PROROCANSTVO O 2300 DANA I NOCI - Dr Radisa Antic

Pre nego to ponemo sa objanjenjem proroanstva o 2300 godina ili 2300 dana i noi, ja bih eleo da neto nauimo, kada je u pitanju jevrejska svetinja. Postoji nekoliko perioda u istoriji jevrejske svetinje. Prva svetinja koju su Jevreji imali bio je ator ili neka vrsta jedne male graevine koja je postojala. Meutim, jevrejska svetinja nikada nije menjala svoju sutinsku strukturu. Ona je menjala, naravno, graevinu. To je postao kasnije jerusalimski hram. Meutim, na samom poetku, kada je Bog dao svetinju Jevrejima, onda je ona izgledala na sledei nain. Ja u pokuati da vam to doaram. Bog je kazao da daje svetinju svom narodu da na jedan poseban nain poiva u sredini svoga naroda. To je vrlo vana misao. Dakle, da stanuje na jedan poseban nain u svom narodu. Ovo to emo u ovom predavanju rei je vrlo bitno, jer postoje ozbiljni hrianski teolozi koji smatraju da se doktrina o svetinji nalazi kao neka vrsta skeleta koji stoji iza cele Biblije. Dakle, kada se govori o jedinstvu Biblije, postoje ozbiljni hrianski teolozi koji smatraju da ovo uenje o svetinji je neka vrsta kime koja povezuje sve biblijske tekstove. Zato je vano da pokuate, koliko god vam izgledalo na prvi pogled jednostavno, postoji posebna doktrina o svetinji. Vi moete uiti godinu dana, i analizirati sve ove detalje. Ovo je jedan mali pokuaj da jednostavno shvatimo ta se dogaa. Znai prva stvar, Bog je dao svetinju svom narodu da prebiva na jedan poseban nain u sredini svog naroda, da oprata greh narodu. Jevrejska svetinja se delila na dva dela. Prvi deo se zvao "Svetinja". Drugi deo se zvao "Svetinja nad Svetinjama". Dakle, jo jedanput, dva klasino razliita dela. Prvi se zvao svetinja i tu je bio ulaz, i drugi svetinja nad svetinjama. Izmeu svetinje i svetinje nad svetinjama nalazila se jedna zavesa, jedno platno, koje nije ilo do vrha. Koji je nametaj bio u svetinji? U prvom delu, kada bi se ulo u svetinju, moda je dobro da spomenemo da se ve u predvorju svetinje nalazio jedan umivaonik gde su svetenici prali ruke i takoe jedan oltar koji je bio sazidan od kamenja, i na vrhu tog oltara bile su prinoene rtve. Taj prvi oltar koji se nalazio u predvorju svetinje se zvao "rtvenik" ili "rtveni oltar". Svetenik bi, ja u malo kasnije rei, prinosio rtve, onda bi oprao ruke i ulazio u svetinju. U prvom delu ili u svetinji sa desne strane se nalazio sto na kome je bilo 12 hlebova. Ovi hlebovi su svaki dan, svako jutro postavljani ovde. Sa leve strane se nalazila uvena "menora" ili sedmokraki svenjak. A tu do zavese se nalazio jedan drugi oltar koji se zvao "kadioni oltar". On je imao kao neke vrste rogova. U "svetinji nad svetinjama" se nalazio uglavnom koveg koji je bio nainjen od skupocenog drveta, koji je bio obloen zlatom, u kome su se nalazile dve ploe zakona koje je Bog dao Mojsiju, Deset Bojih zapovesti. Ove ploe zakona je pokrivao jedan uveni poklopac koji su Jevreji zvali "kaporet". Grci su ga zvali "hilasterion". Imao je posebno znaenje, kao to ete videti. Ovaj koveg su pokrivali svojim krilima aneli, dva anela simbolino, koji su bili nainjeni od nekog lepog materijala. Dakle, na taj nain, simbolino, Bog je sam titio ove ploe zakona. Jo jedanput u ponoviti. U predvorju hrama se nalazio rtveni oltar ili rtvenik, i nalazila se jedna posuda gde su svetenici prali ruke. U prvom delu ili svetinji se nalazio sa desne strane sto sa 12 hlebova. Svaki hleb

je predstavljao jedno pleme sinova Izrailjevih, jer je bilo 12 plemena. Sa leve strane se nalazio sedmokraki svenjak ili menora. Onda se nalazio jedan drugi oltar, kadioni oltar, zatim se nalazila zavesa, uvena zavesa koja je delila svetinju od svetinje nad svetinjama. I zatim se nalazio koveg, Zavetni koveg, u kome su se nalazile dve kamene ploe na kojima su bile ispisane Deset Bojih zapovesti. Ova svetinja je toliko puna dubokog smisla da ja nemam vremena ovde, niti je to moja tema u ovom predavanju. Ali mogli bismo jedno predavanje posvetiti samo da govorimo o ovoj svetinji. itav plan spasenja Bojeg se nalazi tu opisan. Ja bih vas samo podsetio na ovo: kada je Hristos u Jevaneljima kasnije kazao: "Ja sam hleb ivota", on je oito aludirao na ono to se nalazilo u svetinji. Ili kada je kazao: "Ja sam svetlost svetu", takoe je aludirao na svenjak ili menoru koja se nalazila u prvom delu ili u svetinji. Kako se odvijala sluba? Ovo je sada vano. Postoje dve slube, dve vrste slubi koje su se odvijale, takozvana "svakodnevna sluba" i "godinja sluba". Ovo je novo za vas i moe izgledati komplikovano. Znai, u svetinji se odvijala sluba. Prvi deo slube je bila svakodnevna sluba. ta se dogaalo svakoga dana u svetinji? Svakoga dana je svetenik uzimao jedno jagnje, nad glavom toga jagnjeta je ispovedao grehe, stavio bi ruke na glavu, simbolino gresi su sa njega prelazili na to jagnje. Ovo je simbolino. To jagnje je bilo zaklano, ono je bilo prineto na rtveni oltar, a svetenik bi sa malo krvi tog jagnjeta svaki dan ulazio u svetinju i sa malo krvi tog jagnjeta bi poprskao ovu zavesu. Jo jedanput u ponoviti. Strano, uasno. Svaki dan, na primer, jedan Izrailjac je mogao da ivi sto kilometara daleko od svetinje, ali on je znao da se u svetinji prinosi rtva svako jutro i vee. Postoji takozvano vreme jutarnje i veernje rtve. Svetenik bi prineo zaklanu rtvu, simboliki gresi su sa njega prelazili na jagnje, svetenik je predstavljao narod. Jagnje je predstavljalo koga? Isusa Hrista. Jagnje je bilo prineto na rtvu, a sa malo krvi tog jagnjeta svetenik je ulazio samo u prvi deo svetinje i poprskao bi ovu zavesu. Na taj nain, zapazite, molim vas, simboliki gresi su beleeni, ostajali su tu na zavesi. Gresi su se sakupljali, prljali su ovu zavesu. Tragedija. Ja, kad sam nedavno govorio negde o ovome, ustade jedna gospoa i kae: "Ma, molim vas, prestanite, gospodine", i zaista je strano. Strano koliko je i greh straan, jer je greh razarajui princip. Da bi Bog pouio svoj narod kako je greh straan, zato su ljudi inili ovo. Ovo je bila rtva za celi narod. Znai Izrailjac se nalazio sto kilometara daleko, uinio je greh, nije mogao da doe u svetinju, ali on je znao da se svakog jutra i veeri prinosi rtva za njega i on se molio Bogu, i on je znao da je ova rtva bila prinoenja i za njega. Dakle, ujutru i uvee, jutarnja i veernja rtva. Simbolino svetinja je prljana, gresi su unoeni u svetinju svakog dana. To je svakodnevna sluba. Naravno da je i pojedinac koji je sagreio takoe mogao da doe u svetinju i da takoe ispovedi svoje grehe i da prinese rtvu. Postoji i takozvana godinja sluba, jedanput godinje, na takozvani "jom kipur"; "jom" na jevrejskom znai "dan", "kipur" znai "oienje". Znai, bio je postavljen jedan dan, danas je "Jom kipur" jedan od najveih praznika Jevreja, onih Jevreja koji nisu prihvatili hrianstvo. "Jom kipur" je bio dan kada su se svi gresi koji su se skupljali u svetinji, koji su prljali svetinju, bili oieni. Kako se to odvijalo? Jedanput godinje, to vie nije vrio svetenik, nego je bio prvosvetenik, znai po rangu vii. On je vrio slubu tog dana. Bila su dovedena dva jarca obino, ne jagnje ovom prilikom, dva jarca. Onda je bacana kocka i reeno je da jedan od tih jareva e biti za Gospoda, a drugi za Azazela.

Azazel predstavlja u Bibliji sotonu. I ta se dogaalo? Tog dana posle kocke, ako bi se znalo da je jedan jarac za Gospoda, onda bi prvosvetenik nad glavom tog jarca za Gospoda ispovedio grehe naroda. Simbolino gresi su prelazili sa njega na jarca. Jarac je bio zaklan, prinet na rtvu, a sa delom te krvi prvosvetenik ovom prilikom nije ulazio samo u svetinju, nego je ulazio u svetinju nad svetinjama. Dakle jedanput godinje, ne obini svetenik nego prvosvetenik je sa krvlju jarca za Gospoda ulazio i iza zavese. I ta se dogaalo? On bi ne vie pokropio krvlju ovu zavesu nego je poprskao krvlju kaporet ili poklopac ili hilasterion. Kakva je bila simbolika toga? U kovegu su se nalazile dve kamene ploe. Na njima su bile Deset Bojih zapovesti. Boje zapovesti kau: "Ko sagrei taj mora da umre, plata za greh je smrt." To kau zapovesti. Ali, sada je tu krv. Dakle, neko je umro. Zahtevi zakona su ispunjeni, gresi naroda su oieni krvlju ivotinje koja je predstavljala Isusa Hrista. Onda bi prvosvetenik izlazio iz svetinje nad svetinjama, vraao se nazad, i te iste grehe bi ispovedio nad glavom jarca za sotonu ili Azazela. Taj jarac je obino voen u pustinju gde su ga obino rastrgle divlje zveri, ili je bacan sa neke visoke stene dole u more gde je uginuo. Kakva je bila simbolika? Duboka simbolika. itav plan spasenja je ovde. Isus Hristos e umreti za grehe narodne, on e zadovoljiti zahteve zakona, ljudi e moi da budu spaseni, ali na kraju istorije oveanstva svi gresi e ipak biti svaljeni na glavu sotone, i on e biti uniten jednom zauvek. Na taj nain, jedanput godinje, svetinja je iena. Zato se ovaj dan zvao "Jom kipur" ili Dan oienja, dan kada je svetinja bila oiena od svih onih greha koji su se u toku godine gomilali u svetinji. Dakle, da ponovim jo jedanput. Dve vrste slubi: svakodnevna i godinja. Svaki dan gresi su unoeni, prljali su svetinju. Jedanput godinje, posebnom slubom koju je vrio prvosvetenik, svetinja je bila oiena od greha naroda. Poto ovo znamo, idemo u Knjigu proroka Danila. Sve ovo je zapisano u Mojsijevim knjigama. itava poglavlja su posveena svetinji. I ako je to Bog uradio, znai da je smatrao da je to jako vano. Knjiga proroka Danila, 8. glava, itaemo 13. i 14. stih. Tekst kae: "Tada uh jednoga sveca gde govorae, i jedan svetac ree nekome koji govorae: 'Dokle e trajati ta utvara za svagdanju rtvu i za otpad pustoni da se gazi svetinja i vojska?'" Ovo vam je sve udno i strano. Za sada samo zapazite pitanje jednog nebeskog bia koje pita: "Dokle e trajati ta utvara za svagdanju rtvu," znai za svakodnevnu rtvu, "i za otpad pustoni, da se gazi svetinja i vojska?" I onda stoje misteriozne rei koje su predmet naeg prouavanja u ovom predavanju: "I ree mi: 'Do dve tisue i tri stotine dana i noi, onda e se svetinja oistiti.'" To je poznato proroanstvo, najdue proroanstvo u Bibliji. Ono glasi ovako: od vremena Danila, nakon 2300 dana i noi, svetinja e se oistiti. Ne znamo u ovom trenutku ni kada poinje ovo proroanstvo, ni kada se zavrava, ni ta se dogaa izmeu. Ja vam mogu samo ovo rei u ovom predavanju, da jedan profesor koji je ostavio moda najdublji trag na moj intelektualni razvoj bio je Jevrejin koji je pohaao sve rabinske kole, kome je jevrejski tekst njegov maternji jezik, ali koji je postao hrianin zahvaljujui ovom proroanstvu. Zato ga smatram vrlo, vrlo bitnim. Znam da moda nee sasvim biti jasan svaki detalj, ali pokuajmo da sa Biblijom idemo dalje. Znai, za sada samo znamo da je neko nebesko bie kazalo Danilu: Do 2300 dana i noi, a znate da jedan dan u Bibliji predstavlja jednu godinu, znai nakon 2300 godina, i onda e se svetinja

oistiti. O emu je re? Da itamo dalje: "A kad videh ja Danilo ovu utvaru, i zaiskah da razumem, gle, stade preda me kao ovek. I uh glas oveiji nasred Ulaja, koji povika i ree: 'Gavrilo", to je jedan aneo, "kai ovome utvaru.' I doe gde ja stajah, i kad doe uplaih se, i padoh na lice svoje, a on mi ree: 'Pazi sine oveiji, jer je ova utvara za poslednje vreme.'" Pazi sine oveiji, jer je ova utvara, ovo proroanstvo, ova vizija o 2300 dana i noi posle ega e se svetinja oistiti, za poslednje vreme. "A dok mi on govorae, ja bijah izvan sebe leei niice na zemlji, a on me se dotae i ispravi me, te stadoh. I ree: 'Evo ja u ti kazati ta e biti na kraju gneva", vidite, poslednje vreme, na kraju gneva, to je ta re "kec", "jer e u odreeno vreme biti kraj." Kraj e biti u odreeno vreme, kae Gavrilo Danilu. Prvi deo 8. glave Knjige proroka Danila je vama poznat, mi smo o tome govorili u prolim predavanjima. Ono to nas interesuje to je 26. stih: "A reena utvara o danu i noi", kom danu i noi? O 2300 dana i noi. "A reena utvara o danu i noi istina je, zato ti zapeati utvaru jer je za mnogo vremena. Tada ja Danilo zanemoah, i bolovah neko vreme, posle ustah i vrih poslove carave, i udih se utvari, ali niko ne dozna." Razboleo se Danilo. Zato se razboleo? Evo zato. Postojalo je jedno drugo proroanstvo proroka Jeremije koje je glasilo ovako: da e Jevreji otii u ropstvo, i da e u ropstvu ostati 70 godina. To je bila nacionalna tragedija za jevrejski narod, dakle raspad jednoga naroda i jednoga grada. Meutim, tri proroka su delovala za vreme vavilonskog ropstva. To su bili: Danilo, Jeremija i Jezekilj. Jeremija je ostao u Palestini, Danilo je bio u ropstvu, kao i Jezekilj. Pre Danila, Jeremija je kazao da e Jevreji ostati u ropstvu 70 godina. I Danilo, otiao je kao mladi, i nadao se da e se nakon 70 godina Jevreji vratiti iz ropstva, jer je to kazao Jeremija. Meutim, sad mu Bog kae: "Do 2300 godina, onda e se svetinja oistiti." Za Danila svetinja je bio Jerusalim, tamo se nalazila svetinja, ona je bila obesaena. Tu su neznaboci doli, zauzeli su grad. Svaki Jevrejin je oekivao dan kada e se vratiti nazad u Jerusalim da ponovo oisti tu svetinju, a sada dolazi proroanstvo: do 2300 godina i tek onda e se svetinja oistiti. I Danilo se razboleo. I pogledajte ta je uradio u tom trenutku, 9. glava: "Prve godine Darija sina Asvirova od plemena Midskoga, koji se zacari nad carstvom Haldejskom, prve godine njegova carovanja ja Danilo razumeh iz knjiga broj godina, koje bee rekao Gospod Jeremiji proroku ...", ponovo je Danilo uzeo Bibliju u ruke koju je imao u svom vremenu, uzeo je Knjigu proroka Jeremije i kazao je: "Ja elim da vidim da li sam ja u pravu, ono to je Bog kazao preko Jeremije": "... 70 godina i onda e se navriti razvalinama jerusalimskim." ta to znai? Jerusalim e ponovo biti sazidan, obnovljen, svetinja e biti oiena. I razumeo je da je to 70 godina. I ta je onda Danilo zakljuio? Verovatno zbog greha naih, zbog greha naroda Bog je produio 70 godina na 2300 godina. I evo Danilo se moli. Ovde nalazimo jednu od molitava, jednu od divnih molitava zapisanih u Bibliji. Danilo kae: "I okretoh lice ka Gospodu Bogu traei ga molitvom i molbama s postom i s kostrijeti i pepelom", to je bila posebna vrsta odela. "I pomolih se Gospodu Bogu svojemu i ispovedajui se rekoh: 'O Gospode, Boe veliki i strani, koji dri zavet'", drugim reima: "Gospode, ti si obeao 70 godina, ti dri zavet, nemoj menjati svoje miljenje." Danilo je oito mislio da je Bog produio vreme ropstva sa 70 godina na 2300 godina. I Danilo se moli Bogu za oprotaj greha naroda, a onda 21. stih: "Dok ja

govorih molei se, onaj ovek Gavrilo, kojega videh pre u utvari, dolete brzo i dotae me se o veernjoj rtvi." Vidite, vreme su merili na osnovu jutarnje i veernje rtve. "I naui me i govori sa mnom i ree: 'Danilo, sada izioh da te urazumim'", da ti objasnim viziju koju ranije nisi razumeo. 23. stih kae: "U poetku molitve tvoje izie re, i ja dooh da ti kaem, jer si mio", Danilo je esto u Bibliji nazivan "mili ovek", Bog njega naziva: "Danilo, mili ovee". Kako je to lepo kad Bog nekog nazove "mili ovee". "Zato sluaj re i razumi utvaru". Sada poinje objanjenje utvare koju je Danilo video u 8. glavi, 14. stihu. Tamo je pisalo: "Do 2300 dana i noi, i onda e se svetinja oistiti." Mi u ovom trenutku ne znamo poetak ovoga proroanstva, ne znamo ni ta se dogaalo izmeu, ne znamo ni kraj. Dozvolite mi da vas unapred pripremim da je ovo jedno od najfascinantnijih proroanstava, izvanredno. Naravno, potrebno je vreme da svaki detalj shvatite. Vi ete uti ovde puno detalja, i verujem da to nee biti jednostavno da sve odmah savladate. Hajmo redom. Dakle mi imamo jedan ogroman period vremena. Taj period u Bibliji se naziva period od 2300 godina. Ja vas podseam da je u 8. glavi reeno da je ova vizija za poslednje vreme. "Pazi, sine oveiji, jer je ova vizija za poslednje vreme." Sada je ovde Danilu obeano da e mu ta vizija biti objanjena. 24. stih, poinje objanjenje. Tekst glasi ovako: "Sedamdeset je nedelja odreeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri prestup i da nestane greha i da se oisti bezakonje i da se dovede vena pravda, i da se zapeati utvara i prorotvo, da se pomae sveti nad svetima." Puno detanja. Za sada znamo ovako: "70 je nedelja odreeno tvome narodu." Koji je to bio Danilov narod? Jevrejski narod. U originalu pie: 70 nedelja je "atak", to znai "odseeno". 70 nedelja je odseeno. Od ega je odseeno? Znai imamo prvi detalj ovoga proroanstva. Mi jo uvek ne znamo poetak, ali u proroanstvu pie: 70 nedelja je odseeno, dato tvom narodu. 70 nedelja, koliko je to dana? 490 dana odnosno godina. Znai, za sada samo znamo da je od ovog velikog prorokog lanca odseeno 70 nedelja, odnosno 490 godina, i taj period vremena je dat Danilovom narodu. Zato je dat Danilovom narodu? Da se svri prestup i da nestane greha. Vi se seate da smo govorili da je Bog izabrao jevrejski narod. Izabrao ga je za jednu posebnu misiju, za jednu posebnu slubu, da bude vrsta svetla celom svetu, da taj narod bude tvrava istine. Preko tog naroda je Bog eleo da objavi sebe svim drugim narodima. Meutim, na alost, taj narod u celini nije uvek eleo da sledi Boja uputstva. I zato je ovde neka vrsta milosti Boje kada Bog kae Danilu: "Tvom narodu dajem jo 490 godina. To je neko vreme koje je vreme za pokajanje, ne bi li se oni pokajali." Jer tekst kae: "70 nedelja je odreeno tvom narodu i tvom gradu da se svri prestup i da nestane greha i da se oisti bezakonje." 70 nedelja ili 490 godina milosti Boje koje je Bog dao jevrejskom narodu kao vreme milosti za pokajanje tom narodu. Mi emo o tome i kasnije govoriti, o istoriji jevrejskoga naroda koja je vrlo zanimljiva. Ima jedna knjiga na francuskom koja je jako dobra. Ja sam zaboravio naslov. Autor je Pjer Valares. U toj knjizi se tano opisuje istorija jevrejskog naroda i ta je Bog sve od tog naroda oekivao, kako je taj narod reagovao u odreenom trenutku. Za sada znamo da je ovaj period, period milosti za jevrejski narod. ta e se jo dogoditi u tom periodu? "Da se oisti bezakonje i da se dovede vena pravda." Ko je vena pravda u Bibliji? Ko je onaj ko je apsolutna pravda? Isus Hristos. Znai u tom periodu od 490 godina, mi jo uvek ne znamo kada, znamo da e doi vena pravda, da e Isus Hristos biti

roen. I onda kae: "Da se zapeati utvara i prorotvo." ta to znai? Preko 270 proroanstava iz Starog Zaveta je upuivalo na linost Isusa Hrista. Kada bude "vena pravda" dola, sva proroanstva e nai svoje ispunjenje, zapeatie se. I onda dalje tekst kae: "... i da se pomae sveti nad svetima." Pomazanje u Starom Zavetu odgovara krtenju u Novom Zavetu. Hristos je ovde "sveti nad svetima", znai On je savreno svet. Ja vam ovde neu objanjavati zato teoloki pomazanje odgovara krtenju. Mi saznajemo dakle da e u ovom periodu doi Mesija, da e doi Isus Hristos, da e biti zapeaene utvare i prorotva koje su ukazivale na Njega jer e se On pojaviti na ovom svetu, i da e se On krstiti. 25. stih kae: "Zato znaj i razumi: otkad izie re da se Jerusalim opet sazida", ovo je ve vano, odkad, znai imamo poetak. "Otkad izie re da se Jerusalim ponovo sazida", o emu je re? Uvek se setite istorijskog trenutka jer bez toga ne moemo nita razumeti ovde. Jevreji su bili u ropstvu, to je bilo medopersijsko carstvo, oni se nisu vraali iz tog ropstva u koje su otili za vreme Vavilonjana. "Otkad izie re da se Jerusalim opet sazida", bilo je nekoliko dekreta, ne elim da vas zamaram istorijom, nekoliko dekreta kojim su persijski carevi davali mogunost Jevrejima da ponovo sazidaju grad Jerusalim. Ali ta se dogodilo? Seate se da smo govorili da su Vavilonjani, i Asirci pre njih, imali praksu da sele narode. Preselili bi jedan narod na drugu teritoriju. Kada bi se narod naao na nekoj drugoj teritoriji onda nije postojala elja da budu ratoborni i tako dalje. Kada su Jevreji bili odseljeni u Vavilon, Vavilonjani su doselili druge narode na teritoriju Palestine. Tu na teritoriji Paleestine ostali su samo starci i deca, oni koji nisu mogli peaiti 1500 kilometara do Vavilona. Meavinom tih preostalih Jevreja i neznaboaca koji su doli stvorio se jedan narod. Taj narod se zove Samariani. Za jednog Jevrejina nije postojalo nita stranije nego to to se dogodilo. Naravno, Samariani su zauzeli njihove kue, vinograde, polja, maslinjake. I kada je doao dekret, ja u spomenuti nekoliko dekreta, ali jedan kljui, za koji verujem da je ispravan, je izdat 457. godine pre Hrista. Persijski car je dao dekret Jevrejima da se mogu vratiti u svoju zemlju. Kada je doao ovaj dekret jedan deo Jevreja se vratio u Palestinu. Meutim, kada su se vratili u Palestinu nisu imali gde da se vrate. Jednostavno, Samariani su bili protiv toga. Ne samo to, Jevreji su pokuali da ponovo zidaju grad Jerusalim. Meutim, ono to bi oni danju sazidali, nou su Samariani poruili. Veliko je bilo neprijateljstvo izmeu Samariana i Jevreja. Postojalo je nekoliko dekreta. Meutim, 457. godine pre Hrista, jedan Jevrejin, inovnik persijskog dvora, koji se zvao Nemija, isposlovao je posebnu dozvolu. I on je sa posebnom dozvolom doao iz Vavilona u Palestinu. Tada su Jevreji dobili administrativnu samostalnost i administrativnu dozvolu da grade svoj grad. Zbog toga mi u istoriji uzimamo 457. godinu, to jest trei dekret kao poetni datum velikog proroanstva o 2300 dana i noi. Zato? Tekst kae: "Odkad izie re da se Jerusalim opet sazida", dakle to je poetak. I sada imamo dalje detalje koji glase ovako: "Do pomazanika vojvode", ko je pomazanik vojvoda? To je Isus, to je Mesija, "bie 7 nedelja i 62 nedelje." Znai 7 nedelja i 62 nedelje. Znai, odkad izie re, dekret, da se Jerusalim opet sazida, do dolaska pomazanika, Isusa Hrista, bie 7 nedelja i 62 nedelje. Koliko je to ukupno nedelja? 69 nedelja. Koliko je to godina? 483 godine. Koliko nam je ovde ostalo? Ostala nam je jedna nedelja, jer smo "potroili" 62 i 7, to je 69 nedelja. Dakle,

ostala nam je jedna nedelja. Biblijsko proroanstvo je kazalo: "Otkad izie re da se Jerusalim opet sazida, do pomazanika, do pomazanja, krtenja, bie 69 nedelja." Ovde su postojali i neki detalji u koje ne elim da ulazim sada. Kada od 457. godine pre Hrista oduzmete 483 godine, vi znate da su godine ile unazad, dolazimo tano u 27. godinu nae ere, kada se Hristos krstio. Moda je komplikovano, ali vi koji elite da istraujete kao to je to Njutn radio, moete. "Otkad izie re da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode bie 7 nedelja i 62 nedelje"; kada od 457. godine oduzmete 483 godine, naravno godine su ile unazad, dolazite u 27. godinu nae ere kada se Isus Hristos krstio. Prvi frapantni detalj koji je za svakog paljivog itaoca Biblije i poznavaoca proroanstva neverovatan. Pogledajte 26. stih: "A posle te 62 nedelje", znai imamo 7 pa 62, a posle tih 62 ta e biti? "Bie pogubljen pomazanik." Smrt Hristova je proreena 7 vekova pre Hrista. Jo ne znamo kada. "I nita mu nee ostati." E sada, ovde na prevod nije jasan, zato bih eleo da vam skrenem panju. Ovde pie: "Narod e vojvodin doi". Imate utisak da je ovde re o nekom Hristovom narodu. Meutim, u originalu pie "car naroda e doi", i Septuaginta koja je grki prevod takoe to naglaava. Ovde je oita aluzija na Rimljane, one koji su vladali svetom dok je Isus Hristos bio na Zemlji. I ta e uraditi? "Razorie grad i svetinju i kraj e mu biti s potopom." ta je sve proreeno sa ovim proroanstvom? Proreeno je da e Isus Hristos biti krten, za sada znamo tano godinu, ne znamo kada ali je reeno da e umreti, da e biti pogubljen, znamo da posle tog pogubljenja e doi Rimljani i razorie taj grad koji Jevreji sada zidaju, jer su se oni vratili da zidaju. Bog kae: "Vi ga zidate, ali doi e dan kada e doi jedan narod i razoriti taj grad i svetinju", "i kraj e mu biti s potopom, i odreeno e pustoenje biti do svretka rata." Najlepi detalj celog proroanstva se sada ovde nalazi, u 27. stihu. Tekst kae: "I utvrdie zavet s mnogima za nedelju dana", kojih nedelju dana? ta to znai "utvrdie zavet"? Oito da je ovo aluzija na Hrista i na Njegove uenike. Hristos je propovedao ljudima, sklopio je zavet sa svojim uenicima, sa mnogim uenicima. A pogledajte najlepi detalj, on glasi ovako: "A u polovinu nedelje ukinue rtvu i prinos." To je najlepi detalj proroanstva. "U polovinu nedelje." Isus se krstio u 27 godini nae ere. Koliko je aktivno radio na ovoj zemlji? Tri i po godine. Tano u polovinu nedelje Isus Hristos je svojom smru na krstu Golgote ukinuo sve starozavetne rtve koje su bile "tipos". "U polovinu nedelje ukinue rtvu i prinos." Ja se seam jednog mog profesora koji se zvao ak Dukon i koji je kazao: "to je previe, previe je." Dakle, jedan detalj, drugi detalj, tano godina, u polovinu nedelje ukinue rtvu i prinos. Ovo je reeneo est vekova pre Hrista. Koja je to godina? 31. godina. I onda, ta se dalje dogaa? U koju godinu ovde stiemo, ako dodamo jo tri i po godine? U 34. godinu. Zato je onda vana 34. godina? Znai, ja u ponoviti celo proroanstvo, znam da esto posle ovakvih predavanja ljudi kau: "Nita nisam razumeo." Ali, neto ete razumeti, pa sledei put ete jo malo vie razumeti. Znai, proroanstvo glasi: "Odkad izie re da se Jerusalim opet sazida", ta re ili dekret istorijski postoji, izaao je 457. godine, "do pomazanika vojvode bie 7 nedelja i 62 nedelje." Kada od 457. godine pre Hrista oduzmete 483 godine i doete u nau eru, dolazite tano u godinu Hristovog krtenja. Zatim se kae: "A posle toga e biti pogubljen pomazanik, i u polovinu nedelje ukinue rtvu i prinos", tano tri i po godine posle toga, i mi dolazimo u godinu 34. Pre toga je

reeno: "70 je nedelja odseeno tvome narodu." Biblijski komentatori smatraju da ova godina oznaava konano prestanak jevrejskog naroda da bude Boji narod kao narod u celini. Tada je jedna grupa Jevreja kamenovala jednog od najvernijih ljudi, Hristovog sledbenika koji se zvao Stefan. I mi slavimo slavu na ovim prostorima Sveti Stefan. Sveti Stefan je kamenovan od grupe Jevreja 34. godine. Jedna grupa Jevreja je zauvek odbacila Hrista. Druga grupa Jevreja je krenula za Hristom. Prva hrianska crkva je bila jevrejska crkva. Zato biblijski komentatori smatraju da je vreme milosti za jevrejski narod, kao narod u celini, isteklo 34. godine nae ere. Od tada svaki Jevrejin se moe spasiti, naravno, ali kao pojedinac, ne kao narod. Isus je kazao: "Zato e vam se uzeti vinograd i dae se drugom narodu." Znai, mi smo u 34. godini nae ere. Meutim, imamo ogromno proroanstvo, 2300 godina. Da oduzmemo 490, da vidimo koliko nam ovde jo ostaje, jer proroanstvo glasi: "Do 2300 dana i noi i onda e se svetinja oistiti." Dakle, ako od 2300 oduzmemo 490, ostaje nam 1810 godina. Ako dodamo 34 godina, na osnovu Biblije, nakon 2300 dana i noi svetinja e se oistiti, dolazimo u 1844. godinu. Dozvolite da vas podsetim na jednu istorijsku injenicu. Ona glasi ovako: ako se vratimo onim prvim idejama o proroanstvu, Bog je kazao: "Zapeati ovu utvaru jer je za mnogo vremena, jer je za poslednje vreme, jer e u odreeno vreme biti kraj", kae Bog. Ako pogledate prvi vek nae ere, oralo se plugom, stoka je vukla plug. Koje oruje su koristili ljudi u Hristovo vreme za ratovanje? Ma, koplje i tako dalje. Ako pogledate ogromni vremenski period, recimo od prvog veka pa sve negde do 18. veka, kako su Napoleonovi vojnici ratovali? Imali su ve neke puke, ali koje im je bilo osnovno oruje, ako itate "Rat i mir" od Tolstoja. ime su ratovali? Takoe maem. Ve su postojale neke primitivne puke, ali uglavnom je bio ma. Kako se oralo u vreme Napoleona? Jo uvek se oralo plugom i stokom koja je vukla. Zato o tome govorim? Kao da je punih 18 vekova oveanstvo spavalo. A onda iznenada, od sredine 19. veka eksplozija. Mi danas imamo automobile, telefone, otili smo na Mesec. Mi zaboravljamo da su to sve produkti poslednjih sto godina. Molim vas, treba biti realan. U redu, bilo je napretka tu i tamo, postojala je zvanina inkvizicija koja je spreavala napredak, to su drugi faktori. Meutim, injenica je da je punih 18, 19 vekova oveanstvo bilo u mestu. Bilo je napredaka, ali uglavnom u mestu. Odjednom, za nepunih sto godina, mi emo izmisliti voz, automobil, avion, rakete, uda, i unitiemo ovu planetu za nepunih sto godina. U 6. veku pre Hrista Bog je kazao da e sredinom 19. veka otpoeti vreme koje Biblija naziva "vreme kraja", vreme posletka istorije ovoga sveta. To je zanimljivo.Ja bih vas podsetio da se tada pojavljuju razlii pokreti. Recimo, 1848. godine je izaao "Komunistiki manifest", 1856. je Darvin izdao svoju knjigu "Poreklo vrsta". Veliki pokreti se javljaju tada, veliki nauni poduhvati. Odjednom sve poinje da buja. Neverovatna vera u oveka. Odjednom su svi verovali da e nauka doneti reenje oveku. "Bog je izmiljena elja ljudi." "One najfinije tenje oveka", kazao je Fojerbah, "to je ustvari Bog." "ovek je oveku Bog. Sve je u rukama oveka. ovek e naukom, tehnologijom i vaspitanjem reiti sve probleme sveta." To je i "Komunistiki manifest" i "Poreklo vrsta". "ovek konano moe vladati ovom planetom." Meutim, Biblija je kazala i neto drugo. Biblija je kazala da je to poetak vremena kraja za ovu planetu. Ne samo to, setite se proroanstva: "Do 2300 dana i noi, i onda e svetinja oistiti." O emu je re? Biblija kae, da ne samo da postoji svetinja na ovoj Zemlji,

nego da je ova svetinja na Zemlji minijatura jedne svetinje koja postoji na nebu. Na nebu, ja verujem, ne postoje rtve, meutim, postoje realnosti koje odgovaraju simbolima na ovoj Zemlji. Da ne duim teoloke injenice, biblijski teolozi veruju da od Hristovog vaskrsenja, kada se Hristos vazneo na nebo 31. godine nae ere, da je od tada pa do 1844. godine On obavljao onu vrstu slube, jer Biblija kae da je Hristos na prvosvetenik, da je On na zastupnik, da je On posrednik izmeu Boga i ljudi, da je On vrio onaj deo slube koji je svetenik vrio u ovozemaljskoj svetinji svaki dan. ta se dogaalo svaki dan u svetinji? Gresi su unoeni u svetinju, svetinja je prljana, prljana svaki dan ujutru i uvee. Hristos je dakle bio na posrednik i zastupnik, ali na osnovu ovog biblijskog proroanstva biblijski teolozi veruju da je 1844. godine otpoeo drugi deo Hristove slube, a to je ienje nebeske svetinje. Zato? To je prva faza nebeskog suda, to je vreme kraja, vreme posletka. Biblija govori o knjigama. Ja ne verujem da na nebu postoje knjige, verovatno Bog ima mnogo savrenije stvari od samog kompjutera. Ali kada Hristos bude doao na ovaj svet, da li e se ve znati ko e biti spaen a ko nee? Znae se. Da bi se to znalo, zamislite recimo ime Petar Petrovi u nebeskim knjigama. I sada imate izvetaj, uzmimo ljudski jezik. Recimo, u nebeskim knjigama pie: "Loe je uinio, ponovo loe, ali ovde ima i neto dobro." U Bibliji kae da je Bog Otac sudija, tu e biti i stanovnici i drugih planeta i rei e se recimo: "On je sagreio, dakle, on mora da umre." Ali Isus Hristos koji je na zastupnik, koji je umro za nas, on e rei: "Da, on je sagreio, ali on je prihvatio mene kao svoga spasitelja, ja sam umro za te njegove grehe i ja sam zadovoljio zahteve svemira kada su u pitanju ti gresi." I ta e biti uinjeno sa ovim gresima? ta e ostati u nebeskim knjigama? Ovo su antropomorfizmi, ovo je na jezik, kako mi moemo shvatiti ono to se ustvari zbiva na nebu kao realnost. Kako to Bog obavlja mi ne znamo, ali ono to znamo jeste da je problem greha veliki problem celog svemira. Ja sam o tome govorio i ja se nadam da shvatate teinu greha. Kad Isus doe na ovaj svet, kako e on gledati mene ako prihvatim Hrista za svog Spasitelja? Gledae me kao pravednika, ostae samo ono dobro. Tako dakle mi verujemo da na osnovu ovog biblijskog proroanstva, da je na nebu od sredine 19. veka otpoelo poslednje vreme za ovu planetu. Ali tada je otpoela i prva faza suda na nebu gde Bog eli da objasni celom svemiru kako On moe da spasi grenika i da ostane pravedan. Kako vi moete mene opravdati ako sam ja grean? Kako? To je najvei problem Boga i o tome Pavle govori. Kako opravdati nekog ko je kriv? Na taj nain to je Isus Hristos ispunio zahteve zakona. Zato je On na zamenik, "lutron", otkup za grehe nae.