OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

CEMENT
1. KOJE VRSTE CEMENTA POSTOJE? Cement je sivi prakasti graevinski vezivi materijal koji je u vodi netopiv, ali pomean sa njom prelazi u vrsto (kameno) stanje. Od njega se u meavini sa peskom i vodom, prave beton i malter. Cement se u dananjem obliku poeo proizvoditi poetkom 19 veka u Engleskoj. U odnosu na hemijski sastav cementi se dele na silikatne i aluminatne cemente. Glavni predstavnik silikatnih cemenata je portland cement, koji se danas najvie koristi. Od portland cementa se meanjem sa raznim dodacima dobija nekoliko raznih vrsta cementa. Aluminatni (boksitni) cement se prozvodi topljenjem meavine boksita sa krenjakom. Karakterie ga velika polazna i kasnija vrstoa, visoka temperatura za vreme vezivanja i visoka otpornost prema sulfatnim i kiselim kiama. Koristi se uglavnom kod izrade vatrostalnog materijala. 2. KOJE SU OSNOVNE KARAKTERISTIKE CEMENTA? Osnovne karakteristike cementa su: 1. Vezivanje i stvrdnjavanje. U cementnoj masi, meavini cementa i vode estice cementa veu vodu, a zatim prelaze u kruto stanje - stvrdnu se. Prelaz cementne smese sa vodom, iz polutenog u kruto stanje odvija se u dve faze. Prva faza se zove vezivanje a druga stvrdnjavanje. Svi standardni cementi se vezuju sporo i ono se naziva normalnim. Postoje I cementi sa brzim stvrdnjavanjem i oni se svrstavaju u grupu specijalnih cemenata. 2. Toplota hidratizacije je toplota koja se razvija za vreme stvrdnjavanja,. Koliina toplote koja se u toku procesa stvrdnjavanja oslobodi zavisi od sadraja minerala koji se nalaze u klinkeru. Koliina toplote zavisi I od: finoe mlevenja klinkera u cement, temperature okoline, koliine vode I karakteristika drugih ddataka cementnoj meavini. 3. Promena zapremine je karakteristika koja je vana za vreme stvrdnjavanja cementa. Do porasta zapremine cementa u ovom periodu moe doi zbog neodgovarajueg sastava sirovine u toku proizvodnje. Pukotine u betonu ili malteru, do kojih dolazi prilikom suenja, mogu biti posledica velike brzine suenja, visokoh sadraja vode ili nedovoljne brzine odvoenja toplote iz betona ili maltera koji se sue. 4. Finoa mlevenja definie ukupnu povrinu estica cementa, a to znai I brzinu njihove reakcije sa vodom. Veliina estica cementa utile I na poveanje koliine toplote koja se razvija prilikom stvrdnjavanja, pa kod finije mlevenih cemenata treba voditi rauna o tom momentu. 5. vrstoa ili jaina cementa je njegova najvanija karakteristika. Zbog toga se standardom propisuje obaveza proizvoaa da pored naziva navede I brojanu vrednost otpornosti na pritisak standardnog maltera posle 28-dnevnog odleavanja standardne betonske kocke u vodi. 3. OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE CEMENTA MOKRIM POSTUPKOM. Kod mokrog postupka se na ulazu u mlin, sirovini dodaje voda, tako da se dobija mulj koji se moe transportovati pumpom. Krenjak se kopa bagerom i tovari u kamione za prevoz do cementare. Tu se istresa direktno u drobilicu, odakle se transportuje do skladita transporterom. Lapor se kopa na drugom ruditu, odakle se transportuje trakastim transporterom do postrojenja za odmuljivanje. U bubnjasti mlin se dozira krenjak, lapor i voda. Mulj se iz izlazne strane bubnjaste mealice transportuje u silose za homogenizaciju i grubo odvajanje vode i zatim u rotacionu pe. Cilj peenja je da se na visokoj temperaturi razmeka sirovinska smesa, kako bi u toj polutenoj masi estice pojedinih komponenti mogle stupiti u hemijsku reakciju, koja e cementu dati potrebna vezivna svojstva. Hemijske promene se deavaju postepeno u pojedinim zonama i na razliitim temperaturama. Ove promene se deavaju u gornjoj zoni pei i ta zona se naziva zonom suenja. U drugoj, nioj zoni pei, meavina se zagreva pa dolazi do razlaganja. Pojavom slobodnog CaO, stvoreni su prvi uslovi za dobijanje klinkera jer se u nioj zoni, u polutenoj masi, stvaraju klinkerski minerali koji karakteriu cement. Prva dva procesa su endotermski a poslednji je egzotermni. Pei mogu biti i vertikalne konstrukcije. Bubnjasta horizontalna pe je cev sa unutranje strane obloena vatrostalnim materijalom. Po izlasku iz pei, klinker se hladi, transportuje do skladita i posle toga melje u mlinu. U toku

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

mlevenja klinkeru se dodaje sirov gips koji obavlja funkciju korektora brzine vezivanja cementa kod kasnije proizvodnje betona. U toku mlevenja se klinkeru dodaju i drugi dodaci, na primer, visokopena ljaka. Posle mlevenja, cement se u prakastom stanju transportuje u silose iz kojih se pune auto i eleznike cisterne ili vree.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

4. OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE CEMENTA SUVIM POSTUPKOM. Kod suvog postupka se ulazna sirovina sui, a tek posle toga melje. Mlin je bubnjasti sa jednom, dve ili vie komora, koje su ograniene limovima u obliku krunih prstenova. Komore su do polovine nivoa uspunjene elinim kuglava iji se sastav definie doziranjem svake komponente, i drobe je. Kako je bubanj mline poloen prema horizontali pod uglom, sirovina se kree od ulaza prema izlazu. U poslednjoj komori se umesto kugli nalaze elini valjci koji obavljaju funkciju zavrnog- finog dobljenja. Iz mlina izlazi sirovina samlevena kao fino brano, njen sirovinski sastav se ispituje, i ukoliko je to potrebno- koriguje.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

CELULOZA
5. KOJA JE OSNOVNA SIROVINA ZA PROIZVODNJU CELULOZE I KOJE SU NJEGOVE KARAKTERISTIKE? Celuloza je prirodni proizvod koji nastaje u biljkama fotosintezom. Prvo se koristila za proizvodnju papira, a dobijala se preradom krpa od lana i pamuka. Na naim prostorima se celuloza najee proizvodi iz drvene mase. Celuloza drveta pri potpunoj hidrolizi daje pored iste glukoze i druge vrste eera. Potpuno suva drvna materija sadri uz celulozu znatne koliine hemiceluloza, kao i lignin i tzv.ekstraktivne supstance (smola, masti, proteini,...) Lignin je atmosferska svetlouta ili mrka materija kojom su obloena celulozna vlakna drveta. On daje drvetu potrebnu vrstou, a celuloya definie karakter. Sadraj lignina u drvetu zavisi od vrste, starosti, mesta u drvetu i kree se od 20 do 30%. Sirovina za proizvodnju celuloze je uglavnom drvo etinara (bor, smra, jela) i liara (topola, bukva, breza), a mogu se koristiti i stabljike od svih itarica. 6. OBJASNI TEHNOLOGIJU PRIPREME DRVETA PRE PRERADE U CELULOZU. Priprema drveta za hemijsku preradu se sastoji od: 1. ienja 2. izrada seke 3. skladitenje ienje drveta od kore vri se: 1. ljutenjem pomou rotacionih noeva 2. ljutenjem pomou orua koja su tvra od drveta 3. trenjem oblice o oblicu nasuvo ili u vodi 4. hidrauliki - mlazom vode Pre ljuenja svim postupcima, izuzev prvim, drvo se namae u hladnu ili toplu vodu. Karakteristino za sve postupke je velika razlika u kapacitetu i gubitku drvne mase. Najvei gubitak je kod ljutenja rotacionim noevima (10 do 20%), a najmanji je kod ljuenja trenjem (1 do 2%). Konstrukcija se sastoji od dugakog bubnja koji rotira i ija je unutranjost ispunjena oblicama i vodom. Izrada seke je vana faza pripreme drveta. Potrebno je da se drvo isee na komadie veliine koja e omoguiti ravnomernu impregnaciju celokupne mase drveta korienjem hemijskim sredstvom u najkraem moguem vremenu. Duina seke ne treba biti vea od 40mm. Postoji vie konstrukcija maina sa runim ulaganjem drveta. Posle izrade seka se prebere, odvajaju se komadii manjih dimenzija od propisane, a oni ije su dimenzije vee ponovo se seku ili odbacuju.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

7. TA JE TO KUVANJE DRVETA I OBJASNI PROCES PRERADE U CELULOZU? Kuvanje drveta se vri u kotlovima posebne konstrukcije. Kuvanje drveta se moe izvesti po natronskom (soda- postupku), kraft postupku ili sulfitnom postupku. U poetnoj fazi kuvanja prvo se rastvara hemiceluloza, a lignin prelazi u rastvor samo delimino, da bi se potpuno rastvorio u drugoj fazi kuvanja. U poslednjoj, treoj fazi kuvanja rastvara se celuloza. Prilikom kuvanja mora se voditi rauna da se proces delignifikacije odvija tako da se uz lignin odvoji samo onaj deo ugljenih hidrata (hemiceluloze) koji nije potreban u konanom proizvodu celuloze, ali i da se ceeluloza ne oteti. Postoji nekoliko hemijskih, hemijsko- mehanikih i mehanikih postupaka prerade drveta, iz koga se dobijaju proizvodi razliitih karakteristika. Kod natronskog i sulfatnog postupka za proizvodnju celuloze upotrebljavaju natrijum- hidroksid, a razlikuju se po tome to se u postupku regeneracije otpadnog luga izgubljeni natrijum kod natronskog postupka nadoknauje karbonatom a kod sulfatnog postupka nadoknauje se sulfatom. Danas se uglavnom koristi sulfatni postupak proizvodnje celuloze. Na proces delignifikacije drveta po sulfatnom postupku i na karakteristike dobijenog proizvoda utie i vrsta i kvalitet drveta, koncentracija i vrsta upotrebljenog luga, temperatura i duina vremena kuvanja. Ovim procesom se mogu preraivati sve vrste drveta, a kvalitet i istoa drveta zavise od potrebnih karakteristika konanog proizvoda. Vaan faktor za preradu svake vrste drveta je njegova zapreminska teina, jer od te teine zavisi prinos celuloze, stepen energetskog iskoriavanja, brzina impregnacije i vreme kuvanja. Proces kuvanja celuloze se vri u tri faze. U toku prve faze kuvanja se vri sa impregnacija seke, zatim se proces odvija pri povienom pritisku i konano pri smanjenom pritisku. U toku zakuvavanja izdvaja se terpentinsko ulje. A na kraju kuvanja se izdvajaju gasovi. Kuvanje se vri u elinim kazanima. Nedostatak kuvanja celuloze je gubitak toplote i vremena zbog stalnog pranjenja i punjenja kotla sa drvenom sekom i luinom. Posle zavrenog procesa kuvanja u kotlu celuloza se transportuje do zbirnog kotla a para koja se pri tome oslobaa iskoriava se preko kondenzatora i izmenjivaa toplote za zagrevanje vode. 8. OBJASNI PROCES ODVODNJAVANJA I SUENJA CELULOZE. Odvodnjavanjem se dobija vlana celuloza sa sadrajem suve materije 45 do 47% i prevozi se u obliku svitaka ili lepenke koja je sloena u palete. Ovako dobijena celuloza se moe i osuiti do 90% suve materije. Ona se izrauje u obliku kartona koji je izrezan na odreeni format ili se oblikuje u sitne pahuljice, koje se nakon suenja presuju. Postoji nekoliko postupaka za odvodnjavanje celuloze: - na cilindrinim sitima - na vakum filteru - na dugakom situ sa vakuumiranjem Nakon ceenja, celloza se dovodi na prvu presu, a zatim preko zagrejanih valjaka do druge prese. Celuloza presovana na suvou od 48 do 52% se ree i slae na palete ili odvodi na ureaj za suenje. Suenje celuloze se vri za vreme prolaza izmeu valjaka, koji su zagrejani pregrejanom parom. Prvo se vri izdvajanje vode, zatim se odvodi na presu, pa na drobilicu gde se sitni na potrebnu veliinu. Suenje celuloznih granula se vri u ciklonu a zatim u suari Posle suenja, celulozne pahuljice se presuju u ploe, vagaju i pakuju u bale.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

PAPIR
9. KOJE SU NAJVANIJE KARAKTERISTIKE PAPIRA? Papir je tanki materijal proizveden od vlakana uglavnom biljnog porekla. Danas nas papir okruuje u svakom segmentu ivota. Vrednosti najveeg brojakarakteristika papira zavise od trenutne vlanosti, pa je pre ispitivanja potrebno odleavanje papira u tano definisanim uslovima vlage i temperature. Osim odreivanja sastava i dimenzionih karakteristika (vrsta vlakna, hemijski sastav, pepeo, sadraj vode, debljina, gramatura, gustina,...) redovno se ispituju: - optike karakteristike (belina, boja, sjaj, neprozirnost, sklonost pouivanju) - mehanikih karakteristika (vrstoa, istezanje, probojnost, otpornost na kidanje, elastinost,...) - povrinske karakteristike (hrapavost, sposobnost primanja tamparske boje, otpornost prema habanju,...) - karakteristike koje zavise od gustine formiranoglista (sposobnost upijanja vode i tinte, poroznost na gasove, zapaljivost,...) Papiri za razliite namene moraju imati i razliite karakteristike. 10. KAKO SE KLASIFIKUJE PAPIR I NABROJ OSNOVNE VRSTE PAPIRA

Prema upotrebljenim sirovinama, papir se deli na dobijen od: celuloze drveta, celuloze biljki i tekstilnih vlakana. Poslednjih godina se sve vie proizvode papiri od sintetikih polimernih materijala i anorganskih vlakana. S obzirom na kvalitet, najvie se koristi tzv. "bezdrvni" papir koji se proizvodi iz iste belene i nebelene celuloze, bez primese drvenjae. Ostali papiri proizvedeni od celuloze s primesama drvenjae spadaju u grupu srednjefinih papira. Ti papiri su, zbog visokog sadraja lignina, slabijeg kvaliteta, vremenom ute i postaju krti. Prema gramaturi, razlikuju se laki papiri, srednje teki papiri, polukartoni, kartoni i lepenke. Karton je krui i vri od papira i sastoji se od jednog ili vie slojeva. Lepenka je deblja i vee je povrinske mase od kartona. U odnosu na sirovine od kojih se proizvodi, razlikuje se bela i sme|a lepenka, zatim siva lepenka i slamna lepenka. U odnosu na namenu, papiri se dele na grafike, omotne, sanitarne, tehnike i specijalne. Grafiki papiri se dele na papire za pisanje, tampanje i fotokopiranje. Papir za pisanje mora da poseduje takvu strukturu koja nee dozvoliti razlivanje tinte, a kod pisanja olovkom da se na njega nanosi sasvim tanak sloj grafita. Najvea koliina grafikih papira se koristi za tampanje (knjiga, novina, plakata, itd.). Omotni papiri, kartoni i lepenke se proizvode uglavnom od starog papira, poluceluloze, sulfitne i sulfatne celuloze. U upotrebi je i veliki broj razliitih tehnikih i specijalnih papira: filter papiri, kondenzatorski papiri, izolacioni papiri, papiri za etikete, tapete, precrtavanje, fotografije, cigarete I drugi.
11. KOJE SU OSNOVNE SIROVINE ZA PROIZVODNJU PAPIRA? Papir se proizvodi od biljnih celuloznih vlakana i sasvim retko od vlakana mineralnog i sintetikog porekla. Osnovna sirovina za proizvodnju papira je tehnika celuloza koja se dobija preradom drveta, najee liara. Tehnika celuloza sadri osim iste celuloze hemicelulozu u razliitom procentualnom ueu, lignin i neznatene koliine voska, smole i mineralnih materija. Hemiceluloza je vana komponenta celuloze u procesu proizvodnje papira. Ona utie na bubrenje i povezivanje mase od koje se proizvodi papir, to rezultira poveanjem vrstoe papira. Meutim, preveliki udeo hemiceluloze dovodi do promene karakteristika papira pa on postaje proziran, krt i ukav. Takoe pri proizvodnji papira se koriste i: pamuk (koji je skup polaznih materijala za proizvodnju papira), lan i konoplja, slama, begasa, esparto, otpadni tekstilni materijali, stari papir, sintetika vlakna i anorganska vlakna

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

12. OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE PAPIRA. Proizvodnja papira je uglavnom mehaniki proces prerade celuloze, mada je poslednjih godina i njen hemijski aspekt od posebnog znaaja. Tehnoloki proces se sastoji od tri osnovne faze rada: 1. priprema vlaknaste mase 2. formiranje lista 3. dorada Pojmom priprema vlaknaste mase podrazumeva se prevoenje polazne sirovine u stanj i oblik koji je pogodan za formiranje trake na maini za roizvodnju papira. Celuloza se u fabriku papira doprema u tenom ili vrstom stanju, u oliku presovanih bala ili namotanih koturova. Ukoliko se nalazi u vrstom stanju mora se prvo prevesti u suspenziju. Priprema suspenzije obuhava operacije mlevenja i meanja sa dodacima. Tehnologija izrade papira razvlaenjem, presovanjem, ceenjem i suenjem celuloznih vlakana nije se promenila, promenila se samo konstrukcija maina. Svaka maina se sastoji iz tri osnovne sekcije: - sekcija za formiranje papirne trake razlikuju se dve vrste maina za izradu papira sa razliitom konstrukcijom sekcije za formiranje papirne trake i to: maine sa dugim sitom i maine sa valjkastim sitom. - sekcija za presovanje papirne trake u ovoj sekciji udeo vode se smanjuje sa 80% na 65 do 70%. - sekcija za suenje papirne trake dolazi do direktnog kontakta papirne trake sa zagrejanim valjcima kako bi se preostala voda uklonila u obliku pare. Nakon izlaska iz sekcije za suenje, papirna traka se hladi provoenjem kroz hladne valjke, a zatim i kroz kalender. Dorada papira obuhvata proces u kome se papir dorauje. On treba da odlei 24h kako bi se izvrila stabilizacija strukture. Dorada se sastoji od satiniranja i seenja kako bi se izravnao i dobio visoki sjaj, a potom izrezao u trake manje irine ili u listove potrebnog standardnog formata.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

TAMPA
13. NACRTAJ BLOK DIJAGRAM IZRADE GRAFIKOG PROIZVODA.

IZRADA GRAFIKOG PROIZVODA IZRADA RUKOPISA IZRADA SLOGA IZRADA TAMPARSKIH FORMI UMNOAVANJE visoka tampa ravna tampa duboka tampa sito tampa GRAFIKA DORADA IZRADA ILUSTRACIJA IZRADA KOPIRNIH PREDLOAKA

14. OBJASNI PRINCIP TAMPANJA TEHNOLOGIJOM VISOKE TAMPE. Kod tamparske forme za visoku tampu, elementi koji prenose boju su ispupeni u odnosu na osnovnu ravan, a elementi koji ne prenose boju su udubljeni. Umnoavanje je direktnim prenosom boje iz rezervoara na valjak, sa njega na ispupene delove tamparske forme, a sa njih na papir koji se pritiskom valjka priljubljuje uz tamparsku formu. Visoka tampa obuhvata tamparske tehnike: tipotampu, fleko tampu i laterset tampu. 15. OBJASNI PRINCIP TAMPANJA TEHNOLOGIJOM RAVNE TAMPE. Kod tamparske forme za ravnu tampu, elementi koji prenose boju i elementi koji je ne prenose nalaze se u istoj, osnovnoj ravni. Elementi koji prenose boju odbijaju vodu, a njihove povrine prihvataju boju, Elementi beline privlae vodu, a odbijaju tamparsku boju. Umnoavanje se vri tzv. indirektnim postupkom. Na tamparsku formu se prethodno nanosi tanak sloj vode, a zatim se na njenu povrinu nanosi boja valjkom. Sa nje se boja prenosi na gumeni valjak, a sa valjka na papir. Ravna tampa obuhvata tamparske tehnike: litografija, ofsetna i svetlosna tampa. 16. OBJASNI PRINCIP TAMPANJA TEHNOLOGIJOM DUBOKE TAMPE. Kod tamparske forme za duboku tampu, elementi koji prenose boju su udubljeni u odnosu na elemente koji ne prenose boji i koji se nalaze u osnovnoj ravni. Udubljenja koja prenose boju su razliite visine i ona odgovaraju intenzitetu tona koga prenose, tako da se ovom tehnikom postie najvii nivo reprodukcije. Umnoavanje se vri direktnim postupkom. Valjak za prenos boje je delom uronjen u rezervoar i on je prenosi u udubljenja tamparske forme, a zatim se iz njih prenosi na papir. Pre kontakta tamparske forme sa papirom, viak oje se skida rakelom. Duboka tampa obuhvata tamparske tehnike: bakrotampu i elinu tampu.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

17. NACRTAJ PRESEK FOTOGRAFSKOG FILMA I OBJASNI POSTUPAK PRENOSA SLIKE NA NJEGA, A ZATIM NA FOTOPAPIR. Slika 13.12 21.strana Osnovni fotografski materijal u tenologiji tampe je fotografski film koji se sastoji od nekoliko slojeva nanesenih na podloggu poliestera, triacetatne celuloze ili stakla. Gornji zatitni sloj (1) se sastoji od elatina i titi fotoosetljivi sloj od mehanikog oteenja. Fotoosetljivi sloj (2) se sastoji od elatina u kome su rasporeeni kristali srebrohalogenida. Vezivni materijal (3) je meavina elatina i rastvaraa. Obavlja funkciju povezivanja fotoosetljivog sloja sa podlogom. Podloga (4) je nosa fotoosetljivog sloja Zatitni donji sloj (5) je elatin koji spreava deformaciju Antihalo sloj (6) spreava reflektovanje svetlosnih zraka. Osvetljavanjem fotografskog filma kristali srebrohalogenida reaguju promenom strukture na osvetljenim povrinama stvaraju nevidljivu sliku. Sledea faza obrade je razvijanje, u toku koga dolazi do reakcije kristaa sa hemikalijom u kojoj se razvija, tako da osvetljeni kristali srebrohalogenida prelaze u crnu boju odreenog intenziteta. Film se u potrebnom momentu prebacuje u tenost za fiksiranje, a potom se pere i sui kako bi nanjemu ostala vidljiva fotografija, tzv. negativ kod koga su sve crne linije na originalu bele jer kroz njih nije prodirala svetlost, a bele povrine originala su crne, a sive su sive ali u obrnutom odnosu crne i sive boje. 18. TA JE TO RASTER I OBJASNI PRENOS VIETONSKE SLIKE OFSETNOM TEHNOLOGIJOM. Raster je optiki pribor kojim se vietonski jednobojni original prevodi u jednotonsku sliku tako to se vietonski original razlae na bezbroj sitnih elemenata razliitih povrina. Osnovna konstrukcija rastera s dobija ukrtanjem horizontalnih i vertikalnih linija. Promenom veliine rasterske take menja se i nivo tonaliteta,pa se tako mogu dobiti svi potrebni tonovi neke vietonske fotografije. Osnovna karakteristika rastera je linijatura rastera, kojom se izraava broj rasterskih linija na duini od 1cm. U odnosu na to razlikujemo grube i fine rastere.. Izbor linijature rastera zavisi od vrste originala, tehnike tampanja, kvaliteta papira, karakteristika boje i drugog.. Za ofsetnu tehniku esto se koriste i rasteri sa okruglim takama, sa horizontalnim krivim linijama ili vertikalnim kosim linija, sa nepravilnim zrnom ili raster sa koncentrinim krugovima. 19. KAKO SE VRI UMNOAVANJE OFSETNOM TAMPOM (SLIKA 13.23)? Ofsetna tampa je danas najrasprostranjeniji oblik tampe. To je indirektni postupak tampe jer se boja sa tamparske forme prenosi preko gumeno silindra. tamparska forma je montirana na temeljni valjak tako da se kopirani tekst ita u pozitivu. tamparska forma se sa jedne strane nalazi u kontaktu sa gumnim cilindrom, a sa suprotne strane se nalazi u kontaktu sa valjkom za vlaenje i valjkom za nanoenje boje. Na tamparskoj formi voda prekriva praznine, a boja slova, linije crtea ili fotografije. U toku rotacije boja se sa tamparske forme prenosi na gumeni valjak i na njemu ostavlja otisak bojom u negativu. Izmeu ovog i pritisnog valjka nalazi se uvuen tabak papira, na koga se prenosi boja sa gumenog cilindra i na njemu ostavlja boju u pozitivu.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

POLIMERI
20. KAKO SE KLASIFIKUJU POLIMERNI MATERIJALI I TA JE TO POLIMER? Polimeri su materijali koji se satoje od makromolekula, pa se nazivaju i makrmolekularni spojevi. Mogu biti organskog i neorganskog porekla. Od organskih izdvajaju se: prirodni kauuk i smola, celuloza, lignin, polisaharidi, skrob, belanevine i nukleinske kiseline materijali koji ine osnovu ivih organizama, biljnog i ivotinskog porekla. Neorganski polimeri su oksidi silicujuma i aluminijuma - materijali koji ine osnovu Zemljine kore. Posebnu grupu ine polimeri sintetikog porekla. Polimerni materijali su tehniki upotrebljive modifikacije sintetiki proizvedenih polimera, najee iplemenjenim razliitim dodacima zbog poboljanja polaznih karakteristika. Oni se prerauju u razliite tehnike preoizvode; kao samostalni, u meusobnim kombinacijama ili u kombinaciji sa drugim vrstama materijala. U odnosu na primenu i karakteristike dele se u etiri osnovne grupe: 1. poliplasti tokom prerade se nalaze u tenom ili polutenom stanju, a za vreme upotrebe u vrstom. 2. elastomeri za vreme upotrebe su elastini 3. sintetika vlakna za vreme upotrebe su u vrstom stanju 4. pomoni polimerni mateijali upotrebljavaju se u obliku rastvora i disperzija u proizvodnji lepka, laka i premaza za papir, kou i tekstil. 21. KOJE SU OSNOVNE KARAKTERISTIKE POLIPLASTA? Svi poliplasti, esto nazivani plastika, plastini materijali ili plastine mase, mogu se u odnosu na ponaanje prilikom prerade svrstati u dve velike grupe: 1. plastomeri to su polimerni materijali sa linearnim i razgranatim molekulima. Oni su topivi. Zagrevanjem na taku omekavanja ili topljenja, menjaju tvrdou i plastine karakteristike, ali njihova hemijska struktura se ne menja. Ponovnim hlaenjem na temperaturu stvrdnjavanja, fizike karakteristike se dovode nanivo vrednosti pre zagrevanja. Mogu biti amorfni i kristalni. 2. duromeri to su poliplasti sa prostornim gusto umreenim makromolekulima. Proces proizvodnje tee u dva stepena. U prvom stepenu nastaje reaktivna duromerna smola, a u drugom linearni molekuli smolaste mas se povezuju iu trodimenzionalnu makromolekulsku strukturu, tako da materijal postaje netopiv i ne moe da bubri. Duromeri imaju veu vrstou i za razliku od plastomera njihove mehanike karakteristike se ne menjaju kod promene temperature. Zagrevanjem na visokoj temperaturi duromeri se ne tope, a hemijski se razgrauju jer dolazi do pucanja molekularnih veza. 22. KOJI SE ADITIVI DODAJU POLIPLASTIMA? Osnovne karrakteristike poliplasta se menjaju ili modifikuju: hemijskim reakcijama, fizikim postupcima (toplotna, ultrazvuna vibraciona, vakuum ili obrada pod pritiskom)ili dodavanjem aditiva, sintetiki proizvedenih materijala koji se dodaju osnovnom materijalu u malim koliinama. Aditivi se dodaju skoro svim poliplastima osim poliamidu i politetrafluoretilenu. Adtivi se u odnosu na funkciju mogu podeliti na: a) aditivi za preradu (stabilizatori, maziva, odvajai, regulatori viskoznosti, tiksotropni dodaci i dodaci za umreavanje) b) modifikatoi mehanikih karakteristika (plastifikatori, punioci, dodaci za poveanje ilavosti, jaanje i prijanjanje) c) modifikatori povrinskih karakteristika (spoljnja maziva, regulatori adhezionih karakteristika, antistatici) d) modifikatori optikih karakteristika (pigmenti, boje, strukturizatori) e) dodaci za povecanje postojanosti (svetlosni stabilizatori, antioksidanti, baktericidi) f) ostali dodaci (smanjenje goivosti, penjanja i dr.)

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

23. NAVEDI OSNOVNE KARAKTERISTIKE POLIETILENA. Polietilen (PE) je najjednostavniji poliugljenovodonini i istovremeno jedan od najvanijih oblika polimernih materijala. Karakteristike polietilenazavise od strukture i aditiva koji mu se dodaju u toku proizvodnje, a najvaniji strukturni parametar koji direktno utie na njegove karakteristike su stepen kristalizacije i prosena molekularna masa. Polietilen vee molekularne mase se tee prerauje, ali ima veu udarnu ilavost, otpornost na paranje i otpornost prema koroziji. Polietileni se dele u etiri grupe po kriterijumima gustine, odnosno srednje molekularne vrednosti,kao dve uzajamno povezane veliine: a) polietilen male gustine b) linearni polietilen male gustine c) polietilen velike gustine d) polietilen ultravelike molekularne mase Polietileni su inae otporni nadelovanje hemikalija, potpuno je otporan na delovanje vode i apsorbuje je. Na sobnoj temperaturi od 60C ti rastvarai ga potpuno otapaju. Politilen spada u grupu najee korienih polimera. Prerauje se ekstrudiranjem, duvanjem, injekcionim presovanjem, rotacionim livenjem, a dobijeni proizvodi se mogu obraivati i postupkom struganja. 24. NAVEDI OSNOVNE KARAKTERISTIKE POLIPROPILENA. Polipropilen je plastomer sa makromolekulima kod kojih je raspored metilnih grupa pravilan. Makromolekule su pravilno formirane u obliku zavojnice. Polipropilen spada u grupu najlakih polimernih materijala, ima visoku taku topljenja. Polipropilen ima veliki broj karakteristika na nivou koje ima polietilen male gustine, ali ima veu tvrdou i vrstou na izvlaenje, elastiniji je, prozirniji je i sjajniji je, a propusnost na vodu i gasove je ista. Nedostatak polipropilena je mala udarna ilavost. U istom stanju je odlian elektroizolator. Otporan je na delovanje vode, organskih i neorganskih rastvaraa sve do temperature od 120C. Neotporan je na delovanje oksidanata i ultraljubiastih talasa, ali te negativne karakteristike se sasvim dobro neutralizuju dodavanjem aditiva. Polipropilen se proizvodi najee u obliku granula i ree u prakastom stanju. Polipropilen se koristi za izradu razliitih predmeta, od igraki do amaca, u industriji nametaja, automobilskoj, avio industriji, izradi televizora i drugih ureaja za domainstvo. Koristi se za izradu cevi, vlakana i uadi, kao i folija za pakovanje hrane. Posebno je pogodan za kombinaciju sa drugim materijalima. Prerauje se injekcionim presovanjem ili ekstrudiranjem. 25. NAVEDI OSNOVNE KARAKTERISTIKE POLIVINIL HLORIDA. Polivinil hlorid prah do svetlo ute boje. Teko je zapaljiv, ne upija vodu i ima dobre dielektrine karakteristike. Preradom praha dobija se kruti ili meki polivinil hlorid. Najee se koristi jedan od tri postupka polimerizacije: u suspenziji, u emulziji i u masi. Tokom procesa polimerizacije polivinil hlorida u odnosu na namenu konanih proizvoda dodaju mu se: plastifikatori, drugi polimeri, hlor, vinilni monomeri. Osim uobiajenih mesta primene u domainstvu, graevinarstvu, za izradu ambalae, polivinil hlorid se koristi i za izradu podova i skaja, a kada mu se u prakastom stanju doda 1- 2% penuavca pogodan je i za izradu sunera u tablama. 26. OBJASNI POSTUPAK PRIPREME POLIMERA. Polimeri koji se dobijaju postupkom polimerizacije retko se mogu koristiti u izvornom obliku. Oni se zato modifikuju- njegove karakteristike se dodacima dovode na nivo koji ga ine pogonim za preradu i kasniju upotrebu. Nameavanje dodataka i prerada polimernog materijala se vri procesima: meanje, valjanje, gnjeenje, sitnjenje, granulacija, klasiranje i suenje. Finalni proizvod ovog, doradnog procesa je granuliran i obojen polimer koji se moe koristiti za dalju preradu. Meanje je veoma vana operacija u procesu proizvodnje polimernog materijala i sloena je, jer se esto vri meanje materijala razliitog agregatnog stanja i razliite viskoznosti. Sitnjenje polimernog materijala se vri zbog dovoenja u oblik koji je pogodan za upotrebu. Granulacija je jedan od najrasprostranjenijih postupaka sitnjenja u tehnologiji proizvodnje polimernih materijala. Razlikuju se vrua i hladna granulacija. 27. OBJASNI POSTUPAK EKSTRUDIRANJA POLIMERA.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

Ekstrudiranje je jedan od najeih postupaka prerade polimernih materijala. Ovim postupkom se izrauju tzv. beskonani proizvodi (cevi, profili, tapovi, vlakna...). Ekstrudiranje je proces kontinuiranog potiskivanja zagrejanog i omekanog polimera kroz profilisanu mlaznicu. Potiskivanje polimera se vri najee punim vijkom ili hidraulikim klipom. Sama maina na kojoj se vri prerada polimernog materijala naziva se ekstruder. Ekstruder se puni polimernim materijalom u vrstom stanju, najee u obliku granula i praha, on se zagreva i dovodi u plastino stanje, a zatim potiskuje kroz kalibar. Ree se koriste tzv. teni ekstruderi koji se pune materijalom u tenom stanju. Ekstruder sa punim vijkom se sastoji od: levka, cilindra, pua i pogonske glave. Pogon pua moe biti elektromotorom ili hidraulikim motorom. Polimer u granulama ili u prahu uspe se u levak. On postepeno propada u slobodan prostor pune loze. Za vreme rotacije pua polimer se potiskuje od levka prema glavi i na tom putu se zagreva elektrinim grejaima koji su omotani oko cilindra. Granulat se mea. Omekava i homogenizuje a zatim pod pritiskom potiskuje kroz sito prema kalupu koji mu definie oblik. Kalup daje konaan oblik proizvodu. Brzina ekstrudiranja se zavisno od prenika i vrste materijala kree od 0.5 do 20 m/min. 28. OBJASNI POSTUPAK KALANDRIRANJA POLIMERA. Kalandriranje je kontinuirani postupak proizvodnje beskonanih traka proputanjem omekanog polimera kroz parove valjaka kalandra sa podesivim razmakom. Trake od polimera se prema debljini razvrstavaju na: - filmove debljine do 0.2mm - folije od 0.2 do 2mm - ploe preko 2mm Granulat se u mea dovodi najee trakastim transporterom. Tu se vri meanje a zatim se cevovodom transportuje do elektronske vage gde se vri vaganje. Potom se transportuje do valjkastih meaa a odatle u potrebnoj koliini transporterom na vrh maine za kalandriranje gde se vri predgrevanje. Preko ureaja za doziranje u potrebnoj koliini se proputa prema horizontalnom paru valjaka gde se zagreva na temperaturu prerade i tu se dobija osnovni oblik trake vee debljine od konane a potom se definie potrebna debljina utiskivanjem. Hlaenje trake se vri prolazom preko sistema valjaka, a zatim kroz vodu ili zonu ohlaenog vazduha. Folije ili filmovi se proizvode u tablama ili u traci. Neophodno je voditi rauna o usaglaavanju svih brzina od ulazne do izlazne maine, jer ukoliko doe do njenog odstupanja na bilo kojoj poziciji dolazi do cepanja ili gomilanja trake. 29. OBJASNI POSTUPAK NANOENJA POLIMERA. Nanoenje je postupak kojim se polimerni materijal nanosi na podlogu koja je izraena od tekstila, papira, aluminijuma ili drugog materijala. Podloga je u obliku trake Beskonane duine pa se radi o kontinuiranom procesu. U grupu pogodnih materijala za nanoenje spadaju svi polimerni materijali koji se mogu dovesti u teno- pastozno stanje i koji se zatim mogu liti. Ukoliko se od polimernog materijala proizvodi skaj, polimernom materijalu se dodaju i dodaci za dobijanje penaste strukture. Postupak nanoenja se koristi za izradu ambalanog papira za pakovanje mleka i drugih materijala, te za prevlaenje aluminijumskih folija, koje se koriste takoe za pakovanje razliitih prehrambenih proizvoda.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

30. OBJASNI POSTUPAK LIVENJA POLIMERA. Livenje je postupak prerade polimernog materijala kod koga on prima oblik kalupa bez delovanja spoljanje sile. Postoje dva postupka livenja monomera u tenom stanju: naknadna polimerizacija se odvija u kalupu ili se u kalup lije ve formiran polimer u rastvorenom obliku. Polimer prelazi u vrsto stanje nakon isparavanja rastvaraa ili umreavanjem molekula. Jedan od najjednostavnijih postupaka livenja je livenje polutenih monomera koji se u kalupu polimerizuju. Monomer se pre livenja mea sa inicijatorom a zatim lije u zagrejan kalup. Polivinil hlorid se najee u obliku plastifikata lije u otvoreni kalup. Plastifikatori nastaju meanjem polivinil hlorida sa pogodnim organskim materijalom visoke take isparavanja. Tada nastaje disperzija koja se lije u zagrejan kalup koji se zatim hladi. Deo plastifikata koji se nalazi uz povrinu kalupa prelazi u vrsto stanje, a preostali deo se istrese u posudu i ponovo vraa u proces livenja. Okrugli puni i uplji tehniki delovi liju se postupkom centrifugalnog livenja, kod kojih kalup i masa za livenje rotiraju, najee u suprotnim pravcima. Komadi dobijeni ovim postupkom imaju homogenu strukturu i glatku povrinu. 31. OBJASNI POSTUPAK PRESOVANJA POLIMERA. Presovanje spada u najvanije postupke prerade polimernih materijala. Razlikuju se direktno, posredno i injekciono presovanje. Direktno presovanje se najee koristi za oblikovanje duromernih smola i sasvim retko za preradu plastomera. Zagrevanje kalupa se vri elektrogrejaima koji su ubaeni u njegovom telu ili uljem za prenos toplote, uljem koje zagrejano protie kroz kanale izbuene unutar tela kalupa. Za vreme procesa presovanja mora se temperatura odravati sa odstupanjem do 3C od propisane vrednosti. Indirektno presovanje se primenjuje za izradu komada sloenih oblika, manjih gabarita i kada oblik odlivka mora potpuno odgovarati obliku kalupa. U slobodan cilindarski prostor iznad klipa za presovanje uspe se zagrejana smola, alat se zatvori, a zatim se ona klipom potiskuje u alat koji se takoe zagreva. Injekciono presovanje je najvaniji diskontinuirani postupak prerade svih vrsta plastomera. Prese se potpuno automatizuju i namenjene su za izradu komada u velikim serijama. esto se nazivaju brizgaljke. Sam postupak injekcionog presovanja se sastoji od zagrevanja plastomera, punjenja kalupa, presovanja, otvrdnjavanja i izbacivanja otpreska. 32. OBJASNI POSTUPAK DUVANJA POLIMERA. Duvanje je najvaniji postupak u izradi tankostenih upljih predmeta ( boce, kutije, igrake, lopte, rezervoari...). Predmeti koji se rade ovim postupkom mogu biti sa jedne strane otvoreni ili sa obe strane zatvoreni. Kod zatvorenih komada se predmet nakon duvanja zatvara posebnim epom. Razlikuju se ekstruziono i injekciono duvanje. Ekstruziono duvanje je postupak kod koga se prvo proizvede predoblik, a zatim se obavi funkcija duvanja. Donji kraj cevi se stisne i zavari a u gornjem se formira grla sa navojem, zatim se u grlo stavi cev i pusti vazduh pod pritiskom. On ulazi u zagrejanu i savitljivu cev iri je i tako formira oblik. Osnovni princip injekcionog duvanja je isti, a razlikuje se samo postupak izrade predobratka, tzv. epruvete koja se duva.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

DRVO
33. KAKAV JE SASTAV I STRUKTURA DRVETA? Drvo je u biolokom smislu svaki vlaknasti materijal biljnog porekla koji se sastoji prvenstveno od celuloze i hemiceluloze, koji de dre u vrstom stanju obleenim ligninom. U tehnikom smislu drvo je vrsto deblo, korenje i grane razliitih biljki, u prvom redu listopadnih i etinarskih, ali i palmi, bambusa,... Drvo se sastoji od suve materije (drveni materijal) i vode. Elementarni sastav drvene mase je skoro jednak kod svih vrsta drvea. Osnovni element strukture drveta je elija. Materijali koji sainjavaju drvo dele se na elemente strukture koji obavljaju funkciju ishrane i koji obavljaju funkciju poveanja vrstoe i krutosti drveta. Postoji znaajna razlika u strukturi etinarskog i listopadnog drvea. Drvo etinara je homogenije strukture, broj elemenata koji ga sainjavaju je manji nego kod listopadnih kod koga je ono i nepravilno rasporeeno. To se jasno moe uoiti u strukturi preseka drveta.

34. KAKO SE DRVO OBRAUJE SEENJEM. Rezano drvo se dobija seenjem drvenog trupca mehanikim pokretnim testerama. Ona se moe klasifikovati prema vrsti drveta, obliku poprenog preseka, poloaju rezane grae u trupcu, toku godova, vrsti i stepenu obrade, prema dimenzijama, kvalitetu i nameni. U odnosu na vrstu drveta razlikuje se rezana graa listobadnih i etinara, a graa listopadnih moe biti tvrda i meka. Rezana graa se moe podeliti i prema obliku poprenog preseka. Rezana graa se prema poloaju u trupcu moe podeliti na: srednjae sa uklopljenim srcem i srednjae sa prerezanim srcem i bono rezani materijal Osnovna tehnoloka operacija u proizvodnji drveta je rezanje. Proces proizvodnje rezanog drveta moe se podeliti unekoliko osnovnih operacija: - rezanje trupaca u neobraenu grau i dalja obrada te grae zbog dobijanja konanog proizvoda - rezanje krupnije grae u razne sitne komadie i obrada krupnijih otpadaka - klasiranje rezane grae po dimenzijama obliku i kvalitetu - suenje rezane grae - ravnanje povrine blanjanje Rezanje drveta se vri u pilani, a osnovne maine za rezanje u odnosu na konstrukciju se dele na: jarmae, trane, krune i kombinovane. Razlikuje se nekoliko tehnika rezanja trupaca: rezanje ucelo, tehnika prizmanja, kartije i slavonska tehnika. Tehnika prerade trupaca listopadnog drvea je sloenija od prerade trupaca etinara

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

35. OBJASNI TEHNOLOGIJU IZRADE FURNIRA. Furniri su tanki listovi drveta koji se dobijaju rezanjem. Debljina listova furnira iznosi od 0,2 do 10mm. U odnosu na nain proizvodnje furnir moe biti rezani, polukruno ljuteni i ljuteni. Proizvodnja furnira iz trupaca drveta je specifia i veoma osetljiva. Odmah nakon suenja i dopreme u pilanu drveni trupac se mora zatititi od promene boje, suenja, pucanja se delovanja insekata i gljivica. Pre ljutenja i rezanja trupci i prizme omekavaju se vodenom parom ili toplom vodom, kako bi im se poveala elastinost, olakalo skidanje kore i obezbedio ist rez. Priprema se moe vriti i kuvanjem zbog osdstranjivanja smole ili masnoe i ukoliko je drvo osetljivo na apru. Parenje drvenih trupaca se vri u posebnim komorama koje su izgraene u neposrednoj blizini pilane. Nakon dobijanja furnira bilo kojim postupkom, isti se see i odvodi u komoru za suenje. Furnir spreman za dalju obradu treba da sadri 6 do 8% vode kako bi se mogao lepiti na plou.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

36.OBJASNI TEHNOLOGIJU IZRADE PLOA IVERICA.
DRVO TRUPCI OMEKAVANJE KORA VODOM SKIDANJE KORE PRIPREMA IVERJA
SEJANJE I RAZVRSTAVANJE

SUENJE MEANJE SA SMOLOM

DODACI

IZRADA NA ETANOJ PRESI IZRADA SLOJA OD IVERJA

IZRADA NA POTISNOJ PRESI PRESOVANJE PREDPRESOVANJE PLOA

PRESOVANJE KONDICIONIRANJE PLOA OBRADA KRAJEVA PLOE ZAVRNA OBRADA PLOE PLOA- IVERICA

Iverica je naziv za plou koja se dobije od seckanja drveta, lepljenjem organskim vezivom uz delovanje pritiska, toplote I katalizatora. Ploe iverice se razvrstavaju prema zapreminskoj teini na lake, srednjeteke I teke. Lake iverice se koriste za zvunu izolaciju. Najee se proizvode srednjeteke iverice i to kao jednoslojne ili vieslojne. Koriste se za izradu nametaja, vrata, unutranjih pregrada i drugih elemenata. Teke iverice se retko proizvode, a izra|uju se od sitnog iverja i veoma su tvrde. Proizvode se presovanjem kod vertikalnog delovanja sile. Iverice se izra|uju od stabala, grana i otpadaka svih vrsta drva, otpadnih komada i piljevine u manjim koliinama. Kao lepak, najee se koristi karbamid - formaldehid kome se, zbog poboljanja otpornosti na delovanje vode dodaju parafinske emulzije, a radi zatite od gljivica i insekata dodaju mu se posebne hemikalije. Maina za seckanje drveta u trupcu ili otpadnog drveta naziva se ivera. Razvijeno je vie konstrukcija iveraa - prva sa vertikalnim ulagaem drva i noevima na vratilu i druga sa kosim ulagaem i noevima na vertikalnoj rotacionoj ploi.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

PREHRAMBENE TEHNOLOGIJE
37.KOJE SU OSNOVNE KARAKTERISTIKE I RAZLIKE U STRUKTURI ULJA I MASTI? Ulja i masti su materijali biljnog i ivotinskog porekla, koja se najveim delom, do 98% sastoje od triglicerida. Ulja i masti se proizvode i sintezom sintetikim putem. Osnovna razlika izmeu ulja i masti je u agrregatnom stanju. Na sobnoj temperaturi ulja su u tenom stanju, a masti u plastinom polutenom stanju. Najvanije vrste biljnih ilja se dobijaju iz semenki biljaka kao to su: suncokret, susam, soja, masline, lan, kukuruz, palma,...Postoje i ulja ivotinskog porekla i to su ulja od: kita, kostiju i papaka ivotinja,... Masti takoe kao i ulja mogu biti i ivotinskog i biljnog porekla. Najvanije masti ivotinskog porekla su: mlena, svinjska, govea, ovija, a biljnog porekla su od: kokosa, kakaovca i semenki palme. Taka topljenja se kod masti odvija unutar razliitih temperaturnih podruja i nije ih mogue definisati jednoznano.Na viim temperaturama dolazi do isparavanja samo nekih sastojaka masti i ulja.Vana karakteristika masti i ulja je da te referentne temperature kod istih vrsta ulja ili masti zavise od stepena zasienja i sadraja slobodne masne kiseline. Ulja na niim temperaturama prelaze u pastozno stanje zbog izdvajanja voska.Skoro sve masti i ulja su lako topivi u ugljovodonicima, eteru, acetonu i drugim organskim rastvaraima. Meusobna topivost masti i ulja u vodi je slaba i raste kod porasta temperature. Ulja i masti biljnjog i ivotinskog porekla koriste se za ljudsku ishranu i ponekad za reavanje specifinih zahteva kod podmazivanja mainskih sklopova.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

38. .OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE BILJNIH ULJA.
ULAZNA SIROVINA - SEMENKA 1. PRIPREMA SEMENRKE ZA PRERADU IENJE DELINTERIRANJE IENJE OD PETELJKE LJUENJE SEMENKE FRAKCIONIRANJE IENJE OD LJUSKE 2. IZDVAJANJE ULJA SITNJENJE KONDICIONIRANJE SLABLJENJE VEZA ULJA SA TKIVOM LAMINACIJA FORMIRANJE LISTIA I GRANULA

IZDVAJANJE PRESOVANJEM

IZDVAJANJE EKSTRAKCIJOM

3. RAFINACIJA DEGUMIRANJE IZDVAJANJE SMOLA OTKISELJAVANJE NEUTRALIZACIJA KISELINA DEKOLORIZACIJA IZDVAJANJE SASTOJAKA KOJI DAJU BOJU DEODORACIJA IZDVAJANJE SASTOJAKA KOJI DAJU MRIS

Proizvodnja biljnih ulja se odvija u okviru tri zaokruena tehnoloka procesa: priprema semenskih sirovina; izdvajanje ulja postupkom presovanja ili ekstrakcije, i rafinacija. Priprema semenskih sirovina obuhvata nekoliko tehnolokih operacija, iji broj zavisi od sadraja primesa u semenu, materijalne strukture semenke, potrebnom nainu sitnjenja i kondicioniranju. ienje - semenke se u suvom stanju iste od ostataka osnovne i drugih biljki, praine, peska, komadia drveta i drugih materijala. Delinteriranje je operacija rezanja i ienja od peteljki. Ljuenje semenki zavisi od strukture opne semenke i kasnijeg postupka izdvajanja ulja. Ukoliko se izdvajanje ulja vri presovanjem, odvajanje ljuture semenke mora biti potpuno, jer ona upija ulje. Ukoliko se izdvajanje ulja vri ekstrakcijom, izvesna koliina ljuske zrna moe biti i poeljna jer pospeuje proces ekstrakcije. Frakcioniranje ljuske od ostataka jezgra zrna obuhvata operacije kojima je cilj da se dobije prekrupa jezgra sa to manje ostataka od ljuske. Sitnjenje prekrupe jezgra vri se zbog olakavanja procesa izdvajanja ulja iz strukture masnog tkiva. Kondicioniranje je postupak kojim se slabe fiziko-hemijske veze sa drugim sastojcima masnog tkiva. To se postie kombinacijom vlaenja i toplotne obrade meljiva. Laminiranje je postupak formiranja estica meljiva u pogodan oblik kako se prilikom ekstrakcije one ne bi objedinile u grudve i tako se smanjilo izdvajanje ulja. Izdvajanje biljnih ulja presovanjem obuhvata nekoliko tehnolokih operacija. Ulazna sirovina je kondicionirano meljivo, a

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM izlazni proizvod je bistro, filtrirano ili centrifugalno ulje.
39. OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE MASTI IVOTINJSKOG POREKLA. Masti se proizvode iz masnog tkiva ivotinja, najee svinja. To je jednostavnija tehnologija od tehnologije proivodnje biljnih ulja. Opna ivotinjske masti puca ve kod delovanja temperature. Vana je razlika i u pospuku uvanja i roka upotrebe biljnih i ivotinskih sirovina. Kod stajskog mesnog tkiva, dolazi do delovanja mikroorganizama i razgradnje belanevina. Tada nastaju spojevi koji veoma brzo prelaze u mast i iz nje se kasnije mogu ukloniti. Taj proces je praen hidrolizom glicerida, pa kao kriterijum sveine masti i masnog tkiva koristi veliina procentualnog uea slobodnih masnih kiselina. Masti ili masno tkivo sa veim sadrajem slobodnih masnih kiselima moe se koristiti samo za proizvodnju tehnikih proizvoda. Izdvajanje masti moe bit suvim i mokrim postupkom. Suvim postupkom topljenje se vri samo delovanjem temperature i to je postupak koji se zadrao jo samo u poljoprivrednim domainstvima. Kod mokrog postupka, masno tkivo se prvo isee na komadie kji se transportuju u cev za topljenje. U njoj se meaju masno tkivo i pregrejana para. Meavina se potiskuje u homogenizator gde se zavrava proces izdvajanja masti iz tkiva a zatim se vijanom pumpom transportuje do centrifugalnog separatora u kome se vri odvajanje ostatka tkiva. ista mast se odvodi do hladnjaka gde prelazi u pastozno stanje, a zatim se transportuhe na dalju preradu. 40. NAVEDI I OBJASNI FAZE RADA U KLANIKOJ PRERADI. Prema funkciji klanice mogu biti: industrijske, javne i uslune, a prema nameni mogu biti konstrukcijom prilagoene samo za klanje pojedinih vrsta ivotinja. Proces obrade se nakon klanje goveda ili svinja moe razgranati na proizvodnju nejestivih i jestivih proizvoda. Odmah nakon ispustanja krvi , odvajaju se neki nejestivi delovi od kojih se naknadnom doradom dobijaju korisne sirovine za dalju preradu. Navedeni delovi se iste, sole, pakuju i opremaju na dalju preradu, koja je najee organizovana izvan klanice. Drugi deo nejestivih delova se odvaja uklanjanjem iznutrica, a trei deo nakon obavljene zdravstvene kontrole ukoliko ona pokae da postoji bolest. Unitavanje se vri destrukcijom koja zavisi od uzroka odbacivanja mesa. Kako bi se zaustavio tok razgradnje mesnog i masnog tkiva, ali i da bi se poboljao kvalitet, meso se konzervira: solenjem, hlaenjem, zamrzavanjem, salamurenjem, dimljenjem ili termikim procesom.
STOKA SA FARME (GOVEDA I SVINJE) TRANSPORT PRIHVAT I PREGLED OMAMLJIVANJE ISPUSTANJE KRVI SKIDANJE NEJESTIVIH DELOVA EVISERACIJA ZDRAVSTVENA KONTROLA VAGANJE HLAENJE SVEE MESO

41. OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROUZVODNJE HLEBA.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

PROIZVODNJA HLEBA PRIPREMA TESTA

BRANO VODA SO EER I DRUGI DODACI I ADITIVI VALJANJE - OBLIKOVANJE VAGANJE MIROVANJE, FERMENTACIJA MEANJE MIROVANJE, FERMENTACIJA PEENJE HLAENJE HLEB PAKOVANJE OTPREMA

MEANJE

Prerada ita je jedan od najstarijih postupaka proizvodnje hrane. Osnovni proizvod penice je brano - proizvodi se mlevenjem u mlinovima. U okviru tehnolokih sistema za mlevenje brana nalaze se i veliki skladini prostori za skladitenje penice i brana. To su vertikalni cilindrini rezervoari - silosi. Transport penice i brana je pneumatski. Brano koje se dobija mlevenjem celog zrna naziva se prostom meljavom. Danas se brano skori iskljuivo proizvodi postepenim mlevenjem. U odnosu na veliinu estica, razlikuje se tzv. otro i glatko - meko penino brano. Brano je osnovna sirovina za proizvodnju velikog broja proizvoda, koji se razvrstavaju u tri grupe: 1. hleb i peciva; 2. braneno - konditorski proizvodi (keks, napolitanke itd.); 3. testenine. Sirovine u proizvodnji hleba su: - osnovne: penino, raeno, kukuruzno, sojino i drugo brano; - obavezni dodaci: so, voda i kvasac; - neobavezni dodaci: eer, masti, zaini i dr. Meanje mase testa se vri u mainama radi postizanje homogene mase svih sastojaka.Fermentacija je biohemijski proces u toku koga dolazi do alkoholnog vrenja, zbog ega se ponekad hlebnoj masi dodaje eer. Gasovi koji se osloba|aju u toku procesa nadimaju testo i stvaraju upljine u njemu. Peenje hleba se vri nakon vaganja i oblikovanja. Ono moe biti runo ili mainsko. Peenje hleba se vri u peima posebne konstrukcije. Kod pekara manjih kapaciteta, hleb se ubacuje u pe i u njoj miruje za vreme trajanja procesa peenja. Kod pekara savremene konstrukcije, sirova hlebna masa se stavlja na transporter koji ga unosi u pe i za vreme peenja se kree kroz nju ka izlazu.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

42.OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE KAKAO MASE.
ZRNO KAKAOVCA IENJE I SORTIRANJE ZRNA PRENJE DROBLJENJE SEPARACIJA MLEVENJE KAKAO MASA PROIZVODNJA KAKAO MASLACA I PRAHA PROIZVODNJA OKOLADE KLICA LJUSKA OTPACI

Osnovna sirovina u proizvodnji okolade je zrno kakaovca, a celokupan proces proizvodnje se moe podeliti u tri odvojena tehnoloka podsistema: 1) Proizvodnja kakao mase 2) Proizvodnja kakao maslaca i kakao praha 3) Proizvodnja okolade Zrno kakaovca se isti i sortira, zatim pri, pa drobi. Tako dobijeno zrno se odvodi u ure|aj za odvajanje ljuske i klice, a tkivo zrna se melje i tako dobije kakao masa. Ona se dalje odvodi na tehnoloku liniju za proizvodnju kakao maslaca, praha ili okolade. Zagrejana kakao masa se uvodi u filter presu i tu razdvaja na polutenu fazu i vrstu fazu u obliku pogae. Pogaa se hladi, melje, seje i tako dobija kakao prah koji se odvodi na dalju preradu. Polutena faza presovanja se odvodi u postrojenje za rafinaciju gde se iz nje izdvajaju sve nepoeljne mase, a zatim se vri livenje u kalupe. Nakon hla|enja, kakao maslac se nalazi u vrstom stanju, a od njega se u toku daljeg procesa prerade proizvodi okolada. Osnovna smesa okolade se dobije meanjem kakao mase, kakao maslaca, eera i mleka. Ta smesa se dva puta sitni, a zatim konira. U toku valcanja dodaje se manja koliina kakao maslaca.
43.OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE OKOLADE.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

KAKAO MASA EER MLEKO MEANJE SITNJENJE VALCANJE KONIRANJE ZAGREVANJE LIVENJE HLAENJE OKOLADA PAKOVANJE BLOKOVI KAKAO MASLACA

LECITIN

DODACI ZA AROMU ADITIVI

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

44.OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE SOKA.

Tehnoloki sistem za proizvodnju soka zavisi od vrste i strukture voa. Osnovni cilj proizvodnje soka je da se voe dovede u teno stanje, da mu se produi vreme korienja i da mu se istovremeno sauvaju sve njegove prirodne vredne karakteristike. Procesi proizvodnje se razlikuju i u odnosu na to, da li je sok: bistar, mutan, kaast ili koncentrisan. Proizvodnja bistrih sokova se zasniva na destabilizaciji njegovog poludisperznog sistema, iji je nosilac pektin - potrebno ga je prvo razgraditi, a zatim sok filtrirati. Posle mlevenja borovnice i vinje, pastozna masa se pre presovanja termiki obra|uje, a masa od jabuke i dunje se direktno presuje u filter presi. Nakon dobijanja bistrog soka kao poluproizvoda, isti se moe dearomizovati i aroma "uskladititi" u koncentrat, kako bi se kasnije koristila u konanoj obradi soka. U toku dalje prerade, bistri sok se moe pretvoriti u koncentrat zbog skladitenja jer ritam potronje nije usaglaen sa proizvodnjom soka, ili se prera|uje u gotov proizvod meanjem sa koncentratom arome
45. OBJASNI MEHANIZAM KVARENJA HRANE. Kvarenje hrane je posledica: - delovanja mikroorganizama, insekata, glodara i drugih tetoina prisutnih unutar hrane - delovanje temperature izvan optimalnog podruja, vazduha, svaetla, vode - normalno procesa starenja - promene strukture i karakteristika materijala od koga je hrana izgraena

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

Mikroorganizmi napadaju i kvare sve vrste hrane. Oni se razgrauju pomou enzima u jednostavnije spojeve, troe je za odravanje ivota i izluuju otpadne materije u hranu. Hrana se inae kvari uporedo sa vremenom uvanja. Izuzetak od toga su neke vrste sireva, mesne preraevine, vino i neki drugi proizvodi kojima je za postizanje visokog kvaliteta potrebno vreme. I ove namirnice imaju vremensku granicu upotrebe, nakon koje dolazi do promene u kvalitetu, a zatim i kvarenja. Jedina hrana sa beskonanim vekom upotrebe je med. Svi principi konzervisanja hranje mogu se podeliti u dve grupe: - metode abioze u hrani se mikroorganizmi unitavaju ili izdvajaju iz hrane metodom sterilizacije i ultrafiltracije. - mtode anabioze u hrani se stvaraju uslovi za prestanak delovanja mikroorganizama i tu spadaju postupci konzervisanja hlaenjem, zamrzavanjem, biolokom pripremom i dr. Osim postupaka za dugotrajno uvanje hrane postoje i postupci za kratkotrajno uvanje hrane. Jedan od naina je da se organizam od koga se dobija hrana to due odri u ivotu, a drugi je da se usmreni organizam oisti i tako na kratko da se hrana spasi od kvarenja. 46. OBJASNI PROCES KONZERVISANJA PPOSTUPKOM STERILIZACIJE. Konzervisanje termikom sterilizacijom obuhvata vie postupaka. Njim se unitavaju mikroorganizmi i spreava se oinovna aktivvacija enzima u hrani koja je hermetiki zatvorena u konzervi. Sterilizacija ambalae se vri pre ili nakon ambalairanja u konzervu. Za termiku sterilizaciju potrebno je poznavati karakteristike hrane. Temperaturno-vremenski reim sterilizacije se moe proraunati za pojedine vrste hrana i mikroorganizama koji se u njoj nalaze. Na visinu temperature sterilizacije utiee kiselost hrane. U odnosu na kiselost, hrana se deli na kiselu i na slabo kiselu. Postupci i ureaji za termiku sterilizaciju se razlikuju u odnosu na to da li se ona vri pre ili posle pakovanja ili kombinovano. Pre ambalairanja sterilie se uglavnom tena, polutena ili kaasta hrana. Ambalaa se sterilie prilikom punjenja sterilisanom hranom, a ukoliko to nije dovoljno vri se dodatna sterilizacija zatvorene limenke. vrsta hrana se sterilie nakon punjenja i zatvaranja limenki. Sam postupak sterilizacije se izvodi veoma jednostavno, zatvorene konzerve se potapaju u vrelu vodu ili se za vreme kretanja polivaju vrelom vodom ili pregrejanom parom. Pre sterilizacije hrana se priprema po tehnologiji koja zavisi od vrste hrane: pranje, sortiranje, kalibriranje, vaenje kostiju, rezanje, sitnjenje, pasiranje, blaniranje i uklanjanje vazduha. 47. OBJASNI PROCES KONZERVISANJA POSTUPKOM HLAENJA.

Ovim postupkom se vri konzervisanje hrane hlaenjem i odravanjem na temperaturi koja je neto via od temperature zamrzavanja sokova koji se nalaze u eijama. Na taj nain se usporava promena hrane ivotnim procesom i promena mrtvog tkiva zbog delovanja mikroorganizama. Postupak konzervisanja hrane hlaenjem najmanje utie na promenu karakteristika hrane, kako njenih fiziko hemijskih karakteristika, tako i estetskih karakteristika, ukusa i mirisa. Vreme dranja hrane koja je konzervisana na ovaj nain je relativno kratko u odnosu na vreme dranja hrane koja je konzervisana drugim postupcima. Hlaenje voa i povra vri se brzo i sprovodi se razliitim metodama, na primer strujom hladnog vazduha, uranjanjem u hladnu vod, suvim ledom ili kratkotrajnim delovanjem vakuuma. Kod hlaenja se mora voditi rauna o vlanosti vazduha, jer nedovoljno vlaan vazduh dovodi do dehidracije voa ili povra koje se hladi. Hlaenje neke hrane se nevri samo zbog konzervisanja nego i zbog poboljanja ukusa. 48. OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE ZAMRZAVANJEM. Zamrzavanjem hrane vri se konzervisanje na due vreme, jer se kristalizacijom vode zaustavljaju svi procesi kvarenja. Zamrzavanjem hrane dolazi do pojava u promeni kvalitetu hrane, posebno promene teksture. Te su promene intenzivnije kod sporijeg procesa hlaenja. Brzina zamrzavanja je vana karakteristika preocesa konzervisanja. Postupci zamrzavanja hrane klasirajau se prema brzini prodiranja fronta leda u dubinu hrane na spori, brzi ili vrlo brzi postpak, a u odnosu na nain odvoenja toplote na: - zamrzavanje strujom hladnog vazduha hrana se kroz komore ili tunelska postrojenja transportuje. Hrana i hladan vazduh se kreu u susret jedan drugom - inverzijom u rashladnom sredstvu koristi se za konzervisanje pakovane i nepakovane hrane nepravilnog oblika kao i tene i polutene hrane

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

kontaktom sa hladnom povrinom izvodi se kao kod hlaenja hladnim vazduhom samo sa razlikom to je srestvo za hlaenje rashladni fluid.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

49.OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE SUENJEM. Primenjuju se dve metode konzervisanja suenjem uklanjanje vode iz hrane delovanjem Sunevih zraka prirodno i vetako suenja. Suenjem se nivo vode u hrani smanjuje na 10 do 20% prema vrsti hrane. Osuena hrana je vrsta, ak i kada se dobija iz tenog oblika. Suenje se ponekad naziva i dehidratizacija. Suenjem u hrani nastaju velike promene. Poseban problem je sposobnost osuene hrane da se ponovo hidratizuje, a da se istovremeno povrate i sve druge karakteristike sveeg proizvoda. Prilikom suenja dolazi do pucanja elijskog tkiva. Sve suare hrane se u odnosu na prenos toplote mogu podeliti u dve grupe: adijabatske i kontaktne. Postije i drruge konstrukcije suara ali one se koriste samo u specifinim sluajevima. Proces suenja se izvodi u atmosferi sa vazduhom normalnog ili smanjenog pritiska. 50. OBJASNI TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE BIOLOKIM METODAMA I DODACIMA. Konzervisanje biolokim metodama zasniva se na kratkotrajnoj primeni nekih mikroorganizama koji svojom aktivnou stvaraju nepovoljne uslove za rad drugih vrsta mikroorganizama koji razaraju tkivo hrane. Osim toga, ovim mikroorganizmima se esto oplemenjuje sam proizvod. Sam postupak konzervisanja obuhvata i izbor mikroorganizama, odravanje potrebne temperature, koncentracije soli i PH vrednosti, te obezbeenje potrebnih sanitarnih uslova, kako ne bi dolo do zagaenja nepoeljjnim vrstama mikroorganizmima koji razaraju strukturu i kvare ukus hrane Kada je u pitanju konzervisanje dodacima razlikujemo konzervisanje prirodnim dodacima i vetakim dodacima. Prirodni dodaci spadaju u grupu hrane (eer) ili se koriste za pripremu hrane (so, eer, alkohol, sire), a vetaki dodaci su materijali koji nisu hrana nego razni hemijski i sintetiki dodaci.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM 51. Nacrtaj blok emu preiavanja otpadnih voda (slika 18.5).

52. Objasni postupak sedimentacije u procesu preiavanja otpadnih voda

Taloenje (sedimentacija). Taloenje je postupak izdvajanja vrste komponente iz otpadne vode delovanjem sile gravitacije - sile zemljine tee. Do procesa taloenja moe doi samo ukoliko je gustina vrstih estica vea od gustine vode. Na brzinu taloenja utie osim razlike gustina i veliina otpora koji se suprotstavlja taloenju. Brzina taloenja se moe matematiki definisati, a u odnosu na to definiu se potreban kapacitet i veliina talonog rezervoara. Talonici mogu biti pravougaonog i okruglog oblika. I pravougaoni i kruni talonici obavljaju istu funkciju ali kruni talonici zauzimaju znatno manji prostor i pogodni su za preiavanje industrijskih otpadnih voda.
53. Objasni postupak koagulacije u procesu preiavanja otpadnih voda

Koagulacija (zgunjavanje). Koagulacija je proces povezivanja sitnih vrstih estica (koloida) do koga dolazi zbog delovanja hemikalija koje se dodaju otpadnoj vodi. U prirodnim i otpadnim vodama koloidi su negativni, pa se zato me|usobno odbijaju. Ako se u vodi dodaju hemijska sredstva - koagulanti iji joni reaguju negativno nabijenim koloidima - vrstim esticama mikronske veliine, razlika napona se ponitava, pa dolazi do objedinjavanja sitnih estica u krupnije. One padaju na dno i izdvajaju se u obliku

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM mulja. Kao sredstvo za koagulaciju dodaje se mineralna so i prirodni i sintetiki polimeri.

54. Objasni postupak filtracije u procesu preiavanja otpadnih voda

Filtriranje (ce|enje). Filtriranje je postupak odvajanja vrstih komponenti iz tene komponente, proputanjem vode kroz sito - filter. vrsti materijali se zadravaju na filteru i nazivaju se filtrat ili filterska pogaa, a voda prolazi kroz slobodne povrine - okca. Stepen izdvajanja vrstih estica i materijala zavisi od dimenzije okaca. Tehnika filtriranja se esto koristi u procesima razdvajanja vrstih i tenih materijala razliitih hemijskih i strukturnih sastava. Svi filteri se dele u dve grupe: povrinski i dubinski filteri. Kod povrinskog filtera se izdvajanje vrstih materijala vri na povrini filterskog elementa. Kod dubinskih filtera, filterski element je sloj materijala pa se vrsti materijal izdvaja u dubini i na povrini. Od mnogobrojnih konstrukcija povrinskih i dubinskih filtera koji se koriste u tehnologiji preiavanja otpadnih voda i voda za pie, koriste se samo njih nekoliko u koje spada i trakasti filter.
55. Objasni postupak membranskog preiavanja u procesu ienja otpadnih voda

56. Nabroj i objasni osnovne bioloke postupke za preiavanje otpadnih voda

Postoje tri potpuno razliita bioloka procesa preiavanja otpadnih voda: 1. Aerobni postupak 2. Anaerobno kiselo vrenje i metanska razgradnja 3. Bakterioloka oksidacija i redukcija Aerobni proces nastaje kada u otpadnoj vodi postoji dovoljna koliina rastvorenog kiseonika. Tada mikroorganizmi koriste organske materijale iz vode kao hranu za gra|enje novih elija, a kiseonik se koristi kao energetsko sredstvo. Rezultat takvog procesa je proizvodnja ive i mrtve organske i neorganske materije, koja se naziva mulj. On pada na dno, a preiena voda se odvodi iz rezervoara. Anaerobna razgradnja nastaje u vodi u kojoj nema rastvorenog kiseonika. Anaerobni proces se odvija u dve faze. U prvoj fazi - tenoj ili kiseloj, mikroorganizmi razgra|uju organske materijale do nivoa organskih kiselina. Tokom procesa anaerobne razgradnje organskih materijala, nastaje mnogo manje novih elija nego kod procesa aerobne razgradnje.

57. Nabroj i objasni termike postupke preiavanja otpadnih voda

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

PROIZVODNJA ELEKTRINE ENERGIJE

58. U KOJIM SE SVE POSTROJENJIMA PROIZVODI ELEKTRINA ENERGIJA?
PROIZVOAI ELEKTRINE ENERGIJE

HIDROELEKTRANE

TERMOELEKTRANE ELEKTRANE NA VETAR TRANSFORMERI SOLARNE ENERGIJE TRANSFORMERI HEMIJSKE ENERGIJE

AKUMULACIONE HIDROELEKTRANE PUMPNO - AKUMULACIONE HIDROELEKTRANE PROTONE HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANE KOJE KORISTE PLIMU I OSEKU

PARNE TERMOELEKTRANE TERMOELEKTRANE SA GASNIM TURBINAMA DIZEL TERMOELEKTRANE NUKLEARNE TERMOELEKTRANE GEOTERMIKE TERMOELEKTRANE

59. TA JE TO HIDROELEKTRANA I KAKO SE PROIZVEDENA ELEKTRINA ENERGIJA TRANSPORTUJE DO POTROAA? Hidroelektrane su postrojenja u kojima se uz pomo vodenih turbina i elektrinih generatora, potencijalna energija vode pretvara u elektrinu energiju. Pojmom hidroelektrane obuhvataju se svi objekti i postrojenja koji se koriste za sakupljanje, dovoenje i odvoenjevode, zatim postrojenja za prevoenje hidrauline u mehaniku i mehaniku u elektrinu energiju, a potom njenu transformaciju u pogodan oblik za transport i razvoj elektrine energije.

U jezeru koje je postavljeno na nekoj visini iznad turbine, akumulie se voda u kinom periodu i ona se troi u vreme kada je koliina vode potrebna za rad turbine vea nego njen

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM dotok rekom. Nivo jezera i turbina su na razliitim geodetskim visinama, tako da voda u jezeru raspolae sa hidrostatikom energijom ija je veliina proporcionalna razlici visina. Turbina je rotaciona maina koja rotira zbog delovanja pritiska vode i pri tom preuzima energiju koja je vea kod vee razlike u visinama i veeg protoka vode. Izlazno vratilo turbine je povezano sa generatorom, mainom u koju se unosi mehanika energija turbine i on je pretvara u elektrinu energiju odre|ene jaine i napona. Tako dobijena struja nije pogodna za prenos do potroaa, jer bi zbog njene jaine bili veliki gubici. Zbog toga se ona u transformatoru pretvara u struju male jaine i visokog napona. Pretvaranje elektrine energije jednog odnosa snage i napona u drugi odnos, obavlja se u postrojenjima koji se nazivaju transformatori.
60. NABROJ OSNOVNA POSTROJENJA HIDROELEKTRANE I OBJASNI PRINCIP RADA TURBINE. Sva postrojenja hidroelektrane mogu se podeliti u sledee grupe: i. brane ili pregrade graevinski objekti koji imaju viestruku namenu, da skrenu vodu sa njenog prirodnog toka prema mestu zahvata vode za pogon turbine, obezbede akumulaciju vode i poveaju nivo vode ii. zahvat vode obavlja funkciju prihvata vode koja je zaustavljena branom i njenog usmeravanja prema turbini iii. dovodni cevovod cev koja spaja zahvat i vodenu komoru postavljenu ispred turbine iv. vodena komora nalazi se na kraju dovodnog cevovoda i pre ulaska u turbinu v. pritisni cevovod odvodi vodu od vodene komore do turbine vi. vodene turbine obavljaju funkciju pretvaranja hidraulike u mehaniku energiju Turbina je rotaciona maina koja rotira zbog delovanja pritiska vode i pri tom preuzima energiju koja je vea kod vee razlike u vidinama i veeg protoka vode. Izlazno vratilo turbine je povezano sa generatorom u koju se unosi mehanika energija turbine i on je pretvara u elektrinu energiju odreene jaine i napona. 61. KAKO SE DELE HIDROELENTRANE?
HIDROELEKTRANE - podela

PODELA PREMA VELIINI PADA

PODELA PREMA SMETAJU MAINSKE HALE

PODELA PREMA REGULACIJI PROTOKA

NISKOG PRITISKA RENE PRIBRANSKE DERIVACIONE KANALSKE TUNELSKE

VISOKOG PRITISKA PRIBRANSKE DERIVACIONE GRAVITACION E

PODZEMNE

NADZEMNE

PROTONE

AKUMULACIONE

PRITISNE DERIVACIONE VEDSKI TIP ALPSKO-DINARSKI TIP

62.

OBJASNI FUNKCIJU PUMPNO-AKUMULACIONE HIDROELEKTRANE.

Pumpno akumulacione hidroelektrane imaju u mainskoj hali ugraeno kombinovano pumpno-turbinsko postrojenje.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

Celokupan sistem je izgraen tako da u vreme kada u periodima tzv.pica potronje treba struja proizvodno postrojenje funkcionie kao turbina i tada se voda iz akumulacionog jezera troi, a u nonom periodu, kada je potronja struje mala i ima je dovoljno na raspolaganju, proizvodno postrojenje se ukljuuje u elektro sistem i radi kao pumpa. Tada se voda iz reke prepumpava u akumulaciono jezero i ono se puni. Zavisno od perioda rada pumno-akumulacione hidroelektrane mogu biti dnevne i godinje. Kod ove poslednje akumulaciono jezero se puni vodom u kinom periodu, a voda iz akumilacije se koristi za proizvodnju struje leti. Sistem dnevnog prepumpavanja vode se koristi kada u ukupnoj proizvodnji dominiraju termoelektrane, a sezonsko akumulisanje vode se vri u dkoro svim varijantama elektroenergetskih sistema.

OSNOVNI RADNI PROCESI I SREDSTVA RADA II KOLOKVIJUM

63.TA JE TO TERMOELEKTRANA I KAKO SE U NJOJ PROIZVODI ELEKTRINA ENERGIJA? Termoelektrane su postrojenja u kojima se toplotna energija pretvara u mehaniku, a ona u elektroenergiju. Toplotna energija se dobija sagorevanjem fosilnih goriva, nuklearnom fisijom ili je ona poreklom od geotermikih izvora. Prema izvoru toplotne enegrije razlikuju se: i. parne termoelektrane ii. termoelektrane sa gasnim turbinama iii. dizelske termoelektrane sa dizel motorom iv. geotermike termoelektrane Ugalj se u bunkere doprema transporterom, a iz njih se doprema do mlina gde se melje u sitni prah. koji se transporuje u gorionik. Kroz cevi kotla protie voda koja se zagrava preko zida cevi. Gasovi se iz kotla odvode prema dimnjaku uz ienje. Para se transportuje do parne turbine u kojoj se vri njana ekspanzija i prenos energije u turbinu. Para se kondenzuje u vodu. Parna turbina je povezana sa generatorom za proizvodnju struje, koja se putem transformatora prenosi u elektro mreu.