Visoka poslovna kola strukovnih studija Novi Sad

Seminarski rad iz predmeta Sociologija

TEMA:

ETIKA I POLITIKA DANAS

Student:

Mentor:

Novi Sad, oktobar 2008.

SADRAJ

1.1 Uvod................................................................................................................................................................................2 1.1.1 Politika.................................................................................................................................................................2 1.1.2 Etika.......................................................................................................................................................................3 1.2 Period nastanka politike...............................................................................................................................4 1.3 Period politike srednjeg veka...................................................................................................................4 1.4 Period savremene politike...........................................................................................................................5 1.5 Politike partije....................................................................................................................................................6 2.1 Etike teorije..........................................................................................................................................................7 2.2 Zakljuak...................................................................................................................................................................8 Literatura..................................................................................................................................................................... 9

1.1

UVOD

1.1.1 POLITIKA Politika kao sloen drutveni fenomen potie jo iz vremena kada je ovek preao granicu varvarizma u civilizovano drutvo, iako je pojmovno ula u riznicu ovekovih dostignua tek u antiko doba. Pojava organizovanih oblika ovekovog delovanja i ivljenja, a kasnije i stvaranja drave, dobila je potrebu za tolerancijom meu ljudima i svesno usmeravanje njihovog delovanja. Kod ljudi se formirala svest o postojanju vlastitih interesa svakog od njih, ali i interesa drutvenog poretka (dravnog ureenja). Pojam politika je vrlo rano uao u filozofiju i zadrao se u razliitim znaenjima sve do dananjih dana. Re politika potie od grke rei (polis) to znai drava, grad, naselje a u sadrajnom smislu znai (politikos) to je u vezi sa drutvom, drutvenim i javnim politikim poslovima. Svoj terminoloki izraz politika nikada nije menjala i on se uvek odnosio na celovitost odnosa, procesa i institucija koji se javljaju u odreenoj drutvenoj zajednici. Politiki sistemi su sastavni deo politike. Politika se u svom postojanju menjala i mogli bismo da je podelimo u tri vremena postojanja: PERIOD ANTIKE POLITIKE ili PERIOD NASTANKA POLITIKE PERIOD POLITIKE SREDNJEG VEKA PERIOD SAVREMENE POLITIKE

1.1.2 ETIKA

Etika spada u oblast filozofije koja se naziva aksiologija ili teorija vrednosti. Etika jeste nauka o moralu, a Dramond i Bein(2001) su jo istakli da etika nije podlona sindromu prolaznosti; ona je vena(str.249). Ona pokuava da otkrije na koji bi nain trebalo doi do ispravnih moralnih pravila, a takoe, pokuava da dokui ta je sve povezano sa moralom. Njena prva pitanja bila su: ta je vrlina? ta je smisao ivota i dobro kome treba teiti?

Kasnije su ta pitanja bila malo izmenjena i glasila su: Za koja pravila i norme bi mogli da kaemo da njihovo potovanje jednako koristi svim ljudima? ta treba da nam bude kriterijum kada odreujemo ta je moralno, a ta nije? Mogu li stavovi etike biti istiniti ili lani?

Ako se naglasak u etici stavi na iznalaenje pravila ije e potovanje biti smatrano dunou, takva se etika naziva deontoloka, a ukoliko se usvoji princip da je ispravno ono delo koje donosi najvie dobra, takva etika je utilitaristika. Ona se bavi izuavanjem morala i pojmovima dobrog i ispravnog. Svaka etika teorija sadri bar dve komponente - teorije: onu koja odreuje ta je dobro ili vredno i ona koja odreuje ta je ispravno. Neke podvrste (teorije) etike:

Teorija dobrog ili vrednog Teorija ispravnog Deontoloke teorije Konsekvencijalistike teorije Teorije vrline Teorije prava

1.2

PERIOD NASTANKA POLITIKE

Ujedno i prvi period politike nastao je iz potrebe da se, najpre organizuje ivot u zajednici, a kasnije da ukae na potrebu razdvajanja sfere javnog posla od sfere privatnog ivota . U antikom smislu politika je nastala zbog tenje da se naprave neki osnovni principi na kojima poiva zajednica. To su bile ideje najvieg dobra, pravde, i opte koristi. Na individualnom planu ovek je teio da razvije i usavri svoje moralne karakteristike, a na javnom planu da ide ka pravdi i optem dobru. Etika i politika u ovom periodu su shvaeni kao lice i nalije jedne iste stvari, naina ovekovog ivota u zajednici.

1.3

PERIOD POLITIKE SREDNJEG VEKA

Srednji vek je ponovo spojio sferu javnog i sferu privatnog ivota, odnosno uspostavljena je dominacija duhovnog nad svetovnim. ovekovim ivotom zavladala je religija, a zajednicom je dominirala crkva. Feud (posed) je bio izvor i ue ovekovog rada, odluivanja i ivota. Vlasnik feuda je raspolagao i vladao svime to se nalazilo na feudu, tako da nije vie postojala razlika izmeu vlasnika i vlasnitva. Vlasnitvo je bila mo, koja je imala znaajnu ulogu u stalekom drutvu i koja se odravala putem sile. Politika vie nije bila ono to je bila, promenila je svoje prvobitno znaenje, to jest, postala je ba suprotno od vremena antikog perioda i njihovih principa.

1.4

PERIOD SAVREMENE POLITIKE

U novom veku dolazi do razdvajanja drave i drutva. Drava uzima novu ulogu, ulogu politike organizacije i prostora politikog ivota, dok drutvo dobija ulogu u sferi ekonomskog i socijalnog rada i ivota. Politika je u novom periodu dobila i ire znaenje. Politika vie ne predstavlja samo dravnu vlast, sada predstavlja sve vidove uticaja drutva na dravu i drave na drutvo. Uticaj drutva na dravu se ogleda u potrebi i nastojanju da se ogranii dravna vlast. U graanskom drutvu ovek postaje javna osoba koja oblikuje, ispoljava i brani svoje ekonomske, socijalne i politike interese. Politika podrazumeva delovanje, susretanje razliitih interesa na javnoj sceni, komunikaciji, vetinu upravljanja poslovima, ali i ljudima i drutvenim grupama i zajednicama. Ona je esto i lukavstvo u odreivanju prioriteta i postizanju ciljeva. Spenser(1950) je rekao da drutvo postoji za dobrobit ljudi, a ne ljudi za dobrobit drutva, to bi donekle u eri savremene politike trebalo i da vai. Postoji jo jedna podela politike, to jest njenih oblasti:

Vladavina:
U njoj se ogleda politika mo, poredak i preko nje se uspostavlja pravni sistem, ona diktira vladavinu zakona, pravila, i procedure u odluivanju .

Interes:
Oblast koja ini deo politike, ona je politiko uestvovanje svih subjekata u drutvu koje nastoji da izrazi svoje potrebe.

Javnost:
Ovu oblast karakterie nekoliko znaajnih osobina, a to su: komunikacija sloboda miljenja delovanje demokratija transparentnost svih institucija javno mnenje

Ove tri oblasti - vladavina, interes i javnost, moraju biti u ravnotei. Ta ravnotea se postie jedino ako te tri oblasti poivaju na pravdi, procedurama, obavezama, nadlenosti, kompetencijama i odgovornosti.

1.5

POLITIKE PARTIJE

Politike partije su drutvene grupe koje predstavljaju jedan od najvanijih subjekata u politikoj kulturi, u politikoj sferi drutva i u politici uopte. One su nastale kao potreba da se brojni ekonomski, socijalni i kulturni interesi okupe, definiu i usmere ka centrima moi i vlasti, odnosno prema institucijama drave. Sa sociolokog stanovita politika partija predstavlja drutvenu grupu organizovanu sa ciljem da okupi, artikulie i reprezentuje odreene drutvene interese, usmeri ih ka osvajanju vlasti na izborima i sa pozicije dravnih institucija utie na stanje i razvoj drutva. Vreme nastanka modernih politikih partija vezuje se za kraj (XVIII) osamnaestog veka u SAD i prvu polovinu (XIX) devetnaestog veka u zapadnoevropskim zemljama. U istonoevropskim zemljama to je druga polovina (XIX) devetnaestog veka. Kraj tog veka je vreme nastanka partija u nekim azijskim zemljama.

Sadrajni elementi politike partije:

Meu brojnim elementima koji ine sutinu i prirodu svake partije, a jedni od najbitnijih su: organizacija ciljevi ideologija socijalno utemeljenje finansiranje

Politike partije se mogu podeliti i prema sledeim elementima: Prema politiim i ideolokim stavovima Prema poloaju u politikom sistemu i nainu delovanja Prema veliini Prema unutranjim odnosima i stepenu komunikacije lanstva i rukovodstva

2.1
Teorija dobrog ili vrednog:

ETIKE TEORIJE

Za dobro, etika teorija moe uzeti bilo koju vrednost za koju se zalae a razloge za izbor odreenih vrednosti skoro uvek argumentuje na neki nain. Prihvatanje neke ili nekih odreenih vrednosti za "dobre" jo ne obezbeuje jednoznano suenje pri izboru ispravnih postupaka. Jedna etika teorija moe za dobro proglasiti jednu vrednost, a da i dalje nije u svim situacijama jasno kako treba postupati. Zato je potreban drugi deo etikih teorija koji odreuje ispravno.

Deontoloke teorije:
To su one teorije koje donose svoje sudove prema postupcima nevezano od posledica koje on moe imati. Po njima, najbitnije je potovanje vrednosti. Na primer, ako za dobro uzmemo neprikosnovenost ljudskog ivota onda bi sud nekoga ko sledi odreenu deontoloku teoriju mogao da bude: "Nije ispravno ubiti jednog oveka da bi se spasilo hiljadu drugih jer ni pod kojim okolnostima nije ispravno ubiti oveka."

Konsekvencijalistike teorije:
One ocenjuju ispravnost konkretnog postupka prema posledicama koje bi taj postupak izazvao u datim okolnostima. Po njima je najbitnije unapreivanje vrednosti.Na primer ako za dobro uzmemo blagostanje ljudi onda bi sud nekoga ko sledi odreenu konsekvencijalistiku teoriju mogao da bude: "Ispravno je godinama staviti na muke hiljade ljudi ako je verovatno da e to dovesti do blagostanja milijardi drugih ljudi."

Teorije vrline:
One procenjuju ispravnost postupka u odnosu na samog delatnika.

Teorije prava:
One su zastupljene u modernom pravu, sa primerom da svako dete ima pravo na obrazovanje. 8

2.2

ZAKLJUAK

Politika je danas vid i nain donoenja odluka jedne grupe ljudi. Politika se danas takoe odnosi i na skoro sve vrste uzajamnih delovanja u drutvu. Ona je nain sticanja i odravanja podrke javnosti, to jest politikih moi. Prema MacIntyreu (1999) je nemogue postojanje velike politike zajednice jer sama struktura i uloga savremene drave dovode je u suprotnost sa interesima opteg dobra, i to zbog vie razloga. Po meni, danas u politici nema mesta za etiku, zbog toga to se sve svodi na dobrobit pojedinca u drutvu, koji e pregaziti mnoge moralne, to jest etike vrednosti kako bi postigao taj cilj. Takoe, mislim da su u savremenoj eri etika i politika ak suprotni pojmovi jer kao to sam rekao, u politici vie nita ne poiva na etikim vrednostima.

LITERATURA

Don, D., i Bil, B. (2001). Poslovna Etika. Beograd: CLIO Kamps, V. (2007). Javne vrline. Beograd: "Filip Vinji" Raz, D. (2005). Etika u javnom domenu. Podgorica: CID Stanovi, V. (2004). Etika i politika: Znaaj i obnova. Novi Sad: Matica Srpska ijakovi, I. (2003). Sociologija. Banja Luka: EF Etika (2008). Preuzeto 23. oktobra 2008, URL: http://sr.wikipedia.org/sr-el/etika Filozofske discipline (2008). Preuzeto 23.oktobra 2008, URL: http://filozofija.info/aa3_filozofske_discipline.htm Politika (2008). Preuzeto 23. oktobra 2008, URL: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Politika Sladeek, M. (2008). Macintyre o identitetu etike i politike. Preuzeto 22. oktobra 2008, URL: http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/fid/XXXI/d02/html_ser_lat

10