NASTANAK SOCIOLOGIJE MENADZMENTA :Sociologija men.

je mlada naucna disciplina

koja izucava menadzment kao drustvenu pojavu. Nastala je krajem 80 i pocetkom 90god. I nastala je iz socilogije rada.Na nastanak soc.men. uticali su brojni faktori : potreba drustva da kompleksnije izuci menadzment, razvoj naucne organizacije rada,razvoj tehnologije kao globalnog drustvenog fenomena,povezanost ekonomskog zivota sa ukupnoscu svih drustvenih odnosa.Osnovni cilj proucavanja soc.men odnosi se na mehanizme upravljanja u trzisnim drustvima da bi se izvrsilo poredjenje sa upravljanjem u netrzisnim drustvima i kako bi se rezultati mogli prakticno primeniti u novim uslovima. Nastanak soc.men je tesno povezan sa naucnom organizacijom rada,naucno-tehnoloskom revolucijom i naucno-tehnickim progresom.Nakon prve i druge industrijske revolucije proces proizvodnje se stalno usavrsava.Sve to utice na promene u organizaciji i upravljanju i dovodi do novih podela rada, do pojave novih profesijaTako pocetkom 20.veka upravljanje prerasta u posebnu naucnu disciplinu. U uslovima ubrzanog tehnoloskog razvoja covekova uloga u procesu rada ali i upravljanja bitno se menja i prilogadjava tehnoloskim inovacijama.Oblici organizovanja rada i upravljanja dobijaju nove dimenzije i druge vrednosti.Na taj nacin i savremeni menadzment dobija nova obelezja i karakteristike. Sociologija menadzmenta nastaje u procesu razvoja socioloskih i ekonomskih nauka.Doslo se do saznanja da je ekonomski zivot tesno povezan sa ukupnoscu svih drustvenih odnosa tako da su ekonomski i drustveni zivot izjednaceni.Ljudi ucestvuju u procesima razvoja ekon. i soci. nauka a to podrazumeva razlicito povezivanje i organizovanje, obuhvata razlicite potrebeSve to ukazuje na tesnu povezanost izmedju ekonomskih i drustvenih faktora. Soc.men. belezi nejednak razvoj u razlicitim delovima sveta. U posebnom usponu je u visoko razvijenim trzisnim drustvima, narocito zapadnim ali se njeni zaceci mogu naci i u zemljama u tranziciji.

PREDMET SOCIOLOGIJE MENADZMENTA :

Sociologija je najopstija nauka o drustvu i

drustvenim pojavama koje obrazuju ljudsko drustvo i posto njena saznanja predstavljaju teorijsku osnovu svim posebnim drustvenim naukama moguc je sociloski pristup izucavanju menadzmenta i moguc je nastanak sociologije menadzmenta kao jedne od posebnih sociologija. Opsta sociologija je nauka o ljudskom drustvu o zakonitostima njegovog nastanka,strukture i razvoja. Soc. izucava drustvo kao celinu svih drustvenih pojava u njihovoj medjusobnoj uslovljenosti i povezanosti.Drustvena pojava je znacajna socioloska kategorija i u njen sastav ulazi sve sve ono sto postoji u drustvu i sto je rezultat povezanog delovanja ljudi. Postoje dve vrste drustvenih pojava, to su drustveni procesi(jednostavni, pokretljivi i kratkotrajni procesi) i drustvene tvorevine(stabilnije i slozenije pojave koje predstavljaju ukupnost drustvenih procesa). Posebne sociologije proucavaju samo specificne veze jedne drustvene pojave sa ostalim drustvenim pojavama.Opsta sociologija proucava uzajamno dejstvo svih drustvenih pojava. Soc menadzmenta je najmladja posebna sociologija.Soc. pristup izucavanju menadzmenta je razlicit u razlicitim zemljama ali se uglavnom odnosi na vestinu upravljanja kojom su ovladali menadzeri kao posebna drustvena kategorija. Sociologija menadzmenta kao posebna naucna disciplina za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao ukupnoscu svih drustvenih pojava, prvenstveno drustveno ekonomskih pojava.

Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces upravljanja u ekonomskim i socijalnim sistemima, kao njihovim organizacionim oblicima, pa se u tom smislu upravljanje zasniva na skupu metoda, principa i sredstava, ciji je osnovni cilj i svrha povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. Soc menadzmenta za predmet svog proucavanja ima samo jedan aspekt drustvenih odnosa i ti drustveni odnosi su vezani za upravljanje, i to u procesu planiranja, organizovanja, vodjenja i kontrole kako bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili utvrdjeni ciljevi.

MESTO SOC. MEN. U SISTEMU NAUKA :

Mesto svake nauke u sistemu nauka odredjeno je : -Predmetom proucavanja -Stepenom razvijenosti odredjene nauke -Srodnoscu u predmetnoj odredjenosti sa drugim naukama Menadzment je kao slozena drustvena pojava predmet izucavanja mnogih nauka koje menadzment izucavaju sa sledecih aspekata :ekonomskog, istorijskog,pravnog,politickog,psiholoskog,ekoloskog etickog,organizacionog,kulturoloskog,socioloskog Medjutim, ni jedna od ovih nauka nije uspela da pruzi celovito saznanje o menadzm. kao drustvenoj pojavi i to su osnovni razlozi nastajanja soc.menadz.Da bi definisali mesto soc.men. u sistemu nauka nepohodno je definisanje njenog odnosa sa drugim naukama ODNOS SOC.MENADZ. SA DRUGIM NAUKAMA : Da bi se preciznije odredio predmet soc. menadmenta prvo treba utvrditi njen odnos prema optoj i prema posebnim sociologijama kao i sa drugim naukama. Sociologija menadmenta i opta sociologija : Veza izmeu soc. menadmenta i opte soc. je u predmetu prouavanja.Opta soc. gradi pojam upravljanja i izuava njegov znaaj za drutvo, a soc. menadmenta izuava ukupan proces upravljanja, istorijski razvoj,faktore koji na njega utiu, razvoj, veze... Drutveni odnosi u procesu upravljanja utiu na meuljudske odnose koji ine sutinu menadmenta, a meuljudski odnosi u procesu upravljanja utiu na ostale drutvene odnose. Odatle soc. menadmenta u svojim istraivanjima polazi od saznanja do kojih je dola opta soc. , a opta soc. koristi rezultate prouavanja upravljanja do kojih je dola soc. menadmenta Sociologija menadmenta i sociologija rada: Sem po predmetu prouavanja odnos soc. menadmenta i soc. rada utvrdjuje se i polazedi od saznanja da je soc. menadmenta nastala iz soc. rada.Soc. rada za predmet prouavanja ima rad kao drutvenu pojavu i gradi opti pojam rada a bavi se i izuavanjem rada koji je vezan za upravljanje.Soc. menadmenta se bavi samo jednim delom ovekove radne delatnosti i drutvenih odnosa koji su vezani za upravljanjeOdatle soc. rada koristi saznanja soc. Menadmenta a soc. menadmenta koristi saznanja sociologije rada. Sociologija menadmenta i socijalna ekologija :Soc. ekologija je nastala poto se shvatilo da se prirodni i socijalni svet ne mogu odvojeno posmatrati. Predmet soc. ekologije se odnosi na izuavanje specifinih veza izmeu oveka i njegove ivotne sredine, na njihov uzajaman uticaj sa stanovita ouvanja prirode.ovek svojom radnom delatnodu utie na prirodnu sredinu da bi sebi stvorio drutvenu i tako moe da narui ekoloku ravnoteu u prirodi. U procesu upravljanja menader svojim odlukama moe da narui ekoloku ravnoteu zbog sopstvenih interesa i ciljeva. Ta povezanost ukazuje na odnos socijalne ekologije i soc. menadmenta. Sociologija menadmenta i sociologija kulture Soc. kulture prouava drutvenu prirodu kulture i njene

veze sa drutvom. Pojam kultura obuhvata materijalnu i duhovnu kulturu, a njen cilj je da olaka, odri, produi i unapredi ljudsko drutvo. Kultura moe dodi do izraaja samo kada se pojedinac posmatra kao deo drutvene celine. Procesi upravljanja su vani kriterijumi kulture na osnovu kojih se neki postupci mogu procenjivati kao kulturni ili nekulturni, a menadment kao metod upravljanja doprinosi razvoju i napretku ljudkse vrste.Kulturni razvoj drutva zavisi i od menadment aktivnosti u upravljanju, kao to je za menadment znaajan uticaj kulture na proces upravljanja. Sociologija menadmenta i ekonomija Ekonomske nauke za predmet prouavanja imaju ekonomsku sferu drutvenog ivota ona podrazumeva i obuhvata proces upravljanja, planiranja, organizacije, kontrolu da bi se iskoristili svi resursi i ostvarili postavljeni ciljevi osnovni cilj svakog preduzeda je ostvarivanje profita. Profit obezbeuju menaderi kao upravljai i menadment kao savremeni metod upravljanja i tu je veza. Sociologija menadmenta i tehnologija Tehnologija se bavi prouavanjem aparata koje je ovek napravio i koristi u procesu rada. Razvoj tehnologije utie na poloaj oveka u procesu rada, upravljanju i na njegove ukupne meuljudske odnose. Nove tehnologije su uvele mnoge novine u menadment proces nova sredstva, tehnike, metode upravljanja. Zato soc. menadmenta mora da obrati panju na razvoj i znaaj tehnologije za oveka, organizaciju i drutvo . Sociologija menadmenta i psihologija Psihologija prouava psihike funkcije, emocionalne, motivacione funkcije, ponaanja, psihika stanja, uslove i efekte posebnih ljudskih delatnosti (radna,stvaralaka, organizaciona). Psihologija prouava unutranje subjektivne doivljaje koji izazivaju odreenu vrstu ponaanja.Soc. menadmenta se bavi prouavanjem drutvenih odnosa u procesu upravljanja i mora da uvai psihike elemente motivacije, osedanja, raspoloenja u procesu rada i meuljudske odnose u procesu upravljanja.Pri prouavanju menadmenta moraju se uzeti u obzir psihike pojave, a pri prouavanju psihikih pojava moraju se uzeti u obzir brojni faktori iz drutvenog, kulturnog i politikog okruenja koji utiu na psihiko ponaanje svih uesnika u procesu upravljanja. Sociologija menadmenta i politike nauke Politike nauke izuavaju politiku, upravljaku delatnost i organizaciju vlasti. Politika je ono podruje drutva u kome se obavljaju upravljake delatnosti i ona podrazumeva svako usmeravanje drutva pomodu drave ili politike stranke kao specijalizovane drutvene organizacije.Rezultati istraivanja politikih nauka mogu koristiti soc. menadmenta koja se bavi pitanjima i problemima politike organizacija, politikom strukturom, hijerarhijom vlasti .Soc. menadmenta interesuje ukupno drutveno-politiko okruenje menadmenta to utie na menadment proces tu je veza ! Sociologija menadmenta i organizaciono ponaanje Organizaciono ponaanje analizira pojedince, grupe i organizacije, faktore, uzroke i posledice ponaanja na poslu, a rezultate koristi za reavanje problema i unapreenje ljudskih resursa.Soc. menadmenta izuava mehanizme upravljanja u okviru prirodnog, drutvenog, politikog, ali i organizacionog okruenja i zato je ira nauna disciplina od organizacionog ponaanja, ali se one meusobno dopunjuju. Sociologija menadmenta i poslovna etika :Politika etika izuava moralno ponaanje(sud o dobrom i loem, uspenom i neuspenom poslovanju) u svim sferama poslovnih aktivnosti (cilj je da se svi obaveu na etiko ponaanje) pa samim tim i etiko ponaanje u upravljanju .

METOD SOCIOLOGIJE MENADZMENTA:Soc.menadzm. za predmet svog proucavanja ima samo

jedno podrucje drustvenog zivota- menadzment kao drustvenu pojavu. Da bi se menadzment adekvatno izucio nametnula se potreba za nastankom,razvojem i koriscenjem odredjenih metoda istrazivanja. Pri

stvaranju posebnog metoda soc.menadzmenta postoje brojne poteskoce.. One proizilaze iz konstatacije da u oblasti soc.menadzmenta jos uvek nema dovoljno istrazivanja.Ali je zbog znacaja soc.men. moguce i potrebno izgraditi poseban metod izucavanja soc.men. Postupak naucnog istrazivanja obuhvata sledece faze: Odredjivanje predmeta istrazivanja Postavljanje polaznih hipoteza Metod istrazivanja Prikupljanje podataka Sredjivanje podataka Naucno objasnjenje Provera naucnih saznanja

Odredjivanje predmeta istrazivanja je prva faza istrazivanja.U fazi predmeta

istrazivanja

pojmovno se odredjuje menadzement i utvrdjuju sve specificne veze koje na njega uticu. Osnovne vrste istrazivanja su :teorijska (postojeca naucna saznanja se povezuju misljenjem i dolazi do novih naucnih sudova),empirijska(do saznanja se dolazi prikupljanjem podataka iz stvarnosti),prirodna i drustvena,heuristicka i verifikatorna. Mogu se razlikovati tri kategorije istrazivanja:fundamentalna,primenjena i eksperimentalni razvoj. Za soc.men. posebno su znacajna primenjena istrazivanja i empirijska. Nakon definisanja predmeta istrazivanja utvrdjuju se hipoteze. Hipoteza je ono sto predvidjamo, ona gleda unapred, to je stav koji se moze ispitati da bi se odredila njegova tacnost.Prvo se postavlja opsta hipoteza a zatim se izvode posebne hipoteze.Da bi istrazivanje bilo uspesno potrebni su indikatori (indikatori povezuju hipotezu i instrumente za prikupljanje podataka, mogu biti kvantitativni i kvalitativni ). Nastanak soc.mena. prate napori da se izgradi metod koji bi bio adekvatan predmetu njenog istrazivanja jer soc.men. jos uvek nema izgradjen metod. Metod kao nacin istrazivanja obuhvata opsti pristup(sadrzi prethodna znanja koja su sistematizovana i to je deo najblizi teoriji), metodoloski pristup(ukazuje na proceduru koju treba sprovesti) i tehnicki pristup(obuhvata tehnike istrazivanja). Metodi koji se koriste u izucavanju soc.men. mogu se podeliti na osnovne i posebne. Osnovni metodi koji se koriste u izucavanju soc.men. su : komparativni, statisticki i metod razumevanja. Posebni metodi su :analiza sadrzaja, metod studije slucaja i kiberneticki metod. Sociologija menadzmenta koristi i metode koje koriste sve nauke a to su: analiza i sinteza, apstrakcija i konkretizacija,generalizacija i specijalizacija,indukcija i dedukcija i aksiomatski metod. Analiza je rastavljanje celine na delove pri emu se saznaje struktura istraivane pojave i njene suprotnosti. Sinteza je sjedinjavanje razliitih elemenata u jednu celinu. One vode ka koridenju apstrakcije i konkretizacije. Apstrakcija je analiza izdvajanja opteg odbacivanjem posebnog ili posebnog odbacivanjem opteg. Konkretizacija je misaoni postupak suprotan apstrakciji. Iz ovih metoda razvili su se metodi generalizacije i specijalizacije. Generalizacijom se dolazi do pojmova zakona i teorija. Specijalizacija polazi od optih odredaba predmeta istraivanja da bi saznale njihove posebne odredbe .Indukcija iz posebnih, pojedinanih saznanja saznaje predmet u celini i stiu se opta znanja. Dedukcija iz opteg stava izvodi poseban. Posmatranje se sastoji od zapaanja, konstatovanja i opisivanja odreene drutvene pojave.Da bi posmatranje dalo rezultate mora se obaviti na dovoljnom broju sluajeva, mora da traje dovoljno dugo, mora biti objektivno i

pouzdano.Obino posmatranje je sluajno dok je nauno posmatranje sistematizovano, planski voeno, usmereno ka tanom saznavanju pojava. Postoji slobodno i kontrolisano nauno posmatranje, direktno i indirektno, sa ili bez uestvovanja, pojedinano ili masovno. Kod slobodnog posmatra sam odluuje da li de u odreenoj situaciji sprovesti posmatranje i na koji nain,a kontrolisano je vezano za unapred odreenim planom. Direktnim posmatranjem posmatra direktno posmatra pojavu koju istrauje,a kod indirektnog se posmatra druga pojava koja je u odnosu sa pojavom koja je predmet istraivanja.. Posmatranjem sa uestvovanjem se istraiva ukljuuje u ivot i rad sredine koju istrauje,a kada ne uzima uede u ivotu sredine to je posmatranje bez uestvovanja. Pojedinano se odnosi na pojedinane sluajeve, a masovno na seriju drutvenih pojava. Nauno posmatranje je pogodno za prikupljanje podataka o ponaanju menadera i ostalih uesnika u procesu upravljanja pri emu treba voditi rauna o brojnim drutvenim i psiholokim faktorima koji utiu na sam menadment. Ispitivanje je vrsta istraivanja kojom se prikupljaju podaci- anketa, intervju KOMPARATIVNI METOD: se veoma cesto koristi i to je metod koji se odnosi na utvrdjivanje slicnosti i razlika izmedju pojava, na njihovo upredjivanje u cilju utvrdjivanja osnovnih veza izmedju pojava. Pri prikupljaju podataka najede se koristi komparativno-istorijski metod (pri uporeivanju jedne drutvene pojave u okviru istog drutva u razliitim periodima njegovog razvoja, i za uporeivanje jedne pojave u razliitim drutvima.) Cilj ovog metoda je da se utvrdi ono to je zajedniko ali i razliito. Ovaj metod u soc. menadmenta slui za prikupljanje podataka o promenama u upravljanju, drutvenim odnosima, poloaju uesnika i njihovim meusobnim osnosima. Statistiki metod je kvantitativni metod istraivanja masovnih pojava. Ovim metodom se ispituju karakteristike pojava u masi sluajeva i na osnovu njih se odreuju njihovi odnosi i sve to zajedno se matematiki obrauje da bi se dobili rezultati na osnovu kojih se utvruje kvantitativan znaaj karakteristika u masi. Od statistikih metoda koje su znaajne za prouavanje menadmenta izdvaja se metod korelacije. Ovaj metod se primenjuje u istraivanju odnosa i stepena meuzavisnosti odreenih drutvenih i ekonomskih indikatora. Nedostatak statistikog metoda je to se njime saznaje samo kvantitativna i to numerika odreenost pojava i ne moe pruiti celovito objanjenje pojava koje se istrauju. Metod razumevanja je izgraen na filozofiji vrednosti i njegovu sutinu ini otkrivanje i razumevanje ljudskog ponaanja. Ovaj metod obuhvata razumevanje znaenja ljudskih delatnosti i drutvenih pojava koje se ostvaruju shvatanjem sutine i znaenja. Poto su sadraji soc. menadmenta smisaonog i vrednosnog karaktera i poto je u procesu menadmenta neophodno razumevanje ljudskog ponaanja, metod razumevanja je mogude primeniti za prouavanje predmeta sociologije menadmenta. Analiza sadraja predstavlja prikupljanje podataka o drutvenim pojavama u toku naunog istraivanja. Podaci se prikupljaju iz raznih dokumenata (tampani tekstovi, audio-vizuelni zapisi, prikupljeni preko interneta, bilo kakva informacija o prouavanoj pojavi). Postoje 2 vrste analize sadraja: kvalitativna- koja otkriva i evidentira prisustvo odreenog sadraja i utvruje njegova svojstva i kvantitativna- koja odreuje nain prezentovanja sadraja.Analiza sadrzaja nije dovoljna sama za izucavanje soc.men. i mora se koristiti sa drugim metodama. Metod studije sluaja se koristi za prouavanje mikro ili makro sluajeva, tj. za istraivanje odreenih sluajeva u odreenom vremenskom periodu na razliitim prostorima i za istraivanje predmeta koji imaju zajedniki sadraj ali se u istraivanju obrauju razliite komponente. Osnovna vrednost ovog metoda je u saznavanju sutine i sadraja predmeta istraivanja, a osnovni nedostatak je u ogranienom opsegu jer se kroz 1 sluaj ne moe doneti zakljuak o pojavi u celini, ali se ovaj nedostatak moe zanemariti ukoliko se pojave javljaju periodino.Metod studije slucaja jeveoma pogodan za izucavanje soc.men. Kibernetiki metod je usmeren na upravljaki sistem koji posmatra kao skup odreenih delova, podsistema i elemenata. Uzima u obzir uticaj sredine, veze u sistemu, izmedju sistema i

okruzenja.Ovaj metod podrazumeva prikupljanje i sistematizaciju relevantnih podataka koji se odnose na menadment proces. Podaci se belee matematikim oznakama tako da je moguce lako pronaci podaci za svaku fazu razvoja soc.men.

NAUCNO OBJASNJENJE

je poslednja faza u postupku naucnog saznavanja . To je najznacajnija faza u kojoj se utvrdjuju veze izmedju pojava, zakoni razvoja pojava i uzrocne veze izmedju pojava,tj. utvrdjuju se naucni zakoni. Podaci se misaono obradjuju. Posto se izvrsi klasifikacija prikupljenih podataka o pojavama koje se istrazuju, pojave se svrstavaju u odredjene vrste. Po sredjivanju podataka proveravaju se postavljene hipoteze i veze izmedju pojava. Cilj naucnog objasnjenja je utvrdjivanje uzrocnih veza. Naucno objasnjenje u soc.men. je veoma slozeno i u objasnjenju treba voditi racuna o opste-teorijskom stavu koji se odnosi na prethodna znanja . -

PROVERA NAUCNIH SAZNANJA: bavi se logika kao naucna disciplina. Nije ih moguce
odvojiti od naucnog objasnjenja jer se stalno vrsi proveravanje izvedenog i usvojenog zakljucka o vezi izmedju pojava tokom citavog procesa naucnog objasnjenja.