Majkelsonov ogled Postulati specijalne teorije relativnosti

Relativnost na koju smo navikli

Pojmovi levo desno i gore dole su relativni, a to znai da zavise od poloaj posmatra. Relativnost vertikale je posledica zaobljenosti Zemlje.

Posmatrai su izradili crtee gledajui sa razliitih taaka. Jedan je bio blie pastiru, drugi blie kravi.

Kod slike nije bitna prava veliina predmeta, ve ugao pod kojim ih vidimo (besmisleno je govoriti o ugaonim veliinama predmeta ako ne navedemo taku u prostoru iz koje se posmatra). Ove ugaone veliine predmeta su, oito, relativne.

Podsetimo se zakona inercije: Telo se kree ravnomerno pravolinijski ili miruje ako na njega ne deluju druga tela (ili se delovanja drugih tela meusobno ponitavaju).

Da li, ovako formulisan, zakon vai u svim referentnim sistemima?

Dobro pitanje. Ne vai.

Na saksiju deluje sila tee nanie i sila rekacije ruke navie. Rezultanta te dve sile jednaka je nuli. Kako se saksija kree ravnomerno pravolinijski zakljuujem da za saksiju vai zakon inercije.

Na saksiju deluje sila tee nanie i sila rekacije ruke navie. Rezultanta te dve sile jednaka je nuli. Kako saksija miruje zakljuujem da za saksiju vai zakon inercije.

FN

m g

P1

v=const

P2

I ja vidim da na saksiju deluje sila tee nanie i sila rekacije ruke navie. Rezultanta te dve sile jednaka je nuli, ali kako se meni saksija pribliava ubrzano zakljuujem da za saksiju ne vai zakon inercije.

Sistemi referencije u kojima vai zakon inercije nazivaju se inercijalni sistemi referencije, a oni u kojima zakon inercije ne vai nazivaju se neinercijalni.

Dva posmatraa vre jednostavne eksperimente u raznim sistemima. Jedan vri oglede u laboratoriji, a drugi u vagonu koji se kree ravnomerno pravolinijski.

Jednostavni ogledi su: kretanje loptice baene vertikalno uvis sa odreenom brzinom, ponaenje kugle na podu (na kuglu ne deluju horizontalne sile), ponaanje vode u akvarijumu i matematiko klatno.

Posle toga posmatrai diskutuju o rezultatima ogleda. Da li e se rezultati njihovih ogleda razlikovati?
Nee. Pojave se na isti nain deavaju u referentnim sistemima vezanim za Zemlju i za vagon koji se kree ravnomerno pravolinijski, odnosno u inercijalnim sistemima.

Tako je. Moemo rei da zakoni mehanike imaju isti oblik u svim inercijalnim sistemima. Ovo tvrenje naziva se Galilejev princip relativnosti!

Pojam etra Upotrebljavajui analogiju izmeu irenja zvuka i irenja svetlosti, fiziari su svojevremeno uveli specijalnu sredinu, takozvani etar, u kojem se svetlost irila na isti nain kao zvuk u vazduhu. Etar bi trebao da ispunjava sav prostor (ukljuujui tu i prostor u atomu) i da apsolutno miruje. Kada bi etar bio nepokretan mogao bi da poslui kao univerzalni sistem poreenja.

Najpoznatiji ogled, kojim je eksperimentalno dokazano da etar ne postoji izveo je ameriki fiziar Majkelson (1881).

Bio je prvi ameriki fiziar koji je dobio Nobelovu nagradu (1907).

Michelson, Albert Abraham (1852 1931)

Majkelsonov ogled je pokazao da se svetlost u svim pravcima prostire istom brzinom. Dakle, brzina Zemlje, tj. posmatraa nije se ni sabrala ni oduzela od brzine svetlosti, kao to se oekivalo prema klasinom zakonu slaganja brzina.

Postulati specijalne teorije relativnosti: 1. Zakoni mehanike imaju isti oblik u svim inercijalnim sistemima.

2. Brzina svetlosti u vakuumu je ista u svim inercijalnim referentnim sistemima.