Zadatak 1. U kojim od spojeva ispod je iznos pada napona na otporniku R=100 priblino 0V ?

a) Odgovor: a), c), d)

b)

c)

d)

e)

Objanjenje: Potrebno predznanje: [1] Ohmov zakon: UR=IR; ako je UR0 (za neki realni, ne ekstremno velik R) ovo znai da je struja kroz R priblino 0 (tj. vrlo mala) [2] Da bi dioda dobro "proputala" struju, mora biti propusno polarizirana. Dioda je propusno polarizirana ako je anoda na makar 0.7 V veem potencijalu od katode (mora se dosei napon koljena U). Ako ovo nije ispunjeno, dioda je nepropusno polarizirana i struja kroz diodu je gotovo 0 (tj. red veliine A). Detaljno objanjenje: Pitanje iz zadatka se moe shvatiti (u skladu sa [1]) kao: "u kojim spojevima ne tee struja?". Ovo se opet (u skladu sa [2]) moe shvatiti kao "u kojim spojevima je dioda nepropusno polarizirana?". Rjeavanje ovog zadatka se svodi na traenje spojeva kod kojih je katoda spojena na vii potencijal od anode ili u kojima baterija ima manji iznos od 0.7 V. a): anoda je spojena na negativan kraj baterije od 1V, a katoda (preko R) na pozitivan kraj baterije. Dakle, anoda nikako ne moe biti na veem potencijalu od katode (a definitivno ne moe biti za 0.7V pozitivnija). Dapae - anoda je priblino 1V negativnija od katode, drugim rijeima katoda je na viem (za neto manje od 1V) potencijalu od katode - dakle, nepropusno je polarizirana, pa je pad napona na otporniku R zanemarivo mali (priblino 0). *Napomena: Postavlja se pitanje zato "neto manje od 1V", zato ne 1V? Zato jer dioda ipak proputa struju zasienja ili reverznu struju IS (sastavljenu od manjinskih nositelja, dakle vrlo,vrlo malog iznosa), zbog ega dolazi do vrlo malog pada napona na R (UR=ISR ako IS vrlo, vrlo malo, onda je i UR vrlo mali (osim ako R nije ekstremno velik)), a prema 2. Kich.zakonu: pad napona na R + pad napona na diodi = napon izvora (ovdje 1V). Realan sluaj bi bio npr. pad napona na otporniku je 0.001V, to znai da je napon na diodi 0.999V (jer 0.999V+0.001V=1V), dakle katoda je za 0.999V viem potencijalu od anode. Ovo je ujedno i odgovor zato pad napona na otporniku nije tono 0, nego priblino 0 - bio bi kad bi struja reverzne polarizacije bila tono 0, tj kad nebi postojala. b): anoda je spojena na pozitivan kraj baterije od 1V, a katoda (preko R) na negativan kraj baterije. Dakle, anoda je sigurno na veem potencijalu od katode. Ako baterija ima vei napon od 0.7V, pad napona na diodi je priblino 0.7V, a ostatak napona baterije (prema 2. K.Z.) je na otporniku R. U ovom sluaju, pad napona na R je 0.3V, dakle katoda je na 0.7V niem potencijalu od anode - dioda je propusno polarizirana. Napon na R nije zanemarivo mali (on je 30% napona baterije u ovom primjeru). c): anoda je spojena na pozitivan kraj baterije od 0.5V, a katoda (preko R) na negativan kraj baterije. Dakle, anoda je sigurno na veem potencijalu od katode. NO, anoda ne moe biti 0.7V pozitivnija od katode (jer je maksimalna razlika potencijala ograniena baterijom), ve svega 0.5V pozitivnija. Ovo znai da se nikako ne moe dosegnuti napon koljena, i struja kroz diodu ostaje zanemarivo mala, pa je i pad napona na otporniku R zanemarivo mali (priblino 0). d): ovo je spoj a), samo malo drugaije nacrtan (sve reeno za spoj a) vrijedi i ovdje) e): ovo je praktino isto kao spoj b), jedina razlika je iznos baterije: ovdje nije 1V nego je 2V. Sve reeno za spoj b) vrijedi i ovdje, no pad napona na R je kod ovog spoja 1.3V (dakle, dioda je propusno polarizirana, pa je napon na diodi priblino 0.7V). I ovdje vrijedi da zbroj pada napona na R i na diodi mora dati napon baterije (dakle: 0.7V+1.3V=2V). Napon na R nije zanemarivo mali.

Zadatak 2. U kojim od spojeva ispod je iznos pada napona na otporniku R=10 vei od 1V ?

a) Odgovor: c), e)

b)

c)

d)

e)

Objanjenje: Potrebno predznanje : (isto kao kod prethodnog zadatka) Detaljno objanjenje: Da bi uope imali ikakav znaajniji (vei od cca 0.1V) pad napona na otporniku, dioda mora biti propusno polarizirana (dakle anoda mora biti na 0.7 veem potencijalu od katode). Meutim, baterija mora imati dovoljan iznos napona da osigura propusnost diode (dakle, minimalno 0.7V) no i minimalno 1V pad napona na otporniku. Prema 2.K.Z., slijedi onda da minimalni napon baterije (za koje e napon na R biti makar 1V) iznosi 1.7V. Rjeavanje ovog zadatka se onda svodi na traenje spojeva kod kojih je anoda spojena na vii potencijal od katode i u kojima baterija ima napon od makar 1.7 V. a): anoda je spojena na negativan kraj baterije od 10V, a katoda (preko R) na pozitivan kraj baterije. Dakle, anoda nikako ne moe biti na veem potencijalu od katode, dioda je nepropusno je polarizirana, pa je pad napona na otporniku R zanemarivo mali (priblino 0), dok je pad napona na diodi priblino 10V (cca. 9.999V). b): anoda je spojena na pozitivan kraj baterije od 1.2V, a katoda (preko R) na negativan kraj baterije. Dakle, anoda je sigurno na veem potencijalu od katode - dioda je propusno polarizirana. Pad napona na diodi je priblino 0.7V, a ostatak napona baterije (prema 2. K.Z.) je na otporniku R. U ovom sluaju, pad napona na R je 0.5V (1.2V-0.7V) - dakle u ovom spoju imamo propusno polariziranu diodu i znaajan pad napona (izmeu 40% i 50% napona baterije) na R, no kako baterija ima manji napon od 1.7 V, uvjet da je UR>1V ne moe biti ispunjen. c): analiza je ista kao za spoj b), samo to sada imamo bateriju sa naponom >1.7V. Dakle, dioda je propusno polarizirana pad napona na diodi je 0.7V pad napona na R je 2V (2.7V-0.7V), pa je ovo jedno od rjeenja d): ovo je spoj a), samo sa drugim naponom baterije. Dakle, dioda je nepropusno polarizirana i napon na R je priblino 0. e): analiza je ista kao za spojeve b) i c), samo to sada imamo bateriju sa naponom 2V. Dakle, dioda je propusno polarizirana pad napona na diodi je 0.7V pad napona na R je 1.3V (2V-0.7V), pa je ovo jedno od rjeenja

Zadatak 3.

a)

b)

c)

d)

e)

Kada je napon na R priblino 0V ? Rjeenje: a), e) Kada je napon na R vei od 0.1V ? Rjeenje: b), c), d)

Kada je napon na R manji od 2V ? Rjeenje: a), b), e) Kada je napon na R vei od 2.6V ? Rjeenje: c)

Zadatak 4. U kojim od spojeva je bipolarni tranzistor polariziran tako da radi u normalnom aktivnom podruju ?
2V 3V 1V 2V 2V 4V 1V 2V

a) Odgovor: b), c) Potrebno predznanje:

b)

c)

d)

[1] Polarizacije PN spojeva (mogu se promatrati kao diode) Baza-Emiter (BE) i Baza-Kolektor (BC). Za normalno aktivno podruje (ili samo "aktivno"), dioda BE mora biti propusno, a dioda BC nepropusno polarizirana [2] Poznavanje simbola tranzistora, te konstrukcije PNP i NPN tipa tranzistora [3] Razumijevanje propusne i nepropusne polarizacije diode (Zadatci 7 i 8), te odreivanja potencijala na shemi (Zadatci 5 i 6) Detaljno objanjenje: Openiti princip rjeavanja: prvo je za svaki sklop potrebno odrediti potencijale Baze, Emitera i Kolektora, zatim odluiti (na temelju potencijala i tipa tranzistora) koja je dioda (PN spoj) propusno, a koja nepropusno polarizirana i konano odrediti u kojem podruju tranzistor radi. Pogledajmo detaljno svaki od 4 sklopa (radi lakeg shvaanja, na slikama su nadodane pomone oznake tipa poluvodia (plavo), kao i potencijala (crveno) za svaki od izvoda B,E,C). *NAPOMENA: Ako odreivanje potencijala i propusnosti PN spojeva nije jasno, detaljno pogledati zadatke 5 do 8. a)
-3 V N 3V
P P

-2 V 0V

Pogledajmo prvo PN spoj BE: Baza (N strana, tj. katoda) je na potencijalu -3V, a Emiter (P strana,
2V

tj. anoda) na 0V N strana je negativnija od P strane (anoda diode BE pozitivnija od katode) za 3V (vie od 0.7V), dakle: spoj BE je propusno polariziran Zatim, PN spoj BC: Baza (N strana, tj. katoda) je na potencijalu -3V, a Kolektor (P strana, tj. anoda) na -2V P strana je pozitivnija (-2 je manje negativno od -3V) od N strane (anoda diode BC pozitivnija od katode) za 1V (vie od 0.7V), dakle: spoj BC je propusno polariziran ZAKLJUAK: Ovaj tranzistor je u podruju zasienja (oba PN spoja su propusno polarizirana)

b)
2V 1V P 1V
N N

Pogledajmo prvo PN spoj BE: Baza (P strana, tj. anoda) je na potencijalu 1V, a Emiter (N strana, tj. katoda) na 0V N strana je negativnija od P strane (anoda diode BE pozitivnija od katode) za 1V
2V

(vie od 0.7V), dakle: spoj BE je propusno polariziran Zatim, PN spoj BC: Baza (P strana, tj. katoda) je na potencijalu 1V, a Kolektor (N strana, tj. anoda) na 2V P strana je na niem potencijalu (negativnija) od N strane (anoda diode BC negativnija od katode) za 1V, dakle: spoj BC je nepropusno polariziran ZAKLJUAK: Ovaj tranzistor je u normalnom aktivnom podruju (BE propusno , BC nepropusno polariziran)

0V

c)
4V 2V P 2V
N N

Pogledajmo prvo PN spoj BE: Baza (P strana, tj. anoda) je na potencijalu 2V, a Emiter (N strana, tj. katoda) na 0V N strana je negativnija od P strane (anoda diode BE pozitivnija od katode) za 2V
4V

(vie od 0.7V), dakle: spoj BE je propusno polariziran Zatim, PN spoj BC: Baza (P strana, tj. katoda) je na potencijalu 2V, a Kolektor (N strana, tj. anoda) na 4V P strana je na niem potencijalu (negativnija) od N strane (anoda diode BC negativnija od katode) za 2V, dakle: spoj BC je nepropusno polariziran ZAKLJUAK: Ovaj tranzistor je u normalnom aktivnom podruju (BE propusno , BC nepropusno polariziran)

0V

d)
2V -1 V P 1V
N N

Pogledajmo prvo PN spoj BE: Baza (P strana, tj. anoda) je na potencijalu -1V, a Emiter (N strana, tj. katoda) na 0V P strana je negativnija od N strane (anoda diode BE negativnija od katode) za 1V,
2V

dakle: spoj BE je nepropusno polariziran Zatim, PN spoj BC: Baza (P strana, tj. katoda) je na potencijalu -1V, a Kolektor (N strana, tj. anoda) na 2V P strana je na niem potencijalu (negativnija) od N strane (anoda diode BC negativnija od katode) za 3V, dakle: spoj BC je nepropusno polariziran ZAKLJUAK: Ovaj tranzistor je u podruju zapiranja (oba PN spoja nepropusno polarizirani)

0V

Zadatci za vjebu (rjeenja su u zagradama)

U kojim podrujima rade BJT-ovi polarizirani kako je prikazano na slikama?

2V 1V 3V

2V 1V 2V 3V 2V 0.4 V (zasienje) (zapiranje)

5V

(aktivno)

(zapiranje)

(inverzno aktivno)

4V 2V 3V (zasienje) 3V (aktivno) (zapiranje) (inverzno aktivno) 4V 3V 4V 3V 1V (aktivno) 2V

2V 1V

1V

2V

2V

3V

1V

2V

5V

1V

(zasienje)

(zapiranje)

(aktivno)

(zasienje)

(inverzno aktivno)

Zadatak 5. N-kanalni JFET sa naponom dodira UP= 3V spojen je na konstantni napon UDS= 5V. Kako izlazna struja ID zavisi o ulaznom naponu UGS ? a) ID je najvea za UGS= 0V b) ID je najmanja za UGS= -2V Odgovor: a), c), d) Potrebno predznanje: [1] Princip rada JFET-a: za N kanalni JFET, G treba biti na niem potencijalu od S i D (PN spojevi moraju biti zaporno polarizirani). Vei napon reverzne polarizacije ire osiromaeno podruje ui kanal vei otpor kanala manja ID [2] UP je ulazni napon (UGS) pri kojem dolazi do potpunog nestanka kanala, tj. struja ID padne praktino na 0 Detaljno objanjenje:
ID

c) ID za UGS= -4V je ista kao ID za UGS= -5V d) ID je najmanja za UGS= -3V

5V
UG UGS 5V

Lijevo je shema koja prikazuje spoj N-kanalnog JFET-a na izlazni napon UDS=5V, te na ulazni napon openitog iznosa UGS. Na slici su prikazani (crveno) i potencijali izvoda G, D, S. Dovod (S) je uvijek na istom potencijalu (jer je spojen na masu), dakle uvijek je US=0V, odvod (D) je takoer

0V

uvijek na istom potencijalu (jer je izmeu D i S baterija od 5V, dakle uvijek je UD=5V. Upravljaka elektroda (G) je spojena na negativni pol baterije UGS, pa se potencijal od G (UG ) moe mijenjati promjenom iznosa baterije UGS (UG je uvijek negativan).

U skladu sa [1], to je potencijal G negativniji, kanal je ui i prua vei otpor prolasku struje ID. G je najmanje negativan za potencijal G 0V, tj. za UGS=0V. U tom sluaju, kanal je najiri i ima najmanji otpor ID je najvea (ovo je odgovor a) ). Ako potencijal G postaje sve negativniji (tj. ako se poveava napon baterije UGS), kanal je sve ui i struja ID sve vie pada. U skladu sa [2], toliki negativan napon UGS pri kojem irina kanala postaje 0 (kanal se potpuno zatvori), izaziva da struja vie ne tee (padne na 0) - ovo je napon dodira UP. Drugim rijeima, struja postaje minimalna (padne na 0) ako je UGS=-UP (ovo je odgovor d) ). Ako se i nakon dosizanja napona dodira iznos baterije UGS poveava (tj. ako potencijal G i dalje pada), nita se ne dogaa - struja ID ostaje 0 (jer je ve pala na min. moguu vrijednost). Stoga, za bilo koji UGS -UP, struja ID je uvijek ista - 0 (ovo je odgovor c) ). Sve gore reeno moe se vidjeti i iz prijenosne karakteristike JFET-a, koja pokazuje kako se mijenja ID zavisno o promjeni UGS (za neki konstantan UDS). Sa karakteristike je jasno vidljivo da je ID najvea za UGS=0, te, kako UGS postaje negativniji, ID pada, sve dok ulazni napon UGS ne dosegne iznos napona dodira, nakon ega struja ID pada na 0. Ako UGS i nakon ovoga nastavlja rasti u negativnom smijeru, ID se vie ne mijenja i ostaje nula.

Zadatak 6. Kako struja ID zavisi o ulaznom naponu U, ako je UP tranzistora 4V ? a) za U=2V: ID0A
9V U

ID

d) ID za U=6V je vea nego ID za U=5V e) za U = 2V ID je maksimalna f) za U = 1V kanal ne postoji

b) za U = 3V ID je maksimalna c) za U=1V ID je znatno manja nego ID za U=3V

Odgovor: a), d), f) Potrebno predznanje: [1] Princip rada MOSFET-a: za N kanalni MOSFET obogaenog tipa, G treba biti na makar za UP pozitivniji od S da bi se kanal formirao. Poveanje potencijala G nakon ovoga privlai dodatne elektrone u kanal vea vodljivost kanala vea ID [2] UP je ulazni napon (UGS) pri kojem se formira kanal i struja poinje tei. Ako je UGS< UP, kanal nije formiran i izlazna struja ID=0. Detaljno objanjenje: a) Prema [2]: Ako je U=2V, potencijal G nije dovoljno visok da se formira kanal izmeu D i S ID ne tee tj. ID0 : toan odgovor b), e) Prema [2]: za bilo koji U < UP (ovdje, U<4V ) kanal nije formiran ID0 : nisu toni odgovori c) Prema [2]: za U=1V i U=3V struja je ista (nula) : netoan odgovor d) Prema [1]: poveanje napona poveavaju koncentraciju elektrona u kanalu ID vea to je vei U: toan odgovor f) Prema [2]: toan odgovor Zadatak 7. Kako struja ID zavisi o ulaznom naponu U, ako je UP = -2V ? a) za U=0V: ID0A
5V

ID U

d) za U = -3V: ID0A e) za U = -1V kanal ne postoji f) ID je ista za U= -3V kao i za U= -4V

b) za U=3V ID je maksimalna c) ID je manja za U= -1V nego za U=4V

Odgovor: c), d), f) Potrebno predznanje: (isto kao kod prethodnog zadatka), te: [3] za N kanalni MOSFET osiromaenog tipa, kanal postoji ak i ako je potencijal G 0V. Da bi se kanal prekinuo, potrebno je dovesti dovoljno velik negativan napon (UP). Po ostalim karakteristikama isto kao obogaeni tip. Detaljno objanjenje: - Prema [3]: Ako je U -2V, kanal postoji ID postoji: odgovori a) i e) nisu toni - Prema [1]: Poveanje U poveava vodljivost kanala ID raste: ne postoji ogranienje na maksimalno moguu vodljivost kanala (kao to postoji kod JFET-a (maks. irina kanala)), pa nema ulaznog napona U za koji je ID maksimalna: odgovor b) nije toan - Prema [1]: Poveanje U poveava vodljivost kanala ID raste: ID je vea za 4V (vodljiviji kanal) nego za -1V: c) je tono - Prema [3]: -3V je manje od UP (UP = -2V) kanal ne postoji ID ne postoji: d) je tono - Prema [3]: i -3V i -4V su manji od UP (UP = -2V) kanal ne postoji u oba sluaja ID je u oba sluaja 0: f) je tono *Napomena: prethodna dva zadatka se mogu rijeiti vrlo brzo promatranjem prijenosne karakteristike N-kanalnog MOSFET-a, vodei rauna da je U u ovim zadacima UGS na prijenosnoj karakteristici

Zadatak 8. Kaskadni spoj 2 pojaala sa naponskim pojaanjima 10 i 100 ima ukupno pojaanje od: a) 110 Odgovor: c) , e) Potrebno predznanje: [1] Ukupno pojaanje kaskadnog spoja 2 pojaala sa pojaanjima A1 i A2 je jednostavno umnoak njihovih pojaanja: Auk=A1A2 [2] Ako su pojaanja izraena u dB, onda je ukupno pojaanje kaskadnog spoja zbroj pojaanja u dB: Auk[dB]=A1[dB] + A2[dB] [3] Naponsko (ili strujno) pojaanje u dB se dobiva iz pojaanja na nain: A[dB]=20log(A) Detaljno objanjenje: - Kaskadni spoj pojaala sa pojaanjima 10 i 100 je [1]: Auk=10100=1000 - dakle, odgovori a) i b) nisu toni, toan je c) - Da bi utvrdili dali su odgovori d) i e) toni moramo pretvoriti pojaanje u dB. Ovo je mogue na 2 naina: 1. nain: Pretvorimo individualna pojaanja u dB (prema [3]) i naemo ukupno pojaanje u dB (prema [2]): - ako je AV1=10, onda je AV1[dB]=20log(10)=20 dB - ako je AV2=100, onda je AV2[dB]=20log(100)= 20log(102) =220log(10)= 40 dB - prema [2], ukupno pojaanje pojaala od 20 dB i 40 dB je 60 dB - dakle, odgovor d) nije toan odgovor, toan je e) 2. nain (bri nain): Jednostavno pretvorimo ukupno pojaanje (ovdje 1000) u dB (prema [3]): - ako je AVuk=1000, onda je AVuk[dB]= 20log(1000)= 20log(103) =320log(10)= 60 dB b) 1100 c) 1000 d) 1000 dB e) 60 dB

Zadatak 9. Kaskadni spoj 2 pojaala sa naponskim pojaanjima 30 dB i 10 ima ukupno pojaanje od: a) 50 dB Odgovor: a) Potrebno predznanje: (isto kao kod prethodnog zadatka) Detaljno objanjenje: - AV1[dB]=30 dB, AV2=10 - Svi ponueni odgovori pokazuju ukupno pojaanje u dB, pa prvo treba pretvoriti AV2 u dB: AV2[dB]=20log(10)= 20 dB - Ukupno pojaanje u dB (prema [3]) je sada jednostavno: AVuk[dB] = AV1[dB] + AV2[dB] = 30 dB + 20 dB = 50 dB b) 20 dB c) 40 dB d) 300 dB e) 400 dB

Zadatak 10. Ako strujni signal elimo pojaati 100 puta kaskadnim spajanjem 2 strujna pojaala, kolika im mogu biti pojaanja? a) 10 dB i 10 dB Odgovor: c), d), e) Potrebno predznanje: (isto kao kod prethodnog zadatka) Detaljno objanjenje: - Ponueni odgovori pokazuju ukupno pojaanje i u dB, pa prvo treba pretvoriti zadano pojaanje od 100 u dB: AVUK[dB] = 20log(100) = 20log(102) = 220log(10) = 40 dB - Dakle, odgovori trebaju biti takvi da je umnoak pojaanja 100 ili (ako je pojaanje u dB) da je zbroj 40 dB: a) nije toan odgovor (jer je ukupno pojaanje u ovom sluaju 20 dB), b) takoer (jer je ukupno pojaanje u ovom sluaju 1600), a svi ostali odgovori su toni. Zadatak 11. Ako pojaalo ima izlaznu snagu 1000 puta veu od ulazne, kolika mogu biti strujna i naponska pojaanja pojaala? a) 100 i 10 Odgovor: a), e) Potrebno predznanje: (isto kao kod prethodnog zadatka), te [4] Dobitak (G) je: G=AVAI ili (ako su strujno i naponsko pojaanje zadani u dB): G[dB]=10log(G)=(AV[dB]+AI[dB])/2 Detaljno objanjenje: - Umnoak strujnog i naponskog pojaanje mora biti 1000: dakle, odgovori b) i c) nisu toni, a odgovor a) je toan - Da bi ocijenili ostale odgovore (u dB), prvo treba pretvoriti zadani dobitak od 1000 u dB. Prema [4]: G[dB]=10log(G)=10log(1000)= 10log(103)= 310log(10)= 30dB - Pojaalo u sluaju d) ima dobitak [4] od: G=(100 dB + 20 dB)/2 = 60 dB, dakle d) nije toan odgovor. - Pojaalo u sluaju e) ima dobitak [4] od: G=(40 dB + 20 dB)/2 = 30 dB, dakle e) je toan odgovor. b) 1000 i 1000 c) 500 i 500 d) 100 dB i 20 dB e) 40 dB i 20 dB b) 20 i 80 c) 4 i 25 d) 10 dB i 30 dB e) 20 dB i 20 dB

Zadatci za vjebu (toni odgovori su podcrtani i crveni) Kaskadni spoj 2 pojaala sa naponskim pojaanjima 100 i 100 ima ukupno pojaanje od: a) 1000 b) 104 c) 40 dB d) 60 dB e) 80 dB

Kaskadni spoj 2 pojaala sa strujnim pojaanjima 40 dB i 60 dB ima ukupno strujno pojaanje od: a) 240 dB b) 2400 c) 103 d) 105 e) 100 dB

Ako naponski signal elimo pojaati 10 puta kaskadnim spajanjem 2 naponska pojaala, kolika im mogu biti pojaanja? a) 5 i 2 b) 8 i 2 c) 0,1 i 100 d) 20 dB i 0 dB e) 30 dB i -10 dB

Ako pojaalo ima dobitak od 60 dB, kolika mogu biti strujna i naponska pojaanja pojaala? a) 40 dB i 20 dB b) 3 dB i 20 dB c) 30 dB i 90 dB d) 104 i 102 e) 101 i 103

Koliki je ukupni dobitak kaskadnog spoja 3 pojaala sa dobitcima G1 = 100, G2 = 20dB, G3 = 30dB ? a) 60000 dB b) 70 dB c) 90 dB d) 109 e) 107