Metode Ispitivanja Karakteristika Otickih Kablova

Optiki komunikacioni sistemi
Metode ispitivanja karakteristika
7. Metode ispitivanja karakteristika optikih vlakana i kablova

7.1 Uvod
Merenje karakteristika optikih vlakana je od viestruke koristi proizvoaima (koje interesuju tehnoloki i mehaniki problemi pri proizvodnji optikih vlakana i kablova), korisnicima (koje zanima maksimalno iskorienje prenosa po optikom vlaknu) i sistem inenjerima (koji projektuju optike prenosne sisteme). Pri merenju prenosnih osobina optikih vlakana i kablova veoma je vana mogunost otkrivanja mesta oteenja ili prekida optikog vlakna. Prema IEC-u, karakteristike optikih vlakana i kablova koje se mere podeljene su u etiri osnovne grupe: 1. Prenosne i optike karakteristike slabljenje irina propusnog opsega disperzija impulsa granina talasna duina nulta talasna duina profil indeksa prelamanja numeriki otvor (apertura) 2. Geometrijske karakteristike dimenzija jezgra i omotaa nekoncentrinost jezgra i omotaa eliptinost geometrijske karakteristike pojedinih komponenti kabla (spoljanji prenik optike ile, centralnog rasteretnog elementa, jezgra kabla, i kabla, kao i debljina cevice sekundarne zatite i plata, itd.) 3. Mehanike karakteristike promena slabljenja optikog vlakna pod dejstvom sile izduenja otpornost optikog kabla na udar, savijanje, pritisak i uvijanje 4. Otpornost na uticaj okoline promena slabljenja zbog promene klimatskih uslova promena slabljenja usled delovanja energetskog polja i nuklearnog zraenja propustljivost vode kod optikog kabla i slino. Na kratkom rastojanju od mesta prodora svetlosti u optiko vlakno promena njegove prenosne karakteristike (slabljenje, disperzija) je nelinearna funkcija rastojanja zbog irine ulaznog impulsa, opadanja svetlosne snage po eksponencijalnom zakonu i razmene energije izmeu modova. To je tzv. prelazni reim. Kada se uspostavi "stacionarno stanje", odnosno linearna zavisnost prenosnih karateristika od duine, onda se moe govoriti o definisanosti parametara dugih transmisionih linija, na koje ne utiu uslovi prodora svetlosnog zraka u jezgro optikog vlakna. Multimodna vlakna podravaju veliki broj prostiruih modova (disperziju zraka), ali se na kraim rastojanjima javljaju i curei modovi koji remete tanost merenja. Curea disperzija je posledica prostiranja svetlosnog snopa u mnogo pravaca. Kako se laserski snop udaljava od izvora, fotoni koji se prostiru pod prevelikim uglom nestaju usled
Centar za telekomunikacije, Fakultet tehnikih nauka
7-1
refleksije i curenja na granicama optikog vlakna, tako da su na veim rasrojanjima ovi modovi u potpunosti eliminisani. Kako bi se na to kraem rastojanju postiglo "stacionarno stanje" koristi se "mea" modova, odnosno vri se pritiskanje optikog vlakna na hrapavu povrinu, ili se ono savija oko nekog profila odreenog prenika. Ovo savijanje ne treba meati sa savijanjem optikog vlakna pod kritinim uglom koje se sprovodi radi namernog izbijanja fotona iz njega i grubih oitavanja parametara svetlosnog snopa. Prenosne osobine optikog kabla zavise od prenosnih osobina ugraenih optikih vlakana i tehnologije kabliranja. Pri merenju karakteristika optikog kabla, uvek se dolazi do golog vlakna, i koriste se metode merenja koje se ni malo ne razlikuju od onih korienih za ispitivanje osobina samog optikog vlakna. Kabliranje predstavlja proces nanoenja zatitnih omotaa na jedno ili vie optikih vlakana sa primarnom zatitom, kako bi se ona zatitila od delovanja spoljnih faktora (mehanikih, hemijskih i drugih uticaja). Na taj nain se utie na zadnje dve grupe karakteristika po IEC-u.
7.2
Prenosne i optike karakteristike
7.2.1 Merenje slabljenja optikog vlakna

Slabljenje svetlosne snage u optikom vlaknu rezultat je apsorpcije, rasejanja i efekata talasovoda. Pri merenju ukupnih gubitaka prenosa signala kroz vlakno koriste se dve osnovne metode: Tehnika odsecanja (cutback technique) - najranije korien metod, koji se zasniva na uporeivanju izmerene svetlosne snage na maloj i velikoj duini, pri istim uslovima ulaska svetlosnog zraka u optiko vlakno. Metoda povratnog rasejanja povratno rasejanje je osobina optikog vlakna iji je princip koji je korien kod optikog reflektometra u vremenskom domenu.
7.2.1.1 Merenje slabljenja tehnikom odsecanja Ovo je destruktivna tehnika koja zahteva pristup na oba kraja optikog vlakna, a sam proces merenja sastoji se iz dva merenja svetlosne snage. Prvo se meri snaga na daljem kraju optikog vlakna, a onda se bez ikakve promene na ulaznom kraju preseca vlakno na nekoliko metara od izvora, i ponovo se meri snaga. Slika 7.1 Blok ema ureaja za merenje metodom odsecanja
7-2
Srednje slabljenje optikog vlakna se izraunava prema izrazu: a = (10/L) log Pb/Pd (dB/km) gde su Pd i Pb izmerene optike snage na daljem i blie odseenom kraju optikog vlakna, respektivno, a L - geometrijsko rastojanje izmeu mernih taaka. Pridravanje redosleda radnji kod primene ove metode veoma je bitno, kako bi se odredila tana koliina energije uneta u optiko vlakno. Takoe je veoma vano ouvanje istih uslova imisije svetlosnog zraka u optiko vlakno, jer to moe uticati na vrednost izmerenog slabljenja. Vrednosti slabljenja mogu se ekstrapolirati jedino za optika vlakna u stanju uravnoteenja, koje se postie ili metodom kontrolisanja numerikog otvora izvora, i veliine zraka, ili primenom "meaa" modova. U sluaju da je indeks prelamanja primarne zatite manji od indeksa prelamanja omotaa, "mea" modova se koristi i na poetku i na kraju optikog vlakna.
7.2.1.2 Metoda unesenih gubitaka Kod ove metode se najpre meri svetlosna snaga P1, na izlazu iz kratkog referentnog vlakna kojim su povezani optiki izvor i merni ureaj. Posle toga sa na referentno vlakno, preko konektora, vee ispitivano vlakno i meri njegova izlazna snaga P2. Slabljenje se izraunava prema izrazu: a = 10 log P1/P2 (dB) Rezultati se moraju korigovati za vrednost gubitaka na konektorima. 7.2.1.3 Metoda povratnog rasejanja Ovo je nedestruktivna metoda, kojoj je dovoljan pristup samo jednom kraju optikog vlakna. Jedino ovom metodom se mogu pratiti promene slabljenja du celog vlakna, kao i njegovo eventualno oteenje, jer je optiki reflektometar u vremenskom domenu (OTDR) u osnovi optiki radar. Slika 7.2 Princip povratnog rasejanja
RASEJANJE INCINDENTNI SNOP GUBICI
OMOTA JEZGRO TAKA RASEJANJA GUBICI
7-3
Izvor svetlosnog zraka je poluprovodniki laser velike snage koji periodino alje impulse u jezgro optikog vlakna, a njegov zrak usmerava se sistemom soiva i polupropustljivim ogledalom (eng. beam splitter). Kao detektor povratnog svetlosnog signala koristi se lavinska foto-dioda (APD), iji se izlazni signal pojaava pre dovoenja na ekran mernog ureaja. Da bi se obezbedio to bolji odnos signal/um vrednosti povratnog svetlosnog signala se usrednjavaju. Slika 7.3 Blok ema OTDR-a
Optiki delitelj Impulsni generator Laserska dioda Optiki konektor Optiko vlakno
APD: lavinska dioda
Pojaiva
Kolo za usrednjavanje
Katodna cev
7.2.1.3.1
Karakteristike i osobine optikih reflektometara u vremenskom domenu
Optiki reflektometar u vremenskom domenu je postao osnovni merni instrument svima koji se bave proizvodnjom i postavljanjem optikih kablova, kao i onima koji se bave odravanjem optikih linija. U reflektometru, generator impulsa kontrolie rad optikog izvora, obino je to poluprovodniki laser, koji je modulisan frekvencijom od nekoliko kHz-a (via frekvencija kraa duina koja se meri), i to se zove vreme ponavljanja ubacivanja laserskog impulsa. Optiki izvor imituje optiki impuls u vlakno, snage od 1mW pa na vie, do 1 W, dok je duina trajanja impulsa od 3ns do 10 ms. Duina trajanja laserskog impulsa definie snagu signala, upravo proporcionalno. U ovom sluaju postoji fiziko ogranienje u korienoj snazi, jer moe doi do zasienja prijemne diode. Korienje snage velikog intenziteta moe izazvati pojavu fenomena nelinearnosti. Vreme ponavljanja emisije laserskog impulsa se odabira tako da omoguuje adekvatno merenje duine. Usmeravanje laserskog zraka koji se imituje u jezgro optikog vlakna se vri sistemom soiva i preko Y-kaplera, odnosno preko razdelnika svetlosnog zraka. Povratni signal se odvaja od emitovanog signala direkcionim kaplerom.
7-4
Direkcioni kapler se moe izvesti na dva naina: Kapler jednake raspodele polja veliki nivo izolacije, ak do 50 dB. Izvodi se tako to se optiko vlakno presee pod uglom od 45o i na njega se postavi delimino reflektivni sloj, zatim se preseeni krajevi ponovo spoje, a na njihov spoj se pod pravim uglom spaja tree optiko vlakno. Razdelnik zraka sa polarizatorskim dejstvom veina razdelnika zraka zavisi od stanja polarizacije upadnog talasa, ova pojava se koristi u OTDR-u kod delenja nepolarisanog signala rasejanja od polarisanog reflektovanog zraka na bliem kraju optikog vlakna. Kao detektor svetlosti najee se koristi lavinska foto-dioda. Primljeni signal se prosleuje u pojaava i deo za digitalizaciju. Potom se signal prosleuje u jedinicu koja vri akviziciju i usrednjavanje, odnosno postie odreeni odnos signal/um. Ovo se postie repetitivnim uzorkovanjem signala u fiksnom vremenskom razmaku, poevi od nultog trenutka. Aritmetiko usrednjavanje uzoraka je generisano nisko-propusnim filterom ili numerikim putem. Potom se koristi vremensko kanjenje kako bi se prelo na sledei vremenski interval. Na taj nain usrednjiva prelazi ceo signal. Vei broj uzoraka u vremenskom razmaku uslovljava manju efektivnu snagu uma, odn. amplituda uma se smanjuje sa kvadratnim korenom broja uzoraka. Posle usrednjavanja signal se transformie logaritamskom funkcijom kako bi se signal kasnije prikazao na ekranu instrumenta, kao kriva povratnog rasejanja. Kriva prikazuje slabljenje, u dB, u funkciji duine, u metrima.Karakteristika optikog vlakna se definie na osnovu analize tako dobijenog povratnog signala predsavljenog na ekranu mernog ureaja krivom koja moe imati nekoliko tipinih oblika prikazanih na slici 7.4: veliki poetni impuls, koji je rezultat Frenelove refleksije na ulaznom kraju optikog vlakna, dugaka opadajua kriva, koja je rezultat Rejlijevog rasejanja, prevojne take, koje su izazvane nereflektivnim gubicima u optikom vlaknu (spojevi i mehaniki uticaji koji nisu doveli do prekida vlakna, ali su doveli do njegovog naprezanja) manji impulsi du opadajue krive, koji su rezultat manje refleksije u pojedinim takama (oteenja i nehomogenosti materijala jezgra optikog vlakna, kvalitetno izvedeni mehaniki spojevi i slino) impulsi du opadajue krive i na njenom kraju, do kojih dolazi zbog Frenelove refleksije na graninoj povrini jezgro-vazduh (konektorski spojevi, i kraj optikog vlakna).
7-5

Slika 7.4 Izgled krive na ekranu OTDR-a
Slika 7.5 Tipine vrednosti refleksije od pojedinih diskontinuiteta u vlaknu
Povratni signal je rezultat Rejlijevog rasejanja svetlosnog zraka u optikom vlaknu. Kod kvalitetnih optikih vlakana rasejanje je najvei izvor gubitaka. Srednje slabljenje izmeu dve take na rastojanjima x1 i x2 gde je x2>x1, i dato je izrazom: asr = -10 [log PD (x2) - log PD(x1)] / 2 (x2 - x1) Prednosti korienja optikog reflektometra (OTDR-a) su: metoda je nedestruktivna, (dB/km)
7-6

dovoljan je pristup samo jednom kraju optikog vlakna, dobijanje informacija o gubicima du celog vlakna, i mogunost otkrivanja greaka, prekida i spojeva na optikom vlaknu.
Nepovoljne strane korienja ove metode su: nemogunost merenja spektra, nemogunost kontrolisanja raspodele modova, slab povratni signal, to zahteva osetljiviji prijemnik, i osetljivost na neuniformnost optikog vlakna. Slika 7.6 Izgled prednje strane OTDR-a
7.2.1.4 Merenje slabljenja na mestu spoja optikih vlakana Za merenje gubitaka na mestu spoja optikih vlakana koristi se metoda povratnog rasejanja (OTDR) zbog mogunosti praenja izgleda krive na mestu spoja. Ovakva merenja se izvode u fabrikama i na terenu. Fabrika merenja i merenja na terenu se izvode istom opremom te su rezultati vrlo slini. Odstupanja u vrednostima koja se mogu izmeriti u fabrikama i na ternu su zbog razliitih prateih uslova merenja. Fabrika merenja se odlikuju velikom ponovljivou rezultata, jer su ulazni i izlazni krajevi optikih vlakana koja se spajaju fiksirani za vreme i posle merenja, pored toga pri fabrikim merenjima u svakom momentu su dostupna oba kraja za dodatna merenja. Na terenu se posle spajanja optika vlakna pakuju u spojnice, a esto je onemoguen pristup daljem kraju merenog vlakna te je nemogue izvriti dodatna merenja. Pri merenju slabljenja na spoju postoji mogunost pojave negativnog slabljenja. Ovo je uslovljeno spajanjem dva vlakna ija su jezgra razliitih dimenzija (obe su u dozvoljanim granicama). Za odreivanje to tanije vrednosti na spoju neophodno je izvriti merenje istog spoja sa druge strane vlakna, a vrednost slabljenja na spoju se izraunava kao srednja vrednost izmerena sa oba kraja vlakna.
7-7
Slika 7.7 Izgled krive na ekranu OTDR-a i izgled vlakana pri negativnom slabljenju
ON1 i ON2: numeriki otvori uz ON1 ON2 ON2 ON1 1
1-2
2 1
2-1 a 2 a2 a3 a 3 A1 = a 1 + a 1 2 A2 =
NEGATIVNO SLABLJENJE
a1 a 1
a 2 + a 2 2 A3 =
a 3 + a 3 2
ai i ai su slabljenja na spojevima
7.2.2 Otkrivanje oteenja optikog vlakna
7.2.2.1 Otkrivanje oteenja optikog vlakna primenom OTDR merenja Najvanija primena merenja OTDR metodom su otkrivanje i lokalizacija oteenja i prekida optikog vlakna. Tanost lociranja greke na kraim rastojanjima (do 300m) zavisi od primenjene irine ulaznog impulsa (odnosno od duine nelinearnog dela krive slabljenja) i rezolucije, a na veim duinama zavisi od tanosti odreivanja brzine prostiranja svetlosti kroz optiko vlakno tj. od tanosti unapred odreenog indeksa prelamanja (mogua greka je oko 1%), i tanosti instrumenta . Duina neprekinutog dela optikog vlakna (L) data je izrazom: L = (c t) / (2 n1) gde je t - vremenska razlika izmeu ulaznog impulsa i impulsa odbijenog od mesta oteenja ili prekida vlakna, n1 - indeks prelamanja jezgra optikog vlakna, i c - brzina prostiranja svetlosti u vakuumu. Pri merenju u takama koje su prikazane Frenelovim impulsom ili prevojnom takom na krivoj, dodatni problem moe predstavljati bliski (do 10m) izvor poveanog slabljenja, jer je on maskiran ranijim prikazom na krivoj slabljenja. Na krivoj se to vidi kao jedan izvor, a u stvari ih je dva ili vie na kratkom rastojanju. Problem se javlja ako je mesto oteenja ili prekida neravna povrina pa ne reflektuje dovoljno snage, te ne postoji uoljiv impuls na ulaznom kraju optikog vlakna, nego se kritino mesto odreuje prema prestanku povratnog signala, to je veoma nesigurno. Ova nesigurnost je izraena pri ispitivanju veoma dugih vlakana (zbog veeg slabljenja intenziteta reflektovanog signala). Obzirom da je Rejlijevo rasejanje u funkciji talasne duine koriene svetlosti, pojedine take gde dolazi do lokalnog slabljenja su neprimetne prikorienju talasne duine 1310 nm, dok su veoma uoljive pri korienju talasne duine 1550 nm.
7-8
Slika 7.8 Zavisnost lokalnog poveanja slabljenja od talasne duine merenja
Takoe, OTDR nije mogue primeniti u nelineranim sredinama, odnosno na deonicama na kojima su prisutne repetitorske laserske diode ili u sluajevima kada svetlosni fluks premauje optiki kapacitet kabla (WDM).
7.2.3 Merenje irine propusnog opsega optikog vlakna

Svetlosni impulsi se proiruju i izobliuju kretanjem kroz optiko vlakno zbog delovanja modalne i hromatske (materijalne i talasovodne) disperzije. Ovo proirenje impulsa, tzv. disperzija, dovodi do intersimbolske interferencije. Stepen irenja impulsa odreuje informacioni kapacitet maksimalni digitalni protok, pri emu se ovaj kapacitet obino izraava proizvodom irine propusnog opsega i duine. Totalna disperzija u optikom vlaknu ima dva glavna izvora: modalnu i hromatsku disperziju. Hromatska disperzija se sastoji od: materijalne i talasovodne (profilne) disperzije. Modalna disperzija predstavlja vremensko pomeranje istovremeno emitovanih impulsa koji se prostiru razliitim modovima kroz vlakno. U multimodnim vlaknima dominantan je tip modalne disperzije, jer kanjenja pojedinih talasa (modova) u optikom vlaknu imaju vee vrednosti nego hromatska disperzija. Hromatska disperzija je dominantan tip u monomodnim vlaknima u kojima se prostire samo jedan mod, te nema modalne disperzije. Do materijalne disperzije dolazi zbog optikog izvora, koji emituje svetlost irine nekoliko nm. Iako se kroz vlakno prostire samo jedan mod, u stvari se prostire nekoliko podmodova. Vremensko pomeranje izmeu podmodova definie materijalnu disperziju. Talasovodna disperzija izazvana je promenom profila indeksa prelamanja za razliite talasne duine. Na taj nain dolazi do razliite raspodele energije osnovnog moda u jezgru i omotau vlakna, odn. do pojave podmodova. Ova pojava dovodi do vremenskog pomeranja podmodova i dovodi do disperzije.
7-9

Slika 7.9 Krive disperzije
Slika 7.10 Talasovodna disperzija
Multimodno optiko vlakno skokovitog indeksa prelamanja ima irinu propusnog opsega oko 20 MHzxkm, vlakno gradijentnog indeksa 1 GHzxkm, a monomodna vlakna oko 100 GHzxkm. Sa poboljanjem tehnologije izrade optikih vlakana i optikih karakteristika vlakana, irina propusnog opsega se poveava tako da u bliskoj budunosti moemo oekivati mnogo vee vrednosti. Kako bi se dobila tana predstava o izmerenoj irini propusnog opsega potrebno je definisati uslove merenja - korien izvor i geometrijske uslove imisije svetlosnog zraka u vlakno, talasnu duinu na kojoj radi izvor, itd. Merenje irine propusnog opsega treba da ispuni dva zadatka: da odredi brojnu vrednost disperzije koja e postojati pri realnim uslovima primene, kako bi se mogao projektovati sistem, i da se dobije potpuna informacija o irenju i meanju svetlosnih zraka. Merni ureaj koji se koristi mora da ima razliite karakteristike i mogunosti zavisno od optike veze koja se testira, jer ona odreuje koliki treba da bude amplitudski i frekventni opseg, odnosno domet ureaja. 7.2.3.1 Merenje disperzije u vremenskom domenu
7.2.3.1.1 Tehnika direktne detekcije
Najlaki nain merenja disperzije impulsa u testiranom optikom vlaknu je slanje kratkog svetlosnog signala (oko 100 ps) sa jedne strane, i merenje irine proirenog
7-10
izlaznog impulsa na drugom kraju. Za monomodna vlakna se koriste veoma brzi detektori, dok se za multimodna vlakna koriste detektori ije su vremenske rezolucije samo reda ns. Ako se nekom impulsu, koji se prostire du vlakna odreene duine, izmeri disperzija i podeli duinom, dobije se direktno vrednost irenja impulsa u ns/km. Slika 7.11 Disperzija signala koji se kree kroz optiko vlakno
Pretpostavlja se da impulsni odziv optikog vlakna i ulazni impuls imaju Gausov oblik, tako da se onda irina propusnog opsega izraunava prema trajanju impulsa u vremenskom domenu prema izrazu B = 0,44 / timp (Hz) gde je timp vreme odziva vlakna (koje je direktno srazmerno varijansi, tj. efektivnoj irini, impulsnog odziva) za signal koji proe kroz optiko vlakno izraunava se prema izrazu:
timp =
2 t12 + t2
(ns)
gde su t1 i t2 irine impulsa ulaznog i izlaznog signala u optiko vlakno merene na polovini maksimalne amplitude impulsa, respektivno. Kod ostalih prenosnih sistema koji se ne ponaaju po Gausovom zakonu bilo bi potrebno izvriti konverziju izlaznog i ulaznog impulsa iz vremenskog u frekventni domen Furijeovom transformacijom. Njihovim delenjem dobila bi se prenosna funkcija, koja u sebi sadri informaciju o propusnom opsegu. Najvei nedostatak tehnike direktne detekcije je inertnost fotodetektora, pa se ovom tehnikom mere samo veoma duga vlakna. Sa druge strane, poto irenje impulsa zavisi i od meanja modova i od slabljenja, koji opet zavise od duine, ne moe se ekstrapolirati vrednost disperzije za neku duinu na osnovu vrednosti disperzije za neku drugu duinu optikog vlakna, tako da se ovom metodom disperzija za vlakna razliite duine treba meriti za svako vlakno ponaosob.
7.2.3.1.2
Metoda kliznog impulsa (viestruke refleksije)
Kako bi se prevazili nedostaci prethodne tehnike razvijen je sistem kliznog impulsa (shuttle pulse). Krajevi optikog vlakna se naslanjaju na delimino reflektujua ogledala, izmeu kojih svetlosni zrak ubaen u vlakno ''klizi'' napred-nazad (svaki put se deo energije reflektuje od odgovarajueg ogledala). Uzorak impulsa se moe uzeti na kraju optikog
7-11
vlakna posle svakih 2N-1 prolazaka, gde je N=1,2,..... . Disperzija se meri tako to se uporeuje irina impulsa koji se uzimaju posle svakog "kruga" odbijanja unutar vlakna. Princip rada je prikazan na slici 7.13. Broj klizeih impulsa N koji se mogu izmeriti zavisi od amplitudskog (dinamikog) opsega sistema D. Vai : D = 10 log
P 1MAX gde je P1MAX maksimalna snaga koja se moe P2 MIN
imitovati u vlakno, a P2MIN minimalna snaga koja se moe detektovati fotodetektorom.
Slika 7.12 Blok ema ureaja za merenje disperzije optikog vlakna metodom kliznog impulsa
Slika 7.13 Princip merenja disperzije optikog vlakna metodom kliznog impulsa
7-12

7.2.3.2 Merenje disperzije u frekventnom domenu
Merenje disperzije u frekventom domenu korisno je sistem inenjerima koji projektuju i proizvode korisniku opremu. Za merenje irine propusnog opsega, odnosno disperzije optikog vlakna, postoji nekoliko metoda. Sinusoidalnom modulacijom kontinualnog svetlosnog zraka oko odreenog nivoa ne moe se meriti promena faze sinusoidalno modulisanog signala, osim ako to nije ekstremni sluaj fazne distorzije, ali se zato informacioni kapacitet moe dobiti iz modula prenosne funkcije. Prenosna funkcija optikog vlakna data je izrazom H (f) = Piz (f) / Pul (f) gde su Piz i Pul - snage izlaznog i ulaznog optikog signala, respektivno, koje se mere za razliite frekvencije. S obzirom da se optika vlakna ponaaju kao nisko-frekventni filter, irina propusnog opsega B odreuje se kao uestanost pri kojoj amplituda signala opadne za 3 dB, odnosno opadne na polovinu svoje nominalne (jednosmerne, tj. za f = 0) vrednosti. Sa slike 7.14 se vidi da je B = fB. Treba voditi rauna da padu amplitude optike snage od 3 dB odgovara pad amplitude elektrine snage za 6 dB, gledano u odnosu na graninu uestanost. Slika 7.14 Promena amplitude signala pri prolasku kroz optiko vlakno
Prednosti merenja disperzije u frekventnom domenu su: prenosna funkcija optikog vlakna moe se dobiti direktno, bez Furijeove transformacije podataka dobijenih u vremenskom domenu nije potrebna linearnost fotodetektora preko celog opsega, zbog malog signala modulacije oko konstantnog nivoa lake je sinusoidalno modulisati optiki izvor na viim uestanostima, nego napraviti seriju uskih impulsa.
7.2.3.3 Merenje hromatske disperzije U sluaju optikog vlakna malog propusnog opsega ili u sluaju primene LED diode kao izvora svetlosnog zraenja (koja ima iroki spektar zraenja), uticaj hromatske disperzije ne moe se zanemariti, pa je za njeno merenje predloeno nekoliko metoda. Najee primenjivan metod (tehnika direktne detekcije) koristi slanje impulsa monohromatskog svetla razliitih talasnih duina i beleenje razlika trenutaka njihovog stizanja na drugi kraj vlakna. U sluaju upotrebe razliitih izvora, treba ouvati uslove emisije svetlosnog zraka u optiko vlakno.
7-13
Od skoro se primenjuje veoma jednostavna tehnika sa svetlosnim izvorom irokog spektra (LED dioda) koji se sinusno modulie. Ova metoda merenja je poznata kao tehnika duple demodulacije. Fazna pomeranja do kojih dolazi izmeu razliitih talasnih duina odabiraju se monohromatorom i mere. Odgovarajua vremenska kanjenja se obraunavaju, a rezultati su veoma precizni, reda nekoliko pikosekundi. Slika 7.15 Izmerena kriva vrednosti hromatske disperzije
Slika 7.16 Instrument za merenje hromatske disperzije
7-14

7.2.3.4 Merenje modalne polarizacione disperzije
DWDM i 10 Gb/s transmisioni sistemi uinili su modalnu polarizacionu disperziju (PMD) veoma znaajnim paramertrom u industriji opikih vlakana. PMD dominira nad drugim oblicima disperzije pri velikim brzinama komunikacije. U 40 Gb/s sistemima, kao to je metro, najvaniji parametar optikog vlakna postaje upravo PMD. Odrivanje PMDa takoe je veoma bitno u sluajevima kada se postojei optiki kablovi ele koristiti za sisteme sa velikim bitskim brzinama jer pre 1994 proizvoai nisu merili i deklarisali PMD. Tolerancije kanjenja za 10 Gb/s mreu su tipino 10 ps, a za 40 Gb/s, 2,5 ps. Postoji nekoliko mernih metoda za odreivanje modalne polarizacione disperzije: 1. Interferometrijski metod (vremenski domen). 2. Merenja impulsnog kanjenja (vremenski domen). 3. RF spektralni odziv (vremenski domen) 4. Metod faznog pomeranja (vremenski domen) Ove metode su iste kao i kod merenja ostalih oblika disperzije. Nepovoljne su zbog male rezolucije i ogranienog ospega. 5. Metod fiksnog analizatora (frekvencijski domen). Ovo je prva metoda razvijena iskljuivo za merenje PMD-a. Zasniva se na analizi transmisionog spektra merenog pomou analizatora smetenog na izlaz vlakna koje se testira. Ako se upotrebi OTDR mogue je sva merenja obaviti sa jednog kraja kabla. Postoje dve podvarijante ove metode koje koriste P-OTDR: skeniranje talasnih duina, za koje se koristi kombinacija podeljivog lasera sa kontinualnim opsegom talasnih duina i mera svetlosne snage. Rezultat mernja je izlazna snaga u funkciji rastojanja i talasne duine za svaku od ravni polarizacije.
Slika 7.17 Realizacije metode fiksnog analizatora skeniranjem talasnih duina pomou P-OTDR-a
merenje statistike stepena polarizacije, za koju se koristi kombinacija impulsnog irokopojasnog lasera i optikog spektroanalizatora. PMD se odreuje indirektno merenjem duine uparivanja h (minimalna duina na kojoj dolazi do meanja modova).
7-15
Slika 7.18 Realizacija metode fiksnog analizatora odreivanjem statistike stepena polarizacije P-OTDR-om
PMD se dobija iz formule
PMD =
L
L/h
gde je koeficijent bi-refrakcije (relativno kanjenje izmeu najbreg i najsporijeg polarizacionog moda), a L rastojanje. Kada je h malo, postoji znaajno meanje modova i PMD je proporcionalno kvadratnom korenu od L. Kada je h veoma veliko, smanjeno je uparivanje izmeu brzih i sporih modova i PMD se poveava linearno sa rastojanjem L. Mane ove metode su dug interval merenja, kompleksna merna oprema i potreba za OTDRom veoma velike prostorne rezolucije 6. Donsova matrina analiza sopstvenih vrednosti (Jones Matrix Eigenanalysis - JME) (frekvencijski domen). Koristi podeljivi laser za generisanje klizne talasne duine i polarizator. Omoguuje merenja u femtosekundskom opsegu. Nedostataci su u zametnoj obradi podataka i osetljivosti na mehanike uticaje (vibracije), zbog ega merenja od nekoliko desetina minuta mogu biti nepouzdana i njihove rezultate treba obazrivo interpretirati. 7. Generalizovana Poinkareova sferna analiza (Generalized Poincar Sphere Analysis GPSA), (frekvencijski domen) koja se bazira na polarizacionoj interferometriji i daleko je robusnija od JME. TIA, ITU i IEC priznaju GPSA kao ekvivalent JME metode. Mogue merenje na svim talasnim duinama istovremeno, to skrauje vreme pojedinane PMD analize na svega nekoliko sekundi. Od najveeg znaaja su Donsonova matrina analiza (JME) i Generalizovana Poinkareova analiza (GPSA), jer one jedine daju prihvatljive rezultate u femtosekunskom opsegu. Pri tome je GPSA daleko pouzdanija i rezultati merenja imaju veu ponovljivost.
7.2.4 Merenje granine talasne duine monomodnog optikog vlakna

Granina talasna duina (cutoff) predstavlja minimalnu talasnu duinu svetlosti pri kojoj se kroz monomodno optiko vlakno prostire samo jedan mod. Ukoliko je talasna duina primenjene svetlosti ispod vrednosti granine talasne duine, onda se kroz optiko vlakno moe prostirati vie modova, a ako je iznad nje, onda se prostire samo jedan mod.
7-16
Odreivanje granine talasne duine zasniva se na injenici da se slabljenje viih modova naglo poveava sa smanjenjem prenika savijanja optikog vlakna, dok je promena slabljenja aksijalnog moda (moda koji se prostire du ose vlakna) zanemarljiva. To bitno utie na promenu vrednosti podunog slabljenja. Odreivanje granine talasne duine prema CCITT preporuci G.652 zasniva se na merenju spektralnog slabljenja svetlosnog zraka. 7.2.4.1 Merenje granine talasne duine metodom savijanja Svetlosni zrak se iz izvora "bele" svetlosti proputa kroz podesivi monohromator kako bi se postigla spektralna irina zraka do 10 nm (na polovini amplitude impulsa svetlosnog zraka). Merenje se obavlja na komadu vlakna duine 2m sa krunim zavojkom poluprenika krivine 140mm (mernom vlaknu), tako to se snaga na izlazu P1() snima u funkciji talasne duine u dovoljno irokom opsegu oko oekivane granine talasne duine. U nastavku merenja dodaje se jo jedan komad monomodnog optikog vlakna (test vlakno), koji obrazuje novu petlju najveeg poluprenika 30 mm, i postavlja se iza prethodno ispitanog komada optikog vlakna. Ova petlja postavlja se radi eliminisanja prostiranja viih modova. Zatim se meri izlaznasnaga P2(), na isti nain kao i P1().
Slika 7.19 Merenje spektralnog slabljenja
Dodatno slabljenje usled uvoenja nove petlje, tj. odnos prethodno izmerenih izlaznih snaga, dato je izrazom: R (l) = 10 log [P1(l)/P2(l)] gde su P1(l) i P2(l) snage izmerene kada postoji samo prva petlja (pored osnovnog postoje i neki nii modovi), odnosno obe petlje (postoji samo osnovni mod), respektivno. Granina talasna duina prema definiciji CCITT je ona talasna duina pri kojoj odnos snaga P1() / P2() iznosi 0,1 dB.
7-17
Slika 7.20 Odreivanje granine talasne duine
7.2.5 Merenje nulte talasne duine optikog vlakna

Nulta talasna duina predstavlja onu talasnu duinu pri kojoj je hromatska disperzija jednaka nuli. Moe se meriti istovremeno kad i hromatska disperzija (slika 7.15.). Ovaj parametar prenosa je od velike pomoi projektantima i proizvoaima korisnike opreme pri odreivanju tipa emisione diode, kako bi se disperzije smanjila u to veoj moguoj meri.
7.2.6 Merenje profila indeksa prelamanja optikog vlakna

Pri odreivanju irine propusnog opsega multimodnog optikog vlakna bitnu ulogu igra profil indeksa prelamanja. Promena njegove vrednosti moe se meriti i na samom vlaknu i na pretformi (pripremljenom materijalu pre samog izvlaenja vlakna). Postoji vie metoda za merenje profila indeksa prelamanja optikog vlakna: interferometrijski metod poprenog preseka interferometrijski metod uzdunog preseka metod fokusiranja metod skeniranja bliskog polja metod prelamanja zraka na bliem kraju vlakna metod refleksije na daljem kraju vlakna metod rasejanja
7.2.6.1 Interferometrijski metod poprenog preseka Ova metoda zahteva isecanje tankog krunog uzorka vlakna ili pretforme koji mora biti uglaan, ravan i veoma precizno izrezan. Svetlost koja se emituje normalno na povrinu poprenog preseka i prolazi kroz ovaj uzorak se fazno pomera (rezultat debljine uzorka i njegovog indeksa prelamanja) i na izlazu se uporeuje sa osnovnim incidentnim
7-18
svetlosnim zrakom. Rezultat toga je pojava interferentnih pruga, koje odgovaraju izgledu profila indeksa prelamanja optikog vlakna ili materijala od koga se izvlai optiko vlakno.
Slika 7.21 Nain merenja profila indeksa prelamanja interferometrijskom metodom poprenog preseka
Razlika u indeksima prelamanja jezgra i omotaa se izraunava na osnovu izraza: n(r) - n2 = S(r)/(D d) gde je D - razmak izmeu paralelnih ivica interferentnih pruga, d - debljina uzorka, talasna duina merenog svetla, a S(r) - odstupanje centralne ivice, na rastojanju r, u odnosu na osnovnu liniju.
Slika 7.22 Izgled profila indeksa prelamanja dobijen interferometrijskim metodom poprenog preseka
7.2.6.2 Interferometrijski metod uzdunog preseka Ova metoda ne zahteva seenje vlakna i njegovu posebnu pripremu. Optiko vlakno se potopi u tenost kako bi se izbeglo krivljenje zraka i postavi transverzalno ispod uporednog mikroskopa. Svetlost osvetljava vlakno pod pravim uglom (u odnosu na osu vlakna) tako
7-19
da svaki svetlosni zrak prolazi kroz oblasti sa razliitim indeksom prelamanja. Sveukupna putanja svetlosti se mora izraziti preko integrala, pa se za dobijanje raspodele indeksa prelamanja mora reiti integralna jednaina (Abelova integralna jednaina, Furijeova transformacija i Beselova funkcija). Oba interferometrijska metoda su vrlo tana pri odreivanju profila indeksa prelamanja. 7.2.6.3 Metod fokusiranja Ovaj metod se moe primeniti i na vlakna i na pretforme, a bazira se na injenici da se jezgro optikog vlakna ponaa kao cilindrino soivo za svetlosne zrake koji nailaze transverzalno (pod pravim uglom) u odnosu na vlakno, odnosno njegovu cilindrinu osu z (du koje se inae prenosi svetlost). Vlakno se potapa u fluid odgovarajueg indeksa prelamanja (da bi se spreilo prelamanje svetlosti na spoljnoj granici omotaa) i osvetljava na prethodno opisan nain. Na ravnoj ploi (ravni posmatranja) dobija se gustina raspodele optike snage i na osnovu toga se izraunava raspodela indeksa prelamanja. Reava se numerikim putem integralna jednaina:
n (r ) n 2 =
L
r
n2
t y (t ) t2 r2
dt
Ovaj metod merenja daje veoma tane rezultate, ali je za njegovu primenu potrebna kruna simetrija i otre promene indeksa prelamanja. Slika 7.23 Nain merenja profila indeksa prelamanja metodom fokusiranja
7.2.6.4 Metod bliskog polja Kod ovog metoda se na ulaz optikog vlakna postavlja izvor koji pobuuje jezgro tako da ono bude ravnomerno osvetljeno po preniku. Takva pobuda se ostvaruje Lambertijanovim izvorom, kojim se obezbeuje da svi modovi u vlaknu budu jednako pobueni. Na dalji kraj vlakna postavlja se mikroskop pomou koga se skenira raspodela energije na izlazu vlakna. Indeks prelamanja n(r) na polupreniku jezgra r vezan je sa optikom snagom bliskog polja (polja na izlazu vlakna) na istom polupreniku r P(r) sledeim izrazom [n(r) - n2] / [n(0) - n2] = P(r) / P(0)
7-20
gde je n2 - indeks prelamanja omotaa, n (0) i P (0) su indeks prelamanja i optika snaga u centru jezgra. 7.2.6.5 Metod prelamanja zraka na bliem kraju vlakna Ova metoda spada meu najinteresantnije, jer se moe koristiti za bilo koju duinu vlakna. Nisu potrebne nikakve posebne pripreme kraja vlakna, ni uslovi istoe, takoe je nepotrebno vriti korekcije zbog modova koji "iscure" iz vlakna (cureih modova). Vlakno se potapa u tenost koja ima indeks prelamanja jednak indeksu prelamanja omotaa. Laserski zrak sa znatno veim numerikim otvorom nego prihvatni ugao vlakna usmerava se na optiko vlakno malog poprenog preseka. Slika 7.24.a)
Slika 7.24.b)
Slika 7.24 Merenje indeksa prelamanja jezgra optikog vlakna metodom prelamanja zraka na bliem kraju vlakna (na slici 7.24.a) Svetlost koja pada na detektor i koja se meri je ona koja izlazi iz optikog vlakna na njegovom bliem (ulaznom) kraju. Ova svetlost sastoji se od zraka koji padaju van prihvatnog ugla vlakna (i prelamaju se iz jezgra u omota), i koji su "izali" iz omotaa vlakna. Za odreivanje indeksa prelamanja koriste se samo svetlosni zraci koji su odbijeni, ali ne i oni viih modova koji su izali iz omotaa. Spreavanje dejstva ovih cureih talasa se obavlja zaklonom u obliku neprozirnog prstena. Indeks prelamanja jezgra n(r) na mestu gde odgovarajui zrak ulazi u jezgro se rauna prema izrazu: n(r) - n2 = n2cos''min (cos''min - cos'max ) [P(a)-P(r)]/P(a)
7-21
gde je P(r) - detektovana optika snaga, P(a) - izlazna snaga merena kada je ulazni svetlosni zrak fokusiran na omota, ''min minimalan ugao prema osi vlakna pod kojim svetlosni zrak naputa jezgro, koji je odreen zaklonom za elimisanje viih modova koji izau iz omotaa, i 'max - maksimalni ugao prema osi vlakna pod kojim upada incidentni svetlosni zrak, koji je odreen izvorom svetlosti. Mane ove metode su potreba za izjednaavanjem indeksa prelamanja tenosti i omotaa vlakna, zatim kvalitetan, praktino idealan presek vlakna na bliem kraju i poznavanje minimalnog ugla prelamanja ''min.
7.3
Geometrijske karakteristike optikog vlakna

Pri spajanju optikih vlakana neophodno je da ona imaju jednake (ili vrlo pribline) geometrijske karakteristike, da bi gubici na spoju bili to manji.
7.3.1 Merenje prenika optikog vlakna

Za potrebe proizvoaa vri se merenje spoljnog prenika optikog vlakna nekontaktnim optikim metodama, i to kao deo procesa proizvodnje. Za potrebe preraivaa i korisnika optikih vlakana ovo merenje, odn. kontrola podataka proizvoaa se moe izvesti mikrometrom.
7.3.2 Merenje prenika jezgra optikog vlakna

Kod ovog merenja javlja se problem jednoznanog definisanja jezgra multimodnog optikog vlakna sa gradijentnim indeksom prelamanja. Postoje dva pristupa reenju ovog problema: Smatrati da je jezgro ona oblast optikog vlakna za koju je vrednost indeksa prelamanja vea od predviene vrednosti za omota Smatrati da je jezgro optikog vlakna ona oblast gde je lociran odreen procenat (90 95 %) energije koja se prenosi kroz vlakno. Ako se jezgro vlakna definie prema prvom pristupu onda se njegov prenik moe meriti pomou svih metoda za merenje profila indeksa prelamanja. Definisanjem jezgra optikog vlakna prema drugom pristupu merenje se bazira na raspodeli energije u vlaknu, i ono ima nedostatak koji se ogleda u tome da ta raspodela energije, odnosno, samo merenje, zavisi od duine vlakna, razliitog slabljenja modova i uslova ubacivanja svetlosnog zraka u vlakno. Uopteno gledano, prema CCITT-u, merenje jezgra definisanog na prvi nain je verodostojnije i adekvatnije.
7.3.3 Prenik polja moda

Prenik polja moda je predstavljen takom gde amplituda svetlosnog zraka osnovnog moda opadne na 1/e ti deo. Prenik polja moda je osnovni parametar definisanja jezgra monomodnog optikog vlakna jer se kroz njega prostire najvei deo snage. Prenik polja
7-22
moda je promenljiv u odnosu na talasnu duinu svetlosti koja se prostire kroz vlakno. to je via talasna duina svetlosti, prenik polja moda je vei. Raspodela svetlosnog zraka osnovnog moda u monomodnom optikom vlaknu je bitan faktor u proceni unetog slabljenja, slabljenja spoja i slabljenju usled savijanja. 7.3.3.1 Metod poprenog pomeranja Komad optikog vlakna duine 2 m se postavlja u sistem za merenje spektralnog slabljenja. Potom se uzorak prepolovi i polovine se fiksiraj u mikropozicionere, tako da su im vrhovi udaljeni do 10 mikrona. Jedan kraj vlakna se pomera kako bi se dostigla maksimalna vrednost prenosa svetlosti kroz ovakav sistem. Potom se od tog poloaja vlakno pomera i meri se opadanje snage u funkciji radijalnog pomeraja. Svetlosni izvor emituje na jednoj talasnoj duini, za koju se meri prenik polja moda. Slika 7.25 Odreivanje prenika polja moda metodom poprenog pomeranja
Slika 7.26 Zavisnost prenika polja moda od talasne duine koriene svetlosti
7.3.4 Eliptinost - koncentrinost jezgra i omotaa

Koncentrinost (odn. greka u koncentrinosti) se moe definisati kao razmak izmeu centara jezgra i omotaa. Greke u koncentrinosti mogu se meriti tako to e se merenje profila indeksa prelamanja jezgra proiriti i na omota. Merenje se vri na nekoliko prenika. Obino se nekoncentrinost javlja u vidu eliptinosti.
7-23
Slika 7.27 Prikaz nekoncentrinosti jezgra i omotaa optikog vlakna
Ekscentritet jezgra optikog vlakna izraunava se prema izrazu e = (dmax - dmin) 100 / d0 (%)
gde su dmax i d min maksimalna i minimalna vrednost prenika nekoncentrinog jezgra, a d0 - nominalna vrednost prenika jezgra optikog vlakna. Ekscentritet omotaa izraunava se prema formuli E = (Dmax - Dmin) 100 / D0 (%)
gde su Dmax i D min maksimalna i minimalna vrednost prenika nekoncentrinog omotaa, a D0 - nominalna vrednost prenika omotaa optikog vlakna. Koncentrinost jezgra i omotaa optikog vlakna izraunava se pomou obrasca C = x 100 / d (%)
gde je d = (dmax + dmin) / 2, a x je razmak izmeu centara jezgra i omotaa
7.3.5 Metoda etiri koncentrine krunice

Veoma jednostavan metod verifikovanja geometrijskih karakteristika optikog vlakna je poreenje kontura jezgra i omotaa sa etalonom koji ima etiri krunice, po dve granine vrednosti prenika jezgra i omotaa. Uporeivanje se vri metodama objektivnog ocenjivanja koje omoguuju analizu slike (npr. videoanalizator). Tehnike bazirane na vizuelnom ispitivanju (direktnom posmatranju) ne mogu se smatrati vaeim (iako se u praksi koriste), zato to dozvoljavaju pojavu subjektivne greke pri merenju geometrijskih i optikih osobina.
7.3.6 Geometrijske karakteristike optikih kablova

Pod ovim se podrazumeva ispitivanje svih ostalih komponenata kabla, osim optikog vlakna. To su geometrijske karakteristike (spoljni i unutranji prenik i debljina zida) cevice sekundarne zatite i plateva postavljenih preko jezgra optikog kabla. Takoe se mere spoljni prenici centralnog rasteretnog elementa, optikog kablovskog jezgra. Ova merenja se vre kao i kod drugih kablova, sa metalnim provodnicima, u kablovskoj industriji.
7-24
Bitnu karakteristiku optikog kabla predstavlja viak duine vlakna u cevici. On mora biti toliki da pri termikoj dilataciji sekundarne zatite ne doe do zatezanja optikog vlakna i eventualnih promena njegovih prenosnih karateristika. Sa druge strane ne sme ga biti previe da pri skraivanju cevice na niskim temperaturama ne doe do prevelikih mikrosavijanja optikog vlakna i promene njegovih prenosnih osobina. Razlike duine vlakna i duine cevice su oko 0,5%, dok razlika duine vlakna i duine kabla nije vea od 1%.
Slika 7.28 Armirani optiki kabel
7.4
Mehanike osobine
Pri mehanikim ispitivanjima optikog kabla testiraju se zatitne komponente cevica sekundarne zatite, centralni rasteretni element, platevi i armatura. Tokom eksperimenta optiki kabel izlae se razliitim mehanikim naprezanjima, i prati se promena slabljenja optikog vlakna, odn. da li je dolo do poveanja slabljenja, odn. prekida nekog od vlakana ili vizuelno uoljivog oteenja spoljnog plata optikog kabla.
7.5
Otpornost na uticaj okoline

U zavisnosti od mesta primene optikog kabla, on moe biti izloen razliitim uticajima iz spoljanje sredine - mehanikim, hemijskim, klimatskim, energetskim, nuklearnim i drugim.
7-25
Ispitivanje na dejstvo klimatskih uslova obuhvata izloenost razliitim temperaturnim dejstvima, kao i dejstvima poveane vlanosti, pri emu ne sme doi do poveanja slabljenja vie nego to je to propisano. Delovanje energetskog polja i nuklearnog zraenja ogleda se u dejstvu na neistoe i aditive (dopante) koji se nalaze u staklu optikog vlakna, ime se poveava slabljenje. Materijali koji se uobiajeno koriste u kablovskoj inustriji kao zatita optikog vlakna u kablu, u ovom sluaju imaju malu ulogu, pa je potrebno ugraditi PCS optika vlakna sa jezgrom velike istoe, ili koristiti specijalne materijale za zatitu. Za ispitivanja karateristika optikih vlakana i kabela iz prve dve grupe karakeristika (1. prenosne i optike i 2. geometrijske) po IEC-u postoje instrumenti koji ih mere direktnim ili indirektnim metodama, koje su detaljno opisane u poglavljima 1. i 2. Za one osobine koje pripadaju drugim dvema grupama (3. mehanike i 4. otpornost na uticaj okoline) se uz instrumente za merenje slabljenja (bilo kojom metodom), koriste i dodatne aparature koje omoguuju da optiki kabel bude izloen potrebnom dejstvu bilo mehanikih ili nekih drugih uticaja okoline. Propisi koji definiu vrednosti izmerenih karakteristika, kao i izgled mernog sistema i pomone aparature za merenje tih karakteristika dati su u meunardnim okvirima kroz IEC publikacije, a u okviru Jugoslavije u Glasniku ZJPTT.
7.6
Preporuke za nabavku opreme

Postoji velik broj alata raspoloivih za ispitivanje optikih kablova. Koje testere i mernu opremu korisiti, zavisi od tipa posla koji je potrebno odraditi, koliko esto e biti potrebno testirati optiku mreu i, naravno, od budeta kojim se raspolae. Bitne osobine koje ukazuju na kvalitet nekog instrumenta mogu biti subjektivno odabrane, ali postoje parametri koje je neophodno uzeti u obzir, i oni se nalaze u tabelama karakteristika instrumenta. Terenska merna oprema trebalo bi da obuhvati:

jednostavne izvore bele svetlosti za identifikaciju vlakana i proveru njihovog kontinuiteta lokatori prekida optikog vlakna sa laserskim izvorima optiki set za mernje slabljenja alati za merenje podunog slabljenja i usklaenosti sa standardima OTDR instrumenti za dijagnostiku i merenje rastojanja do optikih pojava
7.6.1 OTDR
Za izbor OTDR-a su objektivno bitne karakteristike: Dinamiki opseg, Tanost Rezolucija Ponovljivost merenja Mogunost automatskog merenja slabljenja na spoju Oitavanje u realnom vremenu Talasna duina koriene svetlosti i nain njene izmene Teina i prenosivost
7-26
Jednostavnost rukovanja i mogunost memorisanja podataka Brzina usrednjavanja Robusnost 7.6.1.1 Dinamiki opseg (Dynamic Range) Dinamiki opseg je odnos maksimalne emitovane snage (P0) i najmanje snage koja se moe detektovati na ulazu prijemnika (Pmin) . D (dB) = -10 log (P0 / Pmin) Dinamiki opseg odreuje maksimalnu vidljivu duinu optikog vlakna, i u tabelama karakteristika se pojavljuje u dve varijante: o onaj koji ukazuje na to koliko se maksimalno dalek Frenelov impuls na kraju vlakna moe videti, i odreen je dinamikim opsegom prijemnika, o onaj koji se odnosi na merenje povratnog rasejanja (backscattering) Prilikom uporeenja vrednosti dinamikog opsega treba obratiti panju na tanu definiciju proizvoaa OTDR-a, da li je opseg za jedansmerno ili dvosmerno merenje, na ta se odnosi taka definisanja dinamikog opsega i da li je vrednost data u elektrinim ili optikim decibelima. Zbog injenice da OTDR-om merimo samo sa jedne strane, te svetlosni signal putuje u oba smera, pravi opseg merenja instrumenta u jednom pravcu predstavlja polovinu dinamikog opsega prijemnika. Taka definisanja je konektor na prednjem panelu, ali neki proizvoai definiu referentnu taku unutar instrumenta. Neki proizvoai definiu referentnu taku negde unutar elektro-optikog intarfacea, te zbog gubitaka u interface-u i razlike izmeu dva tipa decibela, se ne dobija adekvatan podatak o korisnom dinamikom opsegu.
7.6.1.2 Tanost merenja duine (Distance Measurement Accuracy) Veoma bitna osobina OTDR-a za lociranje dogaaja na optikom vlaknu. Tanost instrumenta je definisana sa dva parametra: o Sopstvenom tanou samog instrumenta o Tanou jednoznano definisanog indeksa prelamanja jezgra optikog vlakna. Poto je indeks prelamanja promenljiv du vlakna, a operater ga aproksimira nekom konanom vrednou od samog poetka merenja se unosi sistemska greka. 7.6.1.3 Rezolucija (Resolution) Rezolucija oitavanja duine (Distance Readout Resolution) definie najmanju vrednost horizontalnog pokazivanja displeja na instrumentu. Rezolucija oitavanja gubitaka (Loss Readout Resolution) definie najmanju vrednost vertikalnog pokazivanja displeja na instrumentu Prostorna rezolucija (Spatial Resolution) ukazuje na sposobnost instrumenta da razlikuje i locira dva prostorno bliska, izolovana dogaaja (oteenja, konekcije i sl.), i direktno zavisi od irine laserskog impulsa koji se koristi.
7-27

Slika 7.29 Prostorna rezolucija
Savremeniji instrumenti nude mogunost elektronskog maskiranja reflektivnih spojeva te se smanjuje nelinearni deo krive iza Frenelovog impulsa, a istovremeno se izbegava dovoenje prijemne diode u zasienje. irok impuls obezbeuje vie energije, za obavljanje merenja na veim duinama vlakna, dok impuls manje irine smanjuje dinamiki opseg, ali poboljava prostornu rezoluciju. Sistem akvizicije preko logaritamske konverzije i metoda usrednjavanja doprinosi rezoluciji i tanosti.
7.6.1.4 Merenje slabljenja OTDR-om Merenje slabljenja upotrebom OTDR-a je indirektna, i meri se slabljenje rasejane svetlosne energije du vlakna. Koliina rasejane svetlosti na prijemniku logaritamski opada sa duinom optikog vlakna. Faktori koji utiu na tanost merenja slabljenja su: o Linearnost ekrana instrumenta o Odnos signal/um o Rezolucija oitavanja gubitaka Vreme oporavka instrumenta od poetnog impulsa je ograniavajui faktor koji odreuje na koliko bliskoj udaljenosti se mogu vriti tana merenja OTDR-om. Osobine OTDR-a koje su bitne pri merenju slabljanja na spojevima su: o Jednostavno rukovanje i prenosivost o Brzina rada o Mogunost praenja rada u realnom vremenu o Visoka rezolucija o Laka promenljivost talasne duine koriene svetlosti o Ponovljivost ispravnog merenja Savremeni OTDR-i imaju razvijen sistem automatskog merenja slabljenja na spoju, tako da se pozicioniranjem kursora na spoj, obrade podaci krive iz okoline spoja na osnovu ega se izraunava vrednost slabljenja na spoju. Na ovaj nain je poveana ponovljivost merenja slabljenja spoja. 7.6.1.5 Memorisanje i obrada podataka i upravljanje merenjem preko raunara
7-28
Memorisanje izmerenih rezultata je veoma vaan parametar za izbor OTDR-a, jer nam prua mogunost obrade rezultata po povratku sa terena. Takoe omoguava arhiviranje i kasnije praenje optikih linija u vremenskim intervalima eksploatacije. Gotovo svi proizvoai OTDR-a nude svoje software-ske pakete koji olakavaju obradu izmerenih rezultata, njihovo obeleavanje i uporeenje i najee je to za Windows okruenje. Automatizacija procesa merenja i upravljanje radom OTDR-a se izvodi preko raunara prikljuenjem na IEEE 488 interface (GPIB). Savremeni optiki reflektometri u vremenskom domenu se mogu nai u nekolikoo varijanti: o Ureaj na koji se prikljuuje mereno vlakno, ima svoj ekran koji prikazuje krivu i koristi vie talasnih duina svetlosti bez izmene modula, jednim pritiskom na dugme ih menja i ima svoj deo za memorisanje o Ureaj na koji se prikljuuje mereno vlakno, i koji imaju displej za prikaz duine do najblieg dogaaja uz korienje vie talasnih duina svetlosti bez izmene modula. Da bi se prikazala kriva slabljenja potrebno je ovakav ureaj prikljuiti preko serijskog interface-a na raunar koji uz odgovarajui software ima ulogu akvizicione jedinice i ekrana. o Kartica na koju se prikljuuje mereno vlakno, i koja se instalie u laptop koji uz odgovarajui sofware ima ulogu kompletnog OTDR-a sa prikazom krive slabljenja.
7.6.2 Set za merenje slabljenja

Optiki set za merenje slabljenja je neophodan pri zavrnim merenjima da bi se utvrdilo realno slabljenje izmeu prikljunih konektora korisnike opreme sa obe strane optike linije.Ovakav set je vaan instrument onima koji se bave odravanjem optikih linija i proizvodnjom korisnike opreme. Ovakav set se sastoji iz optikog izvora i optikog meraa snage. Slika 7.30 Set za merenje slabljenja
7-29
U svrhu merenja apsolutnog slabljenja, najee se koristi set za merenje slabljenja koji je namenjen za merenja van laboratorije. Stoga su ureaji robusne izrade sa gumiranim spoljnim futrolama zbog rada u razliitim uslovima Pri izboru setova za merenje neophodno je znati za koje e se tipove vlakana koristiti, jer optiki izvor ima LED diodu koja se koristi za merenja u multimodnim aplikacijama i laserske diode za merenja u monomodnim aplikacijama. Ostali parametri koji mogu uticati na izbor ovakvog tipa opreme su: o o o o o o o Dinamiki opseg Nain promene talasne duine koriene svetlosti Tanost i kalibrisanost Rezolucija i oitavanje rezultata Robusnost Trajanje autonomnog rada i tip baterije Veliina
Savremeni optiki izvori i merai snage imaju ugraen sistem za automatsku detekciju talasne duine, kako bi rezultati bili isparvni. Kod setova koji se koriste za merenje po dve talasne duine istovremeno se vri ispitivanje po obe (850 nm i 1300 nm za MM vlakna, i 1310 nm i 1550 nm za SM vlakna). Takoe su opremljeni sitemom za zvunu detekciju prikljuenog vlakna, time se olakava pronalaenje vlakna koje se meri u kablovima velikog kapaciteta.
7.6.3 Optiki izvori

Optiki izvori emituju svetlost standardne talasne duine, koja moe biti kontinualna ili modulisana. Stariji modeli su imali za svaku talasnu poseban izlaz tako da se za promenu talasne duine morao iskljuivati i ponovo ukljuivati optiki konektor. Savremeniji ureaji imaju jedan port za prikljuak na kome se promena talasne duine svetlosti menja pritiskom na dugme. Za imisiju svetlosti u monomodno vlakno se koriste laserske diode koje emituju svetlost na 1310 nm i 1550 nm, dok se za multimodno vlakno koristi LED dioda koja emituje svetlost na 850 nm i 1300 nm. Uz ove podatke se u katalozima mogu pronai i odstupanja talasne duine emitovane svetlosti. Spektralna irina propusnog opsega je takoe faktor koji se moe pronai u katalozima i olakati izbor instrumenta.
7.6.4 Optiki merai snage

Optiki merai snage detektuju svetlost u irokom opsegu od 780 nm do 1700 nm, te im je potreban samo jedan port za prikljuak test vlakna. Dinamiki opseg je najee izraen u dBm. Displej koji slui za oitavanje rezultata je najee rezolucije 0,01 dB, a rezultati se prikazuju pomou itiri cifre u dB ili dBm. Savremeni optiki merai mogu da memoriu 1000 rezultata koji se prikljukom preko serijskog interface-a mogu obraditi na raunaru radi izdavanja sertifikata o kvalitetu linija. Kod nekih se mogu, prema odreenom standardu, postaviti granice kvaliteta tako da se dobije rezltat PASS ili FAIL u zavisnosti da li su rezultati u zadatim granicama ili nisu.
7.6.5 Novi trendovi kod savremenih mernih instrumenata

U poslednjih nekoliko godina primetan je trend multifunkcionalnih ureaja. esta je pojava modularnih main-fraim-ova za koje se mogu iskombinovati razliiti prikljuni
7-30
moduli tako da on postane OTDR, set za merenje slabljenja i optiki telefon u jednom, ili MM OTDR, SM OTDR i set za merenje slabljenja za MM ili SM i slino. Prolo godinji novitet je OTDR koji uz postavljanje odgovarajueg modula moe da se koristi i za merenje hromatske disperzije. Trenutno je to jo uvek jedini ureaj tog tipa, ali se moe oekivati pojava jo nekog proizvoaa sa slinom ponudom.
7.7
Glasnici JPTT
PTT Vesnik 16/86 Tehniki uslovi za konektore za zavrne kablove sa multimodnim optikim vlaknom 50/125/250 mikrona PTT Vesnik 23/86 Tehniki uslovi za osnovnu regeneratorsku deonicu telekomunikacionog kabla sa optikim vlaknima PTT Vesnik 25/87 Tehniki uslovi za samonosive optike kablove sa noseim uetom PTT Vesnik 12/88 Tehniki uslovi za telekomunikacione kablove sa optikim vlaknima bez metalnih elemenata PTT Vesnik 13/88 Tehniki uslovi za telekomunikacione kablove sa multimodnim optikim vlaknima sa gradijentnim indeksom PTT Vesnik 13/88 i 16/92 Tehniki uslovi za telekomunikacione kablove sa monomodnim optikim vlaknima PTT Vesnik 4/89 Tehniki uslovi za zavrne telekomunikacione kablove sa jednim opikim vlaknom PTT Vesnik 4/89 Tehniki uslovi za spojnice za nastavljanje telekomunikacionih kablova sa optikim vlaknima PTT Vesnik 32/92 Tehniki uslovi za telekomunikacione kablove sa optikim vlaknima za polaganje po stubovima EE linija PTT Vesnik 21/87 Uputstvo o merenju optikih karakteristika i karakteristika prenosa optikih vlakana PTT Vesnik 23/87 i 6/91 Uputstvo o planiranju optikih kablovskih deonica i sistema prenosa PTT Vesnik 4/89 i 32/92 Uputstvo o polaganju i montai optikih kablova PTT Vesnik 27/90 Uputstvo o obimu ispitivanja pri preuzimanju telekomunikacionih kablova sa optikim vlaknima PTT Vesnik 12/91 Uputstvo o merenju na telekomunikacionim linijama sa optikim kablovima PTT Vesnik 24/97 Uputstvo o tehnikoj evidenciji meumesnih i spojnih telekomunikacionih linija sa optikim kablovima PTT Vesnik 1/98 Uputstvo o organizaciji i zadacima slube odravanja meumesne i mesne mree sa optikim kablovima
7-31

Metode Ispitivanja Karakteristika Otickih Kablova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Metode Ispitivanja Karakteristika Otickih Kablova

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Metode Ispitivanja Karakteristika Otickih Kablova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Optiki komunikacioni sistemi