UNIJA FAKULTETA J/I EVROPE FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE NOVI SAD

AKADEMSKE MASTER STUDIJE MENADMENTA

ALEKSANDAR LUAJI

MARKO LOPUINA.: UBIJ BLINJEG SVOG Jugoslovenska tajna policija 19471997, Narodna knjiga, Beograd, 1997.
KRITIKI PRIKAZ

NOVI SAD, 2012.

UNIJA FAKULTETA J/I EVROPE FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE NOVI SAD

AKADEMSKE MASTER STUDIJE MENADMENTA

MARKO LOPUINA.: UBIJ BLINJEG SVOG Jugoslovenska tajna policija 19471997, Narodna knjiga, Beograd, 1997.
KRITIKI PRIKAZ

Predmet: Mentor:

Teorija bezbednosti Prof. Dr. Slobodan I. Markovi

Student Master studija: Luaji Aleksandar Matini broj: 076/11

Novi Sad, jun 2012.

2

SADRAJ
1. SINTETIZOVAN PRIKAZ RADA (REZIME) 1.1. Obim i raspored grae 1.2. Kritika analiza strukture i sadraja 2. KRITIKA OCENA 2.1. Naslov 2.2. Aktuelnost sadraja 2.3. Terminologija, stil i jezik 2.4. Literatura 3. ZAKLJUAK SUMMARY

Aleksandar Luaji, student Master akademskih studija Menadmenta u poslovno-civilnoj bezbednosti Fakultet za Pravne i poslovne studije Bulevar osloboenja 76, 21000 Novi Sad (SRB)

ISBN 067173458X (ISBN 9780671734589)

PRIKAZ KNJIGE: UBIJ BLINJEG SVOG , Marko Lopuina

Rezime Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obavetajnih slubi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima, sadrana su snaga, mo i dugovenost dravne politike policije, koja postoji na ovim nasim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do poetka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, titi i uva dravu, vlast, partiju i njen politiki vrh od tzv. unutranjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu1, Udbu2, SDB3, politicki elnici od miloste zvali pesnica komunizma ili ponekad i "tit revolucije". injenica je da su jugoslovensku tajnu slubu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su njeni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato to su se trudili da dokau svoju odanost Titu i Partiji. Kao verni

OZNA Odeljenje za zatitu naroda UDBA- Uprava dravne bezbednosti 3 SDB- Sluba dravne bezbednosti
1 2

uvari Broza i druge Jugoslavije, Srbi "oznai", "udbai", "debejci", proganjali su upravo vlastiti narod. UDBA i OZNA su rei koji opisuju jedan deo nae istorije. I dan danas se mogu uti izreke: OZNA sve dozna! i UDBA je Srpska subda Izreke postoje i dan danas, jer pokazuju koliko su ljudi svesni zla koje je politika policija nanela vlastitom narodu. Prema procenama autora, jugoslovenska tajna sluba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesreila najmanje pola miliona ljudi. Jo su ivi svedoci akcija jugoslovenske politike policije koji se seaju se Koevja, Zelengore, crvenog terora, Golog otoka, obaveznog otkupa, Dahauskih procesa, etvrtog plenuma, studentskih demonstracija, maspoka, liberalizma, kosovske drame, bosanskih progona, sluaja osmorice. U to vreme su stradali pisci, umetnici, intelektualci, a sve u cilju zatite drave od spoljanjeg i unutranjeg neprijatelja. Autor je imao za cilj da pokua da rei enigmu tajnih slubi u SFRJ i da se, makar, na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji. Nema iole poznatijeg jugoslovenskog politicara starije

generacije, koji u svojoj uspenoj karijeri nije prekoraio i stepenicu ministarstva unutranjih poslova.

Lopuina pisanjem knjige iznosi informacije koje se tiu raznih politiara koji su zauzimali najvie pozicije na naoj politikoj sceni. Po njemu, rad u kontraobavetajnoj i obavetajnoj slubi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je esto samo jednu od stepenica u politickoj karijeri mnogih nasih visokih funkcionera. Zavisno od prilika i dogadjaja na unutranjoj politikoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne prie, koje su ponekad imale i karakter mita. Desavalo se da su Ozna, tj. Udba i kasnije SDB po svojoj moci izjednaavane sa snagom jednog NKVD, kao i jedne CIA i monog KGB. Na Brionskom plenumu, uostalom, i citava jugoslovenska policija predstavljena je kao drava u dravi, a njena tajna sluba Udba kao dravni neprijatelj broj jedan. Autor govori o kretanju odnosa politikih snaga izmedju federacije, republika i pokrajina, Slovenaca, Hrvata i Srba, izmedju vladara i posilnih, takva je bila i sudbina tajne policije i njenih funkcionera i operativaca. Medjusobni obrauni, najese upereni

protiv Srbije i srbijanskih kadrova, cesto su isli bas preko ledja tajnih policajaca.

Poslednjih dvadeset godina, tajne sluzbe SFRJ su ak tiho i podmuklo ratovale medjusobno. Prva jugoslovenska tajna sluzba pravljena je po komunisticko - internacionalnom receptu Moskve i NKVD, a rasturana je po planu vaingtonske centrale i satelita Novog svetskog poretka. Drzavna bezbednost Jugoslavije i posebno tajna policija Srbije, preivele su etiri udara i etiri reorganizacije, ali nisu prezivele razbijanje druge Jugoslavije. komadica. Raspale su se pre SFRJ na bezbroj

1. SINTETIZOVANI PRIKAZ DELA 1.1. Obim i raspored grae U knjizi "Ubij blinjeg svog", autora Marka Lopuine, izdanje "Nacionalna knjiga Beograd, 1997. godine, sadraj dela razraen je u obimu od 285 stranica, a svako poglavlje je pria za sebe, tj.govori i opisuje delovanje obavetajnih slubi na prostoru Jugoslavije u periodu od 1945. do 1997. godine. Knjiga se sastoji od vie poglavlja kojima se prikazan hroniloki niz dogaaja vezanih za politiku i obavetajne slube.

1.2. Analiza strukture i sadraja dela

Dogaaji kao to su ratovi, promene reima, raspad Jugoslavije i sl. obeleile su period moderne istorije Srba kao naroda. Tema ove knjige, odnosno sva tri njena dela, govore o veini dogaaja koji obeleavaju tu istoriju. Pria se o moi drave, odnosno o moi njenih struktura kao to je tajna policija. Ova tema je decenijama bila predmet intriga, i o njoj se nije smelo govoriti javno. I ako su injenice i pozadina odreenih dogaaja bila oigledna u oima graana koji su iveli u to vreme, to je bila zabranjena tema. Poenta knjige bi trebalo da bude sledee : Autor je imao za cilj da injenicama prikae pravu istinu o delovanju jugoslovenskih slubi, kao i sve stvari koje su radile radi nekog vieg interesa, a koje su bile usmerene protiv sopstvenog naroda. Kako u jednom trenutku navodi Tajna policija je servis vlasti. Meutim, istorija pokazuje da su te slube radile mnoge stvari samoinicijativno i za sopstveni interes.

Problem koji nastaje prilikom istraivanja je taj to se u knjizi pominje veliki broj imena i itaocu je teko da povee odreene dogaaje, meutim, kao to sam napomenuo, knjiga je napisana kao

hronoloki niz dogaaja tako da itaoc moe pronai period koji ga interesuje.

Posebnu panju u knjizi autor poklanja najsurovijim poslovima obavetajnih slubi. Tom prilikom spominje razne egzikutivne grupe, koje su bile formirane za izvrenje najprljavijih zadataka, kao to su likvidacije, zastraivanja, otmice i sl. Takoe je dosta panje posvetio Jugoslovenskim dravnicima, primera radi, Josipu Brozu, odnosno nainu njegovog dolaska na vlast, povezanost sa obavetajnim slubama i sl.

2. KRITIKA OCENA DELA

2.1. Naslov Kratak, misteriozan. Po itanju naslova, moe se predpostaviti predmet i radnja knjige. Aktuelnost teme, jasnoa, provokativnost i misterija daju osnovna obeleja naslovu knjige. 2.2. Aktuelnost sadraja Obavetajne slube postoje ve decenijama i dugo e imati uticaja na bezbednost drave i njenu politiku.
9

Snaga i uloga tih slubi na naim prostorima se menjala kroz drutvene periode, ali su u svakom od njih odigrale veliku ulogu. Odreena stanja su isla na ruku obavetajnim slubama, odnosno njihovim rukovodiocima i u njihovoj pozadini, ljudi u ijem interesu oni obavljaju poslove. U knjizi su navedene mnoge afere u kojima su uestvovale ove slube, a za svaku od njih je postojalo opravdanje To je u interesu drave. Ono to je interesantno, je to da su se vremenom menjala samo imena rukovodioca i naziva slubi, a poslovi su u principu ostali isti, to dovodi do pitanja: Koja je stvarna potreba za postojanjem ovih slubi, i da li je uopte ima? Ukoliko i danas zatraimo odgovor na to, on e biti isti: Radi bezbednosti drave.

2.3. Terminologija, stil i jezik Autor Marko Lopuina je stil pisanja i terminologiju prilagodio i itaocima koji nisu dovoljno upueni u ovu materiju. Ova knjiga je pre svega namenjena koji su oduvek eleli da znaju neto vie delovanju obavetajnih slubi na naim prostorima, kako stranih, tako i domaih.

Knjiga se sastoji od tri poglavlja: Ubij blinjeg svog I predmet je Jugoslovenska tajna policija, Ubij blinjeg svog II predmet je prisustvo i uticaj stranih pijuna u SRJ i SFRJ i Ubij blinjeg svog III koja govori o Jugoslovenskom podzemlju. Generacijama posle gaenja obavetajnih slubi OZNA i UBDA, i dalje su poznate odreene injenice o njihovom delovanju kroz razne prie o stvarnim dogaajima i mitovima koji se prepriavaju. Autor je pokuao da kroz istorijske injenice i podatke prikae nastajanje i delovanje svih obavetajnih slubi gde je koristio niz detalja, informacija kako bi objasnio itaocu materiju. Detaljnost pojednih poglavlja, sistematinost, jasnoa, loginost, razumljivost i injenice, ine ovu knjigu zanimljivom od poetka pa do kraja. itajui ovu knjigu, oseti se ogorenost kod pisca, koja je izazvana nizom dogaaja o kojima je on pisao. S obizirom da je autor pisao o stvarima koji se direktno tiu nae moderne istorije, knjiga izuzetno privljai panju itaoca. U treem delu knjige, autor se posvetio podzemlju, odnosno kriminalcima koji su u to vreme svojim kriminalnim radnjama izazivali panju drugih drava ( Austrije, Italije, Nemake itd. ). Autor je tu opisao niz dogaaja i injenica koje povezuju spomenute ljude sa slubama bezbednosti kao i nan obraunavanja slubi sa njima. injenice koje su spomenute ne mogu da ne privuku panji itaoca, pogotovo to se spominju imena najveih srpskih kriminalaca.
11

2.4. Literatura Autor se uglavnom bazirao na istorijske injenice, navodei optepoznate dogaaje koje obeleavaju Jugoslovensku istoriju i prezentuje ih iz drugog ugla kroz svet obavetajnih poslova, prikazujui politiku pozadinu svih tih dogaaja.

3. ZAKLJUAK U naoj istoriji spominju se razni dogaaji koji su vezani za aktivnosti slubi bezbednosti. drave. Marko Lopuina je u svojoj knjizi naveo niz imena ljudi koji su obavljali najvie dravne funkcije, a nakon mnogo godina se otkrilo da su bili pripadnici obavetajnih slubi, domaih ili stranih, a u nekim sluajevima i jedno i drugo. Autor je napravio osvrt i na sam nain nastajanja svake slube koja je postojala na naim prostorima gde je predoio statistike podatke o sastavu istih. Starije generacije ljudi su bili svedoci tih deavanja, a kolika je tada bila mo obavetajnih slubi, tj. politike policije, pokazuje to da ti isti ljudi danas posle mnogo godina sa strahom priaju o svemu tome. Svakodnevno se pojavljuju informacije koje optuuju obavetajne slube za umeanost u raznim dogaajima, zaverama, Najee se spominju kao izvrioci prljavih i nezakonitih poslova koji se izvravaju pod patronatom

aferama i sl. ali u izuzetno retkim situacijama se t o i dokae, jer je jasno da one i dan danas zastupaju politike interese. Da bi se shvatili njihovi poslovi, nije dovoljna ova knjiga, jer su u njoj sadrani dogaaji koji su se davno odigrali, ak ta vie, nee biti dovoljne ni knjige koje e biti izdate u budunosti , a odnose se na ovu temu, jer su aktivnosti tih slubi konstantne i predstavljaju nerazdvojivi deo dravnog aparata i vlasti. Nakon itanja ove knjige i upozvanja sa injenicama i podatcima koje je autor naveo, ostavlja se pitanje itaocu o kojem da razmilja, a to je: Iza ega trenutno stoje obavetajne slube?

A.Luaji *Review of a Book

13