Mo rei/mrnja izmeu ljudi u delu Ljudi govore Rastka Petrovia

Savreno usklaen rad pela koje iz svakog cveta sakupljaju ono najbolje da bi stvorile med, inspirisalo je Rastka Petrovia da od govora ljudi koji je uo na svom putovanju stvori jedno delo, Ljudi govore. To delo, kao i med, ne lii ni na ta to ve postoji ve predstavlja neto novo, neto jedinstveno, amalgam(meavinu) svega pojedinanog to je vredelo u optostima. Zato je veoma teko anrovski odrediti ovo delo. Ono ima elemente putopisa, romana, eseja... Sam autor kae da ono ne zastupa ni jednu tezu, ne stoji ni iza koje estetike, ne govori niti o jednoj zemlji. Ipak, moemo se zapitati zato je autor izabrao ba ljudski govor da od njega napravi neto toliko vredno. Da li se ljudski govor moe porediti sa sonim nektarom koji sakupljaju pele? Moe li se rei da je svakodnevni razgovor takvo blago? Ba zato to je svakodnevni razgovor u pitanju moe se smatrati bezvrednim. Moe se smatrati nedovoljno kreativnim prikupljanje takvih reenica koje govore o ivotu ljudi sa nekog ostrva na kom ak nema ni struje. Neki e smatrati te ljude obinim jadnim ljudima koji zavise od milosti nekog markiza i markize. Neki e pievo oduevljenje ostrvom i devojkom razumeti kao malodunost i prostodunost. Meutim, pre nego to se iznese takav stav o svakodnevnim ljudskim razgovorima i prostim lepotama datim od Boga (kao to su lepota ostrva i devojke koja se dopala piscu) treba se zapitati da li je u naim mislima ostalo neto to je sveto? Smatra li dananji ovek ita vrednim divljenja i oduevljenja, vrednim potovanja? Treba se upitati ta je ivot bez rei i bez ushienja. Svakodnevni razgovori, ma koliko uobiajeni bili, iznose iz nas sva naa vienja, sve nae stavove, sva naa ubeenja i oseanja. Sve to to iznose nae rei-to smo mi. Re-to je neto to i dalje treba da nam bude sveto. (I u Bibliji se kae: U poetku bee Re!) Nekada, zaokupljeni svakodnevnicom,

ni ne razmiljamo o moi rei. Rei i razum su ono to oveka odvaja od svih drugih vrsta. Neije rei, neiji govor nas moe nauiti, prosvetliti, neiji nas moe razveseliti, neiji moe izazvati ljubav a neiji mrnju. Kada je pisac plovio barkom sa jednim zidarem, uo je priu tog oveka o tome kako je sauvao od smrti svoju ker. Piscu ta pria nije bila zanimljivija od drugih i ko zna po koji put ju je zidar priao ali, ta pria, taj govor slue zidaru upravo da se zahvali Bogu to mu je ker ostala iva. Svaki put kada je pria on se prisea tog jezivag dana kada ju je u naruju nosio preko zaleenog jezera kod lekara. Ponovo ispriana pria predstavlja jednu vrstu zahvalnice Bogu. Pisac je nekoliko puta od razliitih ljudi uo priu o tome kako jezero zaledi preko zime i tada ivot na ostrvu staje. Upravo zbog toga to je taj dogaaj toliko uzdrmao itavo ostrvo, zato ta pria ima toliku vanost u ivotu ostrvljana iji ivot zavisi od milosti jezera. U delu Ljudi govore Pipo je veoma nezadovoljan svojim ivotom. On ne eli da bude prosti ribar, on eli da bude maral da putuje svetom, a sudbinu su mu odredili roditelji koji su mu odabrali i enu i zanimanje. Njegov govor je prepun mrnje prema drugima, mrnje prema svom zanimanju i prema ostrvu, ak i mrnje prema svojim roditeljima. On eli da ode, ali ne govori to svom ocu, ve potpunom strancu. Strancu, piscu, potpuno je nejasno zato taj momak nije dosad ve sve napustio i otiao putem svojih elja, ali, sve mu postaje jasno kada uje momkovog oca koji govori: O, ja sam sasvim zadovoljan svojim sinovima, i moram priznati i pred Pipom da je to danas tako retko. Ja sam moda jedini koji je zadovoljan sinovima. Dakle, upravo te rei sputavaju mladia da ostvari svoje snove. On potuje svog oca i te njegove rei okivaju njegovu elju za slobodom u miran ribarski ivot. U gostionici, kada se poveo razgovor o ratu, pisac je zastupao stav da ne treba ratovati. On ne moe da zamisli da postoje ljudi koji mogu ubiti drugog oveka kada su svi jednaki. Kad mu gostioniar skree panju na to da ipak postoje takvi ljudi, pisac se slae da je mogue da postoje ljudi koji mrze, eto, bez razloga. Ipak, on istie: Dokle god ovek oveka nije video, nije

razgovarao sa njim (...) moda i ume da mrzi. Razlika u jeziku, u obiajima, otpada im dva oveka ponu da se sporazumevaju... I tu vidimo mo rei. Mnogi veliki mislioci smatraju da je jezik onaj neophodni most koji povezuje nacije, kulture, mnogi smatraju kako su sve velike svae pa ak i ratovi posledice nesporazuma. Sluajui govore ljudi pisac je dosta nauio o njihovim strahovima i eljama, o njihovim nadama i nedaama. Ljudi govore da iskau svoje strahove, svoje elje, da iskau sebe. Ljudi govore jer je govor ono to ih povezuje sa drugima. Ljudi govore da bi se zahvalili Bogu i da bi umilostivili prirodu. Drevne civilizacije smatrale su da rei imaju magijsku ulogu. (Tako se ne smatra da su dvoje u braku dok ne izgovore sudbonosno Da i dok matiar ne kae: Proglaavam vas muem i enom!) Ljudi govore da bi ubedili druge ljude u svoje stavove. Ljudi govore da izbriu nejednakosti i premoste jaz. Rastko Petrovi je i te kako bio svestan moi ljudskog govora i zato je i zapisao ovo malo ali i te kako pouno delo. Treba da se okrenemo jedni drugima, da razgovaramo. Rei nam mogu u mnogome olakati ivot.