SADRAJ :

1. UVOD.........................................................................................................................................................2 2. RAZVOJ MENADZMENTA..................................................................................................................3 3. MENADMENT LJUDSKIH RESURSA: PRAVI OVEK NA PRAVOM MESTU....................4 3.1. PRINCIP EFIKASNOSTI....................................................................................................................4 3.2. SWOT ANALIZA..................................................................................................................................6 4. PEDICIJA................................................................................................................................................7 4.1. POSAO PEDITERA............................................................................................................................8 4.2. OBAVEZA PEDITERA......................................................................................................................9 4.2.1. OBAVEZE NALOGODAVCA.......................................................................................................10 5. ZAKLJUAK..........................................................................................................................................11 6. LITERATURA........................................................................................................................................12

Menadzment I pedicija

1. UVOD

Aktivnosti usmerene na efikasno obezbeivanje, rasporeivanje i korienje ljudskih i materijalnih resursa radi postizanja datog cilja predstavljaju funkciju menadmenta. Nosioci ovih aktivnosti su posebno osposobljeni ljudi za obavljanje funkcija menadmenta menaderi. Pod pojmom menadment u anglosaksonskoj terminologiji podrazumeva se upravljanje organizacionim sistemima u razliitim oblastima drutvene delatnosti. U takvom obliku, uz specifinu transkripciju i izgovor, ovaj pojam uao je u mnoge svetske jezike, pa i u srpski jezik. Pod pojmom upravljanje, u irem smislu, podrazumeva se odluivanje o ciljevima organizacionog sistema, zatim o nainu i sredstvima kojim se takvi ciljevi mogu ostvariti, kao i o korienju rezultata poslovanja toga sistema. Prvobitno, vlasnici kapitala uloenog u preduzee bili su nosioci funkcije upravljanja i rukovoenja. Oni su ak uestvovali u izvrnim poslovima. To je bilo mogue u manjim preduzeima i u uslovima jednostavnih delatnosti. Meutim, razvojem privrede i drutvenog ivota uopte dolo je do delegiranja upravljakih i rukovodilakih nadlenosti i odgovornosti na profesionalne menadere. Menadment se posmatra, s jedne strane, kao vetina upravljanja i rukovoenja organizacionim sistemima kao i nosioci te funkcije, a s druge strane, kao teorija koja izuava ovaj fenomen i doprinosi njegovom usavravaju. U tom smislu, menadment kao fenomen moe da se posmatra sa tri aspekta i to kao:

vetina upravljanja, teorija o upravljanju i upravljaka struktura.

S obzirom na kompleksnost oblasti koju obuhvata, nije lako dati preciznu, valjanu i sveobuhvatnu definiciju menadmenta. Meri Parker Folet smatra da menadment predstavlja vetinu obavljanja posla preko (ili posredstvom) drugih ljudi. Sutina rada menadera ogleda se u nastojanju da zaposleni u preduzeu kvalitetno, racionalno i blagovremeno obave svoje zadatke koji su u funkciji postavljenih ciljeva preduzea.

Menadzment I pedicija

Navedena definicija ima jedan nedostatak, a to je to nigde ne istie da je proces donoenja odluka o poslu koji treba da se obavi u preduzeu takoe jedna od veoma znaajnih funkcija menadmenta. Autor Stenli Vens menadment definie i kao proces donoenja odluka i kontrole rada ljudi na ostvarivanju postavljenih ciljeva. Viljem Sprajgel smatra da menadment predstavlja takvu funkciju preduzea koja se sastoji u usmeravanju i kontroli razliitih aktivnosti u preduzeu radi postizanja postavljenih ciljeva. Jedan od najznaajnijih autora iz oblasti menadmenta Piter Draker smatra da se sutina menadmenta ogleda u funkcijama koje on obavlja, a to su planiranje, organizovanje, zapoljavanje, uticanje i kontrolisanje.

2. RAZVOJ MENADZMENTA

U svim organizacijama potrebno je planirati, organizovati, voditi i usmeravati rad zaposlenih ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Date ciljeve treba ostvariti racionalnim korienjem raspoloivih resursa i u optimalnom vremenu, kao i u skladu sa potrebama trita i drugih korisnika. Piter Draker smatra da se, pre svega, zahvaljujui adekvatnom menadmentu japanska privreda razvila iz nerazvijene u jednu od najrazvijenijih na svetu. Japanci su preuzeli ameriki menadment, a zatim ga prilagodili svojim kulturnim specifinostima i primenili u svojoj privredi. Henri Fajol smatrao je da svako preduzea mora da ima sledee funkcije: menadment, tehniku funkciju, komercijalnu funkciju, finansijsku funkciju, funkciju sigurnosti i raunovodstvenu funkciju. Fajol je funkciju menadmenta nazvao administrativnom funkcijom preduzea i smatrao je da je ona jedna od najvanijih aktivnosti u preduzeu. Frederik Tejlor je smatrao da menadment ima odluujuu ulogu u poslovnom uspehu preduzea i da, usled toga, mora biti postavljen na naunim osnovama. Danas preovlauje miljenje da je u savremenim, kompleksnim i veoma promenljivim uslovima privreivanja uloga menadmenta u ostvarivanju poslovnog uspeha preduzea presudna. Piter Draker smatra da je kritina taka prelaska na sistem profesionalnog menadmenta 300 do

Menadzment I pedicija

1000 zaposlenih (u zavisnosti od specifinosti poslovanja konkretnog ekonomskog subjekta). Glavni zadatak profesionalnih menadera jeste uspeno i racionalno ostvarivanje planiranih ciljeva preduzea.

3. MENADMENT LJUDSKIH RESURSA: PRAVI OVEK NA PRAVOM MESTU

Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management) se, pod ovim imenom, javlja u organizacionoj teoriji i praksi s poetka devedesetih godina dvadesetog veka. Menadment ljudskih resursa je deo sfere rukovoenja, a zasniva se na teorijsko-praktinim znanjima iz oblasti psihologije rada. Pitanje koje se esto postavlja jeste da li je ova grana organizacionih nauka samo novo carevo odelo, to jest novi naziv za nekadanju slubu kadrovskih poslova.Mnogi humanistiki orijentisani kritiari savremenih trendova i globalizacije istiu da postoji dublji smisao u samom nazivu ove grane menadmenta, koji oslikava jedno specifino, novo tretiranje oveka kao nosioca rada. injenica je da se po prvi put ljudi, profesionalci i strunjaci iz razliitih oblasti, nazivaju resursom sirovinom koja se upotrebljava u procesu proizvodnje. Ne moe se zamisliti poslovanje bilo kog preduzea bez odgovarajuih proizvodnih resursa, a ljudi, sa svojim sposobnostima i ukupnim psihofizikim kapacitetom, predstavljaju jedan od tih resursa verovatno najvaniji. Danas se vie ne postavlja pitanje usavravanja instrumenata proizvodnje maina i alata, ve pitanje kako poveati efikasnost oveka. 3.1. Princip efikasnosti Jedan od osnovnih zadataka menadmenta ljudskim resursima je selekcija kandidata za odreeni posao. Na dananjem tritu rada, pronalaenje prave osobe za posao je izazov sa kojim se suoava svaka radna organizacija. U veini preduzea se, kao deo procesa zapoljavanja, podrazumeva ukljuivanje strunjaka sa odgovarajuim psiholokim instrumentarijumom sa procenu kandidata. Neka preduzea se opredeljuju za organizovanje sopstvenog odeljenja za ljudske resurse, koji ima jednog ili vie strunjaka zaduenog upravo za selekciju kandidata (recruitment specialist).

Menadzment I pedicija

Druga koriste usluge specijalizovanih HR agencija, koje itav proces primanja novog zaposlenog preuzimaju na sebe, od osmiljavanja odgovarajueg oglasa za konkurs, preko detaljne procene (assesment-a) svih kandidata koji su se javili. Konana odluka, naravno, i dalje lei na rukovodstvu preduzea. Ono to podrazumeva jedan konzistentan i efektivan skup tehnika za procenu, su psiholoki instumenti za procenu sposobnosti i inteligencije, kao i testovi specifinih ciljanih osobina linosti. Svakoj selekciji prethodi detaljna analiza radnog mesta, na osnovu koje se utvruju poeljne osobine i kompetencije potrebnog kadnidata. Ova analiza se ne svodi samo na utvivanje potrebnih strunih kvalifikacija, ve se trai odgovarajui profil osobe idealnog kandidata, koji podrazumeva skup ponaajnih obrazaca osobe, sposobnosti miljenja, linih osobina, interesovanja i okupacija. Neki podaci pokazuju da upotreba ovakvih metoda procene prilikom zapoljavanja poveava uspeenost izbora prave osobe od tri do pet puta, i da rezultira veom produktivnou, duim zadravanjem na radnom mestu i uopte veim zadovoljstvom zaposlenih.

Najnoviji podaci ukazuju da postoji izuzetno visoka povezanost izmeu globalne intelektualne sposobnosti i uspenosti u svakoj vrsti posla. Takoe, meu izuzetno stabilne i valjane prediktore uspeha na poslu spada emotivna stabilnost, koja se, izmeu ostalog, oituje u realnoj proceni sopstvenih kapaciteta, zdravom samopouzdanju i visokoj toleranciji na stres i osujeenja. Ovakav pristup u selekciji, karakteristian za zapadnu kulturu, polazi prvenstveno od zahteva radnog mesta, pa se na osnovu tih zahteva biraju kandidati koji im najbolje odgovaraju. Postavlja se pitanje da li je ovakav pristup dobar na duge staze, i nee li on konano u perspektivi ugroziti osnovna naela humanosti, slobode izbora i vizije beskonanih ljudskih mogunosti za rast, promenu i razvoj. i ovde uoavamo razliku izmeu istonog i zapadnog sistema menadmenta. Zapadni karakterie strogo uklapanje kadrova u unapred definisane zahteve i planove preduzea, dok je istoni mnogo vie globalno, a manje specifino selektivan, i insistira na zapoljavanju osoba koje imaju potencijalne sposobnosti za dalje obuavanje i usavravanje.

Menadzment I pedicija

3.2. SWOT Analiza

SWOT analiza (autor Albert S. Humphrey) predstavlja analitiku metodu kojom se definiu kritini faktori koji imaju najvei uticaj na poslovanje preduzea na tritu. Ona se obavlja kroz matricu koju ine 4 elementa polja: S Strengths (snage), W Weaknesses (slabosti), O Opportunities (anse i mogunosti), T Threats (opasnosti i pretnje). Poetna slova ovih elemenata (na engleskom jeziku) daju naziv ove metode SWOT. Snage predstavljaju pozitivne, a slabosti negativne unutranje faktore. anse predstavljaju pozitivne, a pretnje negativne spoljanje faktore. SWOT analiza slui za razumevanje trenutnog poloaja vae firme i definisanje strategije koju treba primeniti da bi se postigao eljeni ishod i ostvarili poslovni ciljevi. Pre nego to zapoenete sa radom, potrebno je da definiete predmet SWOT analize (kompanija, odreeni sektor, proizvod ili brend, biznis ideja, partnerstvo ili vi lino). Nakon toga treba i da odredite cilj koji elite da postignete (udvostruite prodaju u naredne dve godine, unapredite proizvod ili uslugu, dobijete bolji posao i slino). I konano, vremenski period tokom kojeg elite to da ostvarite. SWOT analiza se koristi pre svega da biste: - svoje resurse koristili efikasnije - unapredili poslovanje - analizirali i bolje razumeli konkurenciju - otkrili nove mogunosti i iskoristili postojee anse - bolje se pripremili za mogue pretnje u okruenju - napravili biznis i marketinki plan Kada elite da definiite svoje snage, treba da odgovorite pre svega na sledea pitanja: - ta je to to me ini boljim u odnosu na konkurenciju i to mi pomae da ostvarim poslovne ciljeve

Menadzment I pedicija Kada elite da definiete svoje slabosti, treba da se

7 zapitate:

- ta je to to me spreava da realizujem zadate ciljeve i ta treba da unapredim i poboljam Ako elite da definiete anse za svoj biznis, saznajte:

- Na koji nain moete da unapredite svoj posao i ta je to to vam pomae da to postignete I konano, pretnje koje morate na vreme da uoite, jer e vas u protivnom usporiti na putu do konanog cilja. I zapamtite, uvek morate da imate plan B. Dobro uraena SWOT analiza e vam pomoi da se usredsredite na svoje snage, korigujete svoje slabosti i spremni se suoite sa pretnjama umanjujui njihovo negativno dejstvo i, konano, da prepoznate i iskoristite sve mogunosti koje vam se ukau. Da biste dobro uradili SWOT analizu treba da: - budete iskreni i realni kada navodite snage i slabosti - izbegavajte uoptavanja - budete precizni - budite beskompromisni - budete fokusirani na odreeni segment trita - uzmete u obzir konkurenciju

4. PEDICIJA pedicija je specijalizovana privredna delatnost koja se bavi fizikim prometom roba i poslovima koji su sa njim u vezi.Cilj pedicije je oslobaanje nalogodavca brige i napora u vezi sa kretanjem robe.Ekonomska funkcija pedicije je da bude spona proizvodnje sa trgovinom i potronjom. Zato kaemo da je pedicija deo spoljne trgovine i ujedno vii oblik prometa. Treba naglasiti da sa padom mnogih barijera u meunarodnoj trgovini i nestankom dravnih granica , uloga peditera menja- pedicije postaju logistiki servisi, koji

Menadzment I pedicija

pruaju najiri spektar usluga privredi. Na ovaj nain klasina pedicija prelazi u kvalitativno vii nivo usluge.1

4.1. Posao peditera

pediterska (otpremnika) preduzea u svoje ime a po nalogu i za raun komitenta sa ciljem sticanja dobiti organizuju otpremu, odnosno dopremu robe i obavljaju poslove i radnje u vezi sa organizacijom otpreme ili dopreme robe pri emu su najznaajniji poslovi vezani za prevoz robe. pediter nije voza, on organizuje prevoz robe, ali je sam ne prevozi. Prevoz robe vri voza, a pediter blagovremeno obavlja sve potrebne radnje u vezi sa prevozom robe i angauje prevozioca robe Meutim, pediter moe da obavlja i prevoz robe i u tom sluaju pediter se pojavljuje i kao prevoznik. pediter, na osnovu naloga komitenta preuzima obavezu da organizuje otpremu i dopremu robe (preuzimanje robe, pakovanje, ambalaa, obeleavanje, pribavljanje dokumenata, obezbeivanje prevoznog sredstva, ugovaranje prevoza do odredita, osiguranje i dr.). pediter obavlja i niz radnji na koje obavezuju carinski propisi (carinjenje robe i sl.). Svako lice moe imenovati svog zastupnika za preduzimanje svih ili samo nekih radnji u postupku koji vodi carinski organ. Zastupnik se mora izjasniti pred carinskim organom koje lice zastupa, da li je zastupanje neposredno ili posredno, a na zahtev carinskog organa mora podneti verodostojnu ispravu sa ovlaenjem za zastupanje u carinskom postupku. Smatra se da lice istupa u svoje ime i za svoj raun ako se pred carinskim organom ne izjasni da istupa u ime ili za raun drugog lica ili se izjasni da istupa u ime i za raun drugog lica, ali ne moe o tome podneti verodostojnu ispravu. Carinski organ moe da zahteva od lica koje se izjasnilo da istupa u ime ili za raun drugog lica da podnese dokaz o ovlaenju da preduzima radnje kao zastupnik. Lice koje nema sedite ili prebivalite u Republici Srbiji, a uestvuje u carinskom postupku mora imenovati posrednog zastupnika koji postupa u svoje ime a za raun lica koje nema sedite ili prebivalite u Republici Srbiji. 2
1

http://www.pks.rs/e-learning/fiata/osnove/pojam/osnove.htm lan 6 CARINSKOG ZAKONA ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010)

Menadzment I pedicija

Pravovremeno ukljuenje peditera u posao moe: smanjiti trokove manipulacije i transporta; utedeti vreme; poveati sigurnost i brzinu transporta

Veliki je znaaj peditera u pravilnom zakljuenju medunarodnih ugovora. Uvek je najbolje ukljuiti peditera (posavetovati se,konsultovati ga) u fazi pregovora i izrade ponude. Kasnije ukljuenje stavlja peditera pred gotov in i moe negativno da deluje na realizaciju posla (pediter ne moe da utie ako je sklopljen nepovoljan ugovor). Pravovremeno ukljuenje peditera moe: 1. smanjiti trokove manipulacije i transporta; 2. utedeti vreme; c) poveati sigurn.ost i brzinu transporta pediter daje strune savete i uestvuje u pregovorima u spoljnotrgovinskom poslu sa gledita prevoza ,osiguranja,carinskih formalnosti, manipulacija. pediter iznalazi najpovoljnije puteve, vidove transporta i kaauzele u medunarodnoj trgovini (INCOTERMS) , u cilju zatite interesa nalogodavca. pediter osigurava eventualne povlastice u vezi sa medunarodnim konvencijama i ugovorima.

4.2. Obaveza peditera

Osnovna obaveza peditera je da postupa savesno i u skladu sa nalogom komitenta, titei u svemu interese komitenta. pediter je duan da se pridrava uputstava komitenta, a ako ne moe u svemu da postupi po njegovim uputstvima duan je da komitenta o tome obavesti i od njega zatrai nova uputstva. Ako nema vremena, zbog okolnosti sluaja, da pribavi nova uputstva od komitenta, pediter je duan da postupi u skladu sa interesima komitenta. Pored navedenog, osnovne obaveze peditera su da:

Menadzment I pedicija

10

primi robu od komitenta (ili treeg lica) radi otpreme ili dopreme robu uva zakljuuje potrebne ugovore postupa po nalogu komitenta obavetava komitenta izvri obraun sa komitentom

pediter ima obavezu utvrivanja kvaliteta robe i uzimanja uzoraka samo kada je to ugovoreno. Posle prijema robe, a pre njene predaje prevozniku, pediter je duan da robu uva s panjom dobrog privrednika. pediter ima obavezu da osigura uskladitenu robu samo ako za to dobije nalog od komitenta (sa obimom i vrstom osiguranja). Komitent moe da zahteva od peditera da za robu koja se doprema iz inostranstva sprovede potrebni carinski postupak i plati carinske dabine za raun komitenta. S obzirom da radi za raun komitenta pediter mora tititi njegove interese, pa posebno mora da vodi rauna o izboru lica sa kojima zakljuuje pojedine ugovore (prevozilac, osiguravajue drutvo, skladite i dr.). Takoe, ima obavezu da obezbedi prava svog komitenta prema treim licima (npr. da obezbedi verodostojne dokaze o oteenju robe, da istakne prigovore i reklamacije prevoziocu i drugim licima, da preduzme potrebne mere i radnje da bi komitentu bili vraeni iznosi koji su nepravilno naplaeni - prevozni trokovi, carinske dabine i sl.). pediter je duan da komitenta obavetava o toku posla, o zakljuenju pojedinih ugovora, prijemu robe i sl.). pediter je duan da po zavretku posla komitentu podnese obraun sa potrebnom dokumentacijom. 4.2.1. Obaveze nalogodavca

Komitent je duan da pediteru isplati naknadu prema ugovoru, a ako naknada nije ugovorena onda naknadu odreenu tarifom ili nekim drugim optim aktom, a u nedostatku ovoga, naknadu odreuje sud. Komitent je duan da pediteru naknadi potrebne trokove uinjene radi izvrenja naloga o otpremanju stvari, s tim to pediter naknadu trokova moe da trai odmah poto ih je uinio.

Menadzment I pedicija

11

Komitent je duan da peditera obavesti o osobinama stvari kojima moe biti ugroena sigurnost lica ili dobara ili nanesena teta, a kad se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari da saopti njihovu vrednost u asu predaje radi otpremanja.

5. ZAKLJUAK

Ako uzmemo u obzir sve navedeno, moemo doi do zakljuka da je za peditersku delatnost bitan sklop usluga, ona prevashodno obuhvata bavljenje transportnim uslugama, organizacijom i pruanjem carinskih usluga, organizacijom usluge i inspekcijske kontrole to je blisko povezano sa samim menadzmentom jer svrha menadzmenta I jeste upravljanje organizacijom I pruanjem odredjenih usluga kako bi se to efikasnije postigao eljeni cilj. Kada roba iz inostranstva doe na granicu, gleda se na carini vrsta robe, kontroliu propratni papiri i deklaracije. Tgovac hoe da uveze neto iz inostranstva i to hoe da prodaje. pediterske kue pruaju sve te servise, nau transportera i predlau najjeftiniji nain da se to doveze, sugeriu, obezbeuju sva potrebna dokumenta za to, posreduju u ime trgovca i za njegov raun kod dravnih organa, carine I inspekcijskih slubi. Organizuju to fiziki. Znai, spektar servisa potrebne dokumentacije I sugerisanje najpovoljnijih reenja. je dosta irok. Posredovanje, transportno posredovanje, to bi bile pediterske kue. Prikupljanje sve

Menadzment I pedicija 6. LITERATURA 1. http://www.pks.rs/e-learning/fiata/osnove/pojam/osnove.htm 2. CARINSKI ZAKONA ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010) 3. Internet 4. Privredna komora Srbije

12