V I A T E H N I K A K O L A

S U B O T I C A






ila Loboda









F I Z I K A
I deo


















S U B O T I C A

2000
SADRAJ

1. MEHANIKA FLUIDA............................... .......................................1.strana
1.1. Svojstva fluida.................................. .......................................1. "
1.2. Svojstva tenosti u mirovanju .......... .......................................4. "
1.2.1. Pritisak u tenostima,Paskalov zakon..........................5. "
1.2.2.Pritisak tenosti u gravitacionom polju.......................6. "
1.2.3.Potisak tenosti,Arhimedov zakon................................8. "
1.3.Dinamika fluida................................. .....................................10. "
1.3.1.Jednaina kontinuiteta........... .....................................10. "
1.3.2.Bernulijeva jednaina............ .....................................12. "
1.3.3.Primena Bernulijeve jednaine ...................................13. "
a) Isticanje tenosti kroz male otvore
(Torielijeva teorema)........... .....................................13. "
b) Pito-ova cev .......................... .....................................14. "
c) Venturijeva cev..................... .....................................15. "
1.4.Proticanje viskozne tenosti kroz cev
(Poazajev zakon) ............................... .....................................16. "
ZADACI ............................................ .....................................19. "
2. NAUKA O TOPLOTI (Termodinamika) . .....................................20. "
2.1.Uvod,osnovni pojmovi ...................... .....................................20. "
2.2.Jednaina stanja idealnog gasa .......... .....................................22. "
2.3.Rad,irenja gasa,pV dijagram............ .....................................23. "
2.4.I princip termodinamike .................... .....................................24. "
2.5.Specifina toplota i molarna specifina toplota gasa ..............26. "
2.6.Termodinamiki procesi .................... .....................................29. "
2.7.II princip termodinamike................... .....................................35. "
2.8.Povratni i nepovratni procesi
Kruni proces,koeficijent korisnog dejstva.............................36. "
2.9.Karnoov kruni proces ...................... .....................................37. "
2.10.Entropija .......................................... .....................................41. "
2.11.Toplotni TS dijagram...................... .....................................43. "
2.12.Klausijusov integral za nepovratne procese,
princip poveanja entropije.............. .....................................45. "
2.12.Statistika interpretacija entropije ... .....................................48. "
2.13.Realni gasovi.Jednaina Van der Valsa.................................50. strana
2.14.Fazni prelazi .................................... .....................................54. "
2.15.Neravnoteni procesi-transportne pojave..............................56. "
ZADACI .......................................... .....................................62. "
3. TALASNO KRETANJE ............................ .....................................63. "
3.1.Postanak i prostiranje mehanikih talasa.................................63. "
3.2.Jednaina talasnog kretanja ............... .....................................65. "
3.3.Talasne osobine ................................. .....................................68. "
3.3.1.Interferencija talasa ............. .....................................68. "
3.3.2.Difrakcija talasa.Hajgensov princip ..........................73. "
3.3.3.Odbijanje i prelamanje talasa ....................................75. "
3.3.4.Polarizacija i apsopcija talasa....................................79. "
3.4.Zvuk-akustika.................................... .....................................79. "
3.4.1.Izvori zvunih talasa,visina i boja tona .....................79. "
3.4.2.Jaina zvuka,prostiranje energije talasa ....................83. "
3.4.3.Ultrazvuk............................. .....................................87. "
3.4.4.Doplerov efekt ..................... .....................................89. "
3.4.5.Elektromagnetni talasi,Maksvelove jednaine..........91. "
3.4.6.Spektar elektromagnetnih talasa................................96. "
ZADACI.............................. .....................................98. "
4. FIZIKA (TALASNA) OPTIKA ...................................................99. ''
4.1.1. Interferencija svetlosti. Koherentna svetlost............99. ''
4.1.2. Frenelov ogled interferencije..................................100. ''
4.2 Difrakcija svetlosti103 ''
4.2.1 Difrakcija po Hajgensovom principu...103 ''
4.2.2. Optika reetka..................................................104 ''
4.3 Polarizacija svetlosti..107 ''
4.3.1 Osnovni pojmovi polarizacije svetlosti107 ''
4.3.2 Brusterov zakon109 ''
4.3.3 Dvojno prelamanje. Nikolova prizma. Dihroizam...110 ''
ZADACI...................................................................113 ''
5. KVANTNA PRIRODA ELEKTROMAGNETNOG
ZRAENJA......................................................................................114 ''
5.1 Zakoni zraenja crnog tela.....................................................114 ''
5.2 Fotoelektrini efekat..............................................................119 ''
5.3 Linijski spektri atoma i atomski modeli.................................122 ''
5.3.1 Linijski spektar vodonika, prvi modeli atoma...........122 ''
5.3.2 Borov model atoma...................................................125 ''
ZADACI....................................................................131 ''
6. TALASNA SVOJSVA ESTICA I OSNOVI KVANTNE
MEHANIKE.....................................................................................132 ''
6.1. Uvod......................................................................................132 ''
6.2 Ideja o talasima materije hipoteza de Brolja.......................132 ''
6.3 Osnovni principi kvantne mehanike.......................................135 ''
6.3.1 Hajzenbergov princip neodreenosti,
relacije neodreenosti................................................135 ''
6.3.2 Talasna funkcija princip superpozicije...................137 ''
6.4 Operatori.................................................................................138 ''
6.5 Jednaina redingera za stacionarna stanja............................140 ''
6.6 estica u bezkonano dubokoj potencijalnoj jami.................141 ''
6.7 Prolaz estice kroz potencijalnu barijeru................................145 ''
6.8 Atom vodonika.......................................................................147 ''
6.9 Atom sa vie elektrona. Periodni sistem elemenata...............150 ''
6.10 Kvantnomehaniki model gasa slobodnih
elektrona Fermijev gas......................................................153 ''
6.11 Kretanje elektrona u periodinom polju kristalne
reetke poreklo energetskih zona.....................................157 ''
ZADACI.............................................................................162 ''
REENJA ZADATAKA....................................................163 ''
LITERATURA...................................................................178 ''



1. Mehanika fluida

1.1.Svojstva fluida

Fluidi su tena i gasovita tela. Oni imaju mnogo slinih osobina, pa se pod izvesnim uslovi-
ma njihova svojstva mogu zajedno razmatrati. Slinost je znaajna kod kretanja ili strujanja tenosti
i gasova, dok se u stanju mirovanja, tenosti bitno razlikuju od gasova. Iz tih razloga mora se odvo-
jiti statika tenih tela (hidrostatika) od svojstava gasova u mirovanju.
Zajednika osobina tenosti i gasova je velika pokretljivost njihovih delia, tj. molekula.
Molekuli fluida lako se pokreu u odnosu na ostale molekule, (dovoljne su neznatne sile), tako da u
tenostima nema naprezanja smicanjem. Iz tih razloga tenosti kao i gasovi uvek zauzimaju oblik
suda, a povrina tenosti je uvek normalna na rezultantu dejstvujuih sila. Kod tenosti meumole-
kularne sile su veeg intenziteta nego kod gasova, ali ne dostiu intenzitet meumolekularnih sila u
vrstim telima. Kod gasova se ove sile esto i zanemaruju, tada govorimo o idealnom gasu. Prema
tome poloaj molekula u tenostima ne pokazuje ureenost (eventualno u manjim domenima) ili
periodinost ureenja, to su karakteristike vrstih tela. Gasovi, zbog neznatnog intenziteta meu-
molekularnih sila, i relativno velikih meumolekularnih rastojanja, uvek ispunjavaju sud u kome se
nalaze, to znai da nemaju ni odreen oblik niti odreenu sopstvenu zapreminu.

Gustina fluida
Gustina nehomogenih tela definie se kao


dV
dm
V
m
V
=

=
0
lim .....................................................( 1.1. )

gde je
m masa u maloj zapremini V. Jedinica gustine je kg/m
3
.

Kod homogenih tela gustina je brojno jednaka odnosu mase, m i zapremine V tela znai


V
m
= ........................................................................... ( 1.2. )

Sa poveanjem temperature, gustina tenosti se smanjuje zbog temperaturskog irenja tela.
Naime, zapreminsko irenje tela je odreeno formulom

V = V
0
( 1+ t) .............................................................. ( 1.3. )

1
gde je V zapremina tela na temperaturi t, a V
0
je zapremina tela na temperaturi od 0
0
C, dok je ter-
miki koeficijent zapreminskog irenja posmatrane tenosti. Tako dobijamo, da je



) 1 (
0
t V
m
V
m

+
= = ......................................................... ( 1.4. )

S obzirom da se moe uvesti oznaka
0,


0
0
V
m
=

to je gustina na 0
0
C, bie


t

+
=
1
0
............................................................................. ( 1.5. )

znai gustina tenih tela je obrnuto proporcionalna temperaturi.
Gustina gasova zavisi od stanja gasa, tj. od temperature i pritiska gasa. Iz jednaine stanja
idealnog gasa

T R
M
m
pV = .......................................................................... ( 1.6. )

s obzirom na (1.2.),dobijamo da je


RT
pM
= ............................................................................... ( 1.7. )
gde je p pritisak gasa, M je molarna masa, T je temperatura gasa izraena u kelvinima, a R univer-
zalna gasna konstanta.

Stiljivost kod tenosti
Stiljivost tenosti se meri relativnim smanjenjem zapremine,
V
V
usled promene pritiska










Slika 1.1
p na povrinu tenosti. Prema slici 1.
V je zapremina tenog tela pre dejstva
normalnih sila (1.2.), a dF je element
normalne sile na element povrine dS.


2


Tako e normalni pritisak biti


dS
dF
p = ...................................................................... (1.8. )


V je smanjenje zapremine. Stiljivost tenosti je odreena formulom:


p k
V
V
=

...................................................................... (1.9.)

U formuli 1.9. k je koeficijent stiljivosti, koji je kod tenosti reda veliine 10
-10
m
2
/N, to
znai da tenosti imaju veoma malu stiljivost, praktino su nestiljive. Reciprona vrednost koefi-
cijenta stiljivosti
k
1
= zove se modul stiljivosti.

Viskoznost fluida

Pokretljivost molekula nije ista kod svih fluida. Naprimer voda lake tee od ulja ili glice-
rina. Ulje i glicerin predstavljaju lepljive tenosti, odnosno imaju veliku viskoznost. Kod njiho-
vog slojevitog (laminarnog) kretanja, za kretanje jednog sloja u odnosu na susedni, potrebna je od-
reena sila. Upravo ovom silom se meri viskoznost tenosti. Ako se viskoznost moe zanemariti
(npr.voda, alkohol), tada govorimo o idealnoj tenosti. S obzirom da se viskoznost javlja samo u
sluaju kretanja tenosti, tenost u mirovanju uvek je idealna. Meutim kod kretanja tenosti sila
viskoznosti se ne moe u svim sluajevima zanemariti. Kod realnih tenosti ona bitno modifikuje
osnovne jednaine kretanja idealnog fluida.
Njutn je pretstavio silu viskoznosti meu slojevima tenosti kao neko unutranje trenje
meu slojevima. Na sl.1.2 vidimo dve ploe, povrina S izmeu kojih se nalazi neka tenost.














Donja ploa miruje, a gornja se pomera
brzinom v. Kod realnih tenosti javlja se
razlika brzine meu slojevima. Naime sloj
iznad donje ploe ima najmanju brzinu, a
sloj ispod gornje ploe najveu.
Gradijent brzine definie se kao


1 2
1 2
y y
v v
y
v

................... (1.10.)
Slika 1.2
3


Sila kojom pomeramo gornju plou je mera sile viskoznosti meu slojevima u toj tenosti.
Ona je proporcionalna gradijentu brzine i povrini meu slojevima. Njutnov zakon trenja definie
silu trenja meu slojevima kao


y
v
S F
tr

= ........................................................................... (1.11.)

ili u diferencijalnom obliku, ako y ->0


dy
dv
S F
tr
= .............................................................................. (1.12.)

se zove koeficijent dinamike viskoznosti i zavisi od vrste tenosti. Pored toga koeficijent vis-
koznosti znatno se menja sa promenom temperature. Jedinica dinamike viskoznosti je paskal-
sekunda, Pas. Na osnovu 1.11.



[ ] s Pa
s m
m Pa
v S
y F
tr
=

=

jer je jedinica odnosa sile i povrine (pritisak) paskal,Pa.

Kod tenosti koeficijent viskoznosti otro zavisi od temperature, naglo se smanjuje sa pove-
anjem temperature (zagrevanjem tekog ulja, ono postaje tenije). Viskoznost treba razlikovati
od gustine. Da je ulje gusto je tipian primer pogreno korienog termina, jer ono ima manju
gustinu od vode (pliva na povrini vode), ali je znatno viskoznije.
Kod strujanja gasova takoe se javlja viskoznost. Meutim koeficijent viskoznosti kod gaso-
va je znatno manji nego kod tenosti. Sa poveanjem temperature koeficijent viskoznosti gasova se
u maloj meri poveava.

1.2.Svojstva tenosti u mirovanju

Na tenost u mirovanju mogu delovati zapreminske i povrinske sile. Zapreminske sile su
one koje deluju na svaki deli fluida. Najvanija zapreminska sila je sila tee, tj. gravitaciona sila.
Povrinske sile deluju na graninoj povrini izmeu tenosti i neke druge sredine (npr.tenost sud
ili tenost vazduh). Povrinske sile su uvek normalne na element povrine tenosti.
Uzeemo da povrinska sila ne deluje normalno na povrinu (slika 1.3.) U tom sluaju
4



dejstvujua sila se moe razloiti na njenu normalnu
komponentu F
N
i tangencijalnu komponentu F
T
.
Meutim kod idealnog fluida tangencijalna kompo-
nenta je zanemarljivo mala, jer izaziva smicanje de-
lia, koje se zbog velike pokretljivosti delia vri bez
naprezanja. Drugim reima, zbog velike pokretlji-
vosti, molekuli tenosti se pomeraju dotle, dok dejst-
vujua sila ne postaje normalna na povrinu.











Slika 1.3



1.2.1.Pritisak u tenostima, Paskalov zakon

Uzeemo da se zapreminske sile mogu zanemariti (besteinski fluid), a na graninim povri-
nama deluju normalne povrinske sile. Na tenosti koja se nalazi u sfernom sudu (slika 1.4) izvri-
emo jedan zamiljeni eksperiment. Na posmatranom sfernom sudu nalaze se dva kruna otvora sa
cilindrinim cevima zatvorene klipovima.





Povrine klipova su razliite, iz-
nose S
1
odnosno S
2
. Ako na klip
povrine S
1
, deluje sila F
1
, klip
e na tenost vriti pritisak
1
1
1
S
F
p = ,odnosno i tenost e
vriti pritisak na klip (zakon ak-
cije i reakcije).
Klip se pomera za duinu l
1
, a











Slika 1.4


zbog nestiljivosti tenosti klip povrine S
2
pomera se za duinu l
2
. Pomeranje vri se pod dejst-
vom sile F
2
, kojom tenost deluje na ovaj klip obrazujui pritisak
2
2
2
S
F
p = .
Sa jedne strane moemo napisati da je

............................................................... (1.13.) V l S l S = =
2 2 1 1

5
gde je V zapremina, koja je istisnuta iz cilindrine cevi 1. Sa druge strane, na osnovu zakona
odranja energije izvreni radovi u cilindrima su jednaki, tj.

........................................................................ (1.14.)
2 2 1 1
l F l F =

Iz 1.13.
1
1
S
V
l

= i
2
2
S
V
l

= zamenom u 1.14. dobija se da je

p
S
F
S
F
= =
2
2
1
1
...........................................................................(1.15.)

s obzirom da odnos normalne sile i povrine definie pritisak tenosti. Zakljuak je poznat kao
Paskalov zakon, koji glasi:

pritisak se prenosi kroz tenost podjednako u svim pravcima.

(Povrina S
2
moe da se izabere proizvoljno, ne samo na zidovima suda ve i u unutranjosti te-
nosti.)

1.2.2.Pritisak tenosti u gravitacionom polju

U gravitacionom polju i zapreminske sile imaju svoj uticaj, tako pritisak mora biti vei u
donjim slojevima nego u gornjim. Znai da se pritisak tenosti poveava sa dubinom. Ako se povr-
ina, veliine S postavi na dubinu h u odnosu na slobodnu povrinu tenosti (slika 1.5) sila koja
deluje na tu povrinu jeste teina tenosti iznad posmatrane povrine S, i

........................................................ (1.16.) h gS gV G F = = =



gde je gustina tenosti, a V je zapremina te-
nosti, tj. V = S h, g je gravitaciono ubrzanje.
Pritisak tenosti na dubini h ispod slobodne povr-
ine tenosti bie:

gh
S
F
p = = ............................. (1.17.)
Ovaj pritisak koji se javlja usled sopstvene teine
tenosti naziva se hidrostatiki pritisak.















Slika 1.5
6
Ukupni pritisak koji deluje na povrinu S je zbir atmosferskog (ili nekog drugog spolja-
njeg) i hidrostatikog pritiska.

p
u
= p
a
+ g h .......................................................................... (1.18.)

Ako se atmosferski pritisak smatra nebitnim, kaemo da se meri natpritisak, tj. pritisak koji
se meri poev od atmosferskog. Ako se meri potpritisak, tada merimo pritisak koji je manji od
atmosferskog za izmereni iznos. Merenje natpritiska i potpritiska vri se pomou otvorenih mano-
metara.

Hidrostatiki paradoks

Posledica izraza za hidrostatiki pritisak (1.18.) je tzv.hidrostatiki paradoks. Naime, sila
pritiska F, na neku povrinu S, zavisi samo od visine stuba tenosti iznad povrine, ali ne zavisi od
koliine tenosti, koja se nalazi iznad te povrine. Paradokse najjednostavnije prikazuje pomou
sudova na slici 1.6.

1.
2. 3. 4.
S S S S












Slika 1.6.

Vidimo da su ovi sudovi razliitih oblika, ali imaju iste povrine dna S. Ako su sudovi napu-
njeni do iste visine h, sa istom tenou, na dno svakog suda deluje sila pritiska

F = g h S (1.19.)

ona je za svaki sud ista, i ne zavisi od oblika suda. Interesantno je primetiti da u sluaju 2. i 3. te-
nost ne ispunjava u potpunosti zapreminu h S.

Sila pritiska na bonu povrinu

Sila pritiska na bonu povrinu suda izraunava se tako, da se uzima u obzir promena pritis-
ka sa dubinom. Ovde e biti dat primer izraunavanja sile pritiska na bonu povrinu suda u obliku
kocke, ivice, a napunjene do visine h (slika 1.7)
7

Ako se uoi element bone povrine
veliine
dS = a d y (1.20.)

sila pritiska na ovu povrinu (ne uzimajui
u obzir atmosferski pritisak) koja se nalazi
na dubini y, bie
dF = pdS = gyady .............(1.21.)
rezultujua sila na celu bonu povrinu

a
a
a
y
d y











Slika 1.7

............................................................ (1.22.)

= =
h h
ydy ga gyady F
0 0



Ovaj integral ima vrednost


2
2
1
gah F = .................................................................................. (1.23.)
ili


2
h
gS F = .................................................................................... (1.24.)

gde je S = a h bona povrina, koja se nalazi ispod slobodne povrine tenosti, gustine . To je
zapravo rezultujua sila koja deluje na teite simetrine bone povrine S.

1.2.3. Potisak tenosti, Arhimedov zakon

Teak fluid (fluid u gravitacionom polju) deluje na tela potopljena u njega. Sila kojom fluid
deluje na tela istog je pravca kao gravitaciona sila, ali je suprotnog smera. Dakle, rezultujua sila
F
R
, koja deluje na telo koje se nalazi u nekom fluidu je

F
R
= G F
p
, gde je G teina tela, a F
p
rezultujua sila kojom tenost deluje na telo.
Ova sila, znai umanjuje teinu tela, tei da ga istisne iz fluida, zato se zove potisak. Veliinu potis-
ka moemo odrediti na sledei nain: u sud sa tenou gustine , postavimo telo cilindrinog obli-
ka tako da ono bude potpuno potopljeno (slika 1.8) Bone sile F
1
su suprotnog smera istog intenzi-
teta, i zbog toga su u ravnotei (njihova rezultanta jednaka je nuli). Na gornju povrinu S deluje sila
intenziteta


8


F
1
= p
1
S = (p
a
+ g h
1
) S ...................................................... (1.25.)

na donju povrinu, iste veliine S deluje sila intenziteta


F
2
= p
2
S = ( p
a
+ g h
2
) S ........................................................... (1.26.)

gde su p
1
i p
2
pritisci na nivou gornje, odnosno donje baze cilindra. Sila potiska je rezultanta sila F
1
i F
2
, tj.
















Slika 1.8
F
F
F
1
2
S
F
1
2
h
S
h

F
p
= F
2
F
1
= g h S .......... (1.27.)

gde je h = h
2
h
1
, visina cilindra i konano
dobijemo

F
p
= g V ............................ (1.28.)

gde je V = h S zapremina cilindrinog tela.
Ovaj izraz predstavlja teinu tenosti, koja ima
istu zapreminu kao i cilindrino telo.

Znai, potisak na telo jednak je teini telom istisnute tenosti.(Rezultat ovog razmatranja ne zavisi
od oblika tela.) Ovu zakonitost otkrio je grki naunik Arhimed, jo u 3.veku p.n.e. po kome je
dobio naziv Arhimedov zakon.

Jednaina 1.28. moe da poslui za odreivanje gustine, odnosno specifine teine tela
nepravilnih oblika. Tanije pomou Arhimedovog zakona odreuje se zapremina tela nepravilnog
oblika na sledei nain:

Izmeri se teina tela na vagi, G
1
, potom se izmeri teina tela kada je ono potopljeno u vodu
poznate gustine . Neka to merenje bude G
2
,
9

............................................................... (1.29.) gV G F G G
p
= =
1 1 2



odakle je zapremina tela



g
G G

2 1

= V ................................................................................... (1.30.)

Plivanje tela

Prema Arhimedovom zakonu potisak koji deluje na telo zapremine V, koje je potopljeno u
tenost gustine , bie

............................................................................ (1.31.) gV F
p
=

a teina ovog tela je


G =
t
gV .......................................................................... (1.32.)

gde je
t
gustina materijala tela.

Uporeujui ova dva izraza sledi da je teina tela vea od potiska ako je
t
> , tj. gustina
tela je vea od gustine tenosti. U ovom sluaju telo tone. Meutim, moemo imati obrnuti sluaj,
da je gustina tela
t
manja od gustine tenosti , tj.
t
< . U ovom sluaju F
p
> G i telo ne ostaje
potopljeno, ve izlazi na povrinu tenosti, tako da je delimino potopljeno, pa kaemo da telo pli-
va. U graninom sluaju, kada je
t
= telo je u ravnotei, miruje u fluidu, tada kaemo da ono leb-
di. U sluaju plivanja, telo je delimino potopljeno, znai deo tela se nalazi iznad povrine tenosti,
pri emu se uspostavlja ravnotea izmeu potiska koji deluje na potopljeni deo i teine tela.

1.3.Dinamika fluida
1.3.1.Jednaina kontinuiteta

Proces kretanja tenosti i gasova se moe zajedno razmatrati zbog slinosti osobina koje se
pri tome ispoljavaju. Naime stiljivost gasova ispod neke vrednosti brzine i pritiska ne dolazi do
izraaja.
10
Pri prouavanju kretanja tela potrebno je odrediti poloaj, brzinu i ubrzanje tela u svakom
trenutku. Kod fluida zbog velikog broja estica, ovakva metoda nije primenljiva, pa se koriste razli-
ite aproksimativne metode, koje i sa teorijske strane omoguavaju razmatranje ovog problema.
Jedna metoda dokazuje da je problem reljiv, ako su u svakoj taki prostora koju zauzima fluid,
poznate karakteristine veliine,kao to su gustina , pritisak p i brzina v.
Najpre emo pretpostaviti da je fluid nestiljiv, znai njegova gustina je konstantna,
= const. Dalje emo uzeti da je u svakoj taki prostora brzina poznata, i ona je konstant-
na, znai ne menja se u toku vremena. Ovakvo kretanje fluida zove se stacionarno ili ustaljeno kre-
tanje. Ovo znai da je u pojedinim takama prostora brzina ista za sve estice koje u tu taku naiu.
Linije du kojih se delii fluida kreu, odnosno trajektorije delia, nazivaju se strujnim linijama.
Ove strujne linije kod stacionarnog kretanja pokazuju stalnu sliku.Brzina u datoj taki prostora bie
tangenta na strujnu liniju u toj taki (slika 1.9)
( z y x v , ,

)











Slika 1.9

Deo strujnih linija moemo izdvojiti za
teorijska razmatranja. To e biti strujna
cev, obino sa razliitim presecima S
1
od-
nosno S
2
na razliitim mestima. Najzad
emo pretpostaviti da kretanje fluida moe
da se posmatra bez dejstva sile viskoz-
nosti, drugim reima smatraemo da je
fluid idealan.

Pod ovim pretpostavkama uoimo strujnu cev (slika 1.10) sa presecima S
1
i S
2
. Na preseku
S
1
prosena brzina fluida je v
1
, a na preseku S
2
je v
2
. Pomeranje strujne cevi zapremine ABCD u
vremenu t u poloaj A
1
,B
1
,C
1
,D
1
je ekvivalentno sa proticanjem zapremine V kroz presek S
1
,
odnosno S
2
u vremenu t. Ova zapremina V jednaka je

















Slika 1.10

V = S
1
v
1
t = S
2
v
2
t ......... (1.33.)

Ova jednaina zapravo izraava nestiljivost
fluida ili odravanje koliine fluida pri struja-
nju.
Moemo pisati, dakle

S
1
v
1
= S
2
v
2
...................(1.34.)
ili
S v = const. .....................(1.34.
1
)

Ova relacija se zove jednaina kontinuiteta.
11

Ona izraava da je brzina strujanja vea tamo, gde je strujna cev ua, odnosno strujanje se ubrzava
u suenjima.


Iz (1.33.) sledi


v
Q
t
V
v S =

= ................................................................ (1.35.)

veliina Q
v
se zove zapreminski protok, i izraava intenzitet proticanja fluida. Jedinica zapremin-
skog toka je m
3
/s. Pored zapreminskog protoka moe da se definie i maseni protok, Q
m
, koji ima
jedinicu kg/s, formulom


t
m
t
V
Q
m

= ............................................................ (1.36.)


1.3.2.Bernulijeva jednaina

Posmatraemo strujnu cev promenljivog preseka, koja ima odreeni nagib (slika 1.11).Na
mestu 1. presek cevi je S
1
,brzina kretanja fluida je v
1
. Na mestu 2. presek cevi je S
2
, a brzina stru-
janja je v
2
. Prosena visina ovih preseka (teorijska strujna cev je malih preseka) je h
1
odnosno h
2
u
odnosu na neki referentni nivo.
U vremenu t kroz presek S
1
protekne masa tenosti m, a ista masa u istom vremenu mora
protei i kroz presek S
2
.

h
1
S
1
1
p
v
1
1.
h
2
2
2
2
v
p
S
2.

















Slika 1.11

12
Ako je gustina fluida bie:

m = S
1
v
1
t = S
2
v
2
t ......................................................... (1.37.)

Prema zakonu o odranju energije promena kinetike energije tela mase m, jednaka je radu
koji je izvren na tom telu,tj. zbiru rada sile gravitacije i rada sile pritiska, odnosno


( )
( ) t v S p t v S p h h mg
v v m
+ =

2 2 2 1 1 1 2 1
2
1
2
2
2
............. (1.38.)

U poslednjem lanu na desnoj strani jednaine pojavljuje se negativni predznak, zbog toga to sila
pritiska na mestu 2. deluje u suprotnom smeru od smera kretanja.
S obzirom da je S
1
v
1
t = S
2
v
2
t = V
a V predstavlja zapreminu koju fluid mase m zauzima, dalje gustina fluida je

V
m

= ............................................................................. (1.38.)
jednaina dobija konaan oblik

2
2
2
2 1
2
1
1
2 2
gh
v
p gh
v
p

+ + = + + .................................... (1.39.)
ili const gh
v
p = + +

2
2
........................................................ (1.39
1
.)
Ova jednaina se zove Bernulijeva jednaina. Svaki lan jednaine ima dimenziju pritiska.
Prvi lan je pritisak koji vre na strujnu cev povrinske sile, esto se zove statiki pritisak, drugi
lan je tzv. brzinski pritisak, a trei je ve poznati izraz za pritisak tenosti usled gravitacije.Dalje
se vidi da je zbir ovih pritisaka du jedne strujne linije konstantan. To znai, da npr.kod jedne hori-
zontalne cevi pritisak je vei tamo gde je brzina strujanja manja (vei presek) i obratno.
1.3.3.Primena Bernulijeve jednaine
a) Isticanje tenosti kroz male otvore (Torielijeva teorema)
Neka je sud na slici 1.12 dovoljno irok, dok je boni otvor na sudu mali. Primeniemo Ber-
lunijevu jednainu (1.39.) na preseke na nivou 1. i 2. Za iroki sud sa malim otvorom sputanje
nivoa tenosti u sudu, pri isticanju moe se zanemariti, tj. v
1
0. Neka se referentni nivo izabere u
visini bonog otvora tada je h
2
= 0, a nivo slobodne povrine tenosti (presek 1) u odnosu na


13




h
1.
2.
p
a
v
2
p
a

















Slika 1.12

referentni nivo je na visini h. Brzina isticanja tenosti kroz boni otvor neka bude v
2
. Na mestima 1.
i 2. vlada isti atmosferski pritisak p
a
, pa e Bernulijeva jednaina imati sledei oblik:


2
2
2
v
p gh p
a a

+ = + ......................................................... (1.40.)

odakle je

v
2
2
= 2gh ...............................................................................(1.41.)

odnosno, izostavljui indeks, s obzirom da imamo samo jednu brzinu

gh v 2 = ..............................................................................(1.42.)

Ova formula izraava Torielijevu teoremu, da je brzina isticanja tenosti iz irokog suda jednaka je
brzini koju telo ima kada pada slobodno sa visine h, gde je h visina slobodne povrine tenosti. (U
formuli 1.42. je zanemarena kontrakcija ili suenje mlaza)

b) Pito-ova cev

Pito-ova cev slui za merenje strujanja fluida. Sastoji se iz jedne savijene cevi (cev 1. na
slici 1.13), iji otvor je okrenut prema struji tenosti ili gasa.
Pored otvora cevi 2, tenost protie neometano. Bernulijeva jednaina za take (1) i (2) bie:

14

2
2
2
2 1
v
p p

+ = .........................................................(1.43.)
Naime, mesta (1) i (2) su na istoj visini, pa je h
1
= h
2
, a v
1
=0 jer je na mestu (1) tenost zaustavljena.
Brzina v
2
je brzina proticanja tenosti. Opet emo uzeti v
2
=v i bie

) ( 2
2 1
p p
v

= ........................................................... (1.44.)

h
1 2
v
v
1
2
(1)
(2)














Slika 1.13

Razlika pritisaka p
1
p
2
se oitava na vertikalnom delu cevi 1, tj.


p
1
p
2
= g h ............................................................ (1.45.)



c) Venturijeva cev


Venturijeva cev slui za merenje brzine, odnosno za merenje protoka fluida. Predstavlja

jednu horizontalnu cev sa suenjem ( slika 1.14).Za horizontalnu cev h
1
= h
2
, pa e Bernulijeva jed-
naina imati oblik


2 2
2
2
2
2
1
1
v
p
v
p

+ =

+ ................................................. (1.46.)

v
1
> v
2
, zbog toga je p
1
>p
2
.

Pritisci se mogu meriti postavljenim vertikalnim cevima na presecima (1) i (2), odnosno

p
1
p
2
= g h ............................................................. (1.47.)
15




h

(1)
(2)
v v
1
2
















Slika 1.14



Primenom jednaine kontinuiteta

v
1
S
1
= v
2
S
2


i pomou jednaine (1.46.) dobie se brzina proticanja v
1
= v

v =

1
(
2
2
1
2 1
S
S

) 2
2
p p
=
( )
2
2
2
1
2 1
2
) ( 2
S S
p p

S ................................... (1.48.)

Protok e biti

Q
v
= S
1
v
1
=S
1
S
2

) (
) ( 2
2
2
2
1
2 1
S S
p p

............................................. (1.49.)


Razlika pritisaka p
1
p
2
se meri diferencijalnim manometrom, a vrednosti preseka S
1
i S
2
su poz-
nati za datu Venturijevu cev.

1.4.Proticanje viskozne tenosti kroz cev
-Poazajev zakon-

Posmatraemo specijalan sluaj kretanja viskozne tenosti kroz horizontalnu cev krunog
preseka (slika 1.15).Kod stacionarnog kretanja tenosti, na tenost e delovati povrinska sila, koja
16
je u ravnotei sa silom unutranjeg trenja, tako e na krajevima cevi biti p
1
> p
2
. Tenost se kree
od mesta veeg pritiska ka mestu manjeg pritiska. Kretanje tenosti je slojevito, slojevi su u cevi
koncentrini cilindri. Uoimo cilindrinu povrinu koja se nalazi na rastojanju x od ose cevi, tada je
x radijus krunog preseka uoenog cilindra. Povrina sloja, S e biti 2 x l, gde je l duina cevi.
Tada za ravnomerno kretanje ovog sloja vai ravnotea Njutnove sile trenja i sile pritiska.



d x
x
R
R
x










Slika 1.15

Rezultujua sila pritiska je F = S ( p
1
- p
2
) = x
2
(p
1
p
2
), dok iz (1.12.) Njutnova sila trenja


dx
dv
l x F
tr
2 = .............................................................. ( 1.50.)
ili
( ) 0 2
2 1
2
= +
dx
dv
l x p p x .........................................( 1.51.)
odakle je


( )
x
l
p p
dx
dv
2
2 1

=

Integracijom, uzimajui da je za x = R, v = 0 dobijamo

(
2 2 2 1
4
x R
l
p p
v

) .................................................... (1.52.)

Poslednji izraz daje zavisnost brzine tenosti od rastojanja x, merenog od ose cevi. Vidi se
da brzina opada po kvadratnoj funkciji udaljavanjem od ose cevi (slika 1.16)

Najvea je brzina za x = 0 (strujnica du ose
cevi).


2 2 1
max
4
R
l
p p
v

= .................(1.53.)
dok se za x=R v=0

Protok tenosti odreuje kao

.............................(1.54.)

= vdS Q
v







17
v
R


Slika 1.16


Prema slici 1.15. dS = 2xdx, prema tome treba izraunati odreeni integral

( )

=
R
v
dx x x R
l
p p
Q
0
2 2 2 1
2
4

............................................... (1.55.)

Reenje e biti


( )
l
R p p
Q
v

8
4
2 1

= .................................................................. (1.56.)

Ova jednaina odreuje zapreminski protok viskozne tenosti kroz horizontalnu cev i zove se Poa-
zejev zakon. Ona pokazuje na koji nain intenzitet toka (protok) zavisi od razlike pritisaka na kra-
jevima cevi, poluprenika, duine cevi i od viskoznosti tenosti. Pri datoj razlici pritisaka, protok je
srazmeran etvrtom stepenu poluprenika cevi, dalje protok je obrnuto proporcionalan duini cevi.
Ista je zavisnost i u sluaju protoka i koeficijenta viskoznosti; pri datoj razlici pritisaka, polupre-
nika i duine cevi, intenzitet toka je obrnuto proporcionalan koeficijentu viskoznosti. Jednaina
(1.56.) daje mogunost relativnog merenja koeficijenta viskoznosti (Osvaldov viskozimetar).








18
ZADACI:

1.1. U U cev konstantnog poprenog preseka od 8 cm
2
sipa se iva gustine 13,6 10
3


kg/m
3
. Potom se u jedan krak cevi sipa 0,1 dm
3
vode gustine 1000 kg/m
3
, a u drugi krak cevi
alkohol gustine 800 kg/m
3
.Odrediti masu alkohola koju treba nasuti u sluaju da su nivoi alkohola i
vode na istoj visini.

1.2. U cev prenika krakova 1 cm delimino je ispunjena ivom. U jedan krak dolijemo
30 g vode, a u drugi 57 g alkohola. Odrediti visinu stubova tenosti kao i razliku nivoa ive u cevi.
Gustina vode
V
= 10
3
kg/m
3
, gustina ive
Hg
= 13,610
3
kg/m
3
, gustina alkohola
a
= 800 kg/m
3
.

1.3.Posuda u obliku kocke ima zapreminu V = 500 dm
3
. U posudu je do polovine naliveno
ulje gustine 850 kg/m
3
. Odrediti: a) rezultujuu silu kojom tenost deluje na dno posude;
b) rezultujuu silu kojom tenost deluje na jednu bovnu stranu.

1.4.Kuglu od gvoa gustine
1
= 7800 kg/m
3
i poluprenika r = 10 cm treba obloiti plutom
gustine = 200 kg/m
3
tako da kugla lebdi u vodi potpuno potopljena. Kolika je debljina sloja plute?
Gustina vode
V
= 1000 kg/m
3
.

1.5.Venturijeva cev se koristi za merenje brzine kretanja aviona. Povrina poprenog
preseka u najuem delu cevi je za 20 % manja od ulaznog preseka. Diferencijalni manometar
punjen vodom, koji je prikljuen izmeu najueg i ulaznog dela koristi se za merenje razlike
pritisaka na ovim mestima. Odrediti brzinu aviona, ako je pokazivanje manometra h = 20 cm.
Gustina vode
V
= 1000 kg/m
3
, gustina vazduha = 1,2 kg/m
3
.
19
2. Nauka o toploti
- Termodinamika -

2.1. Uvod, osnovni pojmovi

Razni eksperimenti dokazuju da mikroestice vrstih, tenih i gasovitih tela ne miruju, ve se
nalaze u neprestanom kretanju. Ovo neuredjeno, haotino kretanje utoliko je ivlje, odvija se sa
veom brzinom ukoliko je temperatura sistema estica via. Zbog toga neuredjeno kretanje estica
zovemo toplotno kretanje, a granu fizike koja prouava pojave vezane za toplotno kretanje naziva-
mo naukom o toploti ili termofizikom.
Izuavanje toplotnih pojava vri se na telu (sistemu mikroestica), koje se sastoji od velikog
broja delia, te izuavanje ovih pojava zahteva razliite aproksimativne metode. Naveemo dve
takve metode koje se bitno razlikuju. Prva je fenomenoloka, kod koje se nita ne pretpostavlja o
strukturi ispitivanog toplotnog sistema ve se definiu makroskopski parametri i trae se veze izme-
dju ovih parametara. Ova metoda se efikasno koristi u termodinamici. Termodinamika u okviru
termofizike bavi se pitanjem odnosa toplotne i mehanike energije. Pri tome se primenjuju makros-
kopski pojmovi kao to su temperatura, pritisak, zapremina, koji se mogu direktno meriti tako da
struktura tela ne mora biti poznata.
Druga metoda se oslanja na prirodu toplote sa bitnom ulogom kretanja estica. Ona koristi
statistike metode zbog velikog broja estica i trai vezu izmedju mikroskopskih i makroskopskih
parametara. Takve metode koriste Maksvel i Bolcman u drugoj polovini XIX stolea i razvijaju
kinetiku teoriju idealnog gasa. Kinetika teorija predstavlja pokuaj u pravcu objanjenja makro-
skopskih parametara, na osnovu pretpostavljenog ponaanja molekula, atoma u samoj materiji.
Kinetika teorija imala je najvie uspeha kod primenjivanja na idealni gas.
Statistika metoda u termofizici daje mogunost sutinskog razumevanja termodinamikih i
drugih fenomenolokih zakona koji su ranije otkriveni isto eksperimentalnim putem. Fenomeno-
loke i statistike metode uzajamno se dopunjuju.

Definicije osnovnih pojmova

Sistem toplotni ili termodinamiki je deo prostora koji je izdvojen stvarnim ili zamilje-
nim graninim povrinama za termika ispitivanja. To je obino izvesna koliina gasa, tenosti ili
vrste supstancije. Ako se sistem npr. sastoji samo od odredjene koliine gasa, onda govorimo o
jednofaznom sistemu. Tenost i njena para su dvofazni sistem.
Sve to nije obuhvaeno termikim sistemom pretstavlja okolinu.
20
Sistem moe biti homogen i heterogen. Homogen termiki sistem poseduje iste fizike i
hemijske osobine u svakoj taki sistema. Ako se te osobine menjaju od take do take govorimo o
heterogenom sistemu.
Stanje sistema je odredjeno trenutnom raspodelom mase i energije. Stanje sistema odredjuju
parametri stanja, makroskopske su veliine i jednoznano zavise od stanja gasa.
Toplotni sistem se nalazi u ravnotei ako se parametri stanja ne menjaju u toku vremena,
znai da su konstantni. Parametri stanja mogu biti ekstenzivni i intenzivni. Ekstenzivni parametri se
sabiraju pri sastavljanju sistema od delova, tj. podsistema. To su zapremina, V, masa, m, koliina
materije, n, ili unutranja energija, U. Tako npr. za zapreminu sistema V vaie V=V
1
+V
2
+.....V
n
,
gde su V
1
,V
2
,...V
n
zapremine pojedinih delova sistema. Intenzivni parametri imaju iste vrednosti i
za podsisteme i za ceo sistem. To su npr. pritisak p ili temperatura T.
Unutranja energija sistema U je zbir kinetike i potencijalne energije svih elemenata siste-
ma. Pri termikoj interakciji dva sistema (interakcija moe biti mehanika, elektrostatika i dr.)
dolazi do transporta energije. Transportovana energija se zove koliina toplote ili toplota Q.
Transport energije se vri dok se ne upostavi termika ravnotea koju karakterie intenzivni para-
metar temperatura sistema. Za merenje temperature potrebno je odrediti empirijske temperaturske
skale. Poznata je Celzijusova skala koja se definie pomou dve fiksne take koje se lako reprodu-
kuju. Nulta taka je ( 0
0
C ) temperatura mrnjenja vode pri normalnom pritisku (101325 Pa), a ta-
ka kljuanja vode pri istom spoljanjem pritisku uzeta je za 100
0
C. Tako se dobija 1
0
C za jedinicu
izraavanja temperature u Celzijusovoj skali. 1
0
C iznosi stoti deo temperaturske razlike izmedju
take mrnjenja i take kljuanja vode pod normalnim spoljanjem pritisku.
Gasni zakoni (zavisnost pritiska i zapremine odredjene koliine gasa od temperature) daju
mogunost uvodjenja apsolutne skale sa nulom t
0
= - 273,15
0
C, t
0
je temperatura na kojoj bi priti-
sak i specifina zapremina idealnog gasa teila nuli. Apsolutna temperaturska skala, u kojoj se tem-
peratura obeleava sa T i ija je jedinica 1 K (kelvin) ima nulu na 273,15
0
C. Nula Celzijusove
skale, prema tome je T
0
= 273,15 K. Opta veza izmedju Celzijusove i apsolutne skale

T = 273,15 + t ................................................... (2.1)

( t je temperatura izraena u stepenima Celzijusa).

Na osnovu termodinamikih procesa Kelvin definie termodinamiku temperaturu sa jedini-
com 1 K. 1 K jednak je 1/273,16 tom delu od temperaturskog intervala izmedju apsolutne nule i
trojne take vode. Ova je na 273,16 K ili na 0,01
0
C. Znai nula termodinamika skale takodje se
nalazi na 273,15
0
C i veza (2.1) vaie i za tu temperatursku skalu. Jedinica Celzijusove skale (1
0
C) je po veliini jednaka jedinici apsolutne (termodinamike) skale (1 K).
21
2.2. Jednaina stanja idealnog gasa

Razmotriemo termodinamiki sistem idealni gas. Prema kinetikoj teoriji idealni gas je
takav sistem u kome se, zbog dovoljno velikih rastojanja izmedju molekula, medjumolekularne
interakcije zanemaruju. Iz istih razloga zanemarljiva je i sopstvena zapremina molekula u odnosu
na zapreminu koju gas zauzima. Za posledicu takve definicije dobijamo da je unutranja energija
idealnog gasa odredjena srednjom kinetikom energijom svih molekula i proporcionalna je apsolut-
noj temperaturi gasa.*

Jednokomponentni sistem, idealni gas, tano prati jednainu

RT
M
m
pV = .............................................................. (2.2)

gde je p pritisak, V je zapremina, a T je temperatura idealnog gasa. Odnos n
M
m
= ,tj. odnos mase i
molarne mase gasa predstavlja koliinu n, idealnog gasa izraenu u molima. Jedan mol je koliina
supstance koja sadri isti broj jedinki (molekula, atoma, jona) koliko atoma ima u 12 g ugljenika
C
12
. Masa jednog mola kiseonika O
2
, je 32 g/mol, vodonika H
2
, 2 g/mol, ugljendioksida CO
2
, 44
g/mol. Jedan mol bilo koje supstance sadri, isti broj estica, koji se naziva Avogadrov broj,
N
A
= 6,023 10
23
estica/mol.
U jednaini (2.2) R je oznaka za univerzalnu ili molarnu gasnu konstantu. Ako imamo 1 mol
bilo kog gasa on e pri temperaturi To = 273,15 K i normalnom atmosferskom pritisku p
o
= 101325
Pa zauzimati molarnu zapreminu V
m
= 0,0224 m
3
/mol. Tako imamo

p
o
V
m
= RTo

odnosno,
R =
0
0
T
V
m
p
................................................................(2.3)


s obzirom na gornje vrednosti, za gasnu konstantu se dobija vrednost R = 8,314 J/mol K.
Jednaina stanja idealnog gasa daje mogunost izraunavanja nepoznatog parametra stanja
ako su ostali parametri gasnog stanja poznati.

* kT
j
2
= , gde je srednja kinetika energija molekula sistema, j je broj stepeni slobode, k je Bolcmanova
konstanta k =
A
N
R
= 1,38 10
-23
J/K. Dakle, unutranja energija sistema koji se sastoji od N molekula bie, N = U .
22

S obzirom da je


A
N
N
M
m
= .................................................................(2.4.)

gde je N broj molekula gasa, a N
A
je broj molekula u jednom molu gasa, jednaina stanja idealnog
gasa moe se pisati i u obliku

pV =
A
N
N
RT ...........................................................(2.5)

odnosno pV = NkT..................................................................(2.6)

gde je k =
A
N
R
= 1,38 10
-23
J/K i zove se Bolcmanova konstanta.

2.3. Rad irenja gasa, pV dijagram

Neka se u cilindru prikazanom na slici 2.1. nalazi odredjena koliina gasa zatvorena pokret-
nim klipom. Ako gas primi toplotu klip se pomera za visinu h. Ako je pritisak p gasa konstantan
(p
spoljanji
= p
unutranji
), sila F, kojom gas deluje na klip povrina S, izvrie rad

A = F h = pSh = pV......................................(2.7)














1
2
h
p = c o nst
.. . . . . . . . . . . . . . . . . .
. .. . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

A predstavlja izraz za rad irenja gasa i esto se
u termodinamici zove spoljanji rad.
U optem sluaju pritisak je konstantan samo kod
malih promena zapremine pa se izraz (2.7) tanije
koristi u infinitezimalnom obliku

dA = pdV.......................................(2.8)

gde su dA i dV bezkonano male promene ozna-
enih veliina.
Slika 2.1

Za konanu promenu zapremine od V
1
do V
2
i pritisak gasa se menja od p
1
do p
2
(opti
sluaj) pa e ukupan izvreni rad irenja biti
A =

pdV..............................................................................(2.9)
2
1
( oznaka 1 se odnosi na poetno, a 2 za konano stanje sistema).
23

ili
A =

pdV ..............................................................................(2.10)
2
1
V
V

Za analizu rada sistema procesi se prikazuju u p,V koordinatnom sistemu (sl. 2.2). Na slici vidimo
da se konana promena V
1
---->V
2


sastoji od bezkonano mnogo malih promena dV. S obzirom da
je promena dV mala, moe se smatrati da je pritisak konstantan, pa e gusto rafirana povrina biti
jednaka pdV. S obzirom na jednainu 2.8, to je elementarni rad dA. Izraz za ukupan rad A, (2.10)
predstavlja rafiranu povrinu ispod krive p = (V) izmedju stanja 1 i 2.
V d V V
1
2
2
p
2
p
p
1
1
p
p = (V)
V
















Slika 2.2
rafirana povrina, tj. rad irenja gasa zavisi od oblika krive p = (V), odnosno od vrste
promene stanja, znai od samog termodinamikog procesa. Rad nije funkcija stanja gasa.

2.4. I princip termodinamike

I princip termodinamike izraava opti zakon odranja energije prema kome se energija ne
moe unititi ili iz niega stvoriti. Ne postoji takav proces u kome se energija unitava ili stvara, ve
se energija pretvara iz jednog oblika u drugi. Po jednoj definiciji ne moe se napraviti perpetum
mobile prve vrste, tj. maina koja bi izvrila vei rad od dovedene koliine toplote.
Analitiki izraz za prvi princip termodinamike dobijamo na sledei nain. Posmatraemo
termodinamiki sistem (odredjenu koliinu idealnog gasa) zatvoren u cilindrinom sudu lakim kli-
pom (sl. 2.3).



24

















Slika 2.3
A
Q
1
2
. . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . .

U poetnom stanju (stanje 1) unutranja energija sistema neka bude U
1
. Ako se gasu dovede
koliina toplote Q i istovremeno se izvri rad na gasu, (spoljni pritisak naspram unutranjeg izvri
rad A), unutranja energija sistema povea se na U
2
(stanje 2 klipa). Prema zakonu odranja ener-
gije poveanje (promena) unutranje energije sistema mora biti jednako zbiru dovedene koliine
toplote Q i izvrenog rada A na sistemu;

U
2
U
1
= Q + A....................................................(2.11)

ili
dU = dQ + dA ............................................................(2.12)

Prema konvenciji o predznacima u termodinamici, rad vren na sistemu (kompresija) i
dovedena koliina toplote uzimaju se sa pozitivnim predznacima kao i poveanje unutranje ener-
gije. Prema tome, rad irenja gasa imae negativan predznak, pa emo rad irenja ovde razlikovati
od rada sabijanja i oznaiti ga sa A
1
,

dA
'
= - dA = pdV

Tako e jednaina (2.12) biti


dU = dQ dA
'
= dQ - pdV...........................................(2.13)


ili dQ = dU+dA
'
= dU + pdV......................................................(2.14)



25
(Prema takvoj definiciji u odeljku 2.3 tanije je koristiti oznaku A
'
umesto A)



2.5.Specifina toplota i molarna specifina toplota gasa

Ako se termika interakcija sistema sa okolinom vri bez promene zapremine (zapremina
gasa je konstantna) razmenjena koliina toplote Q
v
bie:

Q
v
= U = n C
v
T ..............................................................(2.15.)

gde je
M
m
n = koliina gasa izraena u molima, C
v
je specifina toplota gasa pri konstantnoj zapre-
mini, T je promena temperature gasa usled termike interakcije (zagrevanja ili hlaenja).
Ako je zagrevanje ili hlaenja gasa praeno promenom zapremine, a pritisak gasa je kons-
tantan, razmenjena toplota Q
p
se moe izraziti kao

Q
p
= nC
p
T ..........................................................................(2.16.)

gde je C
p
specifina toplota gasa pri stalnom pritisku. Odnosno,


T n
Q
C
V
V

= ............................................................................... (2.17.)
i

T n
Q
C
p
p

= ................................................................................ (2.18.)

Tako definisane specifine toplote su zapravo molarne specifine toplote, jer su brojno jed-
nake koliini toplote, koja je potrebna za zagrevanje jednog mola gasa (ili neke druge supstance) za
jedan stepen, pod uslovom da je zapremina (2.17.), odnosno da je pritisak (2.18.) konstantan.
Jedinica molarne specifine toplote je J/molK.

Molarna specifina toplota podeljena sa molarnom masom M, definie specifinu toplotu
koja je potrebna za zagrevanje jedinice mase (1 kg) gasa da bi mu se temperatura poveala za jedan
stepen, odnosno


M
C
C
V
V
= , jedinica je
kgK
J



M
C
C
p
p
= , jedinica je
kgK
J



26


Odnos molarnih specifinih toplota pri stalnom pritisku C
p
, i pri stalnoj zapremini C
v
obe-
leava se sa x, odnosno


v
p
C
C
x =
i esto se pojavljuje u raznim jednainama u termodinamici.

Na osnovu I principa termodinamike (2.14) imamo da je

.................................................................. (2.19) V p U Q
p
+ =

dalje emo uzeti 1 mol idealnog gasa n=1 mol.
U tom sluaju u (2.19)

U = U
m


gde je U
m
molarna unutranja energija, a jednaina stanja idealnog gasa (2.2) daje

pV = RT ............................................................................... (2.20)

Za molarnu specifinu toplotu, pri stalnom pritisku dobijamo


T
V p
T
U
T
Q
C
m
p
p

=

ili, s obzirom na (2.15),(2.17) i (2.20)

C
p
= C
v
+ R ............................................................................... (2.21)

Prema kinetikoj teoriji molarna speifina toplota pri stalnoj zapremini C
v
, moe da se
izrazi kao

R
j
C
V
2
= .......................................................................... (2.22)
gde je j broj stepeni slobode molekula gasa, dok je

R
j
R R
j
R C C
V p
2
2
2
+
= + = + = ............................................. (2.23)

Odnos molarnih specifinih toplota, prema tome bie


j
j
C
C
x
V
p
2 +
= = ........................................................................... (2.24)
i zavisi samo od broja stepena slobode molekula koji sainjavaju gas, i ne zavisi vrste gasa.
27
Pojam broja stepeni slobode moemo objasniti pomou mehanikih sistema koji su sastav-
ljeni iz jednog, dva ili tri molekula (slika 2.4)

y
z
x
(a )
y
z
x
(b )
y
z
x
z
,
x
,
,
y
( c )
z
x
y
,
,
,












Slika 2.4

Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih promenljivih koje odreuju poloaj odnos-
no energiju sistema. To su za jednoatomski molekul kordinate x,y, i z, jer je poloaj u odnosu na
translatorno pomeranje molekula (atoma), odreen ovim parametrima. Znai broj stepeni slobode u
ovom sluaju je j = 3 (slika 2.4 a.). Kod dvoatomskog molekula ( slika 2.4 b.) centri (jezgra) atoma
su na odreenom meusobnom rastojanju, pa pored tri stepena slobode translatornog kretanja, mo-
lekul moe rotirati oko tri uzajamno normalne ose. Oko ose x
1
koja spaja centre atoma, rotacija se
vri bez utroka energije, jer se mase nalaze na osi rotacije. (Moment inercije u odnosu na tu osu se
moe zanemariti). Tako e ukupno biti tri translaciona i dva rotaciona stepena slobode, znai j=5.

Tro ili vieatomni molekul (sl. 2.4c) ima 6 stepeni slobode; 3 translatorna i 3 rotaciona. S
obzirom da se kod takvih sistema atomi ne nalaze na jednoj pravoj, za rotaciju oko sve tri ose pot-
rebna je rotaciona energija (Moment inercije sistema u odnosu na sve tri ose je razliit od nule.).
Sumirajui:
za jednoatomski molekul
j = 3, C
V
=
2
3
R, C
p
=
2
5
R,
3
5
=
V
p
C
C
= 1,67

za dvoatomski molekul
j = 5, C
V
=
2
5
R, C
p
=
2
7
R,
5
7
=
V
p
C
C
= 1,4

za tro- ili vieatomski molekul

j = 6, C
V
=
2
6
R = 3R, C
p
=
2
8
R = 4R,
3
4
=
V
p
C
C
= 1,33
28
2.6.Termodinamiki procesi

Termodinamiki proces pretstavlja promenu stanja termodinamikog sistema.

a) Promena stanja gasa koja se vri bez promene zapremine gasa naziva se izohorski proces.

Znai V = const, tj. V = 0. Ako je V = 0 sistem ne vri rad, tj. A = 0, iz 2.15 sledi:


Q = U = nC
V
T


ili
Q = U =
M
m
C
V
(T
2
T
1
) ............................................... (2.25)

Zagrevanjem gasa, menja se temperatura i pritisak gasa



2
1
2
1
T
T
p
p
= .............................................................................. (2.26 a)


ili
T
p
= const. ..................................................................... (2.26 b)


Poslednja formula izraava tzv. Gej Lisakov zakon, prema kome je pritisak linearna funkcija tem-
perature.
Jednaina (2.25) moe da se napie u funkciji pritisaka poetnog stanja p
1
i konanog stanja
p
2
. Iz jednaine stanja idealnog gasa (2.2) bie

T
1
=
R
M
V p
1
m
i T
2
=
R
M
V p
2
m


( jer je V
1
= V
2
= V ). Zamenom u 2.25 dobijamo

Q = U =
R
V C
v
(p
2
p
1
) ............................................ (2.27)

U p,V koordinatnom sistemu, dijagram takvog procesa je prava paralelna sa p osom (sl. 2.5).





29

p
p
p
1
2
V V

















Slika 2.5

b) Ako se promena stanja gasa vri pri konstantnom pritisku, znai p = const. govorimo o
izobarskom procesu. Tada se menja zapremina gasa u zavisnosti od temperature, pri emu
je:


2
1
2
1
T
T
V
V
= ................................................................... (2.28 a)

ili
T
V
= const. ................................................................. (2.28 b)



Dovedena toplota

Q = nC
p
T

ili Q = n C
p
(T
2
T
1
) .................................... (2.29)

Kada je pritisak konstantan, iz jednaine gasnog stanja sledi:

T
1
=
R
M
m
pV
1
i T
2
=
R
M
m
pV
2


pa (2.29) dobija oblik

Q =
R
p C
p
(V
2
V
1
) ................................................(2.30)

30
Promena unutranje energije gasa bie:

U =
M
m
C
V
(T
2
T
1
) =
R
p C
v
(V
2
V
1
) ............................................(2.31)

Kod izobarskog procesa dovedena koliina toplote se troi na poveanje unutranje energije i za
vrenje spoljanjeg rada, tj:

Q = U + A
'


Rad kod izobarskog procesa bie:

A
'
=

pdV = p (V
2
1
V
V
2
V
1
) .............................................. (2.32)

Dijagram izobarskog procesa je prava paralelna sa V osom (sl. 2.6.)


p
1 2
V
V
V
1
2
p















Slika 2.6


rafirana povrina predstavlja izvreni rad kod izobarskog procesa.

c) Kod izotermskog procesa temperatura gasa se ne menja, odnosno T = const. Tada se menja
pritisak i zapremina gasa. Iz (2.2.) sledi da je:

pV = const. .................................................................... (2.33 a)

ili
1
2
2
1
V
V
p
p
= ......................................................................... (2.33 b)

Jednaine (2.33 a) i (2.33 b) predstavljaju poznati Bojl Mariotov zakon.
pV dijagram izotermskog procesa je jedna grana hiperbole (sl. 2.7.)
31
Kod izotermskog procesa ne menja se unutranja energija sistema, pa prvi princip termodi-
namike daje:

dQ = dA
'
= pdV ..........................................................................(2.34)

odakle je
A
'
= pdV =

2
1
V
V
M
m
RT

2
1
V
V
V
dV
=
M
m
RT ln
1
2
V
V
.........................(2.35)

Moemo konstatovati da se kod izotermskog procesa sva dovedena koliina toplote utroi na vre-
nje spoljanjeg rada. (2.34).

d) Adijabatski proces odvija se u izolovanim sistemima. Zbog toga u toku procesa sistem ne
razmenjuje toplotu sa okolinom (sistemu se ne dovodi niti se od njega odvodi toplotna
energija). Adijabatski su i brzi procesi (brza ekspanzija ili kompresija) jer za vreme procesa
ne dolazi do razmene toplotne energije. Realni procesi nisu savreno adijabatski, jer ovi
uslovi nisu u potpunosti ispunjeni.

Ako je Q = 0 iz prvog zakona termodinamike sledi da je:

A
'
= - U ................................................................................ (2.36)

to znai da se spoljanji rad pri adijabatskoj ekspanziji vri na raun unutranje energije gasa, zbog
ega se temperatura gasa smanjuje. Obrnuto; pri kompresiji rad koji je izvren na gasu jednak je
poveanju unutranje energije gasa, zbog ega se temperatura gasa poveava.
Ako podjemo od prvog principa termodinamike:

dU + pdV = 0 ............................................................................. (2.37)

ili nC
V
dT + pdV = 0 ....................................................................... (2.38)



dobijamo dT = -
V
nC
pdV
................................................................... (2.39)

Diferenciranjem jednaine gasnog stanja dobijamo

pdV + Vdp = nRdT ..................................................................... (2.40)

S obzirom na (2.39) i (2.21) sledi:

pdV + Vdp = -
V
C
R
pdV = -
V
V p
C
C C
pdV
32

Ako se uvede oznaka x
C
C
V
p
=

dobijamo

pdV + Vdp = - ( x - 1) pdV

to e konano dati:

x pdV + Vdp = 0

Ako poslednju jednainu podelimo sa proizvodom pV

dobijamo:

0 = +
p
dp
V
dV
x

to integracijom daje jednainu:

pV
x
= const. ........................................................................ (2.41)

Ova jednaina se zove Poasonova jednaina. Ona je jedna od tri karakteristine jednaine koje daju
vezu izmedju promenljivih parametara kod adijabatske promene stanja.

Eliminacijom pritiska pomou jednaine gasnog stanja, odnosno zamenom

p =
V
nRT


u (2.41) dobijamo vezu izmedju temperature i zapremine gasa:

TV
x-1
= const. ......................................................................... (2.42)

dok eliminacijom zapremine iz (2.41) pomou

V =
p
nRT




dobijamo vezu izmedju pritiska i temperature

p
1-x
T
x
= const. ....................................................................... (2.43 a)

ili p
x
x 1
T = const. ....................................................................... (2.43 b)

Rad irenja kod adijabatskog procesa

33
A
'
= - U = nC
V
(T
1
T
2
) ....................................................... (2.44)

Napominjemo da molarne specifine toplote C
V
i C
p
moemo izraziti pomou konstante x. S
obzirom da je x
C
C
V
p
= i da je C
p
C
V
= R, dobiemo da je:

C
V
= R
x 1
1
i C
p
= R
x
x
1


Tada e (2.44) biti

A
'
=
1 x
R
M
m
(T
1
T
2
) ....................................................... (2.45)

S obzirom na (2.42) dobiemo:


1
2
1
1
2

|
|
.
|

\
|
=
x
V
V
T
T


Za rad irenja A
'
dobijamo:

A
'
=
(
(

|
|
.
|

\
|

1
2
1 1
1
1
x
V
V
x
RT
M
m
................................................ (2.46)

Na slici (2.7) su prikazani dijagrami izotermskog i adijabatskog procesa. Vidi se da je kriva adija-
batskog procesa (adijabata) strmija, a izvreni rad je manji u odnosu na izotermski proces (rafirane
povrine ispod odgovarajue krive).



1
izo te rm a
2i
2a
a d ija b a ta
V
V V
1
2
p

















Slika 2.7
34
2.7. II princip termodinamike

Iskustvo pokazuje da ukoliko postoje dva podsistema izolovana od okoline, razliitih inten-
zivnih parametara T
1
, p
1
....... i T
2
, p
2
......, u njihovom kontaktu nastaju procesi izjednaavanja.
Sistem tei ka ravnotei kada su temperatura ili pritisak isti u celom sistemu. Proces suprotnog sme-
ra se nikada ne odigrava spontano. Pored toga vani su i procesi pretvaranja toplote u mehaniku
energiju. Naime za pogon automobila, lokomotive, brodova potrebno je vriti mehaniki rad, koji se
dobija iz toplotne energije. Ovaj vid energije se relativno lako moe proizvesti u velikim koliinama
iz hemijskih (sagorevanje) ili nuklearnih procesa.
Iskustvo nam govori i o tome da se mehanika energija (energija uredjenog kretanja) lako i
jednostavno pretvara na primer trenjem u toplotu (u energiju haotinog kretanja). Suprotno, pretva-
ranje toplote u mehaniki rad je vezano za posebne uslove. II princip termodinamike razmatra gene-
ralno ove iskustvene injenice.
Naveemo neke stare formulacije drugog principa:

"Toplota nikada ne moe da prelazi sama od sebe sa tela sa niom temperaturom na telo sa viom
temperaturom." (Klausijus, 1850.)

"Nije mogue napraviti mainu sa periodinim dejstvom koja bi podizala teret i hladila izvor
toplote bez drugih dejstava." (Plank, 1903.)

"Nemogue je ostvariti perpetum mobile druge vrste." (Ostvald, 1851.)

Klausijusova formulacija govori o procesima izjednaavanja u prirodi, dok druge dve for-
mulacije govore o uslovima pretvaranja toplote u mehaniki rad. Ukazuju na nemogunost potpu-
nog pretvaranja haotinog kretanja u uredjeno kretanje. Perpetum mobile druge vrste bila bi maina
koja stalno oduzima toplotu iz nekog toplotnog rezervoara i primljenu toplotu u potpunosti pretvara
u rad. (Toplotni rezervoar je sistem od koga se toplota moe oduzimati ili dovoditi pri emu se
temperatura sistema ne menja).
Medjutim iskustvo pokazuje da su za periodino pretvaranje toplotne energije u mehaniki
rad potrebna dva toplotna rezervoara; jedan sa viom, a drugi sa niom temperaturom. Od toplijeg
rezervoara termodinamiki sistem koji se esto zove radno telo primi toplotu Q
1
. Od ove toplote
jedan deo maina pretvara u mehaniki rad, a drugi deo Q
2
ostaje neiskorien i predaje se hladni-
jem rezervoaru. Poto radno telo obavi svoj zadatak (izvri ekspanziju i pomera klip toplotne ma-
ine), potrebno ga je vratiti u poetno stanje, da bi maina periodino radila. Znai radno telo obavlja
kruni proces.


35
2.8.Povratni i nepovratni procesi. Kruni proces, koeficijent korisnog dejstva

Povratni ili reverzibilni proces je takav proces koji se moe odvijati u dva suprotna smera,
bez drugih promena u okolini.

Nepovratni ili ireverzibilni proces spontano se odvija samo u jednom smeru.

Kod stvarnih procesa u prirodi ireverzibilnost je izraena u manjoj ili veoj meri (razmena
toplote sa okolinom ili trenje je uvek prisutno). Medjutim termodinamika moe da reava probleme
vezane za povratne procese jer izuava ravnotene procese. Ravnoteni procesi se odvijaju pri odre-
djenim uslovima. Kada je razlika izmedju temperature radnog tela i okoline u toku procesa besko-
nano mala, tada proces protie beskonano lagano. Isti uslov vai i za pritisak. Pod ovim uslovima
proces je sastavljen od beskonanog niza ravnotenih stanja tj. reverzibilnih procesa, pa se i sam
makroskopski proces smatra reverzibilnim. Bez obzira to su te pretpostavke samo idealizacije, one
daju mogunost analitikog i grafikog razmatranja raznih termotehnikih procesa.Ako se iz poet-
nog stanja sistem vraa u isto to stanje, izvrio je kruni proces ili ciklus. Radno telo jedne toplotne
maine uvek izvri niz krunih procesa, pri emu se odvija periodino pretvaranje toplote u meha-
niki rad.

p
1
2
A
k
a
b
Q
Q
1
2
V
















Slika 2.8



Neka se jedan proizvoljni kruni proces (sl. 2.8) sastoji od dva procesa: procesa 1 2 (kriva
a) i procesa 2 1 (kriva b). Sistem u stanju 1 ima unutranju energiju U
1
, a u stanju 2, unutranju
energiju U
2
. Na putu 1 2 rad irenja A
1

, je povrina ispod krive 1 a 2 i sistemu se dovodi toplota

36
Q
1
. Vraajui se u stanje 1 na putu b, rad sabijanja A
2
, jednak je povrini ispod krive 2 b 1 i odvodi
se od sistema toplota Q
2
. Na osnovu prvog principa termodinamike moe se napisati

za proces 1 a 2 : Q
1
= U
2
U
1
+ A
1

.......................................... (2.47)

za proces 2 b 1 : Q
2
= U
1
U
2
+ A
2
......................................... (2.48)

sabiranjem (2.47) i (2.48) dobija se za koristan rad A
k
,

A
k
= A
1

+ A
k
= Q
1
Q
2
.................................................. (2.49)

S obzirom da rad irenja i rad sabijanja imaju suprotne predznake, u formuli (2.49) pojavljuje se
razlika dobijenog rada (irenjem gasa) i utroenog rada (sabijanjem gasa).
Koeficijent korisnog dejstva krunog procesa je odnos korisnog rada i uloene energije, tj.


1
Q
A
k
= .............................................................................. (2.50)

odnosno

1
2 1
Q
Q Q
= ...................................................... (2.51)

Kod toplotnih maina Q
1
> Q
2
i A
1

> A
2
to znai da je rad irenja vei od rada sabijanja.
Koristan rad na p

V dijagramu je povrina ograniena krunim procesom (sl. 2.8).

Kruni proces moe da se odvija i u obrnutom smeru. Tada se od sistema odvodi vea koli-
ina toplote od primljene toplote, jer je rad kompresije vei od rada irenja.
2.9.Karnoov kruni proces

Teorijsku analizu jednog idealnog povratnog krunog procesa izvrio je francuski ininjer
Sadi Karno 1824. godine. Koeficijent korisnog dejstva ovog ciklusa ima pri ovim uslovima maksi-
malnu vrednost.
Karnoov kruni proces se sastoji iz dva izotermska i dva adijabatska procesa. Radno telo je
idealan gas koji se nalazi u cilindru sa klipom. U toku izotermskog procesa cilindar je u termikom
kontaktu sa rezervoarom temperature T
1
odnosno T
2
, dok kod adijabatskih procesa cilindar se odva-
ja od termostata i izoluje. etiri procesa kod direktnog Karnoovog ciklusa redom su sledea:
I proces. Cilindar je vezan za topliji rezervoar temperature T
1
. Zapremina gasa je V
1
a priti-
sak je p
1
(taka 1 na sl. 2.9.). Zatim gas izvri izotermsku ekspanziju tako da mu se zapremina
povea na V
2
, a pritisak smanji na p
2
(taka 2 sl. 2.9.). Sistem oduzima toplotu Q
1
od rezervoara i u
potpunosti je pretvara u rad A
1

. Ako je n koliina gasa u cilindru, bie

37

1
4
2
3
p V T
p V T
p V T
p V T
1
1 1 1
2
2 2
Q
2
2 3 3
4
4
Q
1
1

















Slika 2.9


Q
1
= A
1
'
= nRT
1
ln
1
2
V
V
> 0 ............................................... (2.52)

II proces. Sistem se izoluje od okoline i izvri adijabatsku ekspanziju do zapremine V
3
. Pri
tome se njegova temperatura smanjuje na T
2
, a pritisak gasa na p
3
(taka 3., sl. 2.9). Izvreni rad e
biti

A
2
'
= nC
V
(T
1
T
2
) > 0 ................................................ (2.53)

III proces. Cilindar je u kontaktu sa rezervoarom, temperature T
2
, koju ima i gas. Gas se
tako, izotermski sabija do zapremine V
4
i pritiska p
4
(taka 4., sl. 2.9). Rad u odnosu na prvi proces
je negativan i rezervoaru temperature T
2
predaje se toplota Q
2
, tj.

- A
3
'
= - Q
2
= nRT
2
ln
3
4
V
V
< 0 ........................................ (2.54)

IV proces. Cilindar se termiki izoluje i gas se adijabatski sabija do poetne zapremine V
1
i
pritiska p
1
i zagreva se do poetne temperature, T
1
. Izvreni rad je

- A
4
'
= - nC
V
(T
1
T
2
) < 0 ....................................... (2.55)

Na ovaj nain sistem je izvrio kruni proces, pri emu je koristan rad pozitivan (povrina obuhva-
ena krunim procesom).
Ukupan rad je:

A = A
1
'
+ A
2
'
- A
3
'
- A
4
'
= A
1
'
- A
3
'
= Q
1
Q
2
.......................... (2.56)
38

s obzirom da je iz (2.53) i (2.55) A
2
'
- A
4
'
= 0



ostaje za ukupan rad koji se dobija iz toplote

A = nRT
1
ln
1
2
V
V
+ nRT
2
ln
3
4
V
V
= Q
1
Q
2
................................. (2.57)

Koeficijent korisnog dejstva Karnoovog ciklusa je:


1
2 1
Q
Q Q
= ............................................... (2.58)

i moe se izraziti pomou temperatura T
1
i T
2
. Primenom Poasonove jednaine za adijabatski proces
izmedju stanja 2 i stanja 3 dobijamo jednainu:

T
1
V
2
x-1
= T
2
V
3
x-1


a za adijabatski proces izmedju stanja 4 i stanja 1.:

T
2
V
4
x-1
= T
1
V
1
x-1


Ako ove dve jednaine podelimo, lako se dobija da je
4
3
1
2
V
V
V
V
= .............................................................. (2.59)

s obzirom na (2.57) za se dobija


1
2
1
4
3
2
1
2
1
ln
ln ln
V
V
nRT
V
V
nRT
V
V
nRT
=

Uzimajui u obzir jednainu (2.59), za termiki koeficijent korisnog dejstva Karnoovog ciklusa
dobija se:


1
2 1
T
T T
= < 1 .................................................... (2.60)

Karnoov kruni proces je ciklus jedne idealne toplotne maine kod koje nema gubitaka nap-
rimer usled trenja ili prenoenja toplotne energije na okolinu, i koja bi radila periodino sa rever-
zibilnim krunim procesima. Kod takve toplotne maine termiki stepen korisnog dejstva zavisi
samo od temperature toplotnih rezervoara i to na taj nain, da temperatura toplog rezervoara mora
39
biti to vea a temperatura hladnijeg rezervoara to manja. Poto je Karnoov ciklus jedan idealan
ciklus, bez gubitaka, realni ciklusi za date temperature T
1
i T
2
imaju manji stepen korisnog dejstva.
Obrnuti Karnoov ciklus. Karnoov ciklus moe da se odvija i u obrnutom smeru (sl. 2.10). U
tom sluaju ciklus troi mehaniki rad

A
utr.
= A
1
+ ( - A
2

) = Q
1
Q
2





















Slika 2.10



s obzirom da je A
1
(rad sabijanja) > A
2

(rad irenja), pri tome je Q

1
> Q
2
,

to znai da se vie
toplote od dovedene prenosi na topliji rezervoar, koja se oduzima od hladnijeg rezervoara. Znai, da
toplota prelazi sa hladnijeg na toplije telo, ali ne "sama od sebe" nego utrokom rada A
utr.
.
Za ostvarivanje obrnutog ciklusa mogu postojati dva razloga: ili se eli odvodjenjem toplote
odravati potrebna niska temperatura u hladnom rezervoaru, ili se eli permanetnim dovodjenjem
toplote toplijem rezervoaru, odravati njegova via temperatura. Prvi sluaj ostvaruju maine za hla-
djenje, a drugi sluaj termopumpe (toplota se "die" iz rezervoara sa niom temperaturom i prenosi
na okolinu sa viom temperaturom tj. na prostoriju koja se greje takvom pumpom).
U ovim sluajevima definie se koeficijent hladjenja, kao odnos odvedene toplote od
hladnijeg tela i utroenog rada


h
=
2 1
2
2 1
2
T T
T
Q Q
Q

> 1 .............................................. (2.61)

40
odnosno grejni koeficijent, koji je odnos dovedene toplote toplijem rezervoaru i utroenog rada



g
=
2 1
1
2 1
1 1
T T
T
Q Q
Q
A
Q
utr

=

= > 1 ................................. (2.62)

2.10.Entropija

Ekstenzivni parametar koji karakterie termiku interakciju je entropija. Njena promena pri
termikoj interakciji izraava se kao odnos koliine toplote koja je dovedena (ili odvedena) sistemu
u reverzibilnom procesu i temperature sistema
T
Q
S

= , i ima jedinicu J/K.
Pojam entropije je uveo R. Klausijus (1865. g.) kao rezultat sledeeg razmatranja:

Polazi se od izraza za koeficijent korisnog dejstva Karnoovog ciklusa za koji je pretpostav-
ljena reverzibilnost, odnosno


1
2 1
1
2 1
T
T T
Q
Q Q
=

Ako znamo da je Q
2
odvedena toplota tj. Q
2
posle sredjivanja bie:

0
2
2
1
1
= +
T
Q
T
Q


Ovaj izraz emo iskoristiti za proizvoljni kruni proces (sl. 2.11), koji se pomou adijabata moe
podeliti na beskonaan broj Karnoovih ciklusa. Tada sabiranje beskonano mnogo malih veliina
prelazi u integraciju, znai



= +
2 1 1 2 2
2
1
1
0
a b
T
dQ
T
dQ


ili
0 =

T
dQ
........................................................................... (2.63)







41



1
2
a
b
p
V
















Slika 2.11

Ovaj izraz se zove Klausijusov integral za povratni (reverzibilni) kruni proces.
Izraz
T
dQ
Klausijus je obeleio sa dS
,
pri emu se S zove entropija. Odnosno,

dS =
T
dQ
.................................................................. (2.64)

Ako neka veliina ima osobinu da je njen integral po zatvorenoj krivoj jednak nuli, znai da je ta
veliina funkcija stanja.

Iz (2.64) sledi:

dQ = TdS ........................................................... (2.65)

to se smatra takodje formulacijom drugog principa termodinamike.
Iz prvog principa termodinamike dQ = dU + pdV dobija se:

TdS = dU + pdV ............................................................... (2.66)

Poto je dU = nC
V
dT

, a
V
nR
T
p
= , iz (2.66) bie:

dS = nC
V

T
dT
+ nR
V
dV
................................................. (2.67)

Da bi se nala promena entropije za konaan proces (reverzibilan) od poetnog stanja 1, do krajnjeg
stanja 2, potrebno je poslednju jednainu integrisati u tim granicama
42



+ =
2
1
2
1
2
1
V
dV
T
dT
nC dS
V
...................................................... (2.68)

to daje (ako se C
p
i C
V
smatraju konstantnim)


1
2
1
2
1 2
ln ln
V
V
nR
T
T
nC S S S
V
+ = = ................................ (2.69)

Za adijabatsku promenu stanja (reverzibilna) S = 0, s obzirom da je u tom sluaju dQ = 0, to
znai da je za adijabatski proces S = const.

2.11.Toplotni T
,
S dijagram

Na slici 2.12 prikazan je T
,
S dijagram proizvoljne promene stanja, koja se prikazuje krivom
T = (S). Elementarnoj promeni stanja odgovara elementarna rafirana povrina na (sl. 2.12) TdS
= dQ, koliina toplote dovedena ili odvedena pri toj elementarnoj promeni stanja. Za konanu
promenu stanja, od poetnog stanja 1 do krajnjeg stanja 2 , imaemo da je:

Q =

TdS = (S) dS ............................................... (2.70)

2
1

2
1

to znai da koliina toplote Q (dovedena ili odvedena) u T
,
S dijagramu predstavlja povrinu koju
ograniava kriva promene stanja, ordinate krajnjih stanja i odgovarajui odseak na apscisi. U tome
je znaaj T
,
S dijagrama, i jasno je zato se naziva toplotnim dijagramom.



T
S
1
2
T= (S)
T
S S
1 2
d S















Slika 2.12
43


Razne promene stanja idealnog gasa koje smo ranije upoznali i prikazali njihove p
,
V
dijagrame, takodje se mogu prikazati i analizirati u T
,
S dijagramu.



T
T
S
T= c o nst.(izo te rm a )
S
=
c
o
n
s
t
Slika 2.13

















Na slici 2.13 su prikazani proizvoljni dijagrami izotermskog odnosno adijabatskog procesa,
a na slici 2.14 dijagrami izohorskog i izobarskog procesa. Na slici 2.14 je prikazana za istu tem-
peratursku promenu od T
1
do T
2
, promena entropije kod izohorskog procesa, S
V
i promena
entropije za izobarski proces, S
p
, pri emu je S
p
> S
V
.




















Slika 2.14
S
p
S
V
T
1
T
T
2
V
=
c
o
n
s
t
p
=
c
o
n
s
t
S

44
2.12.Klausijusov integral za nepovratne procese, princip
poveanja entropije

S obzirom da je Karnoov ciklus optimalan po stepenu korisnog dejstva, za nepovratni kruni
proces moe se pisati


1
2 1
1
2 1
T
T T
Q
Q Q
<

......................................................... (2.71)

To znai da posle analognog izvodjenja kao kod povratnog ciklusa dobijamo

T
dQ
< 0 ..................................................................... (2.72)

to predstavlja Klausijusov integral za nepovratni (ireverzibilni) kruni proces.

Na slici 2.15 predstavljen je proizvoljni kruni proces koji se sastoji od ireverzibilnog proce-
sa "a" izmedju stanja 1 i 2 i reverzibilnog procesa "b" kojim se sistem vraa iz stanja 2 u stanje 1.
Za ceo ciklus 1a2b1 vaie (2.72), odnosno moemo pisati




< +
) ( 2 1 ) ( 1 2
0
irev a rev b
T
dQ
T
dQ
................................................... (2.73)





















p
V
b
a
ire v
re v
1
2

Slika 2.15

45

S obzirom da se promena entropije definie za reverzibilne procese, drugi integral u ovom
izrazu jednak je promeni entropije izmedju stanja 2 i 1, odnosno

=
1
2
2 1
S S
T
dQ


odakle se iz (2.73) dobija:

S
2
S
1
>

2
) ( 1 irev
T
dQ
............................................................ (2.74)

Ovo znai da je promena entropije kod ireverzibilnih procesa vea od

2
1
T
dQ


U optem sluaju moe se napisati:

S
2
S
1

2
1
T
dQ
................................................................ (2.75)

gde znak jednakosti vai u sluaju reverzibilne promene stanja.
Da bi sutina poslednjih izraza bila jasnija uzeemo primer adijabatskog procesa (izolovan
sistem) za koji je dQ = 0. Za reverzibilni adijabatski proces imali smo S
2
S
1
= 0. Ako adijabatski
proces nije savreno reverzibilan iz bilo kojih razloga, naprimer zbog raznih gubitaka, tada e vaiti
znak nejednakosti u (2.75) odnosno


S
2
S
1
> 0 .................................................................... (2.76)

to znai da kod nepovratnih adijabatskih procesa (procesi u izolovanom sistemu) entropija raste.
Porast entropije jeste karakteristika nepovratnosti neke promene stanja.
Moramo istai da su svi makroskopski procesi u prirodi ireverzibilni. To znai da se procesi
u prirodi odigravaju u smeru poveanja entropije, pod uslovom da se "priroda" smatra priblino
izolovanim sistemom. Moe da se konstatuje, da u naim uslovima ("zemaljski" uslovi) spontani
termiki procesi vode ka poveanju entropije.
Uzmimo primer jednog takvog spontanog procesa: prelaenje toplote sa tela vie temperatu-
re na telo nie temperature. Neka je na sl.2.16 jedan izolovan sistem koji se sastoji iz dva tela, tela
A i tela B. Telo A ima viu temperaturu T
1
u odnosu na temperaturu tela B, koja iznosi T
2.




46



A
B
Q
T
1
T
2










Slika 2.16


Tela sainjavaju sistem koji je izolovan od okoline, te dolazi do termike interakcije izmedju njih,
tj. do razmene toplote. Prema iskustvu kao i drugom principu termodinamike, toplota prelazi sa tela
A na telo B. Obrnuti smer nije mogu, znai proces je nepovratan. Ukupna promena entropije celog
izolovanog sistema jednaka je zbiru entropija pojedinih tela

dS = dS
A
+ dS
B
................................................... (2.77)

Ako znamo da se ista koliina toplote odvodi od tela A, koliko se dovodi telu B moemo
pisati

dS
A
=
1
T
dQ
i dS
B
=
2
T
dQ


pa e (2.77) biti

dS = -
1
T
dQ
+
2
T
dQ
= dQ
T T

1 2
1 1
................................. (2.78)

Poto je T
1
> T
2
, sledi da je dS > 0. Ovo znai da u izolovanom sistemu, ako postoji razme-
na toplote izmedju delova sistema, entropija raste.
47
2.12.Statistika interpretacija entropije

Potrebno je u kratkim crtama upoznati se sa statistikom interpretacijom entropije, koja
zapravo predstavlja fiziku sutinu ove termodinamike veliine.
Molekularno-kinetika teorija povezuje makroskopske veliine kao to su pritisak, tempera-
tura, unutranja energija, itd. sa karakteristinim mikroskopskim veliinama toplotnog kretanja. Pri
tome se primenjuju zakoni klasine fizike za sistem estica. Poto se radi o ogromnom broju es-
tica moraju se uzeti u obzir sledee pretpostavke: ni jedan pravac nema prioritet u odnosu na drugi
pravac i da su molekuli ravnomerno rasporeeni u prostoru. Na taj nain se kod reavanja problema
kineti-ke teorije pretpostavlja najverovatnije stanje sistema, odnosno srednje vrednosti
karakteristinih mikroveliina, umesto ogromnog broja trenutnih vrednosti. Takav problem moe
se reiti primenom zakona verovatnoe i statistike mehanike.
Takvim metodama Bolcman (1877.god.) je dokazao da entropija mora biti jednaka izrazu

S = k ln w

gde je k Bolcmanova konstanta,
A
N
R
= k (univerzalna gasna konstanta jednog molekula), a w je
statistika teina ili termodinamika verovatnoa. Ona izraava broj varijacija mikrostanja, koje
daju neko makrostanje, kao spoljni odraz datog broja mikrostanja.
Objasniemo na jednostavnom primeru ta znai statistika teina ? Razmotriemo pitanje
raspodele molekula gasa po zapremini koju oni zauzimaju. Problem je analogan problemu potpune
haotinosti, odnosno da ni jedan pravac kretanja nema prioritet u odnosu na drugi.
Podeliemo zapreminu V gasa na 2 jednaka dela i ako se sistem sastoji od 4 molekula
oznaenih sa 1,2,3 i 4, tada je raspodela 4 molekula izmeu dve polovine suda mogua na 16
razliitih naina. To su u naem primeru razliita mikrostanja. Na sl.2.17 vidimo da postoje 5
moguih prostornih raspodela 4 molekula u 2 polovine prostora. To su sledee:


1 2 3 4

0:4
1
! 4
! 4
1
= = w
1 2 3 4

2 1 3 4

3 1 2 4

4 1 2 3
1:3 4
! 3 ! 1
! 4
2
=

= w

48




1 2 3 4

1 3 2 4

1 4 2 3

2 3 1 4

2 4 1 3

3 4 1 2
2:2

6
! 2 ! 2
! 4
3
=

= w

1 2 3 4

1 3 4 2

1 2 4 3

2 3 4 1
3:1

4
! 1 ! 3
! 4
4
=

= w

1 2 3 4 4:0

1
! 4
! 4
5
= = w

Slika 2.17

u levoj polovini nijedan molekul, u desnoj 4 molekula tj. 0:4
u levoj polovini jedan molekul, u desnoj 3 molekula, tj. 1:3
u levoj polovini 2 molekula, u desnoj 2 molekula, tj. 2:2
u levoj polovini 3 molekula, u desnoj 1 molekul, tj. 3:1
u levoj polovini 4 molekula, u desnoj nijedan, tj. 4:0

Ukupan broj svih varijacija je 2
4
= 16, kao to vidimo na slici 2.17. Najvei broj varijacija, 6,
postoji pri raspodeli 2:2 (to bi mogli nazvati makrostanjem), znai ovo stanje se uspostavlja sa
najveom verovatnoom.
Prostorna raspodela molekula, koja se moe ostvariti sa veim brojem varijacija ima vie
izgleda da se pojavi, tj. ona je verovatnija od drugih koje se ostvaruju sa manjim brojem varijacija.
Verovatnoa za uspostavljanje jedne od moguih prostornih raspodela molekula meri se u
statistikoj termodinamici brojem varijacija njenog ostvarivanja, te se ovaj broj varijacija za ostva-
rivanje odreene raspodele estica zove statistika teina ili termodinamika verovatnoa.*
Lako se moe proveriti da sa poveanjem broja molekula verovatnoa ravnomerne raspodele
raste i pribliava se jedinici, a verovatnoa da se svi molekuli nau u jednom delu prostora smanjuje
se i tei nuli. To znai da sistem sa ogromnim brojem estica zauzima uvek ravnomernu raspodelu,
tj.




* Prostorna raspodela sa najveom statistikom teinom ima i najveu verovatnou (matematiku), u naem primeru
iznosi 6
16
1
, dok je verovatnoa ostvarivanja npr. raspodele 0:4,
16
1


49
stanje sa najveom verovatnoom, odnosno sa najveom statistikom teinom.
Ako se izolovan sistem iz bilo kojih razloga u nekom trenutku nae u stanju sa manjom
verovatnoom od maksimalne, prema iskustvu smer procesa u sistemu e biti takav da vodi sistem u
stanje sve vee verovatnoe, dok se ne postigne njena maksimalna vrednost.
Pored odreivanja prostorne raspodele isti postupci statistike termodinamike se primenjuju
i za reavanje problema raspodele brzine i energije izmeu molekula, pa se takvom metodom odre-
uje energetsko stanje sistema kao najverovatnije stanje.
Stalni rast entropije kod spontanih procesa i tenja sistema ka stanjima sa veom verovatno-
om navodi Bolcmana na misao da postoji veza izmeu ove dve veliine. On je zakljuio da se ta
veza moe izraziti ve navedenom formulom

S = k ln w .............................................................. (2.79)

Ako se sistem sastoji od n podsistema (delova) i njihove termodinamike verovatnoe su w
1,
w
2,.................
w
n
, a termodinamika verovatnoa celog sistema je w iz (2.79) dobija se

S = k ln w = k ln w
1
+ k ln w
2
+ k ln w
n
= S
1
+ S
2
+ S
n
.......... (2.80)

gde je S entropija celog sistema, a S
1
,S
2
.......S
n
su entropije pojedinih podsistema (delova).

Prema tome, entropija je proporcionalna logaritma verovatnoe stanja. Ona izraava stepen
neureenosti sistema i u datim uslovima pokazuje smer najverovatnijeg odvijanja stvarnih procesa u
prirodi. Kod sastavljanja sistema od nezavisnih delova, sabiranje entropije pojedinih delova, daje
entropiju celog sistema.

2.13.Realni gasovi. Jednaina Van der Valsa

Kod realnih gasova meumolekularne sile i sopstvena zapremina molekula ne mogu se
zanemariti kao kod idealnih gasova. Zbog toga oni ne zadovoljavaju pretpostavke, pod kojima vae
gasni zakoni koji su zakoni ponaanja idealnog gasa. Prema tome jednaina gasnog stanja pV = RT
(u ovom obliku odnosi se na 1 mol) mora biti korigovana. to je pritisak vei, a temperatura manja
odstupanje ponaanja gasa od idealnog je sve vee.

50
Da bi se odredila jednaina gasnog stanja za realne gasove, Van der Vals je predloio dve
korekcije:
1)Korekcija usled sopstvene zapremine molekula, koja je prema njegovom tumaenju
jednaka b = 4 N
A
v, gde je N
A
Avogadrov broj, a v je zapremina jednog molekula. Van der Vals je
dobio ovaj izraz odredivi veliinu sfere koja nije pristupana za kretanje molekula, zbog toga to
pojedini molekuli nisu takasti ve zauzimaju konanu zapreminu. Tako umesto merene zapremine
V u jednaini gasnog stanja e biti V b , koja je pristupana zapremina za kretanje molekula.
Oigledno da je b konstanta i zavisi od vrste gasa.

2)Druga korekcija se javlja usled postojanja meumolekularnih sila. Ona mora da se izvri
tako, da se u korigovanoj jednaini stanja, pojavljuje zbir stvarnog, merenog pritiska p i
unutranjeg, tzv. kohezionog pritiska
2
V
a
p
i
= . Ovaj unutranji pritisak umanjuje pritisak odreen
na osnovu kinetike teorije za idealni gas, znai umesto jednaine pV = RT, Van der Vals predlae
za realne gasove jednainu


( ) RT b V
V
a
p =

+
2
......................................... (2.81a)

gde su a i b konstante, imaju razliite vrednosti kod raznih gasova i odreuju se eksperimentalnim
putem.
Van der Valsova jednaina opisuje ponaanje realnih gasova koji se mogu kondenzovati,
znai prelaze u teno stanje pod dejstvom pritiska i hlaenja. Kod nekih gasova kondenzacija se
relativno lako postie dok neki gasovi npr. He,H
2
,N
2
, ili O
2
teko se mogu prevesti u teno stanje,
to znai da ovi gasovi moraju biti ohlaeni do veoma niskih temperatura i na njih treba delovati
velikim pritiskom.

Endrjus je 1869.godine pokazao na osnovu ponaanja ugljendioksida (CO
2
), da je kondenza-
cija gasa mogua, ako je njegova temperatura snizi ispod tzv.kritine temperature. Na slici 2.18
prikazane su izoterme ugljendioksida, odreene eksperimentalnim putem. U eksperimentu se vri
sabijanje izvesne koliine gasa koji se nalazi u cilindru sa klipom, pri emu je temperatura
konstantna. Kriva se nalazi nie u p,V kordinatnom sistemu, ako je temperatura nia.






51


Kriva a se dobija za temperaturu
50
0
C i ona je hiperbola kao kod
idealnih gasova. Kriva b je snimlje-
na na 35
0
C i ona ve odstupa od
hiperbole. Kriva c je kritina kriva
za ugljendioksid, za nju je konstant-
na temperatura 31
0
C.
Ispod ove krive, ponaanje gasa se
ne moe opisati jednainom stanja
idealnog gasa, jer sabijanjem gasa
dolazi do kondenzacije, koja se vri
za razne temperature u oblasti, koja
je na sl. 2.18 obeleena
isprekidanom linijom.


















1 2 3 4 5
50
10 0
15 0
p
(b a r)
10 m
-3
3
a
b
c
d
e
V
K

Slika 2.18

U ovoj oblasti postoje dve faze ugljendioksida: tena i gasovita faza u termikoj ravnotei (kon-
stantni pritisak gasne faze). Ova gasovita faza zove se zasiena para, a njen pritisak, koji zavisi od
temperature, naziva se naponom pare. Levo od isprekidane oblasti supstancija se nalazi u tenoj
fazi, a desno od ove oblasti u gasnom stanju i naziva se nezasiena para.
Na kritinoj krivoj naznaena je taka K koja dodiruje isprekidanu liniju, to znai da pri
uslovima koje ona odreuje, nestaje razlika izmeu tene i gasovite faze i prelaz iz jedne u drugu
fazu se vri kontinualno. Kritina temperatura je ona iznad koje se nemoe prevesti gas u teno
stanje. Znai, da bi neki gas mogli pretvoriti u tenost, on mora biti ohlaen ispod kritine tempera-
ture i na njega delovati velikim pritiskom. To je razlog da se neki gasovi teko mogu prevesti u te-
no stanje, naime njihova kritina temperatura je veoma niska.Ovi gasovi se ponaaju kao idealni u
velikom temperaturskom intervalu. Takvi gasovi su, kao to smo ve napomenuli, kiseonik (O
2
) sa
kritinom temperaturom 119
0
C, azot (N
2
) sa kritinom temperaturom 140
0
C, vodonik (H
2
) sa
kritinom temperaturom 240
0
C i drugi. Kritinoj taki odgovara, kod svakog gasa pored kritine
temperature T
k
i kritini pritisak p
K
i kritina zapremina V
k
*.
Ako se Van der Valsova jednaina razvije, bie

pV
3
(bp + RT) V
2
+ aV ab = 0 ................................... (2.81b)

*U ovim sluajevima V je specifina zapremina tj.zapremina jedinine mase gasa.

52


To je jednaina treeg stepena po V, znai da za odreeni pritisak p i temperaturu T ima tri reenja
za V.
Meutim, moramo razlikovati tri sluaja:

ako je T > T
k
postoji jedno realno i dva konjugovano kompleksna reenja, koja nemaju
fizikog smisla, pa u ovom sluaju svakom pritisku odgovara samo jedna zapremina (izo-
terma 1 na slici 2.19);
za T = T
k
jednaina (2.81b) daje tri realna, jednaka reenja (prevojna taka na izotermi 2.
slika 2.19);
za T < T
k
jednaina (2.81b) ima tri realna razliita reenja, znai izobara ispod kritine
take see Van der Valsovu izotermu u tri take (izoterma 3 na slici 2.19) a,b i c. Ova izo-
terma ne odgovara stvarnosti jer je njen eksperimentalno utvreni tok izobarski (paralelna
prava sa V osom). Tako se stanja oznaena rafirano na sl.2.19 smatraju metastabilnim i mo-
gu se kratkotrajno ostvariti pod specijalnim uslovima.

1
2
3
K
p
C
a
b











Slika 2.19
Iz Van der Valsove jednaine odgovarajuom matematikom obradom s obzirom da je taka K
prevojna taka kritine izoterme, moe se odrediti veza izmeu konstanti a i b i kritinih velii-
na p
K
, V
k
i T
k
. Tako se dobija, da je

,
27
8
Rb
a
T
k
= ,
27
2
b
a
p
k
= b V
k
3 =


53
2.14.Fazni prelazi

Faza je deo termikog sistema, homogenog hemijskog sastava i homogene fizike strukture.
Tako razlikujemo gasovitu, tenu i vrstu fazu. Promene kristalne strukture u samoj vrstoj fazi
takoe smatramo faznim promenama.
Sistem moe biti jednofazni, dvofazni i trofazni. Pojedine faze termodinamikog sistema
razdvajaju granine povrine, tako se one mogu razdvojiti fizikim metodama (npr. taloenjem,
filtriranjem i sl.).
Prelaz vrstog tela u teno stanje naziva se topljenjem. Proces suprotnog smera je ovra-
vanje ili mrnjenje. Temperatura na kojoj vrsto telo prelazi u teno stanje, zove se taka ili tem-
peratura topljenja. Taka topljenja jednaka je taki ovravanja kod iste supstance.
Prelaz tenosti u gasnu fazu naziva se isparavanjem (u sluaju da tenost naputaju povr-
inski, najbri molekuli), a poseban sluaj isparavanja je kljuanje. Temperatura na kojoj tenost u
celini prelazi u gasno stanje zove se taka ili temperatura kljuanja. Na istoj temperaturi kao sup-
rotna pojava, javlja se kondenzacija, prelaz iz gasovitog u teno stanje.
Temperatura faznog prelaza zavisi od spoljanjeg pritiska. Videli smo, pri analizi Van der
Valsove jednaine, da temperatura kondenzacije zavisi od pritiska.
Zavisnost temperature faznog prelaza, od spoljanjeg pritiska daje Klasijus Klapejronova
jednaina


V T dT
dp

=

..................................................................... (2.82)

gde je
dT
dp
promena pritiska usled promene temperature, je toplota faznog prelaza, kon-
kretno, toplota topljenja ili toplota isparavanja (kljuanja). Ona je brojno jednaka koliini toplote,
koju je potrebno dovesti jedinici mase neke supstancije, da pree iz jedne u drugu fazu na tempera-
turi faznog prelaza. Ova toplota je potrebna, da bi se promenio karakter meumolekularnih sila
celog sistema. Toplota faznog prelaza se oslobaa pri kondenzaciji ili ovrivanju. Dalje, u
jednaini 2.82 T je temperatura faznog prelaza, a V je promena molarne, odnosno specifine zap-
remine usled faznog prelaza. Naprimer u sluaju isparavanja V = V
para
V
tenost
.



Na slici 2.20 je prikazana zavisnost take kljuanja vode od spoljanjeg pritiska. Ova daje

54
ujedno i zavisnost napona pare vode od temperature.

Du posmatrane krive, svaka taka oz-
naava pod kojim pritiskom su voda i
vodena para u ravnotei. Ravnotea
znai, da isti broj molekula u jedinici
vremena prelazi iz tene u gasovitu fa-
zu, koliko se molekula u jedinici
vremena vraa iz gasne u tenu fazu.
Ako na datoj temperaturi T vrimo na
sistem vei pritisak p

od ravnoteenog
pritiska p, mogua je samo tena faza
(slika 2.20).

p
1 b a r
T
tena faza
p
p
T
p
T
gasovita faza
10 0 C
0
















Slika 2.20

Na slici 2.21 prikazan je fazni, p t dijagram vode. U takvom jednokomponentnom siste-
mu, sa promenom temperature mogui su samo fazni prelazi. takvi dijagrami se mogu dobiti na os-
novu eksperimentalnih podataka. Svaka kriva odreuje mogue parametre dvofaznog sistema.


p
T

v
r
s
t
o

s
t
a
n
j
etenost
gas
A
T
B
K
1
,
1
Kriva A T daje ravnoteni dijagram
dvofaznog sistema led-vodena para,
odreuje pri kojim vrednostima pritiska
i temperature postoje obe faze. Sa leve i
desne strane krive mogua je samo jed-
na faza. Naprimer: u taki 1. pritisak je
manji od potrebnog da bi osim pare i-
mali i led, a u taki 1 pritisak je vei
od ravnotenog, pa e nestati gasna faza
i postojae samo vrsta faza. Kriva AT
je kriva sublimacije (prelaz vrsta faza
' gasna faza ).

















Slika 2.21

55

Kriva TB pokazuje zavisnost take topljenja leda od pritiska koji na njega deluje. Kod vode
(leda) ova zavisnost odstupa od uobiajene zavisnosti, koju pokazuju ostale supstance. Naime, pri
topljenju leda, njegova specifina zapremina se smanjuje, dok je kod topljenja drugih supstancija
obrnuto, i ona se poveava. Specifina zapremina vode je najmanja na +4
0
C. Taka topljenja leda
se sniava ako se na led vri pritisak (npr.pod tokovima automobila).
Kriva TK je kriva zavisnosti take kljuanja od pritiska. Ona je ravnotena kriva dvofaznog
sistema voda vodena para. Taka K je kritina taka, koja odgovara temperaturi T
k
= 374
0
C.
Iznad ove temperature nema tene faze.
T je trojna taka vode. Pri ovim uslovima, sve tri faze led voda vodena para su u ravno-
tei. Ovoj taki odgovara temperatura 0,01
0
C (273,16 K) i pritisak 610 Pa.

2.15. Neravnoteni procesi transportne pojave

Ako nehomogenost neke fizike veliine, izaziva prenoenje transport druge fizike velii-
ne, tada govorimo o transportnoj pojavi. Takve pojave su difuzija i provoenje toplote.

Difuzija je transportni proces, koji nastaje usled nehomogene koncentracije estica. Ako je
N broj estica iste vrste, a V je zapremina, koju one zauzimaju, kolinik
V
N
predstavlja gustinu bro-
ja estica ili koncentraciju


V
N
n =
Jedinica ove veliine je 1/m
3
.
Difuziju emo objasniti na modelu koji je prikazan na slici 2.22. U levom rezervoaru je kon-
centracija estica n
1
, a u desnom rezervoaru n
2
. Rezervoari su spojeni cilindrinim telom od mate-
rijala koji proputa estice. Duina tog tela je l, a povrina poprenog preseka je S i izolovano je od
okoline, tako da se estice kreu samo du x ose. Temperatura u rezervoarima je ista.
Protok estica kod posmatranog modela odreuje se brojem estica, koje prolaze u vremenu
t, kroz povrinu S.


t S
N
j

= i ima jedinicu
s m
2
1


56

.....
..

..
..
.. ..
S
n
1
y
l
n
2
x
.. .. ..
.. .. .. .
.. .. .. .. .. .. .. .
.. .. .. ..
.. .. .. .. .. ..















Slika 2.22


Prema slici 2.22 du x ose protok estica je,


0
1 2

=
l
n n
D j
x
......................................................... (2.83a)
gde je D koeficijent difuzije i zavisi od propustljivosti materijala cilindrinog tela. Predznak
se javlja iz razloga to je smer toka suprotan rastu koncentracije. Ako se duina cilindrinog tela
smanji do male veliine dx, tada je i razlika koncentracija n
2
n
1
= n dn takoe mala pa se
dobija


dx
dn
D j
x
= ................................................................ (2.83b)

Opti oblik zadnje formule, u kome su svi pravci kretanja obuhvaeni, bie

......................................................(2.83c) n grad D j =
>

Jednaine 2.83 izraavaju Fikov zakon.
Dimenzionom analizom jednaine (2.83a) moemo dobiti jedinicu koeficijenta difuzije,
ona je
s
m
2
.


57
Provoenje toplote (kondukcija). Transportovana veliina kod ove pojave je toplotna
energija i javlja se zbog nehomogenosti temperature.
Protok toplotne energije ili toplotni tok q, odreuje se slino kao u prethodnom sluaju,
odnosno

t S
Q
q

=

i ima jedinicu
2 2
m
W
ili
s m
J
.
Na slici 2.23 prikazan je model, kojim se moe objasniti zakon provoenja toplote.
Prikazana su dva toplotna rezervoara, razliitih temperatura T
1
i T
2
, neka je T
1
> T
2
.














.....
..

..
..
.. ..
S
1
y
l
2
x
.. .. ..
.. .. .. .
.. .. .. .. .. .. .. .
.. .. .. ..
.. .. .. .. .. ..
T
T



Slika 2.23

Rezervoari su spojeni cilindrinim telom duine l, povrine poprenog preseka S. Ako je cilindrino
telo du njegovog omotaa izolovano od okoline, tada se toplotna energija transportuje samo du x
ose i bie


0
1 2

=
l
T T
x
q ............................................................. (2.84a)

ili,kao u sluaju difuzije


dx
dT
x
= q ............................................................... (2.84b)

58

Opti oblik zadnje jednaine je:

q = ............................................................ (2.84c) T grad
>

gde je koeficijent toplotne provodljivosti i zavisi od materijala cilindrinog tela.
Jedinica koeficijenta toplotne provodljivosti na osnovu 2.84a bie


(

mK
W
t
l q
=
Provoenje toplote kroz ravnu plou (npr.ravan zid) povrine S, debljine d (slika 2.24)
opisuje u skladu sa (2.84a) jednaina


d
t t
S
t
2 1

=

Q

ili se za toplotni tok moe pisati da je

d
t t
t S
Q
2 1

=

q =


d
t
1
2
t
t > t
1 2
Slika 2.24




















59
















Slika 2.25


Zbog konstantnosti toplotnog toka bie


3
3
2 23
2
2
23 12
1
1
12 1

d
t t
d
t t
d
t t
q

=

=

odnosno,
t
1
t
12
= q
1
1

d



2
2
23 12

d
q t t =



3
3
2 23

d
q t t =

Sabiranjem ovih jednaina, dobija se


|
|
.
|

\
|
+ + =
3
3
2
2
1
1
2 1

d d d
q t t

ili u sluaju tri sloja

3
3
2
2
1
1
2 1

d d d
t t
q
+ +

=


* Kod ovog primera temperatura je izraena u stepenima Celzijusa, otuda je mesto T oznaka t. Zamena je mogua, s
obzirom da se radi o temperaturskim razlikama.
t
t
1 2
d d d
1
2 3

1 2 3
t
t
12 23
Opravdanost ovakvog naina pisanja vide-
emo ako uzmemo da se zid sastoji npr. od
tri sloja od razliitog materijala, razliite
debljine d
1
,d
2
i d
3
, sa odgovarajuim
koeficijentima toplotne provodljivosti
1
,

2
i
3
( slika 2.25).
Temperature t
1
i t
2
* su temperature spo-
ljanjih strana vieslojnog zida. Na do-
dirnim povrinama slojeva temperature
su oznaene sa t
12
i t
23
.
60

U optem sluaju, kada imamo n slojeva

=
n
i i
i
d
t t
q
1
2 1

Veliina

d
naziva se toplotnim otporom. Zadnja jednaina je analogna Omovom zakonu,
R
U
I = , gde je I gustina elektrine struje (jaina struje kroz jedinini presek provodnika) i analogna
je protoku toplotne energije, q. U je potencijalna razlika na krajevima provodnika, analogna je
temperaturskoj razlici (t
1
t
2
), a R je omski otpor provodnika, ija je analogna veliina toplotni
otpor,

d
.























61
ZADACI:

2.1. Jednoatomski idealni gas na temperaturi 27
0
C i pritisku 1,25 10
6
Pa ima zapreminu 4 10
-3

m
3
. Ako se gasu, pri stalnom pritisku dovede koliina toplote 2 10
4
J, kolika e biti konana tem-
peratura i zapremina gasa? Za koliko se pri tome poveala unutranja energija gasa i koliki je iz-
vreni rad?

2.2. Kiseonik mase 2 kg se nalazi na pritisku 4 10
5
Pa i na temperaturi 17
0
C. Pri izobarskom zag-
revanju kiseonik izvri 40 kJ rada. Kolika je krajnja temperatura kiseonika, njegova poetna i kraj-
nja zapremina? Izraunati primljenu toplotu i promenu unutranje energije gasa!

2.3. 15 g azota ima pritisak 10
6
Pa i temperaturu 27
0
C (stanje 1.) Gas se izotermski iri i prelazi u
stanje 2. pri emu se njegova zapremina udvostrui. Zatim gas prelazi izohorskim procesom u sta-
nje 3. Ukupna dovedena toplota pri prelasku iz stanja 1. u stanje 3. je 1200 J. Koliki je izvreni rad i
promena unutranje energije? Kolika je krajnja temperatura gasa?

2.4. Dvoatomski gas ima zapreminu V
1
=0,5 l i pritisak p
1
=5 10
4
Pa. Gas se adijabatski sabija do
zapremine V
2
i pritiska p
2
. Zatim se gas hladi pri stalnoj zapremini V
2
do poetne temperature, pri
emu e pritisak gasa imati vrednost p
3
= 10
5
Pa. Nacrtati dijagram procesa u pV kordinatnom siste-
mu i izraunati parametre stanja p
2
i V
2
.

2.5. Jedan mol dvoatomskog gasa se nalazi na temperaturi 10
0
C. Adijabatskom ekspanzijom se
zapremina udvostrui. Zatim se zapremina gasa izotermskom kompresijom dovodi na svoju prvo-
bitnu vrednost.Nacrtati pV dijagram procesa. Koliku koliinu toplote gas mora primiti da bi se
vratio u poetno stanje?

2.6. Karno-ov kruni proces odvija se izmeu 700 K i 300 K. U sistemu je vazduh mase 1 kg. Na
poetku izotermske ekspanzije pritisak gasa je 40 bara, a najnii pritisak u toku ciklusa je 1 bar.
Odrediti stepen korisnog dejstva ciklusa, dovedenu i odvedenu koliinu toplote i koristan rad u toku
jednog ciklusa. ( x = 1,4, R/M = 287 J/kgK )


62
3.Talasno kretanje

3.1.Postanak i prostiranje mehanikih talasa

U prirodi talasno kretanje se javlja u raznim oblicima. Poznato je da se zvuk prenosi od
izvora na okolni vazduh putem zvunih talasa, svetlost takoe ima talasne osobine, esto govori-
mo o radio-talasima, a u modernoj fizici o talasima materije. Ovi talasi su razliite prirode, njiho-
vo nastajanje vezano je za razliite fizike pojave, meutim oni imaju i mnoge zajednike
osobine. Upoznavanje talasnih osobina je najjednostavnije pomou mehanikih talasa koji su
pogodni i za posmatranje.
Mehaniki talas nastaje u elastinoj sredini pod dejstvom nekog periodinog poremeaja.
Elastina sredina moe biti vrsta, tena ili gasovita, jer u svim ovim sredinama izmeu estica
sredine deluju meumolekularne povratne sile. Kod gasova prostiru se poremeaji gustine i pri-
tiska teei ka uspostavljanju prvobitne raspodele.
Ako se na jednom mestu elastine sredine izaziva periodini poremeaj recimo u vidu
oscilovanja, tada se usled uzajamnog dejstva estica te sredine, takav poremeaj e da se prostire
od estice do estice nekom odreenom brzinom. Ova brzina e zavisiti od osobina elastine sre-
dine. Istom brzinom se prostire i energija oscilatornog kretanja (poremeaja) kroz elastinu sre-
dinu. Tako se dobija mehaniki progresivni talas. Prema pravcu pomeranja estica elastine
sredine talase delimo na transverzalne i longitudinalne. Kod transverzalnih talasa oscilacije es-
tica sredine su normalne na pravac prostiranja talasa, dok kod longitudinalnih talasa estice sre-
dine osciluju u pravcu prostiranja talasa. Transverzalni talas se prostire samo u vrstoj sredini.
Naime, estice vrste sredine su povezane jakim elastinim silama u svim pravcima, tako pore-
meaj du jednog pravca moe da se prostire u pravcu koji je na njega normalan. Longitudinalni
talasi se prostiru u svim sredinama.
Modeli jednodimenzionalnog transverzalnog i longitudinalnog talasa prikazani su na slici
3.1.a i b.

Brzina prostiranja talasa zavisi od elastinih osobina sredine u kojoj se talas prostire. Ona
je konstantna za homogenu i izotropnu sredinu. Ova brzina za longitudialne talase u vrstoj
sredini

C

E
........................................................................ (3.1)
gde je E moduo elastinosti a je gustina sredine.
63


x
y
t = 0
1 5 9 13 17
A
B
t =
T
4
t =
T
2
t =
T
3
4
t = T
a .

A
B
y
x

A
B
b .






























Slika 3.1
Kod tenosti, brzina prostiranja longitudialnih talasa odreena je formulom

64
C
t
=

........................................................................ (3.2.)

gde je moduo stiljivosti a je gustina tenosti.
Kod gasova brzina prostiranja

px
C
g
= .................................................................. (3.3.)
gde je p pritisak, je gustina gasa, a x =
V
p
C
C
(odnos specifinih toplota pri stalnom pritisku i
stalnoj zapremini). Za vazduh x = 1,41.
Za brzinu transverzalnih talasa obino se navodi formula za brzinu prostiranja transver-
zalnog talasa kroz zategnutu icu.

F
C = ....................................................................... (3.4.)
gde je F sila zatezanja, a je linijska gustina (masa po jedinici duine) sredine.

3.2.Jednaina talasnog kretanja

Radi to jednostavnijeg predstavljanja uzeemo da je elastina sredina u kojoj se talas
prostire jednodimenzionalna. Moemo je zamisliti kao niz kuglica povezanih malim elastinim
oprugama (slika 3.1.a). Ako je poremeaj u toj sredini u vidu harmonijske oscilacije prve kug-
lice, ovaj poremeaj se protire u elastinoj sredini kako je prikazano na slici 3.1a. Dok estica A
elastine sredine napravi jednu punu oscilaciju koja traje u vremenu T (period oscilovanja) talas-
no kretanje, odnosno poremeaj se pomerio u tom nizu estica za rastojanje na slici obeleeno sa
. Ovo rastojanje , je talasna duina nastalog transverzalnog linijskog talasa. estice A i B su u
istoj fazi, to znai da kuglice A i B imaju isti poloaj i istu brzinu (po intenzitetu, pravcu i
smeru ). Znai najmanje rastojanje izmeu dve estice koje osciluju u istoj fazi naziva se
talasnom duinom i obeleava se sa .
Poto je talas dospeo od estice A do estice B za vreme jednog perioda oscilovanja T,
bie

= c T ........................................................................ (3.5.)
gde je c brzina prostiranja faze, to je u ovom sluaju i brzina prostiranja progresivnog talasa.

65


Kod periodinih kretanja reciprona vrednost perioda oscilovanja zove se frekvencija
oscilovanja , tj.

1
= T , prema tome
c = .............................................................................. (3.6)
Vidimo da je brzina prostiranja talasa jednaka proizvodu njegove talasne duine i frek-
vencije, koja je istovremeno i frekvencija oscilovanja delia sredine u kojoj se deformacija
prostire. Jednaina (3.6) je uvek vaea bez obzira na vrstu talasnog kretanja.
estica A iz niza, prema modelu na slici 3.2 osciluje po zakonu

y
A
= y
0
sin t .................................................................. (3.7)

gde je y
A
elongacija estica u trenutku t, y
0
je njena amplituda, a je kruna frekvencija oscilo-
vanja, odnosno

T

2
2 = = .
Naimo sada kako osciluje estica B koja se nalazi na rastojanju x od estice A. S obzirom da
ona osciluje sa zakanjenjem t
0
=
c
x
, gde je c brzina prostiranja deformacije za taku B vaie


y
B
= y
0
sin (t t
0
) ........... (3.8)
ili

y
B
= y = y
0
sin

c
x
t .....(3.9)
Znai taka B je u trenutku t u istoj fazi
oscilovanja kao to je taka A bila u
jednom ranijem trenutku, tj. u momentu
t t
0
. Zbog toga jednaina (3.9) opisuje









Slika 3.2
x
A B











prostiranje poremeaja i time je dobijena jednaina talasnog kretanja (jednodimenzionalni
sluaj).
S obzirom da je
T

2
= jednaina (3.9) se moe pisati i u obliku

66
y = y
0
sin 2

x
T
t
..................................................... (3.10)

jer je cT = . Formula (3.10) izraava prostornu i vremensku periodinost kretanja.
Pored linijskog odnosno jednodimenzionalnog talasa, poznajemo povrinske talase koji
se prostiru na povrini elastine sredine (talasi na vodi), i sferne talase koji se prostiru u svim
pravcima u elastinoj sredini. U sluaju povrinskih talasa estice u istoj fazi obrazuju
koncentrine krugove. U sluaju sfernih talasa estice u istoj fazi se nalaze na sfernim
povrinama, obrazujui pri prostiranju koncentrine sfere. Kod poslednjih mesto taaka do kojih
je dospelo oscilovanje u datom momentu naziva se talasnim frontom.
Pravac prostiranja talasa se moe predstaviti zracima koje su normale povuene na talasni
front. Na slici 3.3. prikazan je sferni i ravni talasni front sa zracima (linije fronta predstavljaju
estice u fazi maksimalne elongacije).

ta la sni fro nt
zra c i

c
sfe rni ta la s

ra va n ta la s
ta la sni fro nt
c












Slika 3.3

Jednaina 3.10 moe se napisati u obliku

y = y
0
sin (t kx) ............................................................ (3.11)

gde je

2
= k talasni broj, ili za opti, trodimenzionalni sluaj u vektorskom obliku

....................................................... (3.12)

+ =
> > > >
r k t y y
0

gde je talasni vektor koji ima pravac i smer brzine prostiranja i intenzitet
>
k

2
.


67
3.3.Talasne osobine
3.3.1.Interferencija talasa

Interferencija je slaganje talasa u sluaju da se kroz istu sredinu istovremeno prostiru dva ili
vie talasa. Ako znamo da je talas prenoenje oscilacija sa jedne na drugu esticu u posmatranoj
sredini, interferencija talasa svodi se na slaganje oscilacija estica u pojedinim takama sredine.
Interferencijom talasi se mogu trajno pojaavati ili slabiti. Uslov trajnog pojaavanja ili
slabljenja je koherentnost. Dva talasa su koherentna ako im je frekvencija ista i fazna razlika izme-
u njih konstantna. Izvore koherentnih talasa nazivamo koherentnim izvorima.
Pokazaemo uslov maksimalnog pojaavanja i maksimalnog slabljenja pomou sabiranja
dvaju koherentna talasa. Radi jednostavnijeg matematikog predstavljanja i dalje emo se ograniiti
na jednodimenzionalni sluaj.
Neka su na slici 3.4 dva koherentna izvora O
1
i O
2
iz kojih se prostiru koherentni talasi,
definisani jednainama

1
01 1
2 sin
x
T
t
y y ................................................. (3.13)
i

2
02 2
2 sin
x
T
t
y y ................................................. (3.14)
gde je x
1
rastojanje take A u kojoj se talasi susreu od izvora O
1
, a x
2
je rastojanje take A od iz-
vora O
2
. Neka talasi imaju jednake amplitude, tj. y
01
= y
02
= y
0
. Rezultujui talas u taki A bie

y = y
1
+ y
2
......................................................................... (3.15)

O
2
O
1
A
















Slika 3.4
68

Sabiranjem 3.13 i 3.14, koristei trigonometrijsku relaciju


2
sin
2
cos 2 sin

+
= sin + .......................................(3.16)
dobija se

= + =

2
2 sin
2
2 cos 2
1 2 1 2
0 2 1
x x
T
t x x
y y y y .............(3.17)

Iz 3.17 sledi da rezultujui talas ima istu frekvenciju i talasnu duinu kao upadni talasi, a njegova
amplituda data je funkcijom

2
2 cos 2
1 2
x x
y y
O OR

= ................................................... (3.18)

Uslov maksimalnog pojaavanja, da je

1
2
2 cos
1 2
=

x x
............................................................... (3.19)
to znai, da je

n
x x
=

2
2
1 2
, n = 0,1,2,3....... ................................(3.20)
odnosno
x
2
x
1
= n ............................................................................ (3.21)
Pod ovim uslovom
y
OR
= 2y
O
............................................................................... (3.22)

Uslov maksimalnog slabljenja (ponitavanja)

cos 2 0
2
1 2
=

x x
................................................................ (3.23)

to znai da je
( )
2
1 2
2
2
1 2

+ =

n
x x
, n = 0,1,2,........ ...........................(3.24)

69
ili
x
2
-x
1
= (2n + 1)
2

................................................................. ( 3.25)

Rezultujua amplituda, u ovom sluaju y
OR
= 0, znai da se talasi ponitavaju.
Prema tome, maksimalno pojaavanje dva koherentna talasa javie se u nekoj taki ako je
putna razlika izmeu dva talasa od izvora talasa do take susreta jednaka proizvodu celog broja n i
talasne duine . Maksimalno slabljenje (ponitavanje u sluaju jednakih amplituda) javlja se ako je
ta putna razlika proizvod neparnog broja (2n + 1) i polovine talasne duine,
2

.
Stojei talas. Interferencijom dva talasa iste talasne duine i amplitude, koji se kreu jedan
drugome u susret istom brzinom, dobijamo stojei talas. Takav talas se ne pomera u prostoru kao
progresivni, ve neke take sredine, vorovi, miruju dok druge osciluju sa razliitim amplitudama.
Tamo gde je amplituda oscilovanja najvea, nalazi se trbuh stojeeg talasa.


















Slika 3.5
I
II
A
A
A
A
A
2
1
3
4
B B
1 2

Stojei talas najee nastaje interferencijom direktnog i odbijenog talasa. Da bi dobili ana-
litiki izraz za stojei talas razmatraemo i dalje jednodimenzionalni sluaj.
Du linije OB (slika 3.6) prostire se progresivni talas koji je nastao oscilacijom take O.
Tako nastali talas se odbija od take B. U taki A, prema tome dolazi do interferencije direktnog
talasa, koji se kree od O ka B, i reflektovanog talasa koji se kree od B ka O. Neka je taka A na
rastojanju x od izvora, a l je duina elastine sredine, tj. rastojanje OB.


70

A
B
l
x
l - x
O








Slika 3.6

Direktni talas u taki A opisuje jednaina
y
1
= y
0
sin 2

x
T
t
...................................................... (3.26)

Ako je taka B fiksna, odbijeni talas ima suprotnu fazu u odnosu na upadni, tako je jednaina
odbijenog talasa u taki A

y
2
= -y
0
sin 2

x l
T
t 2
.............................................. (3.27)

jer je put koji odbijeni talas prelazi do take A l + l x = 2l x, dok je sa predznakom uzet u
obzir fazni pomeraj od u odnosu na direktni talas.
Za superpoziciju direktnog i reflektovanog talasa pomou trigonometrijske relacije

sin sin = 2sin
2
cos
2
+
.................................. (3.28)
dobija se
y = y
1
+ y
2
= 2y
0
sin 2

l
T
t x l
2 cos ...................... (3.29)

gde je amplitudna funkcija rezultujueg talasa

A = 2y
0
sin 2

x l
...............................................................(3.30)
71
periodina u prostoru. vorovi stojeeg talasa su na onim mestima, za koja je amplitudna funkcija
jednaka nuli:
0 2 sin =

x l
................................................................... (3.31)
to znai, da je

n
x l
=

2 , n = 0,1,2,3,..... ................................... (3.32)

ili
l x = n
2

......................................................................... (3.33)
Poto je poloaj take A proizvoljan, zadnja jednaina pokazuje, da se vorovi stojeeg talasa
nalaze na mestima
2

, 2
2

, 3
2

.............. u odnosu na taku B (slika 3.7).

Trbusi stojeeg talasa su na mestima, za koja je

1 2 sin =

x l
................................................................ (3.34)
odnosno
( )
2
1 2 2

+ =

n
x l
n = 0,1,2,3...... ..............................(3.35)
ili

4
) 1 2 (

+ = n x l ...............................................................(3.36)
Znai poloaj trbuha je na mestima
4

,3
4

,5
4

..... (slika 3.7)

4
2

3
2

4
2

B














Slika 3.7

72
Frekvencija koja odgovara tako dobijenim talasnim duinama naziva se sopstvenom frek-
vencijom stojeeg talasa.
Ako taka B nije fiksirana takoe se vri refleksija i dobie se stojei talas kao to je prika-
zano na slici 3.8. Slinim analitikim postupkom (reflektovani talas ne menja fazu) dobija se da su
vorovi stojeeg talasa na mestima, za koja je ispunjen uslov

l x = (2n + 1)
4

........................................................... (3.37)
dok su trbusi stojeeg talasa na mestima, za koja je

l x = n
2

......................................................................... (3.38)



3

4

2
2

2
















Slika 3.8

3.3.2. Difrakcija talasa. Hajgensov princip

Difrakcija talasa znai promenu pravca pravolinijskog prostiranja talasa na preprekama i
otvorima koji su smeteni u sredini u kojoj se talas prostire. Difrakcija na otvoru (pukotini) je
prikazana na slici 3.9. Vidimo da se iza prepreke talasi pojavljuju i u oblastima u kojima ih u
sluaju pravolinijskog prostiranja ne bi mogli zapaziti. Znai, talas nee nastaviti kretanje samo u
prvobitnom pravcu ve u svim pravcima iza otvora.


73





















Slika 3.9

Pojava se svugde zapaa u elastinoj sredini bez obzira na poloaj prepreke sa otvorom. Na osnovu
ovih zapaanja Hajgens je dao poznati princip (Hajgensov princip)o prostiranju talasa koji glasi:
Svaka taka elastine sredine do koje dopre neki talas smatra se izvorom novog elementa-
rnog talasa.
Sa takvog stanovita u sredini kroz koju prostire talas, sve estice se mogu smatrati izvorom
elementarnih talasa. Tada se makroskopski talas koji vidimo smatra kao rezultat kretanja ogromnog
broja elementarnih talasa koji meusobno interferiu. Na slici 3.10 prikazano je prostiranje


















Slika 3.10
O
A (t)

B (t+ t)

A (t)
B (t+ t)

74
povrinskog talasa od izvora O. U trenutku t krug AA' je pogoen talasom, i sve estice na tom
krugu postaju izvori novih elementarnih talasa.
Ovi elementarni talasi se, usled interferencije, meusobno delimino ponitavaju, meutim
pojaavaju se po krugu BB' koji tangira sve te elementarne talase u istoj fazi. Po krugu BB' iri se
rezultujui talas koji polazi od O, odnosno u trenutku t + t vidimo front talasa BB'. U homogenoj
izotropnoj sredini elementarni talasi su sferni talasi.

3.3.3. Odbijanje i prelamanje talasa

Odbijanje i prelamanje takoe su karakteristine talasne osobine. Talas se, prema iskustvu,
delimino odbija, na graninoj povrini izmeu dve sredine (refleksija talasa). Zakonitosti koje se
javljaju pri odbijanju talasa mogu biti prikazane pomou jednog zraka talasnog fronta. Povuemo
normalu do take u kojoj upadni zrak ulazi u graninu povrinu (slika 3.11). Ugao izmeu upadnog
zraka i normale je upadni ugao, . Odbijeni talasni front se prikazuje pomou odbijenog zraka, dok
je ugao izmeu odbijenog zraka i normale je odbojni ugao, .

Slika 3.11


Moe se ustanoviti:
1. da se upadni zrak normala i odbijeni zrak nalaze u istoj ravni,
2. da je upadni ugao jednak odbojnom uglu,
3. da se ravan talas pri odbijanju od gue sredine, odbija u suprotnoj fazi,
a od ree sredine u istoj fazi (slika 3.12).





75











rea
gua
gua
rea

Slika 3.12


Deo talasa na graninoj povrini izmeu dve sredine, pod izvesnim uslovima, ulazi u drugu
sredinu tako da e promeniti pravac prostiranja.Ova pojava se zove prelamanje ili refrakcija talasa.
Kao kod odbijanja definie se upadni ugao , normala i prelomni ugao (slika 3.13).

C
C
1
2









Slika3.13

Zakoni koji se pri prelamanju talasa zapaaju su sledei:

1. upadni zrak, normala i prelomni zrak nalaze se u istoj ravni;
2.
21
2
1
sin
sin
n
c
c
= =

..................................................................... (3.39)
gde su c
1
i c
2
brzine prostiranja talasa u prvoj, odnosno u drugoj sredini. n
21
se
zove indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. Ako je c
1
>c
2
, n
21
>1
(slika 3.13), dok je za c
1
<c
2
, n
21
<1 (slika 3.14).


76

2
1
1
2

Slika 3.14 Slika 3.15

U poslednjem sluaju mogue je postii takav upadni ugao pri kome je sin = 1. Tada se taj ugao
zove granini ugao totalne refleksije,
g
(slika 3.15 zrak 1-1').
Odnosno,
21
2
1
sin n
c
c
g
= = ............... .................................................(3.40)

Ako je upadni ugao vei od graninog ugla totalne refleksije, upadni talas se reflektuje bez gubitaka
energije i bez fazne promene od granine povrine (zrak 2 - 2

sl. 3.15), ova pojava se zove totalna

refleksija. Uslov totalne refleksije moe da se izrazi:

sin >
2
1
c
c
, kada je c
1
< c
2


Pokazaemo odredjivanje uglova kod odbijanja i prelamanja talasa pomou Hajgensovog
principa..
Neka je u homogenoj izotropnoj sredini (odakle stie front ravnog talasa na graninu
povrinu te sredine) brzina ravnog talasa c
1
, a u susednoj izotropnoj sredini c
2
(sl. 3.16). Neka je
ravan presek fronta talasa u trenutku t = 0, A
1
B. Da bi taka B fronta dospela u A
3
potrebno je
vreme , odnosno moemo pisati da je

1 3
c BA =



77

D
A
A
A
1 2
3

1
C
B
I
II
C
1
2
C

1











Slika 3.16
Neka je A
2
na polovini rastojanja
3 1
A A . Iz taaka A
1
, A
2
i A
3
u momentima 0,
2

i polaze
elementarni talasi koji u momentu u sredini I stiu do elementarnih sfera poluprenika c
1
, c
1

2

i
0, dok u sredini II stiu do elementarnih sfera poluprenika c
2
, c
2

2

i 0.
Tako ravan presek odbijenog fronta u sredini I bie C A
3
, dok se u sredini II dobija ravan presek
prelomljenog talasnog fronta, A
3
D. Zbog podudarnosti trouglova A
1
A
3
C i A
3
A
1
B sledi da je =

1
gde je upadni, a
1
odbojni ugao.
Iz A
1
A
3
D i A
3
A
1
B takoje se moe zakljuiti da e odnos upadnog ugla i ugla prela-
manja biti:

2
1
2
1
3 1
1
3 1
3
sin
sin
c
c
c
c
A A
D A
A A
BA
= = =

78

3.3.4.Polarizacija i apsorpcija talasa
Talas je polarizovan, ako estice sredine osciluju du jedne prave, odnosno ako se oscila-cije
sredine vre u jednoj ravni. To je linearno polarizovan talas. Talas moe biti cirkularno i elipti-ki
polarizovan, ako estice sredine opisuju ove krive.
Polarizacija e biti opirnije razmatrana u okviru optike (polarizacija svetlosti).
Apsorpcija talasa znai da se deo energije talasnog kretanja pretvara u druge oblike enrgije.
Prema iskustvu, u homogenoj izotropnoj sredini, intenzitet ravnog talasa smanjuje se najee eks-
ponencijalno, tj.:
I(x) = I
0
e
-x
................................................................ (3.41)
gde je x rastojanje koje je talas preao, I
0
je intenzitet na poetku puta x, a I(x) je intenzitet posle
prelaska tog rastojanja. se zove linearni koeficijent slabljenja i zavisi od vrste sredine.

3.4.Zvuk Akustika
U fizici se pod zvukom podrazumevaju sve pojave vezane za mehanike oscilacije ija se
frekvencija kree u granicama osetljivosti ula sluha. Meutim, zvuk nije samo mehaniki talas, s
obzirom da izaziva oseaj zvuka predstavlja i fizioloku pojavu.
Oblast fizike koja prouava vezu izmedju fizikih i fiziolokih pojava kod zvuka, naziva se
akustikom. Akustika posmatra pomenute pojave prvenstveno sa gledita optih fizikih zakona, a
mnogo manje se pri tome vodi rauna o subjektivnom, odnosno psiho-fiziolokom oseaju ula
sluha.
Od vrsta zvuka moemo spomenuti: pucanj, um i ton.
Ton proizvode muziki instrumenti i sastavljen je od vie zvunih talasa ije frekvencije sto-
je u odredjenom odnosu. Osobine tona su: visina, boja i intenzitet (jaina).
3.4.1.Izvori zvunih talasa, visina i boja tona
Frekvencija osnovnog tona, kao fizika veliina, odredjuje visinu tona kao fizioloku veli-
inu: to je vea frekvencija vea je i visina tona. oveji organ sluha je osetljiv za zvune frek-
79
vencije od 16 do 20.000 Hz. Mehaniki talasi frekvencije manje od 16 Hz nazivaju se infrazvu-
kom, a oni sa frekvencijom preko 20.000 Hz ultrazvukom. Medjutim ove granice su individualne i u
znatnoj meri zavise od intenziteta zvuka. Na primer ljudski govor je u frekventnom intervalu od 100
Hz do 300 Hz, a u muzici se koristi frekventni interval od 30 do 5.000 Hz.
Izvor zvunih talasa moe biti svako telo koje osciluje u opsegu frekvencije zvuka. Ako su
oscilacije pravilne i stalne frekvencije dobijamo ton. Kod muzikih instrumenata osciluju: zategnute
ice (gitara, violina, klavir), tapovi ili pera (zvuna viljuka, harmonika), vazduni stubovi (truba,
frula), membrane i ploe (bubanj, zvono).
Oscilovanje ica. Zategnuta ica je uvrena na krajevima, zbog toga se kod nje mogu
pobuditi transverzalni stojei talasi, tako da se na nepokretnim mestima moraju nalaziti vorovi
stojeih talasa. Sopstvene oscilacije stojeih talasa prenose se na okolni vazduh i stiu do ula
sluha.Na slici 3.17 vidimo formiranje sopstvenih oscilacija kod zategnute ice.

a )
b )
c )
l

2
l=
osnovni ton
l=

2
2
prvi vii harmonik
l= 3

2
drugi vii harmonik





Slika 3.17
Vidimo da se du ice mogu formirati stojei talasi samo sa celim brojevima polutalasa, tj:

2
n
n

= l , odnosno
n
l
n
2
= ............................................ (3.42)
gde n = 1,2,3 .......
Talasnim duinama,
n
odgovaraju sopstvene frekvencije

l
c
n
c
n
n
2
= =

............................................................... (3.43)
80
gde je c brzina prostiranja talasa kroz icu, koja zavisi od sile zatezanja.
Oscilovanje tapova. Oscilacije tapova (ipki) mogu biti transverzalne i longitudinalne. Na
slici 3.18 dat je primer oscilovanja tapa iji je jedan kraj uvren, a drugi slobodan. Uvek je na
slobodnom kraju trbuh, a na uvrenom kraju vor stojeeg talasa.


a )
b )
c )
l
l=

4
osnovni ton
l= 3

4
prvi vii harmonik
l= 5

4
drugi vii harmonik





Slika 3.18

Slino, kao kod oscilovanja zategnute ice, dobija se da je

4
) 1 2 (
n
n

+ = l odnosno,
) 1 2 (
4
+
=
n
l
n
.................................. (3.44)
gde za n = 0 dobijamo talasnu duinu osnovnog tona,
0
= 4l, za n = 1 talasnu duinu prvog vieg
harmonika,
1
=
3
4l
itd. Mogue frekvencije sopstvenih oscilacija bie:

l
c
n
c
n
n
4
) 1 2 ( + = =

n = 0,1,2.... ....................................(3.45)

Oscilacije vazdunih stubova. Vazduni stubovi koji osciluju kao izvori tona mogu se for-
mirati u cevima. U cevi sa vazdunim stubom mogu se obrazovati samo longitudinalni stojei talasi.
Cev moe biti otvorena na jednom kraju ili na oba kraja. Ako je stub otvoren samo na jednom kraju,
81
tada e se na otvorenom kraju uvek formirati trbuh, a na zatvorenom kraju vor stojeeg talasa (sl.
3.19 a, b i c).





a
b
c
l
a
b
c
l



Slika 3.19 Slika 3.20
Ovaj sluaj odgovara oscilacijama tapa, odnosno vaie:

1 2
4
+
=
n
l
n
..................................................................(3.46)
i
l
c
n
n
4
) 1 2 ( + = , n = 0,1,2,3 ... ....................................(3.47)
gde je c brzina prostiranja longitudinalnog talasa u vazduhu.
Ako je cev otvorena na oba kraja tada e se na krajevima cevi obrazovati trbusi stojeeg
talasa, kako vidimo na slici 3.20 a,b i c. Ovaj sluaj je analogan oscilacijama tapa sa slobodnim
krajevima koji je uvren na sredini, odnosno vaie sledee relacije:

n
l
n
2
= .............................................................................(3.48)
i

l
c
n
n
2
= n = 1,2,3 ... ...........................................(3.49)
82
Ploe i membrane od elastinog materijala mogu takodje da osciluju i na taj nain
predstavljaju izvore tona. Njihove oscilacije se vre u vie pravaca po povrini ploe ili membrane.
Tako, u ovim sluajevima, obrazuju se dvodimenzionalni stojei talasi sa vornim linijama razliitih
oblika.
Oscilacije ica, tapova, vazdunih stubova nisu proste sinusne oscilacije samo osnovnog to-
na ili samo jednog vieg harmonika, ve je oscilovanje sloeno i sadri istovremeno osnovni ton i
izvestan broj viih harmonika. Ove sloene oscilacije se prenose na okolni vazduh stvarajui isti
takav sloeni zvuni talas, ton, koji sadri osnovni ton sa veim ili manjim brojem viih harmonika.
Intenzitet osnovnog tona je najvei, dok vii harmonici imaju medjusobno razliite intenzitete. Boja
tona, zapravo, zavisi od broja viih harmonika i njihovih relativnih intenziteta i faznog pomeraja u
odnosu na osnovni ton, dok visina tona zavisi samo od frekvencije osnovnog tona. Prost sinusni ton
zvui neprijatno za nae uho, a pomean sa viim harmonicima dobija lepotu, boju. Po boji tona
moemo da raspoznamo pojedine vrste muzikih instrumenata i kada daju ton iste visine. Muziki
osetljivo uho moe da raspozna ak i dva instrumenta iste vrste, na primer jednu violinu od druge,
po boji tona, toliko je ona specifina za dati instrument.
Brzina prostiranja zvuka c odredjuje se prema obrascima (3.1), (3.2) i (3.3). Ovako izrau-
nate brzine dobro se slau sa eksperimentalno izmerenim vrednostima. Eksperimentalno odredji-
vanje brzine zvuka obino se zasniva na merenju vremena za koje zvuk predje poznato rastojanje.
Na primer brzina zvuka u vodi je 1460 m/s. Kod gasova brzina zvuka zavisi od temperature, zbog
promene gustine gasa sa temperaturom. S obzirom da je brzina prostiranja zvuka kod gasova

px
c =
a iz jednaine stanja idealnog gasa
M
RT p
=

dobijamo da je

0
0
T
T
c c = ....................................................................... (3.50)
gde je c
0
brzina zvuka na 0
0
C, odnosno na T
0
= 273 K, a c je brzina zvuka na proizvoljnoj tempe-
raturi, T. Brzina zvuka na 0
0
C c
0
= 331,86 m/s, na 20
0
C iz 3.50 dobijamo da je c = 344 m/s.
83

3.4.2 Jaina zvuka, prostiranje energije talasa

U talasu se putem elastine sredine prenosi energija, koja potie od izvora talasa. Svaka ta-
ka elastine sredine kroz koju se prostire talas harmonijski osciluje krunom frekvencijom i
amplitudom y
0
, tako je njena ukupna energija E = m y
0
2

2
, gde je m masa estice. Ako umesto
estice uzmemo element sredine mase m, koji se nalazi u zapremini V, energija tog elementa
sredine bie

2 2
0
2
1
my E = ................................................................ (3.51)
Gustina energije

2 2
0
2
1
y
V
E
E =

........................................................... (3.52)
gde je gustina sredine
V
m

= . Poslednji izraz je taan ako predstavlja srednju vrednost

gustine energije po vremenu.
Ako je povrina S na slici 3.21 normalna na pravac prostiranja talasa.

c

Tada kroz ovu povrinu u jedinici
vremena prolazi toliko energije kolika
je zapremina kvadra

V = Sct, te moemo pisati da je

E = V = Sct ....... (3.53)

Znai, sredina kroz koju se prostire
talas poseduje dopunsku energiju E,






Slika 3.21
prenosi kroz elastinu sredinu brzinom c.
Protok energije, koja se prenosi talasnim kretanjem naziva se intenzitetom talasa (kod
zvunih talasa I je intenzitet ili jaina zvuka). Intenzitet I brojno je jednak energiji koja u jedinici
vremena t prolazi kroz jedininu povrinu S normalnu na pravac prostiranja, tj. bie
84
c E
t S
E
I

=

= ...................................................................... (3.55)
odnosno,
I = c y
0
2

2
........................................................................... (3.56)
Jedinica intenziteta je W/m
2
.
Emitovana energija u jedinici vremena predstavlja snagu P, koju emituje izvor talasa
odnosno zvuni izvor. Moemo pisati da je

t
E
P

= odnosno
S
P
I =
to znai da je intenzitet dat snagom koja struji kroz jedinicu povrine. Ako je zvuni izvor takast,
a sredina izotropna, zvuk se iri po sferama i ista snaga struji kroz sve sfere razliitih poluprenika
(slika 3.22).


















Slika 3.22
P
r
r
1
2



S obzirom da je povrina sfere poluprenika r, S=4r
2
intenzitet toka zvune energije obrnuto je
proporcionalan kvadratu rastojanja od zvunog izvora, odnosno

I =
2
4 r
P

.............................. ........................................(3.57)

85
U vazduhu kroz koji prolazi zvuni talas vri se naizmenina kompresija i razreivanje vazdunih
slojeva. Pri kompresiji pritisak vazduha poraste, a zatim pri razreivanju opada ispod atmosferskog
pritiska. Maksimalna razlika u odnosu na pritisak bez talasa (atmosferski pritisak) zove se
amplituda pritiska .Moe se pokazati, da je intenzitet zvuka izraen preko amplitude pritiska p

c
p
I
2
) (
2

= ............................................................ (3.58)
gde je gustina gasa , a c brzina zvuka. Pri najveoj jaini zvuka koju jo uho moe da podnese
amplituda pritiska je samo oko 30 Pa (atmosferski pritisak je 10
5
Pa), a zvuk se uje i pri amplitudi
od 310
-5
Pa.
Promena pritiska p, koju stvara talas u vazduhu deluje na bubnu opnu uha. Dejstvo se
prenosi do modanih centara koji registruju fizioloki oseaj zvuka. Vea amplituda pritiska znai
dejstvo veeg intenziteta, tako intenzitet I kao objektivna fizika veliina povezana je sa intenzite-
tom fiziolokog oseaja zvuka. Fizioloka (subjektivna) jaina zvuka ili nivo jaine, L izraava se
formulom

0
log 10
I
I
L = ................................................................. (3.59)
gde je I
0
minimalni intenzitet koji normalno oveje uho moe da uje i naziva se pragom ujnosti.
I
0
za frekvenciju izmeu 1000 Hz i 4000 Hz, gde je uho najosetljivije, iznosi 10
-12
W/m
2
. Pri
drugim frekvencijama prag ujnosti je vii. Na slici 3.23 prikazane su krive iste glasnosti. Na ap-
cisi je frekvencija (logaritamska podela), a na ordinati objektivni intenzitet, I odnosno nivo
jaine L.
Donja kriva predstavlja zavisnost praga ujnosti od frekvencije. Jaina zvuka veliine oko 10 W/m
2










Slika 3.23
100 1000
10000

(H z)
10
10
10
10
10
10
1
I (W /m )
2
-2
-12
-10
-8
-6
-4
0
20
40
60
80
100
120
L ( d B)
86
izaziva bol u uhu i zove se granica bola. Preko ove granice uho vie nije sposobno da registruje
talas kao zvuk ve kao oseaj bola. Na slici 3.23 vidimo da gornja kriva (granica bola) ne pokazuje
znatnu zavisnost od frekvencije.
Iz (3.59) sledi, da je L bezdimenzionalna veliina, za koju je usvojena jedinica dB (decibel).
Pomou logaritamske zavisnosti
0
log
I
I
interval jaine zvuka od 10
-12
W/m
2
do 10 W/m
2
u objek-
tivnoj skali, sveden je na interval od 0 do 130 dB u subjektivnoj (fiziolokoj) skali.
Na kraju, data je tablica koja sadri vrednosti jaine zvuka za neke sluajeve poznate iz
ivota:

Vrsta zvuka I [W/m
2
] L [dB]
prag ujnosti 10
-12
0
aputanje 10
-10
20
govor normalne jaine 10
-7
50
glasan govor 10
-5
70
krik 10
-4
80
buka fabrikih maina 10
-4
80
motor aviona (3 m) 1 120
granica bola 10 130



3.4.3 Ultrazvuk

Mehanike oscilacije frekvencije iznad 20 000 Hz nazivaju se ultrazvukom. Gornja frekvent-
na granica ultrazvunih oscilacija je oko MHz (10
6
Hz). One su za ljudsko uho neujne, ali nose ve-
u energiju od energije zvunih talasa.
Rasprostranjena metoda za dobijanje ultrazvuka zasniva se na inverznom piezoelektrinom
efektu. Piezoelektrini efekat je svojstvo nekih kristala, na primer SiO
2
-a (kvarc) da se pod dejst-
vom pritiska na njihovoj povrini izdvaja naelektrisanje (slika 3.24).
Obrnuto, ako se na povrinu kristala dovodi naelektrisanje kristal se deformie, to predstav-
lja inverzni piezoelektrini efekat. Ako se kristal kvarca, iseen na odreeni nain, unese u promen-
ljivo elektrinopolje, u jednom poluperiodu polja doi e do istezanja kristala, a u drugom polupe-
riodu do njegovog sabijanja. Ove naizmenine mehanike promene se prenose na sredinu u kojoj se

87


F
F
Si O
2













Slika 3.24

nalazi ploica u vidu ultrazvunih talasa. Na ovaj nain se vri pretvaranje energije elektrinog polja
u energiju zvunih talasa. Za efikasno pretvaranje potrebno je da frekvencija elektrinog napona
bude jednaka sopstve-noj frekvenciji kristala kvarca to zavisi od debljine ploice.

Najvanije osobine ultrazvuka su sledee:

- njegove frekvencije su znatno vee, a talasne duine mnogo manje nego kod ujnog zvuka,
zbog toga se dobro usmeravaju u odreenom pravcu,
- ultrazvuk se dobro reflektuje (bez gubitaka) od graninih povrina,
- tenosti, naroito voda, relativno slabo apsorbuju ultrazvuk,
- ultrazvuk pospeuje neke hemijske reakcije, ima toplotno dejstvo, i rasprava velike estice,
- ultrazvuk ne deluje tetno na ovjeji i ivotinjski organizam.
Zbog navedenih osobina ultrazvuk ima iroku primenu. U medicini se primenjuje kako u dijag-
nostici tako i u terapiji. U dijagnostici koriste se dobra refleksiona svojstva ultrazvuka za ispi-
tivanje unutranjih organa u trbunoj duplji: na primer za otkrivanje raznih patolokih promena,
unog kamenca ili u ginekologiji za odreivanje poloaja ploda. Ultrazvuk se koristi za leenje
miinih bolova, za leenje reumatskih bolesti, za razbijanje kamenca u mokranim organi-
ma,itd.
U tehnici se ultrazvuk primenjuje za otkrivanje upljina u metalima, za ispitivanje varova
kod autogenog ili elektrinog varenja metala, za merenje morskih dubina, za otkrivanje i ispi-
tivanje podvodnih objekata i u mnoge druge svrhe.


88
3.4.4. Doplerov efekat

Doplerov efekat se javlja kod svakog talasnog kretanja. Takvu pojavu moemo zapaziti ako
se kreemo prema zvunom izvoru, ili se pak zvuni izvor kree prema nama. Kada se zvuni izvor
pribliava, posmatra e uti veu visinu tona od one koju zvuni izvor stvarno daje. U suprotnom
sluaju, kada se zvuni izvor udaljuje, posmatra uje nii ton od emitovanog. Ako automobil sa
ukljuenom sirenom prolazi pored posmatraa, on e u momentu prolaska vozila zapaziti naglo
smanjenje frekvencije signala, odnosno promenu visine emitovanog tona. Na isti nain se zapaa
promena frekvencije motora kod aviona koji u niskom letu prelee posmatraa. Promenu frekven-
cije posmatra zapaa i u sluaju mirovanja izvora zvuka i kretanja posmatraa.
Pojava, da se frekvencija talasa koju registruje posmatra menja u zavisnosti od brzine pos-
matraa ili brzine izvora, naziva se Doplerov efekat.
Da bi dobili zavisnost frekvencije koju posmatra meri od brzine kretanja izvora ili posmat-
raa, razmotriemo prvo sluaj da posmatra P miruje, a izvor talasa I, kree se brzinom v
i
prema
posmatrau. Sredina kroz koju se talas prostire miruje (slika 3.25).















Slika 3.25

I
v
T v

,
P
v
p
= 0
i
i


Ako emo sa ' oznaimo frekvenciju talasa koju posmatra meri, a sa ' njegovu talasnu duinu,
tada za vreme jednog perioda T talas prelazi rastojanje , a izvor talasa rastojanje v
i
T. Na kraju
vremenskog intervala T, posmatra umesto talasne duine meri talasnu duinu ', koja je prema
slici 3.25

' = v
i
T ................................................................. (3.60)

Umesto talasnih duina piemo frekvencije, tada e (3.60) imae oblik

89



i
v c c
=
'
............................................................... (3.61)

gde je c brzina zvuka, je frekvencija emitovanog tona. Iz (3.61) merena frekvencija e biti


i
v c
c

=
'
................................................................ (3.62)

U sluaju udaljavanja izvora brzinom v
i
(du linije koja spaja izvor i posmatra) merena frekvencija
' jednaka je:

i
v c
c
+
=
'
..................................................................(3.63)

Razmotrimo sada sluaj, da izvor zvuka miruje a posmatra se pribliava izvoru du linije
koja spaja posmatraa sa izvorom, brzinom v
p
. Oznaiemo sa ' frekvenciju zvuka koju posmatra
meri, sa ', odgovarajuu talasnu duinu, a neka bude frekvencija emitovanog talasa. Prema slici
3.26 do posmatraa koji miruje, u 1 s stie perioda talasa koji se nalaze na duini linije talasa c1s.
Ako se posmatra pribliava izvoru brzinom v
p
, do njega u 1 s stie ' perioda, na duini
(c + v
p
)1 s. Odnos frekvencija jednak je odnosu odgovarajuih duina, tj.:


c
v c
odnosno
v c
c
p
p
+
=
+
=

'
'
, .............................. (3.64)






I
P
v= 0
(c + v ) 1s
p
.
c 1s
.
v
p
i




Slika 3.26


Kod udaljavanja posmatraa za merenu frekvenciju imaemo


c
v c
p

=
'
..................................................................(3.65)
90
Doplerov efekt se ne javlja samo kod mehanikih talasa ve kod svih vrsta talasnog kretanja.
Kod svetlosti koristi se za odreivanje brzine kretanja svetlosnog izvora, naprimer u astronomiji za
odreivanje radijalne brzine zvezda. Iz pomeranja neke karakteristine spektralne linije vodonika ili
helijuma se odreuje brzina pribliavanja ili udaljavanja zvezde du linije koja spaja zemlju sa pos-
matramo zvezdom.
Na osnovu Doplerovog efekta mogu se meriti brzine pokretnih objekata, kao to su automo-
bili, avioni, rakete, itd. Kod merenja potrebno je da pokretni objekt emituje elektromagnetne talase
ili da se od njega oni reflektuju, a poslati su iz nekog drugog izvora. Iz promene frekvencije koju
meri posmatra odreuje se brzina objekta.

3.4.5. Elektromagnetni talasi, Maksvelove jednaine

Postavku o mogunosti postojanja elektromagnetnih talasa dao je Maksvel u drugoj polovini
XIX.veka. On je sintezu elektromagnetizma, na osnovu radova Ampera, Ersteda, Faradeja i drugih,
dao u vidu etiri jednaine koje se zovu Maksvelove jednaine. One su u integralnom obliku slede-
e:
- Prva Maksvelova jednaina pokazuje da su izvori elektrostatikog polja naelektrisanja, i da
linije sile toga polja izviru iz pozitivnih, a poniru u negativna naelektrisani (Gausova teo-
rema):

S

=
=
n
i
i
q S d E
1 0
1

odnosno da je fluks vektora elektrinog polja kroz zatvorenu povrinu S srazmeran ukup-
nom naelektrisanju

koje je obuhvaeno tom zatvorenom povrinom. (

>
E
=
n
i
i
q
1
0
je dielektrina
konstanta vakuuma).

- Druga Maksvelova jednaina izraava da su linije sile magnetnog polja zatvorena linije,
koje nemaju poetak ni kraja:

S
0 = S d B
tj.da je fluks vektora magnetne indukcije kroz zatvorenu povrinu jednak nuli.
>
B
>
S

- Trea Maksvelova jednaina predstavlja Faradejev zakon indukcije i pokazuje da promen-
ljivo magnetno polje stvara elektrino polje . Linije sile indukovanog elektrinog polja
su zatvorene i obuhvataju linije sile promenljivog magnetnog polja:
>
B
>
E
91

L

=
S
S d B
t
dl E

ili da je linijski integral jaine elektrinog polja du konture L koja obuhvata povrinu S jed-
nak negativnoj promeni fluksa magnetne indukcije kroz tu povrinu.

- etvrta jednaina opisuje meusobnu povezanost elektrinog i magnetnog polja, i izraava
da promenljivo elektrino polje u svojoj okolini generie magnetno polje

L

=
S
S d E
t
dl B

0 0

odnosno, da je linijski integral magnetne indukcije po konturi L neke povrine S srazme-
ran brzini promene fluksa elektrinog polja kroz tu povrinu. (
>
B
0
je magnetni permeabilitet
vakuuma).

U Maksvelovim jednainama su sadrane sve informacije o klasinim elektromagnetnim
pojavama, pa se one mogu smatrati osnovnim jednainama elektromagnetizma, odnosno osnovnim
prirodnim zakonima.
Smisao 3. i 4. Maksvelove jednaine vidimo na slici 3.27 i 3.28. Iz njih sledi da su promen-
ljivo elektrino polje i promenljivo magnetno polje nedeljive pojave.

E
L
E
S
B
B
t
>
0
Slika 3.27
L
B
S
B
E

t
>
0
E
Slika 3.28


















92
Poto elektrina i magnetna polja potiu od naelektrisanja,ako se ona kreu obrazuje se i elektrino i
magnetno polje, odnosno elektromagnetno polje. Periodine promene elektromagnetnog polja koje
nastaju oscilovanjem naelektrisanja u provodniku (dipol-antena) prostiru od take do take u pros-
toru i predstavljaju elektromagnetni talas. Primenom odreenog matematikog formalizma iz svojih
jednaina Maksvel je dobio talasnu jednainu elektromagnetnih talasa i dokazao da je njihova brzi-
na u vakuumu jednaka.
s m C / 10 3
1
8
0 0
= =


to je brzina svetlosti koju je izmerio Olaf Remer. Na osnovu ovog rezultata Maksvel zakljuuje da
je svetlost elektromagnetni talas. Ova pretpostavka je kasnije razvijena i potvrena.
Po Maksvelu trenutna slika elektromagnetnih talasa moe da se prikae, kao to je na slici
3.29. Promene elektrinog polja i magnetnog polja su meusobno normalne i normalne su na
pravac prostiranja elektromagnetnog talasa.
>
E
>
B

B
E
C
E
B











Slika 3.29

Izvor elektromagnetnih talasa je dipolni elektrini oscilator. Kako ovi talasi nastaju moemo
objasniti, polazei od oscilacija elektrinog kola koje se sastoji od kondenzatora, kapaciteta C i
kalema koeficijenta samoindukcije L. U poetnom trenutku (slika 3.30.a) prekida P je otvoren, a
kondenzator napunjen maksimalnom koliinom naelektrisanja. Zatvaranjem prekidaa P poinje
proces pranjenja i kroz kolo tee struja. Proticanjem struje kroz kalem, oko njega se obrazuje
mag-netno polje. Na slici 3.30.b je prikazan trenutak u kome je napon meu oblogama
kondenzatora jednak nuli, a struja kroz kalem je dostigla svoju maksimalnu vrednost. Energija
elektrinog polja u tom trenutku pretvorena je u energiju magnetnog polja. Od ovog trenutka
magnetno polje u kalemu opada, a zbog samoindukcije struja u kolu nastavlja da tee u prvobitnom
smeru, smanjujui se postepeno, i puni kondenzator.

93








Slika 3.30

Na kraju ovog procesa kondenzator se napuni do poetnog napona ali obrnutog znaka (slika 3.30 c)
i kolo ponovo raspolae sa elktrinom energijom. Ponovo sledi pranjenje, ali struja tee u suprot-
nom smeru (slika 3.30 d). Ciklus je zavren u trenutku kada se kondenzator ponovo naelektrie kao
u poetnom trenutku (slika 3.30 e).
Tokom elektrinih oscilacija promenljivo elektrino polje je lokalizovano izmeu obloga
kondenzatora, a magnetno polje unutar kalema, a van kondenzatora i van kalema je slabo.
Emitovanje elektromagnetnih talasa na vea podruja je mogue otvaranjem oscilatornog kola (slika
3.31 b i c).Emisivnost se poveava ako se smanji C i L, to je povoljno zbog poveanja frek-vencije
oscilovanja. U graninom sluaju oscilatorno kolo predstavlja i jedan prav provodnik (ante-na).
+
(a )
+
-
(b )
( c )
L
E
C
+
(a ) (b )
L
C
I
B
L
E
C
+
( c )
B
I
(d )
L
E
C
+
(e )
p
C











Slika 3.31

Ako se takav provodnik iz nekih razloga naelektrie i u provodniku naelektrisanje osciluje dobijen
je linearni elektrini oscilator koji emituje elektromagnetne talase u okolni prostor.


94
Na slici 3.32 pokazane su faze oscilovanja naelektrisanja takvog dipola, obrazovanje i
prostiranje elektromagnetnih talasa

(a)
poetni trenutak, oscilator je naelektrisan

(b)
maksimalno razdvajanje naelektrisanja,
uspostavi se elektrino polje ije linije
sile polaze iz (+) i zavravaju se na (-)
naelektrisanju. Istovremeno se obrazuje
vrtlono magnetno polje koje je normal-
no na elektrino polje i osu oscilatora
(na slici nije prikazano)

t= 0
(a )
t=
T
4
(b )












































(e)

95

4
+
-
+





















Slika 3.32


Obrazovanje magnetnog polja koje se odigrava istovremeno u normalnoj ravni, prikazano je na slici
3.33.
C
B
E









Slika 3.33
3.4.6. Spektar elektromagnetnih talasa

Na opisan nain nastaju radio talasi (dugi, srednji, kratki i ultrakratki) koji se koriste za
telekomunikacije (radio, radar, televizija, itd.). Osim radio talasa elektromagnetni karakter imaju
infracrveni, vidljivi ultraljubiasti zraci, x-zraci i -zraci, ali oni nastaju pri kvantnim prelazima u
atomu.
96
Spektar elektromagnetnih talasa je prikazan na slici 3.34, na kojoj su naznaene i odgova-
rajue talasne duine.
Infracrveni zraci se nazivaju i toplotnim zracima jer ih zagrejana tela intenzivno emituju. Sa
druge strane tela ih lako apsorbuju zbog ega se zagrevaju.
Vidljiva svetlost obuhvata uzak talasni interval spektra izmeu 400 i 800 nm. Prirodni izvor
svetlosti je Sunce, drugi izvori mogu biti elektrine sijalice, fluorescentne cevi, itd.
Rentgenski zraci ili x-zraci se dobijaju pri udaru brzih elektrona u antikatodnu rentgenske
cevi. Naglim zaustavljanjem elektrona i pobuivanjem atoma materijala antikatode nastaje x-zrae-
nje. Koriste se u medicini, tehnici i za razna nauna istraivanja.
-zraci nastaju pri radioaktivnom raspadu atomskog jezgra ili stiu iz kosmosa. Ovo je zra-
enje najvee energije i najmanje talasne duine.

10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
-12
-11
-10
-9
-8
-7
-6
-5
-4
-3
-2
-1
1
10
10
10
2
3
4
dugi radiotalasi
srednji radiotalasi
kratki radiotalasi
1 km =
1 cm =
1 mm =
ultrakratki radio talasi
vidljivo zraenje
infracrveni zraci
400 nm
800 nm

1
m =
ulravioletni zraci
x - zraci
1 nm =

- zraci





















Slika 3.34
97

ZADACI:


3.1. Jednaina talasnog kretanja:

=

4 012 , 0
2 sin 10 4
8
x t
y gde je rastojanje izraeno u metrima, a
vreme u sekundama.
Odrediti brzinu prostiranja i intenzitet talasa. Gustina sredine = 1,2 kg/m
3
.


3.2. Na rastojanju 5 m od takastog zvunog izvora nivo zvuka (subjektivna jaina) je 10 dB.
Odrediti snagu zvunog izvora, nivo zvuka na rastojanju 2 m od izvora i minimalno rastojanje na
kome se zvuk ne uje. Prag ujnosti I
o
= 10
-12
W/m
2
. (Apsorbcija energije talasa se zanemaruje).
98
4. Fizika (talasna) optika

Pojave interferencije, difrakcije i polarizacije svetlosti mogu se objasniti samo pomou
talasnih
osobina, tako one dokazuju da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. Oblast fizike koja se
bavi
prouavanjem ovih pojava naziva se fizikom ili talasnom optikom.

4.1.1. Interferencija svetlosti. Koherentna svetlost

Ogledi koji su bili prvi pokuaji dobijanja interferencije svetlosnih talasa vreni su pomou
dva jednaka svetlosna izvora, analogno eksperimentima interferencije mehanikih talasa. Meutim,
takav ogled nije dao rezultate interferencije, znai da se pojaanje ili slabjenje svetlosnih zraka nije
moglo zapaziti. Razlozi se mogu objasniti ako se razmotri pitanje koherencije dva svetlosna snopa .
Oigledno je da se i najmanji izvor svetlosti sastoji od ogromnog broja atoma koji su
elementar-
ni oscilatori i emituju velik broj elementernih talasa u razliitim pravcima sa razliitim fazama i
frek-
vencijom. Dok je uslov koherencije dva talasa da su ona iste frekvencije i da je fazna razlika izneu
njih konstantna. To znai da, strogo uzimajui, mogli bi imati dva koherentna izvora (dva izvora
koherentnih talasa) ako bi svetlost bila emitovana od dva identina atoma. U tom sluaju javila bi se
trenutna interferencija u veoma kratkom vremenu koje nije dovoljno za posmatranje. Za
posmatranje pojave su potrebni trajni uslovi interferencije. Makroskopski gledano koherentni
svetlosni zraci se mogu dobiti ako je izvor svetlosti malih dimenzija u odnosu na veliinu rastojanja
na kome se eli dobiti interferentna slika. Atomi i u ovom sluaju emituju elementarne talase u
razliitim fazama trenutno ali kao skupni, makroskopski efekat javlja se koherentni svetlosni zrak
ija se optika svojstva ne menjaju u toku vremena. Da bi se interferencija svetlosti ostvarila
potrebna su dva koherentna svetlosna zraka i oni moraju da potiu od istog izvora svetlosti. Takvi
zraci se najjednostavnije dobijaju cepanjem jednog zraka na dva dela, na primer odbijanjem, kao to
je prikazano na sl. 4.1. Pri ponovnom spajanju dva zraka u taki A , poto su zraci koherentni,
moe da se ostvari trajna interferencija. Uslov pojaanja (amplituda oscilovanja je najvea) ili
99
slabjenja (amplituda oscilovanja je najmanja) i tim sluajevima nalazi se iz uslova razlike optikih
puteva
1
koji su zraci preli od zajednikog poetka do take susreta, tj. do take u kojoj interferiraju.





Sl. 4.1.

4.1.2. Frenelov ogled interferencije

1821. g. Frenel je dokazao interferenciju svetlosti pomou dva ravna ogledala koja su
postavljena tako da njihove ravni zaklapaju mali ugao (sl. 4.2 ). Ovaj Frenelov ogled interferencije
bio je dokaz talasne prirode svetlosti. U ogledalima O1 i O2 nastaju likovi S1 i S2 svetlosnog
izvora
S , koji predstavljaju dva koherentna svetlosna izvora. Stvarni izvor S je zaklonjen nekim
neprovidnim
zaklonom Z , tako da na ekranu E koji se nalazi na odreenom rastojanju od ogledala nastaje
slika koja se obrazuje pomou reflektovanih zraka od ogledala O1 i O2 . Frenel je na ekranu
zapazio
(koristio je monohromatski izvor svetlosti) da se naizmenino reaju svetle i tamne pruge. Tamo
gde
je vidno polje osvetljeno dobijeno je pojaanje, a tamo gde je tamno, slabljenje svetlosnih talasa kao
rezultat interferencije.
Ako se prihvati da je svetlost elektromagnetni talas i da je intenzitet svetlosti proporcionalan
kvadratu amplitude elektromagnetnih oscilacija ( 3. 56 ) za uslov maksimalnog pojaanja vai da je
putna razlika l, izneu dva koherentna zraka jednaka celom umnoku talasne duine svetlosti,
odnosno

l = n (4.1)

100
1
Optiki put se definie kao proizvod indeksa prelamanja i geometrijske duine puta.
Ako je putna razlika jednaka neparnom umnoku polovine talasne duine, tada se javlja
maksimalno slabjenje, odnosno
l = (2n + 1)
2

(4.2)
gde je n = 0, 2 ... , 1
Neka su na sl. 4.2 l1 i l2 rastojanja imaginarnih izvora S1 i S2 od neke take O na ekranu,
d je rastojanje izneu S1 i S2 , a l je normalno rastojanje take O od pravca na kome se nalaze
likovi izvora svetlosti. Tada moemo pisati da je
l1
2
= l
2
+ (
2
d
- x )
2 (4.3)
i
l2
2
= l
2
+ (
2
d
+ x )
2 (4.4)
oduzimanjem dobijamo

l2
2
l1
2
= 2 x d (4.5)

odnosno
(l
2
l
1
) (l
2
+ l
1
) = 2 x d (4.6)
S obzirom da je l
1
i l
2
znatno vee od x , moemo pisati da je l
1
+ l
2
= 2l , a da je putna
razlika izmeu dva svetlosna talasa l = l
2
l
1
.
Iz (4.6) dobijamo
2l l = 2 x d
odnosno putna razlika
l =
l
xd
(4.7)
Na osnovu (4.1) i (4.2) za maksimalno pojaanje dobijamo

l
xd
= n (4.8)
a za maksimalno slabjenje

l
xd
=(2n + 1)
2

(4.9)
n= 0, 2 ... , 1
Prema tome, tamo gde se na ekranu javlja maksimalno pojaanje videemo svetlu traku a tamo, gde
se javlja maksimalno slabljenje tamnu traku. Iz (4.8) razmak izmeu svetlih traka je konstantan i
iznosi
x =
d
l
.
101
Iz (4.8) i (4.9) sledi da u odreenom eksperimentu poloaj maksimuma i minimuma interfe-
rentne slike zavisi od talasne duine svetlosti.
U sluaju bele (polihromatske) svetlosti, koja sadri neprekidan niz talasnih duina, u
odreenim pravcima e se pojaavati ili slabiti odreene talasne duine. Tako e neke talasne
duine (boje) nedostajati u spektru a ostale talasne duine daju tzv. komplementarnu boju. Takve
komplemen-
tarne boje su crvena-zelena, uta-ljubiasta i narandasta-plava. Znai da su obojene trake posledica
interferencije polihro matske svetlosti. Uzajamno preklapanje obojenih pruga esto daje
karakteristine meavine boja, a ne iste boje.
Interferencija se opaa i na tankim listovima i slojevima. Tada se javlja interferencija
izmeu reflektovanog zraka sa prednje povrine sloja i zraka koji je proao kroz tanak sloj, a
reflektovan je od zadnje povrsine sloja. Takav sluaj je prikazan na slici 4.3 . Reflektovani zraci 1
i 2 i proputeni zraci 1' i 2' su koherentni jer potiu od zajednikog upadnog zraka, te mogu
interferirati na nekom rastojanju sa kojeg tanak sloj posmatramo.
Primeri ove vrste interferencije javljaju se kod mehura od sapunice, na razlivenom sloju ulja,
na oksidnom sloju na metalu, na krilima leptira i drugih insekata itd.



Sl. 4.2 Sl. 4.3


102
4.2 Difrakcija svetlosti

4.2.1 Difrakcija po Hajgensovom principu

Ako svetlost prolazi kroz iroki otvor ab, kao na sl. 4.4, lik otvora se obrazuje na zaklonu Z
koji je ogranien takama A i B, a njihov poloaj odreuje zakon pravolinijskog prostiranja
svetlosti.

A
C
S
Z
B
D
Sl. 4.4
Meutim, ukoliko se otvor ab smanjuje javlja se odstupanje od pravolinijskog prostiranja; na
zaklonu se javlja svetlost i van podruja AB, znai u oblasti aCDb, pri emu se intenzitet svetlosti
smanjuje poveanjem rastojanja od centralnog podruja. Smanjivanjem veliine otvora ab, pojava
sve vie dolazi do izraaja. Kada je veliina otvora uporedljiva sa talasnom duinom svetlosti,
svetlost se iri u svim pravcima iza prepreke i na zaklonu se vide naizmenine svetle i tamne pruge.
Opisana pojava se naziva difrakcijom svetlosti, koja je u navedenim primerima praena
interferencijom svetlosnih talasa.
Pojava difrakcije se moe zapaziti u razliitim oblicima. Na slici 4.5 a vidi se difrakciona
slika svetlosti na uzanom vertikalnom otvoru ili pukotini, kada se na zaklonu vide na irokom
podruju naizmenine svetle i tamne linije (primenjuje se monohromatska svetlost). Na sl. 4.5 b je
prikazan lik krunog otvora sa otrim ivicama. Efekti difrakcije se primeuju i kod likova velikih
tela sa otrim ivicama.


a) Sl. 4.5 b)
103
Iz navedenih primera vidimo da se efekti difrakcije javljaju kod interakcije svetlosti sa
predmetima ije su dimenzije reda veliine talasne duine svetlosti. Pored toga moemo zakljuiti
da se difrakcija zapaa na ogranienom delu talasnog fronta, odnosno u sluaju da je deo talasnog
fronta odseen nekim predmetom.
Za objanjenje difrakcije moe da poslui Hajgensov princip koji je ve bio razmatran u
poglavlju o talasima (poglavje 3.). Prema ovom gleditu procesi koji dovode do difrakcije odvijaju
se neprestano i zasnivaju se na zakonima prostiranja talasa prema Hajgensovom principu. Prema
tom principu svaka taka talasnog fronta moe da se smatra izvorom novih elementarnih
(sekundarnih) talasa koji se ire u svim pravcima. Interferencijom sekundarnih talasa formira se
makroskopski talas. Novi talasni front (u jednom kasnijem trenutku) se obrazuje kao obvojnica
sekundarnih talasa u istoj fazi. Potpuna teorija difrakcije, u koju ne ulazimo, pokazuje da je
amplituda ovako formiranog makroskopskog talasa najvea u pravcu radijalno od izvora i u smeru
prostiranja talasa, dok u suprotnom smeru pada na nulu. Drugim reima, sekundarni talasi se ne
kreu unazad.
Vratimo se na primer prolaska svetlosnog snopa kroz otvor ab na sl. 4.4. Na formiranje
makroskopskih talasa iza prepreke utiu prvenstveno elementarni talasi koji polaze iz taaka fronta
u samom otvoru, ali i ve formirani talasi iz pozadine (formirani talasi ispred prepreke). Lako se
moe zakljuiti da u blizini graninih oblasti aAC i bBD postoje drugi uslovi formiranja
makroskopskog talasa od onih u centralnom delu. U centralnoj zoni aABb makroskopski talas se
formira pod skoro istim uslovima kao ispred prepreke, dok u pomenutim graninim zonama,
elementarni talasi talasnog fronta otvora dolaze preteno samo sa jedne strane. Zbog toga se svetlost
u tim zonama ponaa drugaije tj. odstupa od pravolinijskog prostiranja, i to odstupanje je utoliko
vee ukoliko je otvor manji i vie zaklanja sferne talase ispred otvora.

4.2.2. Optika reetka

Ve smo spomenuli da difrakcija nastupa na pukotinama, krunim otvorima, na otrim
ivicama predmeta itd. meutim iz praktinih razloga ovde emo prikazati difrakciju svetlosti na
nizu otvora, odnosno na tzv. optikoj ili difrakcionoj reetki. Ona se najee pravi na staklenoj
ploi pomou dijamanske otrice, tako da se na ploi odreenim postupkom (deliteljnom mainom)
naini izvestan broj zareza na jednakim rastojanjima (od 10 pa ak i do 2000 na 1 mm duine). Na
mestima gde je zarez nainjen svetlost se difuzno rasipa, a na neoteenim mestima prolazi. Prema
tome mesta izmeu dva zareza ponaaju se kao razrezi na neprovidnoj ploi (sl. 4.6 a i b).
Ako na optiku reetku pada paralelan snop monohromatske svetlosti, javie se difrakcija i
efekti interferencije meu zracima iz razliitih razreza. Na sl. 4.7 prikazana je optika reetka sa
104
vie razreza na koju padaju paralelni zraci monohromatske svetlosti, talasne duine . Rastojanje
izmeu dva susedna razreza je obeleeno sa d, i zove se konstanta optike reetke. U svim
razrezima optike reetke upadni talas je u fazi. Prema Hajgensovom principu iz svih razreza e se
sa druge strane reetke iriti sekundarni talasi u svim pravcima.


(b )
(a )

Slika 4.6


P
0
P
1

Slika 4.7

Talasni front od ovih sekundarnih zraka se moe obrazovati samo u odreenim pravcima za koje
postoje interferentni uslovi pojaanja. Takvi uslovi postoje za zrake koji produavaju bez skretanja
(pravac P
0
) i u tom pravcu sekundarni zraci imaju i najvei intenzitet. Uslov pojaanja postojae i u
pravcu P
1
ako je putna razlika izmeu sekundarnih zraka koji polaze iz pojedinih razreza reetke
jedna talasna duina. Odnosno, one su na sl. 4.7, raunajui od donjeg razreza, 1, 2, 3,4...itd.
Pravcu P
1
odgovara ugao skretanja u odnosu na pravac P
0
i odreen je relacijom


d

= sin ....................................................................(4.10)

105
Pravac P
1
je pravac difrakcije prvog reda i obrazuje se simetrino i sa druge strane pravca P
0
, pod
istim uglom . Lako se zakljuuje da postoje i drugi pravci (uglovi) pojaanja prema uslovima
interferencije. Ako je putna razlika zraka iz susednih razreza po dve talasne duine, ili po tri itd,
tada moemo pisati optu relaciju

... 2 , 1 , 0 , sin = = n
d
n
n

..................................(4.11)

koja odreuje pravce glavnih difrakcionih maksimuma (pravci pojaanja).
Znai, utvrdili smo da se svetlost posle prolaska kroz optiku reetku prostire dalje samo u
izvesnim pravcima. U direktnom pravcu, bez skretanja, koji ima najvei intenzitet, a zatim sa obe
strane simetrino reaju se pravci 1.-og , 2.-og, 3.-eg itd. reda. Detaljnija teorija difrakcije kao i
eksperimenti dokazuju da se intenzitet svetlosti sa redom difrakcionih pravaca smanjuje.
Izmeu pravaca koji su odreeni uslovom (4.11) ne javlja se svetlost jer interferencijom
sekundarni talasi slabe, odnosno ponitavaju se.
Optika reetka se obino koristi na nain koji je prikazan na sl. 4.8. Takasti izvor svetlosti
S je postavljen u ii soiva S
1
. Zraci koji padaju divergentno na soivo, nakon prelamanja padaju
paralelno na optiku reetku (reetka je na slici nesrazmerno uveana). Iza reetke je postavljeno
drugo sabirno soivo, S
2
u iju je inu ravan postavljen zaklon Z, tako da se svi paralelni zraci na
tom zaklonu seku u jednoj taki. Na mestu L
0
seku se zraci koji padaju na zaklon direktno bez
skretanja i obrazuju difrakcioni lik zareza nultog reda, odnosno obrazuju difrakcioni maksimum
nultog reda. Paralelni zraci koji su skrenuti pod uslovom datim jednainom (4.10) obrazuju
difrakcioni lik prvog reda, L
1
. Dalje se reaju likovi L
2
, L
3
itd. simetrino oko centralne linije sve
manjeg i manjeg intenziteta.

Sl. 4.8
106



Kada se pomou optike reetke odreuje talasna duina monohromatske svetlosti, uzima se
da je (poto je ugao obino mali)


l
x
tg

= sin ........................................................(4.12)

gde je x rastojanje meu linijama difrakcionih likova, na zaklonu, a l je rastojanje zaklona od
optike reetke.
Kada na optiku reetku pada polihromatska (bela) svetlost nulti maksimum e biti bele
boje. Meutim, u drugim pravcima koji su odreeni uslovom (4.11) javlja se disperzija svetlosti,
bela svetlost e se razloiti u boje. Naime, iz (4.11) sledi da je za isti red difrakcije, ugao utoliko
vei ukoliko je talasna duina svetlosti vea. Znai najvie skree crvena svetlost, a najmanje
ljubiasta. Na zaklonu se oko osvetljenog centralnog maksimuma bele boje vide spektri prvog,
drugog, treeg itd. reda, tako da se ljubiasti kraj spektra nalazi blie centralnom maksimumu.
Zbog velike moi razlaganja u spektralnim aparatima se esto upotrebljava optika reetka
umesto prizme.

4.3 Polarizacija svetlosti

4.3.1 Osnovni pojmovi polarizacije svetlosti

Na sl. 4.9 prikazan je dijagram najprostijeg tipa elektromagnetnog talasa ravan
elektromagnetni talas (talasni front je u ravni). U tom sluaju u bilo kojoj taki prostora kroz koju
prolazi elektromagnetni talas vektor intenziteta elektrinog polja i vektor intenziteta magnetnog
polja osciluju du pravih linija pod pravim uglom jedan u odnosu na drugi i u odnosu na pravac
prostiranja. Na prikazanom dijagramu pravac prostiranja talasa je du y ose, elektrini vektor
osciluje u yz ravni, a magnetni vektor u xy ravni. Ovakav talas je linearno polarizovan jer vrh
vektora (ili ) osciluje du prave linije ili ravno polarizovan (sinusni talas lei u ravni). Osim
ravno polarizovanog talasa ima i sloenijih tipova polarizacija (eliptino i cirkularno polarizovani
talasi) o kojima sada neemo govoriti.

E

H
107

E
x
y
H
z

Sl. 4.9

Teorija i eksperiment pokazuju da su talasi koje emituje oscilujui dipol (antena) linearno
polarizovani sa elektrinim vektorom u ravni dipola. Meutim, svetlosni talasi koje emituju
svetlosni izvori nisu polarizovani. Naime, izvor svetlosti sastoji se od velikog broja atoma ili
molekula koji emituju elektromagnetne talase haotino u svim pravcima. Tako se u svakoj taki
prostora javlja smea polarizovanih talasa sa elektrinim vektorima poreanih simetrino oko
pravca prostiranja, normalno na njega, kao to je prikazano na sl. 4.10.

E


z
y
x
E

Sl. 4.10

108
Tako, svetlosni zrak dobijen od nekog svetlosnog izvora nije polarizovan i zove se
nepolarizovana ili prirodna svetlost.
Dogovorom je usvojeno da se vektor elektrinog polja (svetlosni vektor) koristi za
opisivanje optikih pojava, dok se o vektoru koji je uvek normalan na njega ne vodi rauna.
Ravan u kojoj osciluje vektor naziva se ravan oscilovanja svetlosnog talasa. Kod linearno
polarizovane svetlosti ravan normalna na ovu ravan naziva se polarizaciona ravan.

E
Da bi se na crteima polarizovani zrak razlikovao od prirodnog zraka, prirodni zrak se
prikazuje pravom linijom (sl. 4.11.a), a linearno polarizovan zrak ija se ravan oscilovanja nalazi u
ravni slike, linijom sa vertikalnim strelicama ili samo crticama (sl. 4.11.b). Sl. 4.11.c prikazuje
polarizovani svetlosni zrak, ako je ravan oscilovanja normalna na ravan crtea.

( a ) ( b )
( c )

Sl. 4.11. a, b, c,

Polarizovana svetlost se moe dobiti odbijanjem, prelamanjem, dvojnim prelamanjem,
prolaskom svetlosti kroz optiki anizotropna tela itd.
Polarizacija svetlosti dokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas, jer samo
kod takvog tipa talasnog kretanja se moe govoriti o ravni oscilovanja, koja je normalna na pravac
brzine prostiranja talasa.

4.3.2 Brusterov zakon

Ako se svetlosni zrak pusti pod upadnim uglom (sl. 4.12) na graninu povrinu vazduh
providna sredina (npr. voda ili staklo), jednim delom se odbija, a drugim prelama prema zakonima
odbijanja i prelamanja svetlosti. Odbijeni i prelomljeni zrak su pri tome polarizovani tako, da su
njihove ravni polarizacije meusobno normalne. Odbijeni zrak je polarizovan u ravni koja je
normalna na upadnu ravan (ravan slike), dok je prelomljeni zrak polarizovan u ravni koja je
paralelna upadnoj ravni. Polarizacija oba zraka, u optem sluaju je delimina, to znai da veina
svetlosnih vektora osciluje u jednoj ravni, a jedan manji broj osciluje u ostalim ravnima.
109
Engleski fiziar, Bruster je naao da se maksimalna linearna polarizacija javlja pri upadnom
uglu za koji odbijeni i prelomljeni zrak obrazuju ugao od 90. U tom sluaju ugao prelamanja
= 90 - . Iz zakona prelamanja sledi


21
sin
sin
n =

.................................................................(4.13)

gde je n
21
indeks prelamanja providne sredine u odnosu na vazduh. Dalje se moe pisati


( )

tg n = =

= =
cos
sin
90 sin
sin
sin
sin
21
....................(4.14)

Znai iz indeksa prelamanja neke sredine u odnosu na vazduh (ili vakum), moemo odrediti upadni
ugao pri kojem su i reflektovani i prelomljeni zrak maksimalno polarizovani. Tada se upadni ugao
zove polarizacioni ugao.

Sl. 4.12

4.3.3 Dvojno prelamanje. Nikolova prizma. Dihroizam

Ako se kroz kristal islandskog kalcita (CaCO
3
) propusti uzan snop svetlosti, na zaklonu iza
kristala e se videti dva lika. Znai, ovaj providni kristal vri dvojno prelamanje. Upadni zrak se u
interakciji sa kristalom deli na dva zraka, na r zrak, koji se prelama prema zakonima prelamanja i
zove se redovan zrak i na n zrak, koji odstupa od ovih zakona i zove se neredovan zrak.
Eksperimentalno se moe utvrditi da su i redovan i neredovan zrak linearno polarizovani u
meusobno normalnim ravnima.
Kod islandskog kalcita, pa i kod nekih drugih kristala kao to su kvarc ili herapatit (kinin
jodsulfat), karakteristina je anizotropija optikih (i drugih fizikih) osobina, to znai da fizike
osobine kristala nisu u svim pravcima jednake. U sluaju dvojnog prelamanja radi se o razliitim
110
brzinama prostiranja u razliitim pravcima. Tu osobinu ima samo neredovan zrak, znai njegova
brzina prostiranja (i indeks prelamanja koji se definie kao odnos brzine svetlosti u vakumu prema
brzini u providnom materijalu) se menja u zavisnosti od upadnog ugla. Brzina prostiranja redovnog
zraka (indeks prelamanja) je konstantna u svim pravcima kristala. Neredovan i redovan zrak imaju
jednake brzine du optike ose kristala.
Za dobijanje polarizovane svetlosti koristi se osobina dvojnog prelamanja, s tim da je jedan
od dva polarizovana zraka potrebno otkloniti. Ovo je engleski fiziar Nikol postigao pomou
prizme prikazane na slici 4.13 i po njemu nazvane Nikolova prizma. Pravi se od islandskog kalcita i
isbrusena je tako da dve suprotne ravni prizme stoje pod uglom od 68. Ovakva prizma je prerezana
po dijagonali i ponovo slepljena providnim kanada balzamom (vrsta smole). Kada na ovakvu
prizmu pada prirodna svetlost, ona se deli na redovan i neredovan zrak koji su polarizovani. Indeks
prelamanja redovnog zraka je vei (1,658) a neredovnog zraka manji (1,468) od indeksa prelamanja
kanada balzama (1,53). Znai da je upadni ugao od 68 za redovan zrak vei od ugla totalne
refleksije, pa se redovan zrak na graninoj povrini prizma kanadabalzam totalno reflektuje
(redovan zrak ide iz optiki gue u optiku reu sredinu). Za neredovan zrak kristal je rea sredina
od kanada balzama, pa on nakon prelamanja na graninim povrinama prolazi kroz prizmu i izlazi
iz nje polarizovan. Redovan zrak e apsorbovati crno obojene bone strane prizme. Neredovan zrak
prolazi kroz prizmu linearno polarizovan i moe da poslui za razna merenja.


Sl. 4.13

Neki dvojnoprelamajui kristali kao to je turmalin pokazuju dihroizam, pojavu da se jedna
od polarizovanih komponenata apsorbuje mnogo jae od druge komponente. Ako se odabere
pogodna debljina kristala jedna komponenta, nakon dvojnog prelamanja (redovan zrak koji osciluje
u horizonalnoj ravni) biva apsorbovana, a druga komponenta (neredovan zrak koji osciluje u
111
vertikalnoj ravni) prolazi kroz kristal veoma malo apsorbovana. Na taj nain iz kristala izlazi samo
jedan, polarizovani zrak, to je i bio cilj.
Za dobijanje polarizovane svetlosti mogu se koristiti i tzv. polaroidi. Polaroid se pravi od
elatina u obliku tankog filma koji sadri sitne kristale herapatita. Takav film moe biti nainjen u
veim dimenzijama, slepljen izmeu dve staklene ploe uspeno zamenjuje Nikolovu prizmu, mada
daje samo delimino polarizovanu svetlost. Film polaroida se koristi i kod naoara za sunce, jer
polaroidni sloj eliminie odreeni procenat upadne svetlosti.
Polarizovana svetlost se slobodnim okom ne moe razlikovati od prirodne svetlosti. Da bi se
utvrdilo dali je neka svetlost linearno polarizovana ili nije koristi se sistem prikazan na slici 4.14.
Sastoji se od polarizatora P, koji polarizuje svetlost i istog elementa koji se postavlja iza
polarizatora i naziva se analizator A. Ako je osa analizatora A paralelna osi polarizatora P, svetlost
prolazi kroz analizator (sl. 4.14 a). Kada su ose polarizatora i analizatora postavljene pod pravim
uglom (sl. 4.14 b) svetlost ne prolazi kroz analizator. U ostalim sluajevima svetlost delimino
prolazi.
P A

( a )
( b )

Sl. 4.14

Zavisnost intenziteta proputene svetlosti I, od ugla izmeu ose polarizatora i analizatora
izraava Malusov zakon koji ima oblik

I = I
0
cos
2
........................................(4.15)

gde je I
0
intenzitet svetlosti koja pada na analizator.
Polarizovana svetlost se koristi kod optike analize naprezanja u providnim materijalima kao
to su staklo, celuloid ili pleksi staklo. Pored toga poznati ureaji su polarimetri, kod kojih se
pomou dve Nikolove prizme odreuje ugao obrtanja polarizacione ravni kod optiki aktivnih
rastvora (npr. za eerni rastvor ugao obrtanja je proporcionalan koliini eera u rastvoru).

112
ZADACI:

4.1 Zelena svetlost talasne duine 0.54 m pada normalno na optiku reetku koja ima 200
zareza na jednom milimetru. a) Izraunati rastojanje izmeu maksimuma 2. i 3. reda na ekranu, ako
je rastojanje izmeu ekrana i reetke 80 cm.
b) Koliki je maksimalni red difrakcije?

4.2 Paralelan snop bele svetlosti pada normalno na optiku reetku ija je konstanta d= 0.1 mm.
Na zastoru udaljenom l= 1 m od reetke dobijaju se likovi proreza u vidu spektara, pomou sabirnog
soiva, koje se nalazi neposredno iza reetke. Kolika je irina vidljivog spektra drugog reda na
zastoru? Smatrati da se vidljivo zraenje nalazi u opsegu od
1
= 380 nm do
2
= 760 nm.
























113
5. Kvantna priroda elektromagnetnog zraenja

Krajem XIX veka eksperimentalna tehnika fizikih istraivanja dostigla je relativno visok
nivo razvoja. Sakulpljen je bogat eksperimentalni materijal koji je zahtevao svoje teorijsko
objanjenje. Ispostavilo se, meutim, da su klasini zakoni fizike nemoni da objasne niz
eksperimentalnih rezultata kao to su zakoni zraenja crnog tela, fotoefekat ili linijski spektar
gasova. Izuavanje ovih pojava i traenje teorijskih objanjenja i zakona je dovelo do pojma kvanta,
odnosno teorije o kvantnoj prirodi elektromagnetnog zraenja i stvaranja nove oblasti fizike koja je
nazvana kvantna fizika.

5.1 Zakoni zraenja crnog tela

Telo temperature T, emituje elektromagnetno zraenje s obzirom da se energija toplotnog
kretanja atoma ili molekula pretvara u energiju elektromagnetnog zraenja. Telo se smatra
toplotnim izvorom jer je emitovano zraenje u infracrvenom podruju elektromagnetnog zraenja.
Ako je temperatura toplotnog izvora dovoljno visoka (vea od 500C) ono emituje i vidljivo
zraenje, pa i ultraljubiasto zraenje. Elektromagnetno zraenje koje tela temperature T emituju u
intervalu od infracrvenog do ultraljubiastog podruja naziva se toplotnim zraenjem.
Iskustvo pokazuje da ako na telo pada elektromagnetno zraenje tada e se deo zraenja
reflektovati od povrine tela, deo e proi kroz telo (ako debljina tela nije suvie velika), a deo e se
u telu apsorbovati i pretvoriti u druge vidove energije.
U sluaju razmatranja emisije i apsorpcije elektromagnetnog zraenja, moraju biti definisane
potrebne fizike veliine. Osnovna kvantitativna veliina koja karakterie toplotno zraenje tela je
energija zraenja svih talasnih duina (0 < < ) u jedinici vremena sa jedinice povrine tela u
svim pravcima na temperaturi T i zove se emisiona mo tela, E
T
. Jedinica ove veliine je W/m
2
.
Poto tela ne emituju istu koliinu energije po svakoj talasnoj duini, uvedena je i spektralna
emisiona mo E
T
. Ona predstavlja energiju emitovanu u jedinici vremena sa jedinice povrine u
intervalu talasnih duina i + na temperaturi T. Odnosno,

d
dE
E
T
=

.............................................................................(5.1)
i .........................................................................(5.2)

=
0

d E E
T T
Dobro je poznato da tela i apsorbuju toplotu, prema iskustvu neku talasnu duinu (boju) vie nego
drugu. Znai na analogan nain se definie i apsorpciona mo, A

. Bilo koje telo koje se nalazi na

114
temperaturi T je u termodinamikoj ravnotei, znai istovremeno emituje i apsorbuje
elektromagnetno zraenje. U tom sluaju, prema zakonu Kirhofa vaie sledea zakonitost:

f
A
E
...............................................................................(5.3)

znai, da je odnos spektralne emisione moi i apsorpcione moi bilo kojeg tela uvek isti i ne zavisi
od prirode tela (telo koji dobro emituje dobro i apsorbuje, dok telo koje slabo emituje slabo i
apsorbuje zraenje). Ovaj odnos predstavlja jednu univerzalnu funkciju (f

) talasne duine i
temperature T. Funkcija f

je spektralna emisiona mo crnog tela (tzv. apsolutno crnog tela), poto
je njegova spektralna apsorpciona mo jednaka jedinici (u relativnim jedinicama).

=
t
A

tj. ......................................................(5.4) 1

cr t cr
E f


=


Apsolutno crno telo, je telo koje apsorbuje celokupno zraenje koje na njega pada. To znai
ujedno da pri odreenoj temperaturi T od svih tela najintenzivnije apsorbuje, pa i zrai na bilo kojoj
talasnoj duini, pa i ukupno. Crno telo je model pomou kojeg se prouavaju zakoni toplotnog
zraenja. Model crnog tela predstavlja uplje telo sa iznutra nagaravljenom neravnom povrinom i
malim otvorom, sl. 5.1. Zraenje koje ulazi kroz otvor pada na unutranji zid tela, pa e velikim

Sl. 5.1

delom biti apsorbovano. Manji deo e biti reflektovan vie puta od unutranjih zidova i iz upljine
praktino ne izlazi zraenje, tj. upljina e apsorbovati celokupno zraenje koje do nje dospe.
upljina tako modeliranog crnog tela ponaala bi se kao povrina apsolutno crnog tela, koja dobro
apsorbuje, ali isto tako i dobro emituje. Emitovano zraenje na odreenoj temperaturi T moe da se
razloi pomou spektralnog aparata po talasnim duinama i da se odredi intenzitet zraenja za svaku
talasnu duinu. Na taj nain se dobija eksperimentalna vrednost funkcije E

na odreenoj
temperaturi T. Ovakvi eksperimenti su vreni krajem XIX veka, a dobijeni rezultati za nekoliko
razliitih temperatura prikazani su na sl. 5.2.

115


0 1 2 3 4 [m]

1700 K
1100 K
1300 K
1500 K
0 1 2 3 4 [m]

1700 K
1100 K
1300 K
1500 K

Sl 5.2

Analizom eksperimentalnih rezultata naeni su sledei zakoni:
1) Totalna emisiona mo crnog tela (povrina ispod odgovarajue krive) je proporcionalna
etvrtom stepenu temperature crnog tela (izraena u apsolutnoj temperaturnoj skali)

................................................................................(5.5)
4
=

E

gde je
4 2 8
10 6696 , 5 =

m W . Ovaj izraz je eksperimentalno utvrdio tefan a teorijski je izveo
Bolcman i danas se naziva tefan Bolcmanov zakon. Konstanta se zove tefan
Bolcmanova konstanta.
2) Analizirajui eksperimentalne rezultate spektara dobijenih na razliitim temperaturama Vin je
uoio pomeranje maksimuma spektralnih emisionih moi prema kraim talasnim duinama sa
porastom temperature. Ustanovio je zakon da je proizvod talasne duine
max
(talasna duina koju
telo zrai sa maksimalnim intenzitetom) i apsolutne temperature T crnog tela uvek konstantan.

...................................................................(5.6) b const = =
max

Konstanta b predstavlja tzv. Vinovu konstantu koja iznosi b , a relacija (5.6) je
poznata kao Vinov zakon pomeranja. Ova relacija moe da poslui za izraunavanje povrinske
temperature neke zvezde, ukoliko se spektralnom analizom odredi talasna duina koju ona zrai sa
najveim intenzitetom. Za Sunce (uto-zelenkasta boja) i iz (5.6)
=

m
3
10 898 , 2
nm 555
max

= =

5300
10 555
10 898 , 2
3
3
max
m
m b

116
Zvezde ije su povrinske temperature preko 8000 K emituju elektromagnetno zraenje talasne
duine oko 480 nm sa najveim intenzitetom, te je njihova svetlost plavo-ljubiaste boje.
Teorijsko objanjenje ovih rezultata je zahtevalo poznavanje oblika univerzalne funkcije
. Meutim, odreivanje te funkcije je predstavljalo u to vreme veliki problem teorijske
fizike.
t cr
f


=

Prvi poluaj odreivanja izraza za spektralnu emisionu mo crnog tela (zbog jednostavnosti
ovu veliinu emo obeleavati sa E

) dao je Vin uoivi slinost krivih na sl. 5.2 sa krivom

raspodele molekula po brzinama (Maksvelova raspodela brzina). Na osnovu ove slinosti on je dao
izraz za spektralnu emisionu mo

2
5
1
c
e c ......................................................................(5.7)

gde je talasna duina, T temperatura, c
1
i c
2
je tzv. prva i druga radijaciona konstanta koje je Vin
tako odredio da se teorijska kvriva to bolje poklapa sa eksperimentalnom krivom. Meutim, dobro
slaganje je dobio samo za krae talasne duine, dok je za vee talasne duine odstupanje bilo znatno
(sl. 5.3 ).

Vinov pokuaj
Rejli-Dins

Sl. 5.3
Sledei korak su uinili Rejli i Dins pri emu su se oslanjali na klasinu teoriju elektrodinamike i
statistike fizike. Oni su izraunali broj oscilatora u upljini, po modelu crnog tela, koji zrae
elektromagnetno zraenje sa frekvencijom izmeu i +d (odnosno izmeu talasnih duina i
+d) i pomnoili sa srednjom energijom jednog oscilatora, koja je prema klasinoj (Bolcmanovoj)
statistici = k , gde je k Bolcmanova konstanta, a T termodinamika (apsolutna) temperatura.
Na taj nain dobili su formulu za srednju energiju zraenja u intervalu od do +d, a za oblik
funkcije E

dali su izraz
= =

k
4 4
8 8

...............................................................(5.8)
117
Ova formula Rajlija i Dinsa, grafiki je prikazana na sl. 5.3 i pokazuje odlino slaganje sa
eksperimentalnim rezultatima za podruje velikih talasnih duina. Nasuprot tome, javlja se
drastino neslaganje na delu kraih talasnih duina. Lako je uoiti da na osnovu (5.2) i (5.8) integral
za donju granicu tei bezkonanosti, pa se dobija kriva prikazana na sl. 5.3. U fizici ovo neslaganje
za kratke talase poznato je kao ultravioletna katastrofa'', jer se radi o katastrofi dotadanjih,
klasinih shvatanja u fizici.
Ovi neuspeli pokuaji pokazali su da je klasina fizika nedovoljna za razjanjenje ovih
pitanja. Problem je genijalno reio Maks Plank 1900. god., a njegov nain rezonovanja imao je
dalekosene posledice i uticaj na dalji razvoj fizike.
Plank se koristio Vinovom formulom za spektralnu emisionu mo (jedn. 5.7) sa malom
izmenom, koja obezbeuje odlino slaganje teorijske i eksperimentalne krive za sve talasne duine,
odnosno ima oblik

1
2
5
1

c
e
c
..............................................................(5.9)

Da bi teorijski izveo ovu formulu Plank je koristio rezultate Rejlija i Dinsa, i naao je za srednju
energiju jednog oscilatora izraz


1
=
k
h
e
h

.............................................................................(5.10)

Ovaj izraz je mogao dobiti samo pretpostavkom da se emisija (i apsorpcija) energije ne vri
kontinualno nego diskontinualno (diskretno) u strogo odreenim iznosima. Po njegovoj hipotezi
najmanji iznos energije koji je on nazvao kvantom energije = h, gde je frekvencija zraenja,
a h je univerzalna konstanta koja je kasnije nazvana Plankovom konstantom. Njena brojna vrednost
iznosi . Prema Plankovoj hipotezi energija oscilatora E = nh, n = 0, 1, 2..... to
znai da ona ima diskretan karakter. Hipoteza o diskretnim promenama fizikih veliina uspeno je
primenjivana u fizici mikrosveta i znaila je poetak jedne nove teorije u fizici kvantne teorije.
Js h
34
10 626 , 6

=
Iz (5.8) i (5.10) dobijamo Plankov zakon zraenja


1
8
5

k
hc
e
hc

.................................................................(5.11)
118
gde smo frekvenciju zamenili sa

c
(

c
= ) i (5.11) dobili u funkciji talasne duine (c je brzina
elektromagnetnih talasa). Ako se poslednji izraz zameni u (5.2) integral i za gornju i za donju
granicu tei nuli i teorijska kriva se veoma dobro slae sa eksperimentalnim rezultatima koji se
dobijaju na toj temperaturi. Nakon izvrenog integrisanja Plankovog zakona moe da se dobije
tefan Bolcmanov zakon i brojna vrednost konstante koja je u dobroj saglasnosti sa
eksperimentalno odreenom vrednou.
Diferenciranjem E

iz Plankove formule po i izjednaavanjem tog izraza (prvi izvod) sa

nulom moe se dobiti Vinov zakon pomeranja i brojna vrednost konstante b, koja se takoe dobro
slae sa eksperimentalno dobijenom vrednou.
Ovi rezultati pokazuju ispravnost Plankove formule i njegove pretpostavke o kvantnoj
prirodi elektromagnetnog zraenja. Pored toga ovi eksperimentalni i teorijski radovi rezultirali su
dalji razvoj fizike na novim osnovama.

5.2 Fotoelektrini efekat

U razvoju predstava o kvantnoj prirodi elektromagnetnog zraenja sledei korak je uinjen
otkrivanjem, prouavanjem i objanjenjem fotoefekta. Pojavu, da se pod dejstvom
elektromagnetnog zraenja (vidljive svetlosti ili ultraljubiaste svetlosti) iz metala oslobaaju
elektroni zove se spoljanji fotoelektrini efekat ili krae, fotoefekat. Fotoefekat se najjednostavnije
moe prouavati pomou ureaja na sl. 5.4. Vakumska cev od kvarcnog stakla ima dve elektrode,
katodu K i anodu A, koje su preko galvanometra G, posredstvom potenciometra P vezane za
negativni, odnosno na pozitivni pol izvora jednosmernog napona. Ako se katoda osvetli u anodnom
kolu tee struja (fotostruja I
f
) iji intenzitet pokazuje galvanometar
*
. Eksperimentalno je utvreno
nekoliko zakonitosti.
G
V
+
-
P
A
K
Sl. 5.4
U
k
U
I
f
I
1
I
2
Sl. 5.5

1.
*
Ovakva merenja je vrio Lenard, 1900. g.
119
1. Pri stalnom intenzitetu svetlosti, sa porastom napona U, koji se meri voltmetrom V, jaina
struje u anodnom kolu se menja kao na sl. 5.5. Jaina struje u poetku raste, zatim dostie svoju
maksimalnu vrednost posle koje ostaje konstantna i zove se struja zasienja. Intenzitet elektrine
struje u anodnom kolu zavisi od broja elektrona koji su se oslobodili iz metalne katode u jedinici
vremena i dospeli do anode. Zbog toga intenzitet struje zavisi od broja izbaenih elektrona iz metala
katode, a takoe i od napona. Pri malim naponima svi emitovani elektroni sa katode ne stiu do
anode jer izvestan broj elektrona se rekombinuje sa pozitivnim jonima vazduha u cevi. Kako se
napon poveava, broj elektrona koji stiu do anode (pa i struja) takoe se poveava. Struja zasienja
znai da svi elektroni emitovani sa katode stiu na anodu.
Na sl. 5.5 se vidi da struja tee u anodnom kolu i kada je napon meu elektrodama jednak
nuli. To znai da od emitovanih elektrona neki imaju dovoljnu energiju da bez ubrzavajueg dejstva
elektrinog polja (napona) stiu do anode. Da bi se spreio dolazak elektrona do anode treba
promeniti polaritet napona na elektrodama i poveati takav suprotni napon. Pri nekom naponu U
k
,
koji se zove zaustavni ili zakoni napon, fotostruja pada na nulu, znai fotoelektroni nee dospeti do
anode; kinetika energija emitovanih fotoelektrona utroena je na rad u elektrostatikom polju
koje vlada izmeu elektroda, odnosno


k
eU
mv
=
2
2
.............................................................................(5.12)

gde je m masa, v je brzina, a e je naelektrisanje elektrona. U
k
je zakoni napon koji predstavlja
meru kinetike energije, pa i poetne brzine fotoelektrona.
2. Ako se menja frekvencija svetlosti koja pada na katodu, zavisnost kinetike energije
fotoelektrona (koja se odreuje merenjem zakonog napona) od frekvencije zraenja pokazuje
dijagram na sl. 5.6. Moemo zapaziti da sa poveanjem frekvencije (smanjenjem talasne duine)
svetlosti maksimalna kinetika energija izbaenih fotoelektrona raste linearno. Pored toga, dijagram
pokazuje, da se fotoefekat javlja pod dejstvom zraenja ija je frekvencija vea od neke granine
frekvencije
g
i ona zavisi od materijala katode (od vrste metala). Ako je frekvencija svetlosti ispod
ove granine frekvencije, koja se zove crvena granica fotoefekta, nee doi do izbacivanja
fotoelektrona bez obzira na intenzitet svetlosti.
Sumirajui rezultate prouavanja fotoefekta moemo konstatovati sledee zakonitosti:
da je broj fotoelektrona, izbaenih u jedinici vremena iz katode srazmeran intenzitetu svetlosti
(zraenja)
da brzina fotoelektrona zavisi samo od frekvencije svetlosti (ne zavisi od njenog intenziteta)
120
da se fotoefekat javlja samo pod dejstvom zraenja ija je frekvencija iznad neke granine
frekvencije
g
(talasna duina je manja od neke granine talasne duine) koja se zove crvena granica
fotoefekta
crvena granica fotoefekta zavisi od vrste materijala na kome se izvodi fotoefekat


Na K
E
K

g1

g2

Sl. 5.6

Prema klasinoj fizici, elektroni mogu napustiti metal pod dejstvom elektromagnetnog
zraenja, jer elektron moe primiti, kao u nekom rezonantnom procesu, energiju zraenja. Meutim,
klasino shvaeno, kod ovakvog procesa energija elektrona zavisi od fluksa, odnosno intenziteta a
ne od frekvencije zraenja, te ne postoji ni crvena granica. Znai navedeni eksperimentalni rezultati
se ne mogu objasniti pomou zakona klasine fizike.
Ajntajn je 1905. dao objanjenje fotoefekta koristei Plankovu hipotezu o kvantima
zraenja. Prema Ajntajnu i svetlost ima kvantna svojstva, odnosno ona se emituje u vidu kvanata
energije =h, koje je on nazvao fotonima. Prema Ajntajnu metal katode apsorbuje foton svetlosti
i pri tome elektron u metalu stupa u interakciju sa fotonom. Jedan foton interaguje sa jednim
elektronom, pri emu je maksimalna energija koju moe da primi elektron jednaka energiji fotona
h. Da bi elektron napustio metal mora da raspolae energijom koliko iznosi izlazni rad A,
elektrona. Ukoliko je energija fotona manja od izlaznog rada fotoefekat ne nastupa. Kada je energija
fotona vea od izlaznog rada, deo njegove energije se utroi na izlazak elektrona iz metala, a drugi
deo se pretvara u kinetiku energiju elektrona,
2
2
mv
.
Na osnovu zakona odranja energije, Ajntajnova relacija za fotoefekat bie


2
2
mv
h + = ........................................................................(5.13)

Ukoliko je energija fotona dovoljna samo za izlazak elektrona, tada je
..................................................................................(5.14) =
g
h
121
Poslednja jednaina dokazuje eksperimentalnu injenicu da crvena granica fotoefekta zavisi od
vrste fotokatode, s obzirom da je izlazni rad A, karakteristika svakog metala.
Prema Ajntajnovom objanjenju fotoefekta, svetlosti se pripisuje izvesna korpuskularna
priroda ali istovremeno su, interferencijom, difrakcijom i polarizacijom dokazane i njene talasne
osobine. Zbog toga se danas smatra, da svetlost ima dualnu prirodu; u nekim sluajevima se ponaa
kao talas, a u drugim kao estia foton.
Pored opisane pojave spoljanjeg fotoefekta kod dielektrika i poluprovodnika moe da se
javi tzv. unutranji fotoefekat. Kod ove pojave elektroni iz valentne zone pod uticajem svetlosti
prelaze u provodnu zonu, ime se poveava elektrina provodljivost supstance. Spoljanji i
unutranji fotoefekat se moe iskoristiti za pretvaranje svetlosne energije u elektrinu. Na toj osnovi
rade fotoelije, fotomultiplikatori, solarne baterije i dr.

5.3 Linijski spektri atoma i atomski modeli

5.3.1 Linijski spektar vodonika, prvi modeli atoma

Nauna istraivanja do kraja XIX. veka pokazale su da se hemijski elementi sastoje od
atoma ije su dimenzije, odreene metodama kinetike teorije gasova, reda 10
-8
cm. Pored toga
ispitivanja elektrinog pranjenja u gasovima (otkrie katodnih i kanalskih zraka) potvruju da
atomi sadre pozitivne i negativne estice. Merenja su omoguila priblino odreivanje mase i
naelektrisanja negtivne estice tj. elektrona.
Krajem XIX veka, pored toga, vrena su vana merenja i na polju spektroskopije. Primeeno
je da pobueni razreeni gasovi ili pare (supstance u atomskom stanju) emituju svetlost, a
razlaganjem emitovane svetlosti u spektralnom aparatu utvreno je da se ona sastoji od veeg broja
diskretnih, razdvojenih linija. To znai da pobueni gasovi i pare emituju svetlost, ije je spektar
linijski. Utvreno je da su talasne duine linijskog spektra karakteristine za element koji spektar
emituje. Na primer vodinikov spektar u vidljivom delu sadri seriju linija sa talasnim duinama
na sl. 5.7.

H

Sl. 5.7

122
Iz njih izdvajamo etiri najintenzivnije koje imaju sledee talasne duine
nm
a
28 , 656 = crvena
nm 13 , 486 =

plava
nm 15 , 434 =

ljubiasta
nm 17 , 410 =

ljubiasta
Kraj ove serije, koja se zove Balmerova serija je kod B = 364,56 nm. Ove talasne duine se, prema
Balmeru (1885 g) mogu izraunati iz formule


4
2
2

=
k
k
, gde je k = 3, 4, 5..............................................(5.15)

Uvoenjem nove konstante
B
R
H
4
= (5.15) dobija oblik

=
2 2
1
2
1 1
k
R
H

..................................................................(5.16)

Konstanta naziva se Ridbergovom konstantom. Ispitivanjem u infracrvenoj i
ultraljubiastoj oblasti zraenja naene su i druge serije, koje takoe sadre karakteristine talasne
duine. Te talasne duine odreuje opta formula
1 7
10 0967 , 1

= m R
H

=
2 2
1 1 1
k n
R
H

..................................................................(5.17)

gde je ceo broj n redni broj serije, a k = (n+1), (n+2), (n+3) itd.
Prvih pet serija vodonikovog spektra su sledee:

Lajmanova serija:

=
2 2
1
1
1 1
k
R
H

, k = 2, 3, 4.................ultraljubiasta oblast
Balmerova serija:

=
2 2
1
2
1 1
k
R
H

, k = 3, 4, 5.................vidljiva i ultraljubiasta oblast

Paenova serija:

=
2 2
1
3
1 1
k
R
H

, k = 4, 5, 6.................infracrvena oblast
123
Breketova serija:

=
2 2
1
4
1 1
k
R
H

, k = 5, 6, 7.................infracrvena oblast
Pfundova serija:

=
2 2
1
5
1 1
k
R
H

, k = 6, 7, 8................infracrvena oblast

Na osnovu navedenih eksperimentalnih injenica krajem XIX i poetkom XX veka nastale
su prve predstave o modelu atoma, koji bi posluio za izraunavanje raznih fizikih osobina u
skladu sa eksperimentalnim rezultatima. Prvi atomski model je razradio Tomson i zove se
Tomsonov statiki model. On zamilja atom, kao homogenu pozitivno naelektrisanu sferu
(poluprenika 10
-8
cm) u koju su usaeni negativni elektroni. Ovi osciluju oko svojih ravnotenih
poloaja. Pomou takvog modela moe biti objanjena jonizacija atoma (otkidanjem elektrona od
atoma nastaju pozitivni joni i negativni elektroni), meutim eksperimentalni podaci su zahtevali da
se razmilja dalje i o drugim mogunostima.
Sledei znaajni korak na tom polju je uinio Raderford. Njegovi eksperimenti
bombardovanja tanke folije metala esticama (dvostruko jonizovani atomi helijuma) i ispitivanja
uglova pod kojima se estice rasejavaju doveli su do veoma vanog otkria. Na osnovu razliitih
uglova rasejanja (sl. 5.8) naroito su bili neoekivani veliki uglovi rasejanja, Raderford zakljuuje
da se atom sastoji od pozitivnog jezgra, a negativni elektroni krue na veem rastojanju od tog
jezgra kao planete oko Sunca (dinamiki ili planetarni model). Osim toga u jezgru je koncentrisana
skoro celokupna masa atoma. Broj pozitivnih naelektrisanja u jezgru jednak je broju elektrona koji
oko jezgra krue, i ovaj broj odgovara rednom broju Z elementa u periodnom sistemu. Prema
Raderfordu jezgro ima prenik veliine 10
-12
cm.


estice
jezgro

Sl.5.8
124
Raderford svoj dinamiki model opisuje pomou zakona klasine fizike. Meutim, pri tome,
nije naao objanjenje za stabilnost atoma i linijski karakter atomskih spektara. Prema zakonima
klasine fizike, sistem koji se sastoji od pozitivnog i negativnog naelektrisanja moe da bude u
ravnotei ako negativni elektron krui oko pozitivnog jezgra. Meutim po zakonima klasine
elektrodinamike, poto je kruno kretanje uvek ubrzano (kretanje sa stalnom promenom pravca
brzine), atom e stalno emitovati energiju u obliku elektromagnetnih talasa. Emitovani spektar
zraenja bio bi kontinualan. Sa druge strane, atom bi stalnim zraenjem gubio energiju i elektron bi
se stalno pribliavao jezgru. Znai Raderfordov atom, prema klasinim zakonima, ne bi bio stabilan
i emitovao bi kontinualan spektar zraenja.
Da bi reio ovaj problem Nils Bor 1913. godine razradio je teoriju o modelu atoma, pomou
koje se tano moe objasniti linijski spektar vodonika. On je, pri tome, morao koristiti sasvim nove,
kvantne pretpostavke.

5.3.2 Borov model atoma

Osnovna Borova ideja je da se atom vodonika ne moe opisati zakonima klasine fizike. Oni
u svetu mikroestica dovode do pogrenih zakljuaka koji nisu u skladu sa eksperimentalnim
rezultatima. Da bi dobio teoriju koja e objasniti eksperimentalne injenice u vezi sa spektrima
atoma, Bor je, polazei od Raderfordovog modela, definisao pretpostavke, tzv. postulate, koji
nemaju osnova u klasinoj fizici. Cilj je bio otklanjanje nedostataka Raderfordovog modela atoma,
znai obezbediti stabilnost atoma i objasniti linijski spektar atoma.
Proraun karakteristinih veliina tog, novog modela moe da se izvri za atom vodonika ili
za atom tipa vodonika. Znai za atom koji se sastoji od takastog pozitivnog jezgra, naelektrisanja
Ze
+
(Z je redni broj elementa, e je elementarno naelektrisanje) oko kojeg krui jedan elektron
(sl. 5.9).

r
e
-
ze
+

Sl. 5.9

125
Za takav mikrosistem Bor definie sledee postulate:
1. Elektroni u atomima se nalaze u odreenim stanjima (krue na odreenim putanjama i imaju
odreenu energiju) koja su stacionarna stanja atoma. U ovim stanjima atom niti zrai niti apsorbuje
energiju.
2. Stanje atoma je stacionarno ako elektron pri kretanju po krunoj orbiti ima vrednost momenta
impulsa (momenta koliine kretanja) jednak celobrojnom umnoku
2
h
, odnosno


2
h
n mvr L = = , n = 1, 2, 3....................................................(5.18)

gde je m masa, v brzina elektrona, a r je poluprenik putanje elektrona.
3. Atom zrai ili apsorbuje kvant elektromagnetnog zraenja h, prilikom prelaska iz jednog
stacionarnog stanja sa energijom E
n
u drugo stacionarno stanje sa energijom E
k
. Emitovani ili
apsorbovani kvant energije jednak je razlici energija ova dva stanja:

..........................................................................(5.19)
n k
h =

Prvi postulat obezbeuje stabilnost atoma, drugi postulat odreuje diskretne vrednosti pojedinih
elektronskih putanja i energiju elektrona na tim putanjama. Trei postulat slui za opisivanje
linijskih spektara atoma.
Borov model pored kvantnih uslova (5.18) i (5.19) koristi i klasini uslov krunog kretanja
elektrona oko jezgra, tj. jednakost Kulonove elektrostatike sile i centripetalne sile


r
mv
r
Ze
2
2
2
0
4
1
=

..................................................................(5.20)

gde je
0
dielektrina konstanta vakuma.
Na osnovu (5.19) i (5.20) dobija se poluprenik n-te orbite (putanje) elektrona


2
2
2
0
n
mZe
h
r
n
=

, n = 1, 2, 3....................................................(5.21)

Ova relacija pokazuje da se poluprenici orbita menjaju u skokovima, imaju diskretne vrednosti.

126
Njihove vrednosti (duine) su proporcionalne kvadratu rednog broja orbite:

r
1
: r
2
: r
3
....... = 1 : 4 : 9.......

Poluprenik atoma vodonika iz (5.21) u osnovnom stanju (Z=1 , n=1)

m
me
h
r
10
2
2
0
1
10 53 , 0

= =

Energija elektrona na n-toj orbiti jednaka je zbiru njegove kinetike energije
2
v
2
n
k
m
= i
potencijalne energije
n
p
r
Ze
2
0
4
1
=

. Potencijal energija je zbog privlane interakcije elektrona

u polju pozitivnog jezgra negatinva, odnosno bira se tako da bude jednaka nuli van atoma.
Iz (5.19) i (5.20) brzina elektrona na n-toj putanji


hn
Ze
0
2
n
2
v

= ......................................................................................(5.22)

Tako e ukupna energija elektrona na n-toj orbiti
n
n
p k n
r
Ze m
2
0
2
4
1
2
v
= + =

to, s obzirom
na (5.21) i (5.22)daje


2 2 2
0
4 2
1
8
Z
n h
me
n
=

............................................................................(5.23)

Ova jednaina pokazuje, da prema Borovoj teoriji energija elektrona na stacionarnoj orbiti zavisi od
celog broja n, koji se zove kvantni broj (kasnije teorije ovaj kvantni broj nazivaju galvnim kvantnim
brojem), znai energija elektrona u atomu ima diskretne vrednosti. Ona je negativna i poveava se
sa kvantnim brojem n, pa se dobija zakljuak da (prema postulatu 3) atom emituje energiju skokom
elektrona sa putanje sa veom energijom (koja je dalje od jezgra) na putanju sa manjom energijom
(koja je blie jezgru). Ako atom apsorbuje energiju, elektron prelazi sa orbite manjeg poluprenika
na orbitu sa veim poluprenikom (sa nieg na vii energijski nivo). Odnosno, prlikom skoka sa
nivoa k na nivo n
127

= =
2 2 2 2
0
4 2
1 1
8 k n h
e mZ
h
n k

.........................................(5.24)

Ako k>n atom emituje, u suprotnom apsorbuje kvant energije, h. Poto je

hc
h = dobijamo,
da je

=
2 2 3 2
0
4 2
1 1
8
1
k n ch
e mZ

...........................................................(5.25)

Ovaj izraz moemo uporediti sa Balmerovom formulom (5.17), pri emu se za Z=1 dobija
Ridberogva konstanta


1 7
3 2
0
4
10 097373 , 1
8

= = m
ch
me
R
H

koja je u saglasnosti sa eksperimentalno odreenom vrednou. Ovaj rezultat je predstavljao pravi
trijumf Borove teorije za atom vodonika.
Pomou (5.23) mogu da se odrede diskretne vrednosti energije elektrona u atomu u
zavisnosti od kvantnog broja n koje se zovu energijski nivoi ili termovi. Termovi kod vodonika (u
elektronvoltima) su prikazani na sl. 5.10. Koristei ovu hemu moemo objasniti kako nastaju
pojedine spektralne linije, serije atoma vodonika, a iz (5.25) moemo izraunati i njihove talasne
duine. Naprimer Balmerova serija linija nastaje skokom elektrona sa viih energetskih nivoa na
drugi, odnosno u (5.25) n = 2, k = 3, 4, 5.......
128

Lajmanova serija
Balmerova
serija
Paenova
serija
n=1
n=2
n=3
n=4
n=5
n=6
n=
E=-0,64
E=0
E=-1,50
E=-0,84
E=-3,38
E=-0,38
E=-13,55
Sl. 5.10


Crvena linija, H

nastaje skokom elektrona sa tree na drugu putanju, plava, H

linija nastaje
skokom sa etvrte na drugu putanju, idt. Linije Lajmanove serije u ultraljubiastom delu
elektromagnetnog zraenja nastaju skokom elektrona sa viih nivoa (orbita) na prvi nivo. I ostale
serije imaju analogno objanjenje prema hemi na sl. (5.10).
Nedostaci Borove teorije i kvantni brojevi
Borov model atoma pored toga to daje sjajne rezultate kod vodonika ima svoje nedostatke,
pa je bilo potrebno njegovo dalje razvijanje. Pomou ovog modela nije bilo mogue objasniti
spektralne serije ni najjednostavnijih atoma sa vie elektrona kao to su helijum ili litijum. Osim
toga model ne daje objanjenje za eksperimentalne injenice merene spektroskopskim metodama,
kao to je fina struktura spektralnih linija ili cepanje spektralnih linija u jakom elektrinom polju.
Principijelni nedostatak Borove teorije atoma da je ona delimino klasinog, a delimino kvantnog
karaktera. Zbog ovih nedostataka nastale su popravke Borove teorije, kao to je Zomerfeldova
teorija koja pored krunih elektronskih putanja uvodi i mogue eliptike putanje i definie, pored
glavnog kvantnog broja n, sporedni kvantni broj, l. Pomou kvantnog broja l se kvantuje intenzitet
(duina) momenta koliine kretanja elektrona i moe imati celobrojne vrednosti, l = 0, 1, 2,
3...........(n-1). Kvantni uslov koji je dobijen kvantnomehanikim fomalizmom ima oblik

( )
2
1
h
l l L + = , l = 0, 1, 2, 3..................................................(5.26)

Za objanjenje magnetnih osobina atoma bilo je potrebno kvantovanje projekcije momenta koliine
kretanja na pravac magnetnog polja, koji se obino uzima u pravcu Z-ose (Z projekcija vektora ).
Kvantni uslov Z projekcije vektora momenta impulsa (prostorno kvantovanje) je

L


2
h
m L
l Z
= ............................................................................(5.27)

gde je m
l
tzv. orbitalni magnetni kvantni broj, koji moe imati vrednosti 0 . To znai
za svako l ima (2l+1) moguih vrednosti. Prostorno kvantovanje vektrora kada je njegova duina
odreena sa kvantnim brojem l = 2, odnosno prema (5.26) iznosi
l ,...... 2 , 1 ,

L
2
6
h
vidimo na sl. 5.11.
129

h/2
z
L

Sl 5.11

Dalja spektroskopska ispitivanja su pokazala da ima sluajeva, da se spektralne linije u
magnetnom polju, kao rezultat interakcije magnetnog momenta elektrona i spoljanjeg magnetnog
polja cepaju samo na dve veoma bliske linije a ne na tri. To znai da se energijski nivo u atomu,
odreen kvantnim brojem l, u magnetnom polju cepa na dva podnivo, a ne na tri (ili drugi neparan
broj) kako to predvia kvantni uslov (5.27). Znaajni su u tom pogledu i eksperimenti nemakih
fiziara terna i Gerlaha. Oni su zapazili da se snop atoma srebra u jakom magnetnom polju cepa na
dva snopa, to znai da valentni elektron srebra u magnetnom polju ima dve mogue orijentacije.
Ovi eksperimentalni rezultati ine osnovu hipoteze Gudmita i Ulenbeka o sopstvenom momentu ili
spinu elektrona. Duina spinskog momenta impulsa elektrona je odreen kvantnim uslovom

( )
2
1
h
s s S + =

gde kvantni broj s ima samo jednu vrednost,
2
1
= s . Projekcija vektora na Z osu (na pravac
vektrora magnetnog polja) moe da ima samo dve vrednosti, znai spinski moment impulsa e se
postaviti paralelno ili antiparalelno sa pravcem magnetnog polja. Kvantni uslov analogan formuli
(5.27) bie

S


2
h
m S
s Z
= ,
2
1
=
s
m

gde je m
s
tzv. magnetni spinski kvantni broj sa vrednostima
2
1
i
2
1
.
Prema tome stanje atoma je odreeno pomou etiri kvantna broja. Oni su: glavni kvantni
broj n, sporedni ili orbitalni kvantni broj l, magnetni orbitalni kvantni broj m
e
i magnetni spinski
kvantni broj m
s
.
130
ZADACI

5.1 Najvea talasna duina svetlosti koja jo izaziva fotoefekat kod natrijuma je 530 nm.
a) Koliki je izlazni rad elektrona iz natrijuma ?
b) Kolika je brzina fotoelektrona ako se natrijum obasja svetlosu talasne duine 260 nm ?

5.2 Kada se platina osvetli svetlou talasne duine 180 nm fotostruja se prekida kada je prekidni
napon 1V.
a) Koliki je izlazni rad elektrona ?
b) Ako se metal obasja x-zracima talasne duine 10nm koliki e biti prekidni napon ?

5.3 Kolika je najvea talasna duina fotona koji mogu jonizovati atom vodonika?
Ridbergova konstanta R
H
= 1.097 10
7
m
-1
.

5.4 Odrediti prema Borovom modelu atoma energiju fotona koji se dobije pri prelazu elektrona iz
prvog egzitovanog stanja u osnovno stanje u jednostruko jonizovanom atomu helijuma. Ridbergova
konstanta R
H
= 1.097 10
7
m
-1
.

5.5 Izraunati frekvenciju (broj obrtaja u jednoj sekundi) elektrona na n toj Borovoj orbiti.
131
6. Talasna svojsva estica i osnovi kvantne mehanike

6.1. Uvod

Krajem XIX veka, relativno razvijena eksperimentalna tehnika, novi eksperimentalni
rezultati i iskustvo, doveli su do novih problema, koji su zahtevali reavanje i objanjavanje. Zakoni
kretanja mikroestica, detaljna analiza strukture materije, nastajanje i apsorpcija svetlosti bili su
problemi koji su ukazali na granice klasine fizike. Istaknuti fiziari tog vremena su bili primorani
da trae bogatije oblike kretanja i da stvore nove zakone prirode. Mukotrpnim radom nastala je
kvantna fizika iji su tvorci bili redinger, Hajzenberg, Dirak, Bor i drugi. Sa aspekta ove nove
nauke klasina fizika moe biti predstavljena kao granini sluaj kvantne fizike.
U ovom poglavlju bie rei o osnovnim idejama ove nove nauke, odnosno o poetnim
koracima koji su poveli do uspeha kvantne fizike. Prve teorije su imale za cilj da otkriju zakone
kretanja mikroestica, te su zbog toga obuhvaene naunom oblau koja se zove kvantna
mehanika. Ona predstavlja osnovu saznanja kvantne fizike.
Reavanje konkretnih problema kvantne mehanike najee zahtevaju sloeni matematiki
aparat i specijalne matematike metode. Zbog toga se moramo ograniiti na jednostavnije probleme
i na izostavljanje pojedinih koraka matematike obrade. Cilj je upoznavanje kvantnomehanikog
naina razmiljanja i razumevanje pojava koje su iskljuivo kvantnomehanikog karaktera.

6.2 Ideja o talasima materije hipoteza de Brolja

Podstaknut dualizmom svetlosti de Brolj je 1923. g. doao na ideju, da dualizam proiri na
estice, odnosno da izraz za impuls fotona smatra vaeim i za mikroestice.
Impuls fotona se odreuje pomou jednaine, koje daje vezu izmeu energije i frekvencije
fotona

c
h h = = .........................................................................(6.1)
i ekvivalencije mase i energije, po Ajntajnu
.................................................................................(6.2)
2
mc =
Iz (6.1) i (6.2) impuls fotona bie

h
mc p = = ..........................................................................(6.3)
132
Proirivanjem poslednje jednaine za estice dobija se hipoteza de Brolja: svakoj estici, koja se
kree brzinom v, odnosno koja poseduje impuls , moe se pridruiti talas, koga karakterie
talasna duina
mv p =

p
h
Br
= .................................................................................(6.3)
Za makrotela de Broljeva talasna duina je veoma mala, pa se talasni efekti ne mogu
registrovati. Na primer za telo mase m=1 kg, koje se kree brzinom v=1 m/s
m
mv
h
Br
34
34
10
1
10 6 , 6

= =
Iz talasne optike je poznato, da se difrakcije moe zapaziti, ako je konstanta reetke reda veliine
talasne duine upadne svetlosti. U datom primeru konstanta bi trebala da ima vrednost ako 10 ,
to je nemogue, jer su dimenzije samih atoma mnogo vee, one su reda veliine 10 .
m
34
m
10
Nasuprot ovome, difrakcija mikroestica je mogua. Elektron mase reda veliine ,
ubrzan naponom od 150 V, imae energiju
kg
31
10

m
p
eU
k
2
2
= =
odnosno talasnu duinu
m
meU
h
mE
h
k
10
10
2 2

= =
Ova duina predstavlja red veliine konstante reetke kristala, tj. rastojanja izmeu susednih ravni
atoma u kristalu. Prema tome, slino kao x-zraci, i elektroni e difraktovati na kristalima.
Eksperiment difrakcije (rasejavanja) elektrona na monokristalu nikla izveli su Davison i Dermer
1927. g. Skica tog eksperimenta prikazana je na sl. 6.1.

Sl. 6.1.

Snop elektrona, koje proizvodi elektronski top pada na monokristal nikla. Difrakcioni maksimumi,
analogno kao kod x-zraka, odreeni su uglovima
k
, za koje je ispunjen uslov
133
, k = 0, 1, 2, 3..................................................(6.4) k d
k
= sin 2
s obzirom, da je putna razlika S, izmeu difraktovanih zraka, prema sl. 6.2
sin 2d BD CB s = + =

Sl 6.2

U (6.4) d je konstanta reetke kristala (rastojanje izmeu kristalnih ravni), a k je red difrakcije.
Davison i Dermer su pomou detektora elektrona, za razne upadne uglove , dobili karakteristinu
difrakcionu sliku prikazanu na sl. 6.3.

Sl. 6.3

I u nizu drugih eksperimenata je potvrena hipoteza de Brolja, da elektroni odnosno druge
mikroestice mogu biti predstavljene kao talasi. 1929. godine Esterman i tern dokazali su
difrakciju atoma helijuma i molekula vodonika. 1936. godine dokazana je hipoteza de Brolja i za
neutrone i time njen univerzalni karakter.




134
6.3 Osnovni principi kvantne mehanike

6.3.1 Hajzenbergov princip neodreenosti, relacije neodreenosti

Razni eksperimenti potvruju, da svetlost, kao i mikroestice imaju dualnu, talasno-
korpuskularnu prirodu. Opisivanje ponaanja, ili stanja mikroestice, zbog toga mora odraavati
ovu dualnost. Klasina fizika stanje tela opisuje pomou koordinate i impusla (ili
brzine) tela . Greke pri odreivanju koordinate, npr. x za koordinatu x i p
( z y x r , , =

)
) (
z y x
p p p p , , =

x
za x
komponentu impulsa su meusobno nezavisne i u principu mogu biti jednake nuli, tj. x=0, i
p
x
=0. Kaemo, da je u klasinoj mehanici mogue u svakom ternutku sa proizvoljnom tanou
odrediti koordinatu i impuls estice.
Na primeru difrakcije elektrona moemo objasniti ovaj problem kod mikroestica. Na sl. 6.4
elektroni pojedinano, jedan za drugim padaju na difrakcionu reetku i prolaze kroz neku od
pukotina. d predstavlja meusobno rastojanje izmeu dve pukotine (konstanta reetke), pa e
neodreenost koordinate elektrona biti , jer se ne zna kroz koju je pukotinu elektron proao.
Da elektroni prolaze kroz reetku posmatra zakljuuje na osnovu dobijene difrakcione slike na
ekranu. Najvei broj elektrona pada izmeu dva difrakciona minimuma, koji su odreeni uslovom,
prema sl. 6.4
d x

2
sin

= = d s .....................................................................(6.5)

s
x=d
p
p

x

Sl. 6.4
Difraktovani elektron ima impuls , ija je x komponenta

sin sin
h
p p
x
= = ...........................................................(6.6)
135
Iz (6.5)

sin
1
2
= = d x tako se dobija

2
h
p x
x
...........................................................................(6.7)
ili kako se obino pie u kvantnoj mehanici oznakom h =
2
h


2
h

x
p x ...........................................................................(6.8)
to je isti red veliine kao u (6.7). Iz relacije (6.8) sledi, da su neodreenosti koordinate x i
impulsa p
x
meusobno zavisne, njihov proizvod ne moe biti manji od konstante h ~
2
h
. Znai, to
je x manje (to je tanije odreen poloaj estice) time je p
x
vee (poveava se greka pri
odreivanju impulsa estice) i obrnuto.
Pored navedenog zamiljenog eksperimenta i drugi eksperimenti dokazuju da relacija (6.7)
vai za mikroestice i ona je direktna posledica njihovih dualnih svojstava.
Moe se pokazati, da je relacija neodreenosti oblika (6.7) ekvivalentna sa relacijom
h t ~
2
h
......................................................................(6.9)
koja pokazuje, da je proizvod neodreenosti energije sistema E, u nekom stanju i vremenskog
intervala u kojem se sistem nalazi u tom stanju t, vei ili jednak Plankovoj konstanti h.
Nemogunost istovremenog tanog odreivanja poloaja i brzine mikroestice ima
posledicu nemogunosti tanog odreivanja putanje mikroestice. Tako, klasine orbite po kojima
elektroni krue oko jezgra, u kvantnoj mehanici gube smisao.
Pomou relacije (6.9) mogue je objasniti tzv. pripodnu irinu spektralne linije. Naime, u
osnovnom stanju elektron boravi bezkonano dugo, te je i . Znai energija osnovnog
stanja E
= t 0 =
0
je tano odreena. Vreme boravka elektrona u nekom pobuenom stanju je veoma kratko
( ) s
8
10

, tako e energija eksitovanog stanja imati neodreenost ili itinu

h
(sl. 6.5).

Sl. 6.5

136
Zbog toga pri prelazu elektrona iz pobuenog stanja E
1
u osnovno stanje E
0
emitovano zraenje nije
strogo monohromatsko, ve se sastoji od velikog broja bliskih talasnih duina. Tako spektralna
linija ima neku konanu irinu, koja se naziva prirodnom irinom spektralne linije.

6.3.2 Talasna funkcija princip superpozicije

Podstaknut analogijom dualnosti svetlosti i mikroestica Ervin redinger je 1926. godine
predloio da se mikroestice opiu pomou talasne funkcije . Ona je u optem sluaju
kompleksna i moe da se napie u obliku
|
.
|

\
|

t r ,
.........................................................(6.10)
|
|
.
|

\
|


|
.
|

\
|
=
|
.
|

\
|
t r i
e t r t r
,
, ,

gde je amplituda talasa, koja je realna veliina, a je njegova faza. U najjednostavnijem

sluaju , pa se dobija jednaina ravnog talasa. Intenzitet, odnosno kvadrat modula
talasne funkcije
|
.
|

\
|

t r A ,
t r
|
.
|

\
|

, t r k =


2
2
*
A Ae Ae
i i
= = =

................................................(6.11)
jednak je kvadratu amplitude. Maks Born daje ovoj veliini sledei fiziki smisao: kvadrat
amplitude talasne funkcije daje verovatnou dP, da se estica nalazi u elementu prostora dV, tj.
dV A dV dV dP
2
2
*
= = = .............................................(6.12)
(Samoj talasnoj funkciji, se ne moe neposredno pripisati fiziki smisao.)
Obzirom, da se mikroestica sigurno nalazi u nekom delu prostora, moemo napisati, da je
zapreminski integral (6.12) po celom prostoru jednak jedinici
.......................................(6.13) 1
2 *
= = = =


dV A dV dP P
V V V

Ova jednaina se naziva uslovom normiranja talasne funkcije. Ovaj uslov ispunjavaju kvadratno
integrabilne funkcije koje su razliite od nule. Pored toga, eksperimenti pokazuju da se u kvantnoj
mehanici mogu koristiti samo jednoznane i neprekidne funkcije koordinate i vremena.
Prema (6.12) pomou talasne funkcije moe da se predskae sa kojom verovatnoom se
estica moe nai u nekom delu prostora. Ovo ne zani da je kvantna mehanika manje tana od
klasine fizike, koja moe tano odrediti poloaj i brzinu tela. Kvantna mehanika, pomou funkcije
stanja , opisuje mogunosti ponaanja estice i ne moe da odredi samo ono to i ne postoji.
137
Superpozicija talasnih funkcija omoguava, da se pored difrakcije objasni niz
eksperimentalnih injenica. U kvantnoj mehanici pored principa neodreenosti i princip
superpozicije predstavlja osnovni princip, koji glasi; Stanje sistema se opisuje pomou talasne
funkcije, pri emu vai princip superpozicije. Odnosno, ako se sistem moe nai u stanjima datim
funkcijama
1
i
2
, on moe biti i u stanju koje je njihova linearna kombinacija

2 1
b a + = .......................................................................(6.14)
gde su a i b u optem sluaju kompleksni brojevi. U trenutku merenja, estica moe biti
registrovana u stanjima ,
1
ili
2
.

6.4 Operatori

Fizike veliine u prirodi, sa jedne strane mogu imati kontinualna, a sa druge strane
diskretne vrednosti. Prema Hajzenbergu i Diraku za opisivanje fizikih veliina, koje imaju
diskretne vrednosti, slue operatori umesto neprekidnih, integrabilnih funkcija, koje koristi klasina
fizika. U kvantnoj mehanici se svakoj merljivoj fizikoj osobini kvantnog sistema pridruuje
matematiki operator. Operator je simbol za matematiku operaciju, kojom se jednoj funkciji
pridruuje druga funkcija. Na primer diferencijalni operator funkcijama x
2
, log x, e
x
pridruuje
redom funkcije 2x,
x
1
i e
x
.
Operatori koje se mogu koristiti u kvantnoj fizici moraju ispunjavati zahtev linearnosti i
ermiciteta
*
.
Linearnost operatora izraava se relacijom

.............................................(6.15) ( )
2 1 2 1
+ = +

b a b a
i uvedena je zbog principa superpozicije talasnih funkcija. Rezultat delovanja operatora fizike
veliine na kvantnomehaniko stanje izraeno funkcijom

mora dati novo kvantnomehaniko

stanje , tj.
.................................................................................(6.16) =

Ako je poslednja jednaina oblika

...............................................................................(6.17) k =

138
*
Hermite francuski matematiar
tj. novo kvantnomehaniko stanje je proizvod funkcije na koju operator deluje i neke konstante,
tada dobijamo tzv. svojstvenu jednainu operatora. Znai operator primenjen na funkciju

odgovara mnoenju iste funkcije sa konstantom k. U ovom sluaju k je svojstvena vrednost
operatora, a je svojstvena funkcija operatora. Ukoliko operator ima niz svostvenih vrednosti
k1, k
2
.......k
n
(6.17) imae oblik
, n=0, 1, 2, 3, .....................................................(6.18)
n n n
k =

gde su
n
svojstvene funkcije operatora .

Merljive fizike veliine su realni brojevi, te se zbog toga u fizici moraju koristiti takvi
operatori ije su svojstvene vrednosti realni brojevi. Ovaj uslov ispunjavaju ermitski operatori. Da
bi formulisali uslov ermiciteta, moramo definisati adjungovani operator

+
operatora .

+
je adjungovani operator operatora , ako vai relacija

..................................................(6.19) dV dV
V V
* *

=
Ukoliko je

+
= ..................................................................................(6.20)

operator je ermitski, i lako se moe pokazati (zad. 6.2), da su njegove svojstvene vrednosti realni
brojevi.

Najvanije je utvrditi operator koordinate i operator impulsa, jer su fizike veliine njihove
funkcije.
Koordinati estice pripisuje se multiplikativni operator, ije je dejstvo na funkciju stanja
mnoenje , prema tome njegovo dejstvo na funkciju stanja

x x ( ) t x,
................................................................(6.21) ( ) | | ( t x x t x x , , =

)
Impulsu estice (x komponenti) se pripisuje operator

p
x
, koji predstavlja diferenciranje po
koordinati x, mnoeno sa h i

p p
x
x
x
i

= h
.................................................................(6.23)
Dejstvo ovog operatora na funkciju bie

p
x
( )
( )
x
t x
i t x

=
,
,

h ........................................................(6.24)
Kinetikoj energiji estice, odgovarae operator kinetike energije
139

= =
2 2
2
1
2
1
x x k
p
m
mv
k
2
2 2
2
2 2
1
x m x
i
m

=
(

=
h
h ....(6.25)
Operator potencijalne energije, zbog multiplikativnosti koordinata (vreme je parametar) ima isti
matematiki oblik, kao u klasinoj fizici, tj. U(x,t).
Operator energije ili Hamiltonov operator , je zbir operatora kinetike i potencijalne
energije estice. Jednodimenzionalni oblik operatora energije je

x
( t x U
x m
,
2
2
2 2
+

=
h
) .......................................................(6.26)
a opti oblik Hamiltonovog operatora je

|
.
|

\
|
+
|
|
.
|

\
|

=

t r U
z y x m
,
2
2
2
2
2
2
2 2
h
.................................(6.27)
Izraz u zagradi se naziva Laplasov operator i obeleava se sa , odnosno

|
|
.
|

\
|

=
2
2
2
2
2
2
z y x
.........................................................(6.28)
Tako se (6.27) moe pisati i u obliku

|
.
|

\
|
+ =

t r U
m
,
2
2
h
............................................................(6.29)

6.5 Jednaina redingera za stacionarna stanja

Svojstvena jednaina operatora energije
.............................................................(6.30)
|
.
|

\
|
=
|
.
|

\
|

t r t r , ,
predstavlja uvenu redingerovu jednainu. Uzeemo da je operator oblika (6.26) i da se estica
kree u polju konzervativnih sila. U tom sluaju potencijalna energija (ili krae potencijal) je
funkcija samo koordinata, a ne zavisi od vremena, tj. oblika U(x). Znai (6.30) bie

( )

= +
2
2
2 2
x U
dx
d
m
h
....................................................(6.31)
ili
( ) | | 0
2
2 2
2
= +

x U
m
dx
d
h
.....................................................(6.32)
time je dobijena redingerova jednaina za stacionarna stanja.
redingerova jednaina je osnovna jednaina kvantne mehanike, kao II Njutnov zakon u
klasinoj dinamici, znai ona odreuje ponaanje mikroobjekta. Ako je poznat oblik potencijalne
140
energije, za esticu se moe napisati redingerova jednaina ijim reavanjem se dobija talasna
funkcija koja u potpunosti odreuje mikroesticu.
Za slobodnu esticu U(x)=0, (6.32) imae oblik
0
2
2 2
2
= +

h
m
dx
d
.................................................................(6.33)
Kako je za slobodnu esticu
m
p
2
2
= , a iz (6.3) k
p
=
h
, gde je

2
= k talasni droj, dobija se
0
2
2
2
= +

k
dx
d
......................................................................(6.34)
Ova jednaina za svako k ima reenje u kompleksnom obliku
................................................................................(6.35)
ikx
e =
Za slobodnu esticu
.
2
2
*
const = = = .......................................................(6.36)
ne zavisi od koordinate, to znai, da se estica sa podjednakom verovatnou nalazi u bilo kojoj
taki prostora i moe imati bilo koje vrednosti energije (kontinuirani spektar energije).

6.6 estica u bezkonano dubokoj potencijalnoj jami

U kristalnoj reetci metala slabo vezani elektroni spoljnih elektronskih putanja u atomu zbog
dejstva ostalih atoma postaju slobodni (pogl. 6.11). To znai da ne pripadaju vie nekom odreenom
atomu, ve se slobodno kreu unutar metala, ali ga ne mogu napustiti. U tom sluaju kaemo, da se
slobodni elektroni u metalu nalaze u potencijalnoj jami. Sada e biti pokazano kvantnomehaniko
tumaenje ovog problema.
Radi to jednostavnijeg predstavljanja problema, posmatraemo kretanje mikroestice du x
ose u potencijalnoj jami pravougaonog oblika bezkonane dubine, i irine l (sl. 6.6). Ovo je
ekvivalentno kretanju slobodnog elektrona u komadu metala, ako je visina potencijalne barijere
(izlazni rad) mnogo vea od kinetike energije elektrona. U samoj jami (oblast II) estica se kree
slobodno, ali je ne moe napustiti. Pod ovim uslovima potencijalna energija je data funkcijom

x < 0
U(x) = 0 0 x l ................................................................(6.37)
x > l
141

Sl. 6.6


Obzirom da se u oblasti I i III estica ne moe nai, njene talasne funkcije
1
i
3
u tim oblstima
moraju biti jednake nuli
( ) ( ) 0
3 1
= = x x ...................................................................(6.38)
U samoj jami, u oblasti II, estica se slobodno kree, pa je zbog toga njena talasna funkcija oblika
( )
ikx ikx
e C e C x

+ =
2 1 2
............................................................(6.39)
jer se estica moe kretati i u pozitivnom i u negativnom smeru x ose.
Primenom poznate Ojlerove formule
kx i kx e
ikx
sin cos =

jednaina (6.39) dobija oblik

( ) kx B kx x cos sin
2
+ = .....................................................(6.40)
Uslov neprekidnosti talasne funkcije zahteva, da na granici jame talasne funkcije imaju jednake
vrednosti. Sledi, da je
( ) 0 0
2
= = x .........................................................................(6.41)
i
( ) 0
2
= = l x ..........................................................................(6.42)
Zamenjujui uslov (6.41) u (6.40) dobija se B=0. Zbog toga (6.40) dobija oblik
( ) kx x sin
2
= .....................................................................(6.43)
Zbog uslova (6.42)
( ) 0 sin
2
= = = kl l x ..........................................................(6.44)
odnosno
, n=1, 2, 3...............................................................(6.45) n kl =
(n=0 se iskljuuje, jer je tada 0
2
= )
Kvadriranjem (6.45) dobijamo
...........................................................................(6.46 a)
2 2 2 2
n l k =
odakle sledi da je
142

2
2 2
2
l
n
k

= .............................................................................(6.46 b)
S obzirom, da je

m
p
k
2
2
= = i k p h =
dobijamo, da

m
k
2
2 2
h
=
ili, pomou ( 6.46 b)

2
2
2 2
2
n
ml
n
h
= .........................................................................( 6.47)
Dobijena jednaina pokazuje, da je energija estice u bezkonano dubokoj potencijalnoj jami
kvantovana, odnosno da je energetski spektar takve estice diskretan (sl. 6.7). Za n=1 dobija se
osnovno stanje, dok ostala stanja (n=2, 3.....) nazivaju se pobuenim stanjima.



Sl 6.7

Energetska rezlika izmeu dva susedna energetska nivoa je
( 1 2
2
2
2 2
1
+ = =
+
n
ml
n n
h
) ..............................................(6.48)
i vidi se, da ona raste sa poveanjem broja n. Diskretnost energetskih stanja je izraena samo za
estice, ije su mase veoma male. Npr. za elektron mase ( ) kg m
e
31
10 1 , 9

= u potencijalnoj jami
atomskih dimenzija ( ) m l
10
10

iz (6.48)
eV
ml
112
2
3
2
2 2
1 2
= =
h

Za makrotela bi ova energetska razlika bila toliko mala, da se moe uzeti da se energija menja
kontinuirano.
143
Svojstvene funkcije
n
, koje odgovaraju svojstvenim vrednostima energije , se dobijaju,
ako se u (6.43) uvrsti, da je
n

l
n
k =
( ) x
l
n
x
n

sin = ................................................................(6.49)
Amplituda A se odreuje normiranjem ove talasne funkcije

=
l
xdx
l
n
0
2
2
1 sin


Smenom y
l
n
=

i pomou relacije
2
2 cos 1
2
y
y

= sin dobijamo (zadatak 6.3)

2
sin
0
2
l
xdx
l
n
l
=

pa je, birajui pozitivnikoren
l
2
= . Prema tome konaan izraz za svojstvenu funkciju
( ) x
l
n
l
x
n

sin
2
= ..............................................................(6.50)
Na sl. 6.8 a prikazane su ove funkcije za etiri najnia energetska nivoa. (n=1, 2, 3 i 4)

Sl. 6.8

Gustina verovatnoe nalaenja estice je i prikazana je na sl. 6.8 b takoe za etiri
najnia stanja. Vidimo da je broj maksimuma jednak kvantnom broju n. Interesantno je primetiti, da
se u sluaju n=2 estica ne moe nai na sredini jame, dok se podjednako esto nalazi na levoj
odnosno u desnoj polovini jame.
*

144
Neslaganje dobijenih rezultata sa klasinom fizikom je oigledno, jer je verovatnoa
nalaenja estice u kutiji, dimenzije l, prema klasinoj fizici, u svakoj taki ista i iznosi 1/l. Energija
estice u toj kutiji, prema klasinoj fizici, moe imati bilo koju pozitivnu vrednost, tj. estica ima
kontinuirani energetski spektar.

6.7 Prolaz estice kroz potencijalnu barijeru

Interesantno je kvantnomehaniko ponaanje estice pri njenom susretu sa potencijalnom
barijerom visine U
o
i irine l (sl. 6.9). Klasino objanjenje ponaanja estice je sledee: ako je
energija estice vea od visine barijere E>U
o
, estica prolazi iznad barijere, i nikako se nee odbiti.
Za E<U
o
estica se odbija od barijere, i ne moe da proe kroz nju.

Sl. 6.9

Sa gledita kvantne mehanike postoji verovatnoa razliita od nule, da se estica ukupne
energije E>U
o
reflektuje od barijere, odnostno da pri E<U
o
proe kroz barijeru, i da se nae u
oblasti III. Ovo razliito ponaanje mikroestice u odnosu na makrotela sledi iz redingerove
jednaine za pojedine oblasit, I, II, III (sl. 6.9) sa graninim uslovima, koji obezbeuju regularnost
(neprekidnost) talasne funkcije.
redingerova jednaina u jednoj dimenziji za oblasti I i III, u kojima se estica ponaa kao
slobodna, ima oblik
0
2
2 2
2
= +

h
m
dx
d
.................................................................(6.51)
u oblasti II
( ) 0
2
0
2 2
2
= +

U
m
dx
d
h
.......................................................(6.52)
pri emu je E-U
o
<0
145
Reenje ovih jednaina
za oblast I .............................................(6.53 a)
ikx ikx
e B e

+ =
1 1 1

za oblast III...........................................(6.53 b)
ikx ikx
e B e

+ =
3 3 3

U poslednjoj jednaini zadraemo samo prvi lan u zbiru, jer bi predstavljao talas koji se
kree u negativnom smeru x ose, to nije mogue, jer talas koji je proao kroz barijeru nema od
ega da se odbije.
ikx
e B

3
U oblasti II talasnu funkciju piemo u obliku
..............................................................(6.53 c)
x x
e B e

+ =
2 2 2
gde je ( =
0
2
2
2
U
m
h
). (6.53 c) nema periodini karakter.
Neprekidnost talasne funkcije na mestu x=0 izraava se kao
( ) ( ) 0 0
2 1
= .........................................................................(6.54 a)
i
( ) ( ) 0 0
2 2
= ........................................................................(6.54 b)
gde ( ) 0 oznaava prvi izvod talasne funkcije u taki x=0.
U taki x=l uslov neprekidnosti daje jednaine
( ) ( ) l l
3 2
= ..........................................................................(6.55 a)
i
( ) ( ) l l
3 2
= ..........................................................................(6.55 b)
Talasne jednaine (6.53 a,b,c) sa uslovima (6.54 a,b) i (6.55 a,b) daju sistem od etiri
jednaine, koje omoguavaju priblino izraunavanje odnosa kvadrata modula talasa koji je proao
kroz barijeru
2
3
i kvadrata modula upadnog talasa
2
1
. Ovaj odnos predstavlja verovatnou
prolaska estice kroz barijeru i zove se koeficijent transparencije (propustljivost barijere).
Izostavljajui opirni matematiki postupak, dobijamo da je koeficijent trasparencije odreen
izrazom
( )
(

=
0
2
1
2
3
2
2
exp U m
l
h
......................................(6.56)
to znai, da je verovatnoa prolaska estice kroz barijeru vea, to je irina barijere l, i razlika U
o
-E
manja. Koeficijent transparencije opada sa porastom mase estice, znai estice manje mase prolaze
sa veom verovatnoom.
146
l
0

Sl 6.10

Na sl. 6.10 prikazana je talasna funkcija u oblastima I, II i III. Vidimo da ona u oblasti II
eksponencijalno opada i ukoliko je barijera dovoljno uska, njena amplituda u oblasti III bie
razliita od nule, to je ekvivalentno prolasku estice kroz barijeru.
Pojava prolaska estice kroz potencijalnu barijeru naziva tunel efekat ili tunelovanje (estica
kao da prolazi kroz tunel, koji je nainjen u barijeri).
Tunel efektom se objanjava hladna emisija elektrona iz metala (sl. 6.11 a) ili -raspad
radioaktivnih jezgara (sl. 6.11 b). U prvom sluaju vidimo kako elektrino polje E(x) utie na oblik
potencijalne barijere, zbog ega elektroni mogu napustiti metal, prolazei kroz uski zid barijere. U
sluaju raspada, spontana emisija -estice jedino je mogua tunelovanjem, poto se ona nalazi u
potencijalnoj jami jezgra.

Sl. 6.11


6.8 Atom vodonika

Kvantna mehanika uspeno reava problem energijskih nivoa jednog elektrona koji se kree
u Kulonovom polju atomskog jezgra, kao kod atoma vodonika. Ovi rezultati e predstavljati osnovu
reavanja sloenijih problema.
U sluaju vodonika, potencijalna energija elektrona u polju jezgra jednaka je
147
( )
r
e
r
2
0
4
1
=

U ..................................................................(6.57)
a redingerova jednaina za takav sluaj imae oblik
0
4
1 2
2
0
2
=
|
|
.
|

\
|
+ +

r
e m
h
..............................................(6.58)
Zbog sferne simetrinosti potencijala U(r), (6.58) se reava u sfernom koordinatnom sistemu.
Prema sl. 6.12

cos
cos sin
sin sin
r z
r y
r x
=
=
=
Sl. 6.12

odnosno poloaj take P se odreuje pomou rastojanja take od centra sfere r, i uglovima i
koje r obrazuje sa z, odnosno x osom. Laplasov operator napisan u sfernim koordinatama dobija
sloeniji oblik, meutim reenje dobijene diferencijalne jednaine uvek moe da se trai u obliku
proizvoda dve funkcije, od kojih jedna zavisi samo od rastojanja r, a druga od uglova i .


( ) ( ) ( ) ( ) , , , , , = = r R r z y x ......................................(6.59)
R(r) se zove radijalni deo talasne funkcije i opisuje osobine elektrona u zavisnosti od rastojanja r,
pri konstantnim vrednostima i . Y( , ) je sferni deo talasne funkcije i odreuje promene
talasne funkcije na sferi poluprenika r.

Prema formalizmu kvantne mehanike reenja oblika (6.59) postoje, ako odreeni parametri
uzimaju odreene celobrojne vrednosti. Znai reenja zavise od celih brojeva. Ovi celi brojevi su
kvantni brojevi
n=1, 2, 3.........
l=0, 1, 2..........n-1
m
l
=0, l .... 2 , 1
Sferni deo talasne funkcije zavisi od kvantnih brojeva l i m
l
, a radijalni deo od kvantnih brojeva
n i l.

l l
lm nl nlm
R = .......................................................................(6.60)
148
Kao reenje redingerove jednaine za svojstvene vrednosti energije elektrona u atomu vodonika
dobija se

2 2 2
0
4
1
8 n h
me
n
=

..................................................................(6.61)
Ovaj izraz je identian sa rezultatom Borovog modela. Vidimo, da energija elektrona zavisi od
kvantnog broja n, koji se zove glavni kvantni broj, a ne zavisi od kvantnih brojeva l (orbitalni
kvantni broj) i m
l
(magnetni kvantni broj). Zbog toga kaemo, da su stanja degenerisana po l i m
l
,
znai istoj energiji odgovaraju razliite talasne funkcije. Ova degeneracija se, meutim, ukida kod
atoma sa vie elektrona ili u prisustvu spoljanjeg polja.
Ako se zna da
2
l
nlm
daje verovatnou nalaenja elektrona u odreenom delu prostora,
moe da se izvri kvantnomehaniko tumaenje Borovih orbita. Polazi se od najjednostavnijeg
sluaja, da je n=1, l=0 i m
l
=0. Prema spektroskopskim oznakama to je stanje 1s (Kvantni broj n se
pie brojem, a l slovima, i to za l=0, 1, 2, 3.... odgovaraju redom oznaka s, p, d, f....). U ovom
sluaju vana je verovatnoa nalaenja elektrona u okolini jezgra izraena kao dV R
nl
2
, gde je dV
zapremina sfernog sloja debljine dr, tj. . Prema tome funkcija dr r dV
2
4 =
2
2
R dr r 4 daje
radijalnu raspodelu verovatnoe nalaenja elektrona (gustina verovatnoe) u okolini jezgra. Na sl.
6.13 prikazana je ova funkcija u zavisnosti od rastojanja r od jezgra u stanjima 1s i 2s. Verovatnoa
nalaenja elektrona u stanju 1s je najvea na rastojanju (Borov radijus za n=1).
Za kvantno stanje 2s (n=2, l=0, m
m r
11
1
10 3 , 5

= = r
l
=0) radijalna gustina verovatnoe ima dva maksimuma, ali je
maksimum koji je dalje od jezgra vei, prema tome tu e biti najverovatnije nalaenje elektrona. U
optem sluaju broj maksimuma je jednak glavnom kvantnom broju n i sa njegovim poveanjem,
poveava se najverovatnije rastojanje od jezgra. Maksimumi imaju odreenu irinu, to znai, da
Borove orbite nisu tano odreene putanje ve se mogu zamisliti kao oblak verovatnoe
(elektronski oblak), kao to vidimo na sl. 6.13.

Sl.6.13
149
Sferne funkcije
l
u optem sluaju nisu sferno simetrine (izuzev,kada je l=0). Za l=1,
one su prikazane na sl. 6.14. Njihova usmerenost u prostoru je pogodna za tumaenje
hemijskih veza.
lm
1 , 0 =
l
m

Sl. 6.14
Talasna funkcija koja odreuje stanje elektrona u atomu bie potpuna, ako se usled
postojanja spina, izraz (6.60) pomnoi sa funkcijom spina, koja zavisi od spinskog kvantnog broja
2
1
=
s
m . Uvoenjem spina se stanje svakog elektrona u atomu moe okarakterisati sa etiri
kvantna broja, i to
glavni kvantni broj n (=1, 2, 3......)
orbitalni kvantni broj l (=0, 1, 2......n-1)
magnetni (orbitalalni) kvantni broj m
l
(=0 ) l ...... 2 , 1 ,
magnetni spinski kvantni broj m
s
(=
2
1
)
Energija stanja zavisi uglavnom od kvantnih brojeva n i l. Pored toga, usled interakcije orbitalnog i
spinskog magnetnog momenta u atomu, energija u manjoj meri zavisi i od brojeva m
l
i m
s
.

6.9 Atom sa vie elektrona. Periodni sistem elemenata.

Reavanje redingerove jednaine za atom sa vie elektrona je veoma sloen matematiki
problem. Svaki elektron u atomu se kree pod dejstvom Kulonove sile jezgra, ali istovremeno
interaguje i sa ostalim elektronima. Pomou tzv. jednoelektronske aproksimacije ova sloena
interakcija se opisuje kretanjem elektrona u polju iji se potencijal odreuje kao zbir potencijala
jezgra naelektrisanja Ze i potencijala polja ostalih elektrona (usrednjeni potencijal). Elektroni koji
se nalaze blie jezgru umanjuju, zaklanjuju polje jezgra. Drugi efekti izmeu elektrona, kao to je
orbitalno spinska interakcija magnetnih momenata se uzimaju u obzir kao smetnje (perturbacije) u
redingerovoj jednaini.
Sa tim metodama je naeno, da se energetski nivoi atoma sa vie elektrona, za svaki kvantni
broj n cepaju na podnivoe po ostalim kvantnim brojevima l, m
l
i m
s
. Za n=1, l=0 (s stanje), m
l
=0,
150
2
1
=
s
m , usled ega se ovaj nivo obrazuje iz dva podnivoa. Za n=2, l=0, 1, pri emu za l=0
postoji dva podnivoa, kao za svako s stanje, a za l=1 (p stanje) , m
l
=-1, 0, 1 i za svako m
l

postoje dve mogunosti zbog spina (
2
1
=
s
m ), tako p stanje ima ukupno 6 podnivoa. Struktura
podnivoa za n=1, 2, 3, 4 je data u tabeli 2.
Tabela 2




























151
n l m
e
m
s
Broj podnivoa
(kvantnih stanja)
Naziv
ljuske
1 0 (s stanje) 0
2
1
2 2 K
2

0 (s stanje)


1 (p stanje)


0

-1
0
+1

2
1

2
1

2



6

8

L
3
0 (s stanje)
1 (p stanje)


2 (d stanje)


-2
-1
0
+1
+2





2
1

2
6


10



18



M
4
0 (s stanje)
1 (p stanje)
2 (d stanje)



3 (f stanje)





-3
-2
-1
0
+1
+2
+3







2
1

2
6
10



14




32




N
Za dato l, m
l
moe imati 2(2l+1) vrednosti, zbog ega se ukupan broj podnivoa za datu vrednost n
dobija kao
( )
2
1
0
2 1 2 2 n l Z
n
l
= +

=
....................................................................(6.62)
Ako se energetskim nivoima pridruuju i elektroni dobija se struktura (konfiguracija)
elektronskog omotaa atoma.
Na osnovu eksperimentalnih injenica V.Pauli je 1925. g. odredio raspodelu elektrona po
orbitama (kvantnim stanjima) pomou principa zabrane (iskljuenja), koji je fomulisao na sledei
nain: Ne mogu postojati u atomu dva elektrona koja imaju jednaka sva etiri kvantna broja. Ovo
znai, prema kvantnomehanikom tumaenju, da u svakom kvantnom stanju (na svakom podnivou)
prema Tabeli 2. moe da se nae samo jedan elektron. Na ovaj nain, uz princip da sistem u
osnovnom stanju tei da zauzme stanje najnie energije, moe da se odredi struktura elektronskog
omotaa jednog odreenog atoma sa Z elektrona.
Elektroni sa istim kvantnim brojem n obrazuju elektronsku ljusku. One nose sledee oznake:
n=1 K; n=2 L; n=3 M; n=4 N; n=5 O itd. Prema (6.62) broj elektrona u pojedinim
ljuskama je sledei: 2 u K ljusci, 8 u L ljusci, 18 u M ljusci, 32 u N ljusci itd.
Periodni sistem elemenata. Veliki je uspeh kvantne mehanike, to je mogla da objasni
zakonitosti izgradnje elektronskog omotaa atoma i omoguila tumaenje periodnog sistema
elemenata.
Ruski naunik D. I. Mendelejev je krajem prolog veka (1869) radio na grupisanju
elemenata po srodnim osobinama. On je zakljuio, da se srodne osobine elemenata ponavljaju posle
izvesnog perioda sa poveanjem rednog broja Z elemenata. Tako dobijeni raspored elemenata se
zbog te periodinosti srodnih osobina, zove periodni sistem elemenata.
Kvantna mehanika uspeno objanjava poreklo periodinosti veine hemijskih i mnogih
fizikih osobina pomou elektronske konfiguracije atoma. Mora se napomenuti, da za hemijske
osobine odgovaraju najslabije vezani, tj. valentni elektroni.
Periodini sistem elemenata poinje sa vodonikom (
1
H). Atom vodonika ima jedan elektron
(Z=1), koji se nalazi u stanju 1s. Sledei atom je helijum (
2
He) sa rednim brojem Z=2, znai ima
dva elektrona. Oba elektrona e imati iste kvantne brojeve n, l i m
l
, a razlikuju se njihove vrednosti
za
|
.
|

\
|

2
1
s
m , kaemo da su ova dva elektrona sa antiparalelnim spinovima, odnosno da su im
spinovi spareni. Sa atomom helijuma je popunjena K ljuska kao i prva perioda u periodnom
sistemu.
Atom treeg elementa, litijuma (
3
Li) ima tri elektrona, zato njegov trei elektron mora biti
smeten u stanje 2s. Berilijum (
4
Be) ima etiri elektrona, pa se etvrti elektron moe nalaziti takoe
152
u stanju 2s sa suprotnom projekcijom spina. Kod bora (
5
B) peti elektron se nalazi na p podljusci
(2p stanje) na kojoj moe da se nalazi ukupno 6 elektrona prema Tabeli 2. Ovo stanje se popunjava
zakljuno sa neonom (
10
Ne) time je i podljuska 2p popunjena (piemo simbolom 2p
6
). Sa neonom
je popunjena L ljuska atoma, kao i druga perioda.
Trea perioda, koje poinje sa
11
Na ne pokazuje odstupanje u odnosu na prethodni sluaj.
11 elektrona natrijuma je rasporeeno u stanjima 1s
2
2s
2
2p
6
3s
1
, znai jedanaesti elektron mora da
bude u stanju 3s
1
. Ova podljuska se popunjava kod magnezijuma (
12
Mg), a od aluminijuma (
13
Al)
do argona (
18
Ar) se popunjava 3p podljuska.
Kod etvrte periode se javlja prvo odstupanje. Naime, kod kalijuma (
19
K) bi devetnaesti
elektron trebao da se smesti na 3d podljusku, meutim eksperimenti i prorauni pokazuju, da se pre
popunjavanja 3d podljuske, popunjava 4s podljuska (kod
19
K i
20
Ca) poto je njena energija nia od
energije 3d podnivoa. To znai, da se poev od
19
K energijski nivoi poinju delimino preklapati.
Posle
20
Ca poinje popunjavanje 3d podljuske ( od
21
Sc do
30
Zn) sa 10 elektrona, naposletku, od
31
Ga do inertnog gasa
36
Kr se popunjava 4p podljuska.
U petoj periodi se ponavlja isti nain popunjavanja kao u prethodnoj. Prvo se popunjava 5s
podljuska, zatim 4d, posle 5d. 4f podljuska, sa 14 elektrona (lantanidi) se popunjava tek u estoj
periodi kada su ve stanja 5s, 5p i 6s popunjena. Kod aktinida, u sedmoj periodi, na slian nain
se popunjava 5f podnivo, a prethodno su ve stanja 6s, 6p i 7s popunjena.
Otuda je jasno kako se uspostavlja periodinost srodnih osobina. Elementi prve kolone
periodnog sistema Li, Na, K itd. (alkalni metali) imaju u poslednjoj podljusci jedan elektron. Ovaj
elektron, poto je najslabije vezan, uestvuje u hemijskim reakcijama, a takoe je odgovoran za
mnoge fizike osobine. Plemeniti gasovi u poslednjoj koloni periodnog sistema imaju zatvorene
ljuske, te sa time slabilnu elektronsku konfiguraciju. Ovi elementi su
2
He sa elektronskom
konfiguracijom 1s
2
,
10
Ne sa elektronskom konfiguracijom 1s
2
2s
2
2p
6
,
18
Ar sa elektronskom
konfiguracijom 1s
2
2s
2
2p
6
3s
2
3p
6
itd. Svi ovi elementi hemijski teko reaguju. Ako se stabilnoj
elektronskoj konfiguraciji doda 1, 2..... elektrona hemijske osobine nastalog atoma su odreene
ovim dodatim elektronima, a ostali samo zaklanjaju polje jezgra. Tako se uspostavlja periodinost
hemijskih i fizikih osobina elemenata u prirodi.

6.10 Kvantnomehaniki model gasa slobodnih elektrona
Fermijev gas

153
vrsta tela imaju kristalnu strukturu i u vorovima kristalne reetke nalaze se atomi, joni ili
molekuli. Pri tome, elektroni koji su najslabije vezani za atom pod uticajem susednih atoma postaju
slobodni i obrazuju tzv. elektronski gas.
Kvantno-mehanika teorija elektronskog gasa uspeno objanjava vane fizike osobine
metala, koje klasina teorija elektronskog gasa (ona je nastala krajem XIX veka i uspeno je
objanjavala elektrinu provodljivost metala i vezu izmeu elektrine i toplotne provodljivosti) nije
mogla da objasni. To su, na primer oblik zavisnosti specifine provodljivosti od temperature,
vrednost specifine toplote, magnetne osobine (dia- i paramagnetizam) metala i dr.
Prema ovoj teoriji elektronski gas u metalu je sistem estica koji se sastoji od najslabije
vezanih (valentnih) elektrona i meu njima ne nastupa interakcija. Prema kvantno-mehanikom
tumaenju, oni se nalaze u potencijalnoj jami koju stvaraju pozitivni joni svojim privlanim
dejstvom. Nikakvo drugo dejstvo ovih jona se ne uzima u obzir, tj. oni ne ometaju elektrone pri
njihovom slobodnom kretanju unutar jame. Pored toga, ovakav sistem sastavljen od velikog broja
estica pokorava se zakonim kvantne statistike. Elektroni su tzv. fermijoni, sa vrednou spina od
, za koji e vaiti Fermi-Dirakova raspodela po energijama. Osnova ove raspodele je Paulijev
princip, po kojem se u svakom kvantnom stanju okarakterisanom skupom kvantnih brojeva moe
nalaziti samo jedna estica. Pod navedenim pretpostavkama je dobijen kvantnomehaniki model
idealnog gasa Fermijev gas. Mogue vrednosti energije elektrona Fermijevog gasa date su u
jednoj dimenziji jednainom (6.47), odnosno
h

2
2
2 2
2
n
ml
n
h
= , n=1, 2, 3, 4........
gde je m masa elektrona, a l je irina jame, odnosno dimenzija (duina) kristala.
Na svaki energijski nivo oznaen kvantnim brojem n mogu smestiti 2 elektrona sa
antiparalelnim spinovima
|
.
|
\
=
2
1
s
m

|
. Energetski se nivoi popunjavaju poev od najnieg, tako da
na svakom nivou ima po 2 elektrona. Tako se stie i do najvieg popunjenog nivoa, n
F
koji se zove
Fermijev nivo (sl. 6.15).

Sl. 6.15 model elektronskog gasa na T=0

Ako je N broj slobodnih elektrona (za jednovalentni metal N je broj atoma u metalu), bie
................................................................................(6.63) N n
F
= 2
Broju n
F
odgovara energija E
F
(Fermijeva energija) koja je, energija najvieg popunjenog nivoa.
154
Iz (6.47) i (6.63) dobijamo

2
2
2 2
2
|
.
|

\
|
=
l
N
ml
F
h
.................................................................(6.64)
izraz za Fermijevu energiju u jednoj dimenziji (za lanac atoma, duine l, koji ima N atoma). Za
kristal, zapremine V (trodimenzionalni sluaj) koji se sastoji od N atoma, slinim postupkom za
Fermijevu energiju dobijamo, da je

3
2
2
8
3
2
|
.
|

\
|
=
V
N
m
F

h
..................................................................(6.65)
Iz poslednje formule se odreuje gustina stanja, D(E), tj. broj energijskih slanja po intervalu
energije (pomnoeno sa 2 daje broj elektrona)
( )
dE
dN
E D = ............................................................................(6.66)
Iz (6.65) za gustinu stanja dobija se
( )
2
1
2
3
2 2
2
2

|
.
|

\
|
=
h
m V
E D

..........................................................(6.67)
i vidimo da je ona razmerna . Ova zavisnost je prikazana na sl. 6.16

D(E)
E
F
T=0
E

Sl. 6.16

Sledei korak je uzimanje u obzir uticaja temperatura na raspodelu elektrona po energijskim
nivoima. U tom sluaju gustina stanja D
T
(E) se nalazi kao proizvod funkcije, D(E) (6.67) i funkcije
raspodele elektrona po energijama zavisno od temperature, f(E). Odnosno
...............................................................(6.68) ( ) ( ) ( ) = f D D
T
gde je
( )
1
1
+
=

kT
E E
F
e
f ....................................................................(6.69)
155
Fermijeva funkcija raspodele. Ona odreuje verovatnou popunjenosti energetskog nicoa E,
odnosno verovatnou da se elektron nae na nivou sa energijom E. U izrazu (6.69) k je
Bolcmanova konstanta, a T je temperatura. Zavisnost f(E) prikazana je na sl 6.17 i na T=0 ima
oblik odskone funkcije.

f (E)
T=0
T <T
1 2
T
1
T
2
E
F
E

Sl. 6.17

Oigledno za 0
( )

>
<
=
F
F
E E za
E E za
f
0
1

Ovo znai, da su svi nivoi do E
F
popunjeni, a iznad E
F
prazni. Za T>0 grafik funkcije se modifikuje
prema sl. 6.17, to znai da su nivoi ispod E
F
delimino prazni, a iznad E
F
delimino
popunjeni.Ukoliko je temperatura via, odstupanje od oblika odskone funkcije je vee. Za T>0, u
taki E=E
F
funkcija raspodele ( )
2
1
= f to znai da verovatnoa popunjenosti fermijevog nivoa
E
F
iznosi .
Funkcija gusine stanja za razne temperature je prikazana na sl. 6.18.

D (E)
T <T
1 2
T=0
T
1
T
2
E
F
E
F
Sl. 6.18
156

Pomou Fermijeve funkcije (6.69) i gustine stanja (6.68) se moe odrediti broj provodnih
elektrona u metalu i broj provodnih elektrona u pojedinim zonama poluprovodnika. Na osnovu
ovog podatka se odreuju provodljivost i druge elektrine osobine metala i poluprovodnika i
njihova zavisnost od temperature.

6.11 Kretanje elektrona u periodinom polju kristalne reetke
poreklo energetskih zona

Pomou modela elektronskog gasa moe se dobiti samo priblina slika o elektrinim
osobinama vrstih tela. Neki vani eksperimentalni rezultati se meutim takvim modelom ne mogu
objasniti. Na primer, zato je elektrina provodljivost jednovalentnog bakra vea od elektrine
provodljivosti trovalentnog alauminijuma? Ili, kako tumaiti elektrina svojstva poluprovodnika i
izolatora, odnosno injenicu da se njihov elektrini otpor smanjuje pri porastu temperature ili pri
osvetljavanju elektromagnetnim zraenjem? Da bi se te osobine mogle objasniti moraju se uzimati u
obzir neke vane karakteristike datog mikrosistema koje nisu uzete u obzir kod modela
elektronskog gasa. U prvom redu to je oblik potencijala u kome se valentni elektroni kreu. Prema
modelu elektronskog gasa privlano dejstvo pozitivnih jona je uzeto u obzir na taj nain to se
smatralo, da se elektroni nalaze u potencijalnoj jami odreene dubine, odnosno da je oblik
potencijala prema sl. 6.15. Meutim, u mnogim sluajevima, kada su elektroni jae vezani takva
aproksimacija nije tana. Pozitivni joni u kristalu obrazuju periodini potencijal, kao na sl. 6.19 u
kome se elektroni kreu.

Sl. 6.19

Najvanije, prema tome, kod aproksimativnih medoda koje kvantna mehanika koristi, da potencijal
u redingerovoj jednaini ima periodinost kristalne reetke kao i talasne funkcije koje
zadovoljavaju redingerovu jednainu. Nakon matematikog tretmana ovog problema dobija se, da
elektroni u takvom periodinom polju mogu imati energiju samo u odreenim zonama (dozvoljene
157
zone) dok neke energije ne mogu imati (zabranjene zone). Unutar jedne zone energijski spektar
elektrona je kvazikontinualan, znai sastoji se od velikog broja veoma bliskih stanja (sl. 6.23).
Proces obrazovanja zona emo razmatrati pomou slaganja atoma natrijuma u jednoj
dimenziji pri emu se obrazuje mali kristal natrijuma, i pri tome analizirati kakve promene nastaju
na energetskom spektru elektrona. Prvi korak je, da na osnovu Borovog modela atoma odredimo
energetski spektar elektrona u usamljenom atomu natrijuma.
Na sl. (6.20) prikazan je oblik potencijala pozitivnog jezgra, pri emu je U=0 na rastojanju
od jezgra. Takav dijagram dobijemo, ako se prikae zavisnost U(r), prema klasinoj
elektrostatici, koja ima oblik
r
( )
r
q
r ~ U , gde je q naelektrisanje jezgra.

Sl. 6.20

Meutim pri pribliavanju elektrona jezgru energija se oslobaa, s obzirom da je atomsko jezgro
pozitivno naelektrisano. To moemo shvatiti kao da je potencijana energija elektrona u blizini
jezgra negativna i da se moe prikazati kao na sl. (6.21).

Sl. 6.21

Zbog kretanja elektrona na Borovim putanjama oni imaju ukupnu energiju koja je jednaka zbiru
pozitivne kinetike energije i negativne potencijalne energije. Ovaj zbir je negativan, znai elektron
u atomu se nalazi u potencijalnoj jami. Jedanaest elektrona atoma natrijuma zauzimaju odreene
158
nivoe u jami kako je prikazano na sl. (6.21). Najnie energetsko stanje (stanje 1s) je zauzeto sa dva
elektrona sa antiparalelnim spinovima. Sledea dva elektrona e zauzeti stanja 2s, dok peti elektron
mora zauzeti sledei mogui energetski nivo, a to je nivo 2p. Na ovom je mogue smestiti ukupno 6
elektrona sa tim da se oni nalaze na 3 veoma bliskih podnivoa, na svakom po dva elektrona.
Poslednji elektron e biti na najviem nivou, na nivou 3s. Ovaj e biti najslabije vezani elektron
atoma natrijuma jer nije duboko u jami, bie valentni elektron koji uestvuje u hemijskim,
termikih, optikim procesima.
Zamislimo sada pribliavanje takvih atoma natrijuma u cilju dobijanja kristala. U ovom
sluaju profil potencijala se menja kao to vidimo na sl. (6.22).

Sl. 6.22

Primetiemo, da se zbog malih rastojanja izmeu atoma potencijalna energija izmeu dva susedna
atoma ne moe poveati do U=0. To je mogue samo na granici kristala. U unutranjosti kristala
zidovi potencijalne jame su nii nego u usamljenom atomu zbog uticaja susednih atoma. Zbog toga
elektroni na nivou 3s postaju slobodni, nita ih ne ometa da napuste svoja jezgra. (Rezultantno
pomeranje ovih elektrona pod dejstvom elektrinog polja predstavlja elektrinu struju). Jo jedna
promena se, meutim odigrava kao rezultat interakcije atoma. Energetski nivoi pojedinanih atoma
se cepaju u zone sa N podnivoa, tj. na toliko podnivoa koliko atoma ima kristal. irine zona se zbog
interakcije elektrona jednog odreenog atoma sa elektronima susednih atoma razlikuju. Ova
interakcija je najjaa izmeu elektrona na viim nivoima, tako da je cepanje ovih nivoa
najizraenije, te su one najire. U dubini jame ove interakcije su mnogo slabije, elektroni su tamo
vie zaklonjeni od spoljanjih uticaja, pa su te zone ue. (Kod pojedinih kristala zone koje lee
visoko prekrivaju se i mogu dati vrlo sloenu zonsku strukturu.)
159
Zonska struktura kristala natrijuma moe biti predstavljena kao na sl. (6.23). Zone 1s, 2s i
2p su kod natrijuma sasvim popunjene, dok je zona 3s delimino popunjena i zove se provodna
zona. Pomou kretanja elektrona u delimino popunjenim zonama se objanjavaju elektrina
svojstva vrstih tela. Oblasti kojima su zone (dozvoljene zone) razdvojene ine zabranjene
energijske zone (zabranjene vrednosti energije).


Sl. 6.23

Kako u izolovanom atomu elektroni mogu prelaziti izmeu energijskih nivoa tako i elektroni
u vrstom telu mogu prelaziti iz jedne dozvoljene zone u drugu uz utroak energije (pri prelasku sa
nie u viu zonu) koja je jednaka irini zabranjene zone. Naravno mogui su elektronski prelazi
unutar jedne dozvoljene zone, sa jednog podnivoa na drugi, pri emu se troe veoma male koliine
energije.
Metali, poluprovodnici i izolatori. Pomou zonske strukture se uspeno objanjavaju
elektrina svojstva vrstih tela. Zonske strukture kristala mogu biti veoma razliite i odreivanje
ovih struktura je sloen zadatak. Meutim, uglavnom razlikujemo zonske strukture koje su
prikazane emom na Sl. 6.24 a, b, c.


Sl. 6.24

ema na Sl. 6.24 a odgovara metalima. Kod njih je valentna zona nepopunjena i zbog toga je ujedno
i provodna zona. Zbog toga, kod metala i na niskim temperaturama postoji velik broj elektrona u
provodnoj zoni, pa su stoga dobri provodnici. Druge dve eme, (b) i (c) prikazuju poslednje dve
dozvoljene zone poluprovodnika i izolatora. Valentna zona je ovde poslednja zona u kojoj su
elektroni nalaze jo vezani (za T=0) i ona je potpuno popunjena. Sledea dozvoljena zona naziva se
provodnom zonom i ona je, za T=0 potpuno prazna. irina zabranjene zone koja razdvaja valentnu
160
zonu od provodne zone je kod poluprovodnika do 1eV, a kod izolatora iznosi od 6 do 10eV. Ova
energija se zove jo i aktivaciona energija, ili energetski procep.
a

Aktivacione energije su kod izolatora suvie velike, da bi se mogle dobiti posredstvom

elektrinog polja bez proboja. Kod poluprovodnika je aktivaciona energija mnogo manja, to znai
da deo elektrona iz popunjene valentne zone moe, ve na sobnoj temperaturi (pri sudaru sa
atomima koji poseduju znatno veu energiju) prei u viu nepopunjenu dozvoljenu zonu. Na ovaj
nain elektroni postaju slobodni i omoguavaju provoenje elektrine struje. Ovaj broj elektrona je
znatno manji od broja slobodnih elektrona u metalu, zato su materijali takve zonske strukture
nazivaju poluprovodnicima. Tipini predstavnici poluprovodnika (sopstveni poluprovodnici) su
elementi etvrte kolone periodnog sistema elemenata, ako to su Ge, Si, Se i drugi.

























161
ZADACI

6.1 Izraunati promenu de Broljeve talasne duine elektrona u atomu vodonika prilikom prelaska
elektrona sa prve na drugu orbitu.

6.2 Pokazati da su svojstvene vrednosti ermitskog operatora realni brojevi.

6.3 Izvriti normiranje talasne funkcije estice u bezkokonano dubokoj potencijalnoj jami irine l,

n
(x)=A sin x
n
|
.
|

\
|
2

n=1,2,3...
162
REENJA ZADATAKA:

1.1.
S = 0,08 dm
3


v
=10
3
kg/m
3


Hg
=13,6 10
3
kg/m
3


a
=800 kg/m
3


Jednaina ravnotee pritisaka je


v
gh
v
=
Hg
gh +
a
gh
a


S obzirom da je

h = h
v
- h
a


v
h
v
=
Hg
h
v

Hg
h
a
+
a
h
a



( )
Hg
Hg v v
a
h
h

=
a


V=Sh, dm
dm
dm
v
25 , 1
08 , 0
1 , 0
3
3
= = h

h
V
h
h
h
a

















tako za visinu stuba alkohola se dobija h
a
= 1,23 dm

zapremina alkohola V
a
= S h
a
= 0,0984 dm
3
= 0,0984 10
-3
m
3


Traena masa m
a
=
a
V
a
= 0,0787 kg

1.2.
m
v
= 0,03 kg
m
a
= 0,057 kg
d = 0,01 m













3 5
10 3 m
m
V
v
v
v

= =

m
d
V
S
V
h
v v
v
382 , 0
4
2
= = =

3 5
10 125 , 7 m
m
V
a
a
a

= =

163
h
h
V
h
a

m
d
V
h
a
a
9076 , 0
4
2
= =

Na osnovu slike, ravnotea pritisaka moe da se napie kao


a
gh
a
= gh
v
+
Hg
gh

Traena razlika nivoa ive


Hg
v v a a
h h
h

=

Zamenom brojnih vrednosti dobijamo

h = 0,0253 m



1.3.
V = a
3
= 500 dm
3
= 0,5 m
3

= 850 kg/m
3

S = a
2


a) Na osnovu jednaine (1.19), rezultujua sila na dno posude


F
a
= g h S = g
2
a
a
2
= g
2
3
a


ili F
a
= g
2
V
= 2084,6 N

b) Na osnovu jednaine (1.24) rezultujua sila koja deluje na bonu povrinu

F
b
= g h
c
S
1


gde je
h
c
=
4 2
a h
= , S
1
=
2
2
1
a

F
b
= g
8 2 4 2
1
2
3 2
2
a
g
a a
g a
h
= =
ili
F
b
= g N
V
15 , 521
8
=

1.4.

1
= 7800 kg/m
3


2
= 200 kg/m
3

164

V
= 1000 kg/m
3

r
1
= 10 cm


Teina kugle od gvoa
r
1
r
2

G
g
=
1
g V =
1
g
3
1
3
4
r

teina plute G
p
=
2
g ( )
3
1
3
2
3
4
r r

sila potiska F
p
=
V
g
3
2
3
4
r

G
g
+ G
p
= F
p


1
g ( )
3
2
3
1
3
2 2
3
1
3
4
3
4
3
4
r g r r g r
V
= +
ili

1 ( )
3
2
3
1
3
2 2
3
1
r r r r
V
= +

odakle

2
2 1 3
1
3
2

=
V
r r
to daje za

r
2
= 21,18 cm

odnosno debljina sloja plute r = r
2
r
1
= 11,18 cm



Bernulijeva jednaina u odnosu na
preseke 1 - 1 i 2 - 2 bie:


2 2
2
2
2
1
1
v
p
v
p

+ = +

( )
2
1
2
2 2 1
2
v v p p =



razlika pritisaka p
1
-p
2
=
V
gh

a iz jednaine kontinuiteta

s
1
v
1
= s
2
v
2


1.5.


1
2
2
1
,
,
v
v
1
2
h















165
tako se dobija


|
|
.
|

\
|
= 1
2
2
2
2
1
2
1
s
s v
gh
V


odakle

|
|
.
|

\
|

=
1
2
2
2
2
1
1
s
s
gh
v
v

Ako je s
2
= 0,8 s
1
, 25 , 1
8 , 0
1
2
1
= =
s
s


zamenom brojnih vrednosti, za v
1
dobijamo

v
1
= 76,2 m/s ( 274 km/h )



2.1.

p
1
= 1,25 10
6
Pa Q = 2 10
4
J
V
1
= 4 10
-3
m
3

T
1
= 300 K

( ) T C
M
m
T T C
M
m
Q
p p
= =
1 2


Za jednoatomski idealni gas R C i R C
p V
2
5
2
3
= =


1
1 1
RT
V p
M
m
n = =


1 1
1
5
2
V p
QT
nC
Q
T
p

=

za date vrednosti poznatih veliina bie

T = 480 K

T
2
= T
1
+ T = 780 K

Konana zapremina V
2
= V
1
1
2
T
T
= 2,6V
1
= 10,4 10
-3
m
3

Promena unutranje energije gasa

166
U = nc
V
(T
2
T
1
) = J T R
RT
V p
000 12
2
3
1
1 1
=

Izvreni rad

A = p (V
2
V
1
) = 1,6 p
1
V
1
= 8000 J


2.2.
m = 2 kg
p = 4 10
5
Pa
T
1
= 290 K
A = 40 000 J
M = 0,032 kg/mol

Kod izobarskog procesa rad A = p(V
2
V
1
)= ( )
1 2
T T R
M
m

Iz ovog izraza

T
2
=
1
T
mR
M A
+

Zamenom brojnih vrednosti bie T
2
= 367 K

V
1
=
3 1
376 , 0 m
p
RT
M
m
=
i
V
2
=
3 2
476 , 0 m
p
RT
M
m
=

Q =
M
m
C
p
(T
2
T
1
) = 139,8 kJ (C
p
= R
2
7
)

U = Q A = 99,8 kJ


2.3.
m = 15 g
M = 28 g/mol p
1
2
3
T = 300 K

Kod izotermskog procesa dovedena koliina
toplote jednaka je radu gasa


Q
1
= A
1
=
M
m
RT ln
1
2
V
V
=
M
m
RT ln2

Q
1
= 924,4 J U
1
=0
V
167

S obzirom da je ukupna dovedena toplota
1200 J izohorski proces je zagrevanje kada
je V = const. U tom sluaju je poveanje unutranje energije

U
2
= 1200 J 924,4 J = 275,6 J

Pri izohorskom procesu gas ne vri rad, tj. A
2
=0

Sa druge strane

U
2
=
M
m
C
V
(T
3
T
2
) =
M
m
C
V
T

Azot je dvoatomski gas (N
2
), C
V
= R
2
5


pa se dobija za
T = K
R m
M U
78 , 24
5
2
2
=


odnosno T
3
= T + T = 324,78 K

2.4.
V
1
= 0,5 dm
3

p
1
= 5 10
4
Pa
p
3
= 10
5
Pa


Za stanje 1 i 3 moe da se
napie
1
2
3
1
2
1
p V T
p V T
p V T
p
V
1 1
2 2
3

p
1
V
1
=p
3
V
2


odakle V
2
=
3
3
1 1
25 , 0 dm
p
V p
=
S obziron da je proces 1--->2
adijabatski

p
1
V
1
x
= p
2
V
2
x


odakle

p
2
= p
1
x
V
V
|
|
.
|

\
|
2
1

168
za x = 1,4 bie p
2
= 1,32 10
5
Pa




2.5.





n = 1 mol
T
1
= 283 K x = 1,4
V
2
= 2 V
1


Dijagram procesa je na slici, pri emu se
moe videti da je

T
3
= T
2
i V
3
= V
1


Da bi se sistem vratio u poetno stanje
mora primiti toplotu Q izohorskim za-
grevanjem.

Q = nC
V
(T
1
T
2
) = n
1 x
R
(T
1
T
2
)

Temperatura T
2
se odreuje kao

T
2
= T
1
=
|
|
.
|
\
|
1
2
1
x
V
V

T
1
(0,5 )
0,4
= 214,55 K
tako e biti

Q = 1 mol ( ) J K
molK
J
1420 55 , 214 283
4 , 0
3 , 8
=

2.6.
Kruni proces je prikazan na slici:


T
1
= 700 K
T
2
= 300 K
m = 1 kg
p
1
= 40 10
5
Pa
p
3
= 10
5
Pa

169

koeficijent korisnog dejstva
p
V
1
2
3
V T
V T
V T
1
2
1 1
2
2
2
V V
1
1
4
2
3
p T
p T
p T
p T
1
1 1
2
2
2 3
4
1
p
V

57 , 0
1
2 1
=

T
T T
=



Dovedena koliina toplote

Q
1
= m
2
1
1
1
2
1
ln ln
p
p
T
M
R
m
V
V
T
M
R
=

Izraunavanje pritiska p
2
iz Poasonove jednaine


1
2
1
3
2

|
|
.
|

\
|
=
x
x
T
T
p
p


ili Pa
T
T
p p
x
x
5
1
2
1
3 2
10 4 , 19 =
|
|
.
|

\
|
=



Bie
Q
1
= 1 kg 287 kJ K
kgK
J
45 , 145
4 , 19
40
ln 700 =
Odvedena toplota Q
2
se odreuje kao


1
2 1
Q
Q Q
=
odakle Q
2
= Q
1
(1 ) = 62,54 kJ

Koristan rad A
k
= Q
1
Q
2
= 82,9 kJ


3.1.
S obzirom na jednainu ravnog talasa

y = y
0
sin 2 |
.
|
\

x
T
t

|

bie
y
0
= 4 10
-8
m
T = 0,012 s
= 4 m
= 1,2 kg/m
3


brzina prostiranja talasa

c = =
s
m
s
m
T
33 , 333
012 , 0
4
= =

170
intenzitet talasa

I =
2
8
2
2
2
0
2 2
0
10 76 , 8
4
2
1
2
1
m
W
T
cy w cy

= =




3.2.
r
1
= 5 m
r
2
= 2 m
I
0
= 10
-12
W/m
2

L
1
= 10 dB

a) P = I
1
4r
1
2


L
1
= 10 log
2
1
I
I
odakle I
1
= 10 I
0
= 10
-11
W/m
2

P = 10
-11
W/m
2
100 = 3,14 10
-9
W

b)
L
2
L
1
= 20 log
2
1
r
r

L
2
= L
1
+ 20 log
2
1
r
r
=10 + 20 log
2
5
= 18 dB
c)
S obzirom da je snaga talasa konstantna (apsorpcija talasa se zanemaruje) iz jednaine

I =
2
4 r
P

bie
I
0
r
0
2
= I
1
r
1
2


gde je I
0
prag ujnosti, a r
0
je minimalno rastojanje na kome se zvuk ne uje. Bie

r
0
= r
1
m m
I
I
8 , 15 10 5
0
1
= =















171



4.1
cm d
2000
1
=

cm
4
10 54 . 0

= l=80 cm

a)
d sin
k
= k
d sin
2
= 2 2. reda
d sin
3
= 3 3. reda

Za male uglove sin tg

sin
2
=
l
x2
i sin
3
=
l
x3


x = x
3
-x
2
=
d
l 3
-
d
l 2
=
d
l
= 8,64 cm
b)
sin
max
1 sledi k
max
=

d
zamenom podataka k=9

4.2
mm d
10
1
=
l=1000 mm

1
= 3.8 10
-4
mm
2
= 7.6 10
-4
mm

d sin
k
= k
k=2
d sin = 2
x
1
= l sin
1
= l
d
1 2
i x
2
= l sin
2
= l
d
2 2

172
x= x
2
-x
1
=
d
l 2
(
2

1
)=
d
l 2
( 2
1
-
1
) =
d
l 2

1
= 7,6 mm


5.1
Ajntajnova formula za fotoefekat je
2
2
mv
A h + = (1)
ili

2
2
mv
A
c
h + =

(2)

Za najveu talasnu duinu koja jo izaziva fotoefekat
A
hc
m
=

Za h=6,62 10
-34
Js, c=3 10
8
m/s,
m
=5,3 10
-7
m

A=3,75 10
19
J ili A=2,34 eV
(1eV = 1,6 10
-19
J)

Iz jednaine (1) brzina fotoelektrona

|
.
|

\
|
= A
hc
m
v

2


Za =2,6 10
-7
m, m=9,1 10
-31
kg, A=3,75 10
-19
J
dobija se

v= 0,93 10
6
m/s


5.2
Ovodimo oznake

1
=1,8 10
-7
m
U
k1
=1V

2
= 0,1 10
-7

m

Poto je prekidni napon U
k
mera kinetike energije fotoelektrona
2
2
mv
eUk =
pa e biti

1
1
k eU A
c
h + =

odakle

173
1
1
k eU
hc
A =

to za date brojne vrednosti
A= 9,4 10
-19
J ili 5,87 eV

Za
2
moe se pisati

2
2
k eU A
hc
+ =

odakle

V 25 . 118
1
2
2 =
|
.
|

\
|
= A
c
h
e
Uk

5.3
Na osnovu Borovog modela atoma

|
.
|

\
|
=
2 2
2
1 1
k n
Z hcR
hc
H

U ovom zadatku n=1 , k= , Z= 1
pa e biti

H
m
hcR
hc
=

odnosno

m 10 911 . 0
1
7
= =
H
m
R
91nm


5.4
Prema Borovom modelu

|
.
|

\
|
= =
2 2
2
1 1
h E
k n
Z hcRH

U ovom primeru n=1, k=2, Z=2, pa se dobija

H H H hcR hcR hcR 3
4
1
1 4
2
1
1
1
4 E
2 2
=
|
.
|

\
|
=
|
.
|

\
|
= ili E=65,36 10
-19
J =40,85 eV


5.5
Brzina elektrona na n-toj orbiti
174

n h
Ze
n
1

2
v
0
2
=

(1)

S obzirom da je
v=2r
odakle frekvencija

r 2
v

=

odnosno za n-tu orbitu


n
n
n
r 2
v

= (2)

gde je r
n
poluprenik n-te orbite dat izrazom


2
2
2
0



n
e m Z
h
r
n
=

(3)

Zamenom (1) i (3) u (2) dobija se


3 3 2
0
4 2
4 n h
m e Z
n

=

























175







6.1
Talasna duina elektrona na prvoj Borovoj orbiti je data formulom


1
1
v m
h
= (1)

gde je v
1
brzina elektrona na prvoj Borovoj orbiti


h
e
2
v
0
2
1

= (2)

Talasna duina na drugoj Borovoj orbiti


2
2
v m
h
=
i

1
0
2
2
v
2
1

4
v = =
h
e

bie
1
1
1
2
2
v
2
v
2
1
= = =
m
h
m
h


1 1 1 1 2
2 = = =

Iz (1) i (2)

2
2
0
1
1

2
v e m
h
m
h
= =

Podaci su sledei:
0
=8,85 10
-12
F/m, h=6,62 10
-34
Js, m=9,1 10
-31
kg,
e=1,6 10
-19
C, pa se dobija


1
=33,27 10
-11
m

6.2
Potrebno je dokazati, da iz uslova
(1)

= dV dV

sledi realnost svojstvenih vrednosti k u svojstvenoj jednaini

(2) =

k
176

Ako se predpostavi da k moe imati i kompleksne vrednosti, vaie

(3)
* * * *
=

k

mnoei (2) sa
*
i (3) sa i integracijom po celom prostoru, dobija se

=

dV k dV
* *

i

=

+
dV k dV
* * *

S obzirom na uslov (1)

( )

= 0
* *
dV k k

odakle sledi da je k=k
*
, jer talasna funkcija pa i . 0
*

dV
Uslov k=k
*
vai samo za realne brojeve, time je dokazano, da su svojstvene vrednosti ermitskog
operatora realni brojevi.

6.3
( ) 1
0
2
=

dx x
l
n

1 sin A
0
2
2
=
|
.
|

\
|

dx
l
x n
l

(1)

Izrauna se



|
.
|

\
|
=
|
.
|

\
|
l l
dx
l
x n
dx
l
x n
0 0
2
2
cos 1
2
1
sin

(2)

Smenom y
l
x n
=

bie dy
n
l

= dx

Dobija se za (2)

( )
2
2 sin
2
1
2
1
2 cos 1
2
1
0 0
l
y y
n
l
dy y
n
l
n n
=
(

s obzirom da je drugi lan i za donju i za gornju granicu jednak nuli.
Iz (1)

1
2
A
2
=
l


177
odakle
l
2
A =
L I T E R A T U R A




1. In.V.Vui, Dr in. D.Ivanovi: FIZIKA I,II;Nauna knjiga,Beograd, 1967
2. Dr J.Janji, Dr I.Bikit, Dr N.Cindro: OPTI KURS FIZIKE I i II deo; Nauna knjiga,
Beograd, 1987
3. .Bud: KSRLETI FIZIKA I,II, Tanknyvkiad, Budapest, 1971
4. Dr L.Horvth: FIZIKA I, Megyetemi Kiad, Budapest, 1994
5. Dr Giber Jnos, Dr Slyom Andrs: FIZIKA I,II, Megyetemi Kiad, Budapest, 1994
6. J.Jani, D.Mirjani, J.etraji:OPTA FIZIKA I BIOFIZIKA, Karanco, Tuzla, 1991
7. F.W.Sears: MEHANIKA. TALASNO KRETANJE.TOPLOTA.;Nauna knjiga,Beograd,
1963
8. K.Han: FIZIKA I-II, Nauna knjiga, Beograd, 1962
9. M.Arsin, M.uk, S.Milojevi i dr.:FIZIKA ZA VIE KOLE, Savremena administracija,
Beograd, 1991
10. Dr in.D.Mali:TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA, Graevinska knjiga,
Beograd, 1967
11. Dr in Dragia M. Ivanovi, in Vlastimir Vui: Atomska i nuklearna fizika, Nauna
knjiga, Beograd 1970
12. Milan Raspovovi, Darko Kapor, Mario krinjar: Fizika za IV razred gimnazije, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1995
13. Dragia M. Ivanovi: kvantna mehanika, Nauna knjiga, Beograd 1974
14. F.W. Sears: Optika, Nauna knjiga, Beograd 1963
15. J. N. Shive: A flvezetk fizikja, Mszaki Knyvkiad, Budapest 1963
16. Dr Marx Gyrgy: Kvantummechanika, Mszaki Knyvkiad, Budapest 1964






178