REGULATORNI OKVIRI, SUPERVIZIJA I PREVENTIVNA KONTOLA BANKA

Banke danas imaju zanaajno mesto i veoma vanu ulogu u mehanizmu svake privrede. One u velikoj meri utiu na snagu nacionalne privrede svake zemlje. Iz tog razloga meunarodno bankarstvo posveuje veliku panju minimalnim supervizorskim standardima, kojih se banke moraju pridravati kako bi dobile i zadrale svoje licence za poslovanje. Glavni razlog za to je da se ceo finansijski sektor, deponenti i investitori obezbede od rizika koji sa sobom nosi bankarsko poslovanje. Sedamdesete godine prolog veka bile su period u kom je dolo do velike ekspanzije u bankarskom razvoju, on je bio tolikih razmera da regulatorni organi pojedinih zemalja nisu imali snage i moi da se nose sa kontrolom poslovanja sve veeg broja finansijskih institucija, od kojih je sve vei broj kao posledica globalizacije finansijskiog trita dolazio iz razliitih zemalja i koje su poslovale po razliitim zakonskim okvirima i kapitalnim i supervizijskim standardima. Takve neusaglaenosti stvarale su nepovoljno okruenje za liberalizaciju i konkretnost meunarodnog finansijskog trita. Da bi centralne banke svih zemalja mogle da vre kontrolu i da posluju po zajednikim supervizorskim standardima bilo je potrebno konstituisati telo koje e izvriti potrenu koordinaciju u ovoj oblasti i uvesti minimalne zajednike standarde koji e se primenjivati u svim zemljama. Taj zadatak dobila su dva nadnacionalna tela: Komisija Evropske zajednice i Bazelski komitet. Prvo telo imalo je zadatak da oblikuje zajednike standarde supervizije koji e se primenjivati u zemljama Evro zone. Drugo telo Bazelski komitet, tretira samo banke koje posluju van svojih matinih zemalja, obavezujui ih da ispunjavaju propisane standarde.

Bazelski sporazumi
Bazelski komiteti ije je originalan naziv Committee on Banking Regulations and Supervisory Practices sainjen je od predstavnika centralnih banaka i regulatornih tela zemalja osnivaa. Svrha komiteta je tokom vremena evoluirala i obuhvata: definisanje uloge regulatora u situacijama kada nisu jasne jurizdikcije i nadlenosti istih, kontrolu da meunarodne banke i bankarski holdinzi izbegnu detaljnu superviziju od strane domaih regulatornih tela i promociju univerzalni koeficienata solventnosti kako bi banke iz razliitih zemalja mogle da uestvuju na tritu pod ravnopranim uslovima.1

S. Bara, B. Staki Meunarodne finansije Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd. 2003 god., str 34

Osnovni bazelski principi koje je zvanino objavi Bazelski komitet 1988 godine, nazvani Bazel I odnose se na:2 I. preduslove efikasne supervizije banaka Princip 1. II. Izdavanje licence bankama i njihova struktura Princip 2-5 III. Razumne regulative i zahtevi banaka Princip 6-15 IV. Metode neprekidne supervizije banaka Princip 16 20 V. Zahteve za informacijama banaka Princip 21 VI. Formalna ovlaenja supervizora banaka: Princip 22 VII. Meudravno bankarstvo Princip 23 -25 Bazelski principi opet su poznati po minimalnim zahtevima adekvatnosti kapitala banke, oni polaze od injenice da sve banke treba da imaju minimum propisanog obaveznog kapitala. Minimalna stopa kapitala od onsovnog kapitala banke iznosi 4% i 8% od ukupnog kapitala u odnosu na rizinu aktivu. Zbog zanaaja koapitala banke za njen potencijal i nesmetano funkcionisanje, Bazelom I predvieni su izvori primarnog i sekundarnog kapitala. U primarni kapital ili osnovni kapital ukljuene su: Obine akcije; Nerasporeena dobit; Priorit etne akcije bez roka dospea; Prepoznatljiva odabrana nematerijalna aktiva; druge oblike nematerijalne aktive. Dok sekundarni kapital sadri: Alokaciju za kreditne gubitke; instrumente kapitala za obligaciona pravna potraivanja; obavezna konvertibilna potraivanja; Srednjrone prioritetne akcije; Kumulativne prioritetne akcije bez roka dospea sa neisplaenim dividendama; Hartije od vrednosti akcijskog kapitala; druge instrumente dugoronog kapitala.3 Adekavatnost kapitala se rauna pomou sledee formule:4

Ispunjenjem sledeih uslova banka moe da ostvari adekvatnost kapitala: 1) Koeficijent odnosa primarnog kapitala i rizine aktive treba da je najmanje 4% 2) Koeficijent odnosa ukupnog kapitala (zbir primarnog i sekundarnog kapitala) i ukupne aktive ponderisane rizikom treba da je najmanje 8% 3) Iznos sekundarnog kapitala treba da je ogranien na 10% od primarnog kapitala

2 3

N. Vunjak, U uri, Lj Kovaevi, Korporativno i invsticiono bankarstvo Proleter, Beej, 2008 godina, str.315 Isto, str. 218 4 Isto

Nakon izmena bazelskog sporazuma 1996. godine bankama je omogueno da koriste sostvene modele pri oceni izloenosti rizicima. Najpoznatiji model ocene gubitka izazavanog rizicima jeste model rizika vrednosti tj VAR model. On predstavlja merenje cena i trinog rizika portfolia aktive ija vrednost moe da se smanji zbog negativnog kretanja kamatnih sopa, cen a akcija, vrednosti stranih valuta ili robnih cena. Osnovni elementi rizika vrednosti polaze od:5 1) Procene maksimalnog iznosa gubitaka u vrednosti aktive banke koja bi mogla da se pojavi na specifinom nivou rizika (kao to je 1%) 2) Procene vremenskog perioda u kojem bi aktiva bila smanjena, ako bi dolo do pogoranja uslova na tritu, 3) Nivoa pouzdanosti, koji menadment pridaje proceni verovatnoe gubitaka u bilo kojem vremenskom periodu (95% ili 99%, ako nivoa pouzdanosti koji se naee pretpostavlja Bazelskim principima sainjen je dogovor oko metoda osiguranja akdevatnosti bankarskog kapitala. Ovim metodom bilansnim i vanbilansnim stavkama banke pripisane su kategorije rizika i ponderi:

Bilansne stavke i kategorije rizika

Bilansne stavke Bez rizika Nizak rizik Nizak rizik Umeren rizik Ponder 0% 10% 20% 50% Opis Gotovina, potraivanja od Centralnih banaka zelalja OECED-a Potraivanja iz javnog sektora Potraivanja od drugih banaka iz OECED-a, i potraivanja od drugih banaka sa rokom dospea kraim od godinau dana. Hipotekarni zajmovi i potraivanja od druge strane u poslu po osnovu derivata kojima se normalno prpisuju ponder rizinosti od 100% Sva ostala aktiva i svi krediti dati privatnom nebankarskom sektoru, Potraivanja od poslovnih banaka OECED-a sa dospeem duim do godinu dana.

Standardni rizik

100%

Vanbilansne stavke i kategorije rizika

Bilansne stavke Bez rizika Nizak rizik
5

Ponder 0% 20%

Opis Stend baj sredstva za period krai od godinu dana, koje mogu biti uskraene u bilo koje vreme pre njigovog korienja. Uslovne obaveze na kratak rok (dokumentarni akreditiv) Sandby sredstva sa dospeem duim od godinu dana

P. Rose, S. Hudguns, Bankarski menadment i finansijske usluge Data status, beograd, 2005 godina, str 501

Umeren rizik

50%

inidbene garancije i druge uslovne obaveze vezane za specifine transakcije. Kreditne linije za izdavanje euro- obveznica sa dospeem do godinu dana. Generalne garancije i standby pogodnosi na strani trgovanja.

Standardni rizik

100%

Predstavljeni primer ukazuje da je mogue i kod bilansnih stavki i kod vanbilansnih stavki, sve rizike svrstati u kategorije koje su: bez rizika, sa niskim rizikom, sa umerenim i standarnim rizikom. Svakoj kategoriji su doseljeni odreeni ponderi. Da bi se mogola utvrditi vrednost pojedinih bilansnih i vanbilansnih stavki, neophodno je njihovu minimalnu vrednost pomnoiti sa odreenim ponderom. Ideja je da se stopom minimalne adekvatnosti kapitala u bankama stvore uslovi smanjivanja rizika i gubitaka izazvanih po osnovu rizika, kako za deponente tako i za ostale klijente banke u cilju opte sigurnosti bankarskog poslovanja.

Bazelski sporazum II
Sporazum o kapitalu iz 1988 godine je stavljao nagalasak na adekvatnost kapitala banke, to jeste od velike vanosti za sniavanje rizika od insolventnosti banke i od bankrotstva. Meutim iako se fokusira uglavnom na kreditni rizik, implicitno su, ali u nedovoljnoj meri pokriveni ineki drugi rizici. Bazel I je u velikoj meri izmenjen 1996 godine, kada su u nejga ukljueni standardi o minimumu nunog kapitala za trine rizike u knjizi trgovanja.6 Novi bazelski sporazum je namenjen organima koji vre nadzor nad poslovanjem banaka. Njegova glavna namena je pomo u izgradnji politike nadzora nad bankam. Pravno, on definie okvire za utvrivanje adekvatnosti kapitala banaka samo u zemljama lanicama Bazelskog komiteta. Ali oekuje se da e ga, ako i prethodni Sporazum prihvatiti nadzorni organi u celom svetu. Optoj primeni Sporazuma doprinose i meunarodni monetarni fond i Svetska banka tako to kroiste bazelske principe u svojim aranmanima. Primenom Bazela II uspostavljeni su rigorozniji zahtevi upravaljnja rizicima i kapitalom, kako bi se izdvajale rezerve kapitala u skladu sa visinom izloenosti banke u odnosu na rizike. Karakteristino je, da vea izoenost banke riziku nosi sa sobom vei izonos rezervi kapi tala radi zatite solventnosti banke. Osnove Bazelskog sporazuma II se odnose na:7 1) Veu osetljivost za arbitrane polove i inovacije na finansijskom tritu
6

S. Bara,B Staki, M Ivani Praktikum za bankarstvo i finansije Fakultet za finansijski menademnt i osicuranje, Beograd, 2003 godina, str 53. 7 P. Rose, S. Hudguns, Bankarski menadment i finansijske usluge Data status, beograd, 2005 godina, str. 504

2) Prepoznavanje razliite izloenosti riziku, kod razliitih banaka, uz primenu raznih metoda za procenu njihove jedinstvene izloenosti riziku 3) Proirenje vrsta rizika, pri proceni nivoa potrebnog kapitala za pokrivanje kreditnog, trinog i poslovnog rizika 4) Zahtev da sve banke razvijaju interne modele za upravljanje rizicima i testove za stres pri procenjivanju sopstvenog stepena izloenosti riziku (VAR) 5) Zahtev da svaka banka utvrdi sopstvene potrebe za kapitalom kkoje su bazirane na proraunatoj izloenosti riziku, uz mogunost revizije prorauna od nadzornih organa 6) Promovisanje uea javnosti, uz primenu veeg trinog rizika kod banaka koje po proceni preuzimaju velike rizike

Prema Bazelu II izraunavanje ukupnih minimalnih kapitalnih zahteva po kreditnom, operativnom i trinom rizku izvodi se na osnovu kapitalnih parametara, korienjem definicije garantnog kapitala i rizikom ponderisane aktive. Ukupan pokazatelj kapitala ne sme biti nii od 8% kapitala. Kapital drugog reda (kapital po osnovu rezervisanja i revalorizacije) ogranien je na 100% kapitala prvog reda (osnivaki kapital i kapital po osnovu tekue dobiti.) U uslovima, kada je ukupan iznos oekivanih gubitaka vei od ukupno prihvatljivih rezervacija, tada banka treba dda odbije dotinu razliku. Odbijena razlika se sprovodi na osnovu 50% kapitala prvog reda i 50% kapitala drugog reda. Struktura Bazela II se sastoji iz tri stuba predstavljana na seldeoj emi:

ema 1. Struktura Bazelskog principa II

Stub I minimum nunog kapitala Iako su mnogi elementi Bazela I izmenjeni, treba napomenuti da je kategorija pozajmljenog kapitala ostala ista u odnosu na postojei standard. Podseamo da se stopa adekvatnosti kapitala izraunava kao odnos pozajmljenog kapitala banke i visine rizika kojima je banka izloena, odnosno ponderisane aktive. Stopa izraunata na taj nain ne sme biti manja od 8% prema Bazelu I. U okviru Stuba 1 predloene su dve vane novine vezane za ponderisanu aktivu. Prva se odnosi na sutinske izmene prorauna kreditnog rizika, a druga na uvoenje eksplicitnih

pravila za merenje operativnog rizika koji e biti ukljuen u ponderisanu aktivu. Kao to se iz prikaza strukture Bazela II vidi, u oba sluaja se uvode razliite opcije za izraunavanje tih rizika. Razlog tome lei u nastojanjima Bazelskog odbora da standard uini to fleksibilnijim, ime bi trebala da se osigura i vea efikasnost jer svaka banka bira sebi najprimereniji pristup. Kreditni rizik u okviru Bazela II se moe meriti sledeim metodama: 1) Jednostavnim standardnim pristupom 2) Standardnim pristupom 3) Naprednim IRB (Interno rangiranje) pristupom 4) Osnovnim IRB pristupom Standardizovani pristup merenju kreditnog rizika. Veoma je slian postojeem standardu po tome to banke svojim potraivanjima dodeljuju propisane pondere rizika zavisno od karakteristika potraivanja. Kategorije potraivanja definisane u standardizovanom pristupu obuhvataju potraivanja od dravnih institucija, banaka, trgovakih drutava, stanovnitva, te potraivanja osigurana zalogom nad nekretninama. Svakoj od ovih kategorija dodeljuje se propisani ponder rizika zavisno od spoljanjeg kreditnog rejtinga, te se na taj nain postie vea osetljivost na rizike. Sledea vana novina se odnosi na proireno obuhvatanje kolaterala, garancija i kreditnih derivata kojima se banke mogu koristiti u okviru standardizovanog pristupa, te na taj nain mogu da smanje minimum nunog kapitala. Interni sistem rasporeivanja osnovni pristup i napredni pristup. Interni sistem rasporeivanja (internal ratings based approach, IRB) jedna je od najinovativnijih karakteristika Bazela II. Takav pristup merenju kreditnog rizika uveden je sa namerom da podstakne banke na dalja ulaganja u interne sisteme upravljanja rizicima, a ujedno je i sam preuzet iz dosadanje prakse velikih internacionalnih banaka. Takve sisteme banke razvijaju kako bi poboljale svoje konkurentske pozicije i kao zatitu od gubitaka. Banke, koje e primenjivati IRB pristup moi e da kvantifikuju kljune karakteristike dunikove kreditne sposobnosti pri odreivanju potrebne visine kapitalnog zahteva. Tu lei bitna razlika u odnosu na standardizovani pristup u kojem sve parametre razliitosti za utvrivanje minimuma nunog kapitala zadaje regulator. U okviru prvog stuba Bazelskog sporazuma operativni rizik se definie kao rizi gubitka, koji je posledica neadekvatnog upravaljanja menadenta banke. Pored ovog rizika u njega su ukljueni pravni rizici koji mogu nastati usled razliitih kazni, penala, otetama, prinudnim poravnanjima i sl. U operativni rizik nisu ukljueni strateki rizik i rizik reputacije. Operativni rizik mogue je izmerigi pomou: Osnovnog indikatora koji se bazira na prihodima banke, Standardnog pristupa koji se bazira takoe na prihodima banke ali na koje se primenjuju razliiti ponderi u zavisnosti od poslovne linije u banci, i pomou Naprednog merenja ovo je i najkomplikovaniji pristup jer se proraun kapitalnog zahteva banke vri na bazi vlastitog internog sistema merenja.8 Trini rizik kao trea komponenta prvog stuba Bazelskog sporazuma II odnosi se na gubite banke koji mogu da nastanu usled promena visine cene kapitala, visine kamatnih sopa, visine kurseva valuta. Kod ovog rizika koriste se dva pristupa: Standardni pristup i Interni pristup. Bez
8

N. Vunjak, U uri, Lj Kovaevi, Korporativno i invsticiono bankarstvo Proleter, Beej, 2008 godina, str.324

obzira da li je re o kreditnom, operativnom ili trinom riziku, u Bazelu II se i dalje zadrava definicija kapitala i minimalnog kapitalnog zahteva od 8% rizikom ponderisane aktive banke. Minimalni kapital se izraunava na sledei nain:9

Stub II Nadzor adekvatnosti kapitala Stub 1 definie minimum nunog kapitala i predstavlja poseban pristup obavljanju supervizije. Primena uniformnih pravila koje on donosi i kojih se banke moraju pridravati poboljava transparentnost regulatornog procesa i bankama olakava meusobno poreenje i stvaranje oseaja o relativnoj visini solventnosti. S druge strane, jednaka pravila nose sa sobom dosta nedostataka. Obino su vrlo kruta i stoga onemoguavaju ili ignoriu inovativnost. Primena takvih pravila je, takoe, potpuno nedelotvorna za banke netipinog rizinog profila. Stub 2 nudi reenja za neke od tih problema. On uvodi supervizorsku procenu kao jedan od elemenata regulatorne politike. Supervizorima se dodeljuju diskreciona prava pri odreivanju kapitalnih potreba banaka relevantnih za njihov poslovni i rizini profil. Upravo element diskrecije ini regulativni okvir fleksibilnim i otvorenim za razliite promene i inovacije. Ipak, preveliko oslanjanje na sistem koji doputa bezgraninu diskreciju nije poeljan ni u kojem sluaju. Korienje diskrecionih prava u odsustvu ostala dva stuba dovodi do negativnih posledica na ujednaenost uslova poslovanja, jer bi banke poslovale prema razliitim kriterijumima. Stoga bi ugrozile zdravu konkurenciju i trinu utakmicu. Bazelski odbor je identifikovao etiri kljuna naela na kojima se zasniva Stub 2, i to: 1) Banke bi trebalo da imaju uspostavljene procedure merenja adekvatnosti kapitala u odnosu na rizike kojima su izloene kao i strategiju odravanja potrebnog nivoa kapitala; 2) Supervizori treba da ocene interne sisteme i strategije banaka u upravljanju kapitalom, kao i njihovu sposobnost da prate i osiguravaju potovanje regulatornih kapitalnih pokazatelja. Supervizori bi trebalo da preduzmu korektivne mere ako nisu zadovoljni rezultatima takvih kontrola; 3) Supervizori oekuju od banaka da posluju iznad minimalnih propisanih kapitalnih pokazatelja, a trebalo bi da imaju i mogunost davanja naloga bankama da odre nivo kapitala iznad propisanih minimalnih vrednosti; 4) Supervizori bi trebalo da deluju preventivno, da spree negativne trendove u adekvatnosti kapitala pojedinih banaka, te da deluju brzo i efikasno na restruktuiranje banaka s potekoama u poslovanju.

99

N. Vunjak, U uri, Lj Kovaevi, Korporativno i invsticiono bankarstvo Proleter, Beej, 2008 godina, str. 325

Sutina Stuba 2 je dakle, da se osigura optimalna visina kapitala u skladu s razliitim profilom svake pojedinane banke. Supervizor oekuje od banke da prema svojoj metodologiji utvrdi minimum nunog kapitala za sve rizike koji nisu obuhvaeni pravilima iz Stuba 1 (kreditni, operativni i trini rizici). Poznato je da je banka izloena i brojnim drugim rizicima osim onima striktno navedenim u Stubu 1. Moemo navesti neke od njih: kamatni rizik u bankarskom delu poslovanja, rizik likvidnosti, rizik koncentracije itd. Kako uprava banke vodi poslove banke, odgovorna je za njeno poslovanje i adekvatnost kapitala koja e obuhvatiti sve njene rizike. Primena Stuba 2 nosi ozbiljne implikacije i za banke i za supervizore. Banka mora da ima procedure za procenu adekvatnosti kapitala za sve svoje rizike i strategiju za odravanje potrebne visine kapitala. Supervizor, ipak, ima pravo i obavezu da preispita bankarsku procenu minimuma nunog kapitala i po potrebi zahteva poveanje kapitala. Supervizor se ovde nalazi u zahtevnoj i izazovnoj situaciji jer mora raspolagati odgovarajuim brojem strunjaka koji e obavljati nadzor. Naime, pravo banke na sopstvenu metodologiju oteava rad supervizora jer mu se poveava posao s obzirom na to da sam mora prethodno dobro da se upozna s odreenim metodologijama da bi mogao da proceni njenu ispravnost. Stub III Trina disciplina Njime je obuhvaena trina disciplina, koja se ostvaruje primenom adekvatnog izveavanja u banci na osnovu sigurnih i pouzdanih finansijskih informacija u cilju minimiziranja rizika u banci. Finansijsko informisanje u banci mora da bude konzistentno kako bi se videlo kako menadment i bord direktora banke procenjuju i upravavljaju rizicima u banci. Treim stubom se poveava koliina podataka koje je banka u obavezi da objavljuje. Na ovaj nain se prua mogunost svim uesnicima u bankarskim aktivnostima da bolje determiniu rizine pozicije banke kako bi efikasnije nastupali u odnosu na dotinu banku. Sve informacije o banci koje bi trebale da budu dostupne supervirzorima, rejting agencijama, depozitarima i investitorima odnose se na potencijalne rizike, adekvatnost i strukturu kapitala, procenu rizika, upravljanje rizikom i sl. One moraju da se zasnivaju na meunarodnim raunovodstveim standardima i pravilima. Primena stubova Bazela II mora da bude povezana jer se oni naslanjaju jedni na druge i meusobno poboljavaju sposobnost banke da upravlja rizicima.

Propisi Evropske Unije u kontroli bankarskog sektora

Implementacija Bazel standarda II u Evrospkoj Uniji ostvarena je donoenjem i primenom Direktiva 2006/48/ES i 2006/49/ES, poznatiji kao CRD Capital Requrement Directive koje su sve zemlje lanice bile dune da transponuju u nacionalne propise do kraja 2006. godine. Primena Bazel II standarda u EU poela je 1.1.2007. godine, ali je korienje naprednih pristupa za izraunavanje kapitalnih zahteva za kreditni i operativni rizik, uz prethodnu saglasnost supervizora, omogueno od 1.1.2008. godine. Direktive pruaju mogunost nacionalnim supervizorima da, putem datih opcija i diskrecionih prava, prilagode primene Bazel II standarda specifinostima konkretne zemlje i karakteristikama njenog finansijskog trita.

Iako je Komitet prevideo primenu Bazel II standarda barem za meunarodno aktivne banke, u Evropskoj uniji su oni, kroz Direktive, postali obavezujui za sve banke. Drugaiji pristup implementaciji Bazel II standarda postoji na primer u SAD, gde je primena ogranienja samo na manji broj velikih meunarodno aktivnih banaka. CEBS (Committee of European Banking Supervisors) je telo koje ima savetodavnu ulogu u Evropskoj uniji, odnosno prua savete Evropskoj komisiji u vezi sa pitanjima relevantnim za regulativnu banaka i podstie saradnju i ujednaavanje prakse nacionalnih supervizora EU, kroz preporuke koje donosi. Prioritet i fokus svog delovanja, CEBS je trenutno usmerio na implementaciju CRD. Aktuelna deavanja na meunarodnom finansijskom triti i iskustva iz perioda inicijalne primene, uslovljavaju kontinuiran rad, kako BCBS, tako i relevantnih institucija u okviru EU, na unapreenju standarda odnosno propisa iz oblasti supervitije banaka. U skladu sa tim, u toku je razmatranje imena i dopuna CRD. U prethodnoj deceniji dolo je do velikog zaostatka u pogledu naina funkcionisanja i kontrole rada bankarskog sistema kod nas u odnosu na EU, tako da je poetkom 2001. godine domaa praksa bila daleko vie zaostala u odnosu na stanje poetkom devedesetih, a na alost zaostala je i u odnosu na druge tranzitorne privrede. Mora se dodati da je od 2001. godine NBS naroito insistirala na zaotravanju kontrole funkcionisanja bankarskog sistema i pravei rigoroznu kontrolu napravila je selekciju banaka, jer je veliki broj njih izgubio dozvolu po osnovu kontrole. Donoenjem Zakona o banakama nastavljena je reforma bankarskog sistema, ime se stvaraju uslovi za dalji razvoj i modernizaciju domaeg bankarstva. Prvenstveni razlozi za donoenje ovog zakona su: harmonizacija legalnog okvira poslovanja banaka sa direktivama Evropske unije, principima Bazelskog komiteta za nadzor nad poslovanjem banaka (tzv. Bazel II), uskladjivanje sa aktuelnim zakonodavnim tendencijama u uporednom pravu, kao i sa odredbama ranije donetih kljunih privrednih zakona Zakonom o privrednim drutvima, Zakonom o registraciji privrednih subjekata i Zakonom o steajnom postupku. U pogledu pravnog sistema, meutim, domai bankarski sistem je ureen po ugledu na EU i naroito pravila Bazelskog sporazuma tj., meunarodno usvojene standarde bankarskog poslovanja. U postupku dobijanja dozvole za rad banke kod nas moraju ispuniti iste ili ak rigoroznije uslove nego u EU. Na primer, kapitalni cenzus u EU je 5 mil evra, plus 5 mil evra za sopstveni fond, a kod nas je do kraja 2003. Godine bio 5 mil evra, dok je od 2004. godine uveden cenzus od 10 mil evra. Dakle, uslovi za dobijanje dozvole za rad banke (kreditne organizacije) u EU su: 1) poetni kapital od 5 mil evra, sem izuzetaka kada je banka od ranije prisutna na tritu, 2) iznos sopstvenog fonda kredita ne moe biti manji od iznosa poetnog kapitala tj. 5 mil evra, sem izuzetno za banke formirane pre 1993. godine, 3) lica koja poinju posao moraju biti iskusna i poznata, 4) svaka drava lanica moe posebno zahtevati: a) centrala mora biti u dravi koja je izdala dozvolu za rad, b) biznis mora biti razvijen prvenstveno u zemlji koja je izdala dozvolu za rad,

c) identitet akcionara koji imaju preko 10% akcija ili preko 25% akcija mora biti poznat centranoj banci, d) svaka dozvola se mora evidentirati, e) ne moe se uslovljavati da filijale ili jedinice van zemlje matice obezbedjuju dozvolu, f) banka mora imati usvojene procedure i unutranju kontrolu. Kada je banka registrovana moe obavljati poslove nesmetano u svim zemljama lanicama EU. Izuzetno drava, odnosno centralna banka moe povui dozvolu za rad: u sluaju izbegavanja striktnijih standarda zemlje u kojoj namerava da preteno posluje, u sluaju postojanja bliskih veza banke sa vlastima zemlje od koje se dozvola trai, u sluaju procene da banka ne moe valjano obavljati predvidjene poslove. Domae zakonodavstvo takodje predvidja odredjenu poceduru i zadovoljavanje rigoroznih uslova za osnivanje banke. Pri tom upis u Registar privrednih subjekata pretpostavlja dobijanje dozvole za rad od strane NBS, za ta je neophodno ispuniti vei broj uslova od zadovoljavanja cenzusa novanog dela kapitala do ispunjavanja kadrovskih i tehnikih uslova. Diskreciono pravo NBS da ne dobri izdavanje dozvole ili dozvolu povue, takoe je i kod nas prisutno. Osim saglasnosti odnos harmonizacije zakonodavstva ona podrazumeva harmonizaciju nadzora nad poslovanjem banaka od strane monetarnog autoriteta. Nadzor nad bankama se obavlja: upravnim nadzorom i nadzorom nad savesnou poslovanja, odnosno revizijom. Upravni nadzor se vri u smislu zakonitosti poslovanja banke od trenutka njenog osnivanja do trenutka gubitka dozvole za rad. Nadzor nad savesnou poslovanja je novijeg datuma i propisana je odlukama Bazelskog komiteta odakle je preuzet u pravo EU. Glavni instrumenti za nadzor nad savesnou poslovanja su sopstveni fondovi, znaajni udeli, koeficijent solventnosti i veliki krediti. S tim u vezi prisutni su sledei standardi meunarodno priznati kod bankarskog poslovanja: Banka je duna da radi stabilnog i sigurnog poslovanja i ispunjenja obaveza prema poveriocima pokazatelj adekvatnosti kapitala, kojim se stavlja u odnos kapital banke prema rizinoj aktivi, odrava na nivou od najmanje 12%, mora se obezbediti saglasnost NBS u sluaju sticanja znaajnog udela u ukupnom kapitalu banke i to od 5% do 20%, vie od 20% do 33% i vie od 50% ukupnog kapitala od strane pojedinanog akcionara, velika izloenost riziku ne sme prei 25%, to znai da se pojedinani kredit odobren pojedinanom klijentu ne sme prei 25% kapitala, izloenost prema povezanom licu ne sme prei 5% kapitala banke, odnosno ukupna izloenost banke prema povezanim licima ne sme prei 20% kapitala banke, zbir svih velikih izloenosti riziku ne sme biti manji od 400% niti vei od 800% kapitala banke, banka ne moe imati preko 10% uea u nekom drugom licu van finansijskog sektora, ukupna ulaganja u lica van finansijskog sektora i ulaganja u osnovna sredstva ne smeju prei 60% kapitala banke. Obaveza revizije knjigovodstvenih izvetaja prisutna je i u pravu EU i to jednom godinje.

Regulatorni okvir Republike Srbije

Naa zemlja ima vrlo skromna iskustva u primeni Bazel standarda premda se njihovo prisustvo kod nas belei jo od kraja osamdesetih godina. Jo tada ovi standardi su imali samo formalni karakter, odnosno nisu bili u aktivnoj upotrebi o emu moe da posvedoi i stanje naeg bankarstva u periodu 1991-1993. ak ni nakon reforme zakonodavstva o bankama 1993. godine nije dolo do bitnijih promena. Iako su principi Bazela I bili znatno ire ukljueni nego to je to bio sluaj na poetku, formalna priroda ovih odluka nije se izmenila. Novi talas usklaivanja naeg sistema kontrole i revizije banaka u skladu sa evropskim, pa i svetskim standardima poeo je 2006. godine, nakon to je u godini koja je prethodila donet novi Zakon o bankama. Od velikog znaaja je bilo prepoznavanje operativnog i trinih rizika, kao i ustanovljena obaveza formiranja posebnih odeljenja za upravljanje rizikom. Meutim, ni u ovoj fazi nije ostvaren sutinski pomak u odnosu na dotadanju praksu, jer su uneti samo neki novi principi Bazel II standarda, ali je izvetavanje prema regulatoru tj. NBS i dalje bilo zasnovano na meunarodnim raunovodstvenim standardima. U skladu sa tim banke su nastavile da izrauju agregirane izvetaje, primera radi podnosi se izvetaj o sumi sredstava investiranih u akcije, pri emu se ne pravi razlika izmeu hartija sa razliitim stepenom rizika. Od 2008. godine Narodna banka Srbije je pristupila sprovoenju plana za uvoenje Bazel II standarda kod nas. U te svrhe formirana je Radna grupa u ijoj je nadlenosti izvrenje aktivnosti predvienih donetom Strategijom i Operativnim planom. Planirano je da se do kraja 2009. godine donese sva neophodna regulativa, a da se od januara 2011. krene sa primenom izvetavanja u skladu sa Bazel II standardima. Onog trenutka kada banke usvoje novi nain izvetavanja bie ostvarena korist na dva polja, najmanje. Kao prvo, bankama e se isplatiti sredstva koja su uloile u materijalne i ljudske resurse, jer e konano imati izvetaje koji ne ispunjavaju samo formu, ve su zaista od velike koristi za donoenje odluka o iznosu kapitala koji e se izdvajati. Sa druge strane, regulator e na bazi ovakvog izvetavanja imati u vidu pravu sliku stanja u bankarskom sektoru, te e i sa njegove strane biti postignuta optimizacija kod donoenja odluka. Naravno, ove koristi e biti ostvarene samo uz podrku adekvatnog kadra i tehnologije, na obe strane, kako kod banaka tako i kod NBS kao regulatora. Ohrabruje injenica da su neke banke ve krenule sa izradom sopstvenih modela radi poveanja preciznosti izvetavanja prema svojima maticama, ije je sedite najveim brojem u zemljama EU. Stanje i razvoj bankarskog sektora Republike Srbije Osnovni cilj Narodne banke Srbije, pored odravanja stabilnosti cena, je odravanje finansijske stabilnosti. Jedan od instrumenata NBS za ostvarivanje ovog cilja je obavljanje funkcije supervizora nad najveim delom finansijskog sistema Srbije, ukljuujui i banke. Bankarski sektor, koji ima dominantan poloaj na rastuem finansijskom tritu Srbije58, krajem 2007. godine inilo je 35 banaka, to je za 5 manje nego krajem 2005. godine. Trend smanjenja broja banaka rezultat je dalje konsolidacije bankarskog sektora. U prethodnom periodu priveden je

kraju i postupak privatizacije najveih banaka u veinskom vlasnitvu drave, to je uz ulazak novih reputabilnih finansijskih institucija iz Evropske Unije, izvrena spajanja i pripajanja, izmenilo vlasniku strukturu bankarskog sektora.10 Imajui u vidu da na dui rok profitabilnost i odrivost poslovanja banaka zavisi od efikasnosti i efektivnosti procesa upravljanja rizicima i kapitalom, interes banaka je da na adekvatan nain upravljaju rizicima inherentnim bankarskom poslovanju. S druge strane, zbog izuzetnog znaaja bankarskog sektora, specifinosti delatnosti banaka u smislu njihovog uticaja na celokupnu ekonomsku aktivnost zemlje, kao i radi zatite interesa deponenata i drugih korisnika finansijskih usluga, NBS ima ne samo interes, ve i odgovornost da procenjuje adekvatnost upravljanja rizicima i kapitalom od strane banaka. U skladu sa tim, NBS kontinuirano usavrava regulativu iz oblasti supervizije banaka59 i edukuje i stvara kompetentan kadar koji e biti sposoban da odgovori izazovima koji predstoje, pratei pri tom dostignua i iskustva drava lanica Evropske Unije, kao i drava iz regiona.11 Uvoenje Bazelskih standarda u nadzor bankarskog sektora Srbije U cilju daljeg jaanja stabilnosti finansijskog sistema, unapreenja funkcije supervizije u skladu sa razvojem i rastom aktivnosti banaka, kao i harmonizacije sa propisima Evropske unije, Narodna banka Srbije, kao supervizor banaka, e usvojiti i omoguiti primenu standarda Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju Bazel II. Bazelski komitet za bankarsku superviziju, osnovan 1975. godine, ine supervizori banaka iz 13 zemalja. Imajui u vidu znaaj poslovanja i supervizije banaka u kontekstu ouvanja stabilnosti finansijskog sistema i posredno itave ekonomije, kako na nacionalnom, tako i na meunarodnom nivou, osnovni cilj Komiteta je unapreenje kvaliteta supervizije banaka u svetu. U svrhu ostvarivanja ovog cilja, Komitet razvija i unapreuje preporuke i standarde supervizije. Nakon velikih finansijskih kriza tokom osamdesetih godina, uz tenju da relevantna regulativa i uslovi poslovanja banaka na globalnom bankarskom tritu budu izjednaeni, 1988. godine Komitet je formulisao Bazel I standarde. Osnovna novina Bazela I bilo je uvoenje pojma adekvatnosti kapitala kao funkcije kreditnim rizikom ponderisane aktive banaka. Iako je Bazel I predstavljao znaajan pomak u upravljanju rizicima i superviziji banaka, vremenom su njegovi nedostaci doli do izraaja: baziran je na knjigovodstvenim, a ne na trinim vrednostima; akcenat je na kreditnom riziku, dok su trini rizici i operativni rizik izostavljeni iz analize; u oceni kreditnog rizika nema razlike izmeu dunika razliitog kvaliteta i rejtinga i, konano, Bazel I nije adekvatno sagledavao rizinost i efekte upotrebe modernih finansijskih instrumenata. Neki od nedostataka Bazela I, posebno oni koji se tiu trinog rizika, otklonjeni su kroz izmene i dopune preporuka 1993. i 1996. godine i to kroz uvoenje novog instrumenta za ocenu trinog rizika banke VaR (Value at Risk). Meutim, neotklonjeni nedostaci i dalji razvoj delatnosti
10 11

www, nbs.rs Zakon o bankama, Slubeni Glasnik RS br 107/2005

banaka uslovili su viegodinji rad Komiteta i nastanak novih preporuka i standarda 2004. godine (International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards), poznatih pod nazivom Bazel II. Osnovne ideje Bazela I uglavnom su inkorporirane u aktuelne domae propise i praksu iz oblasti supervizije61 a doneti novi propisi, koji su stupili na snagu 1. jula 2008. godine62, predstavljaju i znaajan korak ka primeni Bazel II standarda.12

12

Odluka o adekvatnosti kapitala banke, Odluka o upravljanju rizicima, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke Slubeni glasnik RS br 57/2006, 116/2006, 56/2007, 86/2007