Boje u heraldici Glavne karakteristike tita su boje i figure.

Englezi i Francuzi heraldike boje nazivaju tinkturama i dele ih na boje, metale i krzna, a mi, sve zajedno naziamo heraldikim bojama i delimo ih na tinkturu, metale i krzna. Pojam heraldike boje moemo koristiti i u irem i uem smislu gde u iroj upotrebi mislimo na sve boje, ukljuujui metale i krzna, a u uoj samo na tinkturu. Boje u uem smislu: osnovne boje u heraldici su crvena, plava, crna i zelena. Ovde je uvrena i purpurna, iako nije osnovna, zbog svoje simbolike; ova boja se vezuje za kraljeve i zabranjeno je imati je na grbu (u novijom srpskoj heraldici ima je samo Topola na grbu, logino jer su u vezi sa Karaoreviima). Heraldike boje ne podrazumevaju nijansu. Nekada se odreene nijanse moraju definisati blazonom. Usled te mogunosti, uveli su i suplementarne boje: azurno plava, boja sasuene krvi (sangvin), dudova boja (vrsta ljubiaste), boja inkarnata (prirodna boja koe), elino siva (1835. Sretenjski ustav pomenuo ovu boju kada opisuje srpsku zastavu i govori da se na njoj nalazi crvena, bela i elikasto-ugasita, a ne plava) Neke boje se doivaljavaju kao mrlje ili fleke i koriste se kao vrsta heraldike poruge u grbovima, meutim, na istim mestima su takve boje znaajne, npr Holandija Metali kao heraldike boje: to su zlato i srebro i oznaavaju se utom i belom bojom, i kada god opisujemo boje grba i koristimo utu i belu, mislimo na zlato i srebro. Mada, uvek postoje izuzeci: litvanski konj nije srebrn, ve beo; dvoglavni orao na srpskom grbu bi trebalo da bude srebrni, ali se on pominje kao beo. Na zastavama i odei se ove boje ne blazoniraju kao metali, ve kao uta i bela. Krzna kao heraldike boje: na grbovima moemo nai stilizacije pravih ivotinjskih krzana. Dva najvanija su hermelin (krzno hermelina je bgate smee boje, izuzev belog stomaka i crnog repia) i veverica. Hermelini se love u zimu i od njih se stvara belo krzno sa crnim takicama, to su zapravo repovi hermelina i te hermelinske pege mogu biti stilizovane na razne naine: mogu

biti u obliku trefa u kartama, kao obini uperci, negde su izuzetno stilizovani. Za stvaranje krzna od veverica koristile su se posebne veverice sivo-plavih lea i belog trbuha. Vremenom, ova dva pojma prela su na razliite varijante: kontrahermelin. Zlatni hermelin, razni oblici veverica... Hermelinske pee mogu postojati kao samostalni heraldiki motiv ili figuru, ali u tom sluaju ne predstavljaju krzno. Ljuspasto polje=krljut, leptirova krila, ptije perje To je polje prekriveno ljuspicama, nalik crepu na krovu. Ljuspasto polje uokvireno metalom se blazonira i predstavlja retki motiv u heraldici; spada meu krzna. Predstavljanje boje: jedan od prvih naina jeste predstavljanje boje reima (puna re ili skraenica), z za zlatnu, cr za crnu, c za crvenu... drugi nain, uzevi u obzir znaaj i ugled alhemije u to vreme, bio je predstavljanje boje simbolima: krug sa takicom je bio zlatna, sunce srebrna, mesec crvena. Petrasanktino rafiranje je jo jedan od naina za predstavljanje boja; Silvester Petrasankto, jezuitski svetenik, stvara ujednaen sistem afura koji postaje univerzalan Pravila heraldikih boja i izuzeci: osnovno pravilo jeste da metal ne dolazi na metal i tinktura ne dolazi na tinkturu (ako je polje tita zlatno, krst ne bi trebalo da bude srebrn). To je nastalo zbog vidljivosti i uoljivosti. Jedan od poznatijih izuzetaka jeste grb Jerusalima koji na srebrnom titu ima zlatni krst izmeu 4 zlatna grka krsta. Zastava Vatikana je bela i uta. Prirodne boje: grb Slavonije ima smeu kunu koja moe doi na metal i na boju, grb arnojevia ima junaka na konju sa odseenom turskom glavom na zelenoj travi gde je sve predstavljeno u prirodnim bojama. Sinopl predstavlja zelenu boju, i on se smatra i metalom i bojom (platiniran, pozeleneo bakar) Hermelin i veverica se slobodno kombinuju sa metalom i tinkturom. Nekada se namerno insistira na krenju osnovne konvencije da bi se pokazalo da je u pitanju neki specijalni sluaj (disimilacija, znakovi kadencije; nepotovanje pravila da bi se naglasilo da je to znak kadencije, da je to samo privremeno)

Invertovane boje-boje se invertuju tako to se tit podeli linijom uspravno ili vodoravno i ono to je bilo desno, levo je unakrsno. Linija podele ne mora biti ravna, ve moe biti i talasasta, nazubljena, razliitih boja... Posejano polje- motiv nalik tapetu, sa arama koje se ne broje. Posejano polje moe biti hermelin, ljiljani, zrna kafe, ita... ovaj motiv ide u marginu grba, moe da se presee i nije greka to postoji samo donja ili gornja polovina; to su znaci posejanog polja Terminologija vezana za heraldike boje: heroldi su esto koristili specifine rei koje su preuzeta zbog otmenosti i pokazivanja luksuza. Englezi koriste starofrancuske i nemake rei i tako zlatnu zovu OR, zelenu VERD, crvenu GELS, plavu AZUL, crnu SEJBL..