaju. 358.4. Zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom ne moe se utvrditi i primeniti u trajanju manje od jednog meseca i vie od dve godine. 358.5. Primenom negativnih poena za poinioca prekraja protiv saobraajne bezbednosti doi e do oduzimanja vozake dozvole, kojom merom se vri prekid vaenja voza ke dozvole. lan 359
Vozau, koji poseduje vozaku dozvolu iz jedne strane zemlje i koji je po inio prekraj na Kosovu, umesto izricanja zatitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom, izri e mu se zatitna mera o kori enju vozake dozvole strane zemlje na teritoriji Kosova.

lan 360
Instruktor za vonju, pod ijim nadzorom kandidat za vozaa se osposobljava u praktinom delu, kaznie se za prekraj kojeg poini kandidat za vozaa, sem ako nije bio u mogu nosti da sprei prekraj.

POGLAVLJE XII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 361 Odredbe za prekraj i zatitne mere na osnovu ovog zakona su predpostavljene za sprovoenje krivinog zakona. lan 362
Prihodi koji se realizuju izricanjem novanih kazni za prekraje prema ovom zakonu unutar teritorije optine, pripadaju i prilivaju se u optinskim budetima. Napla ivanje sredstava za prekraje koje se vre preko KPS-a ili na osnovu sudskih
odluka, alociraju se saglasno sa Zakonom o menairanje javne financije i odgovornosti.

12 2

lan 363 Mandatne kazne mogu biti izreene od ovlaenog slubenika Kosovske Policijske Slube na licu mesta. Mandatne kazne se smatraju sve one kazne, koje iznosi od 15 do 40 . lan 364 Nadleni autoriteti za primenu odredaba ovog zakona, donose podzakonske akte. lan 365 Odredbe predviene stavom 3. lana 10. ovog zakona, primenjuju se najvie do kraja 2007. godine, nakon stupanja zakona na snagu. lan 366 Odredbe, predviene u stavu 7, lana 40. ovog zakona, se primenjuju 6 meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona. lan 367 Odredbe, predvi ene u stavu 3. lana 39. ovog zakona, se primenjuju 4 meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona.

lan 368 Odredbe, predvi ene u stavu 3. lana 100. ovog zakona, se primenjuju jedan mesec nakon stupanja na snagu ovog zakona. lan 369
Odredbe, predviene u stavu 6. lana 206. Zakona o izradi evropske informacije u slu aju saobraajnog udesa, se primenjuju 6 meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona.

lan 370 Odredbe, predviene u lanu 231, 232. i 233. o osposobljavanju kandidata u autokolama, se primenjuju 6 meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona.

lan 371 12 3

Odredbe, predviene u lanu 237. ovog zakona, o oznaavanju vozila, kojima se vri osposobljavanje kandidata iz praktinog dela u auto-koli, se primenjuju 3 meseca nakon stupanja na snagu ovog zakona.

lan 372 Odredbe, predviene u stavu 3. lana 250. ovog zakona, se primenjuju 3 godine nakon stupanja na snagu ovog zakona.

lan 373 Odredbe, predviene u stavu 1. lana 350. ovog zakona, se primenjuju najkasnije 12 meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona. lan 374 Odredbe predviene ovim Zakonom o primeni negativnih poena, kao kaznena mera, se primenjuju tri meseca nakon stupanja na snagu ovog zakona. lan 375 1. Na dan stupanja na snagu ovog zakona, prestaju da vae Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima (Slubeni list SFRJ, br. 50/88) i Zakon o bezbednosti u drumskom saobraaju (Slubeni list Kosova, br. 5/84). 2. Svaka odredba Uredbe 1999/15 i Uredbe 2001/29 koja je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona je nevaea. lan 376 Ovaj zakon stupa na snagu nakon usvajanja u Skuptini Kosova i proglaenja od Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara.

Zakon Br. 02/L-70 11 Januara 2007

Predsednik Skuptine Kosova, ______________________ Kol Berisha

12 4