Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Majjhima nikaya ---\\ Kontekst ove sutte

Majjhima nikaya 118

Anapanasati sutta
O sabranosti pažnje na dah

Prevod Branislav Kovačević

Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u Savatiju, u Istočnom manastiru, u palati Migarine majke, zajedno sa
mnogim drugim dobro znanim starijim učenicima -- sa poštovanim Sariputom, Maha Mogalanom, Maha Kasapom,
Maha Kaćajanom, Maha Kotitom, Maha Ćundom, Revatom, Anandom i drugim dobro znanim starijim učenicima.
Tom prilikom stariji monasi su podučavali i upućivali. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset monaha,
neki su podučavali i upućivali dvadeset monaha, neki su podučavali i upućivali trideset monaha, neki su podučavali
i upućivali četrdeset monaha. Mladi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, brzo su napredovali.

A onda jednom prilikom -- na uposatha dan, u vreme Pavarana praznika -- Blaženi je sedeo na otvorenom,
okružen monasima. Prešavši pogledom po okupljenim monasima, on im se ovako obrati:

"Monasi, ja sam zadovoljan ovom praksom. Ja sam zadovoljan u srcu ovom praksom. Zato budite još istrajniji da
biste postigli još nepostignuto, stigli do još nedostignutog, ostvarili još neostvareno. Ostaću zato upravo ovde u
Savatiju [još jedan mesec] tokom meseca 'Belog ljiljana', četvrtog meseca sezone monsuna."

Monasi svuda unaokolo dočuše: "Blaženi će, kažu, ostati upravo ovde u Savatiju [još jedan mesec] tokom meseca
'Belog ljiljana', četvrtog meseca sezone monsuna." Zato oni krenuše ka Savatiju da vide Blaženog.

Onda su stariji monasi podučavali i upućivali još intenzivnije. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset
monaha, neki su podučavali i upućivali dvadeset monaha, neki su podučavali i upućivali trideset monaha, neki su
podučavali i upućivali četrdeset monaha. Mladi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, brzo su
napredovali.

A onda jednom prilikom -- na uposatha dan, petnaesti dan meseca Belog ljiljana, četvrtog meseca sezone
monsuna -- Blaženi je sedeo na otvorenom, okružen monasima. Prešavši pogledom po okupljenim monasima, on
im se ovako obrati:

"Monasi, ovaj skup je oslobođen dokonog razgovora, ispraznog razgovora, i ustaljen je u onome što je suština:
takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. Ovakav skup vredan je darova, vredan je gostoprimstva,
vredan ponuda, vredan poštovanja, on je uzvišeno polje zasluga za ovaj svet: takva je ova zajednica monaha,
takav je ovaj skup. To je skup kojem i mali poklon kada je dat postaje veliki, a veliki dar još veći: takva je ova
zajednica monaha, takav je ovaj skup. To je skup kojeg je retkost videti na ovome svetu: takva je ova zajednica
monaha, takav je ovaj skup -- to je skup za koji vredi putovati kilometrima, ponevši sa sobom opskrbu, da bi se
video.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su arahanti, čija mentalna prljavština je uklonjena, koji su dosegli
ispunjenje, izvršili zadatak, odložili teret, dostigli istinski cilj, potpuno uništili okove preporađanja i koji su
oslobođeni ispravnim znanjem: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha.
U ovoj zajednici monaha ima monaha koji će se, potpuno se oslobodivši prve grupe od pet okova, preporoditi [u
čistom svetu], da bi tamo bili oslobođeni, nikada se ne vraćajući u ovaj svet: takvi su monasi u ovoj zajednici
monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji se, sa potpunim oslobađanjem od [prva] tri okova i sa slabljenjem
strasti, odbojnosti i neznanja, nazivaju "jednom povratnicima" i oni će -- samo se još jednom vrativši na ovaj svet
-- iskoreniti patnju: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su, sa potpunim uklanjanjem [prva] tri okova, postali oni 'koji su ušli u
struju', postojani, i nikada se neće ponovo roditi u nižim svetovima patnje; takvi napreduju ka samoprobuđenju:
takvi su monasi u ovoj zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani razvijanju četiri temelja sabranosti... četiri ispravna
napora... četiri osnova moći... pet svojstava... pet snaga... sedam faktora probuđenja... plemenitom osmostrukom
putu: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani razvijanju blagonaklonosti... saosećanja... radosti zbog
sreće drugih... ravnodušnosti... [uočavanju] prljavštine [tela]... uočavanju prolaznosti: takvi su monasi u ovoj
zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani sabranosti pažnje na dah.

Sabranost pažnje na dah, monasi, negovana i redovno vežbana, daje veliki plod i veliku blagodet. Sabranost
pažnje na dah, negovana i redovno vežbana, vodi do savršenstva četiri temelja sabranosti; četiri temelja
sabranosti, negovana i redovno vežbana, vode do savršenstva sedam faktora prosvetljenja; sedam faktora
prosvetljenja, negovani i redovno vežbani, mudrost i izbavljenje dovode do savršenstva.

(Sabranost pažnje na dah)

A kako to negovana i redovno vežbana sabranost pažnje na dah daje veliki plod i veliku blagodet?

Tako što, monasi, otišavši u šumu, u podnožje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, monah seda nogu
prekrštenih, tela uspravnog i budnog uma. Sabran, on udiše i, sabran, on izdiše.

I Prva tetrada (kontemplacija tela)

[1] Udišući dugi dah, on zna "Ja sada udišem dugi dah"; izdišući dugi dah, on zna "Ja sada izdišem dugi dah"; [2]
Udišući kratak dah, on zna "Ja sada udišem kratak dah"; izdišući kratak dah, on zna "Ja sada izdišem kratak dah";
[3] "Svestan čitavog tela (disanja), udisaću", tako on vežba; "Svestan čitavog tela (disanja), izdisaću", tako on
vežba; [4] "Smirujući telesnu funkciju (disanja), udisaću", tako on vežba; "Smirujući telesnu funkciju (disanja),
izdisaću", tako on vežba.

II Druga tetrada (kontemplacija osećanja)

[1] "Osećajući ushićenje, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [2] "Osećajući sreću, udisaću (izdisaću)", tako on
vežba;
[3] "Osećajući mentalne funkcije, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [4] "Smirujući mentalne funkcije, udisaću
(izdisaću)", tako on vežba.

III Treća tetrada (kontemplacija uma)

[1] "Osećajući um, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [2] "Ispunjavajući um radošću, udisaću (izdisaću)", tako
on vežba;
[3] "Koncentrišući um, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [4] "Oslobađajući um, udisaću (izdisaću)", tako on
vežba;

IV Četvrta tetrada (kontemplacija objekata uma)

[1] "Kontemplirajući prolaznost, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [2] "Kontemplirajući obestrašćenost, udisaću
(izdisaću)", tako on vežba; [3] "Kontemplirajući utrnuće, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [4] "Kontemplirajući
odvraćenost, udisaću (izdisaću)", tako on vežba.

Na taj način negovana i redovno praktikovana, sabranost pažnje na dah daje veliki plod i veliku blagodet.

(Usavršavanje temelja sabranosti)

A kako to negovana, kako to redovno vežbana sabranost pažnje na dah dovodi četiri temelja sabranosti do
savršenstva?

[1] Kad god monah sabrano udiše i izdiše dugi dah ili kratak dah; ili kada sebe vežba da udiše i izdiše svestan
telesne funkcije (disanja); ili kada smiruje tu funkciju -- tada, monasi, boravi on praktikujući kontemplaciju tela u
telu, marljiv, jasno shvatajući i sabran; nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer udisanje i izdisanje je, monasi,
telesni proces.

[2] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše osećajući ushićenje; ili osećajući sreću; ili osećajući mentalne
funkcije; ili smirujući mentalne funkcije -- tada, monasi, boravi on praktikujući kontemplaciju osećanja u
osećanjima, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer puna pažnja posvećena
udisanju i izdisanju je, kažem vam, jedno od osećanja.

[3] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše osećajući um; ili ispunjavajući um radošću; ili koncentrišući um;
ili oslobađajući um -- tada boravi on praktikujući kontemplaciju uma u umu, marljiv, jasno shvatajući i sabran,
nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer onaj kome nedostaju sabranost i jasno shvatanje, kažem vam, ne može
razviti sabranost pažnje na telo.

[4]Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše kontemplirajući prolaznost, obestrašćenost, utrnuće ili
odvraćenost -- tada boravi on praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajući
i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Pošto se mudro odrekao želje i žaljenja, boravi on u savršenoj
ravnodušnosti. Na taj način, monasi, negovana i redovno vežbana sabranost pažnje na telo dovodi četiri temelja
sabranosti do savršenstva.

(Sedam faktora prosvetljenja)

A kako to negovana i redovno vežbana četiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do
savršenstva?

[1] Kada god monah boravi kontemplirajući telo, osećanja, um i objekte uma, marljiv... u njemu se ustaljuje
nepomućena sabranost. A kada je u njemu ustaljena nepomućena sabranost, tada se u monahu začinje "sabranost
pažnje" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "sabranost pažnje" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže
savršenstvo u razvijanju "sabranosti pažnje" kao faktora prosvetljenja.

[2] Boraveći sabran na taj način, on mudro ispituje, istražuje i proučava svaki pojedinačni objekat; i dok to čini, u
njemu se začinje "istraživanje stvarnosti" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "istraživanje stvarnosti"
kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "istraživanja stvarnosti" kao faktora
prosvetljenja.

[3] Dok on mudro ispituje i istražuje taj objekat, u njemu se javlja neiscrpna energija. A kada se u njemu javila
neiscrpna energija, začinje se i "energija" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "energiju" kao faktor
prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "energije" kao faktora prosvetljenja. U njemu, obuzetom
energijom, javlja se nadzemaljsko ushićenje.

[4]A kada se u monahu, obuzetom energijom, javi nadzemaljsko ushićenje, tada se u njemu začinje i "ushićenje"
kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "ushićenje" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u
razvijanju "ushićenja" kao faktora prosvetljenja.
[5]Telo i um onoga ko je ispunjen ushićenjem postaju smireni. A kada telo i um onoga ko je ispunjem ushićenjem
postanu smireni, u njemu se začinje "smirenost" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "smirenost" kao
faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "smirenosti" kao faktora prosvetljenja.

[6]Um onog ko je smiren i srećan postaje skoncentrisan. A kada um onoga ko je smiren i srećan postaje
skoncentrisan, tada se u njemu začinje "koncentracija kao faktor prosvetljenja"; tada monah razvija
"koncentraciju" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "koncentracije" kao faktora
prosvetljenja. Na tako skoncentrisan um gleda on sa savršenom ravnodušnošću.

[7]A kada gleda na svoj skoncentrisani um sa savršenom ravnodušnošću, tada se u njemu začinje "ravnodušnost"
kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "ravnodušnost" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo
u razvijanju "ravnodušnosti" kao faktora prosvetljenja.

Na taj način negovana i redovno vežbana četiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do
savršenstva.

(Mudrost i izbavljenje)

A kako to negovani i redovno vežbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savršenstva?

Tako što, monasi, monah razvija faktore prosvetljenja: sabranost, istraživanje stvarnosti, energiju, ushićenje,
smirenost, koncentraciju i ravnodušnost, zasnovane na neprijanjanju, zasnovane na bestrašću, zasnovane na
utrnuću, a što sve rezultira odvraćenošću.

Na taj način negovani i redovno vežbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savršenstva.

Tako reče Uzvišeni. Vesela srca, monasi se obradovaše rečima Blaženog.

Rev. 17/4/2004

www.geocities.com/budizam/canon/majjhima/mn118.html