KRATKA GRAMATIKA

RUSKOG JEZIKA

SADRAJ
Ruska azbuka.................................................................... .2
Ruski izgovor................................................................ ..2
Osobine izgovora nekih ruskih slova .....................................3
Osobine izgovora nekih ruskih slovnih grupa...............................4
Neke odlike ruskog pravopisa...................................................4
Ruski glagoli..............................................................................5
Prezent ruskih glagola.........................................................5
Futur ruskih glagola .........................................................6
Perfekt ruskih glagola .......................................................7
Ruske imenice................................................................. ..7
Jednina ruskih imenica mukg i srednjeg roda .......................8
Jednina ruskih imenica nskg roda ........................................9
noin ruskih imenica (osim genitiva) ................................10
Genitiv mnoin ruskih imenica ..........................................11
Neke posebnosti u dnim zvrim ruskih imenica ..........11
Ruski pridevi.................................................................. 11
Jednina ruskih opisnih i gradivnih prideva .............................12
nin ruskih opisnih i gradivnih prideva ............................13
Komparativ i superlativ ruskih prideva .................................14
Ruski glagolski pridevi ......................................................14
Ruske zamenice ................................................................15
Ruske lin i povratna zamenica .........................................16
Ruske prisvojne zamenice ...................................................17
Ruske pokazne zamenice ....................................................17
Ruske upitne i odnosne zamenice ..............................................18
Ruski brojevi ............................................................................18
Promene ruskih glavnih brojeva dim ..........................20
Promene ruskih rednih brojeva dim ............................21
Ruski prilozi ...................................................................22
Neke osobenosti graenja ruskih reeni ................................22

be
ve
ge
de
je
jo
e
ze
i
j
ka
l'
m
en
o o
pe
r
es
te
u
ef
ha


a
':a
tvrdi znak
tvrdo i
meki znak

ju
ja

RUSKI IZGOVOR

002. Rusko pismo sdri:
10 smglsnikih slova:
- , , , , (tzv. tvrdi samoglasnici)
- , , , , (tzv. meki samoglasnici)
21 suglsnik slovo:
- , , , , , , , , , , (zvuni suglasnici)
- , , , , , , , , , (bzvuni suglasnici)
2 slova koja n znvju nikakve glasove
- (tzv. tvrdi znak)
- (tzv. meki znak).
003. Ruski samoglasnici se izgovaraju jasno samo u nglnim slogovima, u nnglnim se
slogovima izgovaraju slabije i nejasnije.
004. U ruskim rim ngln m biti bilo koji slog ( i poslednji slog u vislnj ri), li se
to u pismu u pravilu posebno n znaav; samo u udbniim i rniim ruskog jezika iznad
samoglasnika u nglnm slogu stavlja se znak naglaska ().
RUSKA AZBUKA
001. Ruska azbuka sadri sld slova:

005. Ruski suglasnici mogu biti kako tvrdi tako i meki, izuzetak su:
- , , (koji su uvek tvrdi, i to izrazito)
- , (koji su uvek meki).
006. Ruski su suglasnici meki ako - u pismu - s njihove desne strane stoji neko meko smglsnik
slovo ili .
007. Ruski se zvuni suglasnici izgovaraju bzvun:
- ispred bzvunih suglasnika
- n kraju ri.
008. Ruski se bzvuni suglasnici izgovaraju zvun:
- ispred zvunih suglasnika (osim , , , , ).

OSOBINE IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVA
009. Rusko slovo izgvr se:
n tku ri, iza samoglasnika, iza i
- kad je ngln - kao je
- kad nije ngln - kao ji
iza suglasnika
- kad je ngln - kao
- kad nije ngln - kao i (iza , , - u slogovima ispred nglng sloga - kao tvrdo i,
u slogovima iza nglng slg - k - a).
010. Rusko sbovo (uvek ngln) izgovara se:
n tku ri, iza samoglasnika, iza i - kao jo iza suglasnika - kao o.
011. Rusko slovo izgovara se:
iza , , - kao tvrdo i
iza ostalih suglasnika - kao i
iz - kao ji.
012. Rusko slovo o izgovara se:
kad je ngln - kao
kad nije ngln - kao .
013. Rusk slv izgv se:
n tku ri, iza samoglasnika, iza i - kao ju
iza suglasnika - kao u.
014. Rusko slovo izgovara se:
n tku ri, iza samoglasnika, iza i
- kad je ngln - kao ja
- kad nije ngln - kao ji (u slogovima iza nglng sloga - kao ja
iza suglasnika
- kad je ngln - kao
- kad nije ngln - kao i (u slogovima iza nglng sloga i n ispred mekog suglasnika - kao a).

OSOBINE IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVNIH GRUPA
015. Neke se ruske suglsnik grupe u izgvru skruju:
se skruj u sn
.................. zn
.................. sk
.................. sk
................. stv
.................. sl
.................. tv
................... ns
.................. c:a
................... c:a.
016. U ruskoj ri n izgovara se .
017. U ruskim reim i n izgovara se .
018. U ruskim rim , , i u rim izvedenima od tih ri se izgovara
kao .
019. Ruske suglsnik grupe , , izgovaraju se kao ':, skupine , kao kao ':.
020. Udvojena suglsnik slova nje se u ruskom jeziku izgovaraju kao dgvrjui dugi
suglasnik, ponekad - kao dgvrjui kratki suglasnik.
021. Slovo r u ruskim genitivnim pridevskim i zmnikim zvrim -, - izgovara se kao v.

NEKE ODLIKE RUSKOG PRAVOPISA
022. U ruskom se jeziku iza , , , , , n i , nego s umesto i .
023. Iza , , , u izvorno ruskim rim n iu s , , nego se umesto i , umesto
- .
024. Iza u izvorno ruskim rim i se samo u dnim nastavcima, inae se umesto i
.
025. U ruskom se jeziku slovo n i iza .
026. Slovo u ruskim s tampanim tekstovima redovno i kao (tj. bez dve tak).
027. Imn naroda i stanovnika pokrajina i gradova n ruskom s jeziku iu malim tim
slovom.

RUSKI GLAGOLI
028. U neodreenom glagolskom obliku (infinitivu) ruski glagoli imaju jedan od sldih
krktristinih zvrtk:
- (nj)
-
- .
029. Ruski glagoli imaju glagolska nin:
- izjavni nin (indikativ)
- zapovedni nin (imperativ)
- pogodbeni nin (kondicional).
030. U indikativu ruski glagoli imaju glagolska vremena:
- sdnj vreme (prezent)
- budu vreme (futur)
- rl vreme (perfekt).
031. U imperativu (u 2. licu jednine i u 2. licu mnoin) ruski glagoli imaju jedan od sldih
zvrtk:
-,-
-,-
-,-.
032. U kndiionlu ruski glagoli imaju oblike perfekta uz koje s dodaje .

PREZENT RUSKIH GLAGOLA
033. U prezentu ruski glagoli imaju jedan od sldih nizova nastavaka:
prva vrsta:
1. lice
jednine
- (iza suglasnika),
- (iza samoglasnika)
2. lice
jednine
- (kada je naglasak n osnovi)
- (kada je naglasak n nastavku)
. lice
jednine
- (kada je naglasak n osnovi)
- (kada je naglasak n nastavku)
1. lice
mnon
- (kada je naglasak n osnovi)
- (kada je naglasak n nastavku)
2. lice
mnoin
- (kada je naglasak n osnovi)
- (kada je naglasak n nastavku)
3. lice
mnoin
-y (iza suglasnika)
- (iza samoglasnika)
034. Prilikom promene ruskih glagola licima mgu su sld glasovne promene:
u sluju prvog niza nastavaka:
:, :
u sluju drugog niza nastavaka:
:, :, :, :, :, :, :, :, :, :.
035. Neki ruski glagoli imaju svoje posebnosti u prezentu:
prezent glagola glasi: , , , , , ;
prezent glagola (u znaenju "jesti") glasi: , , , , , ;
prezent glagola glasi: . , , , , .

FUTUR RUSKIH GLAGOLA
036. Futur ruskih glagola ovisi svrnsti ili nsvrnsti u znnju glagola.
037. Glagoli u ijm je znanju sdran neka svrnst (glagoli svrng vida) imaju u futuru
jednake zvrtk kao glagoli nsvrng vida (u ijm je znnju sdrn neka nsvrnst) u
prezentu, tj. prezent glagola svrng vida ima znnj futura.
038. Futur ruskih glagola nsvrng vida gradi se od:
- oblika futura glagola (, , , , , ) i infinitiva konkretnog
glagola.
039. Futur glagola ima nekih posebnosti:
, , , , , .

jednine - (u ostalim slujvim)
2. lice
jednine
-
. lice
jednine
-
1. lice
mnon
-
2. lice
mnoin
-
3. lice
mnoin
- (iza , , , )
- (u ostalim slujvim).
druga vrsta:
1. lice - (iza , , , )
druga vrsta:
- (iza , , , )
u jednini:
- za muki rod -
- za nski rod -
- za srednji rod -
u mnini: -.
041. Perfekt glagola glasi: , , ; .

RUSKE IMENICE
042. Ruske imenice mogu biti sldg roda:
- mukg roda
- srednjeg roda
- enskg roda.
043. Neke ruske imenice mogu biti istovremeno mukg i/iIi nskg roda (to su imenice tzv. tog
roda).
044. Ruske imenice mogu imati sld brojna stanja:
- jedninu
- mnoinu.
045. Neke ruske imenice upotrebljavaju s samo u jednini, druge samo u mnoini, ali vin ima i
jedinu i mnoinu.
046. Ruske imenice mogu imati sld dn oblike:
047. dni nastavci ruskih imenica ovise rodu i broju, ali i tome n kakav - tvrdi ili meki -
suglasnik zvrv nepromenjivi dio imenice (tj. njena osnova).
048. Neke ruske imenice imaju samo jedan - nominativni - oblik, bez obzira n to koje se dn
pitanje za tu imenicu moe postaviti.
049. U mnini d roda imenice zavise u ruskom jeziku praktino samo nastavci genitiva.

Nominativ odgovara n pitanja: ko? ta?
Genitiv odgovara n pitanja: koga? g?
Dativ odgovara n pitanja: kome? mu?
Akuzativ odgovara n pitanja: koga? tD?
Instrumental odgovara n pitanja: (s) kim? (s)
im?
Lokativ odgovara n pitanja: (o) kome? ()
u?
009. PERFEKT RUSKIH GLAGOLA
040. U perfektu ruski glagoli imaju sljd zvrtk:
PERFEKT RUSKIH GLAGOLA
040. U perfektu ruski glagoli imaju sld nastavke:
050. Ruske imenice mukg i srednjeg roda kod kojih se osnova zavrava n tvrdi suglasnik imaju u
jednini sld dn nastavke :
051. Ruske imenice mukg i srednjeg roda kod kojih se osnova zvrv n meki suglasnik imaju u
jednini sld dn nastavke :
052. Ruske imenice mukg roda koje se u nominativu jednine zvrvju n - n dodaju dn
nastavke tome -, nego im krktristini di nastavci dolaze n mesto -, - im pod
naglaskom postaje -.
053. U instrumentalu jednine kod ruskih imenica mukg i srednjeg roda kod kojih se osnova zvrv
n , , , , nastavak je:
- (kada je naglasak n nastavku)
- (kada je naglasak n osnovi).
054. Kod ruskih imenica mukg roda koje zn nt neivo - akuzativ je jednak nominativu, kod
imenica mukg roda koje zn neto ivo - akuzativ je jednak genitivu.
055. U nominativu jednine ruskih imenica mukg roda mogu u osnovi stajati samoglasnici , ili ,
koji s n pojavljuju u drugim dnim oblicima.

Nominativ - (imenice m. roda)
- (imenice sr. roda)
Genitiv -
Dativ -
Akuzativ kao nominativ ili genitiv (imenice
mukog roda)
kao nominativ (imenice srednjeg
roda)
Instrumental -
Lokativ -
Nominativ - (imenice m. roda)
- (imenice sr. roda)
Genitiv -
Dativ -
Akuzativ kao nominativ ili genitiv (imenice
mukog roda)
kao nominativ (imenice srednjeg
roda)
Instrumental
- (kada je naglasak n osnovi)
- (kada je naglasak na zavretku)
Lokativ -
011. JEDNINA RUSKIH IMENICA UOG I SREDNJEG RODA
JEDNINA RUSKIH IMENICA UOG I SREDNJEG RODA
JEDNINA RUSKIH IMENICA NSG RODA
056. Ruske imenice nskg roda kod kojih se osnova zvrv n tvrdi suglasnik imaju u jednini
sld dn nastavke:
* Tako se menjaju dim i ruske imenice mukg roda koje u nominativu jednine imaju
nastavak -.
057. Ruske imenice enskg roda kojima se osnova zvrv n meki suglasnik imaju u jednini

sld padn nastavke:
* Tako se menjaju dim i ruske imenice mukg roda koje u nominativu jednine imaju
nastavak -.
058. U instrumentalu jednine kod ruskih imenica nskg roda kojih osnova zvrv n , , , ,
nastavak glasi:
- (kada je naglasak n nastavku)
- (kada je naglasak n osnovi).
059. Ruske imenice enskg roda kojih osnova zvrv n meki suglasnik iza kojeg u nominativu
jednine stoji - imaju u jednini sld dn nastavke:
Nominativ -
Genitiv -
Dativ -
Akuzativ -
Instrumental - (kada je naglasak n osnovi)
- (kada je naglasak na nastavku)
Lokativ -
Nominativ -
Genitiv -
Dativ -
Akuzativ -
Instrumental - (kada je naglasak n osnovi)
- (kada je naglasak na zavretku)
Lokativ -
Nominativ -
Genitiv -
Dativ -
Akuzativ -
Instrumental -
Lokativ -

NOIN RUSKIH IMENICA (OSIM GENITIVA)
060. Ruske imenice kod kojih se osnova zvrv n tvrdi suglasnik imaju u mnoini sld
dn nastavke:
061. Ruske imenice kojima se osnova zvrv n meki suglasnik imaju u mnoini sld dn
nastavke:
062. Imenice srednjeg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -, naglasak im u nominativu
mnoin pada n osnovu, u tom du imaju nastavak - (iza ).
063. Neke imenice mukg i srednjeg roda u nominativu mnoin zvrvju n -.
064. U sluju imenica kojih osnova zvrv n , , , , , , , postoje odstupanja od tih
pravila dnim zvrecim obzirom n pravopisna grninj u svezi s tim suglasnicima (vidi
tak 022, 023 i 024 ovog Pregleda).
065. U mnoini sve imenice koje zn nt niv imaju akuzativ jednak nominativu, sve imenice
koje zn nt iv imaju akuzativ jednak genitivu, s tim da imenice srednjeg roda vrlo retko
zn nt iv.

Nominativ -, - (neke imenice mukg i vin
imenica srednjeg roda)
Genitiv
Dativ -
Akuzativ kao nominativ ili genitiv
Instrumental -
Lokativ -
Nominativ -, - (neke imenice mukg i vin
imenica srednjeg roda)
Genitiv
Dativ -
Akuzativ kao nominativ ili genitiv
Instrumental -
Lokativ -
066. U genitivu mnoin ruske imenice imaju sld zvrtk:
- u sluju imenica mukg roda kojih osnova zvrv n neki tvrdi suglasnik, osim , , i
ako naglasak pada n nastavak
-* u sluju imenica mukg roda kod kojih se osnova zvrv n
-u sluju imenica mukg roda kojih osnova zvrv n ako naglasak pada n osnovu
* Pod naglaskom -e postaje -.
u sluju imenica mukg roda koje u nominativu mnoin zvrvju n -, ako naglasak pada n
osnovu
- u sluju imenica mukg roda kojih osnova zvrv n neki meki suglasnik, takoe n ,
u sluju imenica mukg roda koje u nominativu mnoin zvrvju n -, ako je nastavak pod
naglaskom
u sluju imenica srednjeg roda kojih osnova zvrv n neki meki suglasnik
u sluju imenica nskg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -, ako je nastavak pod
naglaskom
u sluju imenica nskg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -;
- u sluju imenica srednjeg roda koje u nominativu jednine zvrvju n - iii -ue
u sluju imenica nskg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -, ako je naglasak n
osnovi
- u sluju nekih imenica mukog roda
u sluaju imenica srednjeg roda kojih osnova zvrv n tvrdi suglasnik
u sluaju veine imenica enskog roda, osim onih koje u nominativu jednine zvrvju n -.
*Ovaj zvrtk moe izazvati umetanje , ili u osnovu radi njenog lkg izgovaranja!

NEKE POSEBNOSTI U DNI ZVRI RUSKIH IMENICA
067. U genitivu jednine neke imenice mukog roda mogu imati pored redovnog nastavka - (-) i
zvrtk - (-), nrit kad se genitivom znv neka kliin ili deo ng.
068. U lokativu jednine neke - vinom jdnsln - imnice mukg roda kada stoje uz predloge
ili imaju zvrtk - (-).
069. Imenice mukg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -, imenice srednjeg roda koje u
nominativu jednine zvrvju n -e te imni nskg roda koje u nominativu jednine zvrvju
n - imaju u lokativu jednine nastavak -.

RUSKI PRIDEVI
070. Ruski s pridevi svojim znnjim dele n:
- opisne prideve
- gradivne prideve
- prisvojne prideve.
071. Ruski opisni pridevi redovno mogu imati dva oblika
- dugi oblik
- kratki oblik (koji s u pravilu javlja samo kao imenski dio predikata).
072. Kratki oblik ruskih prideva s n menja dim, zvrv:
u jednini
P
GENITIV NIN RUSKIH IMENICA
- u mukm rodu n -
- u srednjem rodu n - ili -
- u nskm rodu n - ili -

u mnoini
- na - ili -.
073. Ruski gradivni pridevi mogu imati samo dugi oblik, prisvojni ili samo dugi oblik (prisvojni
pridevi n - i -) ili samo kratki oblik (prisvojni pridevi n -, -, -, -), s tim da se ti
kratki oblici prisvojnih prideva menjaju dim, i to rzliit od dugih oblika opisnih i gradivnih
prideva.
074. Dugi oblici ruskih opisnih i gradivnih prideva imaju dve vrste promene brojevima, rodovima
i dim, ovisno tome da li im osnova zvrv n tvrdi ili n meki suglasnik.

JEDNINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRIDEVA
075. Ruski pridevi s osnovom n tvrdi suglasnik imaju sld dn zvrtk u jednini
rodovima:
076. Ruski pridevi s osnovom n meki suglasnik imaju sld dn nastavke u jednini
rodovima:
muki rod srednji rod enski rod
Nominativ - (-) - -
Genitiv - - -
Dativ - - -
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
- -
Instrumental - - -
Lokativ - - -
muki rod srednji rod enski rod
Nominativ - (-) - -
Genitiv - - -
Dativ - - -
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
- -
Instrumental - - -
Lokativ - - -
077. Ruski pridevi s osnovom n , , , imaju sld dn zvrtk u jednini rodovima:

MNOINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRIDEVA
078. Ruski pridevi s osnovom n tvrdi suglasnik imaju u mnoini sld dn zvrtk:
079. Ruski pridevi s osnovom n meki suglasnik imaju u mnoini sld dn zvrtk:
080. Ruski pridevi s osnovom n , , , imaju u mnoini jednake dn zvrtk kao i
pridevi s osnovom n meki suglasnik.
muki rod srednji rod enski rod
Nominativ - (-) - (-) -
Genitiv - (-) - (-) - (-)
Dativ - (-) - (-) - (-)
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
- (-) -
Instrumental - - - (-)
Lokativ - (-) - (-) - (-)
Nominativ -
Genitiv -
Dativ -
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
Instrumental -
Lokativ -
Nominativ -
Genitiv -
Dativ -
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
Instrumental -
Lokativ -

KOMPARATIV I SUPERLATIV RUSKIH PRIDEVA
081. Ruski pridevi (u pravilu samo opisni) mogu imati tri stupnja:
- pozitiv
- komparativ
- superlativ.
082. U komparativu ruski pridevi:
imaju jedan od sldih zvrtk:
- ili -
- (uz stanovite glasovne promene)
- (, , , );
imaju oblik pozitiva s ili ispred pozitiva (neki pridevi imaju samo takav komparativ).
083. Komparativi n - (-), - i - n menjaju se brojevima, rodovima i dim.
084. U superlativu ruski pridevi:
imaju jedan od sldih zvrtk:
- (oblik za jedninu, muki rod, nominativ)
- (sa stanovitim glasovnim promenama; obIik za jedninu, muki rod, nominativ);
imaju oblik pozitiva s , ili ispred pozitiva;
imaju oblik komparativa s o (za niv) ili (za iv).
085. Superlativi n - i - menjaju se po brojevima, rodovima i dim; u sluju
superlativa sa + pozitiv - brojevima, rodovima i dim menjaju se oba dela, u
sluju superlativa s ili - brojevima, rodovima i dim menja se samo
drugi dio tako sastavljenih superlativa.
086. Neki pridevi imaju svojih posebnosti u komparativu i superlativu:
pnidevi , , , i - grade komparative od drugih korena
pnidevi , , , , , , , i
- imaju oblike n -, u znnju i komparativa i superlativa.

RUSKI GLAGOLSKI PRIDEVI
087. U ruskom jeziku postoje etiri vrste glagolskih prideva (prideva koji se grade od glagola).
088. Glagolski pridev radni sdnji zvrv u nominativu jednine mukg roda:
- u sluju glagola prve vrste promene n - (-)
- u sluju glagola druge vrste promene n - ().
089. Glagolski pridev radni proli zvrv u nominativu jednine mukg roda n - ili samo -
.
- u sluju glagola prve vrste promene n - (-)
- u sluju glagola druge vrste promene n -.
091. Glagolski pridev trpni rli zvrv u nominativu jednine mukg roda n -, - (uz
stanovite glasovne promene) ili -.
092. Glagolski pridevi trpni (sdnji i rli) imaju pored dugih oblika i kratke (n -, odnosno n -
ili -, u nominativu jednine mukg roda), analogno opisnim pridevima.

RUSKE ZAMENICE
093. Ruske se zamenice dele n 10 vrsta:
- lin
- povratna
- prisvojne
- pokazne
- upitne
- odnosne
- odreene
- drin
- neodredene
- brojne zamjnice.
094. Gotovo sve ruske zamenice menjaju se dim, neke i brojevima i rodovima.
095. Svoje posebne promene dim imaju sld ruske zamenice:
- lin
- povratna
- prisvojne
- pokazne
- upitne
- odnosne zamenice.
096. Odreene, drin, neodreene i brojne ruske zamenice imaju:
- delom svoje posebne promene
(odreena zamenica , odreena zamenica , neodreena zamenica )
- delom se menjaju brojevima, rodovima i dim kao dgvrjui pridevi
(odreena zamenica , odreena zamenica , odreena zamenica , drin
zamenica , ndre zamenica , neodreena zamenica -,
neodreena zamenica -, neodreena zamenica -, neodreena zamenica
- i analogne neodredene zamenice s )
- delom se menjaju kao upitne i odnosne zamenice ,
(drin i neodreene zamenice sastavljene od ili dodavanjem -, -, -, -, -, -
, t ukazuje n odricanje /-/, odnosno neodredenost /ostali elementi/).

090. Glagolski pridev trpni sdnji zvrv u nominativu jednine mukg roda:
mnoin:
098. Ruske lin zamenice 3. lica jednine (o, , ) i mnoine () stji iza vin
predloga dobijaju tn -.
099. Iza predloga , , , , , , i
, kao i iza komparativa prideva i priloga, ruske lin zamenice . li n dobivaju tn
-.
100. dni oblici ruske povratne zamenice glase:

Nominativ
Genitiv
Dativ
Akuzativ
Instrumental
Lokativ
Nominativ
Genitiv
Dativ
Akuzativ
Instrumental
Lokativ
Nominativ
Genitiv
Dativ
Akuzativ
Instrumental
Lokativ
022. RUSKE LIN I POVRATNA ZAMJENICA
097. Ruske lin zamjenice sa svojim mguim dnim oblicima jesu:
jednin:
RUSKE LIN I POVRATNA ZAMJENICA
102. gui oblici ruske prisvojne zamenice (analogno i ) jesu:
103. Za znvnj pripadanja . licu ruski jezik nema posebnih zamenica, nego se u tu svrhu
upotrebljava genitiv dgvrju lin zamjenice, i to kao oblik koji s n menja dim.
104. Prisvojno-povratna zamenica menja se brojevima, rodovima i dim analogno
promeni prisvojne zamenice .

RUSKE POKAZNE ZAMENICE
105. gui oblici ruske pokazne zamenice (analogno i , osim u instrumentalu mukg i
srednjeg roda u jednini, te u mnoini - gde umesto stoji ) jesu:
Genitiv
Dativ
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
kao
nominativ ili
genitiv
Instrumental
Lokativ
muki rod srednji rod enski rod mnoina
Nominativ
Genitiv
Dativ
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
kao
nominativ ili
genitiv
Instrumental
Lokativ
muki rod srednji rod enski rod mnoina
Nominativ
Genitiv
Dativ
Akuzativ kao nominativ
ili genitiv
kao
nominativ ili
genitiv
Instrumental
Lokativ
muki rod srednji rod enski rod mnoina
Nominativ
101. gu i oblici ruske prisvojne zamenice (analogno i ) jesu:

RUSKE P5,SVOJNE ZAMENICE
106. Pokazne zamenice i menjaju se brojevima, rodovima i dim analogno
dgvrjuim opisnim i gradivnim pridevima (u dugom obliku).

RUSKE UPITNE I ODNOSNE ZAMENICE
107. dni oblici ruskih upitnih i odnosnih zamenica , jesu:
108. gui oblici upitne i odnosne zamenice jesu:
109. Upitne i odnosne zamenice i menjaju se brojevima, rodovima i dima
analogno dgvrjuim opisnim i gradivnim pridevima (u dugom obliku).

RUSKI BROJEVI
110. Osnovni ruski glavni i redni brojevi jesu:
Nominativ
Genitiv
Dativ
Akuzativ
Instrumental
Lokativ
muki rod srednji rod
enski rod mnoina
Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv

kao
nominativ ili
genitiv
Instrumental

Lokativ

1 , , ; () 1.
2 , 2.
3 3.
4 4.
5 5.
6 6.
7 7.
8 8.
9 9.
10 10.
11 11.
12 12.
13 13.
14 14.
15 15.
16 16.
17 17.
18 18.
19 19.
20 20.
30 30.
40 40.
50 50.
60 60.
70 70.
80 80.
90 90.
100 100.
200 200.
300 300.
400 400.
500 500.
600 600.
700 700.
800 800.
111. Svi ruski brojevi menjaju se po padeima, a brojevi , i svi redni brojevi menjaju se
i po rodovima.

PROMENE RUSKIH GLAVNIH BROJEVA DEI
112. gui oblici ruskog glavnog broja jesu:
113. gui oblici ruskog glavnog broja jesu:
114. Ruski glavni broj (analogno i ) ima sld dn oblike:
900 900.
1000 1000.
1000000 1000000.
1000000000 1000000000.
muki rod srednji rod enski rod mnoina
Nominativ
Genitiv
Dativ
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
kao
nominativ ili
genitiv
Instrumental
Lokativ
muki rod srednji rod enski rod
Nominativ
Genitiv
Dativ
Akuzativ kao nominativ
ili genitiv
kao nominativ
ili genitiv
kao nominativ
ili genitiv
Instrumental
Lokativ
Nominativ
Genitiv
Dativ
115. Ruski glavni brojevi od do i glavni broj menjaju se po padeima kao
imenice enskog roda koje u nominativu jednine zavravaju na - (bez oblika za mnoinu).
116. Ruski glavni brojevi , i imaju zapravo samo dva dn oblika:
117. Kod slnih glavnih brojeva menja se dim svaki sastavni deo, s tim da:
- drugi deo brojeva - u nominativu i akuzativu nema n kraju -
- drugi deo brojeva - glasi:
u genitivu -
u dativu -
u instrumentalu -
u lokativu -.
118. Ruski glavni brojevi , i menjaju se dima kao dgvrju
imenice.

PROMENE RUSKIH REDNIH BROJEVA PADEIMA
119. Ruski redni brojevi imaju dn oblike analogn dnim obliim dgvrjuih opisnih i
gradivnih prideva (u dugom obliku), tj. onih kojima osnova zvrv n tvrdi suglasnik (uz izuzetak
rednog broja , koji ima dn oblike analogne dnim oblicima prisvojnih prideva n -):
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
Instrumental
(!)
Lokativ
Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ

Instrumental

Lokativ

muki rod srednji rod enski rod mnoina
Nominativ
Genitiv
Dativ
Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv
kao
nominativ ili
genitiv
Page 21
120. Kod slnih ruskih rednih brojeva dima se menja samo poslednji broj.
Instrumental
Lokativ

RUSKI PRILOZI
121. I neki ruski prilozi mogu, poput pideva, imati tri stepena:
- pozitiv
- komparativ (jednak jednostavnom komparativu prideva)
- superlativ (jednak drugom slenm superlativu prideva).
122. Nepravilnosti u graenju komparativa i superlativa ruskih priloga analogne su nepravilnostima u
graenju komparativa i superlativa ruskih prideva.
123. U ruskom jeziku postoje dve vrste glagolskih priloga (priloga koji se grade od glagola):
- glagolski prilog sdnji (koji zvrv n - ili -; osim glagolskog priloga sdnjg od glagola
, koji glasi )
- glagolski prilog rli (koji zvrv n - (-) ili -).
124. U sluaju nekih glagola svrenog vida umesto oblika na - (-) ili -) u ulozi glagolskog
priloga prolog pojavljuje se oblik n - ili -.

NEKE OS2B(NOSTI GRA(1-$ RUSKIH RNI
125. U ruskom jeziku se u prezentu redovno izostavlja moni glagol ( .).
126. Imenski dio predikata u ruskom je jeziku jedino u prezentu obvezatno u nominativu, in me
s nekim monim glagolima i mora - biti u instrumentalu ( . .)
127. Kad se u ruskom jeziku u prezentu ipak upotrebljava oblik (3. lice jednine prezenta
mong glagola ), taj oblik zapravo ima znnj glagola ( .).
128. U sluju tzv. povratnih glagola povratna je zamenica u ruskom jeziku zapravo spojena sa
glagolom, i to kao:
- (iza samoglasnika)
- (iza suglasnika, a u sluaju glagolskih prideva i iza samoglasnika).
129. Dve lin zamjenice vu se u ruskom jeziku tako da s prva zamenica stavlja u mnoinu
istoga lica, druga zamenica (moe to biti i imenica) stoji u instrumentalu s predlogom ().
130. U svakodnevnoj ruskoj konverzaciji esto se upitno znaenj rni izrv - umesto upitnom
ri - krktristim upitnom intonacijom.
131. U ruskom su knjivnm jeziku, takoder u naunim i strunim tekstovima, relativno st
tzv. pasivne rni ( .).