Visoka poslovna kola Strukovnih studija Novi Sad

Seminarski rad iz poslovnog okruenja

Razvoj i znaaj poslovne etike

U radu sam objasnila sve elemente koji su bitni za razvoj i znaaj poslovne etike, kao i etike dileme i izazove koje sa sobom nosi savremeno poslovanje.

definisanje, znaaj, razvoj, dileme, potkazivanje

Profesor: Dr uri-Kuzmanovi Tatjana Pekovi Drinka

Student: Radojii Zorica 43/09 FR

Novi Sad, 2010.

Sadraj: 1. Uvod............................................................................................2 2. Pojam i definisanje poslovne etike...............................................3 3. Najee zablude i koristi u pogledu poslovne etike....................4 4. Razvoj i znaaj poslovne etike.....................................................5 5. Etike dileme i izvori neetikog ponaanja zaposlenih.................6 6. Miljenja etiara o predmetu poelovne etike................................6 7. Potkazivanje.................................................................................7 8. Poslovna etika u Srbiji.................................................................8 9. Zakljuak......................................................................................9 10.Literatura.....................................................................................10

1. Uvod
U posljednjih nekoliko godina poslovna etika je sve ee tema razgovora u poslovnim krugovima. Na popularizaciju i uestalije razmatranje o poslovnoj etici uticalo je vie motiva. Jedan od najvanijih je poslovni neuspeh, gubitak ugleda, pad vriednosti na tritu nekih svetski poznatih poduzea. Neodgovorni pojedinci i same organizacije svojim odlukama i delovanjem nanose velike gubitke. Te propuste je vrlo teko ili gotovo nemogue nadoknaditi. Razliite nacionalne kulture i zakoni ponekad su zbunjujui i etiki kontradiktorni. Svako preduzee ima neke svoje interne etike principe putem kojih komunicira sa klijentima, partnerima... U ovom radu u definisati pojam poslovne etike i prikazati istorijski razvoj i znaaj poslovne etike, analizirati izvore neetikog ponaanja, etike dileme, potkazivanje (kao problem zaposlenih), navesti primer poslovne etike kod nas.

2. Definisanje etike
Definisanje etike u poslovanju je izuzetno kompleksno, jer razliite mikro i makro kulture na razliite naine definiu svoje vrednosti. Re etika potie od grkih rei ethos - to znali obiaj, i ethikos to znai moralan. Etika se definie kao filozofska disciplina koja prouava moral, odnosno moralni fenomen u najirem smislu prouava njegovo poreklo, ciljeve i smisao moralnog delovanja. Odnosno, etika je ponaanje u skladu sa moralnim normama. Iz ovoga mozemo opisati poslovnu etiku kao ponaanje u skladu sa moralnim normama u poslovnom okruenju. Poslovna etika predstavlja nain moralnog procenjivanja pojedinih naela ponaanja pojedinaca koji obavlja poslovnu delatnost, ali i navike koje imaju rukovodioci organizacija, kao i njihove izbore u procesu odluivanja (Baron, D.P., 2003: 684). U domenu obavljanja ekonomskih aktivnosti postoje obiaji, pravila i zakoni koji predstavljaju oblike drutveno prihvatljivog ponaanja, koji propisuju ponaanja u okviru odreene socijalne i ekonomske sredine.( uri-Kuzmanovi, T., 2008: 234). Poslovnu etiku ne moemo izjednaiti s istom etikom, jer je polje njenog delovanje izmeu tenje za dobiti i istih etikih principa kao to su istina, prijateljstvo i slino. Kod poslovne etike, za dobro obavljen posao oekujemo da i druga strana izvri svoj deo obaveze. Etinost se ogleda u izvravanju ciljeva svih dogovorenih strana. U poslovnom delovanju gotovo nita ne inimo samo za opte dobro, nego je prisutna i sopstvena korist. Etinost se u poslovnom svetu odnosi na korektno izvravanje preuzetih ciljeva za koje smo odgovorni drugoj strani. U savremenom drutvu poslovanje se obavlja uglavnom za novac, mada npr. umetnici, doktori veliki dio svog delovanja razmenjuju za ugled, mo i slino. Poslovnu etiku treba da shvatmo i ire od pojma dobiti. Poslovnu etiku, iz navedenih injenica, moemo definisati kao primenu opteprihvaenih etikih naela u procesu poslovanja preduzea i pojedinaca. Ova disciplina se odnosi na tri osnovne oblasti poslovnog odluivanja, koja mogu biti u okviru: zakonskih propisa, irih ekonomskih i socijalnih pitnaj izvan granica zakona, i davanja prednosti sopstvenom interesu. Prvi nivo odluivanja podrazumeva analizu zakonskih propisa sa aspekta da li su oni odgovarajui i da li ih treba prihvatit i postovati. Drugi nivo se odnosi na naine na koje jedna linost tretira druge i pored potovanja zakona ukljuuje i ire moralne standarde. Trea oblast se odnosi na pitaanje do kog nivoa dobrobit pojedinaca ima prednost nad interesima organizacije ili drugih pojedinaca unutar i izvan organizacije.

3. Najee zablude i koristi u pogledu poslovne etike

Najee zablude u pogledu poslovne etike su sledee: 1) Poslovna etika je vie pitanje religije nego manadmenta. 2) Zaposleni su sami po sebi etini, tako da kompanija ne mora da obraa panju na poslovnu etiku. 3) Poslovna etika je disciplina za filozofe, teoretiare i teologe. 4) Poslovna etika je suvina jedino je vano dobro raditi . 5) U poslovnooj etici dobri momci pridikuju loim momcima. 6) Poslovna etika je pomodna, nova pria u kraju. 7) Etikom se ne moe upravljati. 8) Poslovna etika i drutvena odgovornost su isti pojmovi. 9) Organizacija koja nema problema sa zakonom znai ima dobru polovnu etiku. 10) Upravljanje etikom u radnom okruenju ima mali praktini znaaj.(McNamara Carter, 1997-2007). Najee koristi upravljanja etikom su sledee: 1) Panja usmerena na poslovnu etiku ima pozitivan efekat na itavo drutvo. 2) Etiki programi doprinose odravanju moralnog kursa u turbulentnim vremenima. 3) Etiki programi kultiviu snaan timski rad i produktivnost. 4) Etiki programi doprinose razvoju zaposlenih i njihovom realistinom suoavanju sa stvarnou (Bennett, 1991: B1). 5) Etiki programi jesu obezbeenje legalnim politikama(Darke and Darke, 1998: 107-123) u njihovoj realizaciji. 6) Etiki programi pomau da se izbegnu kriminalan i neetina pinaanja, kao i kazne za takvo ponaanje. 7) Etiki programi pomau da se upravlja onim vrednstima koje su povezane sa kvalitetnim upravljanjem i stategijskim planiranjem. 8) Etiki programi promoviu snani javni imid kompanije. 9) Etiki programi doprinose legitimisanju poslovnih poteza, osnaujui njihovu koherentnost i konzistetnost i ukupnu poslovnu kulturu(Donaldson and Davis, 1990). 10) Pravo mesto za posveivanje panje etici jeste radno mesto. Poslovna etika ima dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja: kolektivna ili grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika ukljuuje etike postupke u donoenju poslovnih odlukama od strane rukovodstva i menadmenta kompanija koje se odnose kako na spoljanje subjekte i okruenje, tako i na etike odnose unutar samih kompanija. (uri-Kuzmanovi T., 2008:235) Nasuprot grupnoj etici, etika pojedinca govori o pojedincu koji ne poseduje elementarne principe line i poslovne etike i morala, spreman da izvri prevaru, da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonski, a samim tim i da narui poslovnu klimu i atmosferu.

4. Razvoj i znaaj poslovne etike

Od samog poetka poslovanja i razvoja preduzea i kompanija, sticanja profita, naina rada i poslovanja, bogatstva i ostalih pogodnosti koje prua dobro i uspeno poslovanje namee se jedno pitanje: da li poslovanje ima dodirnih taaka sa moralom i moralnim ponaanjem pojedinca i grupa? Moemo takoe imati i dilemu oko toga da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, zavist i nepoverenje u nainu sticanja, poreklu i gomilanju istog. Posmatranje odnosa izmedju poslovanja i etike moe se proiriti na nain rada, korienje ekonomskih i prirodnih resursa, rukovodjenje preduzeem, vlasnike odnose, odnos prema zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, religiji, dravi. Mnogi e konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi e ipak rei da etika i nain rada i poslovanja, upravljanje preduzeem i njegovo organizovanje, nemaju ba nita zajednikog. Neki e moda zakljuiti da ekonomija nema ba nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji bi dodali da ekonomija i poslovanje, po svojoj sutini, ne moe biti etina sve i da bi to i htela da bude. Na drugoj strani, postoji miljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bez poslovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i znaajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu uiniti srenom i prosperitetnom. Zbog toga se esto govori o potrebi uvodjenja etikog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovoenja u svim preduzeima. Tu se jo javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar line savesti direktora, menadera, slubenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajednikog morala neke grupe, zajednice, sredine, drutva. U dananje vreme, oznaeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu izmedju poslovanja i etike dobijaju sve vie na znaaju i trae to potpuniji i hitniji odgovor koji e biti podupret svestranijim interdisciplinarnim istraivanjem. ini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim najrazvijenim ekonomijama i drutvenim prostorima. Danijel Dajanu je zapazio da postkomunistika tranzicija obiluje sluajevima korupcije i neetikog ponaanja. Zapaa i da su se znaajne institucionalne promene dogodile i posle Drugog svetskog rata. On zakljuuje da postoji ciklus politikih i institucionalnih promena i da je posle euforije deregulacije mogue oekivati novu fazu svetskog ekoomskog ciklusa. Debata o etici I ekonomiji dobija nove prizvuke u svetlu procesa globalizacije I njenih negativnih efekata, poev od meunarodnog terorizma, ekolokih promena, masovne ilegalne imigracije, rastueg siromatva, do slobodnog funkcionisanja meunarodnih finansijskih trita (uri-Kuzmanovi T., 2008:237).

5. Etike dileme i izvori neetikog ponaanja zaposlenih

Neetiko ponaanje moe da nastane kao posledica brojnih faktora. Neki od tih faktora se odnose na pojedince, dok drugi mogu predstavljati politiku samog preduzea.Ako kultura neke kompanije ohrabljuje , ili jednostavno prelazi preko sumnjivog ponaanja stavljajui poslovne interese na prvo mesto, etiko ponaanje e se pre svega zasnivati na linom potenju zaposlenih. Potenje pojedinaca moe biti dovoljno vini, ali ne i svim zaposlenima. Line slabosti i iskuenja su izvori neetikog ponaanja. Postoje situacije u kojima pojedinac zna ta je pravilno, ali ne poseduje istrajnost i lini integritet da povue pravilan potez, moda zbog toga to to ukljuuje i odreenu dozu linog rizika. Problem iskuenja zaposlenih da preduzmu neetike poteze moe biti rezultat verovanja da se ostali zaposleni ne ponaaju po pravilima etike ili su podlegli pred iskuenjem. Padanje u iskuenje je verovatnije ako preduze obavlja povrne etike analize ili upotrebljavaju proizvoljne standarde. Neetiko ponaanje moe da rezultira iz pruskog fokusiranja na dunosti nametnute zakonom. Oslanjanje na lino potenje zaposlenih je retko dovoljno da osigura etiko ponaanje i zaposleni ne bi trebali da budu ostavljeni da rade u etikom vakuumu. Obaveza topmenadmenta je da uspostavi okruenje u kom je ohrabreno etiko ponaanje, podrano, i nagraeno(uri-Kuzmanovi T.,2008: 238). Od zaposlenih se oekuje potovanje etikih standarda kompanije, koji susadrani u kredu kompanije, njenim etikim kodovima i programima. U pisanim dokumentima u vezi etikog karaktera uzajamnih obaveza poslodavca i zaposlenog. Prilikom zapoljavanja radnik potpisuje ugovor koji sadri te uzajamne obaveze. Obe strane ugovora moraju poznavati prirodu sporazuma. Nijedna strana ugovora ne sme namerno pogreno interpretirati injenice iz ugovora. Nijedna strana ugovora ne sme biti prisiljena da potpie ugovor, to iskljuuje manipulaciju i pretnje. Ugovor ne sme obavezat strane na nemoralna dela. SVAKA KOMPANIJA KOJA KANJAVA ZAPOSLENE ZBOG PRIJAVA ILI GLASNOG IZNOENJA ZABRINUTOSTI ZA ETINOST POSLA POSTUPA NEETIKI.

6. Miljenja etiara o predmetu poslovne etike

U literaturi se ne moe nai veliki broj odreenja predmeta poslovne etike. Laura Ne (Laura Nash) navodi da poslovna etika prouava primenu linih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzea, i da kao takva nije neki poseban moralni standard ve je studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvne probleme pred moralnu linost koja deluje kao predstavnik tog sistema. Ona tu ima u vidu visoke standarde ponaanja kao osnovne vrednosti kompanija i preduzea, koji imaju istu ekonomsku vrednost kao i dobra volja. Suprotno ovakvom stavu svoje miljenje iznosi Albert Kar (Albert Karr), koji etiku poslovanja vidi ne kao drutvenu etiku, nego kao etiku igre, ili teoriju igre, jer smatra da je poslovanje igra u kojoj postoje odredjena pravila i standardi koji se moraju potovati. Kod etiara Karmiela i Dramonda (S. Carmichael i J. Drummond) postoji stav da poslovnu etiku treba poistoveivati sa etikom linosti, jer ona predstavlja osnovna pravila po kojima linost deluje i ona su okvir za definisanje delovanja koje je lino doputeno i onog koje to nije. Riard T. Di Dord (Richard T. De George) poslovnu etiku razmatra kroz odnos etike i poslovanja; ona je nacionalna, internacionalna i globalna, kao sam biznis. Neslaganja u odreenju predmeta poslovne etike uglavnom poivaju na razliitom shvatanju morala i etike, i ona su esto sutinske prirode, kao rezultat razliitih pristupa u poimanju i definisanju moralno etikog poslovanja u praksi (http://www.scrbd.com/tag/etika?I=2). 7

7. Potkazivanje
Potkazivanje se moe definisati kao situacija kada lanovi organizacije otkrivaju nezakonite, nemoralne, ili nezvanine postupke koji su u nadlenosti njihovih poslodavaca, osobama ili organizacijama koje bi tim povodom mogle da deluju. (Near J. P., Miceli, M. P., 1995: 697). Kompanije se esto svete onima koji ih prijavljuju i mnogi zaposleni, ili bivi zaposleni, plaaju vrlo esto visoku cenu za to. Jedni autori smatraju da je potkaziva uglavnom nezadovoljni radnik koji , zbog elje za osvetom i linim zdovoljstvom, daje oduka svojim frustracijama ili besu, optuujui kompaniju, ili nadreene za nepravilan rad i ne retko ih nazivaju pogrdnim imenima poput: cinkaro, izdajnik, pacov (Jaynes, M., 1995: 83). Drugi autori smatraju potkazivae individuama koje su zabrinute za kompaniju i drutvo u celini. Veina potkazivaa sebe doivljava kao veoma odane radnike kojima je potrebna legalna zatita od kompanija koje optuuju za nepravilan rad. U SAD je prvi Zakon za zatitu potkazivaa donet 1981. Godine u Miigenu, kako bi zatitio svakog zaposlenog u privatnom biznisu koji je otputen ili izveden pred disciplinsku komisiju zbog izveavanja vlasti o naruavanju federalnog, dravnog ili lokalnog zakona. 1983. godine Nacionalano udruenje amerikih raunovoa usvojilo je prvi etiki kod za kompanijsko raunovodstvo i podsticanje zaposlenih da prijavljuju neprikladno ponaanje u svojim kompanijama. 1986. ameriki Kongres je inovirao staromodni Zakon lanoh tvrdnji i tako obavezao Ministarstvo pravde da proveri tvrdnje zaposlenih. Ako Ministarstvo pravde pronae neoboriv dokaz o delima kao to su prikazivanje veih iznosa na raunima ili prebacivnje vika trokova sa jednog na drugi ugovor, zaposleni moe da zaradi do 30% od nadoknade tete. Potkazivanje je prisutno svuda. Da bi se ono smanjilo najbolje je da menadment kompanija sprei ili bar smanji neprikladan rad; da podstie interno potkazivnje jer je efikasna reakcija kompanije na poetnu pritubu klju za izbegavanje daljih prijavljivanja.

8. Poslovna etika u Srbiji

Poslovna etika je veoma malo prisutna u poslovanju preduzea u nasoj zemlji. Poslovni ambijent jo uvek nije dobar ni za najuspenije privrednike, o emu govore etike dileme pred koje ih stavlja posao. Lano prikazivanje poslovnih rezultata, nekorektan odnos prema klijentima, sakrivanje informacija, zapoljavanje roaka i postavljanje prislunih ureaja na telefone, samo su neki od primera loeg poslovanja u Srbiji, priznaju neki od vlasnika najveih kompanija. Naveu u ovom radu jedan tekst koji govori o jo uvek prisutnoj neetinosti u poslovanju. Da je uticaj politike na biznis u Srbiji i dalje veoma veliki, smatra direktorka konsultantske kue Bovan konsalting, Ana Bovan. Ona je razoarana to u poslednjih osam godina nije bilo ozbiljnijeg prustupa jaanju institucija, to je dovelo do toga da se svaka promena u politici odraava na poslovnu klimu. "Jo uvek imamo privilegovanih, monopolista, koji ne da nisu etini, ve su nezakoniti. Kada se to bude reilo, to e biti druga Srbija", kae Bovan. Poslovnim ljudima koji su ostali van politike mnogo je lake da se odupru tim uticajima, smatra predsednik ITM grupacije Toplica Spasojevi. Meutim, on ne negira da je korisno odravati dobre meusobne odnose jer u sprezi politike i biznisa postoje i pozitivni primeri, kao to je dravna promocija uspenih preduzea u inostranstvu. Iako tvrdi da su se i u tom pogledu stvari znatno poboljale, Spasojevi ima i konkretne predloge. "Treba politiku ukloniti iz preduzea, kao i javne uprave, kako bi imali ozbiljniju i odgrovorniju upravu. Na dui rok moda i javna praduzea i lanove upravnih odbora javnih preduzea da biramo na osnovu strunosti, a ne dogovora stranaka", kae Toplica Spasojevi. Pored intenzivnijeg rada strukovnih udruenja i edukacije, uesnici okruglog stola organizovanog povodom izlaska novog broja asopisa Marketing Srbija, reenje vide u aktivnijoj ulozi drave koja treba da eliminie nelojalnu konkurenciju odreivanjem konkretnijih zakonskih okvira, ali i u efikasnijem sudstvu koje takve sluajeve treba brzo da procesuira ( http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=03&dd=21&nav_id=290165).

9. Zakljuak
esto se zapitam zato se ovek ponaa drugaije prilikom donoenja odluka u privatnom zivotu, u krugu porodice, prijatelja i njegovom odnosu i ophoenju sa drugima, nego prilikom donoenja odluka u preduzeu ili drugom poslovnom okruenju. Odakle ta neizbena razlika izmedju individualnog i kolektivnog morala prilikom donoenja odluka i poslovnih aktivnosti. Kako to da line vrednosti kao to su estitost, poverenje, tolerancija, iskrenost, potenje, vrednoa, dranje obeanja, potovanje drugih, nestanu kada se pojedinac nae u prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se tiu raspodele novca, poloaja, moi, gde se ostvaruje dobit. Zato se ovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog ivota, transformie u potpunu suprotnost kada zapone poslovne aktivnosti i pone da donosi vane poslovne odluke? Da li materijalne vrednosti imaju toliko veliki uticaj od prastarih, moralnih vrednosti na pojedinca? Da li su poslovni ljudi i radnici vie izloeni moralnim dilemama i izazovima i time vie skloni grekama na tetu drugih, nego to je to sluaj u ostalim segmentima ivota? Ne znam odgovor na ova pitanja, ali znam da je poslovna etika potrebna u naem i svetskom poslovnom okruenju i da je, naalost , u veoma maloj meri zastupljena u svim segmentima poslovanja. Ne dozvolimo da se prave vrednosti i etinost pretvore u prolost! Ponaajmo se u skladu sa moralnim naelima u svim ivotnim aktivnostima. Budimo etini!

10

10.Literatura:
1) uri-Kuzmanovi, T., Poslovno okruenje, Alfa graf NS, Novi Sad, 2008. 2) Pavievi, V., Osnovi etike, Beogradski-izdavaki zavod, Beograd, 1974. 3) http://filaks.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=25&Itemid=72 (Datum pristupa:21.12.2010.) 4) http://www.b92.net/info/vesti/index.php? yyyy=2008&mm=03&dd=21&nav_id=290165 (Datum pristupa: 21.12.2010.) 5) http://www.scribd.com/doc/2894664/Poslovna-etika (Datum pristupa:21.12.2010.)

11