Poslovna Matematika

Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004.
Prof. dr Duan Joksimovi
POSLOVNA MATEMATIKA
drugo izdanje
Megatrend univerzitet primenjenih nauka Beograd, 2004.
Prof. dr Duan Joksimovi POSLOVNA MATEMATIKA drugo izdanje

Recenzenti: Prof. dr epan Uumli, redovni profesor Tehnoloko-metalurkog fakulteta u Beogradu Prof. dr Goran Kilibarda, vanredni profesor Tehnoloko-metalurkog fakulteta u Beogradu Izdaje i tampa: Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, Makedonska 21 Za izdavaa: Nevenka Trifunovi, izvrni direktor Lektor: Tatjana Imiragi Tehniki urednik i dizajn korica: Zoran Imiragi Tira: 700 primeraka Copyright: 2004 Megatrend univerzitet primenjenih nauka - Beograd Izdava zadrava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena! ISBN 86-7747-141-3
a) Linearna algebra b) Teorija funkcija c) Privredna matematika COBISS.SR-ID 116824076 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 512.6(075.8) 517.3/.(075.8) 51-77:33(075.8) JOKSIMOVI, Duan Poslovna matematika / Duan Joksimovi. - 2. izd. - Beograd : Megatrend univerzitet primenjenih nauka, 2004 (Beograd : Megatrend univerzitet primenjenih nauka). 196 str. : graf. prikazi ; 24 cm Tira 700. - Bibliografija: str. 179 ISBN 86-7747-141-3
Odlukom Komisije za izdavaku delatnost Megatrend univerziteta primenjenih nauka broj 94/35 (27.08.2004.) rukopis je odobren za tampu i upotrebu u nastavi kao udbenik.
Poslovna matematika
SADRAJ
1. ELEMENTI ALGEBRE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
1.1. Osnovni pojmovi matematike logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 1.2. Skupovi i operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . .11

2.1. Pojam realne funkcije jedne realno nezavisne promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . .11 2.2. Nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
2.2.1. Operacije sa konvergentnim nizovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 2.2.2. Broj e (Neperov broj) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 2.2.3. Numeriki redovi kao specijalna vrsta nizova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
2.3. Neke osobine funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 2.4. Granine vrednosti funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25 2.5. Operacije sa graninim vrednostima funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 2.6. Neprekidnost funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35 2.7. Prvi izvod i diferencijal funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
2.7.1. Geometrijska interpretacija prvog izvoda i diferencijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 2.7.2. Tablica izvoda nekih elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 2.7.3. Osnovna pravila diferenciranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 2.7.4. Izvodi vieg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 2.7.5. Lopitalovo pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 2.7.6. Limesi neodreenih izraza oblika 0, - , 1, 00, 0 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 2.7.7 Primena izvoda na ispitivanje funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 2.7.8. Asimptote funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 2.7.9. Opta ema za ispitivanje funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
3. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

3.1. Pojam funkcije dve nezavisno promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 3.2. Granina vrednost i neprekidnost funkcije dve promenljive . . . . . . . . . . . . . . . .62 3.3. Parcijalni izvod i totalni diferencijal funkcije dve promenljive . . . . . . . . . . . . . .62 3.4 Parcijalni izvodi i diferencijali vieg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 3.5. Ekstremne vrednosti funkcije dve nezavisne promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . .67
4. INTEGRALI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71
4.1. Neodreeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71 4.1.1. Osnovna svojstva neodreenog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 4.1.2. Tablica osnovnih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72
ii
Sadraj
4.1.3. Metodi izraunavanja neodreenog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73
4.1.3.1. Metoda dekompozicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 4.1.3.2. Metoda zamene nezavisno promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 4.1.3.3. Metoda parcijalne integracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 4.1.3.4. Integracija racionalnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74
4.2. Odreeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 4.2.1 Pojam integralne sume . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 4.3. Nesvojstveni integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 4.3.1. Izraunavanje nesvojstvenih integrala kod kojih interval integracije nije konaan . . . . . . . . . .79 4.3.2. Izraunavanje nesvojstvenih integrala kod kojih je podintegralna funkcija neograniena u nekoj taki intervala integracije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80
5. EKONOMSKE FUNKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81

5.1. Funkcija tranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81 5.2. Funkcija ponude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 5.3. Funkcija ukupnih trokova, prosenih trokova i graninih trokova . . . . . . . . .83 5.4. Funkcija ukupnog prihoda i graninog prihoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 5.5. Funkcija dobiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86 5.6 Elastinost funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 5.6.1 Elastinost funkcije tranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 5.6.2. Elastinost funkcije ukupnih trokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90
6. LINEARNA ALGEBRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95

6.1. Matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 6.2. Determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 6.2.1. Sarusovo pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 6.3. Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104 6.4. Rang matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106 6.5. Sistemi linearnih algebarskih jednaina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 6.6. Reavanje sistema linearnih jednaina pomou determinanti i matrica . . . . . .111 6.6.1 Reavanje kvadratnog sistema linearnih jednaina pomou determinanti (Kramerovo pravilo)111
6.6.1.1. Nehomogeni kvadratni sistem linearnih jednaina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111 6.6.1.2. Homogeni kvadratni sistem linearnih jednaina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118
6.6.2. Nalaenje reenja kvadratnog sistema linearnih jednaina koji ima jedinstveno reenje pomou matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 6.6.3. Nalaenje reenja sistema m linearnih jednaina sa n nepoznatih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122
7. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

7.1. PROCENTNI RAUN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125 7.2 KAMATNI RAUN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130 7.2.1. Prosti kamatni raun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131
7.2.1.1. Neke primene prostog kamatnog rauna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134
7.2.2. Sloeni kamatni raun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143

7.2.2.1. Dekurzivni sloeni kamatni raun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143
7.3. AMORTIZACIJA KREDITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157 7.3.1. Amortizacija kredita jednakim dekurzivnim anuitetima pri godinjem dekurzivnom kapitalisanju .158
Dodatak Kamatne (interesne) tablice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .167 LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179
Poslovna matematika
PREDGOVOR
Ovaj udbenik je namenjen studentima Megatrend univerziteta za izuavanje Poslovne matematike. Sadraj udbenika je u skladu sa nastavnim planom i programom predvienim za predmet Poslovna matematika, koji se pohaa na prvoj godini studija. Nain na koji su odreene matematike oblasti obraene u ovom udbeniku prilagoen je potrebama studenata kojima matematika nije osnovna oblast istraivanja, ve primenjuju odreene matematike metode u raznim ekonometrijskim disciplinama. Izvori pojedinih sadraja ove knjige nalaze se u naznaenoj literaturi, pa se italac u cilju dubljeg prouavanja pojedinih oblasti, upuuje na te radove. Zahvaljujem se recenzentima Prof. dr epanu Uumliu i Prof. dr. Goranu Kilibardi koji su svojim sugestijama doprineli podizanju kvaliteta ovog udbenika. Zahvalan sam i onim itaocima koji e svojim sugestijama doprineti da eventualno sledee izdanje bude jo bolje.
Beograd, decembar 2002.
Autor
Poslovna matematika
1. ELEMENTI ALGEBRE
1.1. Osnovni pojmovi matematike logike

Definicija 1. (sud ili iskaz) Sud (ili iskaz) je afirmativna reenica koja ima smisla i za koji vae sledea dva principa: 1. Sud ne moe biti istovremeno istinit i neistinit 2. Sud ne moe biti ni istinit ni neistinit Polazne sudove emo zvati elementarni sudovi i oznaavati ih malim slovima p, q, r, s.... Osobine sudova istinitost ili neistinitost nazivaju se kratko vrednosti istinitosti i obeleavaju respektivno sa 1 (ili sa , to se ita TE) i sa 0 (ili sa , to se ita NE TE).Inae vrednost istinitosti suda p obeleava se sa (p) i ita tau od p. Sledee reenice su sudovi: Broj 18 je deljiv sa 6. Broj 5 je vei od broja 3. Broj 7 je vei od broja 10. Vrednost istinitosti sudova 1. i 2. je 1, a suda 3. je 0. Primetimo da postoje reenice koje imaju smisla, ali za koje ne moemo rei ni da su istinite ni da su neistinite. Na primer reenica x2=4 je istinita ako je x=2 ili x= -2 a neistinita ako je, ne primer, x=3.
1. Neki elementi opte algebre
Od elementarnih sudova formiraju se takozvani sloeni sudovi pomou logikih sveza kao to su i, ili, ako je...onda je itd., koje nazivamo logikim operacijama. Osnovne logike operacije su: konjunkcija (), disjunkcija (), ekskluzivna (iskljuna) disjunkcija ( ), negacija (), implikacija () i ekvi. valencija (). Konjunkcija () sudova pq. Sud p i q je konjunkcija (ili proizvod) sudova p i q i oznaava se sa Tablica vrednosti istinitosti za konjunkciju je: p q pq 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 0 0
Dakle, konjunkcija sudova p i q je istinita samo ako su oba suda p i q istiniti. Disjunkcija () sudova Sud p ili q je disjunkcija (ili zbir) sudova p i q i oznaava se sa pq. Tablica vrednosti istinitosti za disjunkciju je: p q pq 1 1 0 0 1 0 1 0 1 1 1 0
Dakle, disjunkcija sudova p i q je istinita samo ako je istinit bar jedan od sudova p i q .
Poslovna matematika
Ekskluzivna (iskljuna) disjunkcija ( ) sudova . Sud ili p ili q je ekskluzivna (iskljuna) disjunkcija sudova p i q i oznaava se sa p q. . Tablica vrednosti istinitosti za iskljunu disjunkciju je: p q p q . 1 1 0 0 1 0 1 0 0 1 1 0
Dakle, iskljuna disjunkcija sudova p i q je istinita samo ako je istinit samo jedan od sudova p i q . Negacija () suda Sud nije p nazivamo negacijom suda p i oznaava se sa p. Tablica vrednosti istinitosti za negaciju je: p p 1 0 0 1
Implikacija () sudova Implikacija redom sudova p i q je sud: Ako je p onda je q.Oznaava se sa p q, a netaan je sud jedino ako je p taan a q netaan sud. U svim ostalim sluajevima implikacija je taan sud. Sud ako je p onda je q ima isto znaenje kao sudovi:

Iz p sledi q; p je dovoljan uslov za q; q je potreban uslov za p; p implicira q; p povlai q.
Tablica vrednosti istinitosti implikacije je: p q pq 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 1 1
Primer 1.1.1: Osobe A i B su vlasnici zajednikog rauna. A i B ele da osoba A uradi odreeni posao od zajednikog interesa i da po uspeno obavljenom poslu uzme 30 000 dinara sa zajednikog rauna , kao naknadu za uspeno obavljen posao. Ovaj dogovor su definisali ugovorom koji sadri sledeu stavku: Ako osoba A zavri posao, ona e uzeti 30 000 dinara sa zajednikog rauna . Ova stavka ugovora je sud koji je implikacija dva suda i to sud p : osoba A je zavrila posao sud q : osoba A je uzela 30 000 dinara sa zajednikog rauna Dakle, stavka ugovora je sud pq , to znai da tako definisan sud dozvoljava da osoba A ne zavri posao i da uzme 30 000 dinara sa zajednikog rauna, to verovatno ne odgovara osobi B, jer za p=0 (A nije zavrio posao) i q=1 (A je uzeo novac sa rauna), gore definisani sud Ako osoba A zavri posao, ona e uzeti 30 000 dinara sa zajednikog rauna je taan sud, jer je tada pq=1.
Ekvivalencija () sudova Ekvivalencija redom sudova p i q je sud p je ako i samo ako je q. Oznaava se sa p q , a taan je sud samo u sluaju da su p i q istih vrednosti istinitosti. Sud p je ako i samo ako je q ima isto znaenje kao sudovi:

p je ekvivalentno sa q; p je potreban i dovoljan uslov za q; p je logiki ravnovaljano sa q.
Poslovna matematika
Tablica vrednosti istinitosti ekvivalencije je: p q pq 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 0 1
Primer 1.1.2: Neka je stavka ugovora iz prethodnog primera definisana na sledei nain: Ako i samo ako osoba A zavri posao, ona e uzeti 30 000 dinara sa zajednikog rauna. Sada je ova stavka ugovora ekvivalencija dva suda i to: sud p : A je zavrio posao sud q : A je uzeo 30 000 dinara sa zajednikog rauna. Ovako definisan sud je , za razliku od prethodnog primera, taan, odnosno istinit, samo ako A zavri posao i uzme novac sa rauna ili ako ne zavri posao i ne uzme novac sa rauna, to je u stvari na prvi pogled u redu i za osobu A , kao strane koja eli da uradi posao i da za to dobije odreenu sumu novca i za osobu B, koja ele da A uradi odgovarajui posao i da za taj posao dobije 30 000 dinara, i naravno da ako A ne uradi posao ne dobije novac sa rauna. Meutim ovako, na prvi pogled, pravilno definisan sud, omoguava da A zavri posao i da, poto je mogunosti, jer je i sam jedan od vlasnika zajednikog rauna , uzme na primer 100 000 dinara sa rauna, jer je tada sud p istinit ( A je zavrio posao) i sud q je takodje istinit (jer uzevi 100 000 dinara osoba A je ispunila i sud q tj uzeo je 30 000 dinara sa rauna), pa je i sud pq istinit. Ovo naravno ne bi odgovaralo osobi B. Pravilno i nedvosmisleno definisana stavka ugovora, koja podjednako titi i osobu A i osobu B je: Ako i samo ako osoba A zavri posao, ona e uzeti samo 30 000 dinara sa zajednikog rauna .
Definicija 2. (formula) Svaki konaan sud formiran pomou konstanata 1 i 0 i elementarnih sudova primenom logikih operacija , ,, , , naziva se formula ili iskazna formula. Iskazne formule se obino obeleavaju velikim slovima A, B, C, ... . Formula je, na primer , (p(qr)s)r.
Definicija 3. (tautologija) Formula koja za sve vrednosti istinitosti sudova koji ulaze u tu formulu dobija vrednost 1 (odnosno T) naziva se tautologija. Definicija 4. (kontradikcija) Formula koja za sve vrednosti istinitosti sudova koji ulaze u tu formulu dobija vrednost 0 (odnosno ) naziva se kontradikcija. Kvantifikatori (kvantori) Simbol (svaki) naziva se univerzalni kvantifikator, a simbol (postoji) je tzv. egzistencijalni kvantifikator.
Primer 1.1.3. Sud za svako x vai x20 simboliki se zapisuje (x), x20; Sud postoji x tako da je x<6 simboliki se zapisuje (x), x<6; Sud za svako x postoji bar jedno y tako da je x>y simboliki se zapisuje (x)(y), x>y. Primer 1.1.4. Neke vanije tautologije: 1. (pq)(q p); (pq)(qp); (pq)(qp). (Konjunkcija, disjunkcija i ekvivalencija su komutativne). 2. ((pq)r)(p(qr)); ((pq)r)(p(qr)); ((pq)r)(p(qr)). (Konjunkcija, disjunkcija i ekvivalencija su asocijativne. ). 3. (pp)p; (pp)p. (Konjunkcija i disjunkcija su idempotentne) 4. (p(qr)((pq)(pr)); (p(qr)((pq)(pr)). (Konjunkcija i disjunkcija su distributivne). 5. (p(qr)((pq) (pr)); (p(qr)((pq) (pr)). (Konjunkcija je distributivna prema disjunkciji i obratno) 6. (p(pr)p; (p(pr)p. (Konjunkcija je apsorptivna prema disjunkciji i obratno)
Poslovna matematika 7. (p)p. (Negacija je involutivna) 8. (pq)(pq); (pq)(pq). (De Morganova pravila. ) 9. (pq)(qp). (Zakon kontrapozicije)
Sve navedene tautologije mogu se dokazati, na primer, pomou tablica istinitosti. Primera radi, dokaimo tautologiju 8. Dokaz tautologije (pq)(pq): p q pq (pq) p q 1 1 0 0 1 0 1 0 1 1 1 0 0 0 0 1 0 0 1 1 0 1 0 1 pq 0 0 0 1
Kako za sve vrednosti istinitosti sudova p i q , kolona 4 ((pq)) ima iste vrednosti istinitosti kao i kolona 7 (pq), zakljuujemo da je razmatrana formula tautologija.
1.2. Skupovi i operacije sa skupovima

Pojam skupa je jedan od osnovnih pojmova matematike koji se ne definie, ve se smatra poznatim. Pod skupom se podrazumeva potpuno odreena lista objekata. Skup se obino obeleava velikim slovima A; B; S; X; Y...Objekti koji ine skup nazivaju se elementi skupa (ili lanovi skupa) i obeleavaju se malim slovima a, b, c, x, y, ... Ako skup A sainjavaju elementi a, b, c,..., onda se to oznaava sa A={a,b,c,...}. Sa A={xF(x)} oznaava se skup svih elemenata x koji imaju osobinu F(x). Ako je A skup, tada se sa xA oznaava tvrenje x je element skupa A, odnosno x pripada skupu A . Negacija ovog iskaza se oznaava sa xA . Skup ne zavisi od poretka kojim su dati njegovi elementi. Tako, na primer, skupovi {a,b,c} i {b,a,c} su jednaki, kao i skupovi {a,a,a,b,c} i {b,c,c,a}.
Skup je konaan ako je broj njegovih elemenata konaan. Skup koji ne sadri nijedan element zove se prazan skup i oznaava se simbolom . Definicija 1.2.1. (Inkluzija, odnosno podskup) Za skup B kae se da je sadran u skupu A, tj. da je B podskup ili deo skupa A, ako i samo ako je svaki element skupa B takoe element skupa A. injenica da je B podskup skupa A se oznaava sa BA ili AB. Dakle, BA(x)(xBxA). Definicija 1.2.2.(Jednakost skupova) Skupovi A i B su jednaki ako i samo ako je BA i AB. Odnosno, A=B BAAB Definicija 1.2.3. (Unija skupova) Ako su A i B dva skupa, pod unijom (zbirom) skupova A i B (u oznaci AB) podrazumeva se skup svih elemenata koji se nalaze bar u jednom od skupova A i B. To znai, AB={xxAxB} Definicija 1.2.4. (Presek skupova) Presek (proizvod) skupova A i B ( u oznaci AB) je skup svih elemenata koji pripadaju i skupu A i skupu B. Dakle, AB={xxAxB} Definicija 1.2.5. (Razlika skupova) Pod razlikom dva skupa A i B (u oznaci A\B) podrazumeva se skup svih elemenata skupa A koji ne pripadaju skupu B. To znai, A\B={xxAxB}
Poslovna matematika
Definicija 1.2.6. (Komplement skupa) Ako je AB, pod komplementom skupa A u odnosu na skup B (u oznaci A) podrazumeva se skup svih elemenata skupa B koji ne pripadaju skupu A. To znai da je A={xxAxB} Definicija 1.2.7. (Partitivni skup) Partitivni skup skupa A (u oznaci P(A)) je skup svih podskupova skupa A. Za neke skupove, koji su esto u upotrebi, usvojene su sledee oznake: N skup svih prirodnih brojeva; Z skup svih celih brojeva; Q skup svih racionalnih brojeva; R skup svih realnih brojeva; R+ skup svih pozitivnih realnih brojeva; I skup svih iracionalnih brojeva; C skup svih kompleksnih brojeva. Vai sledee: NZQR; IR; QI=R
Skup realnih brojeva je neogranien, odnosno ne postoje najmanji i najvei realan broj. Zato se uvode dva simbola - (minus beskonano), i + (plus beskonano), tako da za svaki realan broj a vai -<a< + . Skup R*=R{-,+} zove se proiren skup realnih brojeva. Sa simbolima -,+ i realnim brojevima izvode se operacije po sledeim pravilima: (+)+(+)=+ ; (-)+(-)=- ; (+)(+)=+ ; (-)(-)=+ ; (+)(-)=(-)(+)=- .
10
Za svako a iz R je: a+(+)=(+)+a=+ ; a+(-)=(-)+a=- ;

a a = =0 + .
Ako je a>0, tada je a(+)=(+)a=+ ; a(-)=(-)a=- . Ako je a<0, tada je a(+)=(+)a=- ; a(-)=(-)a=+ . Izrazi 0,
, su neodreeni.
Definicija 1.2.8. (Interval realnih brojeva) Skup realnih brojeva x takvih da je a<x<b zove se interval i oznaava (a,b). Definicija 1.2.9. (Segment realnih brojeva)
[a,b].
Skup realnih brojeva x takvih da je axb zove se segment i oznaava Definicija 1.2.10. (Poluotvoreni interval realnih brojeva)
Skup realnih brojeva x za koje je ax<b ili a<xb zove se poluotvoreni interval i oznaava [a,b) odnosno (a,b]. Za interval [a,b) kaemo da je zatvoren s leva, a za interval (a,b] da je zatvoren s desna.
Poslovna matematika
11
2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO PROMENLJIVE
2.1. Pojam realne funkcije jedne realno nezavisne promenljive

Neka su dati neprazni skupovi X i Y i neka je x elemenat skupa X, a y elemenat skupa Y. Neka je sa f oznaen nain, zakon, ili pravilo kojim se svakom elementu x iz X pridruuje jedan i samo jedan element y iz Y. Tada kaemo da je f preslikavanje skupa X u skup Y. Definicija 2.1.1 (Funkcija jedne nezavisno promenljive) Preslikavanje f skupa X u skup Y po tano odreenom zakonu pridruivanja nazivamo funkcijom iz skupa X u skup Y. Funkciju f simboliki moemo zapisati i na jedan od naina: xf(x) ili f : XY ili y=f(x).
Pri tome se x naziva nezavisno promenljiva ili argument ili original, a y zavisno promenljiva ili slika. Skup D(f)=X zove se domen ili oblast definisanosti ili skup originala funkcije, a skup R(f)=Y je skup vrednosti ili kodomen ili skup slika funkcije f. Napomenimo da ubudue neemo praviti razliku izmeu funkcije i preslikavanja. Za preslikavanje f:XY kod koga je R(f)=Y kaemo da je preslikavanje skupa X na skup Y.
12
2. Funkcije jedne nezavisne promenljive
Za preslikavanje f:XY kod koga se razliitim elementima skupa X pridruuju razliiti elementi skupa Y kaemo da je injektivno ili jedan-jedan preslikavanje. Za preslikavanje f:XY koje je i jedan-jedan i na kaemo da je obostrano jednoznano preslikavanje. Ako je oblast definisanosti funkcije skup realnih brojeva R ili neki njegov podskup i ako skup vrednosti funkcije pripada skupu realnih brojeva R ili nekom njegovom podskupu, onda se za takvu funkciju kae da je realna funkcija realne promenljive. Neka je preslikavanje f:XY obostrano jednoznano. Tada se preslikavanje f -1:YX koje svakoj vrednosti argumenta y iz Y dodeljuje vrednost (odnosno sliku) x iz X i to tano onu za koju je y=f(x), naziva inverzno preslikavanje preslikavanja f. Ovo znai da je
(x D( f ) = X )(f 1 ( f (x )) = x ) (y R( f ) = Y )(f (f 1 (y ))= y ) .
Ako se iz jednakosti y=f(x) odredi x, i zatim se zameni sa y, a y se zameni sa x dobija se izraz za inverznu funkciju y=f -1(x). Grafik funkcije f(x) je simetrian sa grafikom funkcije f -1(x) u odnosu na pravu y=x.
Primer 2.1.1. Nai inverznu funkciju funkcije y=3x-9 Reenje: Reimo po x datu funkciju
x=
Zamenom mesta za x i y dobijamo y = f
y +3 3 ( x) = x +3. 3
Sloena funkcija h:XY ili kompozicija preslikavanja g i f odreenih sa g:XU a f:UY je preslikavanje skupa X u skup Y definisano na sledei nain y=h(x)=f(g(x))
Poslovna matematika Primer 2.1.2. Neka je g(x)=3x-2 f(x)=x2+4 Tada je sloena funkcija f(g(x))=(3x-2)2+4.
13
Grafik funkcije f (u pravouglom koordinatnom sistemu x0y) je skup taaka ravni, ije apscise (osa x) su vrednosti nezavisno promenljive, a ordinate (osa y) su odgovarajue vrednosti funkcije (slika 1). Sa M(a,b) oznaavamo taku u pravouglom koordinatnom sistemu x0y ija je apscisa x=a, a ordinata y=b. (slika 1.) Dakle, grafik funkcije f(x) je skup taaka (x,f(x)).
y b
M( a, b) y=f ( x)
Slika 1. Grafik funkcije y=f(x) i take M(a,b)
Za funkciju y=f(x) kae se da je data analitiki ako je zakon pridruivanja f zadat analitikim izrazom tj. obrascem (formulom) koji je formiran pomou operacija koje je u odreenom poretku neophodno izvriti nad argumentom x i realnim brojevima da bi se dobila odgovarajua vrednost funkcije f(x).
2 Na primer: y = x 3 x + 4 je analitiki zadata funkcija. 2x 6 Ako je funkcija f data analitiki onda je njena oblast definisanosti odreena skupom vrednosti nezavisno promenljive x za koje se iz odgovarajueg analitikog izraza moe odrediti vrednost funkcije y=f(x).
Tako, na primer, oblast definisanosti (skup D(f)=X) za funkciju
14
a) y = n p ( x) gde je n paran broj, je skup X={xp(x)0} b) y = log a (p(x )) , je skup X={xp(x)>0} c) Ako su X1 i X2 oblasti definisanosti funkcija f1 i f2 onda je oblast definisanosti funkcije y=f1(x)f2(x) i y= f1(x) f2(x) skup X=X1X2 d) Ako je funkcija y data kao kolinik dve funkcije, odnosno f ( x) y= 1 onda je njena oblast definisanosti skup X=(X1X2)\X3 f 2 ( x) gde su X1 i X2 oblasti definisanosti funkcija f1 i f2, a X3 skup vrednosti promenljive x za koje je f2(x)=0.
2.2. Nizovi
Neka je N skup prirodnih brojeva i R skup realnih brojeva. Definicija 2.2.1. (realni niz) Svako preslikavanje f:NR zove se realni niz. Dakle, realni niz je funkcija iji su argumenti prirodni brojevi (odnosno celi pozitivni brojevi 1,2,3, ). Prirodnom broju 1 se pridruuje realan broj x1=f(1), prirodnom broju 2 se pridruuje realan broj x2=f(2),, prirodnom broju n se pridruuje realan broj xn=f(n), itd. lan xn je opti lan niza. Niz sa optim lanom xn se oznaava sa {xn}. 7,). Na primer sa optim lanom xn=2n-1 je definisan niz {xn}=(1, 3, 5,
Definicija 2.2.2.(- okolina) Interval realnih brojeva (a-, a+) (>0) zove se okolina take (broja) a. Broj je poluprenik -okoline broja a.
-okolinom take + naziva se interval (,+). -okolinom take - naziva se interval (-,-).
Dakle, okolina take a je skup realnih brojeva x za koje je x-a<.
Poslovna matematika
15
-okolina take + je skup realnih brojeva x, za koje je <x, dok je okolina take - skup realnih brojeva x za koje je x<-.
Definicija 2.2.3. (ogranieni nizovi) Niz {xn} je ogranien sa gornje strane ako postoji broj M takav da je xnM za svako nN. Broj M zove se gornja granica niza {xn}. Niz {xn} je ogranien sa donje strane ako postoji broj m takav da je m xn za svako nN. Broj m zove se donja granica niza {xn}. Niz {xn} je ogranien ako je ogranien i sa gornje i sa donje strane. Najmanja gornja granica niza {xn} zove se supremum, i obeleava sup xn. Najvea donja granica niza {xn} zove se infimum i obeleava inf xn. Definicija 2.2.4. (monotoni nizovi) Ako je xn<xn+1 za svako nN, kae se da je niz {xn} monotono rastui. Ako je xn >xn+1 za svako nN, kae se da je niz {xn} monotono opadajui. Ako je xn xn+1 za svako nN, kae se da je niz {xn} monotono neopadajui. Ako je xnxn+1 za svako nN, kae se da je niz {xn} monotono nerastui. Definicija 2.2.5. (konvergentan niz) Niz {xn} je konvergentan i a mu je granina vrednost, ako za svako >0 postoji prirodan broj n0 (odreen u zavisnosti od ), takav da je xn-a< za svako n>n0 Ovo se zapisuje lim x n = a i govori da niz {xn} konvergira ka a, ili da
n
xn tei ka a. Definicija 2.2.6. (divergentan niz) Za niz koji nije konvergentan kaemo da je divergentan. Definicija 2.2.7. (divergentnost niza u uem smislu) Kae se da je niz {xn} divergentan u uem smislu, ako za svaki pozitivan broj M (ma kako veliki) postoji prirodan broj n1, takav da je xn>M za svako n>n1, ili ako za svaki negativan broj N (ma kako veliki po apsolutnoj vrednosti) postoji prirodan broj n2 takav da je xn<N za svako n>n2. Kada niz divergira u uem smislu kae se jo da {xn} tei ka + u prvom, odnosno ka - u drugom sluaju.
16
Definicija 2.2.8 (divergentnost niza u irem smislu) Za divergentan niz, koji nije divergentan u uem smislu kae se da je divergentan u irem smislu. Definicija 2.2.9 (nula niz) Konvergentan niz ija je granina vrednost jednaka 0 (nula) zove se nula niz. Teorema 2.2.1. Monoton i ogranien niz je konvergentan. Dokaz: Pretpostavimo da je niz {xn} monotono rastui. Poto je niz {xn} i ogranien on ima supremum, recimo a. Dokazaemo da je niz {xn} konvergentan i da mu je a granina vrednost. Kako je a supremum, za svako nN vai xna. Takoe, za svako >0 postoji prirodan broj n0 takav da je xn0>a-, jer da to nije sluaj a ne bi bio supremum (najmanja gornja granica) ve bi to bio broj a-<a. Poto je niz {xn} monotono rastui vai da za svako n>n0 je xn>xn0>a-. Dakle, imamo 0<a-xn< odnosno xn-a< za (n>n0) to prema definiciji konvergentnosti znai da je niz {xn} konvergentan i da mu je granina vrednost a. Pretpostavimo da je niz {xn} monotono opadajui.. Poto je niz {xn} i ogranien on ima infimum, recimo a. Dokazaemo da je niz {xn} konvergentan i da mu je a granina vrednost. Kako je a infimum, za svako nN vai xna. Takoe, za svako >0 postoji prirodan broj n0 takav da je xn0<a+, jer da to nije sluaj a ne bi bio infimum (najvea donja granica) ve bi to bio broj a+>a. Poto je niz {xn} monotono opadajui vai da za svako n>n0 je xn<xn0<a+. Dakle, imamo 0<xn-a< odnosno xn-a< za (n>n0) to prema definiciji konvergentnosti znai da je niz {xn} konvergentan i da mu je granina vrednost a. Teorema 2.2.2 Ako niz {xn} ima graninu vrednost ona je jedinstvena, tj ako {xn}a i {xn}b, tada je a=b. Dokaz:
Poslovna matematika
17
Pretpostavimo da je ab. Neka je a-b=2>0. Uoimo okolinu taaka a i b.Ove dve okoline su disjunktne, odnosno njihov presek je prazan skup. Kako je a granina vrednost niza {xn} u okolini okoline take a ima beskonano mnogo lanova niza, a to znai da izvan okoline take b ima beskonano mnogo lanova niza. To znai da b nije granina vrednost niza, to je suprotno pretpostavci. Dakle, mora biti a=b. Teorema 2.2.3. Ako niz {an}a i niz {cn}a i ako je anbncn tada i niz {bn}a. Dokaz: Neka je >0. Poto ana postoji prirodan broj n1 takav da je an-a< za svako n>n1. Takodje, poto cna postoji prirodan broj n2 takav da je cn-a< za svako n>n2. Neka je n0=max(n1,n2). Tada je a-<an<a+ Kako je anbncn, vai a-<anbncn<a+ Dakle, bna. Teorema 2.2.4 Niz {xn} je konvergentan ako i samo ako se moe napisati u obliku konstante i nula niza. Ta konstanta je granina vrednost niza. Dokaz: 1. Neka je xn=a+bn, gde je {bn} nula niz i a konstanta. Tada je xn-a=bn Kako je {bn} nula niz, to za svako >0 postoji prirodan broj n0 takav da je bn< za svako n>n0. Prema tome vai xn-a< za svako n>n0, odnosno xna. 2. Iz xna, sledi da za svako >0 postoji prirodan broj n0 takav da za svako n>n0 vai xn-a<, odnosno (xn-a)-0<, to znai da je {xn-a} nula niz. Stavimo li da je xn-a=bn, imamo da je xn=a+bn, gde je bn nula niz za n>n0 odnosno bn-a< za n>n0. i a-<cn<a+ za svako n>n0.
18
2.2.1. Operacije sa konvergentnim nizovima Neke od osnovnih operacija sa konvergentnim nizovim date su u vidu teorema 2.2.1.1. i 2.2.1.2. koje emo prihvatiti bez dokazivanja. Teorema 2.2.1.1. Neka su {an} i {bn} konvergentni nizovi ije su granice redom a i b i neka je c proizvoljan realan broj. Tada vai: a) b) c) d)
{can}ca; {anbn}ab; {an}{bn}ab;

an a = , bn0, b0. bn b
Teorema 2.2.1.2. Neka je {an} konvergentan niz ija je granica broj a, {bn} divergentan niz u uem smislu ija je granica +, i c proizvoljna konstanta Tada vai: a) b) c) d) e)
{cbn}+ za c>0 i {cbn} - za c<0; {an+bn}+; {an -bn} -; {an}{bn}+ za a>0 i {an}{bn} - za a<0;
an 0 , bn0; bn c 0 , bn0. bn
f)
Naravno, analogni rezultati vae za bn - . 2.2.2. Broj e (Neperov broj)

1 Teorema 2.2.2.1 Niz {xn} iji je opti lan x n = 1 + je konvergen n tan. (Granina vrednost ovog niza oznaava se sa e i ima vrlo vanu ulogu u matematici)
n
Poslovna matematika
19
Dokaz: Dokaz ove teoreme emo izvesti tako to emo pokazati da je niz {xn} monotono rastui, a zatim i da je ogranien sa gornje strane, ime emo po teoremi 2.2.1. dokazati i da je konvergentan. n 1 Razvijajui po binomnoj formuli izraz 1 + dobijamo: n
n n n i i n (Binomna formula glasi gde je (a + b ) = a b i =0 i
n n! i = (n i )!i! n!= n (n 1) (n 2) ... 2 1

n 1 n (n 1) 1 2 n (n 1) (n 2) ... [n (n 1)] 1 n 1 ( ) + ... + ( ) = 1 + = 1 + + 1 n 1 2 1 2 ... n n n n 1 1 1 1 2 1+1+ (1 ) + (1 ) (1 ) + ... 1 2 n 1 2 3 n n 1 n 1 1 2 + (1 ) (1 ) ... (1 ) 1 2 ... n n n n
n
Odavde sledi da je niz {xn} monotono rastui niz, jer sa poveanjem broja n broj sabiraka (koji su pozitivni) raste, a i sami sabirci rastu jer se poveanjem 1 2 broja n poveavaju i izrazi (1 ), (1 ),... itd. n n Pokaimo da je niz {xn} ogranien sa gornje strane (naravno poto je monotono rastui on je ogranien sa donje strane svojim prvim lanom x1=2). Kako je:
1 2 (1 ) < 1, (1 ) < 1, n n oigledno je 1 2 (1 ) (1 ) < 1... n n pa je 1 1 1 1 (1 + ) n < 1 + 1 + + + ... + n 1 2 1 2 3 1 2 3 ... n
20
Kako je
1 1 < i 1 to je 1 2 3 ... i 2 1 1 ( )n 2 = 1 + 2 ( 1 ) n 1 < 3 1 2 1 2
1 1 1 1 (1 + ) n < 1 + 1 + + 2 + ... + n 1 = 1 + n 2 2 2
Dakle, za svako n vai:

2 x n < 3 odnosno niz {xn} je ogranien i sa donje i sa gornje strane.
Kako je {xn} i monotono rastui, to je prema teoremi 2.2.1. konvergentan.Njegova granina vrednost oznaava se sa e. Broj e je iracionalan broj. Njegova priblina vrednost iznosi e2,7182818284 2.2.3. Numeriki redovi kao specijalna vrsta nizova Definicija 2.2.3.1 (numeriki red) Neka je {an} realan niz. Izraz oblika
a
k =1
= a1 + a 2 + ... + a n + ...
naziva se numeriki red (ili krae red) sa optim lanom ak . Definicija 2.2.3.2. (parcijalna suma reda) Zbir S n = a k gde nN naziva se n-ta parcijalna suma reda
k =1 n
a
k =1
(Napomena: Oigledno je da je i {Sn} takoe realan niz, odnosno nta parcijalna suma numerikog reda je realan niz). Definicija 2.2.3.3. (konvergentnost, divergentnost reda) Za red
a
k =1
kaemo da je konvergentan, odnosno divergentan (u uem
ili irem smislu), ako je niz {Sn}, iji je opti lan definisan kao n-ta parcijalna su-
Poslovna matematika
21
ma reda, konvergentan, odnosno divergentan (u uem ili irem smislu). Specijalno ako je niz {Sn} konvergentan i ako je lim S n = S , kaemo da zbir (suma) ren
da
a
k =1
iznosi S i piemo S = ak .
k =1
Sledeu teoremu emo prihvatiti bez dokaza.

a n +1 =L. Teorema 2.2.3.1. Neka je a k numeriki red i neka je lim n a n k =1 Tada vai: a) ako je L<1 onda red konvergira b) ako je L>1 onda red divergira c) ako je L=1 onda red moe biti ili konvergentan ili divergentan, odnosno neodreen je u smislu konvergencije.
Jedan od vanijih redova u matematici i ekonomiji je geometrijski red. On se primenjuje u ekonomiji prilikom analize sadanje vrednosti novca (present value), analize zajmova, sloenog kamatnog rauna i analize mnogih drugih ekonometrijskih problema. Neke od njih su obraene u ovom udbeniku u kasnijim poglavljima. Zbog toga emo u sledeem primeru posvetiti panju ovom redu.
Primer 2.2.3.1. Dat je geometrijski red u obliku
aq
k =1
k 1
= a + aq + aq 2 + ..... gde je a0
a) ispitati konvergenciju ovog reda b) nai n-tu parcijalnu sumu ovog reda c) za sluajeve kada je ovaj red konvergentan nai njegovu sumu. Reenje: a) Opti lan geometrijskog reda je an=aqn-1 . Dakle vai:
a n +1 aq n lim = lim n 1 = lim q = q n a n aq n n

Dakle po teoremi 2.2.3.1. za q<1 geometrijski red je konvergentan, dok je za q>1 on divergentan.
22
Za q =1 geometrijski red se svodi na
+ a +
a.......... .. odakle a 1k 1 = a = a
k =1 k =1
sledi da je za q =1 geometrijski red divergentan.
Za q= -1 imamo
a (1)
k =1 n
k 1
= a a + a a + , pa red opet divergira jer je
S2n=0 i S2n+1=a, tj. lim S 2 n lim S 2 n +1 .

n
b) Za n-tu parcijalnu sumu geometrijskog reda Sn vai sledee:
S n = aq n 1 = a + aq + aq 2 + ... + aq n 1 .
k =1
Otuda, mnozenjem leve i desne strane poslednje jednakosti sa q imamo q S n = aq + aq 2 + aq 3 + ... + aq n . Dalje je,
S n qS n = a aq n S n ( 1 q)= a 1 q n , 1 qn Sn = a . 1 q
c)
pa je
Za q<1 vai lim q = 0 (videti zadatak 2.1.8. zbirka zadataka) pa onda vai sledee:
n n
lim Sn = lim a
n n
1 qn a = 1 q 1 q
Dakle suma beskonanog geometrijskog reda iznosi S=
a 1 q .
Poslovna matematika
23
2.3. Neke osobine funkcija

Definicija 2.3.1. (nule funkcije) Skup svih vrednosti x iz oblasti definisanosti funkcije y=f(x) za koje je f(x)=0 su nule funkcije. Na grafiku funkcije nule su take na x osi u kojima kriva frunkcije see ili dodiruje x osu.
2 3 .x
2 .x
Slika 2. Grafik funkcije y=x -3x2+2x
Tako, na primer, funkcija y=x3-3x2+2x ima tri nule i to: x1=0, x2=1 i x3=2 (slika 2.). Definicija 2.3.2. (parnost, neparnost) Za funkciju f(x) kaemo da je parna ako za svako x iz oblasti definisanosti vai f(-x)=f(x), a da je neparna ako za svako x iz oblasti definisanosti vai f(-x)= -f(x) Grafik parne funkcije je simetrina u odnosu na y osu, dok je grafik neparne funkcije simetrian u odnosu na koordinatni poetak (Slike 3 i 4).
24
2 3 .x
3 3 1 1 3
Slika 3. Grafik parne funkcije y=-3x2+3x
3 3 .x
Slika 4. Grafik neparne funkcije y=-3x3
Definicija 2.3.3. (monotonost funkcije) Funkcija f(x) je monotono rastua u intervalu (a,b) ukoliko za svako x1, x2(a,b) vai x1<x2 f(x1)<f(x2). Funkcija f(x) je monotono opadajua u intervalu (a,b) ukoliko za svako x1, x2(a,b) vai x1<x2 f(x1)>f(x2). Funkcija f(x) je neopadajua u intervalu (a,b) ukoliko za svako x1, x2(a,b) vai x1<x2 vai f(x1)f(x2). Funkcija f(x) je nerastua u intervalu (a,b) ukoliko za svako x1, x2(a,b)
Poslovna matematika
25
x1<x2 Definicija 2.3.4. (ogranienost) Funkcija f(x) je u intervalu (a,b):
f(x1)f(x2).
a) ograniena s gornje strane, ako postoji broj M takav da je za sve vrednosti x(a,b) ispunjena nejednakost f(x)M b) ograniena s donje strane, ako postoji broj m takav da je za sve vrednosti x(a,b) ispunjena nejednakost m f(x) c) ograniena, ako je ograniena i s gornje i s donje strane, tj. postoje brojevi m i M (mogu biti i jednaki), takvi da je za sve vrednosti x(a,b) ispunjena nejednakost m f(x)M.
2.4. Granine vrednosti funkcija

Definicija 2.4.1. (leva granina vrednost funkcije u taki) Broj L je leva granina vrednost funkcije y=f(x), koja je definisana u takama x za koje je r<x<a, u taki x=a, ako za svako >0 postoji broj >0 (koji zavisi od ) takav da za svako xa vai: a-<x<a
xa
f(x)-L< .
U tom sluaju se pie lim f (x ) = L . Definicija 2.4.2. (desna granina vrednost funkcije u taki) Broj D je desna granina vrednost funkcije y=f(x), koja je definisana u takama x za koje je a<x<r, u taki x=a, ako za svako >0 postoji broj >0 (koji zavisi od ) takav da za svako xa vai: a<x<a+
xa +
f(x)-D< .
U tom sluaju se pie lim f ( x) = D . Definicija 2.4.3. (granina vrednost funkcije u taki) Broj G je granina vrednost funkcije y=f(x), definisane u nekoj okolini take a (osim moda u samoj taki a), u taki x=a, ako za svako >0 postoji broj >0 takav da za svako xa vai: a-<x<a+
xa
f(x)-G< .
U tom sluaju se pie lim f ( x) = G .
26
Geometrijska interpretacija leve i desne granine vrednosti data je na slici 5.
L+ f(x1) L L- D+ D f(x2) D- y=f(x)
x1
x2
a-
a+
Slika 5. Geometrijska interpretacija definicije leve i desne granina vrednosti funkcije y=f(x) u taki x=a
Leva granina vrednost funkcije f(x), kada x tei a, na slici 5., je broj L . Geometrijska interpretacija definicije leve granine vrednosti znai, da ma kako bio uzan pojas ogranien pravama y=L- i y=L+, take grafika funkcije, (osim moda take (a,f(a)), lee u unutranjosti toga pojasa ako se vrednosti argumenta sadre u intervalu (a-, a). Naravno, analogna je interpretacija za definiciju desne granine vrednosti. Geometrijska interpretacija granine vrednosti data je na slici 6.
Poslovna matematika
27
G+ f(x) G G- a- a x a+ x y=f(x)
Slika 6. Geometrijska interpretacija definicije granine vrednosti funkcije y=f(x) u taki x=a
Granina vrednost funkcije f(x), kada x tei a, na slici 6., je broj G. Geometrijska interpretacija definicije granine vrednosti znai, da ma kako bio uzan pojas ogranien pravama y=G- i y=G+, take grafika funkcije, (osim moda take (a,f(a)), lee u unutranjosti toga pojasa ako se vrednosti argumenta sadre u intervalu (a-, a+). Definicija 2.4.4. (beskonane granine vrednosti kada argument tei konanom broju) Funkcija f(x) ima u taki a s leva beskonanu graninu vrednost +, ili - ako je: a) taka a granina taka oblasti definisanosti funkcije f(x) b) za proizvoljan unapred dati broj M>0 postoji broj >0 takav da vai i) a-<x<a f(x)>M, tada kaemo da je lim f ( x) = +
xa
ii)
a-<x<a f(x)<-M, tada kaemo da je lim f ( x) =

xa
Funkcija f(x) ima u taki a s desna beskonanu graninu vrednost +, ili ako je: a) taka a granina taka oblasti definisanosti funkcije f(x) b) za proizvoljan unapred dati broj M>0 (koliko se hoe veliki) postoji broj >0 takav da vai
28
i) ii)
a<x<a+ f(x)>M, tada kaemo da je lim f ( x) = +

xa +
a<x<a+ f(x)<-M, tada kaemo da je lim f ( x) =

xa +
Funkcija f(x) ima u taki a beskonanu graninu vrednost +, ili - ako je: a) taka a granina taka oblasti definisanosti funkcije f(x) b) za proizvoljan unapred dati broj M>0 (koliko se hoe veliki) postoji broj >0 takav da vai i) a-<x<a+ f(x)>M, tada kaemo da je lim f ( x) = +
xa
ii)
a-<x<a+ f(x)<-M, tada kaemo da je lim f ( x) =

xa
Na slici 7. su grafiki predstavljenje neke beskonane granine vrednosti funkcije f(x) kada x tei a.
y y=f(x) y=f(x)
x=a
x x=a
a)
b)
Slika 7. Grafiki prikaz nekih beskonanih graninih vrednosti funkcije f(x) kada x tei broju a
Na slici 7.a) je grafiki predstavljena injenica da je lim f ( x) = +

xa
, a da je lim f ( x) = , dok je na slici 7.b)

xa + xa
lim f ( x) = lim f ( x) = lim f ( x) = + .

xa + xa
Poslovna matematika
29
Definicija 2.4.5. (granine vrednosti funkcije kada argument tei ka +, ili -) Funkcija f(x) tei graninoj vrednosti G kada: a) x tei + ako za svako >0 postoji pozitivan broj N takav da vai za svako x x>N f(x)-G<, to zapisujemo kao lim f ( x) = G.
x+
b) x tei - ako za svako >0 postoji pozitivan broj N takav da vai za svako x x<-N f(x)-G<, to zapisujemo kao lim f ( x) = G.
x
Funkcija f(x) tei graninoj vrednosti + kada: a) x tei + ako za svaki pozitivan broj M postoji pozitivan broj N takav da vai za svako x x>N f(x)>M, to zapisujemo kao lim f ( x) = +
x+
b) x tei - ako za svaki pozitivan broj M postoji pozitivan broj N takav da vai za svako x to zapisujemo kao lim f ( x) = + x<-N f(x)>M,
x
Funkcija f(x) tei graninoj vrednosti - kada: a) x tei + ako za svaki pozitivan broj M postoji pozitivan broj N takav da vai za svako x x>N f(x)<-M, to zapisujemo kao lim f ( x) =
x+
b) x tei - ako za svaki pozitivan broj M postoji pozitivan broj N takav da vai za svako x to zapisujemo kao lim f ( x) = x<-N f(x)<-M,
x
Na slici 8. dat je grafiki prikaz nekih graninih vrednosti funkcije f(x) kada argument tei + ili -.
30
y M y=f(x) x
y=f(x)
a)
b)
Slika 8. Grafiki prikaz nekih graninih vrednosti funkcije f(x) kada x tei
Na slici 8.a) je grafiki predstavljena injenica da je lim f ( x) = N , a da

x+
je lim f ( x) = M , dok je na slici 7.b), lim f ( x) = a lim f ( x) = + .

x x+ x
Primer 2.4.1. Na osnovu definicije granine vrednosti funkcija pokazati da je: a)
lim(5 x 4) = 1
x 1
b)
lim
c)
x+
lim
x 1 =1 x +1
d)
x 2 25 = 10 x 5 x 5 1 lim 2 = + x 0 x
Reenje: a) Neka je dato >0. Vai sledee:
(5 x 4) 1 < 5 x 1 < x 1 <
Dakle za
imaemo da za sve vrednosti argumenta x za koje je x-1< ispunjena 5

lim(5 x 4) = 1 .
x 1
nejednakost
(5 x 4) 1 < , to, po definiciji, znai da je zaista
Poslovna matematika b) Neka je dat >0. Vai sledee:
31
( x 5) 2 x 2 25 x 2 10 x + 25 10 < < < x5 < x5 x5 x5

Dakle za
= imaemo da za sve vrednosti argumenta x za koje je x-5< ispunjena
2 2 nejednakost x 25 10 < , to, po definiciji, znai da je zaista lim x 25 = 10. x 5 x 5 x5
c) Neka je dat >0. Vai sledee:
x 1 2 2 2 1 < < < x > 1 x +1 x +1 x +1 2 1 imaemo da za sve vrednosti argumenta x za koje je x>N ispunjena
Dakle za N = nejednakost
x 1 1 < , to, po definiciji, znai da je zaista lim x 1 = 1. x+ x + 1 x +1
d)
Neka je dat M>0. Vai sledee:
1 1 1 > M x2 < x< 2 M x M
Dakle za
1 M
imaemo da za sve vrednosti argumenta x za koje je x-0< ispu-
njena nejednakost
1 1 > M , to, po definiciji, znai da je zaista lim 2 = 2 x 0 x x
32
Definicija 2.4.6. (beskonano velika veliina) Funkcija f(x) naziva se beskonano velikom veliinom kada x tei broju a, ili kada x tei +, ili -, ako je lim f ( x) = + , odnosno, ako je
xa x+
lim f ( x) = + ,ili lim f ( x) = + .

x
Definicija 2.4.7. (beskonano mala veliina) Funkcija f(x) naziva se beskonano malom veliinom (infinitezimalom) kada x tei broju a, ili kada x tei +, ili -, ako je lim f ( x) = 0 , odnosno, ako je
xa x+
lim f ( x) = 0 ,ili lim f ( x) = 0 .

x
Tako, na primer, funkcija f(x)=ax, za a>1 predstavlja beskonano veliku veliinu kada x+, a beskonano malu veliinu kada x -, dok za 0<a<1 ta funkcija predstavlja beskonano malu veliinu kada x+. Teorema 2.4.1. Reciprona vrednost beskonano velike veliine je beskonano mala veliina, a reciprona vrednost beskonano male veliine je beskonano velika veliina. Dokaz: Neka je f(x) beskonano velika veliina kada xa (ili x). Tada za neki unapred dati pozitivan broj M (proizvoljno veliki) postoji broj >0 takav da vai (po definiciji):
x a < f ( x) > M 1 1 < f ( x) M
Uzimajui da je =
1 imamo da vai: M
xa <
1 1 < to znai da je beskonano mala veliina u f ( x) f ( x)
okolini take x=a. Analogno se dokazuje i drugi deo teoreme.
Poslovna matematika
33
2.5. Operacije sa graninim vrednostima funkcija

Neke od osnovnih operacija sa graninim vrednostima funkcija date su u vidu teorema 2.5.1. i 2.5.2. 2.5.3. koje emo prihvatiti bez dokazivanja.
f1 ( x) = a i lim f 2 ( x) = b i gde su a i b koTeorema 2.5.1. Neka je lim x p x p
nani brojevi i neka je c proizvoljna konstanta. Tada vai: a) b) c) d)

lim c f1 ( x) = c a ; x p lim( f1 ( x) f 2 ( x)) = a b ; x p lim( f1 ( x) f 2 ( x)) = a b ;
x p
lim
x p
f1 ( x) a , = f 2 ( x) b
f2(x)0, b0.
Teorema 2.5.2. Neka je lim f 1 ( x ) = a i lim f 2 ( x ) = + gde je a konax p x p an broj. Tada vai: a)
lim c f 2 ( x) = + gde je c bilo koja konstanta >0, x p lim c f 2 ( x) = gde je c bilo koja konstanta <0, x p
b) c)
lim( f1 ( x) f 2 ( x)) =
x p x p x p
lim( f1 ( x) f 2 ( x)) = + lim( f1 ( x) f 2 ( x)) =
za a>0 za a<0
d)
lim
x p
f1 ( x) =0 f 2 ( x)
za a0
f 2 ( x) = . Analogni rezultati vae za lim x p
34
Teorema 2.5.3. Ako funkcije f1(x) i f2(x) imaju u taki a jednake granine vrednosti, tj.
lim f1 ( x) = lim f 2 ( x) = A
xa xa
i ako za sve vrednosti argumenta x u nekoj okolini take a vai f1(x)f(x)f2(x), tada funkcija f(x) ima u taki a graninu vrednost jednaku A, tj. lim f ( x) = A.
xa
Primer 2.5.1.
1 Nai graninu vrednost lim 1 + . x x

Reenje: Neka x+ . Za bilo koju vrednost broja x moemo nai prirodan broj nN takav da vai n<x<n+1, a dalje vai sledee
1 1 1 1 1 1 1 1+ 1+ 1+ 1 + n x n +1 n x n +1 n
i naravno vai da kad x+, tada n+ . Poto je
n +1
1 1 1 + 1 + x n +1
1 lim1 + n n
n +1
1 1 = lim1 + 1 + = e 1 = e n n n (videti teoremu 2.2.2.1.) i poto je

n +1
1 1 + n 1 n +1 lim1 + = lim n n 1 n +1 1+ n +1
e = e tada je po teoremi 2.5.3. . 1
1 lim 1 + = e x+ x
Neka x - . Uvedimo smenu t=-(x+1) odakle je x=-(t+1). Kada x -, tada t+. Sada imamo da je
Poslovna matematika
35
(t +1)
1 1 lim 1 + = lim1 x t x t +1
t
t = lim t t + 1
(t +1)
t +1 = lim t t
(t +1)
1 = lim1 + t t
t +1
1 1 lim1 + 1 + = e 1 = e t t t
Dakle lim 1 +
1 =e x
1 1 smenom ovaj limes se transformie u lim( 1 + t )t = e. t 0 t
Napomena: x =
2.6. Neprekidnost funkcije

Definicija 2.6.1. (neprekidnost funkcije u taki) Funkcija f(x) je neprekidna u taki x=a, ako je granina vrednost funkcije kada x tei a jednaka vrednosti funkcije u taki x=a, tj ako je lim f ( x) = f (a ) .
xa
Neprekidnost funkcije se moe izraziti preko prirataja funkcije i argumenta. Naime, (videti sliku 9.), razlika x-a je prirataj argumenta i oznaava se sa x, a razlika f(x)-f(a) je prirataj funkcije koji odgovara prirataju argumenta x i obeleava se sa y. Funkcija je neprekidna u taki a, ako prirataj funkcije tei nuli kada prirataj argumenta tei nuli. Odnosno ako vai lim y = 0.
x 0
y f(x) y f(a) a x x x
Slika 9. Grafika predstava prirataja argumenta i prirataja funkcije
36
2.7. Prvi izvod i diferencijal funkcije

Neka je funkcija f(x) definisana u okolini take x=a. Definicija 2.7.1. (prvi izvod funkcije u taki) Neka je f: XY, i neka je aD(f), xD(f). Ako se stavi x-a=x, a f(x)f(a)=y, pri emu se x naziva prirataj ili promena argumenta, a y prirataj ili promena funkcije u taki a, tada se konana granina vrednost
lim
xa
f ( x) f (a) xa
naziva izvodom funkcije f(x) u taki a i obeleava sa f(a). To znai

f ( x) f (a) xa . Dakle, prvi izvod f(a) u taki x=a je broj. f ' (a ) = lim
xa
Nije teko uoiti da se prvi izvod funkcije u taki x=a se moe izraziti i na sledei nain:
f ' (a ) = lim
x 0
f (a + x) f (a ) y = lim x 0 x x .
Za funkciju kod koje postoji prvi izvod u taki x=a, kaemo da je diferencijabilna u toj taki. Napomena: Sve take x u kojima postoji izvod funkcije f(x) obrazuju izvestan skup S, tako da svakom xS odgovara vrednost izvoda f(x). To znai da f(x) predstavlja funkciju definisanu na skupu S. Ova se funkcija naziva izvodom funkcije f(x). Definicija 2.7.2. (levi i desni izvod funkcije) Konana leva granina vrednost f ' = lim f ( x) f (a ) naziva se levim xa xa izvodom funkcije u taki x=a. Konana desna granina vrednost f +' = lim f ( x) f (a ) naziva se dexa + xa snim izvodom funkcije u taki x=a. Ako je funkcija f(x) diferencijabilna u taki x=a, tada je f (a ) = f +' (a ) = f ' (a ).
'
Poslovna matematika
37
Ako je f ' (a ) f +' (a ) , tada ne postoji prvi izvod funkcije f(x) u taki x=a. Definicija 2.7.3. (diferencijal funkcije) Ako je funkcija f(x) diferencijabilna u taki x=a, tada se linearna funkcija od x f(a)(x-a) naziva diferencijalom funkcije f(x) u taki x=a i obeleava se df(x,a)=f(a)(x-a). Kako je za funkciju f(x)=x, f(x)=1 za svako x, pa i za x=a, vai: df(x,a)=dx=1(x-a)dx=x-a, moemo diferencijal funkcije f(x) obeleavati sa df(x,a)=f(a)dx. Definicija 2.7.4. (beskonani izvodi) Funkcija f(x) ima beskonaan izvod u taki x=a jednak +, ili (-) ako je
f ( x) f (a) = + (ili -). xa xa Analogno se definiu beskonani jednostrani izvodi. lim
Napomena: Ako funkcija f(x) ima beskonaan izvod u taki x=a, onda ona nije diferencijabilna u toj taki. Teorema 2.7.1. Ako funkcija f(x) ima izvod u taki x=a, tada se prirataj ove funkcije moe predstaviti u obliku f(x)-f(a)=f(a)(x-a)+w(x)(x-a), gde je w(x) funkcija koja je neprekidna u taki a, i jednaka nuli u toj taki, tj.
lim w( x) = w(a ) = 0.
xa
Dokaz:
f ( x) f (a) f ' (a ).........x a Neka je w( x) = xa 0 ,......... .......... .......... ......... x a =
38
Onda je:
f ( x) f (a) f ' (a) = lim w( x) = lim xa xa xa f ( x) f (a) lim f ' (a ) = f ' (a ) f ' (a ) = 0 = w(a ) xa xa
Dakle, ovako definisana funkcija w(x) jeste neprekidna, jer je lim w( x) = w(a ) i iz nje neposredno proizlazi relacija
xa
f(x)-f(a)=f(a)(x-a)+w(x)(x-a). Teorema 2.7.2. Ako funkcija f(x) ima izvod u taki x=a tada je ona neprekidna u toj taki. Dokaz: Iz prethodne teoreme dobijamo sledee:
lim( f ( x) f (a ) ) = f ' (a ) lim(x a )+ lim w( x) lim(x a ) = 0 lim f ( x) = f (a )
xa xa xa xa xa
ime je dokazana neprekidnost funkcije f(x). Napomena: Obrnuto ne vai, odnosno neprekidna funkcija ne mora biti diferencijabilna. (Na primer funkcija y=x je neprekidna u taki x=0, ali u toj taki nije diferencijabilna jer su joj levi i desni izvod razliiti, levi izvod je jednak -1, a desni je jednak 1).
Poslovna matematika
39
2.7.1. Geometrijska interpretacija prvog izvoda i diferencijala Geometrijsku interpretaciju prvog izvoda i diferencijala emo dati analizirajui sliku 10.
y N f(x+a) y=f(x) y M dy f(a) x P a x x Q
Slika 10. Geometrijska interpretacija prvog izvoda i diferencijala
Kolinik prirataja funkcije i prirata ja argumenta y je (slika x ==== PN 10.) kolinik dui ==== , odnosno tgPMN. PM Kada prirataj argumenta tei nuli, odnosno x0, seica MN tei tangenti MQ, pa je prvi izvod funkcije f(x) u taki x=a, dat sa lim y , x 0 x ==== PQ kolinik dui ==== , odnosno tgPMQ, to predstavlja u stvari PM tangens ugla koga ine tangenta funkcije f(x) u taki x=a i pozitivan smer x-ose. Ovo pak sa svoje strane predstavlja koeficijent pravca tangente u taki x=a.
40
Diferencijal funkcije y=f(x) u okolini take x=a, dat sa dy=f(x)(x==== a) je odreen (slika 10.) duinom dui PQ . Zakljuujemo da diferencijal dy predstavlja prirataj ordinate tangente funkcije f(x) u taki x=a. Za prirataj argumenta funkcije y = PN i diferencijal dy (koji predstavlja prirataj ordinate tangente funkcije f(x) u taki x=a, odnosno duinu dui ) PQ vai:
y =1 x 0 dy . lim
==== ====
2.7.2. Tablica izvoda nekih elementarnih funkcija Neka je x nezavisna promenljiva. Vae sledee formule: 1. (C)=0 2. (xa) =axa-1
'
gde je C bilo koja konstanta gde aR
tako je, na primer (x)=1,

1 1 = 2 x x
, (ex)=ex a>0, a1,
( x) = 21x
'
3. (ax)=axlna 4.
a>0,
1 x ln a
(log a x )' =
(ln x )' = 1
x
5. (sinx)=cosx 6. (cosx)= -sinx 7. (tgx)' = 1 cos 2 x 8.

(ctgx) ' = 1 sin 2 x
Poslovna matematika
41
9.
(arcsin x) ' =
'
1 1 x2 1 1 x2
10. (arccos x ) = 11. (arctgx)' =
1 1+ x2 1 1+ x2
12. (arcctgx) ' =
2.7.3. Osnovna pravila diferenciranja Sledeim teoremama data su osnovna pravila diferenciranja. Teorema 2.7.3.1. (izvod zbira (ili razlike) funkcija) Ako je F(x)=c1f1(x)+c2f2(x)++cnfn(x), gde su fi(x) diferencijabilne funkcije i ci proizvoljne konstante, onda je ' n n c f ( x ) = ci f i ' ( x) . F(x)=c1f1(x)+c2f2(x)++cnfn(x), ili i i i =1 i =1
Primer 2.7.3.1. Nai prvi izvod funkcije y=x3-6x2+3x+2: a) b) u proizvoljnoj taki u taki x=2
Reenje: a) b) (x3-6x2+3x+2)=3x2-12x+3 prvi izvod funkcije y=x3-6x2+3x+2 322-122+3=-9 u taki x=2 je
Teorema 2.7.3.2. (izvod proizvoda dve funkcije) Ako su f1(x) i f2(x) diferencijabilne funkcije, tada je i funkcija F(x)=f1(x)f2(x) diferencijabilna i vai
42
F(x)=f1(x)f2(x)+f1(x)f2(x).
Primer 2.7.3.2. Nai prvi izvod funkcije y=x2ex a) b) u proizvoljnoj taki u taki x=1
Reenje: a) b) (x2ex)=(x2)ex+x2(ex)=2xex+x2ex=ex(2x+x2) prvi izvod funkcije y=x2ex u taki x=1 je e1(2+1)=3e
Teorema 2.7.3.3. (izvod kolinika dve funkcije) Ako funkcije f(x) i g(x) imaju izvode i ako je g(x)0, tada funkcija f ( x) F ( x) = ima izvod koji je jednak g ( x)
F ' ( x) =
Primer2.7.3.3. Nai prvi izvod funkcije y = Reenje:
f ' ( x) g ( x) f ( x) g ' ( x)
(g ( x) )2
ex x2
ex x2
ex x2 ex x2 = 2 x2
'
( )
'
( )
( ) = e (x
' x
2x
4
).
Teorema 2.7.3.4. (izvod sloene funkcije) Neka je F(x) sloena funkcija data sa F(x)=g(f(x)). Ako za funkciju f(x) postoji izvod u taki x, a funkcija g(u) ima izvod u taki u=f(x), tada i funkcija F(x) ima izvod u taki x i on je jednak F(x)=g(f(x))f(x).
Poslovna matematika Primer 2.7.3.4. Nai izvod funkcije Reenje: y=ln(x2-3x+4)
43
(ln(x
3x + 4
)) =
'
1 (2 x 3) x 3x + 4
2
Teorema 2.7.3.5. (izvod inverzne funkcije) Ako funkcija f(x) u intervalu (a,b) zadovoljava uslove: 1. ima izvod u taki x(a,b), 2. strogo je monotona u intervalu (a,b), 3. njen izvod f(x)0, tada njena inverzna funkcija f-1(x) ima izvod u taki y, koja odgovara taki x, jednak
(f
( x) ' =
1 f ' ( x)
2.7.4. Izvodi vieg reda Definicija 2.7.4.1. (izvod n-tog reda) Izvodom n-tog reda, ili n-tim izvodom funkcije f(x) naziva se izvod (n-1)og izvoda funkcije f(x) Za oznaavanje izvoda vieg reda upotrebljavaju se sledee oznake: y, y, y, ,y(n) (prvi, drugi, trei, , n-ti izvod), ili f(x), f(x), f(x),,, f(n)(x). Na primer : (x3)=(3x2)=6x.
2.7.5. Lopitalovo pravilo Lopitalovo pravilo emo prikazati u vidu dve teoreme koje neemo dokazivati.
44
Teorema 2.7.5.1. (Odreivanje limesa neodreenog izraza oblika ) 0 0 Ako funkcije f(x) i g(x) ispunjavaju sledee uslove 1.
lim f ( x) = lim g ( x) = 0
xa xa
(aR ili
a=+ ili
a= -);
2. Predstavljaju neprekidne funkcije na izvesnom segmentu koji sadri taku a; 3. Za sve take segmenta xa postoje f(x) i g(x); za xa 4. g(x)0 , tada je:
lim
xa
f ( x) f ' ( x) = lim . x a g ( x) g ' ( x)
Primer 2.7.5.1. Nai lim

x 3
x2 9 . x3
2
Reenje: Kako je, lim( x 9) = lim( x 3) = 0 traeni limes je oblika

x 3 x 3
0 , pa primenivi 0
Teoremu 2.7.5.1 (Lopitalovo pravilo) dobijamo:
2x x2 9 x2 9 lim = lim = lim =6 ' x 3 x 3 x 3 (x 3) x 3 1
)
'
Teorema 2.7.5.2. (Odreivanje limesa neodreenog izraza oblika ) , , , Ako funkcije f(x) i g(x) ispunjavaju sledee uslove 1.
lim f ( x) = lim g ( x) = +
xa xa
(aR ili
a=+ ili
a= -);
2. Predstavljaju neprekidne funkcije na izvesnom segmentu koji sadri taku a; 3. Za sve take segmenta xa postoje f(x) i g(x); 4. g(x)0 , za xa
Poslovna matematika
45
tada je:
lim
xa
f ( x) f ' ( x) = lim . g ( x) xa g ' ( x)
Primer 2.7.5.2. Nai lim Reenje: Kako je, lim e = lim x = traeni limes je oblika
x x x
ex x x , pa primenivi
Teoremu 2.7.5.2 (Lopitalovo pravilo) dobijamo:
lim
ex ex ex lim = lim = = . ' x x x (x ) x 1
( )
'
2.7.6. Limesi neodreenih izraza oblika 0, - , 1, 00, 0 Svi limesi ovakvog oblika se posle odreenih transformacija svode na limese oblika 0 ili koje smo analizirali u prethodnom poglavlju. 0 Te transformacije su sledee: a) limes neodreenog izraza oblika (0) Neka je
lim f ( x) = 0
xa
lim g ( x) = .
xa
f ( x) g ( x) = lim Tada je lim xa xa
g ( x) f ( x) 0 oblik oblik = lim 1 xa 1 0 f ( x) g ( x)
Primer 2.7.6.1. Nai lim xe

x x
Reenje: Ovo je limes oblika 0 pa vai:
46
lim xe x = lim
x x
x x 1 1 = lim x = lim x = = 0 x x 1 e e x e
b) limes neodreenog izraza oblika ( - ) Neka je lim f ( x) =

xa
lim g ( x) = .
xa
ka
g ( x) g ( x) = 1 onda je lim f ( x) (1 ) oblika 0, xa f ( x) xa f ( x) to smo analizirali pod a).
Tada je lim( f ( x) g ( x)) = lim f ( x) (1

xa xa
g ( x) g ( x) ) gde je lim oblix a f ( x) f ( x)
Ako je lim
c) limes neodreenog izraza oblika (1) Neka je lim f ( x) = 1 i f(x)>0

xa
lim g ( x) = .
xa
Poto je f(x)g(x)=eg(x)lnf(x),
xa xa
jer je u=elnu i lnf(x)g(x)=g(x)lnf(x),

ln f ( x )
tada je lim f ( x) g ( x ) = lim e g ( x )
.
xa
S obzirom da kada je lim f ( x) = 1 lim ln f ( x) = 0 , tada je

xa
lim e g ( x )ln f ( x ) limes oblika e0, a oblik (0) smo analizirali pod a).
xa
d) limes neodreenog izraza oblika (00) Neka je lim f ( x) = lim g ( x) = 0

xa xa
Poto je f(x)
xa
g(x)
=e
g(x)lnf(x)
jer je u=elnu i
ln f ( x )
lnf(x)g(x)=g(x)lnf(x),
tada je lim f ( x) g ( x ) = lim e g ( x )

xa
Poslovna matematika
47
S obzirom da kada je lim f ( x) = 0 lim ln f ( x) = , tada je

xa xa
lim e
xa
g ( x )ln f ( x )
imes oblika e
0(-)
, a oblik (0(-)) smo analizirali pod a).
e) limes neodreenog izraza oblika (0) Neka je lim f ( x) =

xa
lim g ( x) = 0 .
xa
Poto je f(x)g(x)=eg(x)lnf(x), jer je da je lim f ( x) g ( x ) = lim e g ( x )

xa xa ln f ( x )
u=elnu i
lnf(x)g(x)=g(x)lnf(x), ta-
.
xa xa
S obzirom da kada je lim f ( x) = lim ln f ( x) = , tada je

lim e
xa g ( x )ln f ( x )
limes oblika e
, a oblik (0) smo analizirali pod a).
2.7.7 Primena izvoda na ispitivanje funkcija Naini primene izvoda na ispitivanje funkcija proizilaze iz sledeih teorema koje emo prihvatiti bez dokaza. Teorema 2.7.7.1. (primena izvoda na ispitivanje monotonosti funkcija) Ako funkcija f(x) ima konaan ili beskonaan izvod u intervalu (a,b), tada da bi ona bila a) neopadajua u tom intervalu potrebno je i dovoljno da u svakoj taki ovog intervala vai f(x)0 b) nerastua u tom intervalu potrebno je i dovoljno da u svakoj taki ovog intervala vai f(x) 0 c) monotono rastua u tom intervalu potrebno je i dovoljno da u svakoj taki ovog intervala vai f(x)0, pri emu jednakost f(x)=0 ne moe biti ispunjena ni u jednom intervalu unutar intervala (a,b), ve moe biti ispunjena samo u pojedinim takama intervala (a,b) d) monotono opadajua u tom intervalu potrebno je i dovoljno da u svakoj taki ovog intervala vai f(x) 0 pri emu jednakost f(x)=0 ne moe biti ispunjena ni u jednom intervalu unutar intervala (a,b), ve moe biti ispunjena samo u pojedinim takama intervala (a,b)
48
Iz teoreme 2.7.7.1. sledi dovoljan uslov monotonosti Ako je u intervalu (a,b) prvi izvod pozitivan tj. f(x)>0, tada funkcija f(x) raste u tom intervalu, a ako je prvi izvod negativan, tj. f(x)<0, tada funkcija f(x) opada u tom intervalu. Na slici 11. je prikazana funkcija koja je u intervalu (a,b) neopadajua i gde je f(x)0 za x(a,b) i f(x)=0 za x(c,d) gde je interval (c,d) unutar intervala (a,b), i koja je monotono opadajua u intervalu (b,f) gde je f(x)=0 samo u taki x=e gde e(b,f).
y=f(x)
Slika 11. Intervali monotonosti funkcije f(x)
Definicija 2.7.7.1. (take lokalnog ekstremuma funkcije, odnosno take lokalnog minimuma ili maksimuma funkcije) Funkcija f(x) ima u taki x=a lokalni maksimum jednak f(a), ako postoji interval (c,d) u kome se sadri taka x=a, (a(c,d)), takav da za svako x(c,d) vai f(x)<f(a). Funkcija f(x) ima u taki x=a lokalni minimum jednak f(a), ako postoji interval (c,d) u kome se sadri taka x=a, (a(c,d)), takav da za svako x(c,d) vai f(x)>f(a). Take lokalnog minimuma ili lokalnog maksimuma za zovu take ekstremuma funkcije. Definicija 2.7.7.2.(stacionarne take funkcije) Taka x=a se naziva stacionarnom takom funkcije f(x) ako je f(a)=0, odnosno ako je prvi izvod funkcija f(x) u njoj jednak nuli.
Poslovna matematika
49
Geometrijski, ova definicija znai da je tangenta na grafik funkcije f u taki (a,f(a)) paralelna x-osi. Teorema 2.7.7.2. (potreban uslov za postojanje ekstremuma diferencijabilnih funkcija (veza izmeu taaka ekstremuma i stacionarnmih taaka )) Ako taka x=a predstavlja lokalni ekstremum funkcije f(x) i ako je funkcija f(x) diferencijabilna u taki x=a, tada je ta taka x=a stacionarna taka funkcije, odnosno tada je f(a)=0. Obrnuto ne vai, odnosno stacionarna taka ne mora biti taka ekstremuma funkcije f(x). Dakle, potreban uslov da diferencijabilna funkcija f(x) ima u taki x=a lokalni ekstremum je da je f(a)=0. Teorema 2.7.7.3. (dovoljan uslov za postojanje ekstremuma neprekidnih funkcija) Ako je funkcija f(x) neprekidna u taki x=a i ako je a) levo od take a monotono rastua a desno od take a monotono opadajua onda je taka x=a, taka lokalnog maksimuma funkcije b) levo od take a monotono opadajua a desno od take a monotono rastua onda je taka x=a, taka lokalnog minimuma funkcije. Jedna od posledica prethodnih teorema je da ako je funkcija diferencijabilna u taki x=a onda a) kada je levo od take a prvi izvod vei od nule (f(x)>0), a desno od take a prvi izvod manji od nule (f(x)<0), tada je taka x=a taka lokalnog maksimuma funkcije b) kada je levo od take a prvi izvod manji od nule (f(x)<0), a desno od take a prvi izvod vei od nule (f(x)>0), tada je taka x=a taka lokalnog minimuma funkcije. Takoe, posledica prethodnih teorema je i sledea injenica: Ako je x=a stacionarna taka funkcije f(x) tada vai a) ako je b) ako je f(a)<0, f(a)>0, tada u taki x=a funkcija f(x) ima maksimum tada u taki x=a funkcija f(x) ima minimum.
Na slici 11. funkcija f(x) u taki x=b ima ekstremum i to lokalni maksimum i tu je f(b)=0 (tangenta u taki (b,f(b)) je paralelna sa x-
50
osom) a prvi izvod u okolini take x=b menja znak od + na -, dok je taka x=e samo stacionarna taka funkcije f(x) ( u njoj funkcija nema ni minimuma ni maksimuma) jer vai f(e)=0 (tangenta u taki (e,f(e)) je paralelna sa x-osom), ali prvi izvod ne menja znak u okolini take x=e ve je uvek negativan. Na osnovu izloenog mogu se izvesti dva pravila za nalaenje taaka lokalnog ekstremuma diferencijabilnih funkcija: Prvo pravilo: Prvo je potrebno odrediti stacionarne take reenjem jednaine f(x)=0. Od nula dobijenih njenim reenjem treba izdvojiti one koje su realne i u kojima izvod menja znak. Funkcija e imati maksimum u takama u kojima izvod menja znak od + na -, a minimum u takama u kojima izvod menja znak od - na +. U takama u kojima izvod ne menja znak funkcija nema ni maksimuma ni minimuma. Drugo pravilo: Prvo je potrebno odrediti stacionarne take reenjem jednaine f(x)=0. U svakoj stacionarnoj taki treba izraunati drugi izvod. U stacionarnim takama u kojima je drugi izvod negativan funkcija e imati maksimum, a u onim u kojima je drugi izvod pozitivan funkcija e imati minimum. Ako je drugi izvod u stacionarnoj taki jednak nuli, treba nastaviti sa traenjem izvoda vieg reda u toj taki (treeg, etvrtog, itd) sve do nalaenja prvog od nule razliitog izvoda. Ako je taj prvi od nule razliit izvod, izvod parnog reda (etvrti, esti, osmi, itd) tada u toj taki funkcija ima ekstremum i to: f(x) ima maksimum ako je taj parni izvod manji od nule f(x) ima minimum ako je taj parni izvod vei od nule. Ako je taj prvi od nule razliit izvod, izvod neparnog reda (trei, peti, sedmi, itd) tada u toj taki funkcija nema ekstremum ve: f(x) opada ako je taj neparni izvod manji od nule f(x) raste ako je taj neparni izvod vei od nule.
Poslovna matematika
51
NAPOMENA: U takama u kojima prvi izvod ne postoji, odnosno u kojima funkcija nije diferencijabilna, mogue je da funkcija ima ekstremum. Da li su take u kojima funkcija nije diferencijabilna take ekstremuma funkcije proveravamo na dva naina i to: 1. ako je funkcija u tim takama neprekidna primenom dovoljnog uslova za ekstremum neprekidnih funkcija (Teorema 2.7.7.3) 2. ako je u tim takama funkcija prekidna direktnom primenom definicije taaka lokalnog ekstremuma ( Definicija 2.7.7.1) Na slici 12. prikazan je grafik funkcije koja a) u taki a nije diferencijabilna, ali je neprekidna i ima lokalni minimum b) u taki a nije diferencijabilna i prekidna je, ali u njoj ima lokalni maksimum.
y f(x)
y f(a)
y=f(x)
a a)
a b)
Slika 12. Grafiki funkcije f(x)
Definicija 2.7.7.3. (konveksnost, konkavnost, prevojne take) Za funkciju f(x) koja je diferencijabilna u intervalu (a,b) kae se da je konkavna (ispupena) u intervalu (a,b) ako se grafik te funkcije u tom intervalu nalazi ispod tangente u bilo kojoj taki tog intervala. Za funkciju f(x) koja je diferencijabilna u intervalu (a,b) kae se da je konveksna (udubljena) u intervalu (a,b) ako se grafik te funkcije u tom intervalu nalazi iznad tangente u bilo kojoj taki tog intervala. Take u kojima funkcija menja konveksitet (prelazi iz konveksne u konkavnu ili obrnuto) su prevojne take funkcije.
52
f(x)
f(x)
a) konkavna funkcija y
b) konveksna funkcija f(x)
a c) x=a je taka prevoja funkcije f(x)
Slika 13. Konveksnost, konkavnost, taka prevoja
Teorema 2.7.7.4. (primena izvoda na odreivanje konveksnosti, konkavnosti i prevojnih taaka funkcije) Ako je f(x) dvaput diferencijabilna funkcija u intervalu (a,b) vai: a) ako je f(x)<0 za svako x(a,b) onda je f(x) konkavna na (a,b) b) ako je f(x)>0 za svako x(a,b) onda je f(x) konveksna na (a,b) c) ako je u taki x=a f(a)=0 ili f(a) ne postoji i ako
f(x) menja znak pri prolasku kroz taku x=a onda je taka (a,f(a)) prevojna taka funkcije.
Poslovna matematika
53
2.7.8. Asimptote funkcija Definicija 2.7.8.1. (asimptota funkcije) Ako se taka (x, f(x)) neprekidno pomera po grafiku funkcije y=f(x) tako, da bar jedna koordinata (x ili y) tei u beskonanost (+, ili -) i ako pri tome udaljenost te take od neke prave tei nuli, onda se ta prava naziva asimptotom funkcije f(x). Definicija 2.7.8.2. (vertikalna asimptota) Prava x=a je a) vertikalna asimptota sleva funkcije f(x) ako je
xa
lim f ( x) = + lim f ( x) =
xa
b) vertikalna asimptota sdesna funkcije f(x) ako je

xa +
lim f ( x) = + lim f ( x) =
xa +
NAPOMENA: Vertikalna asimptota moe postojati samo u konanim graninim takama oblasti definisanosti funkcije. Definicija 2.7.8.3. (kosa asimptota) Prava a) desna kosa asimptota funkcije f(x) ako je
x+
y=ax+b
je
lim
f ( x) = a lim ( f ( x) ax ) = b x+ x
b) leva kosa asimptota funkcije f(x) ako je

x
lim
f ( x) = a lim ( f ( x) ax ) = b x x
Definicija 2.7.8.4. (horizontalna asimptota) Prava y=b a) horizontalna asimptota udesno funkcije f(x) ako je
x+
je
lim f ( x) = b
b)
horizontalna asimptota ulevo funkcije f(x) ako je

x
lim f ( x) = b
54
Na slici 14. je prikazana funkcija koja ima desnu kosu asimptotu (to je prava y=x), vertikalnu asimptotu sdesna (prava x=a) i horizontalnu asimptotu ulevo (prava y=b).
y c
prava y=x
y=(x)
prava y=b
Slika 14. Funkcija f(x) koja ima desnu kosu asimptotu, vertikalnu asimptotu sdesna i horizontalnu asimptotu ulevo
2.7.9. Opta ema za ispitivanje funkcija Delovi matematike analize koje smo do sada upoznali omoguavaju da se pomou grafika prikae tok funkcije y=f(x). Poeljno je da se prilikom ispitivanja funkcije, odnosno prilikom crtanja njenog grafika, pridravamo sledee eme, koja obuhvata ispitivanje sledeih elemenata: 1. 2. 3. 4. Utvrditi oblast definisanosti funkcije Odrediti njene nule i take prekida Utvrditi eventualnu parnost ili neparnost Odrediti stacionarne take i take u kojima prvi izvod nije definisan, intervale monotonosti i karakter monotonosti u svakom od ovih intervala, 5. Utvrditi eventualno postojanje taaka ekstremuma, kao i vrstu ekstremuma (minimum ili maksimum) 6. Odrediti nule drugog izvoda, take u kojima drugi izvod nije definisan, intervale konkavnosti i konkveksnosti, prevojne take
Poslovna matematika
55
7. Utvrditi eventualno postojanje asimptota, kao i vrstu asimptota 8. Na osnovu ovih podataka nacrtati skicu grafika funkcija f(x)
Primer 2.7.9.1. Nacrtati grafik funkcije y = Reenje: 1. (oblast definisanosti) Funkcija y =
3
x
3
x2 1
x
3
x 1
2
nije definisana u onim takama u kojima vae implikacije
x 2 1 = 0 x 2 1 = 0 x 2 1 = 0 odnosno u takama x =1 i x =-1, pa 1 2

x(-, -1)(-1, 1)(1, ).
je oblast definisanosti funkcije
2. (nule funkcije i take prekida funkcije) Nule funkcije su odreene sledeim implikacijama:
y =0
x
3
x2 1
=0 x=0
Dakle funkcija ima nulu u taki x0=0, a prekidna je u takama x1=1 i x2=-1. 3. (parnost, neparnost) Kako je f ( x) =
( x)
3
( x) 1
2
x
3
x 1
2
= f ( x) zakljuujemo da je funkcija
neparna, odnosno da je njen grafik simetrian u odnosu na koordinatni poetak (0,0). 4. (stacionarne take, take u kojima prvi izvod nije definisan, intervali i karakter monotonosti) Stacionarne take dobijamo reenjem jednaine f(x)=0. Vai:
56
x f ' ( x) = 1 x2 1 3
'
(x
1 2 1 2 3 2x 1 x 1 3 x 3 = 2 x2 1 3
(x
(x
) (x
1 3
1
2 3 2
) (x
2 3
2x 2 3
1 3
(x
1 3
x2 1
2x 2 2 x = 3 3 = x 3 = 0 3 4 4 x = 3 2 3 2 3 x 1 4 x 1 3
Dakle, stacionarne take su x3 =
3 i x4 = 3 .
3
Prvi izvod nije definisan u takama u kojima je
(x
= 0 tj. u takama x1=1 i x2=-1
odnosno u takama u kojima i funkcija nije definisana. Intervale i vrstu monotonosti emo odrediti pomou znaka prvog izvoda, kao to pokazuje sledea Tabela 1. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala, dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj, po volji odabranoj, taki svakog intervala.
x
y Zakljua k
(-, - 3 ) >0 (+)

funkcija monotono raste
( 3 ,1 ) <0 (-)
funkcija monotono opada
(1,1)
<0 (-) funkcija monotono opada
(1, 3) <0 (-) funkcija monotono opada
( 3 , ) >0 (+) funkcija monotono raste
Tabela 1.
5. (take ekstremuma i vrste ekstremuma) Analizom Tabele 1. zakljuujemo da u oblasti gde je funkcija diferencijabilna postoje dve take ekstremuma i to za: a)
x3 = 3 taka lokalnog maksimuma funkcije jer prvi izvod menja znak od + na -,

prilikom prolasku kroz nju. U toj taki funkcija ima vrednost f(2 3 1
3 ) to iznosi .
( )
=3
3 2
1,37
Dakle, taka M(-
3 ,-1,37) je taka lokalnog maksimuma
Poslovna matematika b)
57
x 4 = 3 taka lokalnog minimuma funkcije jer prvi izvod menja znak od - na +, prilikom prolasku kroz nju. U toj taki funkcija ima vrednost f(
3 ) to iznosi
3
3 2 3 1
( )
3
3
1,37
Dakle, taka N(
3 ,1.37) je taka lokalnog minimuma.
U takama u kojima prvi izvod nije definisan funkcija nema ekstremuma, jer se te take poklapaju sa takama u kojima funkcija nije definisana. 6). (nule drugog izvoda, take u kojima drugi izvod nije definisan, intervale konkavnosti i konkveksnosti, prevojne take) Drugi izvod je:
4 1 ' 4 2x 3 x 2 1 3 3 x 2 1 3 2x x 2 3 2 3 6 x x 2 1 8x x 2 3 x 3 (y ')' = = = = 4 8 7 2 2 3 x2 1 3 3 3 9 1 9 1 x x
) ( ( )
2 x(9 x 2 ) 93 x 2 1
x = 0 = 0 x = 3 x = 3
Dakle, drugi izvod ima nule u takama x0=0, x5=3, i x6=-3. Drugi izvod nije definisan u takama u kojima je
3
(x
= 0 , odnosno u
x1=1 i x2=-1 tj. u takama u kojima i funkcija nije definisana. Intervale konkavnosti o konveksnosti emo odrediti pomou znaka drugog izvoda, kao to pokazuje sledea Tabela 2. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala, dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj, po volji odabranoj, taki svakog intervala.
58
x y Zakljuak
(-, -3) >0 (+) funkcija je konveksna
(-3, -1) < 0 (-) funkcija je konkavna
(-1, 0) >0 (+) funkcija je konveksna

Tabela 2.
(0, 1) < 0 (-) funkcija je konkavna
(1, 3) >0 (+) funkcija je konveksna
(3, ) < 0 (-) funkcija je konkavna
Dakle prevojne take su take u kojima je drugi izvod jednak nuli x0=0, x5=3, i x6=-3, kao i take u kojima drugi izvod nije definisan x1=1 i x2=-1 (panja: u ovim takama i funkcija nije definisana). U ovim takama u kojima funkcija ima prevoje i u kojima je definisana vrednost funkcije je f(x0=0)=0 (taka L(0, 0)), f(x5=3)= f(x6=-3)=
3
3 3 = = 1,5 (taka P(3, 1,5)) 8 2
3 3 = = 1,5 (taka Q(-3, -1,5)) 8 2
7. ( asimptote) a) vertikalna asimptota Vertikalna asimptota moe (ali ne mora) postojati samo u konanim takama prekida funkcije, odnosno u naem sluaju u takama x1=1 i x2=-1.
Poslovna matematika Kako je:

x 1+ 3
59
lim
(x (x
x
2
1 1 x
2
=+ = =+ =
x 1 3
lim
x
2
x 1+ 3
lim
(x (x
1 1
x 1 3
lim
x
2
to su prave x=-1, i x=1 vertikalne asimptote funkcije f(x). b) horizontalna asimptota Kako je
x+ 3
lim
(x (x
x
2
1 1
=+ =
x 3
lim
x
2
zakljuujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu. Ovom takom smo istovremeno ispitali i ponaanje funkcije na njenim beskonanim krajevima oblasti definisanosti. c) kosa asimptota Kako je
3
lim
x
(x
x
2
) = lim (x
3 x
x
2
)= 0
zakljuujemo da funkcija nema ni desnu ni levu kosu asimptotu. 8. (grafik funkcije) Grafik funkcije je dat na slici 15.
60
N(1,73; 1,37)
3
P(3; 1,5)
1.5 x 3 x 2 1 8 7 6 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6 7 8
1.5
Q(-3; -1,5)
L(0, 0)
M(-1,73; -1,37)
Slika 15. Grafik funkcije
Poslovna matematika
61
3. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE
3.1. Pojam funkcije dve nezavisno promenljive

Definicija 3.1.1. (funkcija dve nezavisno promenljive) Neka su X i Z neprazni skupovi, XR2, ZR , R2=RR={(x,y)| xR yR}. Funkcija f:XZ za svako (x,y)X zove se funkcija od dve nezavisno promenljive ili preslikavanje iz skupa X u skup Z. Promenljive x i y nazivaju se nezavisno promenljivim ili argumentima, dok se zavisna promenljiva z naziva vrednost funkcije. Skup X=D(f) R2 za koje funkcija ima smisla, tj. za koje se moe izraunati f(x,y)=z zove se oblast definisanosti, ili domen funkcije f(x,y), a skup ZR kodomen ili skup vrednosti te funkcije. Grafik funkcije z=f(x,y) predstavlja skup taaka M(x, y, f(x,y)) koji obrazuje jednu povr, pa se analitiki izraz z=f(x,y) moe interpretirati kao jednaina povri (slika 16).
z M z=f(x,y)
y P(x,y) x
Slika 16. Grafiki prikaz povri z=f(x,y)
62 Primer 3.1.1.
3. Funkcija dve nezavisne promenljive
Odrediti oblast definisanosti funkcije z = 1 x 2 y 2 . Reenje: Oblast definisanosti ove funkcije odreujemo iz uslova
1 x2 y2 0
ga x2+y2=1.
tj. iz uslova
x 2 + y 2 1 . Otuda zakljuujemo da
oblast definisanosti zadate funkcije ine sve take koje lee u unutranjosti ili na periferiji kru-
3.2. Granina vrednost i neprekidnost funkcije dve promenljive

Definicija 3.2.1. (granina vrednost u taki) Funkcija z=f(x,y) tei konanoj graninoj vrednosti B kad x tei a i y tei b ako za proizvoljno unapred zadato >0 postoji broj ()>0 takav da je ispunjeno sledee x-a< y-b< f(x,y)-B< .
f ( x, y ) = B Ovo zapisujemo lim xa
y b
Definicija 3.2.2. (neprekidnost u taki) Funkcija z=f(x,y) naziva se neprekidnom u taki A(a,b) ako je
lim f ( x, y ) = f (a, b).
xa y b
3.3. Parcijalni izvod i totalni diferencijal funkcije dve promenljive

Definicija 3.3.1. (parcijalni izvod u taki) Parcijalnim izvodom prvog reda funkcije f(x,y) po argumentu x u taki A(a,b) naziva se izvod u taki x=a od funkcije f(x,b) i oznaava se sa f ( A) , odnosno f x' ( A) = x
Poslovna matematika
63
f x' ( A) =
f ( A) f ( x, b ) f ( a , b ) = lim x a x xa .
Parcijalnim izvodom prvog reda funkcije f(x,y) po argumentu y u taki A(a,b) naziva se izvod u taki y=b od funkcije f(a,y) i oznaava se sa f ( A) f y' ( A) = , odnosno y
f y' ( A) = f ( A) f ( a, y ) f ( a, b) = lim y b y y b .
Parcijalni izvod u taki je broj. NAPOMENA: Sve take (x,y) u kojima postoje parcijalni izvodi po x i po y funkcije f(x,y) obrazuju izvestan skup S, tako da svakom (x,y)S odgovara vrednost parcijalnih izvoda fx(x,y) i fy(x,y). To znai da fx(x,y) i fy(x,y) predstavljaju funkcije definisane na skupu S. Ove se funkcije nazivaju parcijalnim izvodom po x, ili po y. VANO: U praktinom odreivanju parcijalnih izvoda elementarnih funkcija od dva ergumenta postupa se prema optim pravilima diferenciranja funkcija jednog argumenta, pri emu se vrednost argumenta, po kome se ne trai parcijalni izvod, smatra konstantnim.
Primer 3.3.1. Nai parcijalne izvode po x i po y funkcije z = x 3 y 2 + 2 x 3 y + 6 a) b) u taki A(1,2); u proizvoljnoj taki (x,y)R2.
Reenje: a)
z ( A) = 3 x 2 y 2 + 2 = 3 12 2 2 + 2 = 14 x =1 x y =2
z ( A) = (2 yx 3 3) = 2 2 13 3 = 1 x =1 y y =2
64 b)
z ( x, y ) = 3x 2 y 2 + 2 , x z ( x, y ) = 2 yx 3 3 . y
Dakle, parcijalni izvodi zadate funkcije u zadatoj taki su brojevi, a parcijalni izvodi funkcije u proizvoljnoj taki su takoe funkcije.
Definicija 3.3.2. (totalni diferencijal) Neka funkcija z=f(x,y) u taki M(x,y) ima parcijalne izvode i neka su oni neprekidni. Tada se izraz
dz = df ( x, y ) = z z dx + dy x y
naziva totalni diferencijal funkcije z=f(x,y).

Primer 3.3.2. Nai totalni diferencijal funkcije z = x 3 y 2 + 2 x 3 y + 6 a) b) u taki A(1,2) u proizvoljnoj taki M(x,y)R2.
Reenje: a) Koristei formulu
dz ( A) =
z ( A) z ( A) dx + dy x y
za odreivanje totalnog diferencijala funkcije z=f(x,y) u zadatoj taki A dobijamo,
z ( A) = 3 x 2 y 2 + 2 = 3 12 2 2 + 2 = 14 x =1 x y =2
z ( A) = (2 yx 3 3) = 2 2 13 3 = 1 x =1 y y =2
Poslovna matematika pa je: dz(A)=14dx+dy b) Oigledno je
65
dz ( x, y ) =
z ( x, y ) z ( x, y ) dx + dy = 3 x 2 y 2 + 2 dx + 2 yx 3 3 dy x y
) (
3.4 Parcijalni izvodi i diferencijali vieg reda

Definicija 3.4.1. (parcijalni izvod drugog reda) Parcijalnim izvodima drugog reda funkcije z=f(x,y) nazivamo parcijalne izvode njenih parcijalnih izvoda prvog reda. Od parcijalnih izvoda prvog reda mogu se formirati sledei parcijalni izvodi drugog reda:
z 2 z '' = 2 = f xx (x, y ) x x x z 2 z '' (x, y ) = = f yx x y yx z 2 z '' (x, y ) = 2 = f yy y y y z 2 z '' (x, y ) = f xy = y x xy
2 2z '' '' (x, y ) i z = f xy (x, y ) nazivaju se me= f yx yx xy ovitim parcijalnim izvodima drugog reda funkcije z=f(x,y).
Parcijalni izvodi
Od parcijalnih izvoda drugog reda mogu se formirati parcijalni izvodi treeg reda, itd. NAPOMENA: Ako je funkcija z= f(x,y) dva puta diferencijabilna u taki M(x0,y0) tada je u toj taki fxy(x0,y0)=fyx(x0,y0).
Primer 3.4.1. Nai druge parcijalne izvode funkcije z = x 3 y 2 + 2 x 3 y + 6 a) b) u taki A(1,2) u proizvoljnoj taki M(x,y)R2.
66 Reenje: a) Kako je,
z ( x, y ) = 3x 2 y 2 + 2 x
to je
2 z ( A) = 6 xy 2 = 6 1 2 2 = 24, 2 x =1 y =2 x . z ( A) 2 2 6 1 2 = 12 = 6 x y x= =1 y x y =2
Ana log no je 2 z ( A) 3 3 x 2 2 1 2 , = = = 2 x =1 y =2 y pa je . z ( A) 2 2 = 6 yx = 6 2 1 = 12 x x =1 y y =2
z ( x, y ) = 2 yx 3 3 y
( ) (
b)
Kako je
z ( x, y ) = 3 x 2 y 2 + 2 to je x
2 z ( x, y ) = 6 xy 2 , 2 x . z ( x, y ) 2 = 6x y y x
Ana log no je z ( x, y ) = 2 yx3 3 y
2 z ( x, y ) = 2 x3 , 2 y pa je . z ( x, y ) 2 = 6 yx x y
Primetimo da je i pod a) i pod b) fxy=fyx
Definicija 3.4.2. (diferencijal drugog reda) Diferencijalom drugog reda funkcije z=f(x,y) nazivamo diferencijal diferencijala prvog reda te funkcije, odnosno d2z=d(dz). Analogno se odreuju diferencijali funkcije z vieg reda, odnosno diferencijal n-tog reda je diferencijal (n-1)-og reda funkcije z(x,y), odnosno dnz=d(dn-1z).
Poslovna matematika
67
Vano: Ako funkcija z=f(x,y) ima neprekidne parcijalne izvode drugog reda tada je njen diferencijal drugog reda definisan formulom:
d 2z = 2z 2z 2z 2 ( ) dx + 2 dxdy + (dy ) 2 xy x 2 y 2
Primer 3.4.2. Nai diferencijal drugog reda funkcije a) b) u taki A(1,2) u proizvoljnoj taki M(x,y)R2.
Reenje: Kako smo u primeru 3.4.1. odredili sve parcijalne izvode drugog reda imamo da je: a)
d 2 z ( A) =
b)
2 z ( A) 2 z ( A) 2 ( A) z 2 2 2 ( ) dx + 2 dxdy + (dy ) 2 = 24(dx ) + 2 12dxdy + 2(dy ) xy x 2 y 2
d 2z =
2z 2z 2z 2 2 2 ( ) dx + 2 dxdy + (dy ) 2 = 6 xy 2 (dx ) + 2 6 x 2 ydxdy + 2 x 3 (dy ) 2 2 xy x y
3.5. Ekstremne vrednosti funkcije dve nezavisne promenljive

Definicija 3.5.1. (minimum, maksimum) Funkcija f(x,y) ima lokalni maksimum u taki A(a,b) ako je za sve take (x,y) dovoljno bliske taki A(a,b) vai f(a,b)>f(x,y). Funkcija f(x,y) ima lokalni minimum u taki A(a,b) ako je za sve take (x,y) dovoljno bliske taki A(a,b) vai f(a,b)<f(x,y). Lokalni maksimum ili lokalni minimum funkcije nazivaju se ekstremumima funkcije.
68
Teoreme 3.5.1. (potrebni uslovi za ekstremum) Ako funkcija z=f(x,y) dostie ekstremum u taki A(a,b), tada su prvi parcijalni izvodi u taki A(a,b) jednaki nuli ili ne postoje. Take u kojima su prvi parcijalni izvodi jednaki nuli ili nepostoje su stacionarne take te funkcije. Teorema 3.5.2. (dovoljni uslovi za ekstremum) Neka je taka M(a,b) stacionarna taka funkcije z=f(x,y). Tada: a) ako je d2f(a,b)<0 onda je f(a,b) maksimum funkcije f(x,y) b) ako je d2f(a,b)>0 onda je f(a,b) minimum funkcije f(x,y) c) ako je d2f(a,b) menja znak pri prolasku kroz (a,b), onda f(a,b) nije ekstrem funkcije f(x,y) Ovi uslovi ekvivalentni su sledeem: Neka je fxx(a,b)=A, fyy(a,b)=C i fxy(a,b)=B. Formirajmo izraz =AC-B2. Tada : a) ako je >0 onda funkcija ima ekstremum u taki M(a,b) i to: maksimum ako je A<0 (ili C<0) minimum ako je A>0 (ili C>0) b) ako je <0 onda funkcija nema ekstremum u taki M(a,b) c) ako je =0 onda pitanje postojanja ekstremuma u taki M(a,b) ostaje otvoreno (potrebna su dalja ispitivanja) Dakle, da bi odredili ekstremum funkcije z=f(x,y) potrebno je prvo odrediti njene stacionarne take nalaenjem reenja sistema jednaina
z z = 0 = 0 , a zatim za svaku od tih stacionarnih taaka, primenjux y jui teoremu 3.5.2., analizirati izraz =AC-B2.
Poslovna matematika Primer 3.5.1. Nai ekstremume funkcije z = x 3 + 3 xy 2 15 x 12 y. Reenje:
69
= 0 = 0 . Dobijamo sistem jedNaimo stacionarne take date funkcije iz uslova x y naina z = 3 x 2 + 3 y 2 15 = 0 x 2 + y 2 5 = 0 x z = 6 xy 12 = 0 xy 2 = 0 y

Ako drugu jednainu pomnoimo sa 2 i oduzmemo je od prve jednaine dobijamo da je (x-y)2=1 x-y=1 x-y = -1x=y+1 x=y-1. Sada za x=y+1 imamo iz druge jednaine xy=2(y+1)y=2 y=-2 y=1 pa vraajui u x=y+1 dobijamo da su stacionarne take M1(-1, -2) i M2 (2, 1). Analogno za x=y-1 dobijamo jo dve stacionarne take M3 (-2, -1) i M4 (1, 2). Naimo sada druge parcijalne izvode:
2z = 6x = A x 2 2z = 6x = C y 2 2z = 6y = B xy
Za svaku od stacionarnih taaka izraunajmo izraz =AC-B2=36x2-36y2=36(x2-y2). a) za M1(-1, -2) =36(1-4)<0 pa u njoj funkcija nema ekstremuma b) za M2 (2, 1) =36(4-1)>0 i A=12>0 pa u njoj funkcija ima lokalni minimum. Taj minimum jednak je vrednosti funkcije za x=2, i y=1 i iznosi zmin=8+6-30-12= -28 c) za M3 (-2, -1) =36(4-1)>0 A=-12<0 pa u njoj funkcija ima lokalni maksimum. Taj maksimum jednak je vrednosti funkcije za x= -2 i y= -1 i iznosi zmax= -8-6+30+12=28 d) za M4 (1, 2) ) =36(1-4)<0 pa u njoj funkcija nema ekstremuma.
70
Definicija 3.5.2. (uslovni ekstremum) Uslovnim ekstremumom funkcije z=f(x,y) naziva se ekstremum te funkcije uz uslov postojanja zavisnosti izmeu promenljivih x i y, koji je dat jednainom (x,y)=0. Da bi nali uslovni ekstremum potrebno je da formiramo takozvanu funkcije Lagrana: F ( x, y ) = f ( x, z ) + ( x, y ) gde je neodreena Lagranova konstanta. Potrebni uslovi za postojanje uslovnog ekstremuma se svode na sistem od tri jednaine gde su nepoznate x,y,, dat sa:
F f = + =0 x x x F f = + =0 y y y ( x, y ) = 0
Iz ovog sistema jednaina odreuju se vrednosti x, y, , gde odgovarajue take (x,y) predstavljaju potencijalne kandidate za take uslovnog ekstremuma. Pitanje o postojanju i karakteru uslovnog ekstremuma u tim takama reava se izraunavanjem znaka drugug diferencijala Lagraneove funkcije u tim takama, gde je drugi diferencijal dat sa:
d 2 F ( x, y ) = 2F 2 2F 2F 2 dx + 2 dxdy + dy xy x 2 y 2 dx + dy = 0 i dx2+dy2>0. x y
pri emu su diferencijali dx i dy vezani relacijama:

d ( x , y ) = 0
Ukoliko je: a) d2F<0 onda f(x,y) ima uslovni maksimum u tim takama b) d2F>0 onda f(x,y) ima uslovni minimum u tim takama c) d2F menja znak pri prolasku kroz te take onda one nisu take uslovnog ekstremuma
Poslovna matematika
71
4. INTEGRALI
4.1. Neodreeni integral
Definicija 4.1.1. (primitivna funkcija zadate funkcije) Primitivnom funkcijom funkcije f(x):XR naziva se funkcija F(x):XR, XR, ako ona ima konaan izvod F(x) za svako xX i ako je (xX) F(x)=f(x). Naprimer, za funkciju y=2x, primitivna funkcija je F(x)=x2 jer je (x2) =2x. Naravno, ako je F(x) primitivna funkcija funkcije f(x) onda je i (F(x)+C), za bilo koju konstantu C, takoe primitivna funkcija funkcije f(x), jer vai implikacija F(x)=f(x) (F(x)+C)=f(x) jer je C=0, gde je C bilo koja konstanta. tavie, vai sledea teorema, koju neemo dokazivati: Teorema 4.1.1. Ako je F(x) primitivna funkcija funkcije f(x) u nekom intervalu (a,b), tada su sve primitivne funkcije funkcije f(x) na tom intervalu oblika F(x)+C, gde je C bilo koja konstanta. Definicija 4.1.2. (neodreeni integral zadate funkcije) Neodreeni integral funkcije f na intervalu X zove se skup svih primitivnih funkcija funkcije f(x) i obeleava se sa
f ( x)dx ,
a ita se neodreeni integral ef od iks de iks. Izraz f(x)dx zove se podintegralni izraz, a f(x) podintegralna funkcija.
72
4. Integrali
Postupak nalaenja neodreenog integrala funkcije f(x) naziva se integracija funkcije f(x). 4.1.1. Osnovna svojstva neodreenog integrala Osnovna svojstva neodreenog integrala su:
1. 2. 3. 4. 5.
( f ( x)dx ) = f ( x) d( f ( x )dx )= f ( x)dx

'
df ( x) = f ( x) + C Af ( x)dx = A f ( x)dx (f ( x) f ( x))dx = f ( x)dx f

1 2 1
( x )dx
4.1.2. Tablica osnovnih integrala

1. 2. 3 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.
dx = x + C
n x dx =
x n +1 +C n +1
za n 1
dx = ln x + C x ax x a dx = +C ln a
(a > 0)
e dx = e + C cos xdx = sin x + C sin xdx = cos x + C

x x
cos sin
dx
2
x x
2
= tgx + C = ctgx + C = arctgx + C = arcsin x + C
dx
2
1+ x
dx
dx 1 x2
Poslovna matematika
73
4.1.3. Metodi izraunavanja neodreenog integrala 4.1.3.1. Metoda dekompozicije Ova metoda se zasniva na osobinama 4 i 5 iz take 4.1.1.
Primer 4.1.3.1. Nai
1 + cos x dx . x
Reenje: Direktnom primenom svojstva 5. iz 4.1.1. i tablinih integrala 2, 3 i 6 iz tablice integrala 4.1.2, dobijamo:
dx x4 3 1 3 x + + cos x dx = x dx + + cos xdx = + ln x + sin x + C x x 4
4.1.3.2. Metoda zamene nezavisno promenljive Ako se promenljiva x u podintegralnom izrazu f(x)dx zameni novom promenljivom t, stavljajui da je x=g(t), gde je g(t) diferencijabilna funkcija koja ima inverznu funkciju t=g-1(x), dobijamo da je:
f ( x)dx = f ( g (t )) g (t )dt
'
jer je
dx = g ' (t )dt.
Naravno, sutina ove metode je da se posle uvoenja smene x=g(t) integral pojednostavi.
Primer 4.1.3.2. Nai
dx a + ln x
2
Reenje: Uvedimo smenu , a 2 + ln x = t

1 2
dx = dt pa je x + C = 2 t + C = 2 a 2 + ln x + C.
dx a + ln x
2
dt t
= t dt =
1 +1 2
1 +1 2
74
4. Integrali
4.1.3.3. Metoda parcijalne integracije Ako su u(x) i v(x) diferencijabilne funkcije na skupu X i ako postoji udv tada postoji udv i pri tome je
udv = uv vdu .
Naravno, parcijalna integracija ima smisla ukoliko se njenom primenom pojednostavljuje reavanje polaznog integrala.
Primer 4.1.3.3. Nai
xe
dx.
Reenje: Primenjujui parcijalnu integraciju, stavimo u=x, dv=exdx, odakle sledi da je du=dx, a , v =
dv = e
dx = e x pa je:
xe
dx = xe x e x dx = xe x e x + C
4.1.3.4. Integracija racionalnih funkcija Racionalna funkcija argumenta x moe se predstaviti kao kolinik dva polinoma: P( x) a 0 x n + a1 x n 1 + ... + a n f ( x) = = Q( x) b0 x m + b1 x m 1 + ... + bm . Ako je m>n, kaemo da se radi o pravoj racionalnoj funkciji, dok ako je mn kaemo da je racionalna funkcija neprava. Ako se radi o nepravoj racionalnoj funkciji, tada, delei brojilac imeniocem po pravilu deljenja polinoma polinomom, tu nepravu racionalnu funkciju moemo predstaviti u obliku zbira polinoma i neke prave racionalne funkcije:
R( x) R( x) P( x) = M ( x) + , gde je M(x) polinom, a prava racionalQ( x) Q( x) Q( x) na funkcija. Tako se integracija neprave racionalne funkcije svodi na integraciju polinoma (to je trivijalno) i integraciju prave racionalne funkcije.
Poslovna matematika
75
Neka je f ( x ) =
P( x ) prava racionalna funkcija gde je Q( x )
Q(x)=(x2+p1x+q1) (x2+prx+qr)(x-a1)k1 (x-al)kl: pri emu su: x2+pix+qi (i=1,2,,r) inioci polinoma Q(x) koji se ne ponavljaju a imaju konjugovano kompleksne korene, ai (i=1,2,l) realni koreni polinoma Q(x) ija je viestrukost ki , tada je
A x + B1 A x + B2 A x + Br R( x) = 2 1 + 2 2 + ... + 2 r + Q( x) x + p1 x + q1 x + p2 x + q2 x + pr x + qr + C k1 Dkl C1 C2 D1 D2 + + ... + + ... + + + ... + 2 k 1 2 (x a1 ) (x a1 ) (x al ) (x al ) (x a1 ) (x al )kl
Ai, Bi, Ci konstante. Neodreene koeficijente A1, A2,, Ar, B1, B2,, Br, C1, C2, Ck1,, D1, D2, Dkl izraunavamo svodei desnu stranu prethodne jednakosti na zajedniki imenilac i izjednaavajui koeficijente uz jednake stepene x-a leve i desne strane dobijene jednakosti. Ovim postupkom se integracija racionalnih funkcija svodi na odreivanje integrala jednog polinoma i prostih razlomaka.
Primer 4.1.3.4. Nai
(x 1)(x + 1)
x
xdx
Reenje:
(x 1)(x + 1)
=
B B2 A( x + 1) 2 + B1 ( x 1)( x + 1) + B2 ( x 1) A = + 1 + = 2 x 1 x + 1 ( x + 1) ( x 1)( x + 1) 2
(A + B1 )x 2 + (2 A + B2 )x + A B1 B2
( x 1)( x + 1) 2
1 A = 4 A + B1 = 0 1 2 A + B2 = 1 B1 = 4 A B B = 0 1 2 1 B2 = 2
76 pa je
4. Integrali
(x 1)(x + 1)
=
xdx
1 dx 1 dx 1 dx + = 4 x 1 4 x + 1 2 (x + 1)2
1 1 1 ln x 1 ln x + 1 + C. 4 4 2(x + 1)
4.2. Odreeni integral

4.2.1 Pojam integralne sume Neka je funkcija f(x) definisana i organiena na segmentu [a,b]. Neka je a=x0<x1<<xn-1<xn=b po volji izabrana podela P tog intervala na n delova (slika 17.) i neka je u svakom pododseku ove podele izabrana po jedna taka, tj. neka je u i-tom pododseku [xi, xi+1]. izabrana taka i za i=0, 1, 2, , n-1.
y y=f(x)
a=x0 0 x1 1
x2
xi
i xi+1 xn-1 n-1 b=xn
Slika 17. Analiza pojma integralne sume
Suma
Sn =
n 1 i =0
f ( i ) xi ,
i=0, 1, 2, , (n-1),
xi=xi+1-xi;
Poslovna matematika
77
naziva se integralna suma funkcije f(x) koja odgovara podeli P i odreenom izboru taaka i. Geometrijski gledano, integralna suma predstavlja sumu povrina pravougaonika (slika 17.), ije su duine stranica xi=xi-xi-1 i f(i). Definicija 4.2.1. (odreeni integral) Neka je duina najveeg pododseka podele P, tj. najvei od brojeva xi=xi+1-xi, i=0, 1, 2, n-1. Ako postoji granina vrednost integralne sume Sn kada tei nuli, i ako je ta granina vrednost jednaka broju I, tj. lim Sn = I
0
nezavisno od naina izbora taaka i, tada broj I nazivamo odreenim integralom funkcije f na odseku [a,b] i oznaavamo sa: I= f ( x)dx
a b
(itamo: integral od a do b ef od iks de iks.) Za funkciju f(x) kaemo tada da je integrabilna na odseku [a,b]. Dakle,
n =max x i 0 i = 0
lim
f ( ) x = f ( x )dx
i i a
n 1
Geometrijski, odreeni integral
f ( x)dx
a
predstavlja povrinu ogra-
nienu x-osom, pravama x=a i x=b, i krivom y=f(x) (isprekidano irafirana oblast na slici 18.).
78
4. Integrali
y=f(x)
x=a
x=b
Slika 18. Geometrijska interpretacija odreenog integrala
f ( x)dx
a
Za izraunavanje odreenog integrala koristi se Njutn-Lajbnicova (Newton-Leibniz) formula, koja glasi: Ako je f(x) definisana i neprekidna funkcija na odseku [a,b] i ako je F(x) bilo koja njena primitivna funkcija, onda je
f ( x)dx = F ( x) | = F (b) F (a ).
a
Iz Njutn-Lajbnicove formule sledi da se izraunavanje odreenog integrala funkcije f na odseku [a,b] sastoji u izraunavanju primitivne funkcije F(x) funkcije f i izraunavanje razlike F(b)-F(a).
Primer 4.2.1. Nai
dx.
Reenje:
x 3 3 33 ( 2 ) 9 ( 8) 17 . x dx = 3 |2 = 3 3 = 3 = 3 2
3 3 2
Poslovna matematika
79
4.3. Nesvojstveni integrali

Nesvojstveni integral funkcije f se definie u sluaju kada interval integracije nije konaan, ili kod koga je podintegralna funkcija neograniena u nekoj taki intervala integracije. 4.3.1. Izraunavanje nesvojstvenih integrala kod kojih interval integracije nije konaan U sluaju nesvojstvenih integrala kod kojih interval integracije nije konaan, vai sledee: a) ako je funkcija f(x) neprekidna za ax<, onda vai:
b
f ( x)dx = lim f ( x)dx

b a
b) ako je funkcija f(x) neprekidna za -<xb, onda vai:

a a
c) ako je funkcija f(x) neprekidna za -<x<, onda vai:
. Ako su limesi na desnoj strani navedenih jednakosti konani, kaemo da razmatrani nesvojstveni integral konvergira, dok u suprotnom kaemo da divergira.
Primer 4.3.1.1.

b a a
Nai
e
0
dx.
Reenje:
b 1 e x dx = lim e x dx = lim e x | = lim e b + e 0 = lim b + 1 = 0 + 1 = 1 b b b b 0 e 0 0 b
80
4. Integrali
4.3.2. Izraunavanje nesvojstvenih integrala kod kojih je podintegralna funkcija neograniena u nekoj taki intervala integracije. U sluaju nesvojstvenih integrala kod kojih je podintegralna funkcija neograniena u nekoj taki intervala integracije, vae sledee jednakosti: a) ako je funkcija f(x) neograniena u taki x=a, onda vai:
b b
f ( x)dx = lim f ( x)dx , (>0)

a
a +
b) ako je funkcija f(x) neograniena u taki x=b, onda vai:
f ( x)dx = lim f ( x)dx , (>0)

a
c) ako je funkcija f(x) neograniena u taki c(a,b), onda vai:
f ( x)dx = lim f ( x)dx + lim f ( x)dx , (>0).

a
c +
Ako su limesi na desnoj strani navedenih jednakosti konani, kaemo da razmatrani nesvojstveni integral konvergira, dok u suprotnom kaemo da divergira.
Primer 4.3.2. Nai
dx .
2
Reenje: Kako je funkcija f ( x) = tervalu integracije (-1, 1), onda vai:
1 neograniena u okolini take x=0 koja pripada inx2
dx dx dx 1 1 1 1 1 = lim 2 + lim 2 = lim | + lim | = lim 1 + lim 1 = 2 0 0 0 x 1 0 x 0 0 1 x 1 x x

Dakle, traeni nesvojstveni integral divergira ka +.
Poslovna matematika
81
5. EKONOMSKE FUNKCIJE
5.1. Funkcija tranje

Tranja nekog proizvoda na tritu zavisi od niza faktora: od cene tog proizvoda, cene ostalih proizvoda na tritu, od standarda potroaa, od navike potroaa za kupovinu tog proizvoda, od ukusa potoaa itd. Naravno, nemogue je obuvatiti sve faktore koji utiu na potranju nekog proizvoda na tritu. Istovremeno analiza funkcije tranje je kvalitetnija ukoliko se ona sprovodi na veem broju parametara koji utiu na nju. Oigledno je da se takva analiza mora vriti po pravilima analize funkcija vie promenljivih. Mi emo nae matematiko ispitivanje tranje svesti na nivo funkcije jedne promenljive, i to na analizu funkcije tranje nekog proizvoda od njegove cene. U tom smislu obeleimo tranju nekog proizvoda sa x, a cenu tog proizvoda sa p. Veza izmeu tranje proizvoda na tritu i njegove cene je data u vidu neke funkcionalne zavisnostu: x=f1(p). Oblast definisanosti ove funkcije se odreuje iz uslova: 1. 2. 3. p>0 x>0 x=f1(p)<0 (cena je naravno uvek pozitivna) (potranja za nekim proizvodom mora biti pozitivna) (porast cene nekog proizvoda smanjuje njegovu potranju)
82
5. Ekonomske funkcije
5.2. Funkcija ponude

Ponuda jednog proizvoda predstavlja koliinu tog proizvoda iznetog na trite po odreenoj ceni. Ponuda jednog proizvoda, takoe zavisi od mnotva faktora poput trokova proizvodnje, tehnolokih i vremenskih uslova, cene proizvoda itd.. Mi emo ponudu posmatrati u zavisnosti od jednog parametra, cene proizvoda. Obeleimo koliinu proizvoda koji se nudi sa y,cenu sa p, a zavisnost ponude od potranje sa y=f2(p). Oblast definisanosti ove funkcije se odreuje iz uslova: 1. 2. 3. p>0 y>0 y=f2(p)>0 (cena je naravno uvek pozitivna) (ponuda nekog proizvoda mora biti pozitivna) (porast cene nekog proizvoda stimulie proizvoaa da ga to vie nudi tritu).
Ako su funkcije ponude i tranje jednog proizvoda odreene, onda se moe odrediti ravnotea na tritu iz uslova y=x, odnosno f1(p)=f2(p).
Primer 5.2.1. Odrediti cenu pri kojoj se postie ravnotea tranje i ponude ako je funkcija tranje x=(p-3)2 a funkcija ponude y=2p-3. Reenje: Oblast definisanosti funkcije tranje odreujemo iz uslova za koje vai
(p > 0 x > 0 x
'
< 0 p > 0 (p 3) > 0 2(p 3) < 0 (p > 0 p R p < 3) p (0,3)

2
) (
a oblast definisanosti funkcije ponude iz uslova za koje vae implikacije
(p > 0 y > 0 y
'
3 3 > 0 (p > 0 2 p 3 > 0 2 > 0 ) p > 0 p > p R p , 2 2
Cena pri kojoj nastupa ravnotea na tritu mora biti iz skupa vrednosti za koje je definisana i tranja i ponuda na tritu, odnosno iz skupa
3 3 (0,3) , = ,3 . 2 2
Poslovna matematika Izjednaavajui funkcije tranje i ponude dobijamo:
83
x = y (p 3) = 2 p 3 p 2 8 p + 12 = 0 p1 = 2 p 2 = 6.
2
3 3 Kako reenje p2=6 ne pripada intervalu ,3 , to ga odbacujemo, dok p1 = 2 ,3 , 2 2 pa se, dakle ravnotea na tritu postie za vrednost cene p=2.
5.3. Funkcija ukupnih trokova, prosenih trokova i graninih trokova

Funkcija ukupnih trokova predstavlja funkcionalnu zavisnost trokova (obeleimo ih sa C) od obima proizvodnje (obeleimo ga sa x), tj C=f3(x) Oblast definisanosti funkcije ukupnih trokova se odreuje iz uslova: 1. 2. 3. x>0 C>0 C=f3(x)>0 (obim proizvodnje je naravno uvek pozitivan) (ukupni trokovi proizvodnje su naravno pozitivni) (porast proizvodnje poveava ukupne trokove proizvodnje)
Funkcija prosenih trokova predstavlja kolinik ukupnih trokova i ukup_ ne proizvodnje. Proseni trokovi se oznaavaju sa C , tj.
C=
_
C x
Oblast definisanosti funkcije prosenih trokova je odreena oblau definisanosti funkcije ukupnih trokova C. Funkcija graninih trokova je prvi izvod funkcije ukupnih trokova, odnosno C. Prema tome
C' = dC C ( x + x) C ( x) =l i m x 0 dx x
Za vezu izmeu prosenih i graninih trokova vai sledea teorema. Teorema 5.3.1. Ako proseni trokovi rastu sa porastom proizvodnje, tada su granini trokovi vei od prosenih trokova, a ako proseni trokovi
84
opadaju s porastom proizvodnje, tada su granini trokovi manji od prosenih trokova. Dokaz: a) Neka proseni trokovi rastu sa porastom proizvodnje. Tada vai
_ C' x C C _ C ' C > 0 > 0 > 0 C x C > 0 C ' > C ' > C x x2 x ' '
odnosno granini trokovi su vei od prosenih trokova. b) Pretpostavimo da proseni trokovi opadaju sa porastom proizvodnje. Tada vai
_ C' x C C _ C ' < 0 C x C < 0 C ' < C < C C < 0 < 0 x x2 x ' '
odnosno granini trokovi su manji od prosenih trokova.

Primer 5.3.1. Data je funkcija ukupnih trokova C=5x2+320 ( C ukupni trokovi, x obim proizvodnje). Pokazati da su minimalni proseni trokovi jednaki graninim trokovima. Reenje:
(x > 0 C > 0 C
Oblast definisanosti funkcije ukupnih trokova odreujemo iz uslova za koje imamo

'
> 0 x > 0 5 x 2 + 320 > 0 10 x > 0 (x > 0 x R x > 0 ) x (0, )
) (
Odredimo obim proizvodnje x za koji su proseni trokovi minimalni, odnosno odredimo vred_ C nost x za koju funkcija C = ima minimum. Pri tome emo koristiti metode ispitivanja funkx cije jedne promenljive. ' _ _ C =0. Stacionarne take funkcije C ( x) dobijamo iz uslova
C=
_
C 5 x 2 + 320 320 320 320 _ _ = = 5x + C = 5 2 C = 0 x2 = x1 = 8 x 2 = 8. x x x 5 x
'
'
Saglasno uslovima za oblasi definisanosti funkcije ukupnih trokova odbacujemo stacionarnu taku x2=-8 Odredimo da li je stacionarna taka x=8 taka ekstremuma, i ispitajmo prirodu tog ekstremuma pomou znaka drugog izvoda u toj taki.
_ 320 320 320 _ C = 5 2 = 3 3 C ' ' (x = 8) = 3 3 > 0 , pa proseni trokovi u taki x=8 x x 8 '' '
Poslovna matematika
320 _ = 80 . imaju minimalnu vrednost koja iznosi C = 5 8 + 8 n i m
85
Granini trokovi u taki x=8 iznose C ' = 10 x C ' ( x = 8) = 80 . Dakle, granini trokovi u taki u kojoj funkcija prosenih trokova ima minimalnu vrednost su jednaki tim minimalnim prosenim trokovima.
5.4. Funkcija ukupnog prihoda i graninog prihoda

Funkcija ukupnog prihoda (obeleimo je sa P) predstavlja proizvod koliine proizvoda prodatog na tritu , i cene po kojoj je jedinica proizvoda prodata na tritu. Koliina proizvoda prodatog na tritu je u stvari funkcija tranje tog proizvoda x, pa za funkciju ukupnog prihoda vai formula P=px. Prema tome ukupan prihod je funkcija dve nezavisne promenljive p i x. Ako je funkcija tranje za odreeni proizvod x=f1(p), onda a) se ukupan prihod moe predstaviti kao funkcija jedne promenljive, tj kao funkcija cene, pa je: P=pf1(p) b) ako funkcija x=f1(p) ima inverznu funkciju p=f1-1(x) tada se ukupan prihod moe predstaviti kao funkcija jedne promenljive, tj. kao funkcija koliine proizvoda realizovanog na tritu, pa je: P=xf1-1(x) Oblast definisanosti funkcije ukupnih trokova je odreena oblau definisanosti funkcije tranje x=f1(p). Za funkciju graninih prihoda vai: a) ako je ukupan prihod predstavljen kao funkcija cene, P=pf1(p), onda je funkcija graninog prihoda prvi izvod te funkcije , tj.
Pp =
'
dP dp
b) ako je ukupan prihod predstavljen kao funkcija koliine realizovane robe na tritu, P=xf1-1(x), onda je funkcija graninog prihoda prvi izvod te funkcije, tj.
86
Px =
'
dP dx
Primer 5.4.1. Funkcija tranje je x= -5p+40. Odrediti koliinu realizovane robe na tritu i cenu pri kojima se postie maksimalan ukupan prihod i odrediti koliko on iznosi? Reenje:
(p > 0 x > 0 x
Oblast definisanosti funkcije tranje odreujemo iz uslova za koje imamo:

'
< 0 (p > 0 5 p + 40 > 0 5 < 0 ) (p > 0 p < 8 p R ) p (0,8)
Ukupan prihod iznosi P=px=p(-5p+40)=-5p2+40p Naimo maklsimum ukupnog prihoda:
P ' = 10 p + 40 ( P ' = 0 p = 4) P '' = 10 funkcija u p = 4 ima maksimum.
Poto taka p=4 pripada oblasti definisanosti funkcije tranje, i kako je u njoj prvi izvod ukupnih trokova jednak nuli, a drugi izvod manji od nule, onda je to taka u kojoj ukupan prihod ima maksimum. Koliina robe realizovane na tritu u toj taki p=4 iznosi x=-54+40=20, a vrednost maksimalnog ukupnog prihoda Pmax=420=80.
5.5. Funkcija dobiti

Funkcija dobiti (obeleimo je sa D) je razlika funkcije ukupnog prihoda i ukupnih trokova D=P-C. Oblast definisanosti funkcije dobiti je odreena oblau definisanosti funkcija ukupnog prihoda i ukupnih trokova. Interval rentabilnosti proizvodnje (x1,x2) odreujemo iz uslova D=0 odnosno P=C.
Poslovna matematika Primer 5.5.1. Funkcija ukupnih trokova je C=3x2+25, a funkcija tranje je x =
87
p + 15 . Odrediti: 2
a) proizvodnju i cenu pri kojima se postie maksimalna dobit i koliko ona iznosi b) proizvodnju pri kojoj je ukupan prihod jednak ukupnim trokovima (gornju i donju granicu rentabilnosti) Reenje: Oblast definisanosti funkcije tranje odreujemo iz uslova za koje imamo
(p > 0 x > 0 x
'
p 1 < 0 p > 0 + 15 > 0 < 0 (p > 0 p < 30 p R ) p (0,30 ) . 2 2
odakle zakljuujemo da x(0,15). Izrazimo funkciju ukupnog prihoda kao funkciju jedne promenljive i to promenljive x (realizacija robe na tritu). Imamo:
x=
p + 15 p = 2 x + 30 P = p x = ( 2 x + 30 ) x = 2 x 2 + 30 x 2
D=P-C=-2x2+30x-(3x2+25)=-5x2+30x-25.
pa je dobit
Odredimo maksimalnu vrednost funkcije dobiti. Vai.
D' = 10 x + 30 ( D' = 0 x = 3) D' ' = 10 < 0

Poto je D<0 u taki x=3, i taka x=3 pripada oblasti definisanosti funkcije tranje, onda zakljuujemo da funkcija dobiti ima maksimum za x=3. Dakle, maksimalna dobit iznosi D(3)=-532+303-25=20. Cena u uslovima maksimalne dobiti je cena koja odgovara proizvodnji od x=3, a to je p=-23+30=24 b) Da bi odredili interval rentabilnosti proizvodnje izjednaimo funkciju ukupnog prihoda sa funkcijom ukupnih trokova (ili izjednaimo dobit sa nulom D=0). Otuda imamo D=0 -5x2+30x-25=0 x1=1 x2=5, pa poto i x1 i x2 pripadaju oblasti definisanosti (0,15), zakljuujemo da je interval rentabilnosti proizvodnje (1, 5), odnosno proizvodnja je rentabilna za x(1, 5).
88
5.6 Elastinost funkcije

Definicija 5.6.1. (elastinost funkcije) Elastinost diferencijabilne funkcije y=f(x) u taki x u oznaci Ey,x je:
E y,x = x y' y
Kaemo : a) ako je Ey,x<1 onda je funkcija f(x) neelastina u taki x b) ako je Ey,x>1 onda je funkcija f(x) elastina u taki x c) ako je Ey,x=1 onda funkcija f(x) ima jedininu elastinost u taki x 5.6.1 Elastinost funkcije tranje S obzirom na definiciju 5.6.1. i na injenicu da je funkcija tranje x=f1(p) (odnosno da je tranja funkcija cene), imamo da je elastinost funkcije tranje:
E x, p = p ' x x
Imajui u vidu oblast definisanosti funkcije tranje (p>0, x>0, x<0) zakljuujemo da je Ex,p<0 pa je za: a) Ex,p (-1,0), tranja neelastina u taki p b) Ex,p (-, -1) tranja elastina u taki p c) Ex,p=-1 tranja ima jedininu elastinost u taki p Teorema 5.6.1. (veza izmeu elastinosti funkcije tranje, i zavisnosti promene ukupnog prihoda od promene cene proizvoda i prodaje proizvoda na tritu) U oblasti definisanosti funkcije tranje u kojoj je tranja neelastina, odnosno Ex,p (-1,0), ukupan prihod opada sa daljom prodajom proizvoda na tritu, a raste sa porastom cene proizvoda. U oblasti definisanosti funkcije tranje u kojoj je tranja elastina, odnosno Ex,p (-, -1), ukupan prihod raste sa daljom prodajom proizvoda na tritu, a opada sa porastom cene proizvoda. U oblasti definisanosti funkcije tranje u kojoj tranja ima jedininu elastinost, ukupan prihod je konstantan.
Poslovna matematika
89
Dokaz: Funkcija ukupnog prihoda je P=xp. Vai sledee:

dP dp = p+ x = dx P P dx dP = dx + dp = pdx + xdp x p dx dP dp = p dp + x = 1 p 1 + E x, p p dx x 1 + E x, p ) 1 + x dp = x( x dp p 1 + p dx =
Imajui u vidu da je p>0, i x>0 imamo: za Ex,p (-1,0), funkcija tranje je neelastina i vai:
dP 1 < 0 tj. ukupan prihod opada sa poveanjem prodaje pro= p 1 + dx E x, p
izvoda na tritu,
dP = x( 1 + E x , p )> 0 tj. ukupan prihod raste sa porastom cene proizvoda dp
za Ex,p (-, -1), funkcija tranje je elastina i vai:

dP 1 = p 1 + dx E x, p voda na tritu, > 0 tj. ukupan prihod raste poveanjem prodaje proiz
dP = x( 1 + E x , p )< 0 tj. ukupan prihod opada sa porastom cene proizvoda. dp
Za Ex,p=-1, funkcija tranje ima jedininu elastinost vai:

dP 1 = 0 dP = x( = p 1 + 1 + E x , p )= 0 tj. ukupan prihod je kon E dx dp x , p stantan.
Primer 5.6.1. Data je funkcija tranje x=p2e-2p-2. Odrediti cenu za koju tranja ima jedininu elastinost.
90 Reenje: Vai da je:
x ' = 2 pe 2 p 2 + p 2 e 2 p 2 ( 2 ) = 2 pe 2 p 2 ( 1 p)
< 0 p > 0 p R 2 pe 2 p 2 ( 1 p ) < 0 (p > 0 p R 1 p < 0 )
Oblast definisanosti funkcije tranje nalazimo iz uslova za koje imamo:
(p > 0 p R p > 1) p (1, ).

Elastinost funkcije tranje je:
(p > 0 x > 0 x
'
) (
E x, p =
p ' p x = 2 2 p 2 2 pe 2 p 2 ( 1 p ) = 2( 1 p) x p e
Funkcija tranje ima jednininu elastinost kada je Ex,p= -1, odnosno za 2(1-p)= -1 tj. za p=
3 2
Kako dobijeno p pripada oblasti definisanosti razmatrane funkcije tranje, zakljuujemo da 3 za cenu p= funkcija tranje ima jedininu elastinost. 2
5.6.2. Elastinost funkcije ukupnih trokova S obzirom na definiciju 5.6.1. i na injenicu da je funkcija ukupnih trokova data sa C=f3(x) (odnosno da su ukupni trokovi funkcija obima proizvodnje), _ C C da je funkcija prosenih trokova data sa = , x imamo da je elastinost funkcije ukupnih trokova:
EC , x = x ' C' C = _ C C
Imajui u vidu oblast definisanosti funkcije ukupnih trokova (x>0, C>0, C>0) zakljuujemo da je EC,x>0 pa je: a) EC,x (0, 1), tj. ukupni trokovi su neelastini u taki x, b) EC,x (1, ), tj. ukupni trokovi su elastini u taki x, c) EC,x=1, tj. ukupni trokovi imaju jedininu elastinost u taki x.
Poslovna matematika
91
Teorema 5.6.2. ( veza izmeu elastinosti funkcije ukupnih trokova, i uticaja promene proizvodnje na promenu prosenih trokova) U oblasti definisanosti funkcije ukupnih trokova u kojoj su ukupni troko_ vi neelastini, poveanje proizvodnje utie na smanjenje prosenih trokova C . U oblasti definisanosti funkcije ukupnih trokova u kojoj su ukupni _trokovi elastini, poveanje proizvodnje utie na poveanje prosenih trokova C . U oblasti definisanosti funkcije ukupnih trokova u kojoj ukupni trokovi imaju jedininu elastinost, promena proizvodnje ne utie na promenu prosenih _ trokova C . Dokaz: Imajui u vidu da je x>0, C>0 i C>0 to su: za EC,x<1 ukupni trokovi neelastini, pa iz
EC , x = x ' dC C C <1 < xdC < Cdx xdC + Cx < Cdx + Cx C dx x C + dC C x(C + dC ) < C (x + dx ) < x + dx x
sledi da, kada se proizvodnja povea za dx, a zbog tog poveanja ukupni troC + dC su manji od x + dx prosenih trokova pre poveanja proizvodnje za dx, (jednakih C ), odnosno, pox _ veanje proizvodnje utie na smanjenje prosenih trokova C ;
kovi se poveaju za dC, novi proseni trokovi koji iznose
za EC,x>1 ukupni trokovi elastini, pa iz

EC , x = x ' dC C > xdC > Cdx xdC + Cx > Cdx + Cx C >1 C dx x C + dC C x(C + dC ) > C (x + dx ) > x + dx x
92
sledi da, kada se proizvodnja povea za dx, a zbog tog poveanja ukupni trokovi se poveaju za dC, novi proseni trokovi koji iznose C + dC su vei od x + dx prosenih trokova pre poveanja proizvodnje za dx, (jednakih C ), odnosno, x _ poveanje proizvodnje utie na poveanje prosenih trokova C ; za EC,x=1 ukupni trokovi imaju jedininu elastinost, pa iz EC , x = x ' dC C C =1 = xdC = Cdx xdC + Cx = Cdx + Cx C dx x C + dC C x (C + dC ) = C (x + dx ) = x + dx x
sledi da, kada se proizvodnja povea za dx, a zbog tog poveanja ukupni trokovi se poveaju za dC, novi proseni trokovi koji iznose C + dC su jednaki x + dx prosenim trokovima pre poveanja proizvodnje za dx, (jednakih C ), odnosno, x
_
promena proizvodnje ne utie na promenu prosenih trokova C .

Primer 5.6.2. Ispitati kako poveanje proizvodnje sa nivoa x=3 utie na prosene trokove, ako je funkcija ukupnih trokova
x
C = 12e 4 .
Reenje: Vai da je:
x x x 1 4 4 4 C = 12 e = 12 e = 3 e 4 ' '
Oblast definisanosti funkcije ukupnih trokova dobijamo iz uslova za koje imamo
(x > 0 C > 0 C
'
x x > 0 ) x > 0 12e 4 > 0 3e 4 > 0 (x > 0 x R x R ) x (0, ).
Poslovna matematika Nivo proizvodnje x=3 pripada oblasti definisanosti funkcije ukupnih trokova, x>0. Elastinost funkcije ukupnih trokova je:
93
EC , x =
x ' C = C
x 12e
x 4
3e 4 =
x 4
3 U taki x=3, elastinost funkcije ukupnih trokova iznosi EC,x= 4 <1, pa po teoremi 5.6.2. zakljuujemo da poveanje proizvodnje sa nivoa x=3 utie na smanjenje prosenih trokova.
Poslovna matematika
95
6. LINEARNA ALGEBRA
6.1. Matrice
Definicija 6.1.1. (matrica) Matrice su eme realnih brojeva oblika
a11 a12 ... a1n a 21 a 22 ... a 2 n a m1 a m 2 ... a mn
Brojevi aij ((i=1,,m), (j=1,,n)) zovu se elementi matrice. Elementi ai1, ai2, ,ain (i=1,,m) ine i-tu vrstu matrice. Elementi a1j, a2j,,amj (j=1,,n) ine j-tu kolonu matrice. Za matricu koja ima m vrsta i n kolona, kae se da je tipa mn. Za matricu kod koje je mn kaemo da je pravougaona matrica. Za matricu kod koje je broj vrsta jednak broju kolona jednak broju n, kaemo da je kvadratna matrica reda n. Elementi kvadratne matrice nn (reda n), a11, a22,,ann ine glavnu dijagonalu matrice. Matrica mn se ukratko oznaava sa aij
[ ]
m,n
96 Primer 6.1.1. Matrica A=
6. Linearna algebra
2 1
3 0
1 je pravougaona matrica tipa 23. 4
Njen element a23=4.
Definicija 6.1.2. (jednakost matrica) Dve matrice su jednake ako su istog tipa i ako su im odgovarajui elementi jednaki. Naime, ako je
A = aij
[ ]
m,n
B = bij
[ ]
m,n
A = B aij = bij
i = 1,..., m;
onda vai: j = 1,..., n .
Definicija 6.1.3. (sabiranje matrica) Zbir dve matrice, istog tipa mn, ( A = aij u oznaci A+B, jeste matrica C=A+B, tipa mn
C = aij + bij
[]
m ,n
B = bij
[]
m ,n
),
m,n
Napomena: Sabiranje matrica je koutativna operacija A+B=B+A

Primer 6.1.3.
Neka je A=
2 2 5 2
3 1
1 1 a B= 2 1 1 =B+A 6
2 3
0 . Tada je 4
A+B=
3 1
Definicija 6.1.4. (mnoenje matrice brojem)
aij
[ ]m, n = [ aij ] . m, n
Proizvod matrice A= aij
[ ]
m,n
i broja R definie se sa jednakou
Poslovna matematika Primer 6.1.4.
97
1 Ako je A = 2 0
2 3 , tada je 3A = 4
3 6 0
6 9 . 12
Definicija 6.1.5. (mnoenje dve matrice) Proizvod matrica A= aij
[ ]
m,n
i B= bij
n
[ ]
n, p
, u oznaci AB, ili AB,
je matrica
C = cij
[ ]m, p = (aik bkj ) k =1
m, p
Prema tome, element cij obrazuje se na taj nain to se elementi i-te vrste matrice A pomnoe sa odgovarajuim elementima j-te kolone matrice B i dobijeni proizvodi saberu. Napomena: Mnoenje matrice nije komutativna operacija tj. ne vai AB=BA
Primer 6.1.5.
1 Ako je A= 0
C=AB=
1 1 2 1 0 4
1 2 , B= 1 2 0 1 7
2 0 2
0 3 2
1 1 , tada je 1
2 , gde je, na primer, 1
c23=a21b13+a22b23+a23b33=00+13+22=7. Proizvod BA za ove matrice nije definisan.
Definicija 6.1.6. (nula matrica) Matrica iji su svi elementi nula zove se nula matrica.
98
6. Linearna algebra
Definicija 6.1.7. (trougaona matrica) Kvadratne matrice oblika

a11 0 0 ... 0 a a ...0 21 22 a n1 a n 2 a nn a11 a12 a1n 0 a a 22 2n 0 0 a nn
zovu se trougaone matrice. Definicija 6.1.8. (dijagonalna matrica) Kvadratna matrica iji su svi elementi van glavne dijagonale jednaki nuli zove se dijagonalna matrica. Definicija 6.1.9. (skalarna matrica) Dijagonalna matrica iji su svi elementi na glavnoj dijagonali meusobno jednaki naziva se skalarna matrica. Definicija 6.1.10. (jedinina matrica) Dijagonalna matrica iji su svi elementi na glavnoj dijagonali jednaki jedinici, naziva se jedinina matrica (ili identina matrica) i obeleava se sa I.
Primer 6.1.10.
1 Matrica A= 0 0
0 1 0
0 0 =I 1
je jedinina matrica tipa 33.
Poslovna matematika
99
Definicija 6.1.11. (transponovana matrica) Transponovana matrica matrice

a11 a12 a1n a a a 2n A= 21 22 je matrica AT, data sa a m1 a m 2 a mn mn a11 a 21 a m1 a a a m2 T A = 12 22 a1n a 2 n a mn nm
(i-ta vrsta u A je i-ta kolona u AT).

Primer 6.1.11.
Ako je A=
1 0
1 2 0 2 1 3
3 1
2 , 3
onda je
1 1 T A= 3 2
Definicija 6.1.12. (podmatrica (ili submatrica) zadate matrice) Matrica B je podmatrica (submatrica) matrice A ako izostavljanjem nekih vrsta i kolona matrice A moemo dobiti matricu B.
100
6. Linearna algebra
Definicija 6.1.13. (komatrica polja (i, j) matrice A) Neka je A matrica tipa mn, i neka je 1 i m, a 1 j n. Pod komatricom polja (i, j) matrice A podrazumevamo njenu podmatricu koja nastaje uklanjanjem i-te vrste i j-te kolone matrice A i obeleavamo je sa Ai,j.
Primer 6.1.13. Za matricu
2 A= 4 6 2 6
6 8 2
0 2 3
45 9 6 1 0
1 , 5 0
komatrica polja (2,4) je: A2,4=
6 2
0 3
6.2. Determinante
Svakoj kvadratnoj matrici A dodeljuje se tano jedan realan broj, koji se oznaava sa det(A) i koji zovemo determinanta matrice A. Umesto det(A) esto piemo detA, i ako je A= (i,j=1,2,,n), tada je uobiajena oznaka:
a11 a12 a1n a11 a12 a1n a21 a22 a2 n a21 a22 a2 n det = an1 an 2 ann an1 an 2 ann
Pojam determinante emo definisati induktivno po n, gde n oznaava red matrice, odnosno red determinante. Drugim reima, prvo emo definisati determinantu kvadratne matrice prvog reda, zatim determinantu kvadratne matrice drugog reda, potom determinantu kvadratne matrice treeg reda. Determinantu reda n emo definisati pomou determinante reda n-1.
Poslovna matematika
101
Definicija 6.2.1. (determinante) Za matricu prvog reda A= [a11 ] vai detA=a11.
Za matricu drugog reda

a11 A= a 21 a12 a 22 a11 A= a21 a31
vai
detA=a11a22-a21a12.
Za matricu treeg reda

a12 a22 a32 a13 a23 a33
vai detA=a11a22a33+a12a23a31+a13a21a32-a13a22a31-a11a32a23-a12a21a33 Za matricu reda n i svako i, j (1, 2, , n)

a11 a1n a1n a a a 2n A= 21 22 vai: a n1 a n 2 a nn
detA= aij ( 1)
j =1
i+ j
det Ai , j
(tada kaemo da je detA razvijena po i-toj vrsti), ili detA= aij ( 1)i + j det Ai , j
i =1 n
(tada kaemo da je detA razvijena po j-toj koloni), gde detAi,j predstavlja determinantu komatrice polja (i, j) matrice A, u oznaci Ai,j, koja je reda n-1, a koja se, da se podsetimo, dobija izostavljanjem i-te vrste i j-te kolone iz matrice A. Izraz (-1)i+j detAi,j zovemo kofaktorom (ili minorom) elementa aij (ili po . lja(i,j)), i oznaavamo ga sa A ij
102
6. Linearna algebra
Dakle,
= ( 1)i + j det A . A ij i, j
Primer 6.2.1. Date su matrice:
1 3] , B= A= [ 3
a) b)
2 2 , C= 4 4 3
0 1 1
2 2 1
Odrediti po definiciji determinante matrice A, B, C; Razvijanjem po prvoj vrsti nai detC.
Reenje: a) Po definiciji vai: detA=3 detB=14-23=4-6=-2 detC=21(-1)+023+412-213-221-04(-1)=-2+8-6-4=-4 b) Po definiciji razvijanja po prvoj vrsti, imamo:
detC=2(-1)(1+1)
1 1
4 2 +0(-1)(1+2) 3 1
4 2 +2(-1)(1+3) 3 1
1 = 1
=2(-1-2)+0+2(4-3)=-6+2=-4.
Neke osobine determinanti: a) Determinanta ne menja vrednost ako vrste zamene mesta sa odgovarajuim kolonama. b) Ako dve vrste ili kolone zamene mesta, determinanta menja znak. c) Determinanta se mnoi brojem tako to se tim brojem pomnoe svi elementi jedne vrste (ili jedne kolone);
Poslovna matematika
103
d) Vrednost determinante se ne menja ako se elementi jedne vrste (ili jedne kolone) pomnoe nekim brojem i dodaju odgovarajuim elementima neke druge vrste (ili neke druge kolone); e) Ako su elementi jedne vrste (ili kolone) dati u obliku zbira, onda se determinanta moe rastaviti na zbir onoliko determinanti koliko ima sabiraka u toj vrsti (ili koloni), dok su ostale vrste (ili kolone) nepromenjene. f) Determinanta je jednaka nuli ako ima dve proporcionalne vrste (ili kolone). g) Determinanta je jednaka nuli ako su svi elementi jedne vrste (ili kolone) jednaki nuli. 6.2.1. Sarusovo pravilo Sarusovo pravilo je praktian nain za odreivanje determinante treeg reda. Ono je dato sledeom emom:
=br+aq+pc-bp-cq-ra
(Sa desne strane date determinante formalno se dopiu prve dve kolone, a zatim se postupi kao to je naznaeno.) Napomena: Sarusovo pravilo vai samo za determinante treeg reda.
Primer 6.2.1.1. Primenom Sarusovog pravila nai determinantu matrice C iz primera 6.2.1. Reenje:
2 4 detC= 3
0 1 1
2 2 1
2 4 3
0 1 1
=21(-1)+023+241-312-122-(-1)40= -2+8 -6 -4= -4.
104
6. Linearna algebra
6.3. Inverzna matrica

Definicija 6.3.1. (komatrica kvadratne matrice A) Pod komatricom kvadratne matrice A podrazumevamo matricu = A , odnosno matricu iji element na mestu (i, j) predstavlja kofaktor polja A ij (i, j) matrice A.
[ ]
Primer 6.3.1.
2 Napisati komatricu matrice C= 4 3

Reenje:
0 1 1
2 2 . 1
= C Imajui u vidu definiciju komatrice date matrice, elementi matrice C ij

= (1)1+1 1 C 11 1 = (1)1+ 2 4 C 12 3 = (1)1+ 3 4 C 13 3 = (1) 2 +1 0 C 21 1 = (1) 2 + 2 2 C 22 3 = (1) 2 + 3 2 C 23 3 = (1) 3 +1 0 C 31 1 = (1) 3 + 2 2 C 32 4 = (1) 3 + 3 2 C 33 4 2 = (1 2) = 3 1 2 = (4 6) = 10 1 1 = (4 3) = 1 1 2 = (0 2 ) = 2 1 2 = (2 6) = 8 1 0 = (2 0 ) = 2 1 2 = (0 2 ) = 2 2 2 = (4 8) = 4 2 0 = (2 0 ) = 2 1
[ ]su:
Dakle, komatrica matrice C je
Poslovna matematika
105
3 = 2 C 2
10 8 4
1 2 2
Definicija 6.3.2. (adjungovana matrica) Adjungovana matrica kvadratne matrice A je transponovana komatrica matrice A. Oznaava se sa adjA.
Primer 6.3.2.
Reenje:
2 Nai adjungovanu matricu matrice C= 4 3
0 1 1
2 2 . 1
Imajui u vidu definiciju 6.2.3. i reenje primera 6.2.2, zakljuujemo da je adjungovana matrica matrice C:
3 T = 2 adjC = C 2
10 8 4
1 3 2 = 10 2 1
2 8 2
2 4 2
Definicija 6.3.3. (inverzna matrica) Ako je A kvadratna matrica reda n i ako postoji matrica X takva da je XA=AX=I, kaemo da je X inverzna matrica matrice A. Inverzna matrica matrice A obeleava se sa A-1. Definicija 6.3.4. (regularna matrica, singularna matrica) Kvadratna matrica A ija je detA0 zove se regularna matrica. Kvadratna matrica A ija je detA=0 zove se singularna matrica. Nain nalaenja inverzne matrice date matrice odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati:
106
6. Linearna algebra
Teorema 6.3.3. (egzistencija inverzne matrice) Kvadratna matrica A ima inverznu matricu A-1, ako i samo ako je regularna tj. ako je detA0, i tada: 1 A1 = adjA . det A
Primer 6.3.3.
2 Nai inverznu matricu matrice C= 4 3
0 1 1
2 . 2 1
Reenje: Imajui u vidu teoremu 6.3.3. i primere 6.2.1.1 i 6.3.2, dobijamo da je inverzna matrica matrice C
3 1 1 = adjC = 10 det C 4 1
2 8 2
2 4 2
6.4. Rang matrice

Pod rangom matrice A podrazumevamo najvei prirodan broj r za koji postoji kvadratna podmatrica M reda r te matrice takva da je detM0. Drugim reima, rang matrice A je najvei red kvadratne regularne podmatrice te matrice.
Primer 6.4. Odrediti rang matrice
2 A= 4 1
Reenje:
1 2 2
1 2 3
3 6 4
Kvadratne podmatrice najvieg reda koje se mogu obrazovati iz ove matrice jesu podmatrice treeg reda i ima ih etiri. Zato izraunajmo njihove determinante.
Poslovna matematika
107
2 4 1 1 2 2
1 2 2 1 2 3
1 2 = 0 3 3 6 =0 4
2 4 1
1 2 2
3 6 =0 4
2 4 1
1 2 3
3 6 =0 4
Kako su determinante svih podmatrica treeg reda jednake nuli, onda je rang matrice A, u oznaci r(A)<3. Pogledajmo sada da li meu nekim podmatricama drugog reda postoji podmatrica ija je determinanta razliita od nule. Oigledno je da za podmatricu koju dobijamo uklanjanjem druge vrste i tree i etvrte kolone vai
2 1
1 = 3 0 , pa je rang matrice A, r(A)=2. 2
Ovakav postupak za odreivanje ranga matrice vrlo je glomazan, tako da je u teoriji matrica razvijeno dosta metoda za lake pronalaenje ranga matrice, koje mi ovde neemo analizirati. Na ovom nivou, na kome mi izlaemo linearnu algebru, ukazaemo na jedan, ako ne laki, onda sistematiniji nain odreivanja ranga matrice: a) prvo odredimo podmatricu najnieg reda (naravno reda 1) ija je determinanta razliita od nule b) ako je naena kvadratna podmatrica reda k ija je determinanta razliita od nule, tada je potrebno izraunati determinante samo onih podmatrica reda k+1 koje sadre prethodnu podmatricu reda k. Ako su sve determinante ovako odreenih podmatrica reda k+1 jednake nuli, onda je rang matrice A jednak k, tj. r(A)=k. Ako je bar jedna determinanta podmatrica reda k+1 razliita od nule, tada ovaj postupak, (postupak pod b)) primenjujemo ba na tu podmatricu reda k+1 ija je determinanta razliita od nule. U sluaju razmatranog primera: a) Neka je podmatrica reda 1 ija je determinanta razliita od nule podmatrica
108
6. Linearna algebra
[a11 ]= [2] 2 = 2 0 , dakle r(A)1

b) Uoimo sada podmatricu drugog reda ija je determinanta razliita od nule, a koja sadri prethodnu podmatricu. Tada imamo:
2 1 1 2 2 1 1 = 3 , pa je r(A)2 2
Izraunajmo sada determinante svih podmatrica treeg reda koje sadre prethodnu podmatricu:
2 4 1 1 2 2 1 2 = 0 3 2 4 1 1 2 2 3 6 =0 4
Poto su determinante svih podmatrica treeg reda koje sadre prethodnu podmatricu drugog reda jednake nuli, zakljuujemo da je rang matrice jednak dva, odnosno r(A)=2.
6.5. Sistemi linearnih algebarskih jednaina

Definicija 6.5.1. (sistem linearnih algebarskih jednaina) Pod sistemom od m linearnih algebarskih jednaina sa n nepoznatih podrazumevamo konjunkciju sledeih jednaina a11x1+a12x2++a1nxn=b1 a21x1+a22x2++a2nxn=b2 . . . am1x1+am2x2++amnxn= bm. Jednainu i(1, 2, , m). Nepoznatu Koeficijent Koeficijent ai1x1+ai2x2++ainxn=bi nazivamo i-tom jednainom, xj nazivamo j-tom nepoznatom, j(1, 2, , n). aij uz j-tu nepoznatu u i-toj jednaini zovemo (i, j) -tim koeficijentom. bi i-te jednaine zovemo i-tim slobodnim lanom.
Poslovna matematika Primer 6.5.1 Sistem linearnih algebarskih jednaina: x+2y-z+4r=-3 3x-y+6z-5r=2 je sistem od dve jednaine sa etiri nepoznate.
109
Definicija 6.5.2. (homogeni sistem) Sistem linearnih algebarskih jednaina je homogen ako su mu svi slobodni lanovi jednaki nuli.
Primer 6.5.2. Sistem linearnih jednaina: x+2y-z+4r=0 3x-y+6z-5r=0 je homogen
Definicija 6.5.3. (kvadratni sistem) Sistem linearnih algebarskih jednaina je kvadratni ako mu je broj jednaina jednak broju nepoznatih, odnosno ako je m=n. *Napomena: Ubudue emo umesto sistem linearnih algebarskih jednaina govoriti samo sistem linearnih jednaina.
Primer 6.5.2. Sistem linearnih jednaina: x+2y-z+4r=-3 3x-y+6z-5r=2 2x-y+3z =0 3x-z =10 je kvadratni.
110
6. Linearna algebra
Definicija 6.5.4. (skup svih reenja sistema linearnih jednaina) Pod skupom svih reenja sistema jednaina odreenog definicijom 6.5.1, podrazumevamo skup svih n-torki (x1, x2, , xn) koje zadovoljavaju svaku od m jednaina koje definiu sistem. Definicija 6.5.5. (protivureni sistem) Sistem linearnih jednaina je protivurean ako je skup svih njegovih reenja prazan skup, odnosno ako ne postoji n-torka (x1, x2, , xn) koja zadovoljava svaku od m jednaina tog sistema. Definicija 6.5.6. (jedinstveno reenje sistema jednaina) Sistem linearnih jednaina ima jedinstveno reenje ako postoji samo jedna n-torka (x1, x2, , xn) koja zadovoljava svaku od m jednaina tog sistema. Napomena: Broj n-torki (x1, x2, ,xn) koje zadovoljavaju svaku od m jednaina sistema, predstavlja broj reenja sistema. Sistem moe imati beskonano mnogo reenja. Tada kaemo da je sistem neodreen. Definicija 6.5.7. (matrica sistema) Pod matricom sistema linearnih jednaina odreenih definicijom 6.4.1. podrazumevamo matricu koeficijenata sistema. Ako matricu sistema obeleimo sa A, oigledno je da je A matrica reda mn, tj,:
a11 a12 a1n a a a 2n A = 21 22 a m1 a m 2 a mn
Definicija 6.5.8. (proirena matrica sistema) Pod proirenom matricom sistema podrazumevamo matricu A koja se dobija tako to se matrica sistema proiri slobodnim lanovima bi (i=1,2,,m) na mestu (n+1)-ve kolone. Proirena matrica sistema A, je oigledno matrica tipa m(n+1). Dakle:
Poslovna matematika
111
a11 a12 a1n b1 a a a b 2n 2 ' A = 21 22 a m1 a m 2 a mn bm
Postojanje bar jednog reenja sistema linearnih jednaina odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati, a koja je opte poznata kao Kroneker-Kapelijeva (Kronecker-Capelli) teorema. Teorema 6.5.1. (Kroneker-Kapelijeva teorema) Sistem linearnih jednaina ima bar jedno reenje (odnosno nije protivurean) ako i samo ako je rang matrice sistema jednak rangu proirene matrice sistema, odnosno ako je r(A)=r(A).
6.6. Reavanje sistema linearnih jednaina pomou determinanti i matrica

6.6.1 Reavanje kvadratnog sistema linearnih jednaina pomou determinanti (Kramerovo pravilo) 6.6.1.1. Nehomogeni kvadratni sistem linearnih jednaina Nehomogeni kvadratni sistem od n linearnih jednaina sa n nepoznatih glasi: a11x1+a12x2++a1nxn=b1 a21x1+a22x2++a2nxn=b2 . . . an1x1+an2x2++annxn = bn gde postoji bi0 za i=1,2,,n. Kao to je ve kazano, matricu sistema obrazuju koeficijenti sistema i oznaavamo je sa A. Oigledno, A je kvadratna matrica reda n, tj:
112
6. Linearna algebra
a11 a12 a1n a a a 2n A = 21 22 a n1 a n 2 a nn
Nazovimo proirenom matricom sistema matricu A u kojoj su u prvih n vrsta i n kolona nalaze koeficijenti sistema, a n+1-va kolona je kolona odreena slobodnim lanovima sistema. Oigledno, proirena matrica sistema A je pravougaona matrica reda n(n+1). To znai:
a11a12 a1n b1 a a a b 2n 2 ' A = 21 22 an1an 2 ann bn
Nazovimo determinantom sistema determinantu matrice sistema A, odnosno determinantu koju obrazuju koeficijenti sistema i obeleimo je sa . Dakle:
a11 a12 a1n
detA= =
a 21 a 22 a 2 n a n1 a n 2 a nn
Determinantu koja se dobija iz determinante sistema tako to se kolona koju obrazuju koeficijenti uz xj (odnosno kolona j-ta) zameni kolonom koju obrazuju slobodni lanovi sistema (koeficijenti bj, j=1, 2, , n), obeleimo sa j . To znai:
a11 a1 j 1 b1 a1 j +1 a1n j = a21 a2 j 1 b2 a2 j +1 a2n an1 anj 1 bn anj +1 ann
Nain reavanja kvadratnog sistema linearnih jednaina pomou determinanti (Kramerovo pravilo) odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati.
Poslovna matematika
113
Teorema 6.6.1.1. (Kramerova teorema) Neka je odreena determinanta kvadratnog sistema n linearnih jednaina sa n nepoznatih i neka su odreene determinante j koje odgovaraju nepoznatima xj za j=1,2,,n. Tada vai: a) ako je 0, sistem ima jedinstveno reenje i ono se nalazi prema formulama j za j=1,2,,n xj = b) ako je =0 i bar jedna od determinanti j0 (j=1,2, ,n) sistem je protivurean, odnosno nema reenja c) ako je =1=2==n=0 onda 1. ako je rang matrice sistema manji od ranga proirene matrice sistema, odnosno r(A)<r(A), sistem je protivurean, tj. nema reenja 2. ako je rang matrice sistema jednak rangu proirene matrice sistema, odnosno r(A)=r(A)=r<n, sistem je neodreen, ima beskonano mnogo reenja, i tada se njegovo opte reenje nalazi na sledei nain: iz poetnog sistema od n linearnih jednaina izdvajamo podsistem od r linearnih jednaina sa r nepoznatih (ove nepoznate zovemo vezane), ija je determinanta reda r i koja je razliita od nule i pomou koje smo odredili da je r(A)=r(A)=r<n, a ostalih n-r nepoznatih iz tih r jednaina prebacujemo u kolonu slobodnih lanova i nazivamo ih slobodne nepoznate. Sada, poto je determinanta ovog podsistema razliita od nule (to je determinanta koja je odredila rang matrice sistema), ovaj podsistem od r vezanih nepoznatih reavamo kao pod a). Primetimo da izrazi za vezane nepoznate zavise od ostalih n-r slobodnih nepoznatih.
Primer 6.6.1.1. Nai reenja sledeih kvadratnih sistema linearnih jednaina a) 2x + 2z = -2 4x + y + 2z = 0 3x + y - z = 5 x+y-z=1 2x + 2y - 2z = 1 x-y+z=1 x+y-z=1
b)
c)
114 2x + 2y - 2z = 2 x-y+z=1 Reenje: a) Vrednost determinante sistema je:
6. Linearna algebra
2 = 4 3
Naimo determinante x, y, z.
0 1 1
2 2 = 4 , 1
pa sistem po Kramerovoj teoremi ima jedinstveno reenje.
2 x = 0 5 2 y = 4 3 2 z = 4 3
0 1 1 2 0 5 0 1 1
2 2 = 4 1 2 2 =0 1 2 0 =8 5
Jedinstveno reenje sistema, odnosno vrednosti za nepoznate x, y, z, prema Kramerovoj teoremi je:
x=
x 4 = =1 4 y = 0 =0 4
y=
z=
z 8 = = 2 4
Poslovna matematika b) Determinanta sistema je
115
1 = 2 1
1 2 1
1 2 = 0 1
Poto je determinanta sistema jednaka nuli, sistem nema jedinstveno reenje, ali moe biti protivurean (odnosno da nema reenja) ili neodreen (odnosno da ima vie od jednog reenja). Odredimo determinante x, y, z . Kako je
1 x = 1 1 1 y = 2 1
1 2 1 1 1 1
1 2 = 0 1 1 2 = 2, 1
odnosno y0, to prema Kramerovoj teoremi zakljuujemo da je ovaj sistem protivurean, odnosno da nema reenja. c) Determinanta sistema je
1 = 2 1
1 2 1
1 2 = 0 1
Poto je determinanta sistema jednaka nuli sistem nema jedinstveno reenje, ali moe biti protivurean (odnosno da nema reenja) ili neodreen (odnosno da ima vie od jednog reenja). Odredimo determinante x, y, z. Kako je
116
6. Linearna algebra
1 x = 2 1 1 y = 2 1 1 z = 2 1
1 2 1 1 2 1 1 2 1
1 2 = 0 1 1 2 = 0 1 1 2 = 0, 1
odnosno =x=y=z=0, ispitivanje postojanja reenja nastavljamo korienjem pojma ranga matrice sistema (r(A)) i ranga proirene matrice sistema r(A). Kako je
1 A= 2 1
sledi da je r(A)<3, jer detA==0.
1 2 1
1 2 1
Oigledno je da za determinantu podmatrice matrice A odreenu koeficijentima a11, a12, a31, a32 vai
a11 a31
pa je r(A)=2.
a12 a32
1 1
1 = 2 0 1
S druge strane, proirena matrica A je
1 A = 2 1
'
1 2 1
1 2 1
1 2 1
Sve njene determinante treeg reda su jednake nuli (to su u stvari determinante =x=y=z=0), pa je i njen rang r(A)=2 (ova matrica takodje sadri determinantu
Poslovna matematika
117
a11 a31
a12 a32
1 1
1 1
= 2 0 ).
Kako je r(A)=r(A)=2, to prema Kramerovoj teoremi sistem je neodreen i svodi se na sistem od dve jednaine sa dve vezane nepoznate, koje odreuje determinanta sistema po kojoj smo odredili rang, a trea nepoznata postaje slobodna nepoznata i prebacuje se u kolonu slobodnih lanova. Otuda zadati sistem se svodi na sistem: x+y=1+z x - y = 1 z. Poslednji sistem moemo reiti na bilo koji nain, pa i korienjem Kramerovog pravila. Determinante ovog sistema su:
1 1
1 = 2 1 (1 + z ) 1 = 2 (1 z ) 1 1 1
x =
y =
(1 + z )
(1 z )
= 2 z.
Dakle, ovaj sistem jednaina je neodreen i ima beskonano mnogo reenja, odreenih sa:
x=
x 2 = =1 2 y = 2z = 2
y=
z = , R.
118
6. Linearna algebra
6.6.1.2. Homogeni kvadratni sistem linearnih jednaina Homogeni kvadratni sistem od n linearnih jednaina sa n nepoznatih glasi: a11x1+a12x2++a1nxn=0 a21x1+a22x2++a2nxn=0 . . . an1x1+an2x2++annxn =0 Homogeni sistem ne moe biti protivurean, jer uvek postoji njegovo trivijalno reenje: x1=x2==xn=0 Otuda iz Kramerove teoreme sledi: a) ako je 0, sistem ima jedinstveno reenje x1=x2==xn=0 (trivijalno reenje); b) ako je =0, sistem je neodreen i reava se kao nehomogeni sistem u sluaju kada je neodreen.
Primer 6.6.1.2. Diskutovati i reiti homogeni sistem jednaina: x + y + z =0 mx + 4y +z =0 6x + (m+2)y + 2z=0 u zavisnosti od parametra m Reenje: Da li osim trivijalnog reenja sistem ima i neko drugo reenje, zavisi od determinante sistema. Determinanta sistema je
1 = m 6
1 4
1 1 = m 2 m 12 .
m+2 2
Ova determinanta je jednaka nuli za m2-m-12=0 m1=-3 m2=4. Dakle, za m -3 i m 4 sistem ima samo trivijalno reenje. Za m= -3 sistem glasi
Poslovna matematika x + y + z =0 -3x +4y + z =0 6x -y + 2z =0.
119
Oigledno je da je rang matrice ovog sistema jednak r(A)=2. Recimo neka ga odreuju koeficijenti
a11 a21
x +y = -z
a12 a22
1 3
1 = 7 , pa zadati sistem svodimo na sistem 4
-3x + 4y = -z Kako je:
x =
z z 1 3
1 = 3 z 4 z = 4 z , z
y =
reenja sistema glase Za m=4, sistem glasi x + y + z =0 4x +4y + z =0 6x + 6y + 2z =0
x=
3 , 7
y=
4 , 7
z = , R.
Oigledno je da je rang matrice ovog sistema jednak r(A)=2, jer je
a12 a 22
y + z = -x
a13 a 23
1 4
1 = 3 , pa se zadati sistem svodi na sistem 1
4y + z = -4x
120 Kako je:
6. Linearna algebra
y =
x 4x 1 4
1 = 3x 1 x 4 x
z =
= 0,
to su reenja zadatog sistema: x=, y=-, z=0, R.
6.6.2.Nalaenje reenja kvadratnog sistema linearnih jednaina koji ima jedinstveno reenje pomou matrica Neka je X matrica tipa n1, iji su elementi nepoznate xi (i=1,2,,n), tj.
x1 x X = 2 , xn
a B matrica tipa n1, iji su elementi slobodni lanovi bi (i=1,2,,n), tj.

b1 b B = 2 bn
Kvadratni sistem linearnih jednaina moe se napisati u matrinom obliku: AX=B, gde je A ve definisana matrica kvadratnog sistema. Ako matrica A ima inverznu matricu, a to e biti ako i samo ako je detA0, ova matrina jednaina se moe reiti po X mnoenjem s leve strane matricom A-1, odnosno inverznom matricom matrice A. Tada je A-1AX=A-1B pa je X= A-1B jer je A-1AX=IX=X.
Dakle, reavanje sistema, odnosno nalaenje matrice X, svodi se na: a) nalaenje inverzne matrice A-1 matrice A;
Poslovna matematika
121
b) matrino mnoenje A-1B.

Primer 6.5.2. Nai matrinim metodom reenja sledeeg kvadratnog sistema linearnih jednaina 2x + 2z = -2 4x + y + 2z = 0 3x + y - z = 5 Reenje: Ovaj sistem jednaina moemo pomou matrica napisati u obliku AX=B, gde je
2 A= 4 3
0 1 1
2 2 1
x X = y z
2 B= 0 5
Reenje ovog sistema jednaina svodi se na pronalaenje matrice X pomou inverzne matrice A-1, naime vai: AX=BX=A-1B. Matrica A-1 se nalazi na nain na koji smo to pokazali u Primeru 6.3.3. i iznosi:
3 1 A = 10 4 1
1
2 8 2
2 4 , pa je 2
3 1 10 A B= 4 1
-1
2 8 2
2 2 1 4 0 = 0 2 2 5
i reenje zadatog sistema jednaina je: x=1, y=0, z=-2.
122
6. Linearna algebra
6.6.3. Nalaenje reenja sistema m linearnih jednaina sa n nepoznatih

Podsetimo se da sistem m linearnih jednaina sa n nepoznatih glasi: a11x1+a12x2++a1nxn=b1 a21x1+a22x2++a2nxn=b2 . . . am1x1+am2x2++amnxn= bm i da je matrica A ovog sistema
a11 a12 a1n a a a 2n A = 21 22 , a m1 a m 2 a mn
a proirena matrica
a11 a12 a1n b1 a a a b 2n 2 ' A = 21 22 . a m1 a m 2 a mn bm
Prema Kroneker-Kapelijevoj teoremi, vai sledee: 1. Ako je rang matrice sistema manji od ranga proirene matrice sistema, r(A)<r(A), tada je sistem protivurean, odnosno nema reenja. 2. Ako je rang matrice sistema jednak rangu proirene matrice, odnosno r(A)=r(A), tada: a) ako je r(A)=r(A)=n (odnosno jednak broju nepoznatih xi, to je mogue samo u sluaju ako je broj jednaina vei ili jednak broju nepoznatih, tj. mn), tada sistem ima jedinstveno reenje, koje se odreuje, recimo Kramerovim pravilom, ili na neki drugi nain, iz onih n jednaina sistema koje su odredile rang matrice A kao r(A)=n b) ako je r(A)=r(A)=r<n, tada je sistem ima beskonano mnogo reenja, i tada se njegovo opte reenje nalazi kao kod neodreenog kvadratnog sistema linearnih jednaina, odnosno na sledei nain:
Poslovna matematika
123
iz poetnog sistema m linearnih jednaina izdvajamo podsistem od r linearnih jednaina sa r nepoznatih (ove nepoznate zovemo vezane), odreen determinantom reda r koja je razliita od nule i pomou koje smo odredili da je r(A)=r(A)=r, a ostalih n-r nepoznatih iz tih r jednaina prebacujemo u kolonu slobodnih lanova i nazivamo ih slobodne nepoznate. Sada, poto je determinanta ovog podsistema razliita od nule (to je determinanta koja je odredila rang matrice sistema), ovaj podsistem od r vezanih nepoznatih reavamo, recimo Kramerovim pravilom, ili na neki drugiu nain, i dobijemo reenja u vidu zavisnosti r vezanih nepoznatih od n-r slobodnih nepoznatih.
Poslovna matematika
125
7. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE
7.1. PROCENTNI RAUN

Korienje procentnog rauna je u dananje vreme svakodnevna ovekova potreba. Naalost, nivo poznavanja ovog rauna je katastrofalno nizak, pa ak i kod osoba koje se po prirodi svojih delatnosti svakodnevno susreu sa njim. Zbog toga se nadam da e ovo poglavlje pomoi itaocima ovog udbenika da jednostavno i uspeno savladaju pravila procentnog rauna. Procentni raun, u osnovi, predstavlja naine odreivanja zavisnosti sledeih veliina: glavnice, procentne stope i procentnog prinosa. Glavnica je veliina koja slui kao osnovica za koju se izraunavaju poveanja ili smanjenja za zadatu procentnu stopu, odnosno za zadati procenat. Najee se obeleava sa G. Procentna stopa predstavlja broj koji pokazuje za koliko se jedinica smanjuje ili poveava glavnica za svakih 100 jedinica te glavnice. Najee se obeleava sa p. Procentna stopa se moe izraavati i u procentualnom i u decimalnom zapisu. Veza izmeu decimalnog i procentualnog zapisa procentne stope p je:
Naprimer, procentualnom zapisu 64% odgovara decimalni zapis 0,64, procentualnom zapisu 168% odgovara decimalni zapis 1,68, procentualnom zapisu 0,38% odgovara decimalni zapis 0,0038, odnosno decimalnom zapisu 0,28 odgovara procentualni zapis 28%, decimalnom zapisu
126
7. Elementi finansijske matematike
2,45 odgovara procentualni 245%, decimalnom zapisu 0,0042 odgovara procentualni zapis 0,42% i slino. Oigledno je da se prelazak sa jednog na drugi zapis ostvaruje obinim deljenjem, ili mnoenjem sa brojem 100. VANO: U daljem izlaganju, pod procentnom stopom p podrazumevaemo njen decimalni zapis, a pod procentnom stopom p% podrazumevaemo njen procentualni zapis. Procentni prinos predstavlja broj koji pokazuje koliko iznosi p% od neke glavnice G, odnosno, predstavlja iznos koji pokazuje za koliko se ukupno poveala ili smanjila glavnica G prilikom njenog poveanja ili smanjenja za procentnu stopu p. Najee se obeleava sa P. Odnos izmeu ove tri veliine odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati. Teorema 7.1.1. (veza izmeu glavnice G, procentne stope p, i procentnog prinosa P) Ako su date veliine G (glavnica), p(procentna stopa) i P (procentualni prinos), onda za njih vai: P=G p. Naravno, iz ove relacije vrlo jednostavno zakljuujemo da je:
G=
Primer 7.1.1.1. Ako je neka veliina porasla od vrednosti 320 na vrednost 384, odrediti: a) koliki su procentni prinos i glavnica b) koliki je procenat poveanja (odnosno za koju procentnu stopu je izvreno poveanje). Reenje: a) Prinos za koji se veliina poveala je, naravno, na vrednost veliine, odnosno G=320. P=384-320=64, a glavnica je poet-
P , p
to jest
p=
P . G
b) Imajui u vidu da je po Teoremi 7.1.1 P=Gp, zakljuujemo da je:
p=
P 64 = = 0,2 , G 320
pa je poveanje izvreno za 0,2100%=20%.
Poslovna matematika Primer 7.1.1.2. Koliko je a) 38,5% od 264 b) 268% od 355 c) 0,62% od 2685 Reenje: a) G=264, p=
127
38,5 = 0,385 100
P=Gp=2640,385=101,64 b) G=355, p=
268 = 2,68 100
P=Gp=3552,68=951,4
c)
G=2685,
p=
0,62 = 0,0062 100
P=Gp=26850,0062=16,647.
U praksi se procentni raun najee koristi u smislu odreivanja poveanja ili umanjenja nekih veliina za odreeni procenat, pri emu se dobijaju nove vrednosti tih veliina. Relacije koje vae izmeu poetnih vrednosti (glavnice), procentne stope, procentnog prinosa i novih (poveanih ili umanjenih) vrednosti veliina koje se poveavaju ili umanjuju za odreeni procenat odreuju sledee teoreme, koje takoe neemo dokazivati. Teorema 7.1.2. (veza izmeu poetne vrednosti neke veliine, nove (poveane ili umanjene) vrednosti te veliine, procentnog prinosa i procentne stope za koju je izvreno poveanje ili umanjenje poetne veliine) Ako se poetna vrednost neke veliine (glavnica G) povea za procenat p, onda procentni prinos usled ovog poveanja iznosi: P=Gp, a nova (poveana) vrednost te veliine (obeleimo je sa Gpov) iznosi:
128
Gpov=G+P=G+Gp=G(1+p). Ako se poetna vrednost neke veliine (glavnica G) umanji za procenat p, onda procentni prinos usled ovog umanjenja iznosi P=Gp, a nova (umanjena) vrednost te veliine (obeleimo je sa Guma) iznosi Guma=G P=G Gp=G(1 p)
Primer 7.1.2. Kolika je nova cena nekog proizvoda od 180 din, ako je: a) ona poveana za 26% b) ona umanjena za 26% Reenje: a) p =
26 = 0,26 100
Na osnovu Teoreme 7.1.2, zakljuujemo da je nova cena robe: Gpov=G(1+p)=180(1+0,26)=1801,26=226,8 din. b) p =
26 = 0,26 100
Na osnovu Teoreme 7.1.2, zakljuujemo da je nova cena robe: Guma=G(1 p)=180(1 0,26)=1800,74=133,2 din.
Teorema 7.1.3. (vieetapna poveanja ili umanjenja neke veliine) Ako se neka veliina (glavnica) G u toku nekog perioda vie puta poveava redom za procentne stope p1, p2, , pn, onda je nova poveana vrednost te veliine Gpov data sa: Gpov=G(1+p1)(1+p2)(1+pn) Ako se neka veliina (glavnica) G u toku nekog perioda vie puta umanjuje redom za procentne stope p1, p2, ,pn, onda je nova umanjena vrednost te veliine Guma data sa Guma=G(1 - p1)(1 - p2)(1 - pn).
Poslovna matematika Primer 7.1.3.1.
129
Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda poveavana 5 puta, i to za 12%, 18%, 7%, 4% i 8%. a) Kolika je nova cena proizvoda? b) Za koliko je ukupno procenata izvreno poveanje osnovne cene? Reenje: a) Na osnovu teoreme 7.1.3, nova cena proizvoda iznosi: Gpov=451,121,181,071,041,08=71,47din b) Kako je Gpov=451,121,181,071,041,08=451,588, odnosno kako je 1,121,181,071,041,08=1,588, zakljuujemo da je u toku ovog perioda poetna cena ukupno poveana za 58,8%. VANO: OBRATITI PANJU DA UKUPNO POVEANJE PROCENATA NIJE OBIAN ZBIR PROCENATA ZA KOJE JE IZVRAVANO POVEAVANJE OSNOVNE CENE U ODREENIM PERIODIMA. U naem primeru cena je poveavana pet puta: za 12%, 18%, 7%, 4% i 8%, a ukupno poveanje cene NIJE 12% + 18% + 7% + 4% + 8%=49% ve je 58,8%. Primer 7.1.3.2. Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda smanjivana 5 puta, i to za 12%, 18%, 7%, 4% i 8%. a) Kolika je nova cena proizvoda? b) Za koliko je ukupno procenata izvreno smanjenje osnovne cene? Reenje: a) Na osnovu teoreme 7.1.3, nova cena proizvoda iznosi: Guma=45(1 0,12)(1 0,18)(1 0,07)(1 0,04)(1 0,08)= = 450,880,820,930,960,92=26,67din. b) Kako je Guma=450,880,820,930,960,92=450,593, odnosno kako je 0,880,820,930,960,92=0,593=(1 0,407), zakljuujemo da je u toku ovog perioda poetna cena ukupno umanjena za 40,7%.
130
VANO: OBRATITI PANJU DA UKUPNO UMANJENJE PROCENATA NIJE OBIAN ZBIR PROCENATA ZA KOJE JE IZVRAVANO UMANJENJE OSNOVNE CENE U ODREENIM PERIODIMA. U naem primeru cena je umanjena pet puta za 12%, 18%, 7%, 4% i 8%, a ukupno umanjenje cene NIJE 12% + 18% + 7% + 4% + 8%=49% ve je 40,7%. Primer 7.1.3.3. Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda menjana 5 puta, i to poveavana dva puta: za 12% i 18%, a zatim smanjivana tri puta: za 7%, 4% i 8%. a) Kolika je nova cena proizvoda? b) Da li se ovakvim postupkom poetna cena poveala ili smanjila, i za koliko je ukupno procenata izvreno to poveanje (ili smanjenje) osnovne cene? Reenje: a) Na osnovu teoreme 7.1.3, nova cena proizvoda iznosi: Gnovo=45(1,12)(1,18)(1 0,07)(1 0,04)(1 0,08)= =451,121,180,930,960,92=48,85 din. b) Kako je Gnovo=45(1,12)(1,18)(1 0,07)(1 0,04)(1 0,08), odnosno kako je 451,121,180,930,960,92=451,085, zakljuujemo da je ovakvim promenama cene ona poveana za 8,5%.
7.2 KAMATNI RAUN

Kamatni raun je raun koji odreuje odnose koji se uspostavljaju izmeu dunika i poverioca. Naime, dunik pozajmljuje odreeni novac od poverioca na odreeno vreme i plaa odreenu novanu nadoknadu poveriocu, kao naknadu za korienje pozajmljenog novca. Suma koju dunik pozajmljuje od poverioca naziva se kapital ili glavnica, i najee se oznaava sa K. Iznos koji dunik godinje plaa za svakih 100 novanih jedinica pozajmljenog novca naziva se kamatna stopa ili interesna stopa. Kamatna (interesna) stopa se (isto kao i procentna stopa) moe izraavati i u procentualnom i u decimalnom zapisu. Veza izmeu decimalnog i procentualnog zapisa kamatne stope p je ista kao i kod procentne stope, tj:
Poslovna matematika
131
Oigledno je da se prelazak sa jednog na drugi zapis ostvaruje obinim deljenjem ili mnoenjem sa brojem 100. VANO: U daljem izlaganju pod kamatnom (interesnom) stopom p podrazumevaemo njen decimalni zapis, a pod kamatnom (interesnom) stopom p% podrazumevaemo njen procentualni zapis. Ukupna suma koju dunik isplauje poveriocu kao nadoknadu za pozajmljeni novac na odreeno vreme, uz kamatnu stopu p, naziva se kamata ili interes, i najee se obeleava sa I. Vreme t za koje dunik koristi novac poverioca, i za koje se i rauna kamata, moe se dati u godinama (tg), u mesecima (tm) i u danima (td). Ako je vreme za koje se rauna kamata dato u danima, onda se ono moe raunati ili po kalendaru, uz pretpostavku da godina ima 360 ili 365 dana, to se obeleava sa (k,360) ili (k,365), ili uz pretpostavku da svaki mesec ima 30 dana, a godina 360 ili 365 dana, to se obeleava sa (30,360) ili (30,365). Kamatna stopa p se moe vremenski menjati i moe biti razliita za razliite iznose glavnice, to je predmet dogovora izmeu dunika i poverioca. Kamata se izraunava u nekim vremenskim intervalima, koji se odreuju dogovorom izmeu dunika i poverioca. Taj vremenski interval u kome se izraunava kamata zove se obraunski period. Kamata se moe raunati na istu osnovicu u svim obraunskim periodima i tada se takav raun naziva prosti kamatni raun, a moe se raunati i tako to se osnovica, na koju se kamata rauna u datom obraunskom periodu, uveava za kamatu iz prethodnog obraunskog perioda i tada se takav raun naziva sloeni kamatni raun. 7.2.1. Prosti kamatni raun Prosti kamatni raun je raun koji odreuje zavisnosti izmeu kapitala (glavnice) K, interesa (kamate) I, interesne (kamatne) stope p (koja je, da podsetim, data na godinjem nivou) i vremena za koje se rauna kamata t, gde se kamata obraunava uvek na istu osnovicu. Ove zavisnosti odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati.
132
Teorema 7.2.1. (osnovna teorema prostog kamatnog rauna) Ako je dunik pozajmio glavnicu K od poverioca pod kamatnom (interesnom) stopom p (decimalni zapis), onda kamata (interes) I koju on mora da plati poveriocu posle vremena t datog u godinama (t=tg) iznosi: I=Kptg a njegov ukupni dug prema poveriocu posle vremena t datog u godinama (t=tg) iznosi K+I, tj K+I=K+ Kptg=K(1+ptg) Ako je vreme t dato u mesecima tm ili u danima td ( pod uslovima (k,360) ili (k,365)) onda vai
tg = t m t d (k ,360) t d (k ,365) pa je kamata I = = 12 360 365
I=
K p t m K p t d (k ,360) K p t d (k ,365) = = 12 360 365 a ukupni dug je naravno K+I
p tm p t d (k ,360) p t d (k ,365) K + I = K 1 + = K 1 + = K 1 + 12 360 365

Primer 7.2.1.1. Koliki je interes na 5600 din. sa 20% prostog interesa za vreme od: a) 3 godine b) 2 meseca c) 15 dana (k,360) i (k,365) d) 2 godine i 3 meseca e) 2 godine, 3 meseca i 20 dana (30,360) Reenje: Imajui u vidu Teoremu 7.2.1, vai sledee: K=5600 p=
p % 20 = = 0,2 100 100
a) t=tg=3, pa je:
I=Kptg=56000,23=3360 din.
Poslovna matematika
133
b) t=tm=2, pa je: c) t=td=15, pa je: za (k,360)
I=
Kpt m 5600 0,2 2 = = 186,67 din. 12 12 Kpt d 5600 0,2 15 = = 46,67 din. 360 360 Kpt d 5600 0,2 15 = = 46,03 din. 365 365
I=
za (k,365)
I=
d) Vreme od 2 godine i 3 meseca moramo pretvoriti u mesece, odnosno: t=tm=27, pa je: I=
Kpt m 5600 0,2 27 = = 2520 din. 12 12
e) Vreme od 2 godine 3 meseca i 20 dana moramo pretvoriti u dane, pod uslovom (30,360), tj.: t=td (30,360)=21230+330+20=830, pa je:
I=
Kpt d (30,360) 5600 0,2 830 = = 2582,22 din. 360 360
Primer 7.2.1.2. Dunik je poveriocu vratio dug, zajedno sa glavnicom 10400 dinara, uz kamatnu stopu od 15% za period od dve godine. Kolika je bila glavnica a kolika kamata? Reenje: Imamo da je p=0,15, t=tg=2, K+I=10400. Dakle,
I = Kpt g K + I = K + Kpt g = K (1 + pt g ) K =
I=Kptg=80000,152=2400 din.
K+I 10400 10400 = = = 8000din. 1 + pt g 1 + 0,15 2 1,3
Znai, glavnica je bila 8000 din., a kamata 2400 din.
134 Primer 7.2.1.3.
Po odbijanju 8% kamate za 6 meseci, dunik je primio 10560 dinara. Koliki je dug, a kolika kamata? Reenje: Imamo da je p=0,08, t=tm=6 i glavnica umanjena za interes je K-I=10560 din. Dakle,
I=
Kpt m Kpt m pt KI 10560 KI =K = K 1 m K = = = 11000din., pt 0,08 6 12 12 12 1 m 1 12 12 Kpt m 11000 0,08 6 = = 440din. 12 12
I=
Osnovni dug je 11000 dinara, a umanjen je za kamatu od 440 dinara.
7.2.1.1. Neke primene prostog kamatnog rauna 7.2.1.1.1 Terminski raun esto se deava da je dunik od poverioca pozajmio vie razliitih suma (glavnica) pod razliitim kamatnim stopama u razliitim vremenima i da eli da se u nekom vremenskom trenutku odjednom razdui, i to ili pod istim kamatnim uslovima (kamatnim stopama) pod kojima se zaduio, ili pod nekim novim, sa poveriocem dogovorenim kamatnim uslovima, izraenim preko neke nove srednje kamatne stope ps. Pitanje je kako nai vremenski period (odnosno vremenski trenutak) kada dunik treba da se razdui, a da ni on ni poverilac ne budu oteeni. Taj vremenski period se zove srednji rok plaanja, i nain na koji se on nalazi odreuje sledea teorema. Teorema 7.2.1.1.1. (srednji rok plaanja) Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam sume K1, K2, , Kn na vremenske periode t1, t2, , tn, uz kamatne stope p1, p2, , pn, gde je glavnica Ki pozajmljena na vreme ti pod kamatom pi, tada se ove obaveze mogu odjednom vratiti u vreme ts koje je:
Poslovna matematika
135
a)
ts =
K
k =1 n k =1
pk t k
K
n
za nepromenjene uslove razduivanja,

k
pk
b)
ts =
k =1
K k pk t k
ps K k
k =1 n
za nove, dogovorene uslove razduivanja,
izraene kroz prosenu kamatnu stopu ps. NAPOMENA: U ovim formulama vreme tk (k=1,2,,n) moe biti u bilo kojim jedinicama. Banke ga uglavnom koriste u danima. Dokaz: Ukupna kamata dunika (ukupne obaveze) za pozajmljene iznose Ki, uzete za vremena ti pod kamatnim stopama pi, gde je (i=1,2,,n), iznose (pod pretpostavkom da je ti dato u godinama, to ne utie na optost rezultata): K1p1t1+K2p2t2++Knpntn= K k p k t k .
k =1 n
Ako se ove obaveze vraaju u vreme ts, vai: a) za nepromenjene uslove zaduivanja njihov iznos je: K1p1ts+K2p2ts++Knpnts= K k pk t s = t s K k pk
k =1 k =1 n n
Ove obaveze koje se vraaju u trenutku ts moraju biti jednake ukupnim obavezama dunika, jer samo tada ni poverilac ni dunik nee biti oteeni. Dakle:
K
k =1
p k t k = t s K k pk t s =
k =1
k =1 n
K k pk t k
k =1
K k pk
n
b) za nove, dogovorene uslove razduivanja, izraene kroz prosenu kamatnu stopu ps, njihov iznos je: K1psts+K2psts++Knpsts= K k ps t s = t s ps K k
k =1 k =1 n
136
Ove obaveze koje se vraaju u trenutku ts moraju biti jednake ukupnim obavezama dunika, jer samo tada ni poverilac ni dunik nee biti oteeni. Dakle:
n
K
k =1
p k t k = t s ps K k t s =
k =1
k =1
K k pk t k
ps K k
k =1 n
NAPOMENA: Rok (datum) plaanja odreuje se dodavanjem izraunatog vremena ts onom vremenu od dospea obrauna u odnosu na koje smo odreivali vremena ti (i=1,2,,n). Taj datum u odnosu na koji smo odreivali vremena ti (i=1,2,,n) naziva se epoha. Najee se za epohu uzima prvo dospee.
Primer 7.2.1.1.1. Dunik treba da plati fakture na sledee iznose: 10000 din. 1.III.2003. uz kamatnu stopu 6%, 20000 din. 1.V 2003. uz kamatnu stopu 8%, 30000 din. 1.VII 2003. uz kamatnu stopu 12% i 40000 din. 1.IX 2003 uz kamatnu stopu 10%. Dunik bi hteo da plati ceo dug odjednom, sumom iznosa na fakturama, i to a) pod nepromenjenim uslovima b) uz prosenu kamatnu stopu od 9%. Izraunati pod a) i b) kada je to mogue uiniti? Reenje: Uzmimo za epohu datum 1.III 2003. Sada, imajui u vidu Teoremu 7.2.1.1.1, dobijamo a)
ts =
k =1 n
K k pk t k
k =1
K k pk
10000 0,06 0 + 20000 0,08 61 + 30000 0,12 122 + 40000 0,10 184 = 10000 0,06 + 20000 0,08 + 30000 0,12 + 40000 0,10
= 137,45
Ovo znai da se obaveze odjednom mogu izmiriti sumom iznosa na fakturama 138. dana posle datuma epohe, odnosno 138. dana posle 1.III 2003. godine, a to je 16.VII 2003 god.
Poslovna matematika b)
k =1
137
ts =
K k pk t k
ps K k
k =1 n
10000 0,06 0 + 20000 0,08 61 + 30000 0,12 122 + 40000 0,10 184 = 0,09 (10000 + 20000 + 30000 + 40000)
= 141,42
Ovo znai da se obaveze odjednom mogu izmiriti sumom iznosa na fakturama 142. dana posle datuma epohe, odnosno 142. dana posle 1.III 2003. godine, a to je 20.VII 2003 god.
Takoe se u praksi esto deava da su duniko-poverilaki odnosi izmeu dva subjekta uzajamni, odnosno da postoje i dugovanja dunika prema poveriocu, ali i potraivanja od strane dunika ka poveriocu. Postavlja se pitanje kako odrediti vreme kada se moe isplatiti razlika izmeu dugovanja i potraivanja, a da ni dunik ni poverilac ne budu oteeni. Ovo vreme se naziva rok salda dugovanja i nalazi se na nain koji odreuje sledea teorema. Teorema 7.2.1.1.2. (rok salda dugovanja) Ako su K1, K2, , Kn novane obaveze nekog dunika u terminima t1, t2, ,tn sa kamatnim stopama p1, p2, ,pn respektivno, i ako su njegova potraivanja P1, P2, , Pm u teminima t10, t20,, tm0, uz kamatne stope p10, p20,,pm0 respektivno, tada je saldo dugovanja ts dat sa: a)
ts =
K
k =1 n k =1
0 0 p k t k Pk p k tk 0 p k Pk p k k =1 k =1 m
za nepromenjene duniko poverilake uslove
K
n k =1
b)
ts =
K k pk t k Pk pk0t k0
ps K P k k k =1 k =1
n k =1 m
za nove, dogovorene uslove razduivanja, izraene kroz prosenu kamatnu stopu ps.
138

m n K Izraz k Pk je ukupni saldo dugovanja, i obino se obeleava sa S. k =1 k =1
Dokaz: Ukupne kamatne obaveze dunika prema poveriocu su jednake kamati koju on duguje poveriocu za pozajmljeni novac, umanjenoj za vrednost kamate koju njemu duguje poverilac na osnovu dunikovih potraivanja od poverioca. Odnosno, ukupne kamatne obaveze dunika su:
K
k =1
0 0 p k t k Pk p k tk k =1
a) u trenutku ts, kada se dunik i poverilac razduuju uz nepromenjene duniko-poverilake odnose, kamatne obaveze dunika moraju biti iste ukupnim (poetnim) kamatnim obavezama, jer samo tako ni dunik ni poverilac nee biti oteeni. U trenutku ts, kamatne obaveze dunika su:
m m n 0 0 K p t P p t t K p P p = k k s k k s s k k k k . k =1 k =1 k =1 k =1 n
Dakle, imajui u vidu da ni dunik ni poverilac ne smeju biti oteeni, vai:
k =1
K k pk t k
n
k =1
0 0 Pk pk tk
m n 0 = t s K k pk Pk pk k =1 k =1
ts =
k =1 n
k =1
K k pk
k =1 m
.
0 Pk pk
k =1
b) u trenutku ts, kada se dunik i poverilac razduuju uz promenjene duniko-poverilake odnose, izraene novom srednjom kamatnom stopom ps, kamatne obaveze dunika moraju biti iste ukupnim (poetnim) kamatnim obavezama, jer samo tako ni dunik ni poverilac nee biti oteeni. U trenutku ts kamatne obaveze dunika su:
K k ps t s Pk ps t s = t s ps K k Pk = t s ps S .
k =1 n m
k =1
k =1
k =1
Dakle, imajui u vidu da ni dunik ni poverilac ne smeju biti oteeni, vai:
Poslovna matematika
n m
139
k =1
K k pk t k Pk pk0t k0 = t s ps K k Pk
k =1
k =1
n
k =1
ts =
k =1
m n ps K P k k k =1 k =1 k =1
k =1
S ps
k =1
7.2.1.1.2. Eskontovanje U platnom prometu dugovanja i potraivanja (menice, hartije od vrednosti, krediti i sl.), esto se planirane obaveze ne izvravaju u ugovorenim rokovima, ve kasnije ili ranije od planiranog. Naravno, mogu nastupiti sledei sluajevi: a) obaveza se realizuje tano u roku, pa se onda plaa samo obaveza; b) obaveza se realizuje posle dospea (kasni), pa se onda ona poveava za interes za period zakanjenja; c) obaveza se realizuje pre dospea (ranije), pa se onda ona smanjuje za interes perioda ranije realizacije. Ako je u pitanju realizacija pre dospea, onda se ova operacija naziva eskontovanje. Interes za koji se obaveza smanjuje, a koji se obraunava od dana preuzimanja obaveze do dana njenog dospea, naziva se eskont. Umanjena vrednost obaveze za iznos eskonta naziva se eskontovana vrednost. Stopa kojom se rauna interes naziva se eskontna stopa. U praksi se koriste dve vrste eskonta, komercijalni i racionalni eskont. 7.2.1.1.2.1. Komercijalni eskont Interes (eskont) izraunat na nominalnu vrednost obaveze (neumanjenu), prostim kamatnim raunom od dana eskontovanja do dana dospea obaveze, naziva se komercijalni eskont i oznaava sa Ek. Nain izraunavanja komercijalno eskontovane vrednosti odreuje sledea teorema.
140
Teorema 7.2.1.1.2.1. (komercijalno eskontovana vrednost) Ako je Kn nominalna vrednost obaveze, K0,k komercijalno eskontovana vrednost obaveze u trenutku t=0, d broj dana od dana eskontovanja do dana dospea obaveze i p eskontna stopa data u decimalnom zapisu, tada je komercijalno eskontovana vrednost K0,k data sa:
dp K 0 , k = K n 1 360
Dokaz: Dokaz teoreme sledi direktno iz definicije komercijalnog eskonta kao interesa (eskont) izraunatog na nominalnu vrednost obaveze (neumanjenu), prostim kamatnim raunom od dana eskontovanja do dana dospea obaveze. Imajui u vidu pravila prostog kamatnog rauna, komercijalni eskont, obeleimo ga sa Ek, iznosi: Ek=
K n dp , 360
a komercijalno eskontovana vrednost je nominalna vrednost obaveze umanjena za iznos komercijalnog eskonta, tj.
dp K 0 , k = K n E k = K n 1 . 360
7.2.1.1.2.2. Racionalni eskont Interes (eskont) izraunat na aktuelnu vrednost obaveze (realnu vrednost obaveze u trenutku eskontovanja), tj. na eskontovanu vrednost obaveze, prostim kamatnim raunom od dana eskontovanja do dana dospea obaveze, naziva se racionalni eskont i oznaava sa Er. Nain izraunavanja racionalno eskontovane vrednosti odreuje sledea teorema. Teorema 7.2.1.1.2.2. (racionalno eskontovana vrednost) Ako je Kn nominalna vrednost obaveze, K0,r racionalno eskontovana vrednost obaveze u trenutku t=0, d broj dana od dana eskontovanja do dana dospea obaveze i p eskontna stopa data u decimalnom zapisu, tada je racionalno eskontovana vrednost K0,r data sa:
Poslovna matematika
141
K 0,r =
Kn dp 1 + 360 .
Dokaz: Dokaz teoreme sledi direktno iz definicije racionalnog eskonta kao interesa (eskont) izraunatog na eskontovanu vrednost obaveze prostim kamatnim raunom od dana eskontovanja do dana dospea obaveze. Imajui u vidu pravila prostog kamatnog rauna, racionalni eskont, obeleimo ga sa Er , iznosi: , 360 a racionalno eskontovana vrednost je nominalna vrednost obaveze umanjena za iznos racionalnog eskonta, tj.:
K 0, r = K n E r = K n K 0, r d p 360 Kn dp , K 0 , r 1 + = K n K 0, r = dp 360 1+ 360
Er=
K 0, r d p
dok je vrednost racionalnog eskonta:

Er = K 0, r d p 360 = Kn Kn dp . = dp 360 360 1+ 1+ 360 dp
7.2.1.1.2.3. Veza izmeu komercijalnog i racionalnog eskonta Komercijalni i racionalni eskont su nejednaki usled toga to se u komercijalnom eskontu interes rauna na nominalnu vrednost, to je sa matematike strane potpuno neopravdano, jer je nominalna vrednost realno vea od stvarne. Vezu izmeu komercijalnog i racionalnog eskonta odreuje sledea teorema. Teorema 7.2.1.1.2.3. (veza izmeu komercijalnog i racionalnog eskonta) Ako su Ek i Er komercijalni i racionalni eskonti respektivno, izraunati za d broj dana od dana eskontovanja do dana dospea, i za eskontovanu stopu p datu u decimalnom zapisu, onda je:
pd E k = 1 + Er 360 .
142
Dokaz: Kako je Ek=

K n dp , 360
Er=
K 0, r d p 360
, sledi da je: jer je K n K 0, r = Er .
Ek Er =
dp dp ( K n K 0, r )= Er , 360 360
Sada je oigledno da vai:

Ek = Er + dp dp E r = E r 1 + 360 360
Analizirajui rezultat ove teoreme, zakljuujemo da je komercijalni eskont uvek vei od racionalnog, odnosno Ek>Er , to sa svoje strane uslovljava da je komercijalna vrednost neke obaveze uvek manja od njene racionalne vrednosti, tako da prilikom otkupljivanja obaveza pre roka kupac obaveza ima interesa da insistira na komercijalnoj vrednosti obaveza, dok to prodavcu ne odgovara. Matematiki realna vrednost obaveze je racionalno eskontovana vrednost.
Primer 7.2.1.1.2.1. Nominalna vrednost menice je 300000 dinara, sa rokom dospea 20.III.2003. godine. Izraunati eskontovanu vrednost menice na dan 10.III 2003. godine ako je eskontna stopa 9%. Obraun izvriti: a) komercijalnim metodom b) racionalnim metodom. Reenje: Kako je Kn=300000, a) d=10, p=0,09, po prethodnim teoremama sledi da je:
dp 10 0,09 = 299250 dinara K 0 , k = K n 1 = 300000 1 360 360 K 0,r = Kn 300000 = 299251,87 dinara . = 10 0,09 dp 1 + 1+ 360 360
b)
Poslovna matematika
143
7.2.2. Sloeni kamatni raun Kao to je ve reeno, osnovna razlika izmeu prostog i sloenog kamatnog rauna je u tome to se kod prostog kamatnog rauna kamata u svim obraunskim periodima obraunava na istu sumu (poetnu glavnicu), a kod sloenog kamatnog rauna se u svakom obraunskom periodu kamata rauna na sve veu glavnicu, odnosno na glavnicu iz prethodnog perioda uveanu za iznos kamate iz prethodnog perioda. Zbog ovakvog poveanja glavnice iz perioda u period, vei su iznosi kamate kod sloenog kamatnog rauna od kamata koje daje prost kamatni raun. U praksi se kamata najee obraunava i dodaje kapitalu (kapitalie) godinje, polugodinje, kvartalno (tromeseno) i neprekidno uz kamatnu stopu p (decimalni zapis), koja se odreuje na godinjem nivou. Ako se izraunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vri na kraju svakog obraunskog perioda, tada se takvo raunanje kamate naziva dekurzivnim i obeleava se slovom d uz kamatnu stopu, naprimer 5%(d). Ako se izraunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vri na poetku svakog obraunskog perioda (unapred), tada se takvo raunanje kamate naziva anticipativnim i obeleava se slovom a uz kamatnu stopu, naprimer 5%(a). Mi emo se na ovom kursu baviti samo dekurzivnim sloenim kamatnim raunom. 7.2.2.1. Dekurzivni sloeni kamatni raun Veliine koje figuriu prilikom izraunavanja dekurzivnog sloenog kamatnog rauna su: K0 poetna vrednost kapitala, odnosno glavnica koju je dunik pozajmio od poverioca pod odreenim kamatnim uslovima; t vreme na koje je dunik pozajmio novac, odnosno vreme posle koga se izraunava krajnja vrednost kapitala; Kt krajnja vrednost kapitala, odnosno zbir glavnice i kamate na tu glavnicu koje dunik duguje poveriocu posle vremena t; p(d) dekurzivna interesna (kamatna) stopa na godinjem nivou (decimalni zapis); m broj obraunskih perioda u toku jedne godine (ovaj broj je obino ceo broj);
144
tm vreme obraunskog perioda, odnosno vremenski interval obraunavanja kamate i njenog dodavanja kapitalu; l ukupan broj obraunskih perioda u toku ukupnog vremena t na koje je dunik pozajmio novac (ovaj broj ne mora biti ceo broj). Naravno, proizvod ukupnog broja obraunskih perioda i vremena obraunskog perioda predstavlja ukupno vreme na koje je dunik pozajmio novac, odnosno: t = l tm, odnosno l =
t tm
Takoe, ako je vreme obraunskog perioda (tm) dato u godinama, izmeu broja obraunskih perioda u toku jedne godine (m) i vremena obraunskog perioda datog u godinama (tm) vai sledea relacija: m tm = 1. 7.2.2.1.1. Odnos izmeu krajnje i poetne vrednosti kapitala kod sloenog kamatnog rauna, za date uslove kamaenja, kada je vreme na koje je dunik pozajmio novac jednako celom broju obraunskih perioda (l je ceo broj) Odnos izmeu krajnje i poetne vrednosti kapitala, pod uslovima navedenim u naslovu, odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati Teorema 7.2.2.1. (sloeni kamatni raun, vreme ukamaivanja je jednako celom broju obraunskih perioda) Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K0 pod godinjom dekurzivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godinje kapitalisanje u m obraunskih perioda, onda posle vremena t koje je jednako l obraunskih perioda, gde je l ceo broj, krajnja vrednost kapitala Kt iznosi:
p K t = K 0 1 + . m
l
Primena ove teoreme u sluaju kada je kapitalisanje godinje (m=1), a vreme za koje se rauna krajnja vrednost kapitala dato u godinama (t= n godina), daje sledee: Kn= K0(1+p)n.
Poslovna matematika
145
U sluaju kada se m puta u toku godine vri kapitalisanje, a vreme za koje se rauna krajnja vrednost kapitala je takodje dato u godinama (t=n godina), tada je l=mn pa je:
p K mn = K 0 1 + m
n
mn
.
n
p% 1 + p ) = 1 + se vrlo esto koristi u NAPOMENA: Izraz ( 100 sloenom kamatnom raunu za razliite vrednosti p% i n, pa su, zbog njegove lake i bre primene, izraunate vrednosti tog izraza za n razne vrednosti p% i n, i date u vidu tablice I p % (videti na kraju knjige).
n Reciprona vrednost tablinih vrednosti tablice I p % data je u
n vidu tablice II p % . Dakle, vai I n p% =
1 . II n p%
Teorema 7.2.2.1. definie odnos izmeu pet veliina K0 , Kt , p, m, l. Ako su poznate bilo koje etiri od ovih veliina, onda je uvek mogue izraunati preostalu nepoznatu veliinu jednostavnim reavanjem jednaine date u Teoremi 7.2.2.1 po toj nepoznatoj veliini.
Primer 7.2.2.1.1. Na koju e sumu da naraste suma od 5600 dinara za 4 godine uz 12% godinje kamate, ako je kapitalisanje a) godinje b) polugodinje c) tromeseno d) meseno. Reenje: Poto je K0=5600 din., p=0,12, n= 3 godine, tada po Teoremi 7.2.2.1 vai:
1 + 0,12 ) = K 0 I12% = 5600 1,4049 = 7867,44din a) m = 1 K 3 = K 0 (

3 3
b) m = 2 K 2,3 = K 0 1 +
0,12 6 1 + 0,06 )6 = K 0 I 6 = K0 ( % = 5600 1,4185 = 7943,6din 2
146
12 12 1 + 0,03) = K0 I3 % = 5600 1,4258 = 7984,48din c) m = 4 K 4,3 = K 0 1 + 4 = K 0 ( 0,12

0,12 36 1 + 0,01)36 = K 0 I1 % = 5600 1,4308 = 8012,48din. d) m = 12 K12,3 = K 0 1 + 12 = K 0 (
36
12
Primer 7.2.2.1.2. Koji je iznos ukamaen pre 3 godine uz 8% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje ako je narastao na 20000 dinara? Reenje: Sada je krajnja vrednost kapitala Kt=20000 dinara, p=0,08, n=3 godine, pa je:
0,08 6 m = 2 K t = K 0 1 + 1 + 0,04 )6 = K 0 I 4 = K0 ( % 2 K 20000 K0 = 6t = = 15806,53din. I 4% 1,2653
Primer 7.2.2.1.3. Za koliko e godina iznos od 3800 dinara sa 6% kamate da naraste na 4543,35 dinara, uz tromeseno kapitalisanje? Reenje: Sada je Kt=4543,35 dinara, K0=3800 dinara, p=0,06, m=4, pa na osnovu Teoreme 7.2.2.1. vai sledee:
Kt K K K0 p p p K t = K 0 1 + t = 1 + ln t = l ln1 + l = = p K0 m K0 m m ln1 + m
l l
ln
4543,35 3800 = 12. = 0,06 ln1 + 4 ln
Poslovna matematika
147
Poto broj l=12 predstavlja broj obraunskih perioda, vreme t dobijamo kada broj obraunskih perioda pomnoimo sa vremenom obraunskog perioda, tj.: t = l tm U ovom sluaju, kapitalisanje je tromeseno (odnosno tm= 3 meseca), pa je: t (u mesecima)=123 meseci=36 meseci, odnosno u godinama t (u godinama)=3 godine.
7.2.2.1.2. Odnos izmeu krajnje i poetne vrednosti kapitala kod sloenog kamatnog rauna, za date uslove kamaenja, kada vreme na koje je dunik pozajmio novac nije jednako celom broju obraunskih perioda (l nije ceo broj) U praksi, vreme na koje je dunik pozajmio novac esto nije jednako celom broju obraunskih perioda (l nije ceo broj). Veza izmeu krajnje i poetne vrednosti kapitala se u tom sluaju moe odrediti kombinovanjem metode prostog i sloenog kamatnog rauna (ovo su takozvane metode prekidnog kapitalisanja), kao i metodom neprekidnog (kontinualnog) kapitalisanja. Pre nego to objasnimo ove metode, primetimo da je, u ovom sluaju, a) kolinik l =
t tm
realan broj
t b) i da, ako se sa obelei ceo deo tog realnog broja, vai: tm t t = t m + tost , tm
gde tost moe biti dato: u danima, obeleavamo ga sa tost (d) u mesecima, obeleavamo ga sa tost (m) u godinama, obeleavamo ga sa tost (g). Tako, naprimer, ako je: t=7 godina i 8 meseci (odnosno 92 meseca), a tm=6 meseci, onda je:
148
t tm
7 12 + 8 92 = = 15,333 6 6 , t 92 = = 15 tm 6 ,
tost= (92 156) meseci = 2 meseca Metode prekidnog kapitalisanja su: racionalni metod komercijalni metod. Nain izraunavanja krajnje vrednosti kapitala racionalnom metodom prekidnog kapitalisanja odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati. Teorema 7.2.2.1.2.1. (racionalni metod) Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K0 pod godinjom dekurzivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godinje kapitalisanje u m obraunskih perioda, onda posle vremena t krajnja vrednost kapitala Kt, po racionalnom metodu prekidnog kapitalisanja, iznosi:
p t K t = K 0 1 + m , gde je tm vreme obraunskog perioda. m
t
Bez obzira to ovu teoremu neemo dokazivati, napomenimo da je t ona direktna posledica teoreme 7.2.2.1, jer je l = , samo to u ovom tm sluaju taj broj l nije ceo broj. Nain izraunavanja krajnje vrednosti kapitala komercijalnim metodom prekidnog kapitalisanja odreuje sledea teorema, koju takoe neemo dokazivati. Teorema 7.2.2.1.2.2. (komercijalni metod) Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K0 pod godinjom dekurzivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godinje kapitalisanje u m obraunskih perioda, onda posle vremena t krajnja vrednost kapitala Kt, po komercijalnom metodu prekidnog kapitalisanja, iznosi:
Poslovna matematika
t
149
p t 1 + p tost ( g ) ) , ako je tost u godinama a) K t = K 0 1 + m ( m

t
p tost (m) p t , ako je tost u mesecima b) K t = K 0 1 + m 1 + 12 m p tost (d ) p t , ako je tost u danima, c) K t = K 0 1 + m 1 + 360 m
t
gde je tm vreme obraunskog perioda. Oigledno je da komercijalna metoda predstavlja kombinovanje sloenog i prostog kamatnog rauna, na nain gde se za deo vremena t koji
t predstavlja ceo broj obraunskih perioda kamata obraunava pratm vilima sloenog kamatnog rauna, dok se za ostatak vremena tost kamata
obraunava pravilima prostog kamatnog rauna. Metod neprekidnog kapitalisanja odreuje krajnju vrednost kapitala kao graninu vrednost krajnje vrednosti kapitala dobijene pomou metoda racionalnog prekidnog kapitalisanja, kada broj obraunskih perioda u toku jedne godine tei beskonanosti (m). Nain izraunavanja krajnje vrednosti kapitala neprekidnim kapitalisanjem odreuje sledea teorema. Teorema 7.2.2.1.2.3. (neprekidno kapitalisanje) Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K0 pod godinjom dekurzivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz uslove neprekidnog kapitalisanja, onda posle vremena t datog u godinama, krajnja vrednost kapitala Kt iznosi:
K t = K 0 e p t
150
Dokaz: Poto je vreme t dato u godinama, onda je u formuli za metodu racionalnog prekidnog kapitalisanja i vrednost za tm takoe data u godinama. Za tm dato u godinama, kao to je ranije reeno, vai: 1 , pa imajui u vidu da metod neprekidnog kapitalimtm = 1 m = tm sanja odreuje krajnju vrednost kapitala kao graninu vrednost krajnje vrednosti kapitala dobijene pomou metoda racionalnog prekidnog kapitalisanja, kada broj obraunskih perioda u toku jedne godine tei beskonanosti (m), vai sledee:
p t p K t = lim K 0 1 + m = lim K 0 1 + m m m m
Primer 7.2.2.1.2.1. Izraunati na koju e sumu da naraste kapital od 5200 din., za 4 godine i 2 meseca, uz godinju kamatnu stopu od 6%, uz a) polugodinje kapitalisanje, koristei i racionalni i komercijalni metod b) neprekidno kapitalisanje. Reenje: Imamo de je K0=5200 din, a p=0,06, pa vai: a) Po teoremama 7.2.2.1.2.1. i 7.2.2.1.2.2, Racionalni metod: m=2, t=(412+2) meseca=50 meseci,
t
t m t m pp = lim K 0 1 + m m p t
= K 0 e p t .
tm=6 meseci,
50
p t 0,06 6 K t = K 0 1 + m = 5200 1 + = 6652,36 din. 2 m

Komercijalni metod: m=2, t=(412+2) meseca=50 meseci, tm=6 meseci,
t 50 = =8 tm 6
t t ost = t t m = (50 68) meseci = 2 meseca, pa je tm
Poslovna matematika
t
151
p p t ost (m) tm 0,06 Kt = K0 1 1 + + = 5200 1 + 2 12 m
1 +
0,06 2 = 12
= 5200 1,2668 1,01 = 6653,23 din.

Po teoremi 7.2.2.1.2.3, za neprekidno kapitalisanje imamo da je
K t = K 0 e p t t = 4+
gde je t u godinama, to u ovom sluaju daje
2 = 4,167 , 12
pa je
K t = K 0 e p t = 5200 e 0,06 4,167 = 5200 e 0, 25 = 5200 1,284 = 6676,8 din.
7.2.2.1.3. Konformna kamatna stopa Mogue je pokazati da se poveanjem broja kapitalisanja u toku jedne godine (poveanjem m), uz uslov nepromenjenosti kamatne stope p, poveavaju iznosi kamate i iznosi krajnje vrednosti kapitala Kt. Ovu injenicu zajmodavac (recimo tedia) moe iskoristiti tako to bi podizao svoje uloge zajedno sa pripadajuom kamatom ranije od obraunskog perioda, i taj ulog zajedno sa pripadajuom kamatom ponovo pod istim uslovima oroavao. Ponavljanjem ovakvog procesa, tedia bi postigao da mu se glavnica kapitalie vie od unapred dogovorenog broja kapitalisanja, i samim tim mnogo vie uvea od oekivanog. Ovakve operacije postaju beskorisne ako banka uvede novu kamatnu stopu koja bi, i pored veeg broja kapitalisanja u toku jedne godine, davala za godinu dana iste iznose kamate kao i godinja kamatna stopa sa jednim kapitalisanjem. Takva kamatna stopa naziva se konformna kamatna stopa, i obeleavamo je sa pk,m (decimalni zapis). Teorema 7.2.2.1.3.1. (konformna kamatna stopa) Konformna kamatna stopa pk,m (decimalni zapis), tj. stopa koja sa m kapitalisanja poetnog kapitala K0 u toku godine daje isti iznos krajnje vrednosti kapitala Kt kao i kamatna stopa p sa jednim kapitalisanjem u toku godine, izraunava se po formuli:
152
p k ,m = m 1 + p 1.
Dokaz: Krajnja vrednost poetnog kapitala K0 posle jedne godine, sa godinjim kapitalisanjem kamatnom stopom p je: , dok krajnja vrednost poetnog kapitala K0 posle jedne godine, uz m kapitalisanja u toku jedne godine sa kamatnom stopom pk,m, iznosi
m Kt = K0 ( 1 + pk , m )
Kt = K0 ( 1+ p)
Iz uslova jednakosti ova dva kapitala, sledi:
( 1+ p )
k ,m
= 1 + p p k ,m = m 1 + p 1.
Primer 7.2.2.1.3.1. Kolika je tromesena konformna kamatna stopa pk,m, ako je godinja kamatna stopa p%=12%? Reenje: Pod ovim uslovima, vai p=0,12, m=4, pa je po teoremi 7.2.2.1.3.1:
p k ,m = 4 1 + 0,12 1 = 0,0287
pa je konformna kamatna stopa 2,87%.
7.2.2.1.4. Raun uloga kod dekurzivnog sloenog kamatnog rauna Dosadanja analiza dekurzivnog sloenog kamatnog rauna podrazumevala je jednokratni poetni ulog (poetni kapital K0), bez dodatnih ulaganja. Naravno, ovakva situacija je veoma retka, jer se esto ukazuje potreba za dodatnim ulaganjima. Dodatna ulaganja mogu biti u istim ili razliitim iznosima, u istim ili razliitim vremenskim intervalima, koji se mogu poklapati sa vremenskim intervalima kapitalisanja, a mogu biti ei ili rei od perioda vremena kapitalisanja. 7.2.2.1.4.1. Dodatni ulozi su u istim iznosima i istim vremenskim intervalima, koji se poklapaju sa vremenskim intervalima godinjeg dekurzivnog kapitalisanja
Poslovna matematika
153
Ako se dodatni ulozi ulau u istim iznosima na poetku svakog obraunskog perioda (na poetku svake godine), onda za takva ulaganja kaemo da su anticipativna. Teorema 7.2.2.1.4.1.1. (anticipativni ulozi koji se poklapaju sa vremenskim intervalima godinjeg dekurzivnog kapitalisanja) Ako se poetkom svake godine ulae suma od K dinara, uz godinju dekurzivnu kamatnu stopu p (decimalni zapis) i godinje dekurzivno kapitalisanje, onda e stanje ukupnog kapitala Sna za n godina biti:
a Sn = Kr
r n 1 , gde je r=1+p. r 1
Dokaz: Poto se suma od K dinara ulae na poetku svake godine, to e na kraju nte godine prvi ulog od K dinara da naraste na K(1+p)n=K rn dinara (odnosno prvi ulog e imati n obrauna), drugi ulog e narasti na K(1+p)n-1=K rn-1 dinara (imae n-1 obrauna) i tako redom, sve do poslednjeg uloga, koji e imati samo jedan obraun i koji e da naraste na K(1+p)=K r dinara. Ukupan kapital nakon ovih n godina je, naravno, suma svih ovih iznosa i on iznosi:
a Sn = Kr n + Kr n 1 + ... + Kr = Kr 1 + r + r 2 + ... + r n 1 = Kr
r n 1 jer je r 1
1+r+r2++rn-1 suma konanog geometrijskog reda (videti primer 2.2.3.1.).
r n 1 se naziva faktor dodajnih r 1 uloga i njegova vrednost za dato p% i n se daje u vidu treih kamatnih tablica
NAPOMENA: Izraz r
n n III p % , odnosno III p % = r
r n 1 a = K III n , pa je S n p% . r 1
Ako se dodatni ulozi ulau u istim iznosima na kraju svakog obraunskog perioda (na kraju svake godine), onda za takva ulaganja kaemo da su dekurzivna.
154
Teorema 7.2.2.1.4.1.2. (dekurzivni ulozi koji se poklapaju sa vremenskim intervalima godinjeg dekurzivnog kapitalisanja) Ako se krajem svake godine ulae suma od K dinara, uz godinju dekurzivnu kamatnu stopu p (decimalni zapis) i godinje dekurzivno kapitalisanje, onda e stanje ukupnog kapitala Snd za n godina biti:
d Sn =K
r n 1 , gde je r=1+p. r 1
Dokaz: Poto se suma od K dinara ulae na kraju svake godine, to e na kraju n-te godine prvi ulog od K dinara da naraste na K(1+p)n-1=K rn-1 dinara (odnosno, prvi ulog e imati n-1 obrauna), drugi ulog e narasti na K(1+p)n-2=K rn-2 dinara (imae n-2 obrauna) i tako redom, sve do poslednjeg uloga, koji se nee kapitalisati, odnosno iznosie K dinara. Ukupan kapital nakon ovih n godina je, naravno, suma svih ovih iznosa i on iznosi:
d Sn = Kr n 1 + Kr n 2 + ... + K = K 1 + r + r 2 + ... + r n 1 = K
r n 1 jer je r 1
1+r+r2++rn-1 suma konanog geometrijskog reda (videti primer 2.2.3.1.) NAPOMENA: Poto je
r n 1 r n 1 + r r r r n 1 1 + r 1 r n 1 1 n 1 = = =r + 1 = III p % +1 r 1 r 1 r 1 r 1 ,
vai da je
d 1 Sn = K III n p% + 1
).
Primer 7.2.2.1.4.1. Ako se u banku ulae: a) na poetku svake godine b) na kraju svake godine po 20000 dinara, koja e suma biti u banci na kraju tree godine ako je godinja kamatna stopa 6% i kapitalisanje godinje? Reenje: Poto je K=20000, p=0,06, r=1,06, n=3, vai sledee:
a) poto se radi o anticipativnom ulogu, po teoremi 7.2.2.1.4.1.1. je
Poslovna matematika
155
a S3 = Kr
3
r3 1 3 = K III 6 % = 20000 3,3746 = 67492dinara. r 1
1 b) poto se rradi o= dekurzivnom ulogu, po teoremi 7.2.2.1.4.1.2. je d 2 S3 =K K III 6 % + 1 = 20000 (2,1836 + 1) = 20000 3,1836 = 63672dinara. r 1
7.2.2.1.4.2. Dodatni ulozi su u istim iznosima i ulau se u istim vremenskim intervalima, m puta u toku godine, uz primenu godinjeg dekurzivnog kapitalisanja Oigledno je da je u ovom sluaju ulaganje ee od kapitalisanja, (odnosno ulaemo m puta u toku jedne godine, a kapitaliemo samo jednom). Meutim, primenom konformne kamatne stope moemo izjednaiti broj kapitalisanja sa brojem ulaganja, i samim tim primeniti formule za izraunavanje ukupnog kapitala iz prethodnog poglavlja. Naime, po Teoremi 7.2.2.1.3.1, konformna kamatna stopa pk ima sa m kapitalisanja u toku godine iste efekte kao i godinja kamatna stopa p sa jednim kapitalisanjem, naravno uz uslov da je
pk , m = m 1 + p 1.
Primenom konformne kamatne stope, broj kapitalisanja za period od n godina postaje jednak broju ulaganja za taj isti period i, naravno, on iznosi mn, tako da vai sledea teorema, koju neemo dokazivati jer je direktna posledica Teorema 7.2.2.1.4.1.1. i 7.2.2.1.4.1.2. Teorema 7.2.2.1.4.2. (ulaganja ea od kapitalisanja) Ako se u istim vremenskim intervalima ulae ista suma od K dinara m puta u toku godine, po godinjoj kamatnoj stopi p i godinjem kapitalisanju, onda stanje ukupnog kapitala posle n godina iznosi: a) za sluaj anticipativnog ulaganja
a Sn = Krk
rkmn 1 rk 1
b) za sluaj dekurzivnog ulaganja

rkmn 1 S =K rk 1
a n
gde je
p k ,m = m 1 + p 1
rk=1+pk,m.
156
Primer 7.2.2.1.4.2. Koliko je stanje uloga posle 3 godine, ako se 10000 dinara ulae u banku a) poetkom svakog meseca b) krajem svakog meseca, sa godinjom kamatnom stopom od 6% i godinjim kapitalisanjem. Reenje: U ovom sluaju je m=12, n=3, K=10000, p=0,06, pa je a) poto se radi o anticipativnom ulaganju,
a S3
p k = 12 1 + 0,06 1 = 0,00487
rkmn 1 1,00487 36 1 = Krk = 10000 1,00487 = 394355,8 dinara rk 1 1,00487 1 rkmn 1 1,00487 36 1 =K = 10000 = 392444,6 dinara. rk 1 1,00487 1
b) poto se radi o dekurzivnom ulaganju,

d S3
7.2.2.1.5. Raun uloga kod neprekidnog kapitalisanja Prilikom korienja neprekidnog kapitalisanja, mnogi problemi pri izraunavanju se uproavaju, a neki od njih gube i smisao, poput, recimo, anticipativnog i dekurzivnog ulaganja. Neprekidno kapitalisanje dosta jednostavno izraunava stanje uloga za sluaj nejednakih uloga u nejednakim vremenskim intervalima ulaganja, to odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati. Teorema 7.2.2.1.5. (raun uloga pri neprekidnom kapitalisanju) Ako su uloene sume K1, K2, , Kn u vremenima t1, t2, , tn, pri neprekidnom kapitalisanju uz godinju kamatnu stopu p, onda stanje svih uloga u trenutku ts (gde je tits za i=1,2,,n) iznosi:
S t s = K k e p (t s tk ) , gde je vreme t dato u godinama.
k =1 n
Vremenski interval ts-tk, k=1,2,,n predstavlja vremenske razmake od trenutka ulaganja tk do trenutka izraunavanja stanja na raunu ts, izraene u godinama.
Poslovna matematika Primer 7.2.2.1.5.
157
Na koji e iznos da naraste ukupni kapital 20. III 2003. godine ako je ulagano: 10000 dinara 15.III 2002. godine, 20000 dinara 25.VI 2002. godine i 15000 dinara 15.II 2003 godine, uz godinju neprekidnu kamatnu stopu 5%? Reenje:
Odgovarajui vremenski intervali za svaki od ovih uloga su: prvom 371 dan, odnosno
371 268 = 1,016 godina, drugom 268 dana, odnosno = 0,73 godina, i treem 34 365 365
dana, odnosno
34 = 0,09 godina, pa prema prethodnoj teoremi ukupni kapital na dan 365
20.III 2003. godine iznosi:
S = 10000e 0 , 051, 016 + 20000e 0 , 050 ,73 + 15000e 0 ,050 ,09 = = 10000 1,052 + 20000 1,037 + 15000 1,005 = = 10520 + 20740 + 15075 = 46335 dinara.
7.3. AMORTIZACIJA KREDITA

Pod pojmom amortizacija kredita podrazumevamo vraanje kredita (zajma) koji je dunik uzeo od poverioca pod odreenim uslovima. Ukupnu sumu koju dunik duguje poveriocu (glavnica sa pripadajuom kamatom) dunik vraa u ugovorenom roku kroz odreeni broj rata. Iznosi tih rata se nazivaju anuiteti. Obino je vremenski interval otplatnog perioda godina, ili mesec, ali moe biti i bilo koji vremenski interval. Anuiteti mogu, ali i ne moraju, biti isti u svim otplatnim periodima. Uobiajeno je da se kamata najee otplauje zajedno sa glavnicom, ali mogue je ugovarati i drugaije vraanje kredita. Ako se kamata vraa zajedno sa glavnicom, onda se svaki anuitet sastoji od dela otplate i dela kamate. Mi emo u ovom delu obraditi amortizaciju kredita metodom jednakih anuiteta, koji se isplauju na kraju obraunskog perioda (dekurzivni anuitet), pri godinjem dekurzivnom kapitalisanju.
158
7.3.1. Amortizacija kredita jednakim dekurzivnim anuitetima pri godinjem dekurzivnom kapitalisanju Neka je dunik u poetnom trenutku od poverioca uzeo na zajam sumu K0, na n godina, pod godinjom dekurzivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), i neka su se dunik i poverilac dogovorili da e dunik vratiti ukupni dug (glavnica K0 sa pripadajuom kamatom) u n jednakih godinjih anuiteta a, koje e dunik isplaivati na kraju svake godine, odnosno u onim trenucima kada se zaraunava kamata na pozajmljeni iznos. Odgovor na pitanje koliko treba da iznosi anuitet a, daje sledea teorema. Teorema 7.3.1.1. (veza izmeu anuiteta a, pozajmljenog kapitala K0 i godinje dekurzivne kamatne stope p) Ako se amortizuje kredit od K0 dinara, sa godinjom dekurzivnom kamatnom stopom p i sa n godinjih jednakih dekurzivnih anuiteta a, onda se anuitet izraunava po formuli:
a = K0 r n (r 1) , gde je r=1+p. r n 1
Dokaz: Radi lakeg razumevanja problema, analizirajmo sledei dijagram:
t=0 S 0= K 0
t=1 a S1
t=2 a S2
t=k-1 a Sk-1
t=k a Sk
t=n-1 a Sn-1
t=n a Sn
Na dijagramu je:

sa t=k obeleen kraj k-te godine, kada se isplauje k-ti anuitet ija je vrednost a, sa Sk obeleeno stanje duga posle isplate k-tog anuiteta.
Naravno, u poetnom trenutku t=0 nema isplate anuiteta i stanje duga je jednako upravo pozajmljenom novcu, odnosno S0=K0. Za stanje duga Sk vai sledee: t=0: S0=K0
Poslovna matematika
159
t=1: t=2: t=3: t=k: t=n:
S1=S0 r - a=K0 r - a S2=S1 r - a=( K0 r - a) r - a=K0r2 - a(1+r) S3= S2 r - a=( K0r2 - a(1+r)) r - a=K0r3- a(1+r+r2) Sk= Sk-1 r - a== K0rk- a(1+r+r2++rk-1) Sn= Sn-1 r - a== K0rn- a(1+r+r2++rn-1)
Naravno, poto se oekuje da se sa n-tim anuitetom vrati sav dug, stanje duga Sn mora biti jednako nuli, pa dobijamo: Sn= K0rn- a(1+r+r2++rn-1)=0
rn 1 r n (r 1) K0r = a a = K0 n . r 1 r 1
n
NAPOMENA: Vrednosti izraza

r n (r 1) r n (r 1) n obino se daju u vidu tablice V = p% r n 1 r n 1 1 V
n p%
, pa je a = K 0V pn% . Takoe, uobiajeno je da se reciprona vrednost tablice Vnp% daje u vidu tablice IVnp%, odnosno vai IV pn% = , pa je K0=aIVnp%.
Ako je dekurzivno kapitalisanje m puta godinje, i plaanje dekurzivnog anuiteta takoe m puta godinje, onda je
n K 0 = a IVm p% . m n a = K 0Vm p% m
, odnosno
Ako su dekurzivni anuiteti ei od dekurzivnog kapitalisanja, gde je m broj anuiteta u obraunskom periodu, onda je a = K 0
n rkm rk , m 1) ,m ( n rkm ,m 1
, odnosno
160
n rkm ,m 1
K0 = a
n rkm rk , m 1) ,m (
, gde je rk,m=1+pk,m, a pk,m je konformna kamatna stopa
za period plaanja anuiteta u odnosu na period kapitalisanja.

Primer 7.3.1.1. a) Kredit treba da se otplati za pet godina, jednakim godinjim anuitetima od 3.000 dinara, uz godinju kamatnu stopu od 8% i godinje dekurzivno kapitalisanje. Dunik i poverilac su se dogovorili da promene uslove otplate i da ovaj kredit dunik otplati za 3 godine jednakim godinjim anuitetima, uz godinje dekurzivno kapitalisanje, sa godinjom kamatnom stopom od 10%. Koliko iznosi novi anuitet? b) Kredit treba da se otplati za pet godina, jednakim polugodinjim anuitetima od 3.000 dinara, uz godinju kamatnu stopu od 8% i polugodinje dekurzivno kapitalisanje. Dunik i poverilac su se dogovorili da promene uslove otplate i da ovaj kredit dunik otplati za 3 godine jednakim polugodinjim anuitetima, uz polugodinje dekurzivno kapitalisanje, sa godinjom kamatnom stopom od 10%. Koliko iznosi novi anuitet? c) Kredit treba da se otplati za pet godina, jednakim polugodinjim anuitetima od 3.000 dinara, uz godinju kamatnu stopu od 8% i godinje dekurzivno kapitalisanje. Dunik i poverilac su se dogovorili da promene uslove otplate i da ovaj kredit dunik otplati za 3 godine jednakim polugodinjim anuitetima, uz godinje dekurzivno kapitalisanje, sa godinjom kamatnom stopom od 10%. Koliko iznosi novi anuitet? Reenje: a) Prvo emo odrediti iznos kredita: K0 = aIVnp%= 3000IV58%=30003,9927=11 978,1 din. Sada na ovaj iznos kredita primenjujemo nove uslove amortizacije i izraunavamo novi anuitet: a = K0Vnp%=11 978,1V310%=11 978,10,4021=4 816,40 din. b) Prvo emo odrediti iznos kredita:
n 3000IV104%=30008,1109=24 332,7 din. K 0 = a IVm p% = m
Sada na ovaj iznos kredita primenjujemo nove uslove amortizacije i izraunavamo novi anuitet:
n =24 332,7V6 =24 332,70,1970=4 793,54 din. a = K 0Vm 5% p% m
Poslovna matematika c) Prvo emo odrediti konformnu kamatnu stopu pk,m za, u ovom sluaju, m=2 i p=0,08:
161
p k ,m = m 1 + p 1 = 1 + 0,08 1 = 0,039 rk ,m = 1 + 0,039 = 1,039

Iznos kredita je:
n rkm ,m 1
K0 = a
n rkm rk , m 1) ,m (
= 3000
1,03910 1 1.03910 0,039
= 3000 8,150 = 24450,46 din.
Sada na ovaj iznos kredita primenjujemo nove uslove amortizacije i izraunavamo prvo novu konformnu kamatnu stopu za m=2 i p=0,10, a zatim i novi anuitet:
p k ,m = m 1 + p 1 = 1 + 0,10 1 = 0,049 rk ,m = 1 + 0,049 = 1,049 a = K0

n rkm , m (r 1) n rkm ,m 1
= 24450,46
1,049 6 0,049 1,049 6 1
= 4802,58 din.
Ovakvim nainom se u k-tom anuitetu, koji iznosi a, istovremeno isplauje i deo kamate (obeleimo ga sa ik) i deo otplate glavnice (obeleimo ga sa bk). Dakle, vai: a=bk+ ik za k=1, 2,..., n. Vezu izmeu veliina K0, n, p i bk, ik odreuje sledea teorema. Teorema 7.3.1.2. (veza izmeu pozajmljenog kapitala K0, godinje dekurzivne kamatne stope p, k-tog anuiteta a i dela kamate ik i glavnice bk isplaenih u k-tom anuitetu) Ako se kredit od K0 dinara amortizuje sa godinjom dekurzivnom kamatnom stopom p i sa n godinjih jednakih dekurzivnih anuiteta a, onda je otplata dela glavnice bk u k-tom anuitetu data sa:
a bk = ar k-n-1= I n k +1
p%
odnosno, imajui u vidu prethodnu teoremu,
bk = K 0
(r 1) r k 1
r n 1
k =1, 2,..., n,
a otplata dela kamate u k-tom anuitetu je data sa: 1 odnosno ik= a (1 rk-n-1)=,a 1 n k +1 I p %
162
ik = K 0 (r 1)
r n r k 1 k =1, 2,..., n, r n 1
gde je Dokaz:
r=1+p.
Koristei dijagram i oznake iz dokaza prethodne teoreme, zakljuujemo sledee: na poetku k-te godine stanje realnog duga je Sk-1, i taj realni dug na kraju k-te godine, a pre isplate k-tog anuiteta, zbog ukamaivanja duga naraste na Sk-1 r. Dakle, iznos kamate u toku k-te godine je: ik=Sk-1 r Sk-1. Prilikom isplate k-tog anuiteta, na kraju k-te godine, koji iznosi a, mi isplaujemo ovu kamatu ostvarenu u toku k-te godine i jedan deo glavnice bk. Dakle: bk = a ik = a (Sk-1 r Sk-1) = Sk-1 (Sk-1 r a) = Sk-1 Sk, jer je Poto je: Sk = Sk-1 r a i Sk-1 = Sk-2 r a, sledi da je bk = Sk-1 - Sk = Sk-2 r a ( Sk-1 r a) = (Sk-2 Sk-1) r =bk-1 r za k = 2,3,..,n. Dakle: bk = bk-1 r za k=2,3,...,n, dok je Sk = Sk-1 r a (videti dokaz prethodne teoreme).
b1 = S0 S1 = K0 (K0 r a) = a K0 (r-1)=
r n 1 a r n 1 ( ) r 1 = a 1 r n = rn . r n (r 1)
a- a
Poslovna matematika
163
Sada vai sledee:

b1 = a rn b2 = b1r b3 = b2 r = b1r 2 bk = bk 1r = b1r k 1 = a r
n
r k 1 = a r k n 1. r n (r 1) , sledi da je: r n 1 (r 1)r k 1 r n 1
Poto je (videti prethodnu teoremu) a = K 0

bk = a r k n 1 = K 0 r n (r 1) r n 1 r k n 1 = K 0
k=1,2,...,n.
Naravno, sada je:
ik = a bk = a - a rk-n-1= a (1- rk-n-1) =

K0
(r 1)(r n r k 1 ) . (r 1)r n k n 1 r = K 1 0 r n 1 r n 1
NAPOMENA: Iz prethodne teoreme proizilazi da je odnos izmeu otplata dela glavnice (recimo izmeu k-te i i-te otplate) dat sa bk=birk-i=biIk-ip% za k>i. Ako je dekurzivno kapitalisanje m puta godinje i plaanje dekurzivnog anuiteta takoe m puta godinje, onda se u formulama dobijenim u prethodnoj teoremi broj n zamenjuje sa brojem mn, a godinja kamatna stopa p se p zamenjuje sa . m Ako su dekurzivni anuiteti ei od dekurzivnog kapitalisanja, gde je m broj anuiteta u obraunskom periodu, onda se u formulama dobijenim u prethodnoj teoremi broj n zamenjuje brojem mn, a godinja kamatna stopa p se zamenjuje konformnom kamatnom stopom pk,m.
164 Primer 7.3.1.2.
Zajam se otplauje 6 godina jednakim polugodinjim dekurzivnim anuitetima, uz 10% godinje dekurzivne kamate i polugodinje dekurzivno kapitalisanje. Peta otplata dela glavnice je 3 000 dinara. Koliko iznosi anuitet a, iznos zajma K0 i ukupno plaena kamata u toku amortizacije zajma ik? Reenje: Iz uslova zadatka vai n=6, m=2, mn=12, p%=10%, p=0,10, p% p = 5%, = 0,05, , b5=3000 din. m m Sada je, imajui u vidu teoremu 7.3.1.2,
12 5 +1 8 a = b5 I 5 = 3000 I 5 % % = 3000 1,4775 = 4432,5 din.
12 K 0 = a IV5 % = 4432,5 8,8633 = 39286,58 din.
Ukupna kamata ik je razlika onog to smo ukupno dali poveriocu (mna) i onog to smo uzeli od njega (K0).
k =1
ik = 12 4432,5 39286,58 = 13903,42 din.
12
Teorema 7.3.1.3. (iznos stanja duga Sk i otplaenog dela duga Ok, posle isplate k-tog anuiteta) Ako se kredit od K0 dinara amortizuje sa godinjom dekurzivnom kamatnom stopom p i sa n godinjih jednakih dekurzivnih anuiteta a, onda stanje duga posle isplate k-tog anuiteta iznosi:
Sk = K0 rn rk r 1
n
=a
r nk 1 r
nk
k=1,2,...,n, dok je iznos dela duga koji je otplaen k-tim anuitetom:

Ok = K 0 rk 1 rn 1 =a rk 1 r n (r 1) = a r
1 III k p% n
(r 1)
nk = a IV p %
+1 = a
1 III k p% + 1
In p%
k=1,2,...,n,
gde je, naravno, r=1+ p. Dokaz:
Poslovna matematika
165
Kako je (videti dokaz teoreme 7.3.1.1.) za k=1,2,...,n Sk= K0rk- a(1+r+r2++rk-1)

Sk = K0r k a i kako je a = K0 r n (r 1) r 1
n
rk 1 rn 1 k rk 1 rn rk r nk 1 nk =a n r a =a n = a nk = a IV p % , 1 r 1 r (r 1) r (r 1) r (r 1) r rn rk r (r 1)
n
onda iz
Sk = a
Sk = K0
rn rk rn 1
Iznos dela duga koji je otplaen k-tim anuitetom Ok je, naravno, razlika ukupnog duga K0 i stanja duga posle isplate k-tog anuiteta Sk, odnosno:
Ok = K 0 S k = K 0 K 0 a r k 1 r n (r 1) = a r rn rk r n 1 = K0 r k 1 r n 1 =a r n (r 1) r n 1 r n 1 r k 1 =
1 III k p% + 1 n
)= a
1 III k p% + 1
In p% a (videti teoremu 7.3.1.2.), onrn
NAPOMENA: S obzirom da je b1 =
k 1 III p da vai da je Ok = b1 ( % + 1).
Takoe, imajui u vidu rezultate teorema 7.3.1.2. i 7.3.1.3, vai da je

ik = S k 1 ( 1 r ) = S k 1 p.
Ako je dekurzivno kapitalisanje m puta godinje i plaanje dekurzivnog anuiteta takoe m puta godinje, onda se u formulama dobijenim u prethodnoj teoremi broj n zamenjuje brojem mn, a godinja kamatna stopa p se za p menjuje sa . m Ako su dekurzivni anuiteti ei od dekurzivnog kapitalisanja, gde je m broj anuiteta u obraunskom periodu, onda se u formulama dobijenim u prethodnoj teoremi broj n zamenjuje brojem mn, a godinja kamatna stopa p se zamenjuje konformnom kamatnom stopom pk,m.
Primer 7.3.1.3. Zajam se otplauje 10 godina jednakim polugodinjim dekurzivnim anuitetima od 5000 dinara, uz 8% godinje kamate i polugodinje dekurzivno kapitalisanje. Odrediti koliko je otplaeno zajma, poev od osmog zakljuno sa dvanaestim anuitetom. Reenje:
166 Iz uslova zadatka je n=10, m=2, a=5000 din.,
7. Elementi finansijske matematike p%=8%, p=0,08,
p% = 4% m O12 = a
4% 20 I4 %
p = 0,04 m . = 5000 2,1911 = 34288,26 din
Na osnovu teoreme 7.3.1.3. vai sledee: III 11 + 1 14,0258 + 1
O8 = a
7 III 4 % +1 20 I4 %
= 5000
8,2142 + 1 = 21026,42 din, 2,1911
pa je, poev od osmog, zakljuno sa dvanaestim anuitetom otplaeno: O12 O8 =34288,26 din 21026,42 din =13261,84 din.
Poslovna matematika
167
DODATAK
KAMATNE (INTERESNE) TABLICE
168
Dodatak Kamatne (interesne) tablice
Poslovna matematika
169
170
Poslovna matematika
171
172
Poslovna matematika
173
174
Poslovna matematika
175
176
Poslovna matematika
177
Poslovna matematika
179
LITERATURA
1. Michael W. Klein, Mathematical Methods for Economics; ADDISON-WESLEY, 2002. 2. Peter Hess, Using Mathematics in Economic Analysis, PRENTICEHALL, 2002. 3. Alpha C. Chiang, Fundamental Methods of Mathematical Economics; McGREW-HILL International Edition, 1984. 4. M. Hoy et all., Mathematics for Economics; ADDISON-WESLEY Publishers Limited, 1996. 5. Dr Miodrag Ivovi, Finansijska Matematika; Ekonomski fakultet, Beograd, 1999. 6. Dr Rajko Ralevi, Matematika za ekonomiste; Nauna knjiga, 1990. 7. Alfred Tarski, Uvod u matematiku logiku i metodologiju matematike, 1973. 8. D. Mihailovi, R. R. Jani, Elementi matematike analize I; Nauna knjiga, 1982. 9. D. Mihailovi, D. Toi, Elementi matematike analize II; Nauna knjiga, 1983. 10. D. S. Mitrinovi, Linearna algebra, polinomi, analitika geometrija; Graevinska knjiga, 1983
Prof. dr Duan Joksimovi roen je 1966. godine u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu 1991. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1995. godine i doktorirao 2001. godine. Uesnik je vie domaih i inostranih kongresa i konferencija i ima preko trideset objavljenih radova u domaim i meunarodnim strunim publikacijama. Nauni je saradnik Instituta za fiziku i vanredni profesor na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta primenjenih nauka za predmete Poslovna matematika i Poslovna statistika.
ISBN 86-7747-141-3

Poslovna Matematika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Poslovna Matematika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poslovna Matematika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004.

Prof. dr Duan Joksimovi

Megatrend univerzitet primenjenih nauka Beograd, 2004.

Prof. dr Duan Joksimovi POSLOVNA MATEMATIKA drugo izdanje

2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . .11

3. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

5. EKONOMSKE FUNKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81

6. LINEARNA ALGEBRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95

7. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

7.2.2. Sloeni kamatni raun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143

Dodatak Kamatne (interesne) tablice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .167 LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179

Beograd, decembar 2002.

1.1. Osnovni pojmovi matematike logike

1. Neki elementi opte algebre

Iz p sledi q; p je dovoljan uslov za q; q je potreban uslov za p; p implicira q; p povlai q.

1. Neki elementi opte algebre

Tablica vrednosti istinitosti implikacije je: p q pq 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 1 1

p je ekvivalentno sa q; p je potreban i dovoljan uslov za q; p je logiki ravnovaljano sa q.

Tablica vrednosti istinitosti ekvivalencije je: p q pq 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 0 1

1. Neki elementi opte algebre

1.2. Skupovi i operacije sa skupovima

1. Neki elementi opte algebre

1. Neki elementi opte algebre

Za svako a iz R je: a+(+)=(+)+a=+ ; a+(-)=(-)+a=- ;

2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO PROMENLJIVE

2.1. Pojam realne funkcije jedne realno nezavisne promenljive

2. Funkcije jedne nezavisne promenljive

(x D( f ) = X )(f 1 ( f (x )) = x ) (y R( f ) = Y )(f (f 1 (y ))= y ) .

Slika 1. Grafik funkcije y=f(x) i take M(a,b)

Tako, na primer, oblast definisanosti (skup D(f)=X) za funkciju

2. Funkcije jedne nezavisne promenljive

2. Funkcije jedne nezavisne promenljive

2. Funkcije jedne nezavisne promenljive

{can}ca; {anbn}ab; {an}{bn}ab;

Naravno, analogni rezultati vae za bn - . 2.2.2. Broj e (Neperov broj)

n n! i = (n i )!i! n!= n (n 1) (n 2) ... 2 1

2. Funkcije jedne nezavisne promenljive

1 1 < i 1 to je 1 2 3 ... i 2 1 1 ( )n 2 = 1 + 2 ( 1 ) n 1 < 3 1 2 1 2

Dakle, za svako n vai:

kaemo da je konvergentan, odnosno divergentan (u uem

Sledeu teoremu emo prihvatiti bez dokaza.

a n +1 aq n lim = lim n 1 = lim q = q n a n aq n n

2. Funkcije jedne nezavisne promenljive

Za q =1 geometrijski red se svodi na

sledi da je za q =1 geometrijski red divergentan.

= a a + a a +  , pa red opet divergira jer je

S2n=0 i S2n+1=a, tj. lim S 2 n lim S 2 n +1 .

b) Za n-tu parcijalnu sumu geometrijskog reda Sn vai sledee:

Dakle suma beskonanog geometrijskog reda iznosi S=

2.3. Neke osobine funkcija

Slika 2. Grafik funkcije y=x -3x2+2x

2. Funkcije jedne nezavisne promenljive

Slika 3. Grafik parne funkcije y=-3x2+3x

Slika 4. Grafik neparne funkcije y=-3x3

x1<x2 Definicija 2.3.4. (ogranienost) Funkcija f(x) je u intervalu (a,b):

2.4. Granine vrednosti funkcija

U tom sluaju se pie lim f ( x) = G .

2. Funkcije jedne nezavisne promenljive

= a a + a a + , pa red opet divergira jer je