Nekoliko korisnih pravila i obiaja koji se tiu prelamanja i ureivanja teksta: 1.

Pri postavljanju margina bilo kog dokumenta koji ima vie strana, postoji zlatno pravilo koje se danas retko ili nikada koristi margine treba da stoje u odnosu 2:3:4:6 (unutranja : gornja : spoljanja : donja respektivno). 2. Preporuuje se (ako prelom dozvoljava) da poetna uvlaka pasusa bude manja od izlazne beline. Treba izbegavati prevelike poetne uvlake (first line indent). 3. Pri razdvajanju pasusa koristiti funkcije Space After i Space Before, a ne dupli prored (Enter). Dva su razloga za to nemogunost zadavanja odreene vrednosti proreda izmeu pasusa, i mogunost da, ako se pasus nae na vrhu strane, imamo belinu na vrhu. 4. Kod viestubanog preloma, osnovne linije teksta u svakom stupcu moraju biti meusobno poravnate. To se postie zadavanjem istovetne vrednosti proreda Baseline Grida i proreda teksta u QuarkXPress-u se u Edit-Preferences (Win)/QuarkXPress-Preferences (Mac), pod tabom Paragraph, zada razmak izmeu margine i prve linije grida (Start) i prored izmeu linija grida (Increment). Zatim se u paragraf stilu zada prored teksta (Leading), koji mora biti identian proredu linija grida, i ukljui opcija Lock to Baseline Grid. U sluaju da se prored teksta mora promeniti, treba promeniti i prored grida. U InDesignu se u Edit/Preferences (Win)/InDesign-Preferences, pod tabom Grids, zada razmak od margine (Start) i razmak izmeu linija grida (Increment Every). U Paragraph Style Options-Indents and Spacing-Align to Grid iz padajue liste izabere se All Lines. Zatim se u Paragraph Style Options-Basic Character Formats izabere prored teksta identian razmaku linija grida. 5. Korisnici InDesigna imaju odlinu funkciju Optical Margin Alignment, d ostupnu preko palete Story, koja vizuelno poravnava leve i desne margine teksta, izbacujui interpunkcijske znake i slino diskretno van margine, to veoma utie na izgled teksta. 6. Jo jedna mogunost u InDesignu je optiki kerning (razmak izmeu parova slova) za razliku od metrikog, on razmie slova na osnovu ugraenog algoritma kako bi vizuelni utisak bio lepi. 7. U svakoj situaciji treba koristiti stilove pasusa i karaktera izbegavati lokalno formatiranje. InDesign ima pogodnost u vidu Nested Styles stilova karaktera u stilu pasusa. Npr, ako nam je u odreenom pasusu potrebno da samo prva re bude ispisana kurzivom (italic), napraviemo stil karaktera Italic i primeniti ga u stilu pasusa preko Paragraph Style Options-Drop Caps and Nested Styles-New Nested Style. 8. Quick tip za editovanje bilo kog stila bez promene stila pasusa u kome se nalazi kursor Ctrl+Alt+Shift+dvoklik (Win)/Command+Option+Shift+dvoklik (Mac) na ime stila u paleti, i otvara se dijalog u kome mu moemo promeniti osobine, a da se to ne odrazi na pasus u kome smo trenutno pozicionirani.

Dakle, poeljno je da se u knjigama dele rei od minimalno 6 slova i to minimalno posle prva 3 slova ili pre 3 poslednja.

Align to Baseline Grid definitivno NIJE greka koristiti. Stranica izgleda urednije i preglednije i oko trai takvu urednost. Pogledaj luksuznije publikacije. Gotovo po pravilu svi ovu opciju ukljuuju. nema podele reci ukoliko se rec prenosi na levu stranu. To znai da belina na kraju poslednjeg reda ne bi trebalo da bude manja od uvlake prvog reda a irina dela reda sa slovima ne bi trebalo da bude manja od poetne uvlake.

SLOG S JEDNIM STUPCEM Da li e na stranici biti jedan ili vie stubaca zavisi od veliine stranice i veliine i reza pisma. Postoji odreena granica do koje moe ii duina reda, a da to ne ugrozi itljivost teksta. Ona iznosi oko 60 znakova u redu. Za normalnu visinu pisma od 8 do 10 tt. to iznosi najvie 28 cicera. ^itljivost se moe poboljati poveavanjem proreda, ali taj nain nije ekonomski opravdan, jer dovodi do nepotrebnog poveanja koliine utroenog papira. I druga krajnost, suvie kratak red, takoe oteava itanje, zbog suvie brzog prekidanja itanja i vraanja pogleda na poetak novog reda, a i zbog toga to se u takvim sluajevima ne moe izbei esto deljenje rei na slogove na kraju reda.

Forzac povezuje korice sa kwi`nim blokom

Svaka poetna stranica knjige poinje odreenom belinom. Veliina beline zavisi od karaktera izdanja i moe da bude 1/5, 1/4 do 1/3 duine stranice knjige. Beline poetnih stranica knjige iste su za predgovor, sadraj i druga poglavlja knjige. Sem poetnih belina, u knjizi razlikujemo i izlazne belinebeline na krajevima teksta i pojedinih poglavlja, kao i celine knjige. Izlazne beline treba da budu iste ili vede od poetnih belina. Idelano bi bilo da odnos zavrnog ili izlaznog retka prema preostaloj belini bude u proporciji 3:5.

Po veliini naslova, jedno izdanje ne bi trebalo da ima vie od tri gradacije naslova

Indizajn cs2 odlino tretira fusnote. Kada uvozite wordov tekst koristite to sa PLACE, ekirajte kontrolu Show Import Options, tada moete da birate ta ete i kako ukljuciti iz worda. Ve unesene fusnote moete da formatirate sa Type/Document Footnote Options Runo unosite fusnotu sa Type/Insert Footnote Nemoj koristiti Enter na numerichkoj tastaturi! On vri prekid kolone, a siguran sam da vrshish editovanje u jednoj koloni pa samim tim on prebaci na novu stranicu (jer nju smatra narednom kolonom). Dakle, za prelazak u novi pasus koristi Enter na alfanumerichkom dijelu tastature.

Veliina razmaka meu recima se obino mjeri u tipografskim to kama ili uodreenom postotku u odnosu na veliinu pisma. Kao standardni razmak za tekui tekst obino se uzima 120% vrijednosti veliine koritenog pisma, pa bi u tom sluaju prored izmedu redaka nekog teksta sloenog s veliinom pisma od 10 pt, iznosio 12 pt.

garamond, palatino, tajms, baskervil, bodoni itd Helvetika se sigurno najvie koristi, a esto se koriste i univers, futura, tempo itd.

Fontovi>

Bookman YU, Warnock Pro.