by DuleS

www.poljoprivrednilist.co.yu

Godina V Broj 63 2008

I Izlazi meseno cena 110 RSD; 3,5 KM; 1,3 EUR; 15 Kn; 120denara

cc
3
LU

o oo

Fruit Logistica 2008 Rez

Proizvoai mleka se udruuju

Nova serija John Deere traktora novi uslovi prodaje

V . ' .

71451

2920161

by DuleS

POVRTARSTVO

(Foeniculum vulgare. Mili.)

ora, komora, slatki kopar, finokio, fenel, sve su to nai i strani nazivi za vrstu koja na Primorju ivi kao divlja, aromatina biljka. Potie iz Mediterana. Nije onda nita neobino to se najvie gaji u Italiji i Francuskoj. Dalmatinci ubiru lie samoniklog moraa i od njega spravljaju jela i zaine. Koristili su ga stari Egipani, Kinezi, Indijci i Rimljani. Kulturni mora se oznaava kao Foeniculum vulgare var. sativum. Postoje dve podvrste. Jedna je liar, slina mirodiji (ssp.azoricum) a druga sa zadebljalim, sonim lisnim drkama, koje su grupisane u glavicu slinu crnom luku, ali bez ovojnih listova (ssp. dulce). Dakle, njegovo nauno ime je Foeniculum vulgare ssp.dulce, Mili. On se najvie gaji, i to kao jednogodinja vrsta. Inae, mora moe da bude dvogodinja, pa i viegodinja biljka.

Ako se seje u prolee, procveta u prvoj godini ivota. Stablo sa cvetovima naraste do 2 m u visinu. Glavica, zbog koje se gaji, formira se iznad povrine zemljita. Bere se pre cvetanja. Listovi su viestruko perasti, sastavljeni od vrlo tankih liski slinih koniima. ela biljka je jako aromatina. Zbog toga se u ishrani koristi u malim koliinama, kao zain. Koristi se u medicini, za spravljanje likera i slinih alkoholnih pia. Lie moraa koristi se kao zain u salatama, umacima i varivima, slino perunu i celeru. Glavica se jede barena, zainjena siretom i uljem. Gaji se na plodnim zemljitima, slino perunu. Zemljite se ubri organskim, zgorelim ubrivima pre jesenjeg oranja, 30 - 40 t/ha. ubrenjem treba da se obezbedi po 100 -150 kg istih hraniva, azota, fosfora i kalijuma, po hektaru. Dobre prinose i kvalitet daje u sistemu za navodnjavanje. Seje se u prolee, direktno ili u hladnoj leji, odakle se presauje, kao i celer. Seme je sitno, 200-300 semenki po gramu. U litri semena ima 350-450 grama. Sauva klijavost 4 - 5 godina. Preciznom setvom sejalicama za sitno serne potroi se 3-4 kg semana po hektaru, a runom setvom 6-1 Okg. U leji se troi 1 -2 g po metru kvadratnom. Za hektar je potrebno 200-300m2 leja. Seje se im uslovi dozvole ulazak maina u njivu, rano s prolea, kao mrkva i perun. Rastojanje izmeu redova treba da bude 60-70 cm, a izmeu biljaka u redu 20 cm. Seje se na dubinu od 1-2 cm. Na ovakav nain ostvaruje se gustina useva od 70-80 hiljada biljaka po hektaru. Ako se proizvodi preko rasada, onda se on neguje u leji, bez pikiranja, 30-40 dana, za koje vreme biljke dostignu visinu od 10-15 cm, te mogu da se sade mainama. Sade se na istu dubinu na ko-

joj su bile u leji. Prethodno se lie skrauje, kao kod kupusa ili celera. Pre setve ili rasaivanja moe da se koristi herbicid treflan, a posle sadnje ili nicanja (iz direktne setve), afalon, prometrin ili afalon + nitrofen. Nega moraa tokom vegetacionog perioda sastoji se u proreivanju, okopavanju radi unitavanja pokorice i korova, navodnjavanju i zatiti od bolesti i tetoina. Berba se obavlja pre cvetanja, u prvoj polovini leta. Po hektaru moe da se ostvari prinos od 40 - 601 glavica. Mora moe da se uva za kasniju potronju u sveem stanju, obino u hladnjaama, gde se podeava temperatura od 0 C i relativna vlanost vazduha 90 - 95%. U Italiji i Francuskoj ima mnogo sorti moraa. Takve su npr. Romanesco, Domino, Sambo Latino, itd. Mora nije samo povre (hrana), ve zain i lek. Mlado lie sadri 50 120mg% C vitamina i oko 7 mg% beta karotina (11660 IJ vitamina A). Seme se koristi za aromatine ajeve ili kao dodatak hlebu, umesto kima. U narodu se veruje da mora otklanja smetnje u varenju hrane. Pouzdano se zna da otklanja suvinu vodu iz organizma. Iz zrelog semena kulturnog moraa destilacijom vodenom parom izdvaja se eterino ulje, kojeg moe sadrati 2 - 6%. Ovo ulje sadri 50 - 60% aktivne materije anetola. Mora u Srbiji nije proireno povre ili zain, ali sa razvojem turizma i meunarodne trgovine moe da postane interesantan artikal, pogotovu to na naim zemljitima daje izvanredno visok prinos i dobar kvalitet. dr. Ivo Binovi, profesor povrtarstva

Poljoprivredni list

by DuleS

ajenje dinje u visokim plastenicima je noviji trend u svetu i veoma je ekonomian, s obzirom na prinose vee za 50-100 % i izvanredan kvalitet plodova. Vano je napomenuti da sazrevanje plodova i berba kasni u odnosu na uobiajeni nain gajenja za otprilike desetak dana, te daje potrebno jo 150-180 dopunskih radnih dana po hektaru, uglavnom za vezivanje biljaka i zakidanje bonih grana. U ovakvoj proizvodnji praktikuju se gustine 22.000 - 25.000 biljaka/ha, a kod Galia tipa i do 37.000 biljaka/ha Vrlo est sistem gajenje jeste rasaivanje u dvostruke redove (1,3 + 0,5 x 0,3-0.5). U cilju pospeivanja zametanja enskih cvetova obaveznu meni ini obogaivanje atmosfere ugljendioksidom, zata postoji vie metoda. Opraivanje i oplodnja mogui su samo uz prisustvo konica, koje se unose unutar visokog plastenika ili se okreu ka ulazu u tunele, kako bi pele lako registrovale ovu, za njih medonosnu biljku. Zastiranje zemljita polietilenskom folijom obezbeuje uvanje zemljine vlage u plitkom povrinskom sloju i titi plodove dinje od direktnog kontakta sa zemljitem kao izvorom razliitih patogena. Transparentne folije u stanju su da zagreju zemljite i omogue brz

vegetativni porast, ali nose i odreene opasnosti, u prvom redu mogunost enormnog zakorovljavanja. S toga je inkorporacija herbicida u ovakvoj tehnici obavezna agrotehnika mera. Crna folija doprinosi postepenom zagrevanju zemljita, pri emu se problem korova ne javlja. Danas postoji niz raliitih tipova mal folije, koje se osim po debljini , transparentnosti, termikim osobinama, razlikuju i po boji. Obino se koriste vrlo tanke folije, debljine 0,025 mm, irine 120 cm, koje nakon postavljanja obezbeuju irinu trake od 70-85 cm. Gotovo isti efekat po najnovijim istraivanjim ostvaruje se i sa dvostruko tanjom folijom, to u isto vreme znai dvostruko nia ulaganja. Postavljanje se moe izvesti runo ili mainama za polaganje, ali je u oba sluaja veoma vano da folija u potpunosti prianja za zemljite. Dakle, zemljite mora biti idealno pripremeljeno jer u protivnom dolazi do pucanja folije, a u ranoj proizvodnji transmisija toplote suevog zraenja u zemljite je limitirana. Setva, odnosno rasaivanje moe se obaviti odgovarajuim mainama, ili se pak pre runog rasaivanja izvri perforiranje folije otrim komadom metalne cevi, dijametra 7-8 cm. Pri tom zemljite mora biti suvo, da bi nakon toga usledilo navodnjavanje.

Niski tuneli
Ovakav sistem gajenja veooma mnogo se praktikuje u zemljama Mediterana, a u poslednje vreme ima mnogo primera ovakvog tipa rane proizvodnje i kod nas. U poetku vegetacije tuneli su hermeticki zatvoreni, kako bi se obezbedili povoljni toplotni uslovi za nesmetan porast i razvie. Kasnije sa porastom spoljnih temperatura dobro provetravanje postaje permanentni zadatak, te se u tu svrhu vri parcijalno odizanje folije, ili jo efektivnije otvaranje okruglih proreza po odreenoj emi. Sa poetkom cvetanja, otvori se proiruju, ili se bue unakrsno vei otvori, kako bi pele mogle nesmetano da obave opraivanje. Kada temperature znaajnije porastu i pone brz porast bonih grana, jo jednom se vri perforiranje folije. Lukovi za postavljanje niskih tunela mogu biti izraeni od PVC materijala, ili ee od galvanizovane ice 0 4 mm, duine 1-1,2 m. Ukoliko se planira ranije rasaivanje, tuneli moraju biti iri i jai. U prvom sluaju folija mora imati irinu 1,8-2 m i debljinu 0,20-0,30 mm (poeljna termofolija ili IR blocking), dok se u kasnijem gajenju moe koristiti ua folija, irine 1,5-1,6 m debljine 0,05-0,10 mm. Izmeu luko-

22

Poljoprivredni list

by DuleS

VOARSTVO
va rastojanje u prvom sluaju treba da iznosi 1 m, dok u drugom sluaju moe biti 1,2 m. Potpuno opraivanje je mogue ako 400 polenovih zrna minimalno padne na ig tuka. Ova koliina polena ne moe biti preneta vazdunim strujanjem zbog mase i lepljivosti. Jedino insekti, naroito pele mogu u potpunosti opraiti cvetove Cucurbitaceae. Pele najpre bivaju privuene bojom, a potom mirisom nektara. Njihov broj treba da je toliki da osigura da svaki cvet bude poseen najmanje osam puta. Manji broj poseta rezultuje slabijom razvijenou i neregularnim izgledom ploda, sa manjim brojem semena. Mada otvaranje cvetova uvek zapoinje posle zore, u mnogome je zavisno od temperaturnog reima. Otvaranje cvetova dinje poinje na 18 - 20 C, da bi na temperaturi 21 - 25 C dolo do potpunog otvaranja, dok se antere otvaraju ve na 17 C. Broj konica na jedan hektar povrine treba da je 2,5 do 3, pri emu najudaljeniji delovi parcele, plastenika ne smeju biti na veoj udaljenosti od 150 m. od postavljenih konica. Veoma je vano da konice budu postavljene odmah poto pone pojavljivanje mukih svetova na glavnoj vrei, kako bi pele stekle naviku i blagovremeno se orijentisale na novu "pau". Kasnije, e regularno poseivati memorisana mesta, opraujui u potpunosti enske cvetove. Adekvatno opraivanje je posebno vano u poetku cvetanja, kada je formiranje i porast prvih plodova limitirano intenzitetom fotosintetske aktivnosti, a istovremeno inhibira zametanje drugih plodova. Plodovi na prvim sekundarnim vreama su krupniji i imaju vei sadraj eera. Ukoliko pele "zakasne" sa oplodnjom, smanjuje se ranostasnost, prinos i kvalitet dinje. navodnjavanje, obino se izvodi jedno zalivanje nakon opraivanja, kada su zametnuti plodovi veliine ljive. Navodnjavanje se izvodi razliitim sistemima, brazdama, oroavanjem ili sistemom kap po kap. to predstavlja najsavreniji nain, sa stanovita visine prinosa i kvaliteta plodova. Praenjem vlanosti zemljita tenziometrima ili nekom drugom metodom i odreivanjem veliine potencijalne evapotranspiracije, mogue je reagovati pravovremeno, pravilno odreenim zalivnim normama. Veoma je vano da pre setve/rasaivanja dinje zemljini profil bude vlaan itavom dubinom, sve do sloja 80-120 cm. Ukoliko dinju gajimo direktnom setvom, onda je vano manjim zalivnim normama intervenisati po potrebi tokom nicanja, kako bi se spreilo stvaranje pokorice. Nakon potpunog nicanja usev ne treba obilno ^ ^ ^ navodnjavati, a interval izmeu dva praktikuju se mnogo manje gustine izmeu 15.000 i 18.000 biljaka/ha, ukoliko se eli vie plodova manje veliine. Meuredno rastojanje se kree se od 1,6 - 2 m. U naim uslovima gde trinu vrednost imaju samo krupniji plodovi, gustine su daleko manje i kreu se se od 6.000 - 12.500 biljaka/ha.

Berba i uvanje
Dinje su spremne za berbu kada kora pone da menja boju, a u osnovi drke ploda pone odumiranje tkiva kore i pojava sitnih pukotina. Dobar kvalitet dinje postie se ako se sa berbom pone posle zore, kada jutarnja rosa ispari sa plodova i traje sve dok su oni jo uvek svezi. Drska se presee otrim noem na udaljenosti 1-1,5 cm od ploda, a nikako se ne kida. Vano je da se slae pravilno, ne vie od 3-4 sloja i odmah prenese u hlad ili zasenu, a odatle odlae u hladnu prostoriju na dalju doradu i skladitenje do prodaje. Oteeni i natruli plodovi nikako se ne smeju meati sa zdravim, kako ne bi dolo do prenoenja bolesti i tetoina. Potom se pristupa ienju plodova, iskljuivo suvim postupkom. Rana dinja ili kasna za uvanje podvrgavaju se dalje postupku voskiranja i dezinfekcije, kako bi se spreila trule izazvana fuzarioznim oboljenjima i alternarijom. Sortiranje se vri po veliini, obliku i boji. Sorte i hibridi sa kratkim periodom uvanja, kao npr. galija tip mogu se uspeno skladistiti na temperaturi od 6C, a po najnovijim istraivanjima na temperaturi od 1 - 3 C, ak i do dvadesetak dana. Kantalup dinje skladite se na temperaturam 1 - 5 C sa uobiajenim periodom uvanja od 2 nedelje. Primenjuju se dva metoda hlaenja, hidrociolling ili primenom leda. Na 3 dela dinje upotrebi se oko 1 deo leda ime se temperatura sa 30 C moe za kratko vreme sniziti na 4 - 5 C. Zrela dinja emituje gas etilen, hormon zrenja, te uskladitene dinje nikad ne treba meati sa lubenicama, koje su vrlo osetljive i smanjuje im se kvalitet promenom boje kore, brzim gubljenjem sveine i kvaliteta. prof. dr. Neboja Momirovi

Vodni reim
Dinja se osim u prirodnom vodnom reimu moe gajiti sa dopunskim navodnjavanjem, stoje najei sluaj kod nas i kontinuiranim navodnjavanjem. U sluaju kada se praktikuje dopunsko

zalivatreba maksimalno razvui, kako bi biljke razvile snaan korenov sistem. Potom, tokom cvetanja, potrebe u vodi konstantno rastu, dostiui maksimum u fazi formiranja plodova do momenta kada se pojavi mrea na kori. U ovom periodu je veina hibrida dinje jako osetljiva na suu. Kada pone sazrevanje smanjuje se intenzitet navodnjavanja, kako bi se postigao bolji kvalitet i omoguilo bolje uvanje. U savremenim sistemima gajenja, koji podrazumevaju primenu mal folije i navodnjavanja sistemom kap po kap, svetska iskustva govore da se optimalne gustine u proizvodnji dinje u tipu galija kreu oko 25.000 - 35.000 biljaka/ha. U uslovima prirodnog vodnog reima,

Poljoprivredni list

23

by DuleS

brzina zamrzavanja, a u kinim godinama to zna da smanji procenat rolenda u smrznutoj malini. Ovaj nedostatak pokuava se prevazii klasiranjem maline prilikom prijema gde se insistira na istoj berbi od 2 reda maline u gajbici, bez plesni, trulei i oteenih plodova, u tom sluaju se moe raunati na dobar kvalitet smrznutih plodova maline.

Procenjuje se se daje 2007.god. u Srbiji na 15.000 hektara proizvedeno ukupno 80.000 tona svee maline na parcelama koje ne prelaze 0,5 ha. Zbog malih prinosa u prozvodnji svee maline (5,3 t/ha) i velike razlike u otkupnoj ceni i ceni duboko zamrznutih proizvoda maline, isplativost proizvodnje i prerade maline bila je izuzetno velika, preko 50%..
rbija je jedna od vodeih proizvoaa maline (Rubus idaeus) u Evropi i svetu. Plod maline je bogat vitaminima i ostalim hranljivim materijama, niske je energetske vrednosti, paje shodno tome naao iroku primenu u prehrambenoj industriji. Malina iz Srbije je izuzetnog kvaliteta i veoma je cenjena u svetu. Kod nas se najee uzgajaju sorte VILAMET (Willamette) i MIKER (Meeker).

guava da vreme zamrzavanja maline traje krae, pa se samim tim poveava kapacitet tunela za zamrzavanje, a posebno treba istai da pothlaivanje ima direktan uticaj na poveanje uea ROLENDA, odnosno celih plodova u zamrznutoj malini, to onda ovaj vid proizvodnje ini ekonomski isplativim.

Zamrzavanje maline
Duboko zamrzavanje maline podrazumeva izlaganje plodova maline veoma niskim temperaturama vazduha, negde oko -30C. U svetu i kod nas postoji nekoliko naina dubokog zamrzavanja maline, ali su se uglavnom izdvojila dva: a) zamrzavanje maline u klasinom tunelu, b) zamrzavanje maline u protonim tunelima. Klasini tuneli, u stvari predstavljaju rashladne komore gde temperatura vazduha iznosi -30 C, a u nekim varijantama iznosi i do -35 C. Duina zamrzavanja u veini sluajeva iznosi negde od 12 h do 14 h, a kapaciteti variraju u zavisnosti od veliine rashladnih komora, pa ih imamo od nekoliko stotina kilograma do 50t u jednoj ari. Osnovni nedostatak ovih tunela je mala

Tehnologija prerade maline

Kada su u pitanju hladnjae, tj. hladna prerada maline se sastoji uglavnom od 3 faze i to: I faza - pothlaivanje maline, II faza - zamrzavanje maline i IH faza - prebiranje zamrznute maline.

Pothlaivanje maline
U sutini predstavlja sniavanje temperature svee maline sa 25C na 0C, to se obavlja u posebnim komorama za pothlaivanje gde je relativna vlanost vazduha oko 90%. Ovo je osnovni postupak pri preradi maline i ima zadatak da sprei bilo kakve promene na plodovima maline u smislu njihovog propadanja. Pored toga ovaj postupak omo-

Protoni tuneli predstavljaju savreniji i moderniji nain zamrzavanja maline u odnosu na prethodni. Najee se sastoje od 3 trake: prve koja uvlai malinu u tunel, druge koja se nalazi u tunelu, prihvata robu i na toj traci se vri temperaturna priprema za zamrzavanje, tj. temperatura maline se sniava na -5 C i tree trake gde se pri intezivnom strujanju hladnog vazduha vri zamrzavanje maline. Ukupna duina traka je 12 m, a vreme zamrzavanja je 12 - 15 min. Rashladni fluid je najee amonijak, temperatura vazduha u tunelu je -35 C, a u malini na izlazu je negde oko -18 C. Osnovna prednost ovih tunela je, pored veeg kapaciteta i znatno bolji kvalitet plodova, jer se u ovom sluaju stvaraju sitniji kristali leda, a samim tim i njegova struktura manje naruava strukturu ploda. U naim hladnjaama se najee koriste protoni tuneli poznatih svetskih

26

Poljoprivredni list

by DuleS

VOARSTVO
Naziv proizvoda Sveza malina Izvezena koliina (t) 6.169 2.950 17.566 3.641 9.682 509 269 Osnovne kategorije proizvoda koji se dobijaju prilikom prerade duboko zamrznute maline, bilo runim ili mainskim putem su: ROLEND - proizvod koji u jedinici pakovanja sadri minimalno 80% celih, pojedinano zamrznutih plodova, bez plodova sa suvim zrnom, plesnivih plodova i stranih primesa. BRUH - proizvod koji u jedinici pakovanja sadri 50% do 80% celih, pojedinano zamrznutih plodova, bez plodova sa suvim zrnom, plesnivih plodova i stranih primesa. GRIZ podrazumeva proizvod koji se dobija mlevenjem zdravih plodova maline, bez stranih primesa, a najee se koristi za vone jogurte. BLOK je proizvod koji se sastoji od celih plodova ili delova plodova maline, koji ne moraju biti rastresiti, ovo je jedini proizvod u kome se tolerie prisustvo do 5% plesnivih plodova. Cena po 1 kg (EUR) 1,19 1,76 2,02 1,79 1,60 1,23

Izvoz maline
Naa zemlja je jedna od najveih izvoznika maline u svetu. Prema podacima Privredne komore Srbije, struktura izvoza maline u periodu 1.1. do 31.10.2007.god. Izgledala je ovako:

Duboko zamrznuta malina, original Duboko zamrznuta malina, rolend Duboko zamrznuta malina, bruh Duboko zamrznuta malina, griz Duboko zamrznuta malina, blok Ostalo se u rashladnim komorama na temperaturi od -18 C. Taj reim uvanja mora se stalno odravati, ne srne se dopustiti kolebanje temperature kako ne bi dolo do slepljivanja plodova. Prebiranje maline moe se obavljati na dva naina: - runim putem na trakama i - mainski, putem savremenih maina za optiko sortiranje. Prebiranje maline runim putem se vri tako to se malina u obliku originala kree po traci odreenom brzinom (koja se regulie u zavisnosti od kvaliteta i vrstoe plodova), a radnici su rasporeeni sa obe strane trake i vre runo odstranjivanje neuslovnih i oteenih plodova. Sve u zavisnosti od kvaliteta koji se trai. Treba naglasiti da ova faza procesa zahteva dosta ljudskog rada. Prebiranje maline mainskim putem predstavlja savremeniji nain prebiranja, ija je osnovna karakteristika daleko vei uinak prerade nego na prethodan nain, uz manje angaovanje radne snage. To su maine koje rade na principu sortiranja plodova na osnovu boje, putem kamera i lasera. Naime, u svakoj od ovih maina nalazi se jedna ili vie kamera i po jedan ili vie lasera. One takoe poseduju svoj softver u kom se zadaju parametri o kvalitetu robe. Na izlazu iz maine vri se odstranjivanje neuslovnih plodova putem pneumatskih topova kojih moe biti razliit broj, sve u zavisnosti od tipa maine. Kamere uoavaju one plodove koji su neuslovni po programu koji trenutno rade, daju signal softveru, a on dalje daje nareenje vazdunim topovima da "ispucaju", odnosno odstrane taj plod. Kapacitet ovih ureaja je i do 5 t/h, odnosno mogue je prebrati 40 t maline originala u jednoj smeni, tj. za 8 h. Nedostatak ovih ureaja za optiko prebiranje je u tome to se na izlazu pojavljuje neto vei procenat loma nego prilikom runog prebiranja.

firmi: FRIGOSKANDUA, SF i SAMIFI. Kapacitet ovih tunela varira i kree se od 1,5 t/h pa sve do 8 t/h kod savremenij ih modela.

Pakovanje proizvoda
Proizvodi od duboko zamrznute maline se najee pakuju u plavu (rolend, bruh i griz), odnosno belu (original i blok) PE kesu, koja je namenjena upotrebi u prehrambenoj industriji, a zatim u petoslojnu (rolend, bruh i griz), odnosno troslojnu (original i blok) kartonsku kutiju. Pakovanje moe biti i drugaije u zavisnosti od zahteva kupaca, najee se trai rolend i bruh u pakovanju od 4 x 2,5kg ili plastinim posudicama razliitih oblika i dimenzija i slino. Zahvaljujui svom izuzetno prijatnom mirisu i ukusu i velikoj nutritivnoj vrednosti, malina predstavlja jako cenjeno i traeno voe koje na svetskom tritu ima visoku cenu, veoma je zahvalna za preradu, pa je zbog toga mnogi, sa razlogom, nazivaju i kraljicom voa. Magistar poljoprivrede Dragoljub Pavlovi

Prebiranje i pakovanje maline

Zamrznuta malina bilo na klasinim ili protonim tunelima u originalu uva

Poljoprivredni list

27

by DuleS

POI/JOPRIVREMlfSAV
f

F"i

roizvodnja groa se ubraja u veoma intenzivne grane poljoprivrede. Smatra se da se jo u periodu odomaivanja vinove loze, na samom poetku njenog gajenja, uvidelo da one biljke, kojima su ivotinje prekratile lastare, bolje raaju i daju krupnije i kvalitetnije groe. Zbog toga je uvedena rezidba kao prva mera pri gajenju loze. U doba Rimljana bilo je dozvoljeno da se za crkvene obrede koristi samo vino iz orezanih vinograda, jer je bilo boljeg kvaliteta. Osnovni ciljevi rezidbe su: - obrazovanje osnovnog oblika stabla u mladim vinogradima, - odravanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti okota, kako bi svi njegovi delovi bili zdravi, a svi organi loze pravilno rasporeeni u prostoru, - normiranje broja okaca, lastara i grozdova na okotu, - regulisanje rastenja i rodnosti, uspostavljanje i odravanje pravilnog odnosa izmeu vegetativnog razvoja i visine prinosa, - regulisanje kvaliteta groa, uspostavljanje pravilnog odnosa izmeu visine prinosa, zrelosti i kvaliteta groa, - regeneracija starih i deformisanih stabala u cilju podmlaivanja okota, - uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla, kao i delova koji su oteeni

pod dejstvom grada, jakih mrazeva i mehanikih povreda od maina. S obzirom na vreme obavljanja rezidbe, razlikujemo: Osnovnu rezidbu - rezidbu zrelih lastara, koja se obavlja u periodu zimskog mirovanja loze ("rezidba na zrelo"), Dopunsku rezidbu - prekraivanje zelenih lastara, proreivanje cvasti i zelenih bobica, prstenovanje i defolijaciju, koje se obavljaju u periodu vegetacije vinove loze ("zelena rezidba"). Osnovna rezidba je obavezna i redovna mera u vinogradima, a mere zelene rezidbe se obavljaju po potrebi i slue kao dopunske mere za ispunjavanje pojedinih ciljeva rezidbe. U mladim vinogradima, od saenja kalemova do zavretka obrazovanja odreenog uzgojnog oblika okota, primenjuju se specifini naini osnovne i zelene rezidbe, u zavisnosti od oblika stabla i njegove razvijenosti. Oni treba da osiguraju formiranje odreenog skeleta okota i pravovremeno stupanje na rod.

Vreme rezidbe
U rodnim vinogradima osnovna rezidba se obavlja u periodu mirovanja loze, od opadanja lia u jesen, do bubrenja okaca u prolee naredne godine. Vreme rezidbe zavisi od klimatskih

uslova u pojedinim vinogradarskim podrujima. U vinogorjima Srbije se, takoe, obavlja rezidba u jesen, u toku zime i u prolee. Jesenja rezidba obino poinje u drugoj polovini novembra. Primenjuje se u zasadima velikih povrina pod vinogradima. Najpre se orezuju najotpornije sorte prema mrazevima, kao i zasadi na uzvienjima na kojima su mrazevi slabijeg intenziteta. U sluaju povoljnih vremenskih uslova, rezidba se obavlja i tokom zime, kako bi se zavrila do kraja marta, odnosno pre bubrenja okaca. U privatnim vinogradima uobiajeno je da rezidba poinje sredinom februara, na dan Sv. Trifuna (14. februara), zatitnika i slave vinogradara. Ovaj obiaj u potpunosti uvaava i klimatske prilike u naim vinogorjima. Naime, do sredine februara se u naim vinogorjima javljaju jaki zimski mrazevi, a nakon toga nastupa toplije vreme, povoljno za obavljanje rezidbe. U to doba se veoma precizno moe utvrditi zdravstveno stanje i rodnost zimskih okaca, kako bi se obavila pravilna rezidba i na okotima ostavio potreban broj rodnih okaca za donoenje odreene visine prinosa i kvaliteta groa u narednoj vegetaciji. Osnovni period rezidbe u naim uslovima je mart i poetak aprila, to ukupno iznosi 30-40 dana.

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK

Naini rezidbe
Vinova loza je u toku veoma duge evolucije stekla svojstvo da obrazuje znatno vei broj pupoljaka, nego to se iz njih mogu razviti dobri rodni lastari. Kod divljih loza izraena je sposobnost autoregulacije. Manji broj pupoljaka se razvija u lastare, a vei broj pupoljaka se ne aktivira, ve ostaje da miruje na okotu i preobraava se u spavajue pupoljke. Pri gajenju loze broj okaca, lastara i grozdova koji se razvijaju na okotima, regulie se pomou rezidbe. Pri osnovnoj rezidbi na zrelo izvestan broj lastara se odseca do osnove, a pojedini lastari se prekrauju na izvesnoj udaljenosti od osnove. U zavisnosti od duine tih delova iastara, koji se pri rezidbi ostavljaju na okotu, odnosno od broja ostavljenih okaca na njima, razlikujemo sledee rodne elemente: - kratki kondiri, delovi lastara orezani iznad 1-3 okca, - dugi kondiri, delovi lastara orezani na 4-5 okaca, - kratki lukovi, delovi lastara orezani na 6-8 okaca, - lukovi srednje duine, orezani na 9-12 okaca, - dugi lukovi, orezani na vie od 12 okaca. Izbor duine rodnih elemenata nije proizvoljan, ve zavisi od biolokih osobenosti gajenih sorti, rodnosti okaca du lastara, uzgojnog oblika i broja rod-

nih okaca koje treba ostaviti na okotima pri obavljanju rezidbe. Razlikujemo tri osnovna naina rezidbe: kratku, dugu i meovitu rezidbu. Kratka rezidba se primenjuje kod sorata u kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac, plovdina). Kod ovih sorti bi ostavljanje veeg broja dugih kondira ili lukova dovelo do veoma visokih prinosa groa slabog kvaliteta. Zbog toga se kod njih ostavljaju samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca. Za novi kondir se ostavlja deo lastara koji se razvio pri osnovi prologodinjeg kondira. Ostali lastari i deo ranijeg kondira se odsecaju i uklanjaju

>

sa okota. Ovo je tipian oblik kratke rezidbe "kondir na kondir". U nekih sorata, koje se takoe odlikuju visokom rodnou okaca pri osnovi lastara, primenjuje se druga varijanta kratke rezidbe (smederevka, slankamenka, kardinal, vranac, muskat hamburg i dr.). Pri rezidbi se ostavljaju kratki i dugi kondiri, kako bi se iskoristila rodnija okca (tree i etvrto) za donoenje veeg prinosa groa. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri se uklanjaju do osnove. Na kratkim kondirima se visi lastari orezuju na duge, a nii lastari na kratke kondire sa 2 okca. Na ovaj se nain uspeno suzbija polaritet vinove loze i spreava izduivanje rodnih vorova, odnosno deformacija skeleta okota. Duga rezidba. Pri ovoj rezidbi na okotima se ostavljaju samo lukovi. Primenjuje se u toplijim podrujima, na uzgojnim oblicima visokog stabla. Pogodna je za sve sorte koje zahtevaju meovitu rezidbu. U svakoj narednoj godini za novi luk se ostavlja prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prologodinjeg luka. Da bi se ti lastari dobro razvili, odmah posle rezidbe, lukovi se savijaju strmoglavo nanie i vezuju za icu. Na taj nain osnova lukova zauzima vrni, dominantan poloaj na okotu i, zahvaljujui veoma izraenom polaritetu, iz njenih okaca se razvijaju dobri lastari. Pri dugoj rezidbi bre dolazi do izduivanja rodnih vorova i deformacija oblika stabla.

by DuleS

1.

-V

\
zbog sitnih grozdova trebalo ostaviti veliki broj kondira na okotu, koji se ne bi mogli pravilno rasporediti na skeletu odreenih uzgojnih oblika. I kod mesovite rezidbe se uspeno suzbija polaritet, ali na stablu ostaju vee rane zbog presecanja lukova do osnove. Nain rezidbe bitno utie na kretanje i porast lastara, njihovu rodnost i produktivnost. Na kratkim kondirima okca dobijaju dovoljno vode i hranljivih materija od samog poetka vegetacije. Okca brzo bubre i iz pupoljaka se razvijaju novi lastari. Mladi zeleni lastari troe dosta hrane za intenzivan porast, to u izvesnoj meri ometa diferencijaciju cvetova, zametanje zelenih bobica, porast bobica i grozdova. Zbog toga se na kondirima razvijaju veoma dobri lastari, ali se na njima razvijaju sitniji grozdovi. Meutim, normalna brzina rastenja i osrednja koliina groa na ovim lastarima pogoduje diferenciranju novih rodnih okaca. Zbog toga su ovi lastari najpogodniji za rezidbu na nove lukove i kondire u narednoj godini. Na dugim kondirima i lukovima, kroz sudove istih prenika kao na kratkim kondirima, u poetku vegetacije pristiu iste koliine vode i organskih materija. Meutim, one se ovde rasporeuju u vei broj okaca, koja sporije i slabije bubre nego okca na kratkim kondirima. Kasnije, sa razvojem novih zelenih lastara, poveava se usisna sila dugih kondira i lukova zbog veeg broja rastuih lastara. Svaki novi lastar dobija manje vode i hrane i sporije raste. Usporeniji porast pogoduje diferenciranju cvetnih pupo-

POl/JOPRIVRED
ljaka i zametanju veeg broja bobica, pa se na ovim lastarima formiraju krupniji grozdovi i vea masa groa. Time se jo vie usporava porast lastara na lukovima. Na njima se formiraju okca slabije rodnosti, pa su ovi lastari manje pogodni za ostavljanje novih lukova i kondira pri narednoj rezidbi. Na kratkim kondirima se vei broj okaca aktivira i razvija u nove lastare nego na dugim kondirima i lukovima. Pri osnovi dugih kondira i lukova okca su izloena, pored slabije ishrane, i dejstvu polariteta. Vrna okca deluju inhibitorno i ometaju razvoj novih lastara iz niih okaca. Nasuprot tome, okca na kratkim kondirima su bolje obezbeena vodom i hranljivim materijama, a poto su sva vrsna okca uklonjena pri rezidbi, osloboena su od njihovog inhibitornog dejstva. Iz ovoga proistie zakljuak da rezidba na kratke kondire pozitivno utie na razvoj veeg broja lastara, na bri porast novih lastara i obrazovanje rodnijih okaca na njima. Smatra se da okoti na kojima je obavljena kratka rezidba bolje podnose suu. Na njima se ostvaruje neto manji prinos, ali je kvalitet groa bolji. Sa poveanjem duine rezidbe, odnosno sa ostavljanjem veeg broja okaca na kondirima i lukovima, smanjuje se broj razvijenih lastara. Udeo rodnih lastara se po pravilu, poveava, razvija se vei broj krupnijih grozdova. Prinos groa je vei, a kvalitet groa slabiji. Na ovaj nain se ispoljava reakcija sorte na razliite naine rezidbe, odnosno na duinu rodnih elemenata, koji se pri rezidbi ostavljaju na okotima.

Meovita rezidba se primenjuje u sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. Zbog toga se na istom okotu ostavljaju i kondiri i lukovi, kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donoenje roda. U ovom sluaju ostavljaju se kondiri od 2 okca, koji se nazivaju "kondiri za zamenu". U narednoj godini se lukovi iz prethodne godine uklanjaju do osnove. Na prologodinjim kondirima, ukoliko su se razvila dva dobra lastara, primenjuje se princip meovite rezidbe. Vrni lastar se orezuje na luk, a nii na kondir za zamenu. Ukoliko se na kondirima nisu razvili dobri lastari, onda se za novi luk mogu ostaviti i dobro razvijeni lastari pri osnovi prologodinjeg luka. Meovitu rezidbu je uveo J. Gijo u Francuskoj, krajem XIX veka. Sada se primenjuje kod velikog broja sorti pri palirskom nainu njihovog gajenja. Naime, posle rezidbe, lukovi se privezuju za icu, pa se samo na palirskom naslonu moe ostvariti povoljan raspored i vezivanje lukova. Neke sorte, kao to su afuz-ali, muskat Italija, traminac, kaberne sovinjon, merlo, rizling rajnski i dr. dobro raaju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi duine 8-12 okaca. U pojedinih sorti, koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara, ali razvijaju sitne grozdove, takoe se obavlja meovita rezidba. Ostavljaju se lukovi duine 6-8 okaca, koji se mogu dobro rasporediti na palirskom naslonu. Takve su sorte game crni, game bojadiser, burgundac crni, rizling italijanski i dr. Ove bi sorte obezbedile visok prinos i na kondirima (kratkim i dugim), ali bi

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK

Izbor lastara za rezidbu

S obzirom da se u prethodnoj vegetaciji na okotima razvija vei broj lastara nego to je potrebno da se pri rezidbi ostavi kondira i lukova, to je omogueno da se pri rezidbi vrsi izbor najboljih lastara. Izbor lastara se vri na osnovu njihovog poloaja na okotu, razvijenosti i zrelosti. Za lukove i kondire najpre se koriste lastari koji zauzimaju dobni poziciju na okotu. Ovi lastari treba da su zdravi, dobro sazreli i da su dostigli odreene sortne karakteristike - duinu, debljinu, izgled, obojenost i si. Za rezidbu na kondire i lukove mogu se podjednako koristiti osnovni lastari, lastari suoice, jalovaci i zaperci, ukoliko su se razvijali u podjednakim uslovima i dostigli isti stepen porasta i zrelosti. Na ovakvim lastarima su formirana rodna zimska okca, iz kojih se u narednoj godini mogu razviti rodni lastari. Meutim, ako pojedini lastari znaajnije odstupaju od normalnih karakteristika za sorte i uslove gajenja, njih ne treba koristiti za lukove i kondire. Suvie tanki i suvie debeli lastari nisu dobri za ostavljanje novih kondira i lukova, jer su njihova okca slabije rodnosti. Ako smo prinueni da i ovakve lastare koristimo pri rezidbi, onda se tanki lastari prekrauju na kratke kondire, a debeli lastari na duge lukove. Najpovoljniji su lastari srednje debljine za sortu i uslove njenog gajenja. Lastari koji su se razvili na prologodinjim kondirima su najbolji, jer su razvijeniji. Na njima su formirana rodnija okca. Na kratkim kondirima bolje se razvijaju vrni lastari, pa se oni najvie koriste za ostavljanje lukova i donoenje roda u narednoj godini. Izbor lastara za rezidbu zavisi i od specifinosti pojedinih uzgojnih oblika. Na uzgojnim oblicima sa prizemnim stablom u vidu zadebljale "glave" ili "pehara", vodi se rauna da se pri rezidbi ostavljaju kondiri na obodima stabla. Lastari koji se nalaze u sredini zadebljalog stabla rastu u senci i nisu pogodni za donoenje roda u narednoj vegetaciji. Izbor najboljih lastara za rezidbu mogu da obave samo kvalifikovani iskusni radnici, koji dobro poznaju bioloke osobenosti sorte, uzgojne oblike i principe rezidbe vinove loze.

Tehnika izvoenja rezidbe

Pravilna primena kratke, meovite i duge rezidbe mogua je samo kada se rezidba obavlja runo, korienjem mehanikih, pneumatskih ili elektrinih ma-

mainska rezidba obavljala u skladu sa bi^^ olokim osobenostima i zahtevima gajenih sorata. Ipak, mora se istai da i primena postojeih puaiujc^m maina masma doprinosi uupimusi smanjenju maujcuji V trokova obavljanja rezidbe i njenom spro voenju u najpovoljnijim vremenskim pe riodima.

kaza. Za rezidbu jednog hektara vinograda pomou mehanikih makaza potrebno je od 8 do 12 radnika, u zavisnosti od vegetativnog potencijala okota, uzgojnog oblika, stanja naslona i dr. Upotreba pneumatskih i elektrinih makaza poveava radni uinak za 2-4 puta. Presecanje lastara se vri na udaljenosti od oko 1 cm iznad vrnog okca koje se ostavlja na kondirima ili lukovima. Presek treba da ima blagu kosinu, suprotno od okca, kako bi se sokovi koji se izdvajaju iz lastara pri suzenju, slivali suprotno od okca niz kondire odnosno lukove. Stariji debeli delovi stabla se odsecaju sa testericama, pri emu se vodi rauna da se to manje povreuje skelet okota, odnosno da se prave to manje rane. Primena mehanizacije za rezidbu vinove loze je neminovnost savremenog vinogradarstva. Ona je uslovljena nedostatkom kvalifikovane radne snage za obavljanje kvalitetne rezidbe i velikim trokovima ljudskog rada. Naalost, jo nisu konstruisane maine za kvalitetno obavljanje zrele rezidbe. Postojee maine vre samo presecanje svih lastara na odreenu duinu, pa je neophodno da se, nakon rada maina, obavi runa korekcija rezidbe. Pored toga, neophodno je prilagoditi uzgojne oblike okota i naslone za rad maina kako bi se

Postupak sa orezanom lozom

U uskorednim vinogradima, lastari se prilikom rezidbe slau u gomile, zatim se vezuju u snopove i iznose na kraju parcela. Mogu se koristiti u domainstvima za zagrevanje prostorija, kao gorivo za kazane pri destilaciji rakije i si. U irokorednim palirskim zasadima, lastari se odbacuju na sredini redova, a zatim se sakupljaju i iznose iz vinograda. Sakupljanje moe biti runo i mainsko. Pri mainskom sakupljanju lastari se guraju ispred traktora, ili se vuku iza traktora i tako iznose na kraju redova. I ovi lastari se mogu koristiti za ogrev na ekonomskom dvoritu, ili se na kraju parcela spaljuju odmah posle zavretka rezidbe. Masa orezane loze po ha iznosi 2 do 3 tone, pa se lastari mogu koristiti za izradu iver ploa. U novije vreme konstruisane su veoma dobre drobilice za lastare i tanje viegodinje delove stabla. One vre prekraivanje dugih lastara na sitne delove, duine oko 10 cm, koji se zatim zaoravaju i raspadaju u zemljitu. Na taj se nain vri obogaivanje zemljita organskim i mineralnim materijama. prof. dr Neboja Markovi

by DuleS

sa spoljne strane krunih ograda. Zatim se proverava temperatura ispod vetake kvoke i ako je odgovarajua urii se vade iz kutija i stavljaju ispod kvoke. Treba nastojati da to pre ponu da uzimaju hranu i vodu. Posebnu panju treba obratiti na slabije urie, koji se obino nalaze pored krunih pregrada i ne pokazuju elju da uzimaju hranu i vodu. Svako takvo grlo treba uhvatiti i zamoiti mu kljun u vodu i hranu i posle toga kontrolisati da lije nastavilo samo da ih uzima. U protivnom, slabi urii kunjaju 2-3 dana i uginu usled gladi i iznemoglosti. U ovom uzrastu urii slabo vide, pa je neophodno ispod vetake kvoke postaviti sijalicu 80 do 100W.

Postupak sa uriima do 14 dana

Svakodnevno se proverava temperatura ispod grejaa i u objektu, zatim se prati stanje uria, kao i ispravnost i istoa pojilica, hranilica i prostirke. etvrtog dana se poveava povrina krunog prostora, tako to se ograda od lesonita iri, ili se dva kruga spajaju u jednu veu elisu. Poinje se sa korienjem viseih hranilica i pojilica. Uklanjaju se sijalice ispod vetackih kvoki, jer su urii u ovom periodu nauili da uzimaju hranu i vodu. Sedmoga dana se uklanjaju tacne za ishranu i pojilice, a podizanjem vetakih kvoki smanjuje se tamperatura za oko 3 stepena svake sledee nedelje. U uzrastu od 10 do 14 dana ako je neophodno urii se obeskljunjuju (uz pomo elektrinog aparata skrauje im se gornji deo kljuna na 2 - 3 mm ispred nosnih otvora). Dva dana pre i dva dana posle seenja kljunova, u hranu i vodu za pie treba dodavati vitamin B kompleksa i K vitamin radi ublaavanja stresa. Zatim se ukljanjaju ograde od lesonita i proverava stanje ventilacije. Nakon zavrenog seenja kljunova, u toku naredna 3 dana treba poveavati nivo hrane u hranilicama.

urici se mogu intenzivno toviti do uzrasta od 13 do 16 nedelja (tzv. proizvodnja brojlera), to se danas uglavnom najvie i koristi u proizvodnji ureeg mesa. Ukoliko urii nisu iskorieni za klanje oko 3,5 meseca, u zavisnosti od proizvodnog plana, tov se moe produiti na dva naina. Poto su urii posle bobanja veoma otporni, mogu se toviti intenzivno u zatvorenim prostorijama, ili poluintenzivno uz korienje travnih povrina. Tov mladih uraka moe da traje 5-6 meseci, kada, u zavisnosti od rase, tj. hibrida, mogu da dostignu 6-9 kg ive mase, pa i vie. Odrasle, selekcijom kartirane ili za noenje iskoriene urke i prekobrojni urani dostavljaju se u tovilite i u zavisnosti od hibrida i stepena utovljenosti, mogu da dostignu teine od 8 do 30, pa i vie kilograma. Trite,

bar za sada, vie ceni mladu utovljenu urku, tj. brojlera teine 4 - 6 kg.

Priprema za prijem uria

Pre prijema uria, objekat treba da se zagreje do potrebne temperature (oko 36C ispod vetake kvoke na nivou prostirke i oko 23C u objektu). Ako se objekat greje termogenima, onda temperatura u objektu treba da bude oko 36C. Oko 12 sati pre prijema uria pojilice treba napuniti vodom, a u tacne u tankom sloju staviti smeu hrane.

Prijem jednodnevnih pilia

Curici se dovoze do tovilita specijalnim vozilom upakovani u kartonske kutije oko 80 grla u kutiji, tj. u 4 pregrade po 20 uria. Kutije se prvo rasporeuju

Postupak sa uriima od 2. do 14. nedelje

U tovilitu pored uobiajenih svakodnevnih poslova, u ovom periodu treba obaviti i sledee poslove: od etvrte nedelje poeti sa korienjem druge srne-

56

Poljoprivredni list

by DuleS

STOARSTVO
se, a sa 5 nedelja eventualno prekinuti grejanje. Ve sa 8 nedelja koristi se trea smea, a sijalice se oiste od praine. Sa navrenih 10 nedelja poinje se sa korienjem 4. smee ispravna voda. Temperatura vode kojom se napajaju prvi put urii mora biti oko 18C. U tovilitu sa oko 6,5 hiljada grla za napajanje uria prvih dana potrebno je 156 pojilica

Ishrana uria
Za ishranu uria u tovu prvih dana potrebne su male plastine tacne, oko 156 za objekat kapaciteta 6,5 hiljada grla. Posle nedelju dana urii se hrane iz viseih automatskih cilindrinih hranilica, u koje se hrana doprema cevnim konvejerom iz koa za prijem hrane smetenog u predprostoriju. Do tovilita se doprema u rasutom stanju posebnim vozilom iz kojeg se mehanizovano prebacuje u silos na elu ili pored objekta. Iz silosa se pomou izuzimaa hrana po potrebi doprema do koa za prijem hrane, a kasnije cevnim konvejerom odavde do viseih hranilica. UZRAST U NEDEUAMA 0-4 4-8 PROTEIN % 29 2!5 21 li3

kako bi bile to pristupanije uriima. Potronja vode po grlu u 13-nedeljnom uzrastu iznosi oko 17 litara po grlu. Predvia se da se priblino jo toliko vode potroi za pranje objekta, opreme i ostalog pribora, tako da ukupna potronja vode iznosi oko 34 litra po grlu. sifonskog tipa, kapaciteta oko 5 litara. Za odraslije urie koriste se automatske

Isporuka utovljenih uria

8-10
10-12 12-13

Tab. 1 Program ishrane tovnih uria

Sve smee se koriste u obliku peleta odgovarajue veliine i daju se uriima u tovu po volji. Preporuuje se da se jedanput nedeljno pospe po hrani oko 1 kg sitno mlevenog granita na 100 grla. Sastav smee za ishranu uria je isti do 12. nedelje tova kao i za priplodne urie do 12 nedeije uzrasta. Za urie koji zavravaju tov u kasno leto i ranu jesen preporuuje se da u kasnijim fazama tova dobiju smesu sa neto veim procentom proteina.

Ulovljeni urii treba da se isporue klanici odmah po zavretku tova, j er svako U PERIODU UKUPNO odlaganje izaziva gubitke. 1 1 Hvatanje i utovar uria 3,88 4,88 treba obaviti u polumraku, ili pri plavoj svetlosti, 4,75 2,87 ali veoma paljivo jer su 10,75 3,00 urii podloni ozledama (modrice, ogrebotine, pre12,35 lomi kostiju). Curice treba ravnomerno rasporediti po povrini plastinih kaveza. Broj grla u kavezu se obino kree visee plastine pojilice zvonas- od 5 do 6. Kavezi na kamionu treba da tog oblik, oko 60 u tovilitu. su vrsto i pravilno sloeni, kako bi se Obino se pojilice postav- izbeglo pomeranje i lom kaveza prilikom ljaju u dva prevoza. reda, Od tovilita do klanice urii treba da stignu to pre, jer due trajanje prevoza izaziva kalo, a moe doi i do veeg mortaliteta. Za vreme visokih temperatura treba izbegavati prevoz utovljenih uria. Otpremom uria na klanje proizvodni ciklus je zavren. POTRONJA HRANE PO GRLU Svetlana Vasi - Radenovi U narednom broju itajte o listovima koje treba da ispunjavaju objekti za tov uria.

Napajanje
Za napajanje uria mora se obezbediti ista i hemijski i bakterioloki

Poljoprivredni list

57

by DuleS

Agrobiocenoza, skup kulturnih biljaka, domaih ivotinja i njihovih pratilaca koji nastanjuju odreen agrobiotop. Ovi ivi organizmi su vrsto vezani za konkretan agrobiotop, a tesno povezani i meusobno i sa ovekom ine agrobiocenozu ili proizvodnu ivotnu zajednicu. Pravilo na kojem se zasniva, odrava i razvija svaka agrobiocenoza jeste simbioza izmeu njegovih lanova, kulturnih biljaka, domaih ivotinja, njihovih pratilaca i oveka. Svi lanovi te simbioze uivaju odreene koristi od tog zajednikog ivota. Ova simbioza ima karakter mutualizma. Agrobiocenoza ima jasan proizvodni karakter. S ekolokog stanovita, poljoprivredna proizvodnja predstavlja iskoriavanje agrobiocenoze kao pouzdanog ivog sistema za potrebe oveka. Potpuna simbioza u agrobiocenozi ne samo da uslovljava egzistenciju svih njenih lanova ve je pretpostavka razvoja i napredovanja. Agrobiocenoza se moe podeliti na dve glavne grupe: agrofitocenozu i agrozoocenozu. Ovim grupama treba dodati i njihove pratioce. Ove zajednice se ne mogu odvojiti, ali ta podela olakava analizu sloenih odnosa u agrobiocenozama.

Igrobiocenoza

Bor u ishrani biljaka. Borje neophodan mnogim biljkama, zbog ega njegov nedostatak, posebno kod dikotiledonih biljaka, izaziva znaajne fizioloke i morfoloke promene. Monokotiledone biljke obino sadre od 2 do 5 ug g -1, a dikotiledone od 20 do 70 ug g -1 suve materije. Boru se pripisuje uloga u transportu eera, lignifikaciji i obrazovanju elijskog zida, metabolizmu ugljenih hidrata, nukleinskih kiselina, fenola i indol-siretne kiseline. Od gajenih biljaka veu potrebu za borom imaju: suncokret, eerna i stona repa, celer, lucerka Jabuka, karanfil i dr. Zbog nedostatka bora na listovima se javljaju hlorotine pege, izduivanje je smanjeno, stablo i listovi su deblji, mehaniko tkivo se slabije razvija, korenov sistem je nerazvijen, broj bonih korenova se nenormalno poveava i odumiru vegetacione take. Biljke su osetljive i na viak bora.

ernozem

ernozem (rus. ernozem- crna zemlja, crnica), tip zemljita semiaridnih stepskih regiona, sa humusnim Amo horizontom, debljine od 40 cm, mestimino i preko 80 cm i prelaznim AmoC horizontom razliite debljine. Obrazovan je na lesu, lesolikim sedimentima i karbonatnim peskovitim supstratima. Najee je elom dubinom karbonatan, stabilne zrnaste (mrviaste) strukture, s pseudomicelijama i krotovinama. Kod nas je rasprostranjen na oko 1.200.000 ha u Vojvodini, Mavi, oko Beograda, Poarevca i u Stigu. Ima ga na svim kontinentima, posebno u Kini gde je, ak, i uta reka dobila ime po boji poreklom od lesa u doba velikih poplava. Spada u jedan od glavnijih proizvodnih tipova zemljita, najee je ilovastog sastava, porozan, dobro upija i u kapilarima zadrava vodu pristupanu biljkama. U njemu je najpravilniji odnos vode i vazduha, stoje znaajno za disanje biljnog korenja, kao i ivot i rad mikroorganizama i zemljine faune. Reakcija ernozema je neutralna ili slabo alkalna. Humusa ima 3,5-8%, peoseno 4,6%, a preovlauju huminske kiseline dobro spojene sa glinom. Humusu se pripisuju dobre fizike, hemijske i bioloke osobine, a predstavlja i glavnu rezervu hranljivih materija za biljke i mikroorganizme. Usled razliitih uslova obrazovanja ernozem moe biti karbonatan, koji predstavlja klimatogeni tip u Vojvodini i Stigu, obrazovan na lesnim zaravnima i na nekim delovima lesnih terasa, tamo gde je podzemna voda duboka i nema uticaja na pedogenezu. Izluen emozem izgubio je CaCO 3 , stoje dovelo do promene strukture i fizikih osobina. Nalazi se mahom u depresijama gde je zemljite neto vlanije, pa su mu izmenjene vazdune. vodne i toplotne osobine. Posmeeni ernozem pojavljuje se u graninoj zoni prema vlanijoj klimi i smeim zemljitima. Trna ga u zapadnim delovima Bake i Srema. u Mavi i Stigu. Smee je boje, elom dubinom nekarbonatan. orasaste do rogljaste strukture, a humus razloen usled vee vlanosti. Oglejen ili livadski ernozem obrazovan je na lesnim terasama gde su rasle livadske trave i gde je podzemna voda na takvoj dubini da je les oglejen, a tokom leta se voda kapilarima penje do rizosfere. tako daje proizvodna vrednost ovakvog ernozema vrlo velika. Zaslanjeni i alkalizovani emozem se pojavljuje na granici prema slatinama ili na mestima gde se pcz~_-._ " _ *._r:._r.r.:.. ::a popne do povrine, pa ulazak natrijuma u zemljite izaziva | I I M I I fhickih hemijskih i biolokih osobina. Zabaren ernozem se pojavljuje u depresijama ade podzemna voda izbija na povrinu, a erodovan na padinama, lokalno, naj^;; Proizvodna vrednost mu zavisi od stepena erodiranosti i najee je pod \inosrk: . ?_ _ _ :

Agroekologija, mlada primenjena nauna disciplina koja prouava odnos ivih organizama prema uslovima spoljne sredine u agrobiotopu, njihov meusobni odnos, ukljuujui i oveka kao organizatora poljoprivredne proizvodnje. Posebno mesto u agroekologiji pripada izuavanju zakonitosti na kojima se u poljoprivrednoj proizvodnji zasnivaju zajedniki ivot, odravanje i proizvodna delatnost kulturnih biljaka i domaih ivotinja. Osim toga, agroekologija prouava i razvoj ove privredno-proizvodne zajednice u cilju postizanja maksimalne koristi za oveka. Agroekologija se poela formirati u okviru meunarodne komisije za meteorologiju, osnovane u Rimu 1913. godine. U to vreme G. Azzi objavljuje svoje prve radove, koji agroekologiji daju prvenstvo agrometeoroloko- klimatoloke oznake. Sam naziv agroekologija javlja se prvi put 1920. godine. G. Azzi je prvi dao oblik agroekologiji. osnovavi katedru za agroekologiju na poljoprivrednom fakultetu u Pemi 1924. Azzi je posebno razraivao agroklimatologiju. Poao je od osnovne pretpostavke o suprotnosti biljke. odnosno svakog ivog organizma prema odresenom ambijentu, te od toga da je rezultat suodnosa biljka: sredina- prinos. Poznavanjem i primenom prirodnih zakonitosti agroekologije biljna proizvodnja u okviru poljoprivredne proizvodnje moe znaajno doprineti zatiti agroekosistema.

groekologija

Poljoprivredni list

61

by DuleS

i,. ':ri:.':'

'l

1"

.''''

...

isinai stabilnost plinosase- jinr zemljiitima .Lrzbijati suncokretu:,. : :r!'Lrne user'. U prcd.r...:::r.r viScgo' nenapqedinihhibridasuuc no e-i t ov e i e k o l i d i n e n r i n e r a l: r : : ' - : : r i r ad i S n j ei i r o k o l r s n i. : ' . : t p a l a m i d u . I lc'cta su osobine oclnajveceg ncgoobitno.Za gajorjcsunc...:.:., :za- poponac i dr) koji ser-rc r::,--: :iikrLsncr znaaaja kakoza opleuenllrade. takoiza blati zemljiSta koja nislr z.ri.:. . ena suzbiti hcrbicidinra u suncokr'.rr. proizvodaie. S togr.t; ,-'i1i hibri- viiegodiinjim i dlugimiirokq., .:: " ! r,- _cajcnjc da visokogi stabilni : r.rrn,rsa. Ljujtede Strnijta ' prr,'tiz" U cil.jtt prinosa semena i ....'., ...: - ileOr:r nrcrasc izvodiodrualr ; '= ": ta. neophodno : :,:i.' :': Zitatcikim I r Ir.,.e zcr\!- str.r'rih

4ffi
t

njeovezra.a,i ., :
p:'.Tehnologijrr ' .\ '. r ".t") - "_f;l+ijr l=p+r;#*ffi*-;4 'f ,

\ r c r l t i n Ll c l r r . , .-

_.: ,:fr^, -. -{jN

. j..jl\fr .-

It

[lii::";:"i[flll*'"J]'i"]ll

t$i Cil.l .1eveia akunulacijai . lrr grrh , r l , .r o , l e p _{4 .nrrnji\.lrie t..itrt'i.:rr\r1-:.a,'ri,\r . lii. la -I
2ctrelih ostataka

Dublenjesuncokreta
ZClll,li.:.:::.

:'.: .urrda.diiak i dr.).

r e-lei:; : ,. ostale U naScnr r':-:- .. ceagfotehniaki :r::::

'
lll!rZc'

Izvodi se pod osnovnu duboku.jesenjuobradu u cilju plar"ilrre mineralne

lroboljiar-ja ploclnosti zernltjita za lrlecine user e. Z:r I t It: ztlt : Lr.l:Lrr .rrl_it;u r e i : : . . : : : . : irolrebno :"-t.rlr\lr. ::t-:i. i:lrllnc '.rlcoLr.tr el ' , 1 1 . 1 p i l3i

Izbor parcele
Suncoketu najviie odglrr r: -, .. na iduboka zcmljiSta. na kojinllr r',;--: , rentabilnost gajenjadolazi LrllLLnL,t n-r:: do i,,rr7ajc. \ l i . t r c b l n r p , ' r' s ' . r o . surcokretzbog svojih bioloikih o:obLna. moZe vrlo uspcSno gajiti i na sironrai n ' i i n r .a t r L u d c i n u s l r b u / i l : n r U ( r n ' ' k i : c l i r n z e n r l j i l t i r n aN . a .ilornr.rrr-

r-:

-.

\0-i00kg
.- -, iubrer1a za-

: r - IllJ i\:1.

na tezrn] zcoranjc krajcrr

J, -

!...:

,.t

-.Yr!

by DuleS

^ffi

a na ostalimtipovimado kraseptembra, ja oktobra.Poslekasnihpreduseva (kasni kukuruz,ieiema repaloranjeobaviti poslenjiho\ e 7ene.Ako se neposredno ne stignetokomjeseniboljeje omti toposlojena proleinom oranju komzime. prinossuncokrem niZ i preko30 oo

Desikacija
Ukoliko je pohebnoda se ubrza Zen'a i prekinerazvoj bolesti.Zavisnood hibridasameromsemoZeotpodeti kada r lalrost zmapadne ispod35 0o. Primen i t iR e s l o n f o n e( 2 l l r a n a3 0 0I v o d e ) .

Inkorporacija herbicida

7retr-a suncokreta

savi5e rlage ie -1.a Inodi se ttrakor:kim prskalicama teZimi zemljiStima P..:ir-;e ra i+ o., \ lage u zrnu. Optii setvospremaaem t kod herbicidakoji na lakSimi suvljim 6 cm. m;rla.. rrgnte 2-n. suncoketa je u przahtevaju plitlio unoSenje u zemljiSte na jed- Meduredno kultivirani e vo-j i drugo-i oei*iii =:otembra. ako za dubinu 5-8 cm. u cilju suzbijanja to posrLrie nogodiSnjih -i .r11.K,linicnje sa uskolisnihkorova (divljeg ;1.r.1..:1; jtrr j para li- t.nor trli d.r zl.'.:rrJ-g smanienja sirka iz semena i muhara)i nekih sitnoOptimalao ueme e u fazi 2-3 semenih korova(itir, pepe- stova na dubinu6-8 cm. trkolikosepn- prinosa. Sirokolisnih menjujuherbicidiposlenicanja za suzbiUvek imari na umu da se-moblgg.'r re ljuga i dr.). janje divl,ieg sirkaiz rizoma,meduredno meno i kvalitemo izr edene a-erc-'rehniike prt-rizr.r1priprema Predsetvena kultiliranje ne izloditi u najkraiempe- mere u celok-upnojtehnologi_ii riodu od l0 danapre primeneovih her- nje, daju pozitivne rezultate. 7 danaposleprimene Obavlja se pri optimalnoj vlazr ze- bicida a najrani-je Dr Wadimir Miklii mlji5tau l-2 prohoda, setvospremadem. ovih herbicida(ukoliko nisu prethodili drljadom.Izbegavafi umanjiti deloi Mr lgor Balalit upotrebutanjiraie stresniuslo\i koji mo_eu niZe Institul zs ruta$tvo u prole6e najesenjem vanje herbicida,kao Sto su suSa, oranju. i povrtarstvo, Novi Sad temperature i dr.). U sludajuizostanka preporuduje SuzbijanjeStetodina herbicida. u zemljiStu dejswaosnovnih se i u fazi l-2 para YrSi se tretiranjem po celoj listova uz rudno zemljiSta \ riini pre ili setve sa setvom u trake okopavanje. ['n lzcrl]:r:derr a) ili setvomprethodno tretiftrnossemena insekticidima, pomocum- ZaStitaod CEI{TA sipada insekdcida ili depozitora sasejali- bolesti cama. Primeniti inselricidkadasenaparpredvidenim celama za sefru suncoketa U godinamasa konstatuje dr e i viseSteroiina po m-. velikim brojemkiSnih dana, kada se @Lpffif) jadi napad Suzbijanj e lisnih va5iju odekuje je bolesti,poZeljno Ukoliko nije obavljena setva tretira- izvr5iti l-2 tretiraSPffi Hni.EZ.JE nog semenaonda se suzbijanjeva5iju nja sa fungicidima obavlja po pojavi lisnih vaiiju (druga u fazi butonizacije polovina maja i tokom juna meseca), i nakon precvetakadaje na rubovimaparcelanapadnuto vanja. 20-30% biljaka. Na velikim parcelama dololjno je samo prskarii\iani pojas Dopunsko usevaSirine 40-50m. opraiiranje.

tavic

--.;6rL--

Setva
VrSise preciznimpneumatskim sejalicamakrajemmarla i podetkom aprila. je 70 cm, a mstoVedurednorastojanje u redu od 20-30 cm u zavisnosti od ,janje duZine vegetacije hibridada bi seostvarilo 40-60000 biljakapo hektaru u berbi. Dubinasewe zbog zdru2enog nicanja :norabiti Sto ujednadenija, na 4-6 cm.Na

PL\-to _ie n]Irl-{ .

ber srnntroplodna
l9-i o o I EtrIomofilna

biljka porebno je obezbediti dovoljno insekata opraiivada. Preporuduju sena I ha 2 koinicepdela.

. 026715126 SMEDEREVO
www.atomizeri.co,yu

*4 sb

Pnliopdvndnilist

by DuleS
r\il

piodoL Zdravi rezultatzaitite biljakau vegetacij

l-

::-: -. , r-r.r \ eliki ekonomskiznairj u biljnoj proizvod-::: ;r.nrh itetoaina-ie obaveznalr.-dovna mera zaiti .,: :r.r!-.Li:r i LLtvrdivanje brojno:ti pojedinih vrsta kao i ,-. ::,:::. si . a sa llm i prcdlzimanje rrierasuzbijaljaje obaveza
- -l:li: l.I,llZ\ Oaiaaa.

;lt l-".*

1 A

t;

! :::'le

.-:J:: -.:.

: -

-::--

-- - ..
r-

. ..-r:::,_:!-r::

Grdice- gundelji - obiini hruit lMelolonta Melolonta) -.. :e orl polovineaprilado .',:rL: : ::ri ur3tai nanoscvclike Stete : , , : : : , - - - i . e li i i c c . - - , . , . . r : : : ' l r i i n rp o l a 2 l r

Rovac(GtyIlotaIpa Gryllotalpa) Rovacje redovnapojavau povdnjacimagdesvoiim buSenjem podzemnih hodnikapregrizai hrani sekorenjemnajrazliditlih sejavljana dobro biljaka.Redovno zernliiitinra na koiima obradenim
:: ia::ilr :trlrl,il\ I \alllr!r!i Zanka

sklopkod posej:;:;:

"

r . ' . l c d i ,- - - - / - . - . .

- -- -:'i-

.::')r :-. .

rJ^oJ lra1c -i - -' ;. j:'.: - j:: ..:-\jihoro telopod.e(n adA . : j - . - i vrlo gaje teiko suzbijari.

: -::

:
-

:
_

-,

-.::deTio

. ,J - b i n i

Stete
K.,c-, ,, ZemljiSne Stetodirenanose itetc proredujuii sklopbiljakai na tai naajn nlcnrz:::. plinosod 10-70 % lukr n.:^. umanjuju Po-it.,-': U praksi ni.jcrcdah sluiaj da sc pojedile parcelapreoravajur4rravozbog s l e d e c e : '' Zaititrr::proredenog posejanih sklopa biljaka.
n o t l C C l l t I LIl I : : : - l f . : 1 . : , '

r: :: I . . : ! ' \ t s ep u t a : - : - - - : : . . r o d eu Z e m l j i .-! --:: ::.,-.,i lan'e. U praksi -, . - :. ,: u suzbi.janju dao . l, : - : G 5 kao granulisani

oe , p o s e b ns , . : - : : . : : : r : e k t i c i da
:: .:o prlnlenJuje u lanom Povlcu.

/"
'l

ti

PragStetnosti

n a p a f c c l l) * Trctiranjc .: - r'

, :: r i:

Posmatraiuci pcriod od 2003 2001 l a c i j a ) s a i n s e k t r ci . : r : r ' : x Tretiranjeu ir-:rJ >: godinemoZeseprirr.retiti da su Elateritle .. bilc prisutne uproseku I,2 6,4kotrlm skupa sa setvor]l * Kombinaclla u Baikoi, a prag z , r : r ; : ;. firr\lcgajerjastrnina ranjc u h akc it;tnostiiznosi0. 5 I kon.r / rrr.

It )

18

Pnlioprivtedn

by DuleS

Novi insekticidu 2oo8-oj

P o Z l l R o \ | \ j e s i , r e rir. . cid kojise koristi za za5titujlr, I<uruza i Secenre repe.On-ie .:. . kontaktnim i digestivninr .:. pripadagrupi neonikotir.. Sloj insekticicla n.r : n]cnu ost\ aflrjc ze:: sekrlr kLJ rl.rLt I r' .i\l(.llli\:n ,u ..,l

Preglei dn s e k ( d - - " r " . l i t u s e m e n d

(lit na primene .. . , Aktivna materiia Kolitina ' : : ! T S,e XUCOa rormura al. m . J( a )aorza 100 kgsemena kukuruza) { a .m . )

Preoled -._-- - -' - I -ra- -,- 6 -t'.

:::

Podg rizaju c : so v i c e (AgrotisSeg e:..' n i A. Ipsiion) hrr"r i l-.1 .rr< iuzerrr .: : ::,.:
S a \l l . - i l a ll ::.l o s e t l j l \ ! ' : - - : . : ' .i : , -

h5ekti(id ra a t r e t i r a n jre emljiita Pregleg draruli>anin

baktcri.ja i niL.,2..
r r p r ri n r l a z r m r r : 'ckrrc rpip. r aii. b. r . z l r r i . . i J r . ) .P r ; i k o l r . sene lre sme se ostaviti ne ziili-].:: por,rSini zenlje. i.i ne treba primenjivati irsekticid po :\aku ccnu (r'e1ikozagader!e Zivome slcdine i rcliki troil<ovi). Ako jc brojnost zcmljilnih Stcloalna velika oncla obavezno treba pored zaitite serrreraprinreliti i irsekticide bilo po celoj i11 tretiranjeu trake. P'irtcn,r E r r r t u l r . . r nr i 'rrr . c I t ii.d r 1 . ' pnpuruclii',r . / al u \ ' t , r r . k . h i l i L c i t , ' z b , , gk a r c r c c i :r Lontrltnirr flcjs1rpr. radina dc'jstvt. ObaveznozaStiti poscjanc.rasadcnc jer zbog zernljlSnih ili posatlene biljJ<e Stctodina trroZe doii clo proreclenog r k l u I r . r - r l i r t t i < r n a n i ert t n t i r o . . r i manjc dobiti odnosno nerentabilnc proizvodnjc. Mr Piljo DaLil

\1

SE

Prednos-:r.naYedel]iir : biliaka, L: .r
Saauva sn klop biljaka

i:-. :-.lsiite r:rih Stetodina

-s

Scnrr .- :-;rlde kvalitatrvno oblo)i ::: .-- . , -L,rrrn irsekticidom i zaStilat! . -': akole bro:rzbeclena b lizu praga z . ' : : : . . : . : . : . : t , c t o i i n a .jnost Stetnosri z.: r.,-terlinuvrstu. Tnsckticidi su ugLar r-,..rr . :tenrici i to jc znak da dc sernebiti z:ritrcclo celo bcz obzirer da li je preklir rn,--. p,l celoj povriili. Tretlrarlc 1'lovriinasa insehticidirna p o c . l o i p o r ' . i n i n r t c n f e 1 r , ' f lrjri i\ u i / viic razloga. a sanro su dva dovoljra

lirBrivredni list

(l

by DuleS ''1SS!..*j+'. -,i$i$&i.-

,iti+++--:E"r:ffi:lP

Smanjenjeinfekcija pro uzrukova nih eutipozom (Eutypolota)

intern::.- - : --':)- :: Kratke ': i s l a b a b u j n o s t :.- : : \ T i . : : ' : +na . :- : : :' +r se razvija
su jednogadia'. a:aa- 3!/r:rat prouzrokova'=, --::- rtbtflrE ; :.-- --, -:' E-Jn-+=r .
--- -

-r r. '-

: -,

- j-TE!IGE _ :tm-r&lillrlTn :

taF

:!I.:

<

- r...lm .e

3fi

rbEj

t:r.r(_

:!

-*

t-

:-4-{

'\ oa j utor : : - : - - . . :J l o n 3 u S v a j c a r s k ( ::.r a 3ovey, 1980). - :: -r-:-. .' ::: -:; :-..:.::i.l ia zanTa., . ..r li.rndiru.iznad raneje slab . ) . L i S c ej e s i t n i j eu p o : r - ' : rr S L 5

t
ni a p r e s e k u Slika 3 :S i m p t o m i b o l e s t s a\ d j t a v i i e g o d i s n , ed gr ' , e t a p r e u z e t o rated Manivers ity-lnteg Ohio StateUn a g m e n to f G r a p eD i s e a s e)s i r c d c n j u: i r z d r r r i t n . t . t i j c n o n e h d r a . l o i ta I r l o r u t i i r o p u o q o o u .O r r s i t t t p t o m t tolistovirnai lastarimase lle yideJasno jcr su zaklonjentzdrakom vcgetacije. vilr dclovina. ali su 1zgodineu godtnu deo biljkc sve izraZcnijidok se zaraZeni ne osuSl. na i' :: 2 :S i m p t o mb i olesti Slika ( p r e u z e l o ; :- . a - : 3 lastarimi al i s t o v i m a Ohio StateUniversityIntegrato:,lan agment of GrapeDiseases ) lastarima namladim bolesti Slika 6:Simptomi Ciklusbolesti (Farbatlas ( preuzeto iz knjige I listovima an Schadlinge undNtltzlinge Krankheiten, llniversity, Hohenheime derWeinreber, grupa autora,2005)

u zarazenoln Gl.jivase dugo odrZava Zivog dokotaili u bilo u delu dr-vetu d l r v c l ul o u cu r i t r o sltrorno , dtlmrloll

26

Polirptivrud

by DuleS

joS par godina dok boiestne zahlati ceo dokot.Zalo se ekonomskaireta osctitek u vinogradimaslarijim od .l godina.

Suzbij anje
je uklantrnle Glavninadinsuzbijanja zarazenog dr\ etasaaokotai iz i in..grada. Drvo morabiti orezano ispodrakrane.Ako se rak-ranaproSirilaisptrri povrSine zemljiSta, ceo dokot se mora S I i k . : 5 - c t o m i b o l e s tn izvaditi, ukoliko to nije sludaj onda i ap r e s e k u nn i i m a k treba orezatido panja i fbrmirati no\o . , i i e g o c l i= - : C r v e t( ao r i g i n a l s -:::'a .o Sremsk stablo. Najbolje vremeza otkivanje i uklanjanje zaraLcnog dokotaje krajemproI e c ai p o e e t k o m l e t ak a d as u s i m p t o m i najizraZeniji. \tie rane su manje podloZncinfekjer se razvija :'r u crr om d,-lu-eodine j _: .r'.'rr :. -_. \nie mocuDrou,/ro . , . , : : : : : . . . r : : n l i k c 1 uA . ko dokot iz : . : \ : - : . - . : . . . . . ' ) ( b i t iu k l o n l cin z

7:Simptom Slika bio l e s tn i ap r e s e k u ( preuzeto viiegodiinjeg drveta (Farbatlas iz knjige Kran kheiten, Schddling ue n dN r i t z l i n g ae nd e r W e i n \in,'.:j-j. .-.- .. . n, hclLzara z b o g rebe>, Hohenheime grupa University, l a k i c su i . , . . , - - / - . - - - 1 s\ ( s ( t d c i j e . autora, 2005)

Suvo dn tr z:::z:r-.: bilike se mora Slika 5 j e p r e u z e lia zk n j i g e "Farbatlas Mesta preseka, premaMulinsu. na Sto pre ukloniti iz r:nt'grada i uniititi Krankheite S n c,h e d l i n g ue n dN i i t viSegodiSnjem drvetutrebalo bi plerr:ili spaljlrenlem.Orc'zano zlinge an derWeinrebe>, Hohenherme zakopavanjem zati flngicidom benomilom. z a r a Z e n o d r v o k o j e l e z r r a z < m l ' i m o T e grupa University, autora, 2005 N o v i j a i r t a r T ia rr r . i a . \. p r o d u k o r a ts i p o r en e k o l i k r e r odino. gradu(shema 1). Patogen se uglavrom tlur.ir r-2,;- . Kod uzgojnog oblika kordunice sa preporucuju -: - . .. nalaziu staromdrvetukao 3tosu lastari dva debla i dva kraka, gde sr aki krak m a s a r a , / \i j c r r , . j : na glavnomdokotu,ali se ne nalaziu nosi polovinu rodnih okaca, mogu se d u n i c e . I \ : . - :.: nladom drvetustarorn1 do 2 godine. s m a n j i t i g u b i c i u p r i n o s u ; r 2 2 y n n g r e z i d b a : r - . - : :r . - - - - , :-:-: (pe- o \ o m b o l e s i u A k o s c z a r a T e n\ir ' a k ' r ' . . : Gljiva stvara reprodukrirre oreane :.:.ritecije)na povrSini zara2enor dnera. t . " l o r r i .d n r g rk r . r ks q m 6 7 . -o r e z l i l a n , , - - - : :.. ( s t L o t p o r as ,e :l\ard.tu -: . :'.:.- rl:.iilra Sp,rre J ..\ :r: i a::,113 d u p l L r i i e o k a c as r e d o k s e : , -- i--- -: organimai izbacujuse u razduh.Z: : . : : : 1 . : : : : : : c r u t i 5 a k j ; a - : : : J i e i l oo r e z a ,. izbacir anje aslospora neophoon-r voda(od ki5eili otopljenog snega). Gcneralno . u r i p o ze a e jrrlja u oblasrirna gdeima preko600 mm padavina u toku godine, u oblastima ispod250 mrn padavina u tokugodine bolest senejavlja. Veiinaspora re izbacujc za vreme zime ili u ranoprolcie:rnanji brojseizbacuje u leto. NaZalost, veiina sporase izbacuje u isto vremekada se loza orezu1c. Vazduinesnxje moguprenetisporeveoma daleko svedo sveZih ranazdravog dokota. NajvaZnije mestoprodiranla patogenasu mestapreseka pri rezidbi na -,/ L zi rrr^; Pr.l26 . e--'lol.rr p4.linr zrelo. Askosporezapodinjurazvoj dim dospejuna sveZe orezano drvo i tadaje osl\arena i n l e k c r l r l.a . t a r i p r e s t a j u sa rastomr kratki su, liSie u obliku pehara Shema1 je preuzetasa sajtaOhio StateUniversity-lnteg rated ManagmentofGrape sepolavljuje2 do 4 godineposleinfek- Diseases cije, jer se bolest sporo razvija. prode

Poliopilvndnilist

27

by DuleS

I'e blrLiua a 1in|lnlL r . . - : - ' . ,. : ' : , . . ' ' t l e n a1 e r t ] l t i l t l . i .r . : :'r'-t;;n!t :; ., :','zidbl t o k r r r r : : i r , : : ; .jc .:': . -'.r.-'n: jc na i1r .,pr-.-::':.:-. .. : -.-l .L.r.. , , , : .,, ::., ::.lcJoinoj lczicit: . - : r ' : . : : : I t t a t l .L a s t a t is t t 'r i:'..ririitnir. spole gljive :: :'. .:-. .u nane ienC na mcsta - ::J: , :,,ilc (pr!'drcridbcr tokorr jc praicna :. -:r'l-rebruara i zatir.n .:-.iinl rzr,Lmulan-ja tkira. lsto je poD!)\ljeno i kod redovnerezidbeprcd kril lrafta. Ispitivanja. na inokulisanirr kracima poslc konaine rezitibe. llokazala su ciaje duZina izumr'1og vaskulamogtkiva biia ntarya u od nosu na spr-ovedenu inokulaciju na rrcstilna presekapri <predreziclbi,,.
K L , L.' r r r l C> a f d o r t \ ' l , r : , / l K . : l : r l. . / l r . d r . n . ' , ) J . . i - . -

T
:.

"'{

"l
'""
!-r11

,. t

.. .r. r'c-.ll-

ip o J l l . r r .t ' . i z r r l r i r ' . r r r j;.o r o d n o ; \ (rj .isl\'t'1. JrC b i l o r ' r r . r ' e1 1 r t ( 1 , ,n t . z i , l b ir t o d t r o - trrt r l \ r ( ! l r c / i J r ' 1 \lU rrp.rr<JiII rr or l . s r . r , r l rrri.llz l i k . , r J r . b i r rp i r ' J r r . r , r .rrr r t r l r . l i r r z r .:rr. paZamoda su \ r'c.hrosti 14 i 12 cm \ L l er c r e o o \n alic od dt. I ( .l'fL,( co . , r t L r c .i,d b e . . , 1 .Ir f r e d r c ,(/1 1 \k -{-i iznosila i0 cm. .jc / r k l j r r i a k , c - . - \ : r . l r r p l o rrn ..i ' r o z c r c l i l , c i ' m r i r iizidborr u n,. r l r r o i t t f c k c r p r L J .rt '.l \ : . r l : l i i r onr Eulypa lata. Ovo je -joi ledaLr ' l I l i r g ( l J. i 5 r f r ] ! : ( n j c r l l \ f u r rc r r itroroj l.rzi i 1'rrtrrzil.r-pt.,ttzt.,, ,.-,'. uia bolestimo2e smanjiti poten . , , / cb L , /l r , r n . r r ch . . , . t r 1 . k i h '. \'r. llhrllju rrci nll n(t i r r r . r L . 11 i l..1 . , r p i r s-rp r i l i . . :. :ljnor ija saznanla prin]ano ' ' . i c t r : t . l. , , l t r 1 ' l ur . len ri svetskont iaso,.Lrnal od Enologl'

L t :.ur Sii ct, tlipl.irtg.

9olanarfi fr,omore.G
.,,: ::^ :.:1..-i

J ISORAVNI \ A PF S T E R S K O V
,)Jrt n

,ett@aav?illn@ semey
'.h ADORA
Ekslrc, r(,nd sorro

?,

--J CARRERA
Rodno i rdnd

RIVIERA
V.la rodno tonr,

LISETA
Prinosno i kvdlile.nd

ARNOVA
Kvoliretnd i lepd

KENNEBEC
Kvoliterdo i krupnd

-a-

UVOZNA SEMEOD POZNATTH SVETSKIH PRO//Z\IODACA

:

j
" s o l _ . \ \I \ 1 \

At' HzPc16-=
-iL

AGRICO

Republ kebb, tei/iax 06t/839.83-58 032/854,031, 855424, B!OGRAD predsedilitvo Nikoe Tesle 10., :e|011i2691041, 063/81139-07, 06V639486 Maqarin BEoGnA!' :.-:.-'.-'

by DuleS

Pojiliee4aiivinu
Za ::s:zz',e '1oJ,i. =z--.-z ,:C uzgoja2ivine,vrloje vaZnoda obez..::s --,sZ- ;s- J3- ,..:- <a<c bisteto postigli,morateimatina '.s:. a;a'-- i: -zaz1 s.s?.* z: '.:2-anJe.Ne smebiti zagaden imora -a lrstu i kategoriju .: .,: :c3:-:4'zz re Ez:izz ;ivine.
. jr . ',:= ed L1. _e r:::::: :-ak rofu.::.ir :--:::::, i:r-:::: -:r.d,r; -ri:.:--':.:-t ={ -:er{ir . : . ::: .::-::i :-: ;-._eqeir-::tiril:.:: :a:-' : SgItrl --i;ce,::_ :

*,'

kA.
f

.:.:: : Zjrinamik-u. u pn'om reduovrst o .:.: i.::r-_:orji 2ii ine.Ako je u pitanju :- . : .:. - ,--:'::.:::e u,oitan-ju podni
--: -_ :r
\::}\j :\--!.:

s'

&*
$.

:,:,
:::-i

,
.'-

:
_ :

.: ::
---

Z-:lir-r kOii
-::

: r a - -| J . i : ' = - . i : r - 5 - : . JIIIF. :t -=E-_--:

\a--

-r:. !-

:::-_

:j:.

:: : .:. :Ilrizr : : :"1-::X. Zr qq|C ..: :::plrluiuje .\:::a-'-_ =t rgEDc;.-i:edenoe proi^ d=::- \:r:!i= a-,:_ - . nlcpTl\anol _ 1," _ --r'-T:-, :r:-

Xt-:!

--'jj--:,::-.

, : ---::.

l:E=--.:.; :---::;

::: --.::: i pianosadi

,i::: rezultatima ii: -::, z:=e :i. _r: :r. :. : - a{r ZaruXO\anje podesivi I OorzavanJe .i iaslednom poSlor:: - -:,i:r-: \:-: ::. 'ene. Pritisci koji sejavljaju u sistemu po visini. iako odabrati pral i L-'r:,! -:.i:i:: ne prelaze 2 bara,a konstantnost Ukoliko se postavlja ve5anjem, onda se ".iriano ' kralireta . a t oj c u . : - . :. t : : : . \ . : i - . Z ponebna da ne bi bilo kapanja. U tu obiino koristesajlei kolotureza kontr-le tovati nezar isnog :lT-::-:\: .'::ji.' lc srrhu desto podeiaranp le sekoristeregulatori pritiska. n u i r r n o o visini. Napajaje izvedeno lakie uitedeti nego za=r::. Postavljanje najdeSie sistema za napajanje mogu- nje sistema fleksiKoja opremaza napat-': ;3 :3 kon- ie je na principuveSanja ili kao stojeii bilnim ili spiralnim crevom. Cevina koje
VladikeCiri6a33 21000 Novi Sad, Srbija Tel / Fax : +381 21 493006, 493757, 493422

@t0tyrAPtil6
/ oq\

office@jomapeks.com info@jomapeks.com Skype kontakti jomapeks

PROJEKTUJEMO . ISPORUEUJEMO . MONTIRAMO

,,----F<. , o*
,LJ!)

, t, 1----,'. (

i): !a = -v \ .-

rl

I
I
I

ffi pfg

by DuleS

se monlira.ju nipli mogu biti okuglog il: danassve ieice kvadratnogpreseka., zaobljeninr ivicama. Razlog tome i-'-: . rL l i r U e r l id ca i j c n a k r a d r a r n o "p - - . lakie obezbediti dihtovanjeprilikr.r:: ,tncne niple. C c s t o' e i z n r dc c r . poila\lia i /atcgnula ,/i(a \ . p r e i i ) i r i n u d l s e d in r . ' . y r n l el l o n a g r r n i . . r Ur - - . p r i r o d n ii r r . i i n k t .P r c -

Nippla saposudicom za kapanje

\ipple sa posudicom su idealno pr:i.-,1:::zr LLzr:oj peradi svedo te7 i n .2 : ' . : . . , . . r t l o k o5 k g .

Sieizmedu % i l,i cr..

..

nipli,konsint'" z: \::.i:---i: i,r r,:,.ilrr" - ,p r n j c .r e s r . l , L r i . l " . r , r z nrrp u r i . p , nica.saiitljila creva kaoi filterizar odu imedikatorikoji se sastoje od dozatoru i kontejncrasa lckom. Dozatori sc ra,

I t* t

.+ ' { F. 1. t

tm1***1##ffi
ku o broju bro-jlerr po jcdnoj nipl T]lrll ci, a taj brq sekrl:: ..,1 i I do lj br

z l i k u j up o s l e p e n u p f e c i , / n o qd t iu , / i r d n j a p r p ; n n c t i ' -.- """ medikamenat i ro b i i n o - r r g r u p i s a nu i J

do 4 kategorijc ovisnoo rasponu podeSa-

ii:i;:,11T,.]::,o;:il:::il;"'.::F:1';,.;'.1""r,r*r5niii,nno,"";
zbirsvihelemcnata,,g.ua.nil,u,i,l:,u-,I" :ffi:Xlmn:*fl;io;***l *"'-,'-'*''l proizrodac Svaki daje svojuprepom
r.olG -: moder nazran Tr: l ::... . .,.-1,i1,:
)o - ls hr^,r--,.

""-l:'IJ#;ii,'.",'Jl'#,T:l'i::: F, --.
{
a ,
\*.-., j;i; ,a aktir,iranjeuspravnopodi-

""'i;";;;;;"il;;:i::;i::;p o n r p r r . r f , k u . r . . B - rr,' . ' i ' : ' ,g njc

\. .
-

kolidine prolaza' prikladno i zarecu

"

Yridu'

:;,iiiii:'l'"-

1- , ;;'";.' ,,.,
iarniznn., l,r,-,i ' L, r r d o R r e d i n t t in n n , - , ,

''l.t' "orenr\alnapozicijanipplattz Ir":t

. rr.:--: :r . . t ':..!.i . >.i . :i L:l ,k,:r rk ni bn nb \ in llr i ::i n | :: -: n : -.r:: : :

o0.,,,00,. ffiok

o,ls'-qj
;''-'-

,:

::

:--:

Slidni sistemi za napajanjr z:.. . , .ristesei u drugimnadinima ddan :.. ... je npr kavezni. Sto
Hio iipnclc nin^|"

=_ -_

. -'

. - t-'l-""t. -. irit,i>:. ,_

--

bez posudiceza kapanje

Izradena.je od visokokvalitctnihntateljala pri protol-uod 50-55 nrl nin o d l i L - u js ee h i g i j e n o m s c i l j e m . r . v oa zdravijeperadi. To sepostiZe efikasnimi funkcionarlo-pouzdanimventilon. Vodasc rasporeduje prema potraZnji, bez izliranjaili p f o s r n ra n r o d er a k o d l s es c d l o , r : ,a r , -t; r r L r a d r a r nc ue r n i p p l e \ Lrialton pplom To znadida unutraSnja utidnicaI mehanizam za udvriiivanjc osigurai a.;Lr naksimahtu higijcnuunutar Zivinamika r ne stvan zan.rkc ili slcpacrevaza taloTenJe prl.javStinc.

o tr
I
-

,i

ha

z
:-\ L-t

LJ(J
)

Polionilvrdnilist

by DuleS

hr;.tffil. Okvirne preporuke za razne kategorije Liine za neke tipove nippla

l. Top nipplai Top nipplaorange po nraksimalno 300nippla KoliSten-ie pritiska. regulatom broj jedinki po nipplu: Preporudeni Brojleri20 25jcdinki po nipplu (do 1,5kg) 10 - t6 je\4ladekokoSi dinkipo nipplu. Matidnojato brojlera(0 - l8 nedelja) 10jedinkipo nipplu. Patke (do 3,5 kg) 8 - 12 jedinki po nipplu. 2. SaniStar 450nipplapo Kori5tenje maksimalno pritiska. regulatom Preporudeni broj jedinki po nipplu: Brojlcri l2 15jedinkipo nipplu. 3. Okruglepojilice i ''L- P-sporuce i j e d i r l ,o bn ro pojilici I do 25 kg 80 - l]t Cr.rrkc ' C u r k c0 d o 1 2k g S r r B r o j l c r ir r t :iti r . . . . 150 Brojled 100- lril piliii 300 Jednodnevni jedinii po pojilici mora Brq oiinLgloj .c urnanjit ' teTirn ptio ' . n.rlno i roor cama i vruioj klinri.

vrsteZivrne. Za ilustracije smo koristili dostupne slike opreme nekoliko relouriranih proizvodada. bez pretenzije da lkoga Opbte prepomke en.ro. Bofavorizuj gat po izbor opremc i qieporudujemo da se Za brojlere j c d n al i r j a z . r' L p : : r r j c i n s t a l i rz aa 2 . 5 velika konkurenGcncralno cija na trzistu sido 3,5 m iinn"' Zirinamika. jednali- gumoomogucuJu t::: :r-.ialirana barem bi trebala z r invcstitorina da r r i j rz r - . , : . .. - ' i r e o d b r o j aI i r r i j a nadu optimalno hran1ele. prere5enjeza svoje brojlera Zl r;s :: I nratidnajata porudujemo da se potrebe, uz nastrudnjaka. po jedna linija za ravnokonsultovanje naOvaj tekstsc tematskii sadrZajno napajanje instalira L prethodnih tekstova 0 na seriju z a ) d o / m s t n n c dovezuje hrf i J sre pa ranije nlp'za naprrjanje. peradamika. oprerni {tr * r U ovom tekstu sanou vezi izvoravode,infrastrukftrre smodali nekeop- kvalitetavodevrcdi i ovde. Uskoro nastavljar.r'ro s tekstovima o Ste inlbmacije o . oplemi i sistemi- opremiza hrarjenje. za ma i]apaJanja gajene Nebojiu Margaii, dipl. ing :r.1.'eicc

<\

.ts

.'r,$

.rw i

ffi
t,:8,;

by DuleS

kao i osralojstoJ lsvinjarsnr. proizr odnji repro darskoj | | lja osnor tadukcla predstar \J udie kve proizvoclnje i najneposredni-ie poslovanje proizr d ove na ekonomsko preprone grane.Bez pravihog resenja da sepostignu duklivnih normine mogru zadovoljavajuii rezultati u pmizt'odnji, ma koliko zadovoljila ishran4 sme5taj, tehnologija, organizaclja i dr. Problemi u reprodukciji su uzrokovani raznovrsnim i mnogobrojnim razlozima desto vrlo kompleksneprirode i iziskuju dosta vremena, strudnosti i sredstavau otkrivanju, izudavanju i daOvo joi dobija na vanju pravogre5enja. ..teZini" ako seuzme u obzir da seradi o gazdinstvima. seoskim Jedan od bitnih uzroka reproduktiv:ih smetnji u svinjarstvu je anestrija ;::llodnih krmadai nazimica.Krmada ,: -:o prirodi poliestridna i multipama l- . . :-njai ukolikoto bolje umemoi mo& iskoristimoproizvodnjau svri:: :.::r, :,' e rentabilnija. grlau inpriplodnib Ji: . :': 2enskih :<rr.:{- sl injarskoj proizvodnji iz go.{l.p -; rrr:iu izzsta u ozbiljan stodarski : zinsr oi , :trblem.Na ekonomidnost pxltlqe u srinjarsn'u itekako mnogo Ovaj ur;ce'.jdcrrh pit.tkinjau zapahr. prohlm * rrie p-ari i izuiava na lcrpnim sdiurin d..k ie na seoskim gazdin:nima ti poblem gotovo zanemareL Upra\o to rc i E$elnoJa prisrupin ima m sedim -eazdin mo ispitivanju gdeje taj problem a&ode 6ts:raaDa bismo rspimli ri:ej godlinjih dobanaj alovostlcmaia i nzimi-a uzeli smo selo sa900 domacinsarzktf imr oko 3000 plotkinja. Proizsoeya prasadi

u ovom seluima tradicijuvei dve decenije. Do sadapostignutirezultatimogu da se mere sanajuspeinijim dru3tventm gazdinstvima. U proizvodnji su veliki jorkdir i Svedski melezi i krmade landras a koriSteni su i nerastovinemadkoglanknnadaje od l-5 drasai duroka.Starost godina.Bilo je kmradakoje su se pra-

u ovom mestu iskljudivoje prirodnim je uzoran, pripustom. Kvalitet nerastova stanju,ddakao i briga o zdravstvenom nju, nezi,ishranii eksploataciji. u nadieZa oplodavanjaje Organizacij koja veoma matidnesluZbe nosti mesne pedantno vodi ovaj posao. U tabeli 1 iznosimo rezultate istrazi-

po godiinjimdobimazbirnoi pojave anestrije 1.- rezultati Tabela primene (serum 01.S' i Prolana idrebnihkobila) SZK-a rezultati
sile i do 16 puta.U prosekugazdinstva nege Nadin ishrane, imaju po 3 krmade. i drZanjapriplodnih grla pribliZno su uiednadeniu seoskim domaiinstvrma. a i nazimica krmae
vanja.

Iz tabele se vidi da je u zimskom plotkinja, periodu bilo 160 anestridnih 271 i u jeseu prole6nom176,letnjem Ukupnoje bilo 667 njem 60

&

Polioprivtdn

by DuleS

anestridnihplotkinj a. Nakon tretimnja anestridnihplotkinja sa SZK i Prolanom01.S.pojava estrusa je registrovanado 7 i preko 7 danaTako se u zimskom periodu kod tretinnja plotkinja estruspojavljuje do 7 dam kod 82.50%, preko 7 dana kd 7-5U/,r kao 5to se vidi iz tabele nema znetnijih odstupanjaosim u jesen k& )e zeno veii broj plotkilja do5aou esrnrslnsle 7 dana,Stou ostallim godi5njin &bina nije bio sludaj. IJkupno do 7- Dffia esrus se pojavljuje kod ,<-ll plo&inje ili 81.10%i preko 7 dana kd 7.4Y/. sve se bucalo 88.59%.UkuFo je estrusizostaokod 11.39%, najriie u j esen25oh,ali se radi samoo 60 plotkinja. je bilo najv iirczimi 1.7 Povatlanja .36Vo i leti 16.73%, dok u ostaladva godisqja doba nema aatnijih odstupanja.Moramo da napomenemo daje veliki broj povadanjau leto bio zbog velikog ude5ia nazimica i krmada tretiranih Prolanom 01.S. (150 od 271 ukupno), ukupno je povadalo 15.39%. Realna suprasnost po godi5njimdobima:u zimu 82. 631:o, t pr olein 87.| 1' or leto 83.26Voi u !=en 88.88%, najvedi % km cepcijebioje ujeseni poleie, ukupnoje kooc{irab 84.60yo. Pobadajaje bilo mab, ukupno 1.6% za celrt godinu. Ar:lalizilraj.uti rezloltate pra5enjane smemo da zanemarimo veliko udesie nazimica i knnada sa jednim pra5enjemSto se vidi iz tabele 2. Po godi5njim dobimabilo je Zivopra5eno: u zimu 12.5 prasadi,u proleie 11.56prasadi, u leto 9.65 prasadii u jesen 10.62prasadipo je bio leglu.Najmanji broj Zive prasadi u leto, zbog prethodno pomenutog veieg udeiia plotkinja tretiranih Prolanom je bilo Ziveprasadi 01.S.(150).[Jkupno po leglu 10.94. Prosekmrtvopraienih prasadije 0.77 po leglu. Iz izloLenih podatakamoZeda se zakljudi da je u letnjemperiodubio najveii broj anestridnih plotkinja.a u jesen najmanji. Zakljudak bi bio da sunce i

po brojuprasenja Tabela 2.- Udeiiejalovihplotkinja i dirpbvih danapo godiSnjim dobrima

visoke temperaturenepovoljno utidu na polni Zivot plotkinja,kao i najveii broj jalovih danapo jednoj plotkinji Sto se vidi iz tabelebroj 2. Analizirajuii tabelu 2 nameie sel,rlo interesantan momenat. Procenat jaloje najveci vih nazimica 49.38%u zimi, u proleieje 46.02o/o. a u jesen38.33%. dok je najmanji leti 34.69%. Kod laje: madasajednim praSenjem redosled 51.67Vo t jesen, 47.70V'u leto, 39.77yo godiSnja doba ne utidu podje&eto na nazimice i krmadezarim od hrir pa5enja. Za leienjz anestriirih oHiF u zimu i proleie koristili m SZK-a, dok smo u leto i i:s Lai*iti i Prolan01.S.Od uk4no l?l ffiie u leto 150 plotkinja I ruirr |* nom 01.S.Iz tabele I se rif, da neua zratnijih odshrpanja fto seti.E ukqnog pojavljivanja estrusa po godiinjim dobima. Jedinou leto ima manje prxadi u odnosu na ostala ti dob4 jer su se nazimicei kmradeprasile u proseku po dva praseta maaje u odnosu na plothoj trtuane SZK-a. Iz wega navedenog moze se zakljuditi da godiinja doba razlidito utidu na pojavu anestrije kod Zenskih grla u svinjarshu. Najvedi broj anestridnihplotkinja je u leto, manji zimi, u prole6ei najmanjiujesen.Broj jalovih dallau letojednak je zbiruostala tri godisnja doba.Jalovostje narodito 'tnaLernkod nazhnica i za ietiri godi5nja doba iznosi 41.52yo, i kod krmada sajednim praienjem42.58%,ostalose odnosina krrnaie sa 2.3.4i 5 praienja. Odliini rezultatj su postignuti u pojavljivanju estmsaukupno za sva 4 godi5je nja doba 88.59%,realnasuprasnost za sve 84.600/o. Za leienje smo koristili manjibroj prasadi SZK-ai Prolan01.S., je bio u leto,jer smou to weme koristili i Prolan01.S.Godi5nja dobarazlidito utidu na nazimice i krmade zavisno od brojapra5enja. Mihn Msndii

u prolece i 33-731f r zighbkfe 6i nazimicc

L-puetlujusr imale

jedno paSaje, zrP e ztane raz)tka u kgriS trEEl, *.rrP q0redujuii Ietnji period fr rdiLa * zaprta u korist naaimi:, rt * kod kmada koje su imale dr: nma znatnijih odstr+anF u stir eetiri godisnja doba. Isto je i sa elirn kmaiama po broju pra5enj_a ali je mogo merrji broj plotkinja. Broj jalorih dana u leto je&ak je zbiru jalovih dana u ostala tri godiSnja doba. Iz iznetog moZeda se zakljudi da

Pdjryilvndnilist

&

by DuleS

Mikotokslkoze svrnJa
ikotoksikoze svinja su oboljenjauzrokovana toksinimaplesni,a karakteriSu se time Stosu vezana za hranu,nisu zaraznani kontagiozna, ne mogu se lediti nikakvimlekovima ine izazivaju stvaranjeantitela. je da postoji 50000vrsta Procenjeno p l e ' n i .o d k o j i ho k o l l 0 r r . t a p r c i , r o d em i k " t o k . i r e P.- ( k .:'r r \ ' . L r. - - . : punskesnreieza si inje svih kategorija : druga. Udestalri>ii..ntaminacije hrane ze srinje ohric.s:nima vrlo je razlidita. zarisntr..i . i: ekoloikihuslova. Vec .. ':'' - j .i r rkg hrane smanjujc . . r" \ o n v e r z i i h r rr a n e kod ,: -i::nje nefrotoksin i hepatotok::- l:--- e inunosupresivno. Klinidka manifestuje .:.:.,r..le1ih sYinja sekao polidipsija, :oii,rnja. glikozur4a, slab ::si i por ecana konverzija hrane.Dlaka :.,.teje gruba,nakostresena, a prasadi :z::rd postajukrZljava.Sa stanovi5ta .:: ::-icije srinja ohratoksin A pred, ' r ' .n r ' \ l e n . i e rs en o r e i a . i - : . : : : - j J r r d i hs r i n j a k o j in e

_ : __ - - : . : ----: -.:-

'- :-,

-;-_:--.:.':_:
- r.F:: -r..:

:,r

:..:-:i:::--:-

K:-::, '.:::-.: - -.:.--.-: ::-::-.--: -.,:i-..1 ' : .i q. rrzJ-h, :. . :-:-, - : . ' J ; t -i i r e -\J]atokikoza plesni. \ e:ar:;z:..s: spore n-ju na r eliku r a n i j a j ui l i r e u d a l j i n . .P c : r ' k o r -: c Aflatoksikozusvinja izazivajumiko- Fuzariotoksikoza polju kontaminirajuiihranunazvane su toksini kojeproizvodi plesanAspergillus poljskeplesni.Unetehranomu skladiSte flavus.Postojioko 40 vrsta aflatoksrna, Fuzariotoksikoza ili zearalenontoksiplesnirastui razmnoZavaju sekao skla- od kojih su najvaZniji: aflatoksin81, koza.najieiia je mikotoksikoza svinja plesni. diSne 82, Gl i G2. Aflatoksin Bl je kancero- kod nas. Predstavljaveliki problem u Mnogobrojna hraniva za svinle su gen za zirotinjc i ljude.hepatotok'iian reprodukcijisvinja. Zearalenon, ili F-2 jer su od- je i temostabilan. plesnima desto kontaminirara proizr toksin. odje plesn i rodaFusarium govarajr:ia hranjivapodloga zapoljskei Aflatoksini su izolovani iz brojnih koji poseduje estrogeno dejstr o. kojese plesni. Pripadaju skladiSne raznim rodo- hraniva za svinje, kao Sto su kukuruz, kod svinja manifestujekao estrogenijedam,pSenica, vima kao Stosu:Aspergiilus, Penicilli- kikirikijeva sadma, mle- zami vulvovaginitis. um, Fusarium, Alternaria.Mucor i dru- ko i druga. gi. VlaZnejeseni pogodujuSirenjupleNajdeSii znakovi aflatoksikoze kod kukuruzni snikoje napadaju klip izmo. sr injasrrslabapetit. povecanje brojakrPojedinihgodinauplesnavise 2E25a/o Zljave pra:adi. nakostrcicnost. slabpriproizvedenog kukuruza. rasti poveianakonverzija hrane. OboleIe svinje su manjeotpornena infekciju ia Treponema h y o d i s e n t e r i( ak en a r i proliv) i crveni vetar (Erysipelothrix rhusiopathiae) zbog imunosupresivnog de.jstr a aflatoksina.

Ohratoksikoza
Ohratoksikozusvinja izazivaju sekundamimetaboliti plesnirodaAspergillusi Penicilliun. Hranira na kojima se desto nalaze p J e s np i r o i n o d a i ao h r a t o k - i r s u :j e ra dam,pienica. ra2. kukrruz, raznevrste Pojavaplesnina hranivimai koncen- braina, kikiriki. sirak. pasulj,heljda, trovanimsmeSama za svinjene znadida s o j a h l e b .k \ d . a c .. u n c o k j e l o \ o seme. je hrana k o n t a m i n i r am na ikotoksir nn a . suncokretova sadma. ovas,potpune i do-

Vulvovaginitis kaoposledica trovanja F-2toksinom

50

Polioprivtedn

by DuleS

Svinjesu izrazitoosetljivavrstar!: .r - J q ' l r o z e a r a l e n o nO ab . oleraju (suprasne oba pola i kategorija i dr.:r:

krmade, nerastovi, prasacl.nazi:::-,:

I Iikotoksikozeizazvane ::rhotecenima
- - ' -r :

svinje u tovu). Plesn i da ro F u s a r i us nu r.: . p a d a ju 1 . . u p r i r o d iS

.i'. i

,- -.:

:.

.-

: _-

'.1

. - : a : i k o z ei z a z v a n e trihoteceni-

:',':.

:. ..

-._.._ ..:: -:o akutne a,k u t n ie hro-::l--..:;;::r: rzazrr lju promene na . ,r3nr'riltrtjs. odbijanje hrane,kr-va:: .,:-.:2elucLr.crevima, pluiin.ra,bu: - . . r ' c , . J e l u j ui m r r n o . u p r c . n i ro . . . .:. .. . plili't iporecaraju konvcrziju D : i : - D c o k - r r i \ e r r a l(o lONl ili ronri. : r . . I i s u . / r o ko d b i j a n j ak u n , / u n r J C t hrane kod svinja. Vcie koncentracije-hrani izazivajuproliv, tlegeneraciju cr. .. j : , b u b r e . i n ir hu b u h .d i s L o l o r a . ' - . k o T ez c l u c a T . - 2 t o k s i ni t a t i ' . - ^ ' .. - . n1e konzumaeijh errne ,'^-. -. .. l i t c r r .r r d r n j e , i t n e , r r . r . . - r

najiciir lxani\. ::.:.- .1e r.rdalu.r-'-

-,-

- :..:-.:-:::: i ] l n ou a s i .t: ::. - ' : _ : : a : .i : . 4: : t ta : -- : . : : : nje.ran. p u l J -\ Kod muikih 2irorinja nasraje ri;.r-.- : -...-:., .... ... Por,-d ore -'\ l o g a .r , r a u n aja tcstisa(smanjenjctc2ine i do ii)ior: se da i. s\ aka druga do treca godina kod degeneracijatestisa; smanjenje libida nas repor,oljna za berbu kLkuruza,jer su i pokretljirosti spcrmaro,/oida i poja\ i1 jeseni kiSne, ito pogoduje iircnJu tok- rante spcrmatogeneze ido 2 meseca. sinprodul-ujuiih plesni na kukuruzlom Simptomi estrogcnizma i hiperestrogeklipu i zmu, narodito visokorodnim sor- rizrra kod sr,injajavljaju se za 4 do 7 t a m a. a L a . r r o n r c u e t r c i j o m K . o r r t a m i - danaod poietka da|anja hranckontami nacija l(ukuruza noZe da bude i do 80%. nirane zelraicnontrn. Oboleraju mlade abortus kod kfliada. Najvainiji znaci tlovanja su: otok. s r j n i c l r i - 1 . , . 1 ; z : e i . r : t : K . linic'ka slika . l , l u r k nI a , i l , . . . . - i 7 1 . i ' t ' . . slrab icr.icnilo rulve novorodenepra- se iest,,. lt,::tt::.:-- : t:i.tlralt :fasadl . sadi. n:z:::'r.ri I starijihkmada; de5anje . J . , I J : I - a-t:.r: tl O ntetunq bort,e: , baze repa i :::ritaLne regije; nervoza: cn eniLrni

ot\,

,<q-: F.

$" \

o.S**

,ffin-om' progrilnr
- $nr{s$ krsxi t* iivotinje -

t l .J

i ! i;;*rs{ni adsorhentimikotoksinrt

f l { i l J i ) l . . i S A .i jL ' . Z;\5Tl'iFr 7-l) R.i..'.

-.'.'\.\l

rsir?"s"sff.
. : : i i r i l , : l , ,l k r . , l l e r r j j a l , ., . , : r',:i-rirlii ..'-

: mi$-{- LtL' prosranta

i ri ri rL, I I i , i , ,I I i : I 5 j t a p t t , i t : r ' iiij!ea:rf:t ll{jlL.'1i\';r \t ji itJt I:tti I i'tl5ji {)\1 -

mim s"AS{ff/rus
i: rl il

; : r r : i r r l l i r r:ra l r/ i l r : i r \ l r , i l , , . : t i i n r i n i i r: c p r i r r s l r , o m i k , , , ,. . |l nrfsu. r n l c i i ri i i l i i r n i r

a.- a .- . :. a
4..,.

: i :r - i r i r i i i s k l j t i c t l l i i
:.:illa

r$,tr-fl-f;& s

o . - : - - . . .. :;, .ilt i itrpt;'.,1lnlc

gR T f,ilI fi[J fI| c i?,?'^x, cl pR irn' ii"1: i; ii:ii,5.,,_ s46. 422.1 44

patentkomerc@sbb.co.yu e-mail: www.patenlkomerc.co.yu

by DuleS
j,', r'7

ajene Zivotinje predstavljajrt ' : znaiajan deo sislcmaorgarlterlc ru skj zdrave pol-loprir ir.{: sleilecei h f azli-. ,:''

-'1

>r.l:rlrzir.1 r.:!: :l\'\ 0 l!'

)::.-i

, .'. KOZe,SVlnJe.

r..i1,':,,. :: .,. j.

:lredenih nor-- ... :a konvencio-

' ' ,. ili zahtevnijiu

,
' ,

- : : . r - 3 Z i ro t i n l : k , , :,'idruge) Ir!i-!.-

: .-::nima(obllsii:::. 2ii.'-::,., :, -r.; za uajen-je itoprir rednih kr-rltu::.

. ( <1 (nJ( bil- .. .\' --f r r n:d.l rr\ Lll lrl
|utd J Zr ur L. ,ru.

.:tiae da t|cba 'r.uer ijal koji , rn toksiane

,. Frrd!rgaYatl :r:'. .lllSilllil

Iistc karr stoana h:.r:--,-: .:.:,1:-ilrlitti tia pa sLr l\LrllLlra. se izbcgnc tcsr'rar!-rti1al.'zbog L";r 7i\olrntc uo 'ori'ti tr poele-

po\oi uravnoteZenja du diversifikacije privrednogsistenra. pretvaranje biljnih beS drugestranc, belani energijc u Zivotijnske landevina i energije koliiicnjcm zaishtann devinc generalno dovodido gubitka Zivotinja. u organizmrL. Iz ovih tokomkonvcrzije je potrebno ost\aritiravroteZll razloga za ljudsku izmedubiljne proizvodnje i stodnuishranuna koju utiiu lokalni maksinalno uslovi. Zato je neophodno organskizdrakori5ienje nusproizvoda ve industrijeza preradukare. Na tabelama.dat jc pregled dozvoTehnikc upravljalja koje sc kortste prizvodnji mo- ljenih minimalnih povrSina za uzgoj u organskojstodarskoj i o d r a . , l i c i t i lrrr s t a i psiholoSktrn t p o j e d r o j T i r . r r i r r jk raju da budu regulisane stoke. kategorija.Iz podatahasejasno vidi da osnovnimetioloikim potrebama i posebne su nomraiivj dati za pojedine vnte i kaStou principu podrazumeva tegorije. u ziilisnosti od telesnc mase, uslove. je primeni a odnose sa na rnlutraSnjupowiinu red o i koriNaime, kada tehnika u p r o i z r o d n i t n i v o i m a objekta. kro r na spoljainju povr'Sinu scenju i brzini prirasta,onc moraju da budu g r o r r i i n r -. . \ r i L a n j eg r l a . r e u k l j u c u usmerene ka dobromzdravuuZivotin1a, juii pa5qak t prepona5anja Pored prostora za Zivotinje, obtei obezbedenju razumnog i posebneuslove zit kat mora da ispr.rnl ma iivotinjama. sveZegvazduha i gajenja dgrol.jno Zivotinja cirkulaciju Ciljevi u oblasti i z a r i s n o . to r d po' proizvodnt p r i r o d n e ' r e t l . . . . nttreba da budu razumni voi (optimalna prizvodqja, neforsrra- heba Zivotinja. Jcdnon redju, Lt ovom na), ali da budu prilagodeniuslovrma pogledu.objektetleba tako graditi da se
)l

Dr2anje 2ivotinja u organskol prorzvodnji zahtevaposebncuslove kako u pogledu koriiienja gradevinskog materijala za gradnju objekata (zidovi.pod. o g r a d ci s l .r . t a k o r b r o j az i r o t r n j at g r l ar rcir uo b j c k t u .o d n o . n o g l u p i . . l c d n t r r n ju materijal za gradrlu objekta mora da zadovolji sve zahteve za bezbedno drZanje i ponaianjc Zivotinja. a grupe treba prilagoditi tako da sc Zivotirje rlogu slobodno kretati, da ne uznemtravaju jedna drugu i da u svako vremc bcz ikakvih ogranidenja i smctnji Zivotinja slobodnono2e da kor isti vodu i hrann.

Velidina stada na titrmi. kao ibro-1 grla u erupnorn b o k s u .n c s n r c d r i n t r r<g.rtirnog u r i c a j ar J n r r i l e u p o n a i : t niu jedinki. Svirn Zivotinjamatreba da bude obczbcdcn pristr-rpsvezem vazduhu iispaii kada sc to odnosr na vrstLr Zivotirja i godiinie doba. ito treba da bude preoiziranood shane orgaltz;rctlc cladokqa izdqe sertifikal.koja rrroZe . l t t c r i e it r n a . p u : t i i / u / c l k cr 11 ' . ' j c . l i l i m kao ito su: . tla.jnijismeStaj predstavljatladicijui . k o n k r e t t t ..r .PrcL:iil n r k t u r Jl h r r r ) e va lakav pdsflrp. pre Medulim, za svako pojedinadno duzcie potreblo je utvfditi vrenensko j e L ro b r r c z i ograniicnjc. Olganizacijr Takodc. da se pridrZavaovih uputstava. oragnizacijakoja izdaie sefiifikat mora za smeda Lrtvrdipreciznije standarde StaJ i r c gu plilagodenu maksrrnalnim uslovima, tJ nrinimalnLl

lii: Poljopilvndni

by DuleS

lF-

rF
kategorUa

unutrainja poyriina ot|F<:a (povriina donu pn ii?otnra?r minimalna telesn: rra d o 1 0 0 ,d o 2 00 , c i c : : : : . ' : . :

m':lgrlu 5 | 2 , 5; 4 , 0; 5 s a m i n i m u m o m o d 1 m , / l O 0k g 6,0 1 0, 0 1,5/ovci ili kozi 0,35 /jagnjetu ilijaretu 7,5 lkrmaii

-,-

Spoljainjapovriina (povriinaza kretanjene u kljuiujufi painjak) m'zl9rlo

t , | ; It t ; 7 r v: 5 , t 5 a m l n t m u -

goveda i konji mleine krave bikovi ovce i koze

m o m o d 0 , 7 5m , / 1 0 0 k 9 4,5 30,0 2,25;2,5; s a0 , 5 p o jagnjetu/jaretu

opraiene krmaie sa prasadimd ao 40dana tovne svinje prasad priplodnesvinje T a b e l a- d o z v o l j e n e m i n - - : ( g o v e d a ,k o n j i o ' . ' c e s , ,.-. =
u n U t r a S n JC a : | -tr-d objekta 3: , i,-a ::!:uo.ta i i:: -_alta

do 50. do t5. i tlO star:,: :": r: iarra. :: :: rE

O,8;1,1 ;1,3

0 , 6 ; 0 , 81 ; ,0 o,4
'l,9 ; 1,4

o,6
2,5/krmaii ; 6,0 /nerastu

. rilnji kod razliiitih vrstai kategorija zivotinja

k a t e go r i j e

E: taci

:: ci

gnezda 7 nosiljapo gnezdu ili kod zajedniikog gnezda 120cm/ptici

povriina van objekta (m'z povriine u rotaciji po grlu) 4 pod uslovomda se ne premaii limit od 170 kg H/ha/god. 4 , 0b r o j l e r a i m o r k e1 0 ( u r k i ,4 . 5p a t k e ,1 5 9 u s a k a ,k o d s v i hn a v e d e i n h v r s t an i j ep r e m a i e n lim i t o d 1 7 0k g H / h a / g o d ,

nosilje

at

taa

'10

tovni pili(i

se -agrn

21 k9:a'*n=f

=rrr: -

-:.ke)

- Dozvoljene Tabela
lzvor:Zakono organskc, r e l i i i r t u s t n e . t a i n i lk r .rp . tupoglecluslobo,:inoa prt.:- . njc. itd. Ako.ic pot'ebno da se c: , t1o pfoduza\a \ciiaikin'r. rf rsc pretvori u dan dLrii od .. nc 5rr)c da \c uho|cJ psri ccnja. . ,.^c iz'r fi! riL: -..,ct:rbikot a i-:irjrdi radi ..c. r c :-,-:,LInine rrj;r zrprra ili j:rrrr. p o 1 . r ,ivp u t . z a o r . gansku stodarskupr.oizyodnju, ukoliko nema Tivoti11ja odgajcnih u organskoj p'oizvodnji. dozvoljcnoje da se uz saglasnost nadleznog inspcktora mogu koristiti Zjvotinie iz konvcncionaine p r o i z r , . r d r r la cl.i p o d u . l o r i m u k o i i p r o tz.tlaz,c iz standardaza organsku proi_

Mutacije
Organska proizvodrla ne : primenui koriSienje (no2e -,
no reii) nckih tladicionah: u konvenconalnoln gajenlrr : Naime, zabranjujcsedenjcre:.. lanje. scicule zuba, sedcni!. Ii llenje krila idruge slidnc fiz:-. je . -. : crje. Medutim, organizaci

,"",1;;;l:;;:"T#"::#'fflT*l*:?fl:3
.::t.udima (180 dana),jagnjad ijarad ne starijaod 45 dana, a prasad re smeju biti teZa od

-1
!'t

zl\ ori- 25 kg. Kadajeredo Zivini,buduiekoke nosiljcdo 18 nedelja pilici za uzrasta. .:: , inrn tov (brojleri)ne starijiod 3 dana.dok
-:,-..i;Lr'- d1gg3Zivina nc sme biti u veiem uzra'''::0 s t uo d d v en e d c l j c .

dr Rstko Lazarevit

Poljoprivtednilist

5i

by DuleS

:,.:!l--

'r:i -Irt_L

r..|.!
-.-a^
, ill.-\

:J ,';r-ll

, {1,

sa uslovimat ..-.':) IJ pro;lombroJu eitali steo postupkutova Curi'aa u narednomtekstumozetese upoznati po priiemu u toviliite niihovom za uspeian tov iuri6a neophodnim
J J t o v i l i S t es e p r v ou n o i i I r a I I spro.tirenora. iista i sreTa prostirka debljinel0 cm..Pa \-/ pregrada i zatim preko nje se postavlja i plaslrena folija.\akon togase unose kvodke,hranilicei postavljaju ve3tadke dela pojilice.U prednjideoproizvodnog od postavljaju sekruZneograde toviliSta li Lanona l e s o n i r ia l a k oj e o b j e k a t I .000 m2korisnepodnepovr5ine, 26 kruZnih ukupno se postavlja prednika 3,5 m, 3 ograda, U u dva redapo 13 ograda). svakuograduse smeitaoko 250 curiia, veitadkakvodka, po ispodkojeje rasporedeno i po 6 poji6 tacniza ishranu lica od 5 lrtara. i prostirke, vei uslovljavai poveianleso- grla na mr - StozavisioduslovadrZanla krajnje teZine cijalnetenzijeu jatu i potpunopropada- velidinehibrida,odnosno pozrcr- u tovu. nje jedinki s niskom socijalnom j o r n .k a oi p o j a l uk a n i b a l i z r n ie upanja a perja. DrZanjeveieg broja grla na m'] Temperatura podne povr5ine od drZanjautvrdenog u objektuprvih nekoliTemperatura lja kritiko danau tow iurica predstar nisu e a np e r i o dj.e r o n i u l o m p e r i o d u odrZavalu u stanju da samostalno svogatela,tako da se temperaturu moraju dopunski zagrevati.Tek 5 - 6 nedeljaZivosa navr5enih ta kod njih se do izvesnemere mehanizamza reuspostavlja pa gulacijutelesne temperature, da podmogu bez ikakve Stete okoline od 18 nesutemperaturu do 20"C. prostoOptimalna temperatura Podni prostor plvog treba dana tj. toviliSta, rije, prostora ispod da iznosi oko 24"C, a ima znada1Gustina naseljenosti kvodkeoko 36"C. spoljneivice vedtadke mikroklimata, nu ulogu u obezbedenju ve5tadke kvodke s; ispod Temperatura je vitalnost za prostot zatim zanaiajna prosedno za oko i'C postepeno sniZava prrraslabim odraZava se iuriia. Veii broj grla po n.r'? normativom i ponaSanje tempera[dok se ne dostigne podane samoStodovodido pregrejava- stom iuriia, neujednaienoSdu u pora- nedeljno, gasova i vlageu stu i poveianomslr]I1nosiu.Normativ ra od 20 do 18"C,Stou tow iuriia bir: :ja i poveianjaStetnih '.:zduhu objekta,s posledicom kapacite:: 5 - 6 nedelje. Objekat za iuriie u tovuje 6 - 7 izmedu vlaZenja podnogprostora

Poliopriwed

by DuleS

I
t

! r'!

oko 1.000 mr korisne :.:;:r: i'o\ rsinc t r e b ad a i m a o k o 1 6 . : ' i : - , : . ' : : . r o i k i . ito znadida svakakr r:..' :. -:-lle oko 250 curiia. Po|ed r r-':':. . , :.:. rtelrd ba da postojijedna :. : - .. ' i : "-.1 l00W kojabi boli: ' i: r i :: .:ior ....'... ispod k r o i k < .1 . . .= i u z i m a l 'i r r a r i ( i c n j as r c ' : .-. - -- : ... lvockr.-: - . :.. ... k a r r c r . ,. . . .- - -' . c r r r i . ai . . .-drnara'r lermo!ett.
\llllnjen:J I n F d . . t :. : : --.

' .:. . - .. - - - . objekta rrdnrgoj trc."' -.- :. - -. risteceoobt-.-. k o I ak e r n o - : - ' p l a s t i c nic .-..... .'.-..o. r a .- ' - . . , - . - ' - . . : , k u r . n j ct o p l o g ne grqe. o b i i r t ot i i e 5 a r J \r ' i . n r r: - 6 n e d e l j a nen.iapotrebeza \ estadkimkvodkama, tj. za zagre\anJerr. trko da cc prestaje sa zagrevanjeln.

ri6a u tumusu, heba predri.i:tr oko l0 r e r r t i l a t o rp kl r r . : - : . . . , ao j e d i n a c r r o :I 0 0 0 m n a s a t ,S t oi c o n r : . . malnu ventilacijuu toviliinr. je dr se ugtad .,-: ' -: .. PoTeljno r c r r t i l a c i j lk . ,.rjs i.no e .- -. l e .n e z a r ' c rdi p r e k ol e r r l o . t r t . . . L ro b j e k t u auje.odnosnoiskljuduje. r c l a t i r r ar l a z n o . t. , : . Optimalna -5'". I r , . rr r t o r i l i , i r t irz n o s it r 5 J o (za vteme veotnl i.zcnim sludajevima olih i suvih Ietnjih dana) vlaZnost i azd.irr semora poveiati .:rko bi se odrZala Lr rnlnimun-i oko f-< :. iro sc postize pO ::.i:llern r Ode :-:.:i:ii. Pt'cterano .. . ..zJuh. pored :a,: negati\:-::. :arlrdi i do rClikih ::'::::..I kLrli.rn.i FrJixre u objcktL. ito jc leoma neporoljno za iuriie u tom kao i za rad radnika u toviliStu.

koji se koristi za prostirku (druena iuSka. slama.usitnjena iapurina itd.) ne sme da b . r o . p l c s n i r i p o k r a r e n .a p o l e l j n oj e Ja se sastoji od krupmlih deliia, kako ga : , - : r . rn r cbi.jeli. S -.' :rtrstirkc u podetkuje obidno 10 uve i : - : . . , . , . n i - c d o d a v a n j e r. n . i .\ . . , r a . l o i am o ) ed o _ ..:: 1 : : t ' , .Z t - t e d a n objekat . -,::, . . : . : -:: .. . : : :rtr korisne podne = :...,li(] mrprostit

*d

{.

Ventilacija i vlaZnostvazduha Reiim osvetljenja

zn a S i e Z i i i s t r a z d u hi e n e r r r r h o d a
Isneaan Io\,L ,i I'. . . _'!:t.I-

ke u ispravnorl sul-'-. seJa'j. .,1': -.: . . . ,. Smatra . - -. z a c u r i i e u l o w o n ak " b e d i. 1 . 5 do4 m tazduha;'. ki kilogram Zive mase iurica. Uzimajuii u obzir navedene n.':::-'r i v u m a s uc u n . ' - : . . t i r e , m a k s i m a l n rZ k r a ju t o v a . k a o i i z r e . n u r e z e n u l , : n , u nai rr. c i t e m r e n t i l a c i j e .n e o p h o d n u pcriode godine. za toplije ri uslovilna s v a k o r ro r bjekru.l oko 6.5 hiljada.'..-

: - : :::r::: - ::ZintiL_UjU. - -: ::l-.: ,la Se PeIe (Ve-

:-,:.

otvoraza -::.r\ f,.\ entilacionih

i kuiistaventila: . .:2Jg lazduha :. : :. r:tr i sr ih drugihmestau objektu. pomoiu traktora l-:re sedistii odnosi prikljudnih maSina i od: odgolarajuiih i ] i : . r ozi sevan krugatoviliSta. --::pod pritiskom Specijalnimaparatom .: povr5ine i spoljne - .: -,-: SlO,j seperusvcunutraSnje -:: - - - : : i h l a d - u objektu,zatim se dezinfikuju. Nakon :: : i:-':l [Lrg poda, pranjaobjckatsesu5i(prekoletaoko 24 a zimi i viSe,ako se objekatne zai :: :ilneno I KaO sata, objekta :..:rrtal koji prima greva).Zatim sevrSifumigacqa a ondaseob1ekat - ,.:rtaizmeti vlagu. koja traje l2 - 24 sata, pa sezaNaraI ostajeprazan Odr2alanjem pro- provetrava, 14dana. siirke u normalnon.t dabi sc "odmorio"oko se stanju spredava.lu Svet Ittnu Va si( Radenovif , dipl. i ng. njeni negativni uticaji na n.rikoklimu Materijal u toviliStu.

Poliopriwdnilist

57

by DuleS

-,;:;:.:7-:.-:: :;!:)?W -:i.1in::R:.' :1.i,'.; :.::, IrI' ..::r:iragroblotopa gfOekosistem i agrobiocr:ri ., , . : nredusobnj uticaii. Tako od 2r'.. -: ..r,1;:rr sti uzajarr::: \1.t sastav agrobiocenozc. pru2a srli: :-: r . : z-i\ii! oblik
IOZe J-: : -: a g f O b l O C C n O ZIa Inclla . : : ' : r l l l e i i g r O U i O L O pIaO a 1 n p O S t U p n O --.

nckihspolinih 2. postojanjem Lr\cgci:, : . :-:: r onr nodilikujedelovanjc zemLlril., izvesnih osobina I: :- ,: irkodei na izrnenu laca, npr'. svetlos:r

ptrr ilnontobradonr idubr;:: .' odlodtlavanjem. . - .- ::-.z.rtim lpl kalcilikr:r-r: r:la :ll ctsobinc klimeili. titc.-. . LLliai : .:;::rr llanjoj rnerimoZe uvodcntcr:r :.- .:-:::-: r ,: suinogtet.':i to na\c.i:tl.-,\ al!enlnekog Lrbla2i iz. l.: : :iiele LoSe stranc, ala ::r,:.,!r on nroza Agroekosistem. daki:. razviicjednear:,'r':,t.'::roze. zl n..rrla)rro on otklal'Iagla\ nu preptekrL reakcii; i: ,. ::-: .: postiZe optinalna prcdstavlja u faz\icLr agrobiocenozc dinanidrostanjc i reakciie odnosno opti]nalna uskladc':t'r' : -: - -rkctjcagrobiotolla na dateuslovcsrcdine,
a|'j('|]'Ut('l.J'

poljopdvrednih grotehnik0 : .. .i.icnr gajenja ttchni.l:: , r . r ': ..:-rrl'rgLraiprillos,najboljegkvaliteta. kulnuu.ko;.rrruz..1 ff gaj proizvoda. Sisten.r enja .--,: ,:i-, ' . :: :edinicu Lrloze,.' s naimanic Il .':.: (obrada sezemljiita, dubrerla, . ,. biljaka obuhvata veliki1.r '.,'.::-.f:lia .-- r: ::.:r- :.::-.:.boLestlnaiStetoainama,kaoiietva), n .e g a Lr'. t v ai l i s a d n j a ko om m p l e k so ud , n o s no ob u .-.:-.:..,:4.:lrill .rgrotehnidk k o j is co c l n o s r: e-, ao b e z b e d uu j ro . rd , g o v a r a j u if im , : :::r: :::.r: \fjrmi ic biltke lrvatalus\i;':. ::::: :ir.:::rnLropljmalninkoliiinamaiodnosima.Zaizvoder : zanr:r'-: roktt. zrlada.iajc dascobavljaju u optimalnom ,: :::ir: lrdlr!,fibnog nti:-.-r: gcrlcz-. :' :: : zemljiita, da vodi ratunao oiuvanjuplodnosti Pored r..i=,. :: :- - : ::rr,i.luih moLa hernijskc. bioloSke i dmgihdegraclacija. njcgorojsr;..,.. , .. ; '.r.r5;lnq od erozije. jer seprinenasavrcmellih agrotelt- e c l a l ' t :1 . 1 :- , , , . . Najva2nijr.:.-- , -. ::: , -''; nicnakornpleksnost. :: .:. : .. :,.rloiklhosobina poljoplivreclnih kulnua. agronomskih izuzei':-. nidkilincra 2.. l e r l l l t i _ I : . : .' -- ,,: -. ., : ,,rganizaciono-ekononskih i nekihdrugihuslova. karakteristika :. .i :' r :lrrre.itoodreden postupak deluje ne ..=: :: .- ', agrotehriiki Kornpleksnosi prirrcr, obrada zemljiita r ec n.:: ., . '::r| 2i otnihuslova. Na najedan. . -robezbedcnost pojadava .'-'., bil jakahranlj ivim matenjanik r : ... -:: '. .. jiita. : ruriitavanju -.: : ..:r: rezimzelnl doprinosi uia,a u istr. p o j a m . p o d e iit i a :o p i t u , .,.'zbrlni mo2c se n kofo\il.ir!r.,,:, , . pr::: . : .:::rrrtehniiki mininrum. specijalnu. ff

ezinsekcija
: i:-::: haniiko-fiziikrn. 1,.:.."..:-: : ,'::'.-.,,. neikodljn o rLki.rnr-r:--; plaronr LrLr-riiir. plozora -\ili:: zaini\a nr i : : oloskimetodse poseban,'u..r : tih neprijatclja insekata nazivaju selnsekticrcr tcdnom i gasor ilom .:. : : avrstom. sedelena;biljne, organohlor-:.:hranu.prostofc.pr-!:. : i

:, r' podncblju rr.rjlrr,p-oq . . " ' a r i . l o t t t , r - ch i .u r c i , iii'otnu sredinu. . , i r: :::i. zaeaduju - : j : : . ' ; t : l t t a r i i e n a t i n a , i t o :m e -

- :: r:ganizama. Brq or:':rr:!'d PodubinizaYise ::.,.-.d pH rrednosti, godii-: :-:: i dr. Covekmozedana. -:-Jiri.Li u zemljiltu. Najdcsii lozc L, :.-: rezidbc 'oiaka i vinove robilica grana i lastara, !')osle fr cdafona jadim : , .: :.::|a ko snihdlanova ladnint otgani r ::'. ,.:reronc sitnilice sa zalad:r : I lmcdurcdLr - . : -,,. ',..bodno pesticida. monoprinlena ,risar povezani na bubnju. Radni orgui r. ::.: : :. rr.lrla lJ nri. R,r.lnr negativan bllans grane ., . : :.. ..:r'rni". zcu'tljiSta. drobeodsciene zajcdno sa bubnjem rotiraju i .r:: , : .1: :: ,,rsrnai masivnoiiu r. azJusno ig to pa se kasnije nles: ta izdobljana i ostavljaju ih na porr:::: ..:: ':.: .- reduredu. i lastare I ; . r r t er o d r t o p re2ima zet'nljiita. . :r .: r.::'o prilijuinogvr-atila lraktom. Radnizahliri :-i :::i,_: nr.:..:::. zaolava. Pogon radnih organa je razlidir: cm 80-300

Insckticidi nogu biti tt ,r -. ::.:ite lepelenti. irtsckticidi - ::::r-i.ka r tchnoloika svo.jstva. . gasolitc i insekticide.-, i. ,..,::.'.::rale

Polioprivtednilist

6T

by DuleS

RATARSTVO

se javljaju pri primenom kukuruzu

Zavisno od regiona, tipa zemljita, klimatskih uslova i plodoreda sreu se razliite vrste korova. Najbolji rezultati dobijeni su kombinovanom primenom herbicida posle setve a pre nicanja, a po potrebi i u toku vegetacije kukuruza. Kritini period za kukuruz u pogledu konkurencije korova je do tree nedelje posle nicanja.
uzbijanje korovaje veoma sloen zadatak. Najea mera suzbijanja korovaje primena herbicida. Na tritu imamo dobru ponudu velikog broja raznih herbicidnih preparata irokog spektra delovanja. U kukuruzu se koriste selektivni herbicidi, to znai da na pojedne vrste korova deluju, a na druge ne. To svojstvo herbicida. meutim zavisi od velikog broja faktora (hemijskog sastava herbicida, morfolokih i fiziolokih osobina biljaka, koliine, naina i vremena primene herbicida, kao i itavog niza drugih faktora). Tako postoje herbicidi za suzbijanje irokolisnih ili uskolisnih vrsta korova, koji se mogu primeniti u raznim rokovima. Za suzbijanje korova u usevu kukuruza najee se koriste dvojne ili trojne kombinacije herbicida, ime se proiruje spektar delovanja na veinu prisutnih korova. Navedene kombinacije se mogu primeniti pre ili posle setve (tretiranjem zemljita) ili u toku vegetacije kukuruza (tretiranjem preko lista). U usevima kukuruza se sreu razne vrste korova, a njihova zastupljenost se razlikuje zavisno od regiona, tipa zemljita, klimatskih uslova i mera koje se preduzimaju u njihovom suzbijanju. Najei korovi u usevu kukuruza su sve vrste trava (od jednogodinjih sve vrste muharika- korovsko proso, muhar sivi, muhar zeleni, muhar lepljivi, svraica crvena; a od viegodinjih divlji sirak, zubaca, pire vina). Da bi efekat primenjene kombinacije herbicida bio to bolji, prvi uslov za njihov pravilan izbor je poznavanje i praenje zastupljenih vrsta korova na svakoj parceli. Travne vrste korova, koje su botaniki sline kukuruzu, su se vremenom prilagodile agroekolokim uslovima kuuruza. kao irokorednog useva. Nain Vrste korova irokolisne Jednogodinje tir Pepeljuga Pomonica Muharike Uskolisne Kotan Svraica Viegodinje Poponac Palamida Divlja kupina Divlji sirak Pirevina Zubaca

Tabela 1. Najee korovske vrste u kukuruzu

razmnoavanja viegodinjih travnih vrsta, koji se odvija i semenom i vegetativno (reznicama korena i rizoma) omoguuje im neprekidno nicanje. Pri jaoj zakorovljenosti ovakvim (otpornim) vrstama, jasno je da selektivni herbicidi koji se koriste vie godina na istim povrinama, esto nisu dovoljni da rese probem zakorovljenosti. Na taj nain viegodinja primena istih herbicida, na istim parcelama, vremenom dovodi do promena u floristikom sastavu korovskih zajednica useva kukuruza raznih podruja. Takav primer imamo kada je pri viegodinjem gajenju kukuruza na istim povrinama (monokultura) uz primenu atrazina dolo do irenja populacije divljeg sirka. Za suzbijanjanje korova herbicidkna i u toku vegetacije kukuruza, postoji dobar izbor herbicida. Oni se, uz izvesna ogranienja, mogu primeniti u raznim fazama razvia kukuruza. Kukuruz kao irokoredni usev ima laganiji poetni razvoj, pa tek 2-3 meseca posle setve postigne eljenu visinu, kojom zaseni meuredni tako donekle smanji dalji razvoj korova. Kritini period za kukuruz u pogledu konkurencije korovaje do 3. nedelje posle nicanja. Ako se u tom periodu ne preduzmu odgovarajue mere suzbijanja korova, dolazi do znaajnog smanjenja prinosa. U praksi se za suzbijanje viegodinjih irokolisnih korova u toku vegetacije najee koriste hormonski herbicidi tipa 2.4-D (Monosan herbi, Mustang, Maton, Esteron. Lentemul D, i dr), dikamba (Banvel 480S. Cambio. Casper, Distinct, Tarot plus. Joker, Corso, i dr.) ili njihove kombinacije sa drugim herbicidima, a postoje i drugi, noviji herbicidi. Primena b herbicida u usevu kukuruza

Poljoprivredni list

by DuleS
RATARSTVO mora da se izvodi veoma paljivo. Da bi rezultati bili to bolji, veina korova treba da je nikla i da je pokrovnost polja korovima bar 50%. Za primenu ovih preparata vai pravilo da su korovi osetljiviji to su u mlaoj fazi razvoja. U preporuci za primenu ovih herbicida u kukuruzu postoje Faza kukuruza 2-3 lista 2-4 lista 3-4 lista Do 8. lista irokolisne vrste Vrste korova cida, mnogi proizvoai kukuruza se sve ee iz ekonomskih razloga, opredeljuju za primenu herbicida samo u toku vegetacije kukuruza. Meutim, primena herbicida na ovaj nain i pored niza prednosti nije uvek bezbedna. razvoja biljaka, ovi herbicidi izazivaju karakteristina oteenja na biljci kukuruza, to u velikoj meri zavisi pored ostalog i od klimatskih uslova. U periodu intenzivnog porasta biljaka (faza 7 listova) uoavaju se razne deformacije na biljkama kukuruza, koje se razlikuju od hibrida do hibrida. Zapaena je vea osetljivost kod hibrida ranih grupa (FAO 300-400). Oteenja se sastoje u pojavi raznih tumora (guka). Zbog poremeaja u rastu i razviu, deformacije se javljaju na svim delovima biljke, od korena, do internodija stabla i listova. Najee se manifestuju uvijanjem listova kukuruza. Listovi dobijaju izgled bieva" ili lista luka". U nekim sluajevima vrni listovi biljke su kompaktno srasli, stablo iskrivljeno i lomljivo, a pande na korenu srastaju, to su karakteristini simptomi oteenja biljaka kukuruza izazvanih herbicidima tipa 2,4-D. Borei se za opstanak, biljka formira zaperke. Sve ovo izaziva nenormalan izgled i biljaka i polja. Najbolji rezultati u suzbijanju korova u kukuruzu su dobijeni kombinovanom primenom herbicida posle setve a pre nicanja. a po potrebi i u toku vegetacije kukuruza, ali kako je ovo skuplja varijanta, sve ee se ide samo na folijarnu primenu herbicida. Rezultati raznih ispitivanja pokazuju da se efikasnost herbicida primenjemh u toku vegetacije razlikuje po godinama i po tretmanima. Otpornost kukuruza prema herbicidima je kompleksne prirode U nepovoljnim uslovima spoljne sredine, kao to su niske ili visoke temperature vazduha i zemljita, herbicidi mogu da doprinesu brem oteenju biljaka. Zbog prirode delovanja herbicida i razlika u klimatskim uslovima, skoro svake godine se sreemo sa manjim ili veim oteenjima biljaka kukuruza u polju, izazvanih njihovom nepravilnom primenom. Imajui u vidu navedene probleme najbolji rezultati u suzbijanju korova postiu se dobrim kombinovanjem agrotehnikih mera (izvedenim u optimalnom roku) sa pravilnom primenom herbicida. To pre svega znaci da treba uvesti pravovremenu obradu zemljita, plodored, setvu hibrida u planiranoj gustini i primenu herbicida u optimalnim rokovima. Pored toga, ova mera bi trebalo da se izvodi u irem prostoru i obuhvati pored proizvodnih i neproizvodne povrine. Dr Stefanovi Lidija

Herbicid i koliina priment I BANVEL480 dikamba480

H A R M 0 N 7 5 D F

0.5-0.7 l/ha 10-15 g/ha

tifensulfuron MONOSAN 5 MCPA450+2,4-D50 Callisto mezotrion 480 g/l

1.5-2.5 l/ha 0,15-0,25 l/ha

Tabela 2. Herbicidi za suzbijanje irokolisnih viegodinjih korova ogranienja. Njihova primena je dozvoljena do faze razvoja kukuruza 3-4 lista, odnosno 15-25 cm visine kukuruza.. To treba potovati, jer u suprotnom moe doi do oteenja useva. Herbicidi grupe sulfonilurea (Teli 75 WG, Tarot 25-DF, Motivell, Sekator, Ring, Equip, Casper) uspeno suzbijaju i mnoge viegodinje travne korove. Zahvaljujui dobrim osobinama ovih herbiFaza kukuruza Vrste korova Jednogodinji travni Viegodinji travni Jednogodinji irokolisni Viegodinji irokolisni U pojedinim godinama herbicidi (hormonski), mogu delovati fitotoksino na biljku kukuruza. Do takvih pojava najee dolazi zbog nestrune primene, ali i nepovoljnih uticaja spoljnih faktora. Najee greke se deavaju u godinama sa hladnim proleem, kada kukuruz zaostaje u porastu (procena faze razvia kukuruza). Primenjeni u veim koliinama od preporuene, ili u kasnijim fazama Herbicid i koliina primene Equip2 l/ha; Motivell 1-1.2 l/ha; Tarot 25-DF 50-60 g/ha; Tarot plus WG 0.3 kg/ha; Grid 75 WG 20 g/ha Basagran Equip 2 l/ha; Motivell 1-1.2 l/ha; Teli 75-WG 40 g/ha; Tarot 25-DF 50-60 g/ha; Tarot plus WG 0.3 kg/ha; Grid 75 WG 20 g/ha Equip2l/ha; Motivell 1-1.2 l/ha; Teli 75-WG 40 g/ha; Tarot 25-DF 50-60 g/ha; Tarot plus WG 0.3 kg/ha; Equip2l/ha; Motivell 1-1.2 l/ha; Teli 75-WG 40 g/ha; Tarot 25-DF 50-60 g/ha; Tarot plusVVG 0.3 kg/ha;

Do 3. lista

Do 4. lista

Viegodinji travni

Do 5. lista

Naknadno nikli korovi

Do 6. lista

Naknadno nikli korovi

.- . - :- 3 Herbicidi za suzbijanje korova u toku vegetacije kukuruza

Poljoprivredni list

by DuleS

VOARSTVO

Zatita voaka u maju

Jabuci u maju prete prouzrokovao aave krastavosti, jabukin crv, i lisne vai. Kruku napada krukina buva, breskvi preti peplnica, upljikavost lista i breskvin smotavac. ljivi muke zadaju ljivin smotavac i ra, vinji pegavost lista i lisne vai dok vinovu lozu mue pepelnica, plamenjaa i grinje.
maju jabuka je u fenofazi formiranih plodia. Ovo je period kada su plodii jo uvek osetljivi na Venturia inaequalis, prouzrokovaa aave krastavosti jabuke. I zbog toga je neophodno zatititi jabuku dva do tri puta. Intervali izmeu tretiranja su 10-14 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova. Ako je kiovito, intervali su krai i obrnuto. Od fimgicida mogu se koristiti sistemicni (Score, 01ymp, Impact) u kombinaciji sa preventivnim (Dithane, Mankogal, Kaptan). Navedenim kombinacijama suzbija se i pepelnicajabuke. Navedenim fungicidima treba dodati insekticide jer u maju dolazi do pojave jabukinog crva Cydiapomonella i lisnih vaiju. Da se podsetimo C.pomonella u naim uslovima ima dve do tri generacije i postaje jedna od najznaajnijih tetoina jabuke. Izuzetno je vano da se dobro suzbije prva generacija, jer kasnije je to mnogo tee uraditi. Pravilnim suzbijanjem prve generacije kasnije se lake suzbija druga i eventualno trea generacija. Od insekticida polovinom maja treba koristiti kombinaciju Insegar i Perfektion. Ovom kombinacijom suzbija se prva generacija C.pomonella, lisne vai i miner okruglih mina Cemistoma scitella. Sledee tretiranje za suzbijanje prve generacije Cpomonella treba uraditi 12-15 dana kasnije, ovo tretiranje je namenjeno i suzbijanju lisnih vaiju. Od insekticida mogu se koristiti Cimogal ili Nurelle D.

Kruka
U ovom periodu treba pratiti pojavu i razvoj krukine buve Psylla pyri. Krukina buva je najvea tetoina kruke i zbog toga treba posvetiti posebnu panju njenom suzbijanju. U maju dolazi do piljenja larvi krukine buve i pojave medne rose. Neophodno je pregledati zasade kruke i im se uoi poetak stvaranja medne rose potrebno je obaviti tretiranje. Za suzbijanje krukine buve u ovom periodu treba koristiti sredstva na bazi abamektina (Vertimec, Abastate, Armada). Njima treba dodati Nu-film 17 ili letnja mineralna ulja u koncentraciji od 0,5%, ova sredstva se dodaju zbog boljeg delovanja abamektina). Navedenim insekticidima treba dodati Dithane ili Mankogal koji su namenjeni suzbijanju aave krastavosti kruke. Sredstva na bazi Kaptana ne treba koristiti jer se ona ne meaju sa sredstvima na bazi abamektina.

vi koji su napadnuti ovom tetoinom praktino se ne mogu tititi od prouzrokovaa trulei. U naim uslovima breskvin smotavac ima etiri generacije. Prva generacija se javlja u maju mesecu a ostale se prepliu tokom letnjih meseci. U maju je potrebno obaviti dva tretiranja u intervalu od 15-ak dana za suzbijanje ove tetoine. Od preparata mogu se koristiti Basudin, Cotnion, Gusation, Nurelle D i dr.

ljiva
U maju mesecu (polovinom) potrebno je obaviti jedno tretiranje ljive. Ovo tretiranje namenjeno je suzbijanju prve generacije ljivinog smotavca, Laspyiresia fumbrana. Ovo je tetoina koja izaziva crvljivost plodova. Smola koja se vidi na plodovima tokom juna je prouzrokovana ovom tetoinom. Napadnuti plodovi kasnije bivaju napadnuti prouzrokovaima trulei. Od insekticida mogu se koristiti Nurelle D, Cotnion, Basudin, Gusation i dr. Navedeni insekticidi deluju i na lisne vai koje se mogu pojaviti u ovom periodu. Jednom od navedenih insekticida treba dodati Dithane ili Kaptan. Ovi fungi-

Breskva
U ovom periodu od bolesti vri se suzbijanje pepelnice, Sphaeroteca panossa i upljikavosti lista, Clasterosporium carpophylum. Za suzbijanje pepelnice mogu se koristiti Sistane, Topas, Anvil i dr. a za suzbijanje upljikavosti lista mogu se koristiti Dithane ili Kaptan. Tokom maja treba uraditi dva tretiranja u intervalu od 15-20 dana. Dui intervali se koriste ako bude kiovito vreme. Od insekata u ovom periodu dolazi do pojave breskvinog smotavca, Cydia molesta. Ovo je veoma vana tetoina breskve. Ona izaziva crvljivost plodova a na mestima ubuivanja dolazi do pojave trulei plodova. Plodo-

Poljoprivredni list

by DuleS

VOARSTVO
cidi su namenjeni suzbijanju re ljive. Ra ljive se javlja u kiovitim godinama i posebno su osetljive aanske selekcije. Na sorti Stanlv nije potrebno koristiti fungicide u ovom periodu jer je ova sorta relativno otporna na ru ljive.

Vinova loza
Prvo tretiranje treba uraditi kada su lastari 10-15 cm. Ovo tretiranje je prevashodno namenjeno suzbijanju pepelnice vinove loze, prouzrokova Unicinula necator. Od preparata mogu se koristiti sistemini fungicidi iz grupe triazola kao to su Sistane, Topas, Tilt, Impact i dr. Pored njih mogu se korstiti i strobilurini (Strobv). U poslednje vreme najbolje rezultate u suzbijanju pepelnice dali su Kristal i Talendo. Ovo tretiranje treba uraditi poetkom maja meseca. Za suzbijanje plamenjae u ovom periodu treba koristiti neki od preventivnih preparata Dithane, Poliram i dr. Jer su primarne zaraze ostvarene krajem aprila. Od tetoina u ovom periodu dolazi do pojave eriophidnih grinja. Da se podsetimo, postoje dve vrste grinja. Jedna vrsta izaziva "plikove na listovima" a druga skraenje internodija. Za suzbijanje eriophidnih grinja jednom od navedenih fungicida za suzbijanje pepelnice treba dodati Tiomark. Tiocid ili Tionex.

Vinja
Od bolesti vinje u maju najznaajnija je lisna pegavost, prouzrokova Cocomyces hiemalis. Ovo gljivino oboljenje u kiovitim godinama prouzrokuje opadanje lia odnosno kompletnu defolijaciju biljke. Da se ovo ne bi desilo u maju je potrebno uraditi jedno do dva tretiranja u intervalu od 10-15 dana, ako su povoljni uslovi za razvoj patogena (kiovito vreme) raditi u kraim vremenskim intervalima. Od fungicida mogu se koristiti Dithane, Mankogal, Silit. Za suzbijanje Usnih vaiju koje se mogu pojaviti u ovom periodu mogu se koristiti Perfektion, Sistemin, Dimetogal. Dovoljno je jedno tretiranje za suzbijanje lisnih vaiju.

Neposredno pred cvetanjem (kada su lastari 40-50cm) ili 12-14 dana kasnije u odnosu na prethodno neophodno je obaviti sledee tretiranje vinove loze. Ovo je jedno od kljunih tretiranja za suzbijanje plamenjae i pepelnice jer nailazi period cvetanja kada je vinova loza najosetljivija. Za suzbijanje pepelnice koristiti jedan od prethodno navedenih preparata. Za suzbijanje plamenjae treba koristiti sistemine preparate koji su efikasniji od preventivnih. Od fungicida mogu se koristiti Mikal. Akrobat. Ridomil. Equation i dr. Pored ovih preprata mogu se koristiti i Quadris max ili Cabriotop. ova dva preparata deluju i na plamenjau i pepelnicu. dr Novica Mileti

Pap Pala 17, Subotica tel/fax: 024/622 119 mob: 063/554 132 e-mail: office@agro-ferticrop.co.yu

www. ag ro-fe rticro p. co .y u

Crop^pj

"Struni tim" Milutin Kara, dipl. ing. agr. Vuk Vujasinovi, dipl.ing.agr. 063/44-22-40

063/554-132

Posetite nas na 75. meunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu!

K KLASMANN
We make it grow!
SUBSTRATI

for professionals

Seeds

RIJKZWMN
Innovation in Seeds&Servkes

by DuleS

Prilikom prevoza, pripreme rastvora ili tretiranja, pesticidi se mogu prosuti. U tom sluaju trebalo bi preduzeti sledee mere: zaustaviti isticanje pesticida, ograditi, a zatim prekriti lokvu pesticida adsorbentom (glinom ili drugom mateienje i odravanje opreme rijom koja upija tenosti), Ureaje za primenu pesticida treba re oznaiti mesto i spreiti prilaz nepodovno istiti, prati i odravati. zvanih lica, Pre upotrebe proverite; pokupiti adsorbent u za to pripremlje da li su creva i veze u dobrom stanju, ne nepropusne posude i hermetiki ih zatvoriti, da li su filteri isti, da li su dizne i rasprskivai podeeni, uskladttiti materijal na bezbedno me pomou iste vode proverite rad pumpi. sto dok se ne preda preduzeu za sakupljaPosle upotrebe: nje i tretiranje opasnog otpada, isperite opremu rastvorom deterdenta ukoliko je koliina rasutog pesticida i istom vodom (ukoliko se ne ispere radni velika (nekoliko desetina kilograma i vie),

Prilikom pripremanja rastvora pesticida obavezno je pridravati se mera zatite propisanih za dati pesticid. Rastvor se priprema samo na za to odreenim mestima. Ukoliko se, prilikom pripremanja male koliine rastvora, ne koriste sredstva za linu zatitu dogaaju se trovanja kao i kad se pripremaju vee koliine. Prilikom pripremanja vee koiiine rastvora, osim tekih trovanja mogua su i velika zagaenja ivotne sredine. To su razlozi obaveznog korisenja zatitne opreme i iskljuivog pripremanja rastvora na za to namenjenom prostoru ili platformi. Posebnu panju treba obratiti pri radu sa koncentrovanim pesticidima.

rastvor, mogue je trajno oteenje pumpi i rasprskivaa), rasklopite i oistite rasprskivae mekom etkom, osuite opremu, upakujte i uvajte u prostoriji za pesticide (na otvorenom, usled delovanja Sunca, materijali bre propadaju). Nikada ne duvajte kroz rasprskiva ili crevo stavljajui ih direktno na usta!

neophodno je obavestiti lokalnu upravu (lice zadueno za zatitu ivotne sredine u optini) i ministarstvo nadleno za zatitu ivotne sredine (odeljenje za hemijske udese). Svako nekontrolisano izlivanje pesticida u ivotnu sredinu je hemijski udes.

Otpad
Sve to je zaprljano pesticidom je opasan otpad. Otpad od pesticida treba upakovati u nepropusne posude ili kese i uvati do predaje preduzeima koja su ovlaena da sakupljaju opasan otpad. Opasan otpad su: pesticidi sakupljeni adsorbentom posle prosipanja, pesticidi ija vrsta, namena i kvalitet nisu poznati, pesticidi koji nemaju originalno pakovanje i nisu obeleeni, pesticidi koji su zbog oteenja ambalae izgubili rastvara i ovrsli ili su polimerizovali, kontaminirana odea, kontaminirana i upotrebljivana zatitna sredstva (rukavice i filteri). Panja! Otpad od pesticida ne sme da dospe u vodotokove.

Prosipanje pesticida

ta sa ambalaom
Potrebna koncentracija
Koncentracija je koliina pesticida koja se nalazi u jedinici zapremine rastvora koji koristimo. Koliina pesticida koja je potrebna za pripremu koncentracije propisane u uputstvu o primeni moe se nai u sledeoj tabeli. Ambalau (plastine, staklene boce, kanistere) posle pranjenja treba tri puta isprati vodom. Vodu od ispiranja koristiti za pripremu rastvora za tretiranje. Posle ispiranja, ambalaa se uva u skladitu za pesticide sve do ustupanja preduzeima ovlaenim za sakupljanje i unitavanje otpada. Metalnu ambalau (burad, kanistere) treba vratiti proizvoau, odnosno prodavcu pesticida, koji e je na odgovarajui nain dekontaminirati i reciklirati. Ambalaa od pesticida se ne sme koristiti za drugu namenu, posebno ne za vodu ili stonu hranu. Zakopavanjem ambalae zagauju se zemljite i voda, a spaljivanjem se zagauje vazduh. dr Mladen Mievi

Konc%

Potrebna koliina oesticida koia se doztra u rastvor (aram ili mitiaram)

100 ] 150

200

100

300 500 1000

1200 2000 4000

Odmeravanje pesticida vriti zapreminskim mernim posudama ili vagama. Utroak rastvora za prskanje ili takozvana doza izraava se u titrima po hektara. Sikada ne pripremati jae" ili slabije" rastvore od propisanih.

Poljoprivredni list

by DuleS

!z ugla IVE INOVIA

Monilija - neprijatelj kotiavog voa broj jedan

prolee 2008. pojavili su se idealni uslovi za irenje parazitne gljive Monilinia laxa na mnogim vrstama kotiavog voa fam. Prunoideae, kao i jabuci (f. Pomoideae). Uslovi za pojavu ove bolesti u vidu epifitocije su se potpuno ostvarili tokom cvetanja voa u martu i aprilu. Najpre, u prirodi postoji ogroman infektivni fond micelija i konidiospora Monilinie laxa, jer najvei broj voara amatera ne sprovodi nikakve preventivne mere na svojim biljkama, kako bi se spreila masovna pojava ove bolesti, koja ne samo da drastino smanjuje prinos i kvalitet plodova, nego izaziva i potpuno suenje jako napadnutih stabala. Da bi se uspeno suprotstavili neprijatelju, moramo da upoznamo njegov nain ivota. Uiniemo to pomou slike i reci. jer je odavno poznato da je strip najprijemiviji oblik tampanih stvari.

Katastrofalne razmere infekcije monilijom na stablu vinje koje nije tieno od bolesti ni na koji nain. Jo jedna ovakva infekcija, i stablo e biti potpuno suvo. Pored orezivanja obolelih grana, potrebno je obaviti zimsko prskanje n uljima i bakarnim preparatima, a u cvetanju benomilom.

Potpuno zdrava rodna granica visnje u vreme berbe. Sve potrebne mere nege i zatite su izvrene na vreme. Sorta ,,oblainka'\

Tri granice vinje Prunus cerasus. Na levoj strani zdrava, u sredini osuena od stare infekcije, i desno granica obolela ove, 2008. godine. Infekciju iri vetar pri vlanom i kiovitom vremenu, na temperaturama od 5 - 10 C. Spore gljivice dospevaju na cvetove gde klijaju i prodiru u drvo izazivajuNeke sorte marele Prunus effusa, i suenje rodnih granica. Tu se gljiva prirodno su tolerantne prema moniliji. razvija i sprema za novo rasejavanje Na ovoj slici levo je marela, bez ikau prirodi. Sve obolele granice treba kvih simptoma bolesti, iako pored nje odsei makazama nekoliko kolenaca ivi potpuno zaraena vinja (desno). ispod obolelog dela i spaliti. Da je to Ovo upuuje na ideju da u organskoj uraeno prole godine, infektivni fond proizvodnji mareli treba dati prednost Moailije bio bi mnogo manji. u odnosu na vinju.

Da ovo nije sluaj samo na ovoj grani, potvruje izgled ele biljke. U ovakvim sluajevima postavlja se samo pitanje rezidua ili ostataka pesticida na plodovima koje ljudi koriste kao hranu. Plantana vinja prska se najmanje pet puta u sezoni, protiv bolesti i crvljivosti. Ako nastupi samo jo jedna godina u kojoj e monilija doiveti katastrofalne razmere, neprskanih vianja vie nee nee ni biti.

Poljoprivredni list

by DuleS

VOARSTVO

Rodna granica ljive Prunus domestica sorte Stanlv napadnuta monilijom u vreme cvetanja. Mnogi amateri ovakve siptome na vou pripisuju dejstvu mraza. To je pogreno shvatanje. I ljiva mora da se titi od monilije, ba kao i vinja i druge vrste voa. Stablo kajsije napadnuto gljivom monilije. Sui se i iz njega rastu peurke odakle se milijarde spora rasejavaju po okolini. Kada iz drveta curi smola, to je dovoljan dokaz daje stablo obolelo i da e se uskoro osuiti.

tetno dejstvo monilije na jabuci Malus domestica ostvareno infekcijom u cvetu. Pored ovoga, izaziva i trule plodova, kako na stablu, tako i u skladitu. Taj oblik ispoljavanja ove gljive oznaava se kao Sclemtinia fructigena. _

Monilija na plodu ljive koji je satruo i osuio se na grani. Mumija nastala kao posledica infekcije Sclerotinie (Moriilinie) fructigena. Ovde, na grani ili u zemlji, gljiva moe da preivi i 10 godina i da odavde rasejava svoje reproduktivne organe. Zbog toga sve mumije, sa drveta ili sa tla, treba pokupiti i spaliti, ba kao i obolele grane.

Rodne granice breskve Prunus persica napadnute gljivama Monilinia laxa koja izaziva suenje cvetova i granica uz svesrdnu pomo Tafrine deformans koja uzrokuje kovrdanje i opadanje lia. Nekoliko ovakvih godina bez zatite i borbe biljke za goli ivot daju male anse za preivljavanje, a kamoli plodove za oveka. Nema hleba bez motike, pa ni voa bez nege i zatite". Ovo se odnosi i na vinogradarsku breskvu, u narodu poznatu .kao praska" ili eftelija".

esta slika na kajsiji: usled nepodudarnosti podloge i plemke dolazi do problema u funkcionisanju vegetativnog hibrida. Do kraja ivota vodi se neprekidna borba na ivot i smrt" izmeu ova dva organizma na spojnom mestu koje bi moglo, kada bi ga razumeli, da ispria dramu te borbe u kojoj jedna biljka ima koren i prizemni deo stabla, a druga stablo sa granama i listovima, a kasnije i plodovima. U toj borbi kajsija podmee svoje plodove, kao kukavica jaje, ali stalno oboljeva i sui se, a podloga esto uspe da progura" svoje.

Neke vrste Ligustruma (f. Oleaceae), od kojih se formiraju ive ograde", kao Stoje ova trnata forma sa roe cvetovima, takoe oboljevaju od monilije. U odbrani od nje ne pomae trnje! I ukrasno iblje vajgela ili vajgelija (Wiegela florida, fam. Caprifoliaceae), koje se gaji po parkovima, ove godine je napadnuto od monilije. Istu pojavu sam zapazio i na ukrasnoj drvenastoj biljci japanskoj dunji. Sve to ivi, htelo bi da ivi, rekao je Duko Radovi. Pa i Monilinia laxa. Ako ne preduzmemo ozbiljne mere nege i zatite, neemo se voa najesti. Tekst i snimci: Dr Ivo inovi

Poljoprivredni list

23

by DuleS

ZATITA BILJA

Zatita vonih vrsta cvgpk

Voarska proizvodnja ne moe se zamisliti bez pune agrotehnike u koju se ubraja i zatita. Primenom pesticida ne ostvaruje se poveanje prinosa nego se spreava smanjenje prinosa u odnosu na mogui i oekivani prinos. Glavni problemi su svrstani u grupe: patogeni, insekti, grinje, ptice, korovi.
atogeni su prouzrokovai bolesti i mogu biti prisutni u rasadniku, vonjaku i u skladitu. Glavni bioloki agensi kod jabuke, kruke, dunje i mumule su: pegavost lista i aava krastavost ploda, pepelnica, monilija ploda u vegetaciji i u skladitu, a od insekata lisne vai, mineri lista, i smotavac ploda i krukina buva. Ostali insekti su od manjeg znaaja jer se suzbi- . jaju uporedo sa navedenim glavnim ekonomskim insek- i tima. Grinje su stalni i eko- I nomski vrlo vani pratioci I skoro svih vonih vrsta. Pti- I ce pred samu berbu plodova I predstavljaju veliki problem I i borba protiv njih je otea- \ na jer je u tom periodu smanjena ili nemogua primena insekticida zbog karence. Danas postoje razraene metode za praenje pojave pojedinih patogena i insekata, ali te informacije nisu blagovremeno dostupne svim voarima da bi ih primenjivali i zatitu programirali na osnovu tih podataka. Zatita se danas u veini sluajeva sprovodi na osnovu vlastitih iskustava od strane voara, a osnova im slue fenofaze vonih vrsta. Veliki broj proizvoaa strune preporuke prima od strunjaka ispred proizvoaa pesticida kao i iz strunih emisija koje u svom programu imaju savete odnosno preporuke za zatitu vonih vrsta. Mali broj naprednih uzornih voara ima dogovore sa strunjacima koji im preko ele godine prate stanje u vonjaku i na osnovu pregleda daju dijagnostiku terapeutsku preporuku i odgovaraju za zdravstveno stanje vonih vrsta.

Zatita jabuke
Jabuka se od bakteriozne plamenjae - Envinia amilovora titi do zavretka cvetanja, jer posle nema efekta

odnosno kontaktnim dejstvom koji zatitu obezbeuje preko 80%, dok fungicid sa sisteminim odnosno kurativnim dejstvom uestvuje samo sa 20%. Zbog kiovitog vremena u periodu ostvarenja primarne infekcije (aprilmaj), obavezna je primena i sisteminih fungicida. Preporuka jedna od velikog broja kombinacija moe da bude tebukonazol + mankozeb. Navedeni sistemini fungicid tebukonazol deluje i na patogena pepelnicu Podosphaera leucotriha tako da ne treba posebno dodavati fungicid protiv pepelnice. Po zavretku perioda kada prestaju uslovi za primarne zaraze kraj maja, tada se moe razvui period zatite na vei razmak, ali zbog suzbijanja inseka-

sa primenom registrovanih fungicida. Prola godina je bila posebno povoljna zbog uslova koji su u fazi cvetanja bili povoljni za razvoj bakterije, a ove godine tih povoljnih uslova nema pa se moe oekivati manji napad ili da uopste simptoma od Envinie i ne bude. Protiv pegavosti lista i aave krastavosti mora se intenzivno u razmaku od 7 - 10 dana kombinovati fungicidi sisteminog i kontaktnog dejstva. Efikasna zatita ne moe se postii bez obaveznog dodavanja fungicida sa preventivnim

Meanje preparata
U toku primene preparata za vreme ta i dalje ostaje intezivna zatita skoro 1 ..7 __ ._ _.*_. _I_ _ J _ _ _ . - _ do same berbe kada se poslednja zatita programira sa fungicidom koji uva jedini preparati meusobno meaju u plod u skladitu: karbendazim ili tebutoku istogprskanja. Veina se mogu meusobno meati, konazol. Insekti (mineri i smotavac) se prate ali se uvek treba pridravati uputstva preko feromona i odreuje se momenat proizvoaa pesticida.
.
X J - -j j

Poljoprivredni list

by DuleS

ZATITA BILJA
zatite, a izbor insekticida se vri u zavisnosti od prisutnog stadija jer je odabir insekticida vrlo struan posao i od toga zavisi efikasnost i ekonominost zatite. + bifentrin acetamiprid, pirimifos-metil po programu zatite za odreene vone vrste.

Zatita kotiavih vonih vrsta

U kotiave vone vrste ubrajaju se: ljiva, vinja, trenja, breskva, nektarina i kajsija. Zatita je usmerena na praenje uslova za pojavu patogena koji izazivaju ekonomske bolesti, a to su upljikavost lista, plamenjaa, ra, razne pegavosti i monilija ploda kao najvanija. Od insekata na kotiavim vonim vrstama prisutni su: smotavci, ose, lisne vai i dr. Protiv kovrdavosti lista breskve optimalno vreme za suzbijanje je prolo i ako su se pojavili simptomi na listu sa prisutnim kovrdanjem listova u ovoj sezoni se sa zatiton nije uspelo. Razloge treba traiti u vremenu primene kao i izbom fungicida.

Krukina buva

Optimalno vreme primene tenosti u toku zatite

U jutarnjim asovima kada na biljkama ima tenosti o rose ili kie treba izbegavati prskanje, kao i u toku dana kada temperature prelaze 25 stepeni. Najoptimalnije vreme da se izvede zatita je u popodnevnim i veernjim asovima t tada se postie najbolja efikasnost preparata. Ako je prisutan imago minera i smotavca koji se pari i polae jaja onda treba kombinovati insekticide iz grupe piretroida i regulatora rasta: cipermetrin + tebufenozid. Ako su poloena jaja i poelo pilenje larve - gusenice onda se kombinuju insekticidi iz grupe regulaZatita kruke od krukine buve

Recept za ioo% zatitu od Taphrvne deformans:

tora rasta i organofosfati; tebufenozid + hlorpirifos + cipermetrin (konzul). Sa primenom navedenih kombinacija ili izvoenjem zatite sa dva prskanja uz primenu navedenih insekticida postie se efikasna zatita i spreava se kasnije pojava druge i tree generacije navedenih insekata i tada se moe rei daje ova preporuka i ekonomina. Primenom navedenih insekticida obezbeuje se zatita i od lisnih vai i drugih prateih insekata koji ne nanose ekonomske tete. Pored navedenih koriste se i drugi insekticidi kao to su mineralno ulje + dimetoai - zetacipermetrin. fenitrotion

programira se tako da se posle cvetanja kontrolie pilenje larva i spreava njeno razvie i prelazak iz prvog u naredne stadije. Ako se primete poloena jaja od imaga zimske forme koja prezimljava onda se kombinuju insekticidi: tebufenozid+ abamectin, uz obavezni dodatak pomonog sredstva NU FILM 17. Cilj zatite sa ovom kombinacijom je da se sprei razvoj larvi i onemogui njihov prelazak u odrasle i na taj nain razvoj druge, a kasnije i tree ljetne generacije. Ne smije se dozvoliti da se u toku vegetacije poklopi prisustvo na stablu vie stadija od jedne vrste krukine buve, jer je tada oteana zatita i mora se prii kombinovanju tri insekticida koja suzbijaju imago, jaje i larvu.

l.Cuprozin35WP 350 gr na 100 lit. vode za 10 ari primenjen kada je ujesen opalo preko 90% lia. 2. Cuprozin 35 WP 350 gr na 100 lit vode za 10 ari primenjen u prolee u fazi pred pucanje pupoljka. 3. Dakoflo 720 300 ml na 100 lit. vode za 10 ari u fazi pojave zelene takice na pupoljku. 4. Dakoflo 720 + Delan ili Melprex 300 ml+ 50 - 70 ml, gr na 100 lit.vode za 10 ari u fazi razvijene zelene take na pupoljku. Kovrdavost breskve se ne prenosi

Poljoprivredni list

by DuleS

ZATITA BILJA
sa lista na list niti na susedna stabla bilo istog zasada ili susednog. Nema sekundarne infekcije. To je bolest koja se razvija iskljuivo iz pupoljka na poetku vegetacije. Povoljni uslovi su toplota i vlaga uz prisustvo izvora zaraze- spora na pupoljku. Taphrvna deformans - kovrdavost lista ne moe se leiti nego se iskljuivo pojava mora spreiti. Napadnuta stabla treba mehaniki osloboditi od kovrdavih listova i prihraniti sa azotnim ubrivom KAN kako bi se to pre pojavili novi listovi iz spavajuih pupoljaka da nastave funkciju ishrane plodova i formiranje rodnih pupova za narednu vegetaciju. Rane sorte treanja nikada nisu crvljive jer se trenjina muva koja izaziva crvljivost javlja posle zrenja i berbe ranih treanja. Kada plod vinje i trenje menja zelenu u utu boju tada se izvodi zatita od crvljivosti ploda trenje, vinje i ljive, ali se u tom periodu dodaje i fungicid protiv monilije ploda. Sledee prskanje se izvodi kada uta boja ploda prelazi u plavu ili crvenu u zavisnosti od vone vrste ili sorte. Preporuka za zatitu: tebukonazol ili iprodion + acetamiprid ili bifentrin ili pirimifos-metil. Protiv upljikavosti lista, plamenjae i re preporuuje se primena fungicida na bazi makozeba. Crveni pauk i grinja ikarica su stalni pratioci skoro svih vonih vrsta protiv koji se moraju obavezno primenjivati akaricidi; mineralno ulje ili abamectinkao i insektoakaricidi: bifentrin, dimetoat, melation. pirimifos-metil, buprofezin i dr. Primenom pesticida ne poveavaju se prinosi, ve se spreava umanjenje prinosa i kvaliteta od oekivanih i genetskih registrovanih prinosa. Pesticide treba shvatiti kao sastavnu meru pune agrotehnike i kontinuiranu primenu jer se jedino tako moe postii efikasna, ekonomina i ekloki prihvatljiva zatita biljaka. antraknoza, ra i monilija ploda, a od tetoina su prisutne: vai, jagodin rila, malinina buba i grinje. Protiv jagodinog cvetojeda zatita se izvodi pre cvetanja. Kombinacijom hlortalonil - iprodion - acetamiprid postie se zatita od navedenih patogena i tetoina. Mali broj prskanja se izvodi (1 do 2) jer berba brzo dolazi i obavezno se mora voditi rauna o karenci preparata. Preporuujem posle berbe plodova kod jagodiastih vrsta obaveznu zatitu kako bi se sauvao list zdrav do kraja vegetacije. Od preparata mogu da se koriste sledee kombinacije: tebukonazol ili mankozeb + abamectin ili acetamiprid ili fenitrotion.

Obavezna zatita posle berbe vinje i trenje

Na slici se mogu videti simptomi od pegavosti lista na vinji i trenji koju

izaziva patogen Blumerela jappi. Obavezno je prskanje posle berbe sa fungicidima: makozeb ili bakarni oksihlorid u cilju zatite lista kako bi se obezbedila hrana za formiranje pupova za sledeu vegetaciju.

Jagodiaste vone vrste

U jagodiaste vone vrste ubrajaju se jagoda, malina i kupina kojima je potrebna struna zatita jer su vrlo kratke vegetacije. Glavni patogeni izazivaju bolesti: pegavost lista, suenje biljaka,

Suzbijanje ljivine ose

Prvo prskanje ljive posle cvetanja je namenjeno suzbijanju ljivine ose koja je najopasniji insekt kod ljive. Primenom insekticida na bazi aktivnih materija: dimetoat, zetacipermetrin, fenitrotion, bifentrin, acetamiprid, pirimifosmetil i dr. postie se vrlo uspena zatita i plodovi se dalje uvaju od smotavca koji izaziva crvljivost ploda.

Upotreba pomonog sredstva (auvanta)

Svaki preparat treba to bolje da se rasporedi i ostane na biljci koju titimo. Mesanjem pomonog sredstva sa odabranim preparatima je preporuljivo i veoma korisno jer uva nanesene preparate od spiranja i isparavanja i produzava perzistentnost preparata. Aduvant koji je naao svoju iru primenuje NU FILM 17 koji ima sve navedene prednosti. On ima veliku lepljivost i pripremljenu tenost za zatitu odmah posle izlaska iz prskalice lepi na nanesene delove biljke gde je zadrava za duzi period. Prema praktinim iskustvima primenjeni auvant poveava efikasnost primenjenih preparata.

Jezgraste vone vrste

Orah, leska i badern se takoe tite od lisnih vai, bademovog cvetojeda, leskinog rilaa, smotavca i grinja, kao i od polifagnih insekata: dudovac, gubar, mali mrazovac. Navedeni msekti se suzbijaju sa insekticidima na bazi aktivnih materija: malation, dimetoatil, fenitrotion i dr. Od patogena su aktuelni oni koji izazivaju upljikavost i kovrdavost lista, kao i sivu trule, a suzbijaju se sa fungicidima na bazi aktivnih materija: bakarni oksihlorid ili iprodion i dr. mr Piljo Daki

Grinje

Poljoprivredni list

27

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK

Sadanja tehnika primene pesticida u vonjacima i vinogradima zasniva se gotovo iskljuivo na postupku rasprivanja pomou vazdune struje proizvedene ventilatorom oroivaa. Uvoenje ove tehniko bitno je doprinelo produktivnosti i kvalitetu rada. Meutim, kad se govori o ovom napretku, ne treba ispustiti iz vida da zadravanje. raspodela i iskoriavanje preparata jo moe znatno da se pobolja. Deo koji ne dospe do ciljne povrine moe da bude mnogo manji. Iz tih razloga poeljna je upotreba svih tehnikih reenja koja dovode do redukovanja neiskorienog udela pesticida.
a razliku od poznatih tehnikokonstrukcionih osobina ventilatora, jo uvek nedostaju informacije o kinetikom ponaanju kapljica u vazdunoj struji, koja ih nosi, prilikom prodiranja, zadravanja, raspodeljivanja i skretanja (zanoenja) kod zatite viegodinjih zasada. Kad se u potpunosti razjasne ovi odnosi, bie mogue da se ventilatori na oroivaima bolje prilagode biolokim i fizikim uslovima. To e jo vie doprineti poveanju efikasnosti zatite, uz istovremeno smanjenje opasnoti po okolinu. Dosadanja ispitivanja su pokazala da prilagoavanje struje vazduha po koliini, brzini i smeru ima odluujui uticaj. Kronja voke ili red vinove loze, zavisno od strukture, predstavlja manje-vie polupropustljivu prepreku za vazdunu struju i zato se moe smatrati filterom sa svim njegovim karakteristinim svojstvima. Dvofazna struja, koja se sastoji od vazduha i kapljica, prodire u kronju (filter) pri emu se mogunost prodiranja odreuje prema ulaznoj kinetikoj energiji, mehanikom otporu i uglu usmerenja vazdune struje, posmatrano u vertikalnoj i horizontalnoj ravni. U samom filteru (kronji ili redu vinove loze) kapi treba da se odvoje od vazdune struje i da se rasporede po povrini lista (kako sa lica lista tako i sa nalija) u celoj zapremini kronje ili reda vinove loze. U idealnom sluaju trebalo bi da se itava povrina filtera ravnomerno obloi zatitnim filmom, a da iz filtera izae samo ist vazduh. Ovaj proces razdvajanja i oblaganja je vrlo sloen.

Klasini oroivaci
Ventilatori na tzv. kasinim oroivaima smeteni su iza rezervoara, veoma nisko i iz tih razloga se zovu nisko-voeni ventilatori. Njihova karakteristika je da, posmatrano u vertikalnoj ravni usmeravaju vazdunu struju koso navie. Posmatrano u horizontalnoj ravni, vazdunu struju usmeravaju pod uglom od 90 u odnosu na osu reda. Smer usisavanja vazduha se poklapa sa smerom kretanja agregata tako da praktino stvoreni oblak magle "juri" traktoristu. Klasine oroivae karakterie veliki drift (zanoenje) tako da veoma zagauju ivotnu okolinu. Kod njih, procenat gubitka zatitne tenosti moe ii ak i do 60%.

mi km

SI. 2. ematski prikaz rada klasinog oroivaa Usisavanjem vazdune struje u smeru kretanja agregata i potiskivanjem bono, postoji mogunost ponovnog usisavanja dela vazdune struje io svakako nije dobro. Zbog dela vazdune struje koja je usmerena u vis, deo zatitne tenosti nikad ne dospe na biljku. Zatvaranjem gornjih rasprskivaa. ovi oroivaci se teko prilagoavaju razliitim visinama, odnosno razliitim uzgojnim oblicima. Rasprskivai se obino postavljaju na rastojanju od 20 po vencu, npr. venac od 240 ima 12 rasprskivaa. Iz tih razloga udaljenost pojedinih rasprskivaa od tretirane povrine je

SI . 1 . Klasini oroiva sa niskovoenim ventilatorom u radu

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK
razliita. Kao posledica toga javlja se neravnomerna raspodela zatitne tenosti po zapremini kronje, jer kapljice koje izlaze iz pojedinih rasprskivaa prevaljuju razliito rastojanje. Deo kronje koji je blii rasprskivau prima veu koliinu zatitne Tenosti i obrnuto. Ovaj problem se uglavnom reava postavljanjem rasprskivaa razliitog protoka u zavisnosti od njegove udaljenosti od ciljne povrine. Pozitivna osobina klasinog oroivaa je ta to upravo zbog usmerenja vazdune struje koso navie, veoma dobro podilazi ispod lia, podie ga i time se zatitna tenost u dovoljnoj meri nanosi na nalije lista. zato to nema dovoljno energije. Znai, da bi kapi tenosti dospele u unutranjost kronje voke ili reda vinove loze i da bi se nataloile na listove, vazduna struje treba da ima odreenu brzinu i ugao ulaska u habitus biljke. Pri tome se u znatnoj meri smanjuje skretanje (zanoenje) tj. zagaenje ivotne sredine. Ispitivanja o skretanju (odnoenju) pri primeni pesticida pokazala su da, uzimajui u obzir tehnike parametre ventilatora - prilagoavanje struje vazduha po koliini, brzini i smeru pripada odluujui uticaj. Naroito je bitno da oroiva ima mogunost promene kapaciteta ventilatora tj. promene koliine vazduha koju potiskuje. Ovo svakako najvie zavisi od zapremine kronje voke i lisne mase u samoj kronji. Zbog napred navedenog, oroiva bi trebao da ima mogunost zakretanje lopatica ventilatora, ime se menja njegov kapacitet.

Poveanje zone dodira sa povrinom lista

Da bi se ipak to vie poboljalo filtriranje (odvajanje tene faze od vazdune) nastale su konstrukcije oroivaa kod kojih su svi rasprskivai podjednako udaljeni od kronje voke ili reda vinove loze i koji vazdunu struju pod odreenim uglom, koji se moe podeavati, usmeravaju koso unazad. Zahvaljujui kosom usmerenju, vazduna struja lake prodire u zid od lia. Prolaskom vazdune struje kroz red vinove loze ili kronju voke pod otrim uglom u odnosu na osu reda, ostvaruje se dui put prodiranja. to je put prodiranja dui, produava se i vreme prodiranja vazdune struje. Due vreme prodiranja-zadravanja vazdune struje u "filteru" ostvaruje bolje filtriranje odnosno bolje odvajanje tene faze od vazdune. Tena faza se zadrava na ciljnoj povrini a vazduna izlazi iz reda. Ovim nainom usmerenja vazdune struje poveava se zona dodira sa povrinom lia tako daje ona u toku dueg perioda u dodiru sa dvofaznom strujom. Time se vea koliina zatitne tenosti deponuje na ciljnu povrinu jer pada i na lice i na nalije lista. Praktino je poveana energija strujanja usled vee dubine "filtera1" pa manji deo zatitne tenosti izlazi iz kronje ili reda vinove loze, ime se smanjuje potencijalno skretanje. Sada je bliska postavka da pri j brzini strujanja vazduha, : : . broj kapi dospeva na lice lia i tu -: :- :_ r sposobnost /_:>, prodiranje, cvafoet rasporeivanja i stepen pokrip donje strane (nalija) lia smanjen

Oroivai sa aksijanim ventilatorom

Oroivai sa usmerenjem vazdune struje koso unazad obino na sebi imaju aksijani ventilator koji vazduh usisava iz smera suprotnog smeru kretanja agregata. Time se izbegava mogunost usisavanja ve zagaenog vazduha tj. ne postoji mogunost ponovnog usisavanja. Vazduh se usisava ispred lepeze rasprene tenosti - sa prednje strane ventilatora. Ovaj nain usisavanja vazduha doprinosi da praktino traktorista bei od lepeze (oblaka) rasprene tenosti, stoje svakako dobro sa aspekta zdravstvene ugroenosti.

SI. 4 ematski prikaz rada oproivaa sa usmerenjem vazdune struje koso unazad

Oroivai sa tangencijalnim ventilatorima

SI. 3. Smer usisavanja vazduha i potiskivanje spreja kod oroivaa sa usmerenjem koso unazad Pored prikazanih oroivaa sa aksijalnim ventilatorom, koji usmeravaju vazdunu struju koso unazad, industrija

-'*

by DuleS

A. nekih zemalja EU proizvodi i oroivace sa tzv. tangencijalnim ventilatorima koji, takoe, imaju sposobnost usmeravanja vazdune struje koso unazad. Naziv tangencijalni su dobili zbog toga to vazdunu struju potiskuju tangentno u odnosu na rotor i bitno se razlikuju od aksijalnog. Ovi oroivai imaju jo jednu veliku prednost a to je da postoji mogunost lakog podeavanja udaljenosti rasprskivaca i deflektora (usmerivaa) od ciljne povrine (od kronje voke ili reda vinove loze). To se ostvaruje udaljavanjem i pribliavanjem ventilatora jednog od drugog,

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK 4m

ime se praktino oroiva prilagoava meurednom rastojanju. Dobre karakteristike tangencij alnih ventilatora se ogledaju u ravnomernom rasporedu vazdune struje uzdu celog izlaznog otvora ime je gubitak (drift) sveden na minimum. Ostvaruje se bolja raspodela zatitne tenosti zahvaljujui istom rastojanju odozgo do dole, izmeu rasprskivaca i zida od lia. Dobro stvaranje naslaga (dobro deponovanje) na Uu (naroito na naliju) se ostvaruje zahvaljujui tome to se vazduh usisava od napred a potiskuje koso unazad. I pored veoma dobrih karakteristika oroivaa sa tangencijalnim ventilatorima, strunu javnost stalno optereuje aplikaciono tehniki stepen korisnog dejstva pri oroavanju sa aspekta zadravanja, raspodele i iskorienja aktivnih materijala i uvek se to moe poboljati. Deo koji ne dospe do ciljne povrine predstavlja ekonomski gubitak i ekoloko optereenje, pa je potrebno da on bude mnogo manji, to zavisi od tehnolokih parametara (uslova zasada) ali i od tehnikih parametara maine. To je dovelo do pojave tzv. reciklanih oroivaa.

SI. 5. Izgled oroivaa sa usmerivaem vazdune struje koso unazad Ventilatori sa tangentnim potiskivanjem vazdune struje predstavljaju veliki napredak u procesu zatite viegodinjih zasada. Na oroivau su u stvari dva vertikalno postavljena ventilatora malog prenika a velike visine rotora, koji ostvaruju vrlo dobre rezultate zatite. Ventilatori stoje vertikalno, sa radnim kolom u obliku valjka sa 40-ak lamela, koje usisavaju vazduh odnapred na potpuno pravougaonom poprenom preseku kuita i usmeravaju je koso unazad. Ugao usmerenja se veoma lako regulie zakretanjem kuita ventilatora.

Reciklani oroivai
Rad reciklanih oroivaa se zasniva na recikliranju zatitne tenosti koja se nije deponovala na odredite tako to se hvata u posebnu komoru, prei ava i vraa u ponovni tok. Ovaj postupak je naroito opravdan kod onih biljaka kod kojih se povrina habitusa znatno menja. Tipian primer je vinova loza - kod zimskog prskanja protiv erinoze i akarinoze kada je ciljna povrina ak i do 20 puta manja nego u periodu vegetacije (kod letnjih prskanja). Uspena primena reciklanih oroivaa je i kod mladih zasada, naroito jabuastog voa kao i kod vonjaka guste sadnje u punoj vegetaciji. Reciklani oroiva se sastoji iz jedne ili vie komora tunelskog tipa. Komoru praktino sainjavaju dve vertikalne ploe izraene od plastinih masa obloene penastom gumom, koja spreava odbijanje mlaza. Po sredini ploe postavljena je vertikalna cev sa rasprskivaima. Donji kraj ploe se zavrava ovalnim ljebom za prihvatanje tenosti. Biljka koja se titi u trenutku aplikacije je zatvorena s obe strane i odozgo. Time je uticaj klimatskih inilaca sveden na najmanju moguu meru. Uz to, vie manjih ventilatora koji su smeteni u vertikalne ploe ispred i iza rasprskivaca, proizvode vazdusnu struju

SI. 6. Izgled i ematski prikaz rada oroivaa sa tangencijalnim ventilatorima

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK
koja ima ulogu da prouzrokuje treperenje lia i ne dozvoljavaju ulazak spoljanjeg vazduha u tunel. alje u rezervoar. Na putu od prihvatne komore do rezervoara tenost se preiava tako da u ponovni tok ulazi ista i bez promene koncentracije u odnosu na prvotom vremenu jer se mlazevi kreu u dosta zatvorenim komorama i kontrolisanim uslovima tako da su mlazevi zatieni od spoljanjeg vetra. Ipak, primarna prednost reciklane metode je u velikoj utedi tenosti uz dobru fitoterapeutsku efikasnost i veoma malu poluciju okoline i nije opasna u pogledu direktne i kumulativne intoksikacije ljudstva koje uestvuje u procesu zatite. Primenom ove metode moe se uspeno raditi sa veim tolerancijama u pogledu izbora rasprskivaa, pridravanja nonne tretiranja itd. Naime, vee ili manje protoke rasprskivaa kompenzira reciklaa. Jednostavno, tolerancije parametara eksploatacijskog potencijala mnogo su ire i zato je proces aplikacije jednostavniji. Ukoliko postoje tehnoloki uslovi (uslovi zasada) za primenu ovih maina, poveana cena kotanja se brzo isplati ali postoji i ona strana koja nije dinarom merljiva a to je svakako zatita ivotne okoline i zdravlja ljudstva koje uestvuje u procesu aplikacije pesticida. U iduem broju i o nekim drugim konstruktivnim reenjima oroivaa. Prof. dr Mirko Uroevi Prof. dr Milovan ivkovi Poljoprivredni fakultet Zemun

SI. 7. ematski prikaz i nain rada reciklanog oroivaa Kapi koje se nisu aplicirale na ciljnim povrinama udaraju o bone povrine, slivaju se u prihvatnu komoru i vraaju u rezervoar. To se ostvaruje tako to iz prihvatne komore vodi cev kroz koju se posebnom pumpom tenost usisava i

bitnu. Ovakvim reciklanim oroivaima reciklira se od 50-70% tenosti, koja bi inae optereivala okolinu i predstavljala veliki finansijski gubitak. Osim toga rukovaoc se ne nalazi u otrovnoj magli koju stvara naroito klasini oroiva i moe raditi bez zatitne opreme ili kabine - mada se to ne preporuuje. Zatita se ak moe uspeno sprovoditi i po vetrovi-

by DuleS

STOARSTVO

Pod hidatidozom se podrazumeva infekcija biljojeda, prvenstveno preivara, larvenim oblikom pantljiare psa Echinococcus granulosus. Ovo oboljenje izaziva vie ekonomske, nego direktne tete.
hinokokus je mala pantljiara, dugaka svega 3-6mm. Odrasli paraziti ive u crevima pravih domaina - mesojeda (psa. make, lisice, vuka i kojota), a njihove larve stvaraju ciste u unutranjim organima prelaznih domaina-biljojeda (goveda, ovce, konja, svinje, pa i oveka). Hidatidoza spada u najznaajnije zoonoze i uglavnom se sree u zemljama umerenog klimatskog pojasa, ali se javlja i u podruju ekvatora i u hladnijim predelima. Kod nas je ovo oboljenje iroko raireno, prvenstveno u stoarskim krajevima, gde ima mnogo ovarskih pasa. Psi su najznaajniji pravi domaini kada je u pitanju infekcija goveda i ovaca, jer esto spavaju u talama, prate stoku na ispau i kreu se preko panjaka, livada, bati i njiva bez kontrole i nadzora. Jaja ehinokokusa se preko izmeta pasa izluuju na tlo ili u vodu, a biljojedi se inficiraju na pai ili u talama, unosei sa hranom ili vodom jaja pantljiare. U njihovim crevima se iz jaja oslobaa larva koja preko krvotoka migrira u unutranje organe, prvenstveno jetru i plua, ree mozak, srce, bubrege, slezinu i druge organe, gde se stvara cista. Cista je u

poetku veliine zrna graka, ali vremenom moe dostii i veliinu deje glave i biti ispunjena sa nekoliko litara tenosti. Veliina ciste zavisi i od vrste, starosti i otpornosti inficiranih ivotinja. U cistama rastu larveni oblici pantljiare. Ciste su kod goveda esto sterilne, tj. ne sadre larvene oblike, a kod ovaca su izuzetno fertilne, pa se zato ovce smatraju najvanijim prelaznim domainima. Pas ili neki drugi mesojed se zarazi ako se hrani inficiranim mesom, pa se u njegovom organizmu od svakog larvenog oblika razvija po jedna pantljiara. Inficirani psi u toku ele godine izluuju jaja ehinokokusa preko izmeta, pa je i infekcija ivotinja i ljudi mogua u svakom godinjem dobu.

Klinika slika
Ehinokokoza kod pasa uglavnom prolazi bez klinikih simptoma. Moe da se javi uporna dijareja ili opstipacija, smanjen apetit i mravljenje, a ako su paraziti prosutni u veem broju, posebno kod tenaca, moe da doe do greva i nervnih napada koji podseaju na epilepsiju. Hidatidoza kod preivara ugavnom ostaje nedijagnostikovana, jer ne prozurokuje znaajnije probleme. Najverovatniji razlog ovome jeste kratko ekonomsko iskoriavanje ivotinja, pa hidatidne ciste ne uspevaju da dostignu veliinu koja bi ometala normalnu funkciju organa. Usled prisustva cisti na pluima, moe da se javi kaalj, iskaljavanje krvi, a ako ima vie cisti, i ozbiljni poremeaji disanja. U ovom stadijumu bolesti, hidatidoza se moe dijagnostikovati rendgenskim snimkom. Prilikom poveanog napora, ili udarca u grudni ko, moe doi do prskanja ciste i anafilakticke reakcije (oteano disanje, iskaljavanje ute tenosti, kolaps)

Poljoprivredni list

by DuleS
i <-. I

STOARSTVO

Kod hidatidoze jetre se klinika slika javlja postepeno: bolovi u trbuhu, meteorizam, opstipacija. slabije iskoriavanje hrane. ivotinje mrave i proizvodnja je smanjena. Ako doe do prskanja ciste, dolazi do pojave oka, a neretko i smrti ivotinje. Hidatidoza protice u dugotrajnom, hroniom toku. Uginua su retka, a najvee tete su ekonomske prirode, zbog odbacivanja organa nakon klanja inficiranih ivotinja.

Nova dostignua u genetskoj selekciji

rganizacija uzgajivaa CRV e drastino promeniti svoj program uzgajivanja. Nove mogunosti u pogledu genetske selekcije e imati znaajnu ulogu u selekciji mladih rasplodnih bikova. Promene u programu e biti uvoene tokom ove godine, a prema miljenju eksperata u CRV-u, oekivan rok za zavretak izmena jeste druga polovina 2008. Genomska selekcija je mogua od kada su naunici deifrovali DNK stoke. Kao rezultat toga, oni mogu da deifruju koji od gena je odgovoran za odreeni kvalitet, npr. proizvodnju mleka, procenat proteina, zdravlje itd. Ovime je mogue veoma rano utvrditi i kvalitet odreenog bika i njegove karakteristike. Kombinovanjem informacija o pedigreu i DNK podacima, selekcija postaje mnogo pouzdanija. B.J.

Terapija
Hidatidoza se moe tretirati hirurkim uklanjanjem cisti, ili mebendazolom, ukoliko su ciste previe velike ili ih je zbog lokalizacije nemogue ukloniti. Hidatidoza domaih ivotinja se generalno ne leci, osim ako se ne radi o visokovrednim grlima.

Prevencija
Kontaminacija panjaka izmetom mesojeda je ozbiljan problem u naoj zemlji. Larveni oblici pantljiara mesojeda, pored ehinokokoze, izazivaju i druga znaajna oboljenja: cisticerkozu jetre, cenurozu ovaca, a i bobiavost mesa goveda i svinja nastaje usled infekcije larvenim oblicima pantljiara oveka. Zato je u smislu prevencije od velikog znaaja spreavanje kontaminacije panjaka. Ovo se postie spreavanjem infekcije pasa redovnom dehelmintizacijom (ienjem od unutranjih parazita) na svaka etiri meseca. U ove svrhe moe se koristiti bilo koji od preparata koji sadre prazikvantel, bunamidin-hidrohlorid ili febantel. U cilju profilakse, treba i izbegavati davanje psima ivog, termiki neobraenog mesa koje nije prolo veterinarsku kontrolu. Angelina Meringer

Pantljiara - dugaki crvi koji ive kao paraziti u crevima ljudi i ivotinja. Hrane se sadrajem iz creva domaina. Pljosnati su i oblika pantljike, po emu su i dobili ime. Telo im je sastavljeno od velikog broja lanaka u kojima se nalaze i enski i muki polni organi, i u kojima se razvijaju jaja. Za sve vrste pantljiara zajedniko je da su im za razvoj potrebna dva domaina - u jednom pantljiara ivi kao odrasla jedinka (pravi domain), a u drugom se razvoja larva (prelazni domain). Dijareja - proliv Opstipacija - zatvor Anafilaktika reakcija - najtei oblik alergijske reakcije. Organizam toliko burno reaguje na alergen da moe doi do ugusenja i smrti. Meteorizam - nadun Kontaminacija - zagaenje

Veterinarska stanica Kragujevaca.

UveksaVama, Va najstariji i najpouzdaniji prijat*
19. oktobra bb, Kra

Poljoprivredni list

034/33

by DuleS

usak
Guske se odlikuju skromnou u pogledu uslova gajenja, a posebno kada je u pitanju ishrana, pa i smetaj. Svatojedje i skoro u potpunosti moe da zadovolji svoje potrebe onim to nade u slobodnoj prirodi. Zbog toga je kod nas gajenje gusaka razvijeno u slivovima velikih reka kao to su Dunav, Sava i Tisa, gde se nalaze veliki bogati panjaci.
navedenim podrujima, posebno u Vojvodini, gajenje gusaka se uglavnom zadralo na individualnim gazdinstvima i zasniva se na ekstenzivnim, odnosno poluintenzivnim uslovima gajenja. Naa zemlja zauzima znaajno mesto u proizvodnji i izvozu guijih proizvoda u zemlje srednje i zapadne Evrope. Nema preciznijih podataka o proizvodnji guijeg mesa u naoj zemlji, ali s obzirom na to da je broj gusaka uglavnom priblian broju pataka, moglo bi se proceniti da je u nas proizvodnja guijeg mesa negde oko 250 g po stanovniku. U svetu je najvei proizvoa guijeg mesa Kina (preko 1,3 kg mesa po stanovniku). Guske se u prvom redu gaje radi mesa, zatim perja, masti, jetre i jaja. Sve rase i tipovi gusaka se primarno koriste za pojedine vrste tova (proizvodnja mesa). Hibridni guii vrlo brzo rastu, sa 63 dana dostiu masu od 4 do 4,5 kg, a za kilogram prirasta utroe izmeu 5 i 7 kg zelene mase. Guije meso spada u kvalitetnije meso. Klanini randman obraenih i ohlaenih trupova je ma-

nji nego kod kokoaka, ali je udeo jestivih iznutrica znatno vei. Trupovi gusaka sadre relativno visok sadraj masti (preko 7%). Guija jetra je sledei znaajan proizvod koji je veoma unosan i rentabilan. Pored toga guska daje dosta perja odlinog kvaliteta, oko 400 g perja godinje koje se u znatnoj meri koristi u tekstilnoj industriji. Guija jaja se uglavnom koriste za nasad (reprodukciju), a u manjem broju za konzura.

Tehnologija odgajivanja i gajenja gusaka

Ekstenzivni nain gajenja i tova gusaka. Pod ekstenzivnim gajenjm podrazumeva se gajenje u seoskim domainstvima, gde se ne vodi rauna o nainu dranja gusaka, izleenju i gajenju guia, pai i slobodnom tovu gusaka. U slobodnim domainstvima guske nose bez kontrole i tako se posle izvesnog vremena nasauju. Po izleenju guii se putaju zajedno sa guskom, bez kontrole i posebnih uslova gajenja,

da pratei svoj prirodni instikt ive do odreenog uzrasta. Preputeni su da sami nau potrebne koliine vitamina i mikroelemenata koji su neophodni za njihov razvoj. Tako da guii ve u prvim danima koriste zelenu masu. Guii izlaze na pau od ranog prolea i zelena masa im je osnovna hrana do jeseni kada poinje berba kukuruza. Tada im se kukuruz daje nekontrolisano i to je "ekstenzivni tov". Ovakav nain gajenja i tova gusaka ima velike ekonomske efekte po jedinici, ali daje mali broj i loiji kvalitet gusaka, pa se domainstva ipak opredeljuju za poluintenzivan tov (omoguuje vee ekonomske efekte). Poluintenzivan nain gajenja i tova gusaka. Zasnovan je na kontrolisanom ambijentu do starosti guia od 4 do 5 nedelja; iznoenjem guia na panjak sa nastreicama - u starosti od 8 do 10 nedelja i do starosti gusaka od 6,5 meseci, kada se stavljaju u bokseve i intenzivno tove od 15. do 21. dana. Ovakav nain gajenja i tova obavlja se na privatnim i drutvenim farmama. Na njima se jaja inkubiraju u inkubatorima iz kojih se izleu guii koji su osetljiviji na temperaturne razlike od guia koji su izleeni prirodnim putem. Za ovaj nain gajenja mogu da se koriste rani guii od 15.02. - 15.05 jer se na taj nain dobije vei broj curenja i bolji su finansijski efekti. Poluintenzivan nain gajenja i gusaka se moe podeliti u tri faze. i I

Poljoprivredni

. . : !

by DuleS

STOARSTVO
* odgoj mlaeg podmlatka guia od 0 do 2 meseca starosti; Objekti za odgoj guia odgoj starijeg podmlatka guia od 2 do 6,5 meseci starosti; Tipski objekti koji se obino koriste tov na peenicu. za odgajivanje podmlatka trebalo bi da imaju 40 m, a irinu 6,5 m, to znai da Odgajivanje mlaeg je ukupna povrina 260 m2. Objekat bi podmlatka guia od o trebalo da ima ograeni ispust povrido 2 meseca starosti ne oko 240 m2. Potrebno je da pod u objektu bude od betona, zidovi od cigle, Odgajivanje guia koji su a krov od crepa. Sa obe eone strane se izlegli krajem zime i poet- objekta potrebno je ugraditi vrata, a na kom prolea (krajem januara bonim zidovima po 16 prozora. Sa bodo polovine marta) je tee nego ne strane objekta treba ugraditi najmaodgajivanje guia koji su se nje 10 otvora, odnosno vrata kroz koje izlegli po zavretku sezone le- se podmladak puta u ispuste. Objekat enja (krajem maja). Poto su slui za smetaj guia nou i preko guii veoma osetljivi, mora dana da ih zatiti od loih vremenskih se voditi rauna da u jednom prilika. Ukoliko postoje mogunosti da objektu, jednom smetajnom se koriste panjaci onda je potrebno izprostoru, da se smjeste guii iste graditi improvizovane objekte graene starosti, tj. da su izleeni istog dana i da od dasaka, gredica i trske. su iz jednog matinog zapata. Sve je to Poto guii brzo rastu trebalo bi neophodno ispotovati. jer u protivnom im obezbediti odgovarajuu tehnologimoe se prouzrokovati pojava bolesti ju odgajivanja (ambijentalnc uslove), zapata, pa ak i potpuno unitenje. ishrane i zdrastvene zatite. Odgajivanje podmlatka najbolje je izvoditi na dubokoj prostirci od sitne slame debljine oko 7 cm. U prve dve nedelje odgajivanja po m2 podne povrine smeta se 10 guia, od tree do este nedelje 5 grla, a od este do osme nedelje 3 gueta. (mogu biti na struju i gas). Mogu dobro da poslue i infragrejalice jaine od 1000 i 2000 W. Temperatura koju treba obezbediti podmlatku je sledea: u prve dve nedelje 35 - 32C; treoj i etvrtoj nedelji 30 - 26C; a od pete do osme nedelje preko 20T. Dok guii u potpunosti ne operjaju.ne treba ukloniti grejna tela iz objekta, jer u sluaju naglog zahlaenja mogu se odmah aktivirati i izbei neeljene posledice. Niske temperature izazivaju grupisanje guia. to izaziva uguenja, a visoke temperature izazivaju kanibalizam.

Relativna vlanost
Optimalna relativna vlanost vazduha treba da se kree izmeu 65 i 75%.

Osvetljenje
U objektu mora biti dovoljno svetlosti da bi guii mogli da dobro vide vodu i hranu, da bi konzumirali dovoljnu koliinu hrane i vode. Osvetljenje objekta moe biti samo vetako, a moe biti kombinovano: preko prozora (dnevna svetlost) i preko sijalica. Da bi obezbedili dovoljno svetlosti, odnos povrine poda i prozora mora biti 15:1 do 20:1. Ako se obezbeuje svetlost preko sijalica, dovoljno je obezbediti jednu sijalicu od 60 W na 20 m2 povrine poda. Jaka svetlost moe izazvati nervozu kod guia i pojavu kanibalizma.

Ako je objekat manjeg kapaciteta, mogu se gajiti dve do tri razliite generacije, ali se mora voditi rauna da, posle odgoja jedne generacije, do useljenja naredne mora proi tri nedelje. To je neophodno da bi se obavilo kvalitetno izubravanje, pranje i dezinfekcija objekta i opreme. Takoe je neophodno da se objekat "odmori" 7 do 14 dana i da se izvri deratizacija i dezinfekcija (vri se po potrebi).

Temperatura
U prvim danima guiima treba obezbediti odgovarajuu temperaturu, pri emu se koriste vetake kvoke

Pri gajenju jednodnevnih guia mora se voditi rauna o sledeem: Moraju im se obezbediti najbolji uslovi ambijenta, to znai da do starosti od 4 do 5 nedelja moraju imati kontrolisanu mikroklimu, da su zatieni od hladnoe i prevelike toplote. Do starosti od 5 nedelja moraju biti zatieni od direktnog delovanja jakog sunca, a do uzrasta od 8 nedelja i od padavina, jer tek u tom periodu potpuno operjaju. Poto guii veoma brzo rastu mora im se obezbediti dovoljno smetajnog prostora. Pravilno hranjeni i odgojeni guii koji su izleeni sa 100 g, za 4 nedelje dostiu telesnu masu oko 2 kg, a u starosti do 10 nedelja ak 4 kg. U ranom uzrastu, posebno do 4 nedelje starosti, neophodno je da im se obezbedi potpuni mir, jer su veoma osetljivi na vea uznemiravanja.

Poljoprivredni list

57

by DuleS

STOARSTVO

Ventilacija
Mora postojati kvalitetna ventilacija, jer su guii izuzetno osetljivi na poveanu koncentraciju amonijaka. Ako u objektu bude prevelika koncentracija amonijaka, doi e do oteenja sluzokoe disajnih organa kod guia, to za sobom povlai pojavu mnogih bolesti i infekcija. Prevelika koncentracija amonijaka uz prisustvo praine u objektu izaziva upalu onih kapaka. Izmena vazduha u objektu moe se vriti prirodnim putem - preko prozora i vrata i vetakim putem - preko venti2 latora. Optimalna ventilacija je 2 3 m vazduha na as po kg ive mase i obino se obavlja prirodnim putem.

kom od 8 do 10 cm izmeu letvica) u koje se stavlja zelena masa. Poj Hice U prvim danima ivota se koriste prirune, poluautomatske i automatske pojilice za pilie. Mogu se koristiti do uzrasta od 15 dana. Nakon toga najbolje su pojilice sa plovkom.

kompletnom smeom koncentrovanih hraniva i drugim delom od svee zelene mase ili sonih hraniva. to se tie koncentrovane hrane prednost se daje peletiranim smeama dimenzije 2,5 mm do etvrte nedelje uzrasta, a posle toga 5 - 6mm. Koriste se dve smee i to starter do etvrte nedelje uzrasta sa 18 -20% proteina, a posle toga do kraja odgajivanja finier smesa Prijem guia i naseljenost sa 14 - 16% proteina. U obe smee poPrijem se vri u pripremljenim trebno je da bude od ukupne koliine objektima za gajenje. Priprema se sa- 20% proteina animalnog porekla. Pored toga svakodnevno je potrebno davati stoji od: ienja, pranja i dezinfekcije zelenu svezu hranu (detelina, lucerka, objekta i opreme koja se unosi u obje- zeleni jeam, ovas itd.). Do osme nedelje uzrasta svako grlo konzumira oko 10 kat; postavljanja krugova za prijem gu- kg koncentrovane hrane i oko 25 kg zeia koji mogu biti od lesonita ili pla- lene mase. Napajanje mora biti svakodstike, visine 40 - 50 cm, to obezbeuje nevno, a voda bakterioloki i hemijski guie od proma- ispravna. ja

Oprema potrebna u odgoju do 2 meseca

Hranilice Za ishranu guia uzrasta do 15 dana strosti najpogodnije su plastine tacne (koje se koriste kod paia i brojlera), a mogu biti i od drveta i Uma. Mogu se koristiti i valovii od drveta i lima. Jedna hranilica je potrebna za 20 do 30 jednodnevnih guia. Posle 15 dana uzrasta koriste se valovi razliitih dimenzija napravljeni od drveta ili lima. Ve u ovom uzrastu postavljaju se jasle od drveta (sa razma-

u krugove se unosi prostirka (hoblovina, ljuska suncokreta, sitno seckana slama) u debljini 5 - 7 cm; rairena prostirka se pokriva papirom (od dakova od hrane). Treba da se menjaju kada se nakvase ili otete; proverava se ispravnost unete opreme (grejalice, sijalice, hranilice i pojilice) 24 asa pre prijema guia. Dvanaest asova pre useljavanja jednodnevnih guia ukljuuju se grejalice da bi se postigla eljena temperatura u momentu useljavanja guia. U pripremljenim krugovima treba da budu postavljene pojilice sa prokuvanom vodom tcmperiranom na 20 - 22"C. U vodu se prvih dana obavezno dodaju vitaminski preparati sa antibiotikom i urotropin u koncentraciji 0,5 - 1 kg na 1 litar vode.

Mortalitet
Najosetljiviji period odgoja guia je do 8 nedelja. U ovom periodu je najvei mortalitet, ali ne bi smeo da bude vei od 5%. Procenat mortaliteta zavisi od niza uslova odgoja, ali i od kvaliteta jednodnevnih guia.

Preventiva
Poto su najosetljiviji u ovoj starosti mora se voditi stroga kontrola zdrastvenog stanja. Peventiva se sastoji od: u pripremljene dezobarijere sipati dezificijens; zabraniti ulaz stranih lica, pasa i maaka u objekat; u pripremljenu vodu dodati vitaminski preparat prema uputstvu i urovet; u starosti od 42 dana vri se redovna vakcinacija protiv kolere, a revakcinacija nakon 14 dana. Trajnost vakcine je 4 meseca; redovno vriti ienje i pranje pojilice (svakodnevno) i hranilice (sedmino); redovno uklanjanje eventualnih uginulih ivotinja, a u sluaju pojave veeg uginua ispitati uzrok i tretirati po savetu veteririarske slube. dipl. ing. Svetlana Vasi

Ishrana guia u odgoju

U prva dva meseca ivota ishrana guia sastoji se od dva dela: ishrana

Poljoprivredni list

by DuleS

PELARSTVO

Staje propolis?
ropolis (pelinji lepak, lep) je materija- smola koju pele radilice rano u prolee kao gustu lepljivu masu sakupljaju sa lisnih pupoljakajablana, topole, vrbe, kestena, breze, etinara i drugog rastinja, a zatim nose u konicu i njome zatvaraju sve nepotrebne otvore, kako bi zatitile svoje leglo od spoljnih uticaja- kie, snega, vetra. Propolisom pele suavaju i legla na konicama, oblau uginule pele ili tetoine, pricvruju pokretne delove i si. Postoji i miljenje da pele ne sakupljaju propolis sa biljaka, ve da ga izgrauju od polena (cvetnog praha), iji omota ima velike koliine "balzama" (prirodne smese biljnih smola sa eterinim uljima, a delom i aromatinim kiselinama jakog i veinom prijatnog mirisa). Propolis se uglavnom sakuplja krajem leta i ujesen, a retko i u prolee.

ha. Od mineralnih materija u propolisu ima: mangana, cinka, barijuma. titana, bakra, kalaja, olova, kalcijuma, kalijuma, fosfora, sumpora, natrijuma, hlora, gvoa. magnezijuma, molibdena, silicijuma. selena i dr. Koliina vitamina je mala i promenljiva, a prisutni su vitamini: BI, B2, B6, C, E, nikotinska i pantotenska kiselina, vitamin A i drugi. Takoe je ustanovljeno da su osnovne komponente propolisa flavonoidi, ali pored njih tu je i niz organskih kiselina, terpena, aldehida, alkohola, etera, aminokisdina i si. U propolisu se , kao to je navedeno, nalazi i izvesna koliina voska, sekret pljuvanih lezda pela, au nznatnim koliinama i neke druge materije.

Osobine propolisa
Propolis ima antibaktericidne i bakteriostatine osobine. On deluje protiv mikroba, gljivica, virusa, zapaljenja, a ima i antiseptiki uticaj- spreava rastenje biljaka i klijanje semena, stimulie regeneraciju tkiva, poveava imunitet organizma. Propolis je utozelenkast,

Sastav propolisa
Propolis sadri 55-60% smolastih materija, 8-10% etarskih ulja (balzama). oko 30% voska, oko 5% polenovog pra-

crvenkastomrk, kafenast, pa ak i crne boje i prijatnog mirisa. Na toplom je mekan i lepljiv, a na hladnom vrst i krt (lomljiv). Ako se due uva postaje tamniji, a pod uticajem suneve svetlosti gubi plastinost. Po strukturi je gust i ujednaen, ima karakteristian miris i nagorak ukus. rastvara se u amonijaku, alkoholu i siretnoj kiselini, a slabo u vruoj vodi. Stavljen na vatru razvija prijatan miris. Lako se mesa s voskom, pa se esto ovako falsifikovan javlja na tritu. Specifina teina propolisa na temperaturi od 20C je 1,113 do 1,136 i na osnovu nje se lako dokazuje prisustvo voska, koji pri zagrevanju na 60 do 104C isplivava na povrinu. Pri topljenju propolis nikako ne treba meati sa voskom. Antibiotika svojstva propolis sauva i do 10 godina.

Lekovitost propolisa
Unarodnoj medicini propolis se odavno koristi protiv astme, ira na elucu i dvanaestopalanom crevu, raznih sranih oboljenja, gnojnih rana, opekotina, uljeva i slino, pa i malignih tumora. Dosadanja istraivanja su pokazala da propolis deluje baktericidno, antigljivino i antivirusno. Propolis u 10%-tnom rastvoru daje dobre rezultate u stomatologiji i dermatologiji - u spreavanju razmnoavanja virusa influence i herpes simpleksa, protiv psorijaze, hroninih gnojnih zapaljenja, upalnih procesa i dr. Poveava i antimikrobno delo\ ar. z penicilina, streptomicina, tetraciklin; neomicina, polimicina, ristomicina- ak se daje zajedno sa njima, u kom sluti ju produava njihovo delovanje. a

Poljoprivreda

by DuleS

PELARSTVO
spreava pojavu otpornih vrsta bakterija. Uspeno koi razmnoavanje gljivice Candida albicans. Propolis nije otrovan, ali ako postoji mogunost pojave alergije pri njegovoj primeni - Iako crvenilo i druge promene na koi, o tome treba povesti rauna. Neophodno je prethodno ispitati osetljivost na propolis osobe koja se leci. Ako jednom nastane alergija na propolis ona nikad ne prestaje. se u emajliranom sudu zagreva lOOg vazelina do slabog kljuanja, zatim se doda 10, 15 ili 20g isitnjenog propolisa, pa mesa i lagano zagreva jo 10-15 minuta, posle ega se cedi kroz filter od litar) u emajliranoj posudi do kljuanja, a zatim se doda 5 do 10 g isitnjenog propolisa, dri jo 10 minuta na tihoj vatri i povremeno mesa drvenom kaikom, a pritom ostavi da se ohladi, sa povrine uklone isplivale estice voska, procedi kroz gazu i sipa u flaice. Ovako spremljen lek je mrke boje i gorkog ukusa. Moe se uvati dosta dugo, jer nije podloan kvarenju. Za stomatoloku praksu propois se priprema tako to se uzme 40g smog propolisa, izmea sa 100 g 70%- tnog alkohola (piritusa) i ostavi da stoji 3 dana, uz nekoliko meanja. a zatim se procedi kroz gusm sterilnu gazu- tkaninu, potom doda alkohola koliko da se dobije 2-lo-tni rastvor propolisa. koji se onda moe koristiti prilikom leenja karioznog procesa zuba (unitenje vrstog tkiva). Rastvor se uva u dobro zatvorenoj posudi na hladnom mestu. Iz knjige Leenje pelinjim proizvodima, autor Bogomir Mihajlovi

uvanje propolisa i priprema za upotrebu

Za lek sa sadrajem propolisa od 10% do 20%, uzme se 100, odnosno 200 g propolisa na 1 litar 96%- tnog rastvora alkohola. Rastvor se procedi kroz gazu i nalije u flau za uvanje. Dobijena tenost je mrka i bistra, a na dnu se taloi mehanika neistoa. Moe se uvati dosta dugo i upotrebiti za leenje nekih unutranjih i spoljanjih bolesti, za internu upotrebu. Propolisna mast se priprema tako to

gaze u teglice, odmah zatvori i stavi da se ohladi. Mast slui za spoljanju upotrebu. Propolis se moe spremiti i sa mlekom. U tom sluaju mleko se zagreva i

TV GALAKSIJA 32 - AAK RTV BATOINA TVT0P3-PR0KUPLJE TV LESKOVAC TVBOR JPTVPIROT TVAS-KREPOLJIN TV2000-L02NICA STV-NEGOTIN RTVVK-KIKINDA RTV PATRIJA - K23 - SUBOTICA TVKANAL9-KRAGUJEVAC RTV LASTAVICA - KRUEVAC N e d e l i a TiSA INFO KANAL - NOVI BEEJ U t o r a k TVAS-ABAC TV JAGODINA TVJASENICE-SM.PALANKA TVJEDINSTVO-NOVI PAZAR TVJERINA-SMEDEREVO TVKOPERNIKUS- NI TVKRONIK -VALJEVO TVLAV-VRAC TVSAT-POAREVAC TV SPEKTAR-S0MB0R TV POEGA TVRESAVA-SVILAJNAC RTV PRIMA -BAJINABATA RTV 5TRELA- VELIKI POPOVI
TV VALJEVO

~
P o n e d e l j a k 13.00 Nedelia 07.00

P o n e d e l j a k 16.00 Subota 12.00 N e d e l i a i sreda 11,00 P o n e d e l j a k 11.00 S u b o t a 17.00 Nedelia 10.30

etvrtak Nedelia

10.30 i 15.30 S u b o t a 09.3 12.45 e t v r t a k 15.00 P o n e d e l j a k 18.00

Agrotop marketing -011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

v-A

by DuleS

ABC LEKSIKON Aviciui - pesticidi za kontrolu ptica A d s o r p c i j e - proces upijanja i vezivanja hemijskih materija u pore aktivnog uglja ili drugih materija (glina) Auli Vdnsi - dodaci pesticidima koji poboljavaju vezivanje za biljke i insekte AeroSOl ili AerOZOl - sitno rasprene tene materije (magla) ili vrste materije u vazduhu (dim) A n t i k o a g u l a n t i - hemikalije koje spreavaju gruanje krvi D e k o n t a m i n a c i j a - uklanjanje zagaivaa, neutralisanje otrova D i z n a - sitni otvor na prskalicama i rasprskivaima D o z a - koliina materije (pesticida) po jedinici povrine (g/ar ili kg/hektar), ili koliina otrova po jedinici mase onog ko se truje (mg/kg) Emulzija - teni pesticidi i v o t n a S r e d i n a - sve to nas okruuje (vazduh, voda i zemljite) Inhalacija - unos materija u plua pri disanju (na nos i preko usta) K a r b a m a t i - hemijska grupa pesticida (karbofuran, karbosulfan) K a r e n c a - najkrai vremenski period koji mora da proe od primene pesticida do etve ili ubiranja plodova K o m p a t i b i l n o s t - mogunost mesanja sa drugim materijama ili zajednike primene K o n c e n t r a c i j a - koliina hemikalije u jedinici zapremine rastvaraa (vode) mg/l ili g/l K o n t a k t n i p e s t i c i d i - pesticidi koji deluju u dodiru sa ivim organizmima M i k r o k a p S l l I e - sitne estice pesticida obloene hemijskom materijom koja kontrolie rastvaranje, isparavanje ili razgradnju O p a s a n O t p a d - karakteriu ga neke od sledeih osobina: tetnost za ivotnu sredinu, infektivnost, bioakumulativnost, radioaktivnost i dr. O r a l n o - preko usta, tj organa za uzimanje hrane OrganOfOSfati - hemijska grupa pesticida (npr. fenitrotion, malation) P a n o r a m a m a s k a - zatitna maska koja ima vizir preko celog lica P i f e t r o i d i - hemijska grupa pesticida (npr. cipemetrin, bifentrin) P o l l i m a s k a - maska bez naoara, koja titi nos i usta P o s t o j a n o s t p e s t i c i d a - vreme trajanja pesticida na podlozi (lie, zemljite) R a d n a k a r e n c a - vreme za koje se ne ulazi na povrine, useve, zasade, posle tretiranja pesticidom RaSprskivai - ureaji za primenu pesticida Rezidlli - nerazgraeni ostaci pesticida na biljkama ili u zemljitu R e s p i r a t o r - sredstvo za zatitu organa za disanje R e s t r i k t i v n a l i s t a p e s t i c i d a - pesticidi koje mogu daprimenjuju obuena, osposobljena lica ili firme Recikliranje - prerada otpada, vraanje u novu upotrebu S e l e k t i v n i p e s t i c i d i - pesticidi koji deluju na ograniene grupe tetoina S i m p t o m i t r o v a n j a - vidljivi, obino karakteristini, znaci daje dolo do ispoljavanja toksinog delovanja S i s t e m i k - pesticidkoji biljka usvoji i prenese ga do ciljanog dela ili tetoine koja se hrani biljkom S u s p e n z i j a - nerastvorena ili delimino rastvorena vrsta materija u tecnosti ToksinOSt - otrovnost F a u n a - ivotinjski svet Fiziko-hemijska SVOJStVa - prirodne osobine hemikalija kao (agregatno stanje, temperatura kljuanja, temperatura mrnjenja, isparljivost, gustina. reaktivnost) Flora - biljni svet

Dermalno, perkutno - preko koe

vie aktivnih materija i drugih uglavnom bioloki inertnih materija koja omoguuje adekvatno dospevanje sredstva za zatitu bilja do ciljnog mesta, kao i njegovu bezbednu proizvodnju, uvanje i transport. F u m i g a n t - pesticid koji deluje putem svoje gasne faze. Koristi se za unitavanje tetnih organizama u zatvorenim prostorima (skladita, silosi, staklenici itd.).

Formulacija - smea jedne ili

Letalno -smrtno

Skraenice formulacija pesticida

EC - koncentrat emulzije G R - granule MG - mikrogranule OL-uljni rastvor SC - koncentrovana suspenzija SE-suspoemulzija SG - vodorastvorne granule S L - koncentrovani rastvor SP - vodorastvomi prah WG - vododisperzibilne granule - koncentrat za suspenziju DP - praivo za zapraivanje DS - praivo za seme FS - koncentrovana suspenzija za tretiranje semena

Poljoprivredni list

by DuleS

IZKOMSILUKA

lobalno zagrevanje koje nam postepeno menja klimu, ega smo svedoci poslednjih godina, donosi nam brojne probleme sa kojima se ranije ili nismo susretali ili nisu bili znaajni. Jedan od mnogih je svakako invazija insekata, kojih je iz godine u godinu sve vie. Ovaj problem su nam donele godine bez zima i snega, sa visokim temperaturama tokom ele godine i relativno visokom vlanou. Na podruju Semberije poljoprivredni proizvoai mue muku sa brojnim tetoinama koje im ugroavaju poljoprivrednu proizvodnju. Jedna od brojnih je itna pijavica Lema melanopus. Kod nas je ova vrsta iroko rasprostranjena i ubraja se u najvanije tetoine strnih ita. Ranijih godina ova tetoina je bila prisutna na semberskim njivama ali nije bilo nekog znaajnijeg napada koji bi prouzro-

kovao znaajnije tete. Ove godine situacija je drugaija. Na podruije Semberije itna pijavica se znaajnije javila na ovsu, jemu, a neto manje na penici, tako daje bilo neophodno izvriti zatitu. Veliku pomo u vidu besplatnih saveta i preporuka poljoprivrednicima je u tome pruila Struna sluba Poljoprivrednog zavoda u Bijeljini.

kama uporedo sa lisnim nervima, ostavljajui donju pokoicu neoteenu. Kod jaeg napada pege se spajaju tako da itav list pobeli i moe dovesti do smanjenja prinosa i do 50%. Najvie napada jari ovas, jeam a zatim penicu. tete koje prave larve neophodno je suzbijati. Na suzbijanje se treba odluiti kada se izlee 10-15% larvi, odnosno kada na zastaviaru naemo 1-2 jajaca, odnosno larve ili Izgled insekta i larve kada je oteenje oko 10% lisne povrine. Preporuka za suzbijanje itne pijavice Odrastao insekat je dug oko 4 mm, me- (Lema melanopus): talik plave boje sa narandastim grudnim Radi zatite od larvi i imaga mogu se kotitom i nogama, a larva sa sluzastom mate- ristiti sledei preparati: rijom podsea na pua golaa. enke obino FASTAC 0,1-0,15 l/ha; sredinom maja polau jaja iz kojih se u roku TALSTAR 0,1-0,15 l/ha; od 8-17 dana izlegu larve. Larve su najbroj ACTARA 0,1 l/ha; nije krajem maja i poetkom juna. KARATE ZEON 0,2 Vha Odrasli i larve prave tete izgrizajui gornji Gaji Gordana, dipling. deo lisne povrine u uskim, do 6 cm dugim traStojanovi Branislav dipiing

Korov ambrozija na podruju Semberije i u podmajevikom kraju i dalje predstavlja veliki problem po zdravlje ljudi. Uestale su alergije na polen ove biljke pa time i veliki pritisak pacijenata u domovima zdravlja. Najbrojniji meu pacijentima su mladi. ovu sezonu cvjetanja ambrozije sa strahom oekuju osjetljive osobe, jer ambrozije ima, kako na javnim povrinama, tako i na privatnom posjedu zemljoradnika - ak i u nekim dvoritima u gradu i u selu. Svjesni te injenice u Udruenju ena Iskra", Bijeljina i ove godine nastavljaju organizovanu aktivnost na ukazivanju na tetnost ambrozije po zdravlje stanovnitva i na potrebu mobilisanja to ireg kruga graana na unitavanju korova. Angaovani su na tom polju poljoprivredni strunjaci i ljekari. Prole godine je mobilni tim u takvom

sastavu iao po mjesnim zajednicama u gradu i u selima u Semberiji i podmajevikom kraju da predavanjima i razgovorima pomae mobilisanju graana na unitavanju ambrozije. Upravo na tim skupovima inicirane su konkretne aktivnosti u domainstvima, a zatraeno je da se krug uesnika u akciji iri na efikasnije djelovanje nadlenih za ienje korova sa javnih povrina i to je dalo odreene rezultate. S novom sezonom idu i nove akcije i u Udruenju ena Iskra" Bijeljina. Uraen je operativni plan angaovanja strunjaka i aktivista Udruenja po mje-

snim zajednicama. Novina je u pristupu ovom poslu pa e akcenat ove godine biti stavljen na rad sa mladima u Semberiji i u podmajevikom kraju, za njihovo osposobljavanje da budu vie nego do sada neposredni uesnici u akcijama na suzbijanju ove opasne korovske biljke. S druge strane mladi osposobljeni za ovaj posao mogu i svojim primjerom da motiviu svoje starije sugraane da unitavaju ambroziju. Teite organizovanog rada meu mladima na ovom poslu su rad u kolama i na fakultetima uz punu koordinaciju rada sa nastavnikim kolektivima i upravama obrazovnih ustanova na ovom podruju.

Udruenje ena Iskra" Bijeljina

Poljoprivredni list

by DuleS

Puccinia graminis
uccinia graminis je pravi kosmopolitski patogen, jer je prisutan gotovo svuda u svetu gde se gaje strna ita. U nedavnoj prolosti ovo je bio najrasprostranjeniji i najtetniji patogen penice, a veoma esto je bolest imala epidemian karakter. U tzv. godinama ra" su zabeleene tete i iznad 90%. Stakman i Harrar su miljenja da prosecni gubici zrna penice u svetu iznose oko 10%. ebesta je utvrdio da smanjenje prinosa kod osetljivih sorti ovsa od P. graminis avenae varira izmeu 27-29% i mase 1000 zrna 25-29%. Velika epidemija P.graminis tritici se desila uNemakoj 1932. godine, kada je dolo do smanjenja prinosa za 50-80%. Prve podatke o pojavi P.graminis tritici u Srbiji objavio je Ranojevi. Prema njemu, a kasnije i mnogim drugim istraivaima, stabljina ra penice je do poetka 60-ih godina u nas bila veoma esta bolest. U 1932. godini je zabeleena epidemija, koja je gotovo unitila proizvodnju penice. Meutim, sa uvoenjem u proizvodnju ranostasnih sorti, najpre italijanskih i ruskih, a kasnije i domaih, intenzitet napada se naglo smanjio (lana otpornost). O rasprostranjenosti i tetnosti prouzrokovaa stabljine re penice kod nas pisali su mnogi autori. Stojanovi i Stojanovi

(1996) su utvrdili daje smanjenje prinosa penice, u zavisnosti od ishrane, u polj skim uslovima iznosilo 5-31%, a u kontrolisanim uslovima i pri vetakim inokulacijama 28-73%. Danas se moe rei da se P.graminis tritici i P.graminis secalis kod nas sporadino javljaju i da ne priinjavaju vee tete. Za razliku od njih, P.graminis avenae je veoma est patogen ovsa u Srbiji i jedan od najtetnijih, posebno u brdskoplaninskim podrujima. Pri jaim napadima prinos zrna moe biti smanjen do 60%. Kod veoma osetljive sorte Pan u uslovima vetakih inokulacija utvreno je smanjenje prinosa za 64%.

Simptomi bolesti
Simptomi koje prouzrokuje P.graminis ispoljavaju se na svim nadzemnim delovima biljaka strnih ita i prelaznih hraniteljki. Najtipiniji simptomi su na stablu strnih ita, odakle i naziv bolesti stabljina ra". Na njemu se simptomi javljaju u vidu dugih uzanih uredosorusa, koji se razvijaju paralelno sa osom stabla. Uredosorusi su u poetku prekriveni epidermisom i imaju izgled plikova. Kasnije, epidermis iznad uredosorusa nepravilno puca i na stablu se pojavljuju uzdune uredopustule (veliine kod penice i rai 3-10mm, a kod ovsa 3-20mm), koje imaju smeu boju i po kojima se bolest moe prepoznati. Uredopustule po obliku i boji podseaju na komad zarale ice, odakle naziv bolesti

ra". Iz uredopustula se oslobaa prana masa uredospora. Uredopustule se mogu razviti i na lisnim rukavcima, liu, klasu pa ak i osju. Njihov oblik se na liu donekle razlikuje od onog na stablu, okruglije su i mogu se zameniti sauredopustulama P.recondita tritici. Od njih se razlikuju po tome to su krupnije i tamnije boje. Uredopustule se mogu meusobno spajati i prekriti vei deo stabla i lista. Pred kraj vegetacije u uredosorusima se formiraju teleutospore i oni se preobraavaju u teleutosoruse. Teleutosorus ima tamnomrku, skoro crnu boju. Verovatno da narodni naziv crna ra" potie od boje teleutosorusa. Simptomi na prelaznim hraniteljkama se mogu videti na liu, granicama, cvetu i plodovima. Sa lica lista se javljaju crna sitna (prenika 120-130 |im) telaca, koja predstavljaju spermagonije (piknie). One su uronjenje u biljno tkivo i imaju flaast oblik. Sa nalija lista, a ponekad i pored spermagonija sa lica, na mladarima ili plodu, se nakon 2-5 dana u grupama formiraju eciije. koje imaju nadandastu boju i peharast oblik. Ecidije su prosene veliine 2-5 mm, ali pojedinane mogu biti znatno vee (10-20mm). Prosean broj ecidija po jednom listu Berberisa u Kragujevcu iznosi 20-23.

Osobine patogena
P.graminis je obligatni, policiklini i heterokseni parazit. On na biljkama strnih ita formira uredospore i teleutospore, a na prelaznim hraniteljkama spermaciospore (pikniospore) i ecidiospore. Klijanje teleutospora se ostvaruje pri

Poljoprivredni list

li

: [1 n
1

by DuleS

ZATITA BILJA
teljke pioklijaju i direkmo ostvaruju infekvazEcidije se formiraju u grupama na naliju lista prelazne hraniteljke. U njima se diferenciraju brojne ecidiospore, koje se rasejavaju vetrom na udaljenost od nekoliko kilometara i dospevaju na biljke strnih ita. Posle klijanja i ostvarenja infekcije micelija se iri interelijski u tkivu mezo" ". i fJrerrernalno formira uredosoruse u kojima nastaju uredospore. Uredospore se oslobaaju po pucanju epidermisa iznad i nsejavaju vetrom na velike udaIpcaostL Uredospore ostvaruju primarne nfekciK kroz stomine otvore, ali i vei broj sekundarnih infekcija. to ukazuje na pobciklinost ovog patogena. Krajem vegetacije gljiva formira trajne teleutospore, kojima prezimljava i zavrava godinji ciklus razvoja. nove rase 15BuAmericiuvoenjemuproizvodnju otpornih sorti, kada su tete sa 90% smanjenje na samo 1%. Danas se veoma intenzivno radi na stvaranju otpornih sorti, kako u svetu, tako i kod nas, Kao donori Sr gena otpornosti penice prema f.sp. tritici se u oplemenjivanju koriste razliite vrste roda Triticum, ali i Agropvron, Aegilops, Secale i dr. U naim uslovima najveu efikasnost su ispoljili geni Sr9e, Sr29 i Sr33. Oplemenjivanje ovsa na otpornost prema f.sp.avenae se bazira na poznavanju strukture virulentnosti ove gljive. Pokazalo se da su prema evropskoj populaciji najefikasniji geni Pga, Pg4, Pg9, Pgl3, Pgl5 i Pg 16. Rad na stvaranju otpornih sorti strnih ita oteava visoka varijabilnost patogena i mogunost formiranja novih rasa. Od agrotehnikih mera najvanija je ishrana. Navodi se daje najvei intenzitet P.graminis tritici bio na sortama penice koje su hranjene visokim dozama azotnih ubriva. Suprotno azotu, fosfor i kalijum poveavaju otpornost biljaka prema ovom patogenu, dok ranija ozima i kasnija jara setva pospeuju njegov razvoj. Postojali su pokuaji da se P.graminis suzbije unitavanjem prelaznih hraniteljki. U Francuskoj je 1660. godine donet zakon o obaveznom unitavanju bunova Berberis-a, to je kasnije uinjeno u SAD, Danskoj, Nemakoj, Engleskoj, Austriji, Maarskoj, Norvekoj, Finskoj i dr. Meutim, ostvareni su polovini rezultati, jer se uredospore vetrom rasejavaju na velike udaljenosti i dospevaju u regione gde prelaznih hraniteljki nema. Zatita strnih ita od P.graminis se moe ostvariti i hemijskim putem. U ovu svrhu se koriste fungicidi na bazi ciprokonazola+ karbendazima, epoksikonazola+ karbendazima, fenpropimorfa+propikonazola, flutriafola, flutriafola+ karbendazima, flutriafola+ ciprokonazola, tebukonazola+triadimefona, ebukonazola+triadimenola, triadimefona, triadimefona+epoksikonazola i dr. Hemijske' mere nisu nale iru praktinu primenu kod nas, zbog ograniene pojave patogena i neekonominosti njihove primene. Navodi se da antibiotici trihotecin, aktinomicin, blasticidin i kasumin u koncentraciji 0,005% veoma uspeno unitavaju uredospore P.graminis tritici i P.recondita tritici, to zasad ima samo eksperimentalni karakter. Srbobran . Stojanovi

M n

_K mom da izdre do

dok pri 1 : -4D"C ostaju \italne 4045 dana. Ova gljiva se 7'^r.---- '2 irokom inter;. _ pH reakcije sredine 3,1 -9,0 (olp. 6,0). "-:-: yjL: 2. f.sp.tritici, osim penice, parazitira i jeam i tritikale, f.sp. aver.ze se ne razvija na penici, a f.sp. secale __-.:/. rai napada jeam i tritikale. Izmeu pojedinih specijalizovanih formi je mogua hibridizacija pri emu dolazi do rekombinacije gena virulentnosti i proirenja apefara domaina. Ukrtanjem f.sp.tritici dobijen je hibrid koji je pa-.:' :_ --..:-.. ra ali i jecam. Kod svih :".. postoji veliki broj fiziolotih rasa. lako. na primer, kod P.graminis ritici je olkriveno preko 400 rasa. U Srbiji ."--_ ;r.a62 patotipai 144 formula .-'-;..' . :_ patogena. Visok stepen zKjje je ut\Ten i kod P.graminis

Mere zatite
Uspena zatita strnih ita od P.graminis moe se ostvariti jedino integralnim merama: stvaranjem i gajenjem otpornih sorti, adekvatnom agrotehnikom i hemijskim putem. Najefikasnija i ekoloki najistija zatita strnih ita od prouzrokovaa stabljine re se postie stvaranjem i gajenjem otpornih sorti. Meutim, za uspeno stvaranje otpornih sorti neophodno je poznavanje rasnog sastava patogena, kako bi se u njih uneli geni otpornosti prema prevalentnim rasama i spreila iznenadna i masovna pojava bolesti. Kao kolski primer za to se navodi zaustavljanje epidemije izazvane pojavom

Odos razvoja
:

::_:".;.-...;. zime odrava na zara-

: t - ~ : _ , ostacima u vidu teleutospoi kraje\ima i uredosporama m ozimim usevima. Teleutosporepi . .-.: _ \:\ . bazide. Svaka od ve elije tetatepora daje etvoroelijski : - r_ . . . aju etiri ba/idi: : : -= r_r-^ : ; : : ' : su u mogunosti --.-. _: ;^ka strnih ita, ve
samo prefazne hraniteljke.

Bazidiospore se rasejavaju vetrom na udaljenost od neknKIro stotina metara. Po dospevanju na mlado lie prelazne hrani-

Poljoprivredni list

13

by DuleS

ZATITA BILJA

dl

Finalni proizvod kod duvana je list po se patogeni, tetoine i korovi moraju spreiti da se ne pojave tokom vegetacije u parceli na kojoj se proizvodi duvan. Uzprimenu pesticida kao lekova za biljke mogu se postii uspena proizvodnja, visoki prinosi a samim tim i velika dobit.

roizvodnja duvana se ne moe zamisliti bez zatite, kako rasada tako i biljaka duvana u polju i na otvorenom prostoru. Glavni problemi koji se javljaju u usevu duvana odnose se na patogene,

tetoine i korove. Protiv zemljinih tetoina poput injaka, grcica, rovca i podgrizajuih sovica mogu se primeniti insekticidi na bazi sledeih aktivnih materija: bifentrin, karbofuran, karbosulfan, malation + fenitrotion, dazomet, hlorpirifos i dr. U cilju suzbijanja insekata u vegetaciji poput raznih vai, tripsa i sovica mogu se koristiti insekticidi na bazi sledeih aktivnih materija: dimetoat, bifentrin, malation, acetamiprid, pirimifos -metil, metomil, hlorpirifos, karbosulfan i dr. Protiv nematoda koriste se nematocid dazomet dok se protiv patogena: poleganja rasada, plamenjae i pepelnice mogu koristiti fungicidi na bazi sledeih aktivnih materija: propimokarb, bakarnioksihlorid, sumpor, mankozeb, propineb, dimetomorf, metalaksil i dr.

Virusi su stalni pratioci u proizvot duvana i zato je obavezna mera zatitr od lisnih vai kao vektora.

Suzbijanje korova
Korovi se redovno suzbijaju bilo c se radi o jednogodinjim ili viegodinjim odnosno uskolisnim ili irokolisnim. Protiv jednogodinjih travnih- uskolisnih i irokolisnih korova koriste se herbicidi na bazi aktivnih materija: trifluralin, klomazon, pendimetalin, napropamid, haloksifop- p- metil i dr. Travni rizomski korovi kao to su:| pirevina, zubaca i divlji sirak suzbijaju se sa herbicidima sledeih aktivnih materija: haloksifop- p- metil, fluazifop- pbutil, quizalofop- ethyl, kletodim i dr. Protiv rizomskih irokolisnih korova kao to su poponac, palamida, divlja kupina, mleika, maslaak i drugi, nema registrovanih herbicida pa se preporuuje primena herbicida iz grupe glifosata koje treba primeniti na strnitu posle skidanja strnih useva, a na tim parcelama idue vegetacije zasnovati proizvodnju duvana. U cilju spreavanja zaperaka treba koristiti registrovane regulatore rasta.
mr Piljo Daki

14

Poljoprivredni list

by DuleS

Zatita voaka .

Voarima u junu najvie muka zadaju aava krastavost jabuke, lisne vamskrukina buva, breskvin i ljivin smotavac, pepeinica i plamenjaa. Evo preporuka kako ih se resiti. '' junu mesecu jabuka je u fenofazi formiranih plodova. Ovi plodoovi su osetljivi na V.inaequalis prouzrokovaa aave krastavosti jabuke. Kiovito vreme u aprilu obezbedilo je povoljne uslove za razvoj aave krastavosti jabuke." Ovakvi uslovi doveli su do pojave pega na listovima i manje, na plodovima. Kao to je poznato za razvoj Podosphaera leucotricha nisu potrebni specifini uslovi. Zbog toga je u ovom mesecu neophodno zatiti jabuku dva do tri puta. Intervali izmeu tretiranja su 10-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Ako bude kiovito intervali su krai i obrnuto. Od fungicida mogu se koristiti sistemini (Score, Olymp, Impact, Sisthane) u kobinaciji sa preventivnim (Dithane, Mankogal, Kaptan, Agrodin, Silit). Napominjemo da za zatitu plodova kljunu ulogu imaju preventivni preparati i njih obavezno moramo primenjivati. Navedenim fungicidima treba dodati insekticide jer u junu i dalje traje let leptira jabukinog crva Cydia pomonella i lisnih vaiju. Od insekticida mogu se koristiti Konzul Nurelle D, Cotnion, Gusathion. Pored navedenih tetoina u

junu se mogu pojaviti i smotavci pokoice plodova. Suzbijanjem C.pomonella suzbijaju se i smotavci pokoice plodova.

Suzbijanje breskvinog smotavac

Od insekata u ovom periodu dola: do pojave breskvinog smotavca, Cyc molesta. Ovo je veoma vana tetoi breskve. Ona izaziva crvljivost plod:va a na mestima ubuivanja dolazi pojave trulei plodova. Plodovi koji napadnuti ovom tetoinom praktir: se ne mogu titi od prouzrokovaa tn lei. U naim uslovima breskvin smctavac ima etiri generacije. Prva generacija se javlja u maju mesecu a ostah se prepliu tokom letnjih meseci. maju je potrebno obaviti dva tretiranj: u intervalu od 15-tak dana za suzbija-1 nje ove tetoine. Od preparata mogu se koristiti Basudin, Cotnion, Gusation, Nurelle D i dr. Rane sorte bresaka treba tititi o prouzrokovaa trulei plodova i smotavaca. Za suzbijanje trulei plodova mogu se koristiti Saprol, Benomil i dr. Voditi rauna o karenci odnosno po-1 slednjem roku primene za preparat. Za smotavce koristiti jedan od prethodno navedenih fungicida.

Napadi krukine buve

Kruka e biti u fenofazi formiranih plodia. U ovom periodu treba pratiti pojavu i razvoj krukine buve Psvlla pyri. Krukina buva je najvea tetoina kruke i zbog toga treba posvetiti posebnu panju njenom suzbijanju. Neophodno je pregledati zasade kruke i im se uoi poetak stvaranja medne rose potrebno je obaviti tretiranje. Za suzbijanje krukine buve u ovom periodu treba koristiti sredstva na bazi abamektina (Vertimec, Abastate, Armada). Njima treba dodati Nu-film 17 ili letnja mineralna ulja u koncentraciji od 0,5%, ova sredstva se dodaju zbog boljeg delovanja abamektina). Navednim insekticidma treba dodati Dithane ili Mankogal koji su namenjeni suzbijanju aave krastavosti kruke. Sredstva na bazi Kaptana ne treba koristiti jer se ona ne meaju sa sredstvima na bazi abamektina.

Poljoprivredni list

by DuleS

ZATITA BIUA

Tretiranje ljive i vinje

Srei;zc juna mesca potrebno T :ri.viri jedno tretiranje ljive. Ovo tretiranje namenjeno je suzbijanju prve generacije lj ivinog smotavca. Laspviresia funebrar tetoina koja izaziva >sr plodova. Smola koja se ta plodovima tokom juna je rrouzrokovana ovom tetoinom. Napadnuti plodovi kasnije bivaju upadnuti prouzrokovaima trulei. Od insekticida mogu se koristiti Nureile D, Cotnion, Basudin, Gustation i dr. Navedeni insekticidi deluju i na lisne vai koje se mogu pojaviti u ovom periodu. Jednom od navedenih insekticida treba dodati Dithane ili Kaptan. Ovi fungicidi su namenjeni suzbijanju re ljive. Ra ljive se javlja u kiovitim godinama i posebno su osetljive aanske selekcije. Na sorti Stanlv nije potrebno koristiti r-ngicide u ovom periodu jer je ova sorta relativno otporna na ru ljive.

U junu mesecu kada plodovi vinje ponu da sazrevaju odnosno da

tion, Sistemin i dr.). Navedenim insekticidima treba dodati Kubik koji je namenjen suzbijanju trulei plodova.

Plamenjaa i pepelnica prete vinovoj lozi

U junu mesecu vinova loza e biti u fenofazi precvetavanja i prvo formiranih bobica. Ovo je period velike opasnosti od plamenjae i pepelnice. Zato je neophodno u junu obaviti dva tretiranja vinove loze za suzbijanje plamenjae i pepelnice. Tretiranja vriti u intervalu od 1014 dana. Za suzbijanje plamenjae koristiti sistemine fungicide, Ridomil, Akrobat, Equation, Mikal. Ukoliko bude manje padavina koristiti kontaktne fungicide Dithane, Cineb, Poliram. Za suzbijanje pepelnice mogu se koristi Kristal, Topas, Tilt, Sisthan i dr. U fenofazi precvetavanja navedenim fungicidima dodati Switch, Ronilan, Mvthos i dr. za suzbijanje saprofltne faze Botrvtis cinerea. Dr Novica Mileti

menjaju boju potrebno je obaviti tretiranje za suzbijanje tresnjine muve. Od insekticida mogu se koristiti sredstva na bazi dimetoata (Perfek-

fla

norba 6yfly 3eneHa

npexpawi6eHe
Yweujne MuHHcrapcrBa 6ecnoBparHHM - 1 5 % sa BMLueroAMLijfee 3acafle - 2 0 % 3a cnCTewe sa HaBOAH>aBaH>e - 1 2 % 3a ocraiie HaweHe EcekTHBHa KaMarrHa crona

flyropoMHO

jeofl 10.28% MOfl 11.29%

www.agrobanka.co.yu

by DuleS

VOARSTVO

Kivi (rod Actinidia) je egzotina, viegodinja, listopadna, dvodomna povijua, koja spada ujagodaste i suptropske voke. Potie iz jugoistone Azije a plodovi su visoke bioloke vrednosti ("plodovi zdravlja") i veoma su prijatni za jelo u sveem stanju. ivot, rodnost i kvalitet plodova Italijaje najvei proizvoa, a slede svake gajene biljke, pa i kivija Novi Zeland-, ile, Francuska, Japan, zavise u velikoj meri od sreSAD (Kalifornija), Grka, Australija i u mediteranskom i submediteranskom dine (podneblje, zemljite i orografija) panija. podneblju sa srednjim godinjim tempekoju ona nastanjuje. To naroito dolazi perature vazduha pribegava se postavraturama vazduha izmeu 14,5 i 15"C. do izraaja pri izboru sorata i mesta za ljanju mrea iznad zasada aktinidije. gajenje kivija u naoj zemlji, jer je ona Veliko zasenjivanje, meutim, moe Voda i vlanost preteno biljka suptropskog podneblja. da uspori rast mladara, otea diferenciKiviju najvie odgovaraju topla i ranje cvetnih pupoljaka, uspori dozreObzirom na veliku lisnu povrinu, invlana leta, a blage zime i srednja govanje plodova, smanji njihovu veliinu tenzivnu transpiraciju i visoku rodnost, dinja temperatura vazduha od 14,5 do i prinos. normalni fizioloki procesi aktinidije 15 C. Gaji se u Crnoj Gori preteno Izbor poloaja i oblika krune znaajmogui su samo ako je biljka tokom iu uslovima mediteranske i submediteranske klime a sporadino se sree i u no utie na osvetljenost krune aktinidi- tavog vegetacionog perioda snabdevena dovoljnim koliinama vode, a pre svega vinogradskoj zoni kontinentalnog dela je. u fenofazama porasta mladara, diferenSrbije. ciranja cvetnih pupoljaka, rasta i sazreToplota vanj a plodova. Svetlost Nedostatak vlage naroito dolazi do Toplota je ograniavajui inilac usizraaja ako se kivi gaji se na lakim zepevanja i rentabilnog gajenja plemenitih Kivi moe normalno da ivi i plomljitima. sorata aktinidije (Actinidia deliciosa), donosi, ako su obezbeene dovoljne koliine svetlosti, povoljna temperatura dok A. kolomikta moe u toku zimskog -Poto su male koliine padavina u vazduha, visoka relativna vlanost vaz- mirovanja da podnese vrlo niske tempe- toku letnjih meseci u glavnim proizvodnim rejonima kivija naoj zemlji, narature (-40C). duha i umerena vlanost zemljita. Plemenite sorte aktinidije mogu u vodnjavanje je neophodno. Da bi se u toku letnjih meseci u CrPri relativnoj vlanosti vazduha manogorskom primorju smanjilo prejako toku dubokog zimskog odmora da podnjoj od 30 do 40%, vodni bilans kivija nesu temperature vazduha do -17"C, ali osunavanje (insolacija) i previsoke je negativan, turgor opada, lie vene, a su znatno osetljivije za vreme poetnog temi prinudnog odmora. Kad su temperatu- u teim sluajevima nastaje pale lia i re vazduha u prolee due vreme iznad njegovo povremeno otpadanje. vegetacione nule (8C), vegetacija Kivi ne treba gajiti u gradobitnim L kree, pa jai pozni mrazevi (-8C) rejonima, jer su njeni mladari i plodovi mogu da unite voku. veoma osetljivi prema gradu. Visoke temperature vazduha (iznad 30C), praene smanje- Vetar nom vlanou vazduha i zemljiKivi je visokoprinosna kultura. Ona ta, nepovoljno utiu na fotosinraa redovno i obilno u podrujima tezu, porast mladara, diferencikoja supovljna za njeno gajenje. Rano ranje cvetnih pupoljaka, kao i na prorodi, ve u drugoj i treoj godini, a kvalitet plodova i visinu prinosa u znaajnije prinose daje od etvrte gctekuoj i narednoj godini. dine (10 kg/stablo) do 50 kg u sedme Glavni proizvodni rejoni aktinidi60 do 80 kg u osmoj godini i kasnije. je u Crnogorskom primorju nalaze se

by DuleS

VOARSTVO
Plodovi kivija veoma su bogati osnovnim hemijskim komponentama. Sadre Cesti, suvi, jaki, hladznaajne koliine ugljenih hidrata, organskih kiselina, vitamina (C i A), vlakana, I ni i vrlo topli vetrovi nad belanevina i mineralnih supstanci (K, N, P, Ca> Fe, Mg). Pored toga imaju veoma nose ozbiljne tete kiviju, skladan meusobni odnos pre svega eera, kiselina, mineralnih materija i vitamikako u toku perioda vena. Kivi se koristi prvenstveno u svezem stanju ali se od njega uspeno mogu prigetacije, tako i za vreme premati mnogobrojni proizvodi kao to su sirupi, sokovi, elei, vone salate, voni perioda zimskog odmora. jogurti, razni kolai itd. U farmaceutskoj industriji kivi se sve vise koristi u terapiji Kivi treba gajiti na mestinekih kroninih bolesti i prehlada, zatim kao maske za poboljanje tena, osveenje ma koja su zatiena od koe i drugo. vetrova, a naroito jakih vetrova koji nose kapljice peska i 35 do 40% praha i gline, blago morske vode (posolica). Korisni su jedino bla- kisele do neutralne reakcije (pH 5,5 do Orografija gi vetrovi, jer obnavljaju 7,0), koja sadre manje od 4,5% fizioZemlje najvei proizvoai kivija u svetu vazduh oko biljaka ki- loki aktivnog krea (CaCO3), a dobro lee u blizini velikih vodenih povrina izmesu obezbeena humusom, neophodnim vija, poboljavaju oprau 30 i 45 seveme, odnosno june geografbiogenim makroelementima i mikroeivanje enskih cvetova ske irine. Kivi se uspeno gaji u Crnogorlementima, kiseonikom (12 do 16%) i i smanjuju opasnost od skom primorju na nadmorskim visinama do vodom. mrazeva. 250m. Blage padine (do 5) pogodne su za Kivi loe podnosi teka, glinovita, gajenje kivija i to severni poloaji (ekspozizabarena, suva i peskovita zemljita. Zemljite Pre podizanja zasada kivija treba cije) u primorju, a juni poloaji u hladnijim Kivi je osetljiviji prema nepovoljnim obaviti pedoloke, fizike i agrohemij- podrujima nae zemlje. Jagodaste voke zemljitima od drugih jagodastih voa- ske analize zemljita kako bi se izbegle prof. dr Petra Miia ka. Za kivi su povoljna duboka, rastre- mogue greke pri izboru lokacije. iprof. dr Mihajla Nikolia sita i strukturna zemljita sa 60 do 65%
1 .

LUX sobe, odlian servis, 9 polupansiona, + klima

BUDVA, Pansion Agora samo 169

sistema za navodnjavanje u Srbiji

Jedini proizvoa

13 dana, prevoz, smetaj

TURSKA: Marmaris i Kuadasi

perevoz + smetaj

samo 169 HIT LETA Grka Skiatos

te do 12 godina besplatno
u saradnji sa k Poljoprivrednim listom
AGORA TRAVEL ADRIJA GROUP DOO Licenca A kategorije, br512od1G.11.2006.

Aluminijumske cevi za navodnjavanje

SoJami kolektori

18000 Ni-Srbija Panevaka 2 Tel. 018 279 270 Mob. 065 66 88 225

fjp^|H^^HMHVB&

BEOGRAD, Sredaka 6, tel/fax 011/245-2281

by DuleS

PRIKAZ MEHANIZACIJE

Sopot kao gradska optina grada Beograda jo jednom se potvruje kao izuzetna lokacija za preduzetniko ulaganje. Ovaj put investitor je domaa kompanija inos ENBi A.D., a proizvod je jednoosovinska traktorska prikolica.
nteresantno je da u ovom sluaju proizvod i fabrika nastaju istovremeno. Naime, razvoj projekta jednoosovinske traktorske prikolice poveren je Mainskom fakultetu iz Nia koji je ovaj posao obavio na zadovoljstvo nalogodavca, kompanije Inos ENBI A.D. iz

Beograda. Nakon izrade projektne dokumentacije uraeni su i prvi prototipovi prikolice, a njihovo predstavljanje javnosti premijerno je izvedeno za vreme trajanja 75. Meunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, u maju ove godine. Paralelno sa razvojem prototipa uraen je i projekat nove fabrike za ije podizanje z gradska optina Sopot izdala potrebne jasnosti u rekordnom roku. Poljoprivredni list je imao privilegiju da "" ?ustvuje prvom pojavljivanju ovog no_ ;::aktivnog proizvoda u javnosti, pri" testiranja i atestiranja prikolice ba ?: tu. poetkom maja ove godine. Tom n sn i uraene ove ekskluzivne fo. . - r ije objavljivanje je odobrio lino _ !r.o? Enbi. g Novak Bjeli.

i praktian sistem zatvaranja ucinie ovu prikolicu omiljenim transportnim sredstvom brojnih poljoprivrednika. Kipovanje unazad ili bono je jednostavno pa ova prikolica predstavlja idealno transportno sredstvo kad je potrebno brzo isprazniti sadraj sanduka. Zapremina sanduka omoguuje prevoz vee koliine poljoprivrednih proizvoda, posebno itarica u rinfuzu, bez ikakvih gubitaka tokom transporta jer su svi uglovi i spojevi stranica precizno uraeni i dobro doraeni, a zatvaranje stranica je brzo i jednostavno. Za kupce koji nemaju potrebu za kipovanjem i povienim stranicama Inos ENBI A.D. je pripremio i jednostavniji model po jo povoljnijoj ceni. Konstrukcija s niskim teitem obezbeuje stabilnost pune prikolice i na neravnom terenu. Tokovi pomereni unazad u odnosu na sredinu prikolice daju joj laku upravljivost, posebno pri vonji unazad, a raspored teine optereuje zadnji most traktora u dovoljnoj meri da sprei proklizavanje na tekim i blatnjavim terenima. Prikolica je predviena za nisko kaenje, tj. na donju poteznicu traktora, pa samim tim smanjuje potrebu za dodatnim tegovima na prednjem

umatskim koionim sistemom koji deluje na tokove prikolice i kao radna i kao parkirna konica. Prikolice je opremljena signalizacijom po standardima za nau zemlju i za zemlje EU, ime su joj otvorena vrata za izvoz. I na kraju treba rei da je boja po kojoj e ove prikolice biti prepoznatljive na tritu u zemlji i u izvozu, crvena.

NM.

tehniki podaci: Kataloka oznaka: Nosivost: Razmak tokova: Nazivna brzina vue: PP4K 4.01 1500 mm 30 km/h

Dimenzije proizvoda (LxbxH):4350xl91x1300 Zapremina teretnog sanduka: 4,6 m3 Prikljuna visina vunog oka: 500 mm Prikljuni ureaj - otvor vunog oka: Fi55mm Trostrano kipovanje Kipovanje na stranu: Kipovanje pozadi: Radijus okretanja: Visina poda: Visina asije: 40stepeni 45 stepeni 11,25 m 770 mm 420 mm

'

I 1

"

ica na tritu odlikuje se zradom i robusnom kon- mostu traktora. Hidraulini sistem i kipo~.~:>en sanduk tj. tovarni vanje predstavljaju standardno reenje i rranice po visini se- nikakve posebne adaptacije nisu potrebne iz dva dela. kompletno izra- osim standardnog prikljuka za hidrau : ^ " na. Precizna izrada lina creva. Prikolica je opremljena pne-

Broj osovina: 1 Pneumatici: 225/75-16 Felne - naplatci: 5,50-16 Elektroinstalacija: 12V Potrebna snaga: 45-85 KS Konice: pneumatsko -jednovodne Parkirna konica: mehanika .Stranice: duple

by DuleS

Pod drugom fazom podrazumevamo odgoj posle osam nedeija starosti, kada su guii dovoljno robusni, operjali da mogu da ive van kontroiisanog mikrokiimata (zatvorenog objekta).
uii se jo uvek moraju titi od jakog sunca i olujnog nevremena praenog jakim padavinama. U ovoj fazi guiima su dovoljne nastreice samo za sluaj nevremena, a koje se postavljaju na samim panjacima. Neophodno je odrediti jedno mesto na panjaku kao prenoite i ograditi ga da ne bi tetoine napadale jato i nanosile tetu. U ovom ograenom prostoru moe se smestiti 3 - 5 grla na m2. Sto se tie ishrane, ovaj period odgajivanja zasniva se na ishrani zelenom masom i stalnim dostupom vodi. Uee zrnastih hraniva je varijabilno i zavisi od kvaliteta zelene mase, tj. ukoliko je zelena masa kvalitetnija uee zrnastih hraniva je manje i obrnuto. Na panjacima dohranjivanje se vri u drvenim valovima, a napajanje prirodno (reka, jezero) i vetaki pojilice koje se moraju zatiti da se guske ne kupaju u njima. U ovom periodu veoma je po-

voljno ako se pored panjaka nalazi reka ili jezero. Ovo je veoma znaajno za koliinu i kvalitet perja koje je u ovoj fazi odgajivanja vrlo bitno sa ekonomske strane, jer po nekim pravilima prihod od perja bi trebalo da pokrije trokove ishrane guia. Ako gue operja u starosti od 8 nedelja, moe se oekivati da prvo upanje nastupi u desetoj nedelji ivota. Uz dobre uslove dranja i ishrane, kod dobro odgajenog jata, sledee upanje moe poeti nakon 5 - 6 nedelja posle zavretka prvog upanja. Ako su guii izleeni u martu mesecu, u toku godine mogu se ostvariti 4 upanja perja, a od tih 4 upanja moe se dobiti i do 500 g kvalitetnog perja. to se tie mortaliteta, do ovog uzrasta guii su ve formirani i operjali, stvorili su imunitet na odreene bolesti, pa su uginua znatno manja i kreu se do 2%. Ako su sprovedene mere zatite do 8

nedelja starosti, zatita se sastoji u preventivnom davanju vitamina i minerala, a naroito pre i posle upanja (zbog stresa i ranijeg operjavanja). U sluaju pojave uginua, mora se ispitati uzrok, i kod pojave neke bolesti pridravati se saveta veterinarske slube.

Tov na peenicu
Tov na peenicu je u stvari dotovljavanje gusaka koje su bile na pai. Za ovaj tov najbolje su relativno mlae guske (mase 3 do 5 kg) koje se dotovIjavaju dvadesetak dana. Za to vrer.:; poveavaju svoju telesnu masu za c kg, tj. postiu zavrnu masu izme7 kg, kada se kolju. Utovljena grla iuz: vaju se peenice jer im je kvalitet mesa dosta dobar i veoma je cenjen i traen ] inostranom tritu. Za tov gusaka dovoljno je or\ orec samo nadkriven prostor u kome SL dani boksevi (po potrebi u v

: ::" :r

by DuleS

I- : kse ,; se obino rade od letaia sa razmakom 1 0 - 1 5 cm. Optimal-- . :. za tov je trideset grla, a kada 2 z a m o da na 1 m moemo smestiti 2 -3 zri a. prema ovim elementima se planira eliina boksa. Ispod gusaka stavljamo rrostirku od slame, koja se samo dopunjava po potrebi do zavretka tova, kada ^e dobija stelja. Tov gusaka traje od 15 do 21 dana, a to zavisi od kondicije gusaka koje dolaze u tov. Nije ekonomski opravdano drati guske u tovu nakon 21 dan tova. Pojenje i hranjenje gusaka vri se preko najobinijih valova, postavljenih izvan bokseva da se guske ne bi kupale i rasipale hranu. Za tov na peenicu iskljuivo se koristi zrno kukuruza kao hrana. Ishranom kukuruzom, osim to se povea kilaa gusaka, dobij amo i kvalitetnu guiju mast u veim koliinama. Za vreme tova mortalitet je izuzetno mali i maksimalno dostigne 1%. Ovo se odnosi na guske koje su u toku godine pravilno tretirane, dok kod ostalih moe doi i do pojave bolesti. Pod intenzivnim odgojem i tovom gusaka podrazumeva se odgoj u kontrolisanom mikroklimatu do starosti od 5 nedelja i zavrnim tovom u za to pripremljenim boksevima sa nastrenicom. U tovu pod nastrenicom naseljenost je 3 - 4 guske na lm 2 a vremenski traje do 5 nedelja. Posle 10 nedelja tov gusaka je nerentabilan.

3. Tov gusaka (kljukanjeam) 24 dana. Odgoj gusaka u prvoj fazi odvija se u posebnim objektima koji moraju biti locirani u blizini panjaka, gde e guske u drugoj fazi moi koristiti zelenu masu u neogranienim koliinama, jer u protivnom, ako nemamo kvalitetan panjak zelenu masu moramo proizvoditi i dovoziti. Mlade jedinke se useljavaju u objekSavremena tehnologija te, gde moraju biti obezbeeni sledei tova na jetru uslovi: temperatura - kao kod odgoja guDa bi se mogao zatvoriti ciklus tova ia; dovoljna koliina peletiranog konna jetru (kljukanje) moramo imati sledecentrata sa 14% proteina; e objekte: kvalitetna ventilacija i osvetljenje. odgajivaliste; Jedinke se dre u odgoju bez ispusta prostoriju sa kavezima za kljuka30 - 40 dana starosti, kada se poinju nje; koristiti ispusti i panjaci. Dre se do prostoriju za pripremu hrane; starosti od 24 nedelje, kada se pregone u prostoriju za obradu posle klanja; nove objekte, gde se vri kljukanje. prostoriju za rashlaivan] e trupoU prve dve faze dozvoljen je mortaliva; sanitarno preventivne prostorije. tet 15% guia. se vri kljukanje oko 3 nedelje. Za kljukanje se koristi beli prokuvani kukuruz, 0,5 - 1 % soli i 0,2 - 0,3% vitaminsko mineralnih dodataka. Kljukanje se vri 2 do 3 puta dnevno obrokom oko 300g. U tom periodu konverzija u proeku iznosi 7 kg. Jedno grlo se mainski nakljuka za jedan do dva minuta. Na kraju tova masa grla iznosi oko 7 kg, a masa jetre od 700 do 1000, pa i vie grama.

Tehnologija tova na jetru

Od svih rasa gusaka, za tov na masnu jetru najpogodnije su landska i tuluska guska. Ovaj tov, u kojem se primenjuje prinudno hranjenje (kljukanje) omoguava proizvodnju velike koliine kvalitetnog mesa i kvalitetne jetre mase izmeu 700 i 1000 grama. U naoj zemlji tov gusaka na masnu (degenerativnu) jetru se vrlo malo primenjuje, mada je kvalitetna guija jetra traen i dobro plaen proizvod, posebno u nekim zemljama zapadne Evrope. Smatra se da je najbolje kljukati guske stare 4 meseca, prosene telesne mase oko 4 kg. Guske se mogu kljukati runo ili posebnim aparatima (mehaniki). Za tov na masnu jetru koriste se grla sa pae, koja se najpre pripreme za kljukanje, tj. da im se jednjak proiri i onda

Savremena proizvodnja omoguuje da za veoma kratak period rada dobijemo velike koliine kvalitetne jetre i ovakav nain proizvodnje ekonomski je opravdan. Ovu vrstu proizvodnje delimo na 3 faze: 1. Odgoj gusaka od 1 do 30 - 40 dana starosti; 2. Odgoj gusaka do 24-te nedelje starosti;

Guske dostiu teinu od 6 do 7,5 kg za period od 24 nedelje starosti. Ovako odgojene guske pregone se na dalje dotovljavanje u tovilitu sa mainskim kljukanjem. U tovilitu su smeteni kavezi sa boksevima, dimenzije 80 x 90 cm sa reetkastim podom. Kavezi se mogu postaviti ujedan ili dva rec su kavezi u dva reda tada se moe koristiti pojidbeni sistem. U svakom boksa obezbeuje se prostor za ukljetenje Je-

Poljoprivredni list

by DuleS

A c a a se ofaezbeu.. Obaver_:~-cst zamraenja . _i:rr.;-Svetio u objektu lajmhae se samo za vreme kljukanja, ostalo VTeme u objektu mrak. Kijukanje gusaka vri se dva puta u toku ZA- asa posebno pripremljenim kukuruzom. Za pripremanje kukuruza potrebna je posebna prostorija. U prostoriju se postavljaju 2 suda za namakanje i bubrenje kukuruza u toploj vodi u koju se dodaje natrijum bikarbonat. Temperatura vode je od 37 do 45C. Kukuruz se tako potopljen dri u vodi 12 asova i za to vreme njegova vlanost dostigne preko 40%. Za kijukanje koristi se sitnije i neoteeno zrno kukuruza. Sam proces kljukanja izvodi se tako to se pripremljen kukuruz posebnom mainom za kijukanje ubacuje u voljku jedinke. Mortalitet u toku procesa kljukanja kod gusaka je 1 %. Teina po zavrenom tovu je 7,5 do 9

b. Po zavrenom kljukanju teina jetre .. i ; . x . \ e od 600 do 1200g. Utroak kukuruza za ovaj period iznosi i do 20 kg. Tovilita se pune i prazne po sistemu: sve unutra sve napolje.

Klanje i hlaenje
Klanje se obavlja u krugu tovilita, kako bi se izbegao suvian transport ivih gusaka, u cilju dobijanja to kvalitetnije jetre. Jedinke se posebnim kavez-kolicima dopremaju do odelenja za klanje, zatim se postavljaju u rotirajui bubanj, ureaj za iskravavljenje, glavom okrenutom nadole. Omamljivanje se vri elektrinom strujom (60 - 80 V, 0,3 - 0,5 A) u trajanju od 10 sekundi. Nakon omamljivanja pristupa se klanju koje se izvodi "kroz usta"specijalnim noem ili makazama, iji je vrh zaobljen, a sa obe strane veoma otar. Na ovaj nain koica vrata ostaje neoteena i moe se koristiti u razliite svrhe u klaninoj industriji. Ureaj za iskrvavljenje mora u blizi-

ni imati sanitarni vor. Nakon potpunog iskrvavljenja, jedinke se potapaju u bazen za urenje, u kome je voda temperature od 68 do 74 C. urenje u bazenu traje 35 - 45 sekundi. Bazen je izraen od nerajueg materijala zbog lakoe odravanja, mora biti povezan sa slivnikom da se voda iz bazena ne bi razlivala po podu klanice. Nakon urenja jedinke se proputaju kroz "upa" koji odstranjuje perje. Nakon dorade upaem, vri se runo doupavanje neoupanog paperja i perja. Tako oiene jedinke prolaze ispod tueva za pranje hladnom vodom. Oprane jedinke redaju se na regale i rashlauju se na temperaruriod 0 do 4C. Ohlaeni trupovi na toj temperaturi odnose se u klanicu na evisceraciju i dalju obradu. Otvaranje trupova mora se vriti krajnje znalaki i oprezno, jer opna jetre je izuzetno osetljiva i svaki pogrean potez dovodi do pucanja opne. Samo jetra bez takastih krvavljenja, neoteena i ruiaste boje smatra se prvoklasnom, sve ostale se svrstavaju u nie kategorije. dipl. ing. Svetlana Vasi

edno od pitanja na koje bi genetiari u budunosti morali da obrate vie panje, jeste radni vek krava. Prema ispitivanju sprovedenom u Americi u januru 2008., dolo se do, slobodno bi se moglo rei, zabrinjavajuih rezultata. Prema ispitivanju sprovedenom od strane USDA Animal Improvement Programs Laboratorv (Laboratorija za program unapreenja ivotinja), od krava roenih u periodu 1997. do 2001., najdui radni vek imaju Jersev krave sa 33.7 meseci tj 1.028 dana. Ovo ispitivanje je bazirano na 196.708 primeraka

ove vrste. A za ostale vrste, rezultati su jo alarmantniji. Tako je prosecan radni vek za druge zastupljene vrste (Avrshire, Brown Swiss, Guernsev, Holstein i Shorthorn) roenih u istom periodu, 27.7 meseci, odnosno 844 dana.

Sa porastom trokova vezanih za uzgoj krava, nesumljivo je da e ovala kratak radni vek predstavljati u krajnjo? instanci teret koji e biti prevaljer, =a novanik potroaa. preveo Bojan

Polica

by DuleS

n d O S p e r m - hranljivo tkivo koje slui za ishranu klice. Prilikom sazrevanja semena on se moe sav utroiti ili samo jednim delom. Prema tome, razlikuje se seme sa endospermom i bez endosperma. Endosperm se obrazuje na razne naine, ali se, uglavnom, mogu razlikovati dva osnovna tipa: nukleusni i celularni. Nukleusni se karakterie tune to od oploenog sekundarnog jedra prvo nastaje mnogo jedara, koja se dalje dele i ispunjavaju elu kesicu embriona. Tako dobijeno viseelijsko tkivo predstavlja endosperm. Kada, pri obrazovanju endosperma, deobu jedra istovremno prati stvaranje membrana, odnosno deoba elije, takav tip stvaranja endosperma naziva se celularan. Endosperm nekih biljaka moe nastati deobom elija nukleusa. Ovakav endosperm oznaen je kao perisperm. Prema vrsti hranljivog tkiva (endosperma) i mestu gde se nalazi, razlikuju se 4 tipa semena: seme bez endosperma- klica za vreme svog razvia apsorbuje hranljive materije, pa i itavo tkivo endosperma. Prema tome, hrana se premeta u klicu, preteno u kotiledone (biljke familija Fabaceae, Asteraceae, Brassicaceae, Curubitaceae i dr.); seme sa endospermom (najrasprostranjenije u biljnom svetu)- klica zauzima mali deo semena. a endosperm ini glavnu masu (biljke familija Poaceae, Solanaceae. Liliaceae. Euphorbiaceae, Apiaceae i dr.); seme sa perispermom, predstavnici familije Chenopodiacae. tir i dr.; seme sa endospermom i perispermomima hranljivo tkivo dvojnog porekla (biber), odnosno endosperm koji nastaje oploenjem sekundarno, centralne elije embrionove kesice i perisperm, koji nastaje od elija nukleusa (vegetativno poreklo i. ..

ri. I_ njoj je dokazano prisustvo seronma i drugih biogenih amina. Hormon epifize je melatonin. On inhibie razvoj polnih lezda. Na sintezu melatonina utie svetlost i smatra se da se putem te sinteze ostvaruje uticaj svetlosti na razvoj gonada (polnih lezda). Svetlost negativno deluje na sintezu melatonina. Kod nekih ivotinja je dokazana dnevna ritmika aktivnost u sintezi melatonina, koja u potpunosti zavisi od inteziteta svetlosti u spoljanjoj sredini. ^

E
E

pifiza (epiphivsis Cerebri) - nalazi se u treoj modanoj komo-

r o z i j a ( e ) Z e m l j i t a - proces kojim se estice ili agregati zemljita ili rastresitih stena odvajaju i premetaju povrinskim vodama, vetrom, ledom i Zemljinom teom. Postoji vie vidova erozije; normalna ili geolokaje prirodna erozija uslovljena geolokim procesima, bez uticaja oveka, polako eroduje poljoprivredna zemljita, ali se isto toliko zemljita stvara pedogenetskim procesima koliko se eroduje. Erozija kinim kapima nastaje kada kine kapi udare na povrinu zemljita, ruse strukturne agregate, koji se raspadaju na mikroagregate ili primarne estice, te lako postaju pokretne i prelaze u suspenziju. Povrinska erozija karakteristina je po odnoenju celog povrinskog sloja zemljita, pod uticajem padavina i povrinskih tokova kojima se smanjuje dubina zemljita. Brazdasta erozija je vid odnoenja zemljita obrazovanjem mnogobrojnih malih i plitkih, samo neoliko centimetara dubokih kanala. Jaruna erozija nastaje kada se voda akumulira u tesnim kanalima i u kratkom vremenu odnosi zemljite iz ovog prostora do znatnih dubina, a zapoinje sa 0,5 m, pa do 25 i 30 ni, te tako stvara rovove i duboke doline. Eolska erozija ili erozija vetrom, nastaje radom vetra i pojavljuje : e D aridnim i semiaridnim rejonima, bez vegetacije ili sa oskudnom vegetacijom. U na>:; zemlji su poznate Subotika, Deliblatska i ramsko-golubaka peara. * o t o m o r f o z e - morfoloke promene koje izaziva svetlost kod biljaka ili biljnih delova. najuoljiviji oblik fotomorfoza je etiolacija. Fotomorfoze mogu da budu fotomodulacije ili fotodiferencijacije. Fotomodulacije su re.-_ : ; promene, poto se nakon prestanka osvetljavanja organizam, odnosno organ, Mampoetno stanje. Kao primer moe se navesti fotonastijska reakcija liske mimoze. telili iurijadja, naprotiv, predstavlja ireverzibilne promene izazvane svetlou, npr.

hipakotilne kuke.

ka - Mnoge znaajne fizioloko-biohemijske reakcije u biljkama ne mogu protei bez uea razliitih fosfornih jedinjenja. Fosfor je, dakle, elemenat bez kojeg biljke ne mogu da zavre svoj ivotni ciklus. Sadraj fosfora u suvoj materiji biljaka kree se u irokim granicama, najee od 0,1 do 0,8%. Fosfor se u biljkama nalazi u organskom i neorganskom obliku. Za promet materija biljaka naroito su znaajna organska jedinjenja koja sadre fosfor. Tako estri fosforne kiseline imaju dominantnu ulogu u mnogim metabolikim procesima: fotosintezi, glikolizi, pentozofosfatnom ciklusu i dr. Fosfor ima vanu ulogu i u prenosu energije, u kojem pored ATP uestvuju i druga njemu analogna jedinjenja (UTP, GTP, i CTP). Prvi vidljivi znak nedostatka fosfora je prestanak rasta. U poetku listovi imaju tamnozelenu boju, a u odmakloj fazi dolazi do pojave antocijana (na strnim itima, kukuruzu). Prvi simptomi se uvek javljaju na najstarijim listovima. Nedostatak fosfora primetno smanjuje i razvoj korenovog sistema, on je krai i manje razgranat to sve zajedno veoma nepovoljno utie na visinu i kvalitet prinosa. k

osfor u ishrani bilja-

tab

61

by DuleS

Na novom pristupu u navodnjavanju biljaka i reavanju problema sue intenzivno rade strunjaci za fiziologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Prva ispitivanja su obavljena na krompiru, na oglednom dobru kompanije alat centar u Surinu.

snovna delatnost firme Salat centar je proizvodnja salata raznih vrsta, kao i drugog povra, na vie lokacija u Srbiji, od kojih je glavna u Surinu. Na oko 20 ha otvorenog polja i 1.5 ha plastenika, od aprila do decembra, u Surinu se uzgaja salata i drugo povre. Osim proizvodnih povrina ova firma raspolae sa povrinama na kojima se testiraju nove metode i agrotehnike mere u proizvodnji povra. Jedna od veoma vanih agrotehnikih mera u povrtarskoj proizvodnji je svakako i navodnjavanje. Strunjaci Poljoprivrednog fakulteta na oglednom polju u Salat centru u Surinu su postavili opremu za navodnjavanje novim metodama deficita navodnjavanja firme NETAFIM iz Izraela, a za potrebe realizacije EU projekata SAFIR i CROPWAT (SAFIR - Safe and High Quality Food Production using Low Quality Waters and Improved Irrigation

Svstems and Management, vie informacija na sajtovima www.safir4eu.org i www.cropwat.agrifaculty.bg.ac.yu). Ova oprema e od sledee godine biti na raspolaganju studentima Poljoprivrednog fakulteta na oglednom fakultetskom dobru Radmilovac.

Parcijarno isuivanje korena i redukovano navodnjavanje

Novi pristup u reavanju problema sue sastoji se u dve razliite metode redukovanog navodnjavanja krompira: - parcijarno isuivanje korena (Partial rootdrying-PRD) - redukovano navodnjavanje (Deficit irrigation - Dl) Parcijalno isuivanje korena (PRD) predstavlja navodnjavanje samo polovine korenovog sistema, dok se drugi deo isuuje do unapred planiranog nivoa, a potom se vri inverzija, pa se isueni deo navodnjava, a prethodno navodnjaanje isuuje. Promena strana navodnjavanja se obino vri svakih 5 do 10 dana. U svakom redu, pod povrinom su razvuena po dva laIterala. Rastojanja izmeu emitera jisu 60 cm, ah su naizmenino postavljeni, tako da emiteri jednog laerala zalivaju jednu stranu korena (levu), a drugog drugu (desnu). Redukovano navodnjavanje I) podrazumeva navodnjavanje

celog korenovog sistema sa manjom koliinom vode u odnosu na potencijalnu evapotranspiraciju date kulture. Podpovrinski laterali su rasporeeni u svim redovima krompira. Emiteri su na meusobnom rastojanju od 30 cm, a locirani su tano izmeu dve biljke. Preporuka je da se sa metodama redukovanog navodnjavanja pone od momenta formiranja krtola pa do tri nedelje pred vaenje. Ove metode navodnjavanja se primenjuju i testiraju sa standardnim navodnjavanjem punom normom. Rezultati pokazuju da se sa primenom novog naina navodnjavanja postiu vei prinosi, bolji kvalitet i krupnije krtole krompira. ipL ing. Zorica Rankovi-Vasi

Poljoprivredni list

by DuleS

LEKOVITO BILJE

Proizvodnja lekovitog bilja iz godine u godinu dobija na znaaju. Vea proizvodnja otvara apetite nekih zemalja severne Evrope za nabavkom sirovina sa naeg podruja.
sled velike svetske potronje Srbiji se otvaraju vrata da smelije zakorai u proizvodnju lekovitog bilja za koju mnogi smatraju da donosi vei, bri i laki profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji. Kada je proizvodnja kamilice u pitanju potrebno je znati neke pojedinosti. Kamilica se gaji na gotovo svim zemljitima, kako na plodnim i bogatim, tako i na siromanim ak i ekstremno alkalnim. Na normalnim i bogatim zemljitima kamilicu ne treba ubriti mineralnim ubrivima, jer e u suprotnom biti prebujna. Gajenje kamilice na nekom od siromanih zemljita samo poveava trokove proizvodnje, jer zahteva obavezno ubrenje mineralnim ubrivom NPK, u koliini od 100-150 kg/ha. Prihranjivanje je obavezna mera nege samo za onu kamilicu posejanu na nekom od siromanih zemljita. Preporuena doza za 1 ha je od 100 - 120 kg KAN -a 27 %. Kamilica se seje u jesen i u prolee. Jesenja setva je sigurnija, a obavlja se od kraja avgusta do druge polovine septembra. Seje se, uglavnom, omake i u redove. U redove se seje sejalicom, a omana se obavlja runo. Koliina semena potrebna za setvu 1 ha zavisi od upotrebne

vrednosti semena. Pri istoi od 90 odsto i klijavosti od 80 odsto dovoljna je koliina od 1 , 5 - 3 kg/ha. Nabavka ovog semena predstavlja najvei problem za svakog ko eli da se ukljui u proizvodnju. Pojedine apoteke kao zamenu za isto seme prodaju gotovu meavinu, koja u sebi sadri 30 % semena, a ostatak ine delovi cveta. U tom sluaju se seje od 8 10 kg/ha setvenog materijala. Berba se obavlja runo, pomou specijalno napravljenih eljeva. Obino poinje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana kamilica se lako ugreje, pa su samim tim i gubici vei. Danas se za berbu sve vie koriste kombajni ili berai. Specijalno izraeni kombajn za ubiranje kamilice ne postoji na naem prostoru, pa se kao zamena koristi adaptirani itni kombajn. Druga, i neto jeftnija varijanta su berai, specijalno raeni za ovu priliku, koji mogu biti vueni, noeni, zadnji, sa beskonanom trakom itd. Nakon berbe sledi proces suenja ubrane kamilice. Prinos je najee neujednaen i varira od 600 - 1300 kg/ha. Nakon suenja cvetna glavica postaje predmet kupovine i prodaje na tritu.

Prinos suvih glavica kree se od 400 500 kg/ha, a prinos pulvisa je od 200 250 kg/ha.

Trokovi proizvodnje
Podaci govore da su povrine pod ovom kulturom vie nego skromne, tek nekih 1500 ha. Prirodni uslovi nam omoguavaju i vie od toga, ali sve zavisi od elje, volje i zainteresovanosti samih proizvoaa. Kada su trokovi proizvodnje u pitanju, cena isto deklarisanog semena iznosi 5000 din/kg. Ako uzmemo daje cena 1 kg NPK ubriva od 65 do 68 dinara, to znai da e nas koliina od 150 kg kotati izmeu 9750 i 10200 dinara, dok za 120 kg KAN ubriva po ceni od 50 dinara, treba izdvojiti oko 6000 dinara. Gotova meavina prodaje se po ceni od 1000 do 1500 din/kg. Cena kotanja radnog dana kombajna kree se od 6500 - 8000 dinara. Otkupna cena zavisi od kvaliteta samoga cveta i sadraja etarskog ulja u njemu. Uglavnom su ujednaene na svim otkupnim mestima, pa tako 1 kg suenog cveta kamilice kota od 350 - 500 dinara, a kilogram pulvisa oko 200 dinara.

Svetlana Gojkovi

EB7-

'

by DuleS

POVRTARSTVO

U medicinskoj enciklopediji plavi patlidan je opisan kao vrlo otrovna biljka. Gaji se zbog plodova koji se u ishrani koriste samo kao preraeni, kuvani ili peeni, nikada svezi.
lavi patlidan je tropska biljka iz porodice pomonica poreklom iz Azije, tanije iz Istone Indije, gde i danas postoji mnotvo divljih formi. To je biljka koja je u Evropu dospela posle paradajza, paprike i krompira, iako su Evropljani sa Indijom trgovali mnogo pre otkria Amerike. Stari evropski narodi nisu znali za plavi patlidan. Turci su ga doneli u Grku i Bugarsku, a odatle i u Srbiju i Bosnu. Nikada nije dostigao znaajne razmere u gajenju. Stoka ne jede svee plodove, pa se smatrao za otrovnu biljku. Otrovna i jeste, ali sa kuvanjem ili peenjem otrovnost kore ploda, usled sadraja melanina, nestaje.

Botanike osobine
U naim uslovima plavi patlidan je jednogodinja biljka. Moe da uspeva u rejonima sa pet meseci bez mraza i sa tri meseca ija prosena temperatura iznosi

oko 20C. Koren je iliast, razgranat, slian kao kod paprike, ali mnogo jai. U dubinu prodire do lm. Interesantno je da za samo sedam dana, u povoljnim uslovima naraste do 90 cm u dubinu, dok stablo odraste samo 15 cm. Otuda jaa usisna mo i vea otpornost na suu nego kod paprike. Stablo je drvenasto, vrsto, razgranato, bunasto, jae nego kod paprike. Zavisno od sorte i spoljnih uslova, poraste od 40-130 cm u visinu. Otporno je na poleganje. List je krupan, ovalan, eliptian ili srcast, uvek sa iljatim vrhom, slian listu duvana. Centralni nerv je debeo i jak, esto sa izraenim bodljama, na naliju. Cvetjekrupan, prenika 3-5 cm, svetloljubiaste boje. aini listii i drka su bodljikavi. Ima 6-7 ainih i kruninih listia, koji su pri osnovi srasli, i isto toliko pranika. Cvet je hermafroditan, samooplodan. Oplodnja se obavlja tek poto se cvet potpuno razvije, neposredno pre otvaranja. Ipak, u povoljnim sluajevima moe da doe do stranooplodnje, vetrom ili insektima, nekad ak 30-40%. Prema tome, plavi patlidan je fakultativno sa-

mooplodna vrsta. Pele ne poseuju cvetove, ali to ine bumbari i zolje. Tuak strci iznad pranika, ali cvet po otvaranju visi, to olakava samooplodnju. Plod je bobica, glatka, tamnoljubiaste kore, sve do botanike zrelosti, kada postaje svetlobraon ili sme. Postoje i sorte belih, utih, zelenih i narandastih plodova, ali one nisu rairene u praksi. Oblik ploda je razliit, loptast, ovalan, jajolik, izduen kao krastavac, cilindrian. Krupnoa ploda je razliita, a najkrupnije ima hibrid America Fl - ak 2-3 kg. Kod nas rairene sorte imaju plodove teke do 1 kg. Prvi plodovi su najkrupniji, a kasnije su sve sitniji. Ispunjeni su mesom, kompaktnom masom, sa jedva izraenim renjevima u kojima se naiazi seme, praktino uraslo u tkivo. Sa zrenjem semena plod prelazi iz tehnike u botaniku zrelost, kada ima manju tehnoloku vrednost, jer se seme javlja kao smetnja u preraevinama - jelima od plavog patlidana. Seme je sitno, slino semenu paradajza, ali vre ljuske, glatko, smee ukaste boje. U gramu ima proseno 250 semenki. Jedan litar semena ima masu oko 500 grama. Na hladnom i suvom mestu moe da sauva klijavost od 5-7

Poljoprivredni list

by DuleS

POVRTARSTVO
godina. Dobra klijavost se dobija samo ako se seme vadi iz potpuno zrelih plodova. To se najlake izvodi tako to se zreli plodovi najpre iseku noem, odbace , jalovi" delovi, a oni sa semenom sameIju mainom za meso. Samlevena masa se stavlja u vodu, seme tone, a meso pliva. Jednostavnim ceenjem dobija se isto seme, koje treba da se osui na suncu i ostavi za setvu. nja na dalje. Zemljite za gajenje plavog patlidana treba da bude prirodno, duboko, plodno, strukturno, humusno i toplo, sa mogunou navodnjavanja. Najbolje rezultate daje na blago kiselim do neutralnim zemljitima, pH 6,7-7,2, dobro naubrenim stajskim zgorelim ubrivima. Dakle, pogodna su aluvijalna, batenska, strukturna zemljita, ernozemi i livadske crnice. U pogledu plodoreda vano je da mu pripada prvo mesto, a ne bi trebalo da doe na istu parcelu 5-6 godina. Dobri predusevi, mahunarke i okopavine koje nisu iz porodice Solonaceae. Ne podnosi zabarivanje i zasenjivanje. Za ranu proizvodnju treba izabrati peskovita zemljita sa blagim nagibom prema jugu. rashlaivan] a, drugo pri prvom okopavanju, tree u vreme masovnog cvetanja, i etvrto pre druge berbe, uvek sa po 200 kg/ha KAN-a. Tokom avgusta moe da se ubri i osokom, 6-8 hiljada litara po hektaru. Ovaj nain ubrenja primenjuje se u Bugarskoj.

Tehnika gajenja
Najee se gaji iz pikiranog rasada, kao i paprika. Sve stoje reeno o toj proizvodnji, vredi i ovde. Za ranu proizvodnju setva poinje polovinom februara. Seje se 1-2 grama 2 semena po m tople leje, koja se podie na sloju sveeg stajnjaka pomeanog sa slamom, debljine 45-50 cm. Sloj zemlje u leji treba daje 16-18 cm. Po punjenju leje, eka se 3-4 dana, da se zagreje. Pre setve seme treba da se protlja sa peskom. Na ovaj nain povredi se semenjaa koja onda lake upija vodu i bre nie. U protivnom, nicanje moe da traje i 21 dan, pogotovu ako je seme staro. Seje se u dobro poubrenu, usitnjenu i poravnatu leju, na dubinu od 1-2 cm. Seme se pokriva slojem meavine humusa i peska, a onda zalije mlakom vodom sa rastvorenim bakarnim preparatima, radi dezinfekcije, pokrije prozorima i asurama. Pri temperaturama od 20-25C i vlanosti 70-75%, seme nie za 8-10 dana,dokpritoodl3-14C nie za 20-25 dana. Tako, dok ne nikne u leji treba da se odrava toplota od 23-25DC, koja se odrava blagim provetravanjem. Kad nikne, prozori se malo vie otvaraju, tako da u leji bude 1718C. Na taj nain forsira se rast korena, a zadrava bujanje vegetativne mase. Pikiranje rasada, bilo u difi, hranljive kocke ili zemlju u polutoploj leji, obavlja se kada biljka dobije dva stalna lista, na rastojanja od 10 x 10 cm. Da bi se primanje lake obavlio u pikiritu treba da bude toplo, od 23-25C. Nega rasada je uobiajena - odravanje optimalne toplote, provetravanje, zalivanje, prihranjivanje (po potrebi), plevljenje korova, zatita od bolesti i tetoina. tetoine su iste kao i kod paprike - rovci, mievi, lisne vai, pa su i mere borbe identine. *$

Uslovi uspevanja
Toplota je jedan od najvanijih uslova za uspeno gajenje plavog patlidana. Moe se rei da je u tom pogledu slian paprici, dakle optimalna temperatura za rast i razvie 25 7C. Za vreme oblanih dana optimalna temperatura je 22C. Seme najbre nie na 29C preko dana i 15C nou. Minimalna temperatura klijanja je 13C, a biljka prestaje da raste na 8C, to je donji minimum. Gornja granica rastaje 36C. Rasaivanje treba da se obavi kada su dnevne temperature od 18-21C. Niske i visoke temperature deluju okantno na biljku sa koje onda otpadaju cvetovi. Izmrzavana-0,5C. Svetlost, u naim klimatskim uslovima, u vreme vegetacije na otvorenom polju, nije ograniavajui faktor za rast i razvie plavog patlidana. U pogledu reakcije na fotoperiodizam, tj. duinu dnevnog osvetljenja, smatra se da je ovo fotoneutralna ili biljka kratkog dana. U naim uslovima potreban broj kratkih dana za prelazak svetlosnog stadijuma plavi patlidan preivi tokom marta, aprila i maja, dakle najveim delom u zatienom prostoru, jer se u tim mesecima duina dana kree od 12-13h. Voda je neophodna za optimalan rast i razvie plavog patlidana, i u tom pogledu vrlo je slian paprici. Ipak, bolje crpi vodu iz dubljih slojeva, otporniji su na suu, a lake je izvesti muliranje. Zbog svega toga, moe se rei da ga zadovoljava broj navodnjavanja manji za treinu, u odnosu na papriku. Ovo se naroito odnosi na useve iz direktne setve. Optimalna vlanost zemljita treba da bude 80% PVK, pogotovu od cveta-

ubrenje
Slino je kao i za papriku. Zemljite se ubri i ujesen sa 20-40 t/ha stajnjaka i dve treine fosfora i kalijuma, tako da se obezbedi pristupanost po 100-200

kg/ha azota, 150-200 kg fosfora i 80-160 kg/ha kalijuma. Jedna treina fosfora i kalijuma, kao i jedna polovina azota, unosi se u prolee, sa pripremom zemljita, na dubinu od 10-15 cm. Drugi nain ubrenja bi bo takav to se ujesen pre dubokog oranja zemljite ubri samo sa fosforom i kalijumom (po 200 kg/ha) tako prezimi, u prolee ubri sa 30 t/ha zgorelog stajnjaka i ponovo ore, a azotna, mineralna ubriva se ostave za tri - etri prihranjivanja tokom vegetacije. Prvo prihranjivanje izvodi se posle

Poljoprivredni list

by DuleS

POVRTARSTVO
Nedelju dana pre rasaivanja poinje kaljenje rasada u leji koja ostaje otvorena i nou, ako nema opasnosti od mrazeva. Proizvodnja rasada se podeava tako da u vreme rasaivanja biljke budu stare 6065 dana. Rasaivanje se vri tek polovinom maja meseca, kada dobro otopli, runo ili sadilicom, na 75x25 cm, po jedna biljka, to znai da se po hektaru posadi 53 330 biljaka. Ovakav meuprostor omoguava mainsku kultivaciju, mainama za meurednu obradu kukuruza. Sadnja je slina kao i kod paprike, uspravno, ne dublje od kotiledona. Rasaivanje u malim batama obavlja se runo, u iskopane i zalivene rupe, nagrtanjem mokre zemlje i blata na korenov sistem. Posle toga biljke se zaliju i preputaju prirodi - da se prime i rastu. Pri okopavanju biljke ne treba nagrtati kako bi se koren naterao da raste dublje i tako dobila vea otpornost prema sui. Maliranje slamom, strugotinom ili bilo kojim drugim materijalom spreava rast korova, isparavanje vlage i dri toplotu u zoni korenovog sistema. Rasad moe da se proizvodi i u hladnim lejama, plasteniku, setvom oko 20. marta, s tim to se seje rede, proseno 3 grama po kvadratnom metru. Mere nege su iste kao i za papriku. Za hektar, iz rasada, treba 300 do 500g semena, a iz direktne setve 2 do 3 kg. Proizvodnja direktnom setvom je ista kao i kod paprikre: uslovi navodnjavanja, idealno ravno, usitnjeno, nezakorovljeno i plodno zemljite, toplota, sunce i vlaga... Seje se na 60xl5cm, i to rane sorte ili hibridi. Pre rasaivanja moe da se koristi herbicid treflan (upilan), 1,51 po ha. Nega useva, pored navodnjavanja, prihranjivanja i okopavanja, sastoji se i u zatiti od krompirove zlatice. Najvee tete nanosi mladim usevima, to znai da zatita treba da pone ubrzo posle primanja, sve dok karenca zbog berbe ne zaustavi primenu insekticida. Istim prskanjima biljke mogu da se tite i od plamenjae kako bi se spreilo

suenje i opadanje listova. Pored ove, zajednika bolest za paprikom i paradajzom je i zeleno uvenue. Javljaju se takoe oteenja ili trule korena od napada gljivica kao to su Fusarium, Phvthium i Rhvzoctonia. Biljke mogu da obole od antraknoze, pepelnice i fomopsisa. Napadaju ga i bakterije, npr. Pseudomonas solanacerum i Pseudomonas tabaci, neki virusi i nematode. Od insekata, pored krompirove zlatice, tete nanose rovci, grice, sovice i injaci. Borba protiv ovih bolesti i tetoina ista je kao i pri proizvodnji paprike.

Sorte
Postoje mnoge sorte i hibridi, u svim tipovima ploda. Kod nas je proirena i gaji se na oko 90% povrina sorta domai srednje dugi. Odlikuje se ovalnim oblikom ploda teine 0,7-1,2 kg, izvanrednog potencijala za prinos. Biljka naraste u visinu oko 60-70 cm, ima 3-4 grane sa krupnim

liem i plodovima. Poznate su jo sorte Delikates, Violet Black Beautv, Bugarski 12, Izraelski, Plovdiv 43, Lunga Cannellina, Violeta di Napoli, itd. Sve ove sorte pripadaju zapadnoazijskoj podvrsti S. melongena ssp. occidentale. Danas se masovno gaje i hibridi, ali se njihovo seme uvozi, jer se ne proizvodi kod nas. teta, jer sa 500 ukrtenih cvetova moe da se dobije 0,5 kg semena, to je dovoljno za 2 ha povrine, ako se gaji na 70x25 cm. Hibridi daju za 30-40% vei prinos, a pogotovu u ranim berbama, kada su oni i za 70-100% vei u odnosu na klasine sorte-KLASIK F l , Da bi se dobio visok prinos, plavi patlidan treba esto da se bere, na svakih 10-15 dana. Plodovi su sitniji, ali se dobija vei ukupni prinos. Za berbu stie 120-150 dana od nicanja, a za seme dozreva za 140-150 dana. Bere se makazama ili noem, jer na drci ima bodlje. Prinosi se kreu od 40-50 t/ha. dr Ivo inovi

Poljoprivredni list

by DuleS

ZATITA BILJA

sim viegodinjih, na strnitima imamo i jaku pojavu jednogodinjih korova koji se razmnoavaju semenom (svrakonj, kotan, ambrozija, mranjak, loboda i dr). Takvi korovi imaju mo velike produkcije semena. Njihovim unitavanjem pre osemenjivanja smanjujemo rezervu semena za sledeu vegetaciju. Ukoliko su neki od navedenih ili slinih korova bili prisutni u usevu strnih itarica, sada ih moemo suzbiti u etiri koraka: 1. ukloniti slamu sa strnita i ne paliti strnite. 2. strnite se moe plitko ugariti, istanjirati u cilju to veeg provociranja svih prisutnih korova na parceli, 3. ostaviti da se korovi razviju 20 50 cm visine, 4. poprskati strnite sa totalnim herbicidom na bazi glifosata. Brojni herbicidi za ovu namenu su na raspolaganju naim poljoprivrednim proizvoaima. Iz grupe translokacijskih neselektivnih herbicida nabrojaemo samo neke: Glifol, Dominator i dr. svi sa aktivnom materijom glifosat. Translokacijski herbicidi su herbicidi koji se upijaju u biljku putem njenih zelenih biljnih delova i translociraju po biljci (putuju u ostale biljne delove ukljuujui i koren). Budui da samo usvajanje i translokacija traju 24-48 sati, to i vizuelne efekte primene moemo oekivati tek za 3 -10 dana nakon prskanja, zavisno od vrste korova, kad korov pone da uti i vene.

na delotvornosti preparata. Treba voditi rauna da temperature ne budu previsoke kako ne bi dolo do zatvaranja stoma. U uslovima visokih temperatura votana prevlaka na listu je jaa, te je tee usvajanje herbicida. Osim toga, potrebno je napomenuti da kod onih parcela koje su u blizini poljskih puteva, na listu korova moe biti dosta praine to moe umanjiti efekat delovanja totalnih herbicida. Na takvim tablama trebalo bi tretiranje sprovesti nakon kie, kada se list osui. Totalne herbicide mogue je koristiti od kraja leta i poetkom jeseni, jer kod hladnijeg vremena imamo slabije kolanje biljnih sokova kroz biljke, tada je i uinak herbicida manji. Ove herbicide treba koristiti kada

( 2 - 3 l/ha pri suzbijanju jednogodinjih korova i 2 - 6 l/ha pri suzbijanju viegodinjih korova zavisno od vrste koro-

Kada primeniti herbicid?

Prskati treba kad su korovi u punom porastu. Palamida, pirevina i zubaca su najosetljivije u vreme cvetanja, divlji sirak u fazi metlianja, a divlja kupina kad ima formirane bobice. Korove prilikom prskanja treba dobro nakvasiti, ali ne previe, da se kapi preparata ne bi slivale sa listova korova jer time gubimo

je vreme mirno, bez vetra, jer Preporuka poljoprivrednim proizvoaima je da su oni neselektivni, tj. suzbi- iskoriste strnite kao pravo mesto i vreme i izlee svoje jaju i unitavaju svaku bilj- parcele, jer jedino tako mogu doprineti da se prinosi ku sa kojom preparat doe u ne smanjuju zbog teta koje mogu naneti korovi. kontakt. Nakon prskanja bar VRSTA KOROVA DOZA (l/ha) VREME PREMENE 4-5 sati ne srne padati kia. DIVLJI SIRAK IZ RIZOMA Faza predmetlienje 3-4 Faza cvetanja Do potpunog suenja korova, PIREVINA Korov visine 1 5 - 2 0 cm. ZUBACA 6-8 zavisno od vrste korova, dola- DIVLJA KUPINA 6-8 U vreme nedozrelih plodova zi 2-8 nedelja nakon prskanja. Intenzivni porast do PALAMIDA 4-6 poetka cvetanja korova Da bismo postigli potpun eFaza cvetanja POPONAC 6 8 ljeni uinak u suzbijanju koIntenzivni porast korova AMBROZIJA 2-4 rova, tretiranu parcelu ne tre- JEDNOGODINJI KOROVI 2-4 Intenzivni porast korova ba obraivati punih 5 nedelja (RAZNI) nakon prskanja. va). Pri utroku vode u koliini preko 200 l/ha doze herbicida se poveavaju Koliko vode po hektaru ? ime se poveavaju trokovi, a umanjuje ekoloki efekt. Proizvoai treba da se pridravaju Cesto je pitanje isplati li se prskati preporuenih doza i naina primene. Doze su vee za viegodinje korove. pojedinu parcelu totalnim herbicidom. Osim od vrste korova, faze razvoja ko- Pri odluci e najznaajniju ulogu imati rova pri prskanju, uinak ovih herbicida vrsta useva koju planiramo da posejejako zavisi i od utroka vode prilikom mo na toj parceli, ali i korovi koji su prskanja. Najbolji uinak ovih herbici- zastupljeni na toj parceli, i njihova brojda je kod potronje vode od 100 - 200 nost. Pri sprovoenju ove mere moramo litara po hektaru, a da bi postigli tu ko- biti svesni da emo uspeti da suzbijemo liinu vode potreban je pravilan odabir samo one korove koji su u vreme prskadizna kao i odreivanje potrebne brzine nja nikli, a svi oni koji e iznii naknadvonje traktora. Pri takvom utroku ma- no ostae neoteeni. nje doze herbicida imaju dobar uinak mr Piljo Daki

Poljoprivredni list

by DuleS
ZATITA BILJA

Mak spada u najstarije gajene kulture i bio je poznat u kamenom i bronzanom obrazuju kondiofore sa konidijama. dobu, u Grkoj, Rimu i Egiptu. Pripada Najea oboljenja maka Mlado lie je obino deformisano, a grupi uljanih biljaka. U naoj zemlji, prena starijem se uoavaju uglaste pege sa teno u Vojvodini, gaji se iskljuivo uljani Mak napada veliki broj parazita pro- pepeljastom navlakom na naliju lista. mak, dok su u svetu zastupljeni kultivari uzrokovaa bolesti. U naoj zemlji su od Napadnute aure ne proizvode opijumza proizvodnju opijuma. najveeg znaaja prouzrokovai obolje- sku smolu. akovo ulje ima veliku nja plamenjae, crne pegavosti i baktePepeljasta navlaka parazita sastoji se hranljivu vrednost jer sa- rijske uvelosti maka. Mak ne zauzima od organa za reprodukciju, odnosno od dri veliki broj masnih vee povrine u naoj zemlji, ali su tete konidiofora sa konidijama. Rane zaraze kiselina, meu kojima preovlauju ole- od bolesti svake godine sve zanajnije, inska, stearinska, linolna i palmitinska a u godinama epifitocija prikiselina. Svrstavaju ga u polusuiva ulja nosi su niski ili usled prevrei po vrednosti je najblie maslinovom i menog uvenua biljaka prosezamovom ulju. Makovo ulje se koristi izvoai ostaju bez prinosa. za ljudsku ishranu i upotrebljava se za Pored vodeih parazita, mak izradu lakova, toaletnih sapuna i kvali- oteuju Sclerotinia spp. tetnih slikarskih boja. Uljane pogae su (trulenice korena, stabla i veoma cenjena koncentrovana hraniva aure), Fusarium spp. (FuPlamenjaa maka Peronospora za muznu i tovnu stoku, jer sadre vi- zariozna plesnivost), Bacterium papaveris (Bakterijska Arborescens - Berkley de Bary sok procenat proteina, ugljenih hidrata uvelost), Verticilium alboi Helmintosporioza Helminthosporium i sirovih vlakana. Seme se koristi u doatrum (Verticiliozno uvenupapaveris Henning mainstvima, pekarstvu i poslastiarstvu za spremanje slatkia, poslastica i e), Pseudomonas papaveostvaruju se ujesen, kod ozimog maka, za poboljanje kvaliteta peciva. U indu- ricola (Pseudomonoza), Alternariaiva ili u prolee, kod jarih formi maka. U striji bombona i alvi makovo seme se brassicaee (Crna pegavost) i Botrvotina okviru pega sa nalija lia formiraju fuckeliana (Siva plesnivost maka). koristi kao grila. se kondiofore sa konidijama, koje slue za ostvarenje novih infekcija i irenje zaraze u toku vegetacije. U vlanim godinama i povoljnim uslovima za irenje patogena bivaju zahvaeni svi nadzemni delovi, pri emu se lie sa celim liskama sui. Parazit prezimljuje u obliku oosBela trule Sclerotinia sderotiorum pora u biljnim ostacima ili i siva plesni maka Botrivotina fuckeliana u obliku micelije u mladim Mak biljkama ozimog maka. Plamenjaa maka Ukoliko parazit napadne mlade biljU suvim aurama maka nalazi se neke, one brzo propadaju jer su nekrotito kofeina i oko 0,4% morfijuma, te se Bolest izaziva Peronospora arbores- rani svi delovi biljke. Napadnuto lisno aure uljanog maka koriste za estrakcicens De Bary. U kiovitim godinama tkivo izumire i sasuuje se u povoljnim ju ovih alkoloida u farmaciji i medicini. prouzrokuje masovno suenje lia i a- uslovima za ostvarenje infekcije i raMak se gaji iskljuivo u plodoredu i doura. Simptomi bolesti su razliiti u zavi- zvoj patogena. U godinama epifitocije lazi iza ozimih itarica. Monokulturu ne podnosi i dobar je predusev za strna ita snosti od faze razvoja biljaka i vremena u celosti je ugroena proizvodnja maka. ostvarivanja infekcija. Zaraeni ponici Biljke maka mogu biti napadnute od i mahunjae. bivaju nekrotirani a na naliju kotile- klijanja i nicanja do berbe. donih listia pojavljuje se navlaka, koju Prva i osnovna mera zatite je pre-

20

Poljoprivredni list

by DuleS

ventiva, odnosno plodored u periodu me izaziva i Bacterium papaveri, ali se od 2-4 godine. Druga mera je duboko iz pega izliva bakterijski eskudat. zaoravanje etvenih ostataka u avgustu Mak moe biti napadnut od prouzroili septembru. Kao trea mera u sklopu kovaa crne pegavosti tokom itave veintegralne zatite su hemijske mere. U getacije. Zaraza se iri konidijama (Helzavisnosti od uslova za razvoj parazita, 2-5 tretiranja u toku vegetacije sa fungicidima obezbeuju uspenu zatitu useva od parazita prouzrokovaa plamenjae. Prilikom tretiranja koristiti atomizere sa vie vode kako bi mlado lie bilo zahvaeno fungicidima i sa lica i sa nalija. Od fungicida, koriste se preparati na bazi cimoksila i cineba ^ ~ pegavost maka Pleospora colvescens (Cimozin 60, 4-S-; 2-2,5 kg/ha), cineba (Cineb S-65; 3 kg/ha), mankozeba (Dithane M-45; 2-2,5kg/ha), metalaksila i bakaroksilhlorida (Ridomil bakar WP; 4-5 kg/ha, Ridomil plus 48WP; 4-6 kg/ha), propineba (Antracol, 1,5-2 kg/ha) i azoksistrobina (Quadris, 0,75 1/ ha). Fungicidi se primenjuju u razmacima od 10-15 dana ili iza svake kie. Integralna zatita bazira se na slubi prognoze, preventivnoj zatiti i zatiti useva maka neposredno pre ostvarenja infekcije. Fungicidi na bazi iprovalikarba i folpeta (Melody combi 43,5; 2,5 kg/ha) i cimoksanila+famoksadina (Equation pro; 0,4 kg/ha) deluju i preTrulenica maka Botrytis ventivno i kurativno. Sistemine prepaCinereo pers ex fries rate treba koristiti samo kada se mora, u kiovitim godinama i kada se zakasni minthosporium papavertt). Prezimljava sa tretiranjem. Sistemine fungicide sa u obliku askospora iz peritecija koje su protektvnim i kurativnim delovanjem obrazovane u biljnim ostacima ili u kofosetil- Aluminium+ folpeta (Mikal nidijama na zaraenom semenu. 75WP, 3-4 kg/ha) treba koristiti za istoNanosi velike tete svake godine, a vremeno suzbijanje prouzrokovaa pla- pogotovu kada je prolee i leto umereno menjae i fomopsisa. toplo i vlano. U takvim uslovima moe

ha), karbendazim (Bavistin, 0,3-1 kg/ ha), flusilazola (Punch 40EC, 0,2-0,4 1/ ha) i fiutriafola (Impact, 1 l/ha, Impact C, 1,2 l/ha).

Bakterijska uvelost
Ovu bolest izaziva Xanthomonas papavericola (Bravant Whorter) Dowson. Ponici iz zaraenog semena ubrzo posle nicanja uginjavaju. U toku vegetacije na liu, stablu i aurama razvijaju se mrke pege. Napadnuto lie se sui i vrlo brzo nastaje uvenue biljaka. Prenosi se semenom i biljnim

Bakterijska uvelost maka Xanthomonas papavericola ostacima koji zaostaju u polju posle berbe. Spada u sudovna oboljenja i parazit se iri sudovnim snopiima, to izaziva brza uvenua biljaka. Vrlo je opasna bolest, koja dobija epifitotinu formu i ugroava kulturu maka ukoliko su este kie tokom prolea i leta. U borbi protiv Xanthomonas papavericola najvanije je proizvesti zdravo seme i sauvati biljke zdrave posle nicanja i tokom kiovitih prolea. Zatita maka poinje od setve zdravog semena dezinfikovanog fungicidima na bazi i u obliku baznog karbonata ( Bazni bakarni karbinat 200, 200-250 cm3 /100 kg semena), karboksima (Vitavax 200 FF, 250 cm3/100 kg semena), imazalil a+propikonazola+tiabendazola (Benit univerzal 47; 5- LS, 200gr/100 kg semena), tiabendazola+flutriafola (Vincit F 200; 200 cm3/100 kg semena). Posle nicanja biljke maka se moraju prskati u razmacima 1-2 sedmice preparatima bakaroksihlorida (Bakarni kre 25, 10-

Crna pegavost
Crnu pegavost izaziva Pleospora calvescens (Fries) Tulasne (Pleospora papaveracea), konidijski stadijum Helmintosporium papaveris. Zaraeno seme slabo klija. Ponici venu i sue se. Kod ranih infekcija na prizemnom delu stabla javljaju se nekrotine pege koje izazivaju uginue mladih biljaka. Kod kasnijih zaraza, na liu, stabljikama i aurama pojavljuje se vei broj pohgonalnih mrkocrnih pega. Lie se sui. aure se deformiu i ostaju sterilne. Na pegama se razvijaju mrke prevlake sastavljene od konidiofora. Sline simpto-

izazvati smanjenje prinosa i koliinu sirovog opijuma i do 50%. Prva mera zatite je gajenje maka u etvorogodinjem plodoredu. Sledea mera je duboko zaoravanje biljnih ostataka. Trea mera je obavezna dezinfekcija semena fungicidima na bazi organske ive (Zorosan teni, 150-200 ml/lOOkg semena, Zorosan prah, 300gr/100kg semena), kaptana (Captan SP-4, 200ml/100kg semena), karboksima+tirama (Vitavax 200FF, 500ml/100 kg semena), flutriafola+tiabendazola (Apron TZ 69-WS, 150- 450 gr/lOOkg semena). U toku vegetacije za preporuku su fungicidi na bazi benomila (Benlate, 0,5-1 kg/

Poljoprivredni list

by DuleS

ZATITA BILJA
15 kg/ha, Bakrocid 50, 5-7,5 kg/ha) i bakarnog oksihlorida+cineba (Bakarni cineb, 4-5 kg/ha, Tiozina, 4-5 kg/ha). Poslednja aplikacija fungicida mora se izvesti najkasnije 4 nedelje pred berbu aura maka preparatima na bazi bakra (Cuprablau Z, 3kg/ha). gaac, poljski vrabac, grlica, golub, gugutka, fazan). zvoja. U poetku miniraju lie, a ks-l snije izgrizaju koren i korenove boem ilice, te biljke zaostaju u porastu. : aure su sitne, ture i sa manjom kol>| inom semena to se drastino odraza na visinu prinosa. U godinama maso". nih pojava, imago se hrani listovima i esto dolazi do potpunog unitenja UST va. Gubici su veliki u sunim godinama I na lakim i rastresitim zemljitima. Mere zatite se svode na suzbijan;; odraslih insekata dok traje njihova dcpunska ishrana, pre ili u vreme poetka ovipozicije. Obino se izvedu 1-2 tretmana uz aplikaciju insekticida na bazi lambda cihalotrina (Karate 2,5 EC, 0,20,3 l/ha), deltametrina (Decis 2,5 EC. 0,2-0,4 l/ha), endosulfana (Tiocid E-35. 2,5-3,5 l/ha), fenitroriona (Fenitrotior. 50, 1,5-2,5 l/ha), monokrotofosa (Monocid 20 LC, 1,5-2 l/ha) i medidations (Ultracid40, Supration 1,3 l/ha)

Makov korenov surla (Stenocarus fulignosus Marsch.)

Odrasla makova pipa je crnosmee boje, duga oko 3-4 mm. Osnovna boja tela je crna. Ima karakteristinu crnu mrlju ispod tilia i utu mrlju na vrhu pokrioca. Larva je bela, bez nogu, valjkasta sa smeom glavom, savijena i duga oko 4 mm. Ima jednu generaciju godinje. Imago prezimljava u zemljitu. Odrasli insekti se pojavljuju rano u prolee, tokom aprila u naim uslovima i hrane mladim liem maka. enka polae oko 500 jaja na naliju listova i lisnim peteljkama, embrionalno razvie traje oko sedam dana. Ispiljene larve u poetku ive u unutranjosti lista a kasnije prelaze na koren, larve izgrizaju plitke hodnike, usled ega dolazi do hipertrofije tkiva i zadebljanja korenovog vrata. U jednom korenu moe se nai 5-50 larvi. U zemlji, na dubini od 10 cm, u blizini korena prave

tetoine maka
Kultura makaje sa stanovita tetoina, ne samo uljanog maka kod nas nego i opijumskih genotipova u svetu, jako ugroena, od nicanja do ubiranja. U periodu nicanja i klijanja najvee tete nanose pored injaka, grice, podgrizajue sovice, rovac i ptice. U prvim fazama iza nicanja znaajne probleme proizvoaima maka priinja-

Siva makova pipa

Izaziva je Ceutorrhynchus macule alba Herbst. Imago je ovalnog oblika, dug 3-5 mm, pepeljasto sive boje. Gornja povrina tela pokrivena je ljuspicama i dlaicama. Na vratnom titu ima 3 uzdune bele pruge. Na osnovi pokrioca nalaze se bele pege. Odrastao insekt ima tanku, dugu i nadole savijenu rilicu. Larva je

Makova stenica Calocoris norvegicus i lisne vai Aphis fabae vaju stepski popac (Acheta deserta), viUnjak (Psallidium maxilosum), lucerkina pipa (Ortiorrhvnchus ligustici), ozime i prolene sovice (Euxoa spp. Plussia gamma), tetni glodari (Cittellus citellus) i puevi (Agriolimax agrestis). U znaajne tetoine ubrajaju se Usne vai (aphis fabae) kao vektori viroza, stabljikine pipe (Ceutorrhvnchus macula alba, C. denticulatis), lisna galica (Dasvneura papaveris Winn.), muve mineri (Liromysa strigata, Phytoysa atricornis), pregljevi (Tetranichus spp), rila makovog korena (Stenocarus fuliginosus), makova buba (Oxytherea funesta Poda), Barathra brassicae, C Chloridea dipsacae, Mordellistema spp., Poeciloscutis cognatus, Tetigometra spp. i Timaspis papaveris. Od tetoina u toku vegetacije od najveeg ekonomskog znaaja su makov korenov surla, siva makova pipa i muva makove aure. U periodu cvetanja maka izuzetne tete priinjava rutava buba (Tropinota hirta Poda) i neposredno pred berbu tetne ptice (siva vrana,

Makova korenova pipa komorice i pretvaraju se u lutke. Novoformirani imago posle eklozije izlazi na povrinu zemlje, hrani se tokom leta na liu biljaka i krajem leta povlai se u zemlju gde ostaje do sledeeg prolea. tete priinjavaju i larve i imago. Larve su tetne tokom celokupnog ra-

Siva makova pipa Ceutorrhynchus macula alba beliaste boje, apodna, valjkasta i duga do 6 mm. Ima jednu generaciju godinje. Prezimljava imago u zemlji na dubini od 10 cm. Siva makova pipa se javlja u drugoj polovini maja ili poetkom juna, pred poetak cvetanja maka. enka probui tek

Poljoprivredni list

by DuleS

ISI SEMENTI
Sortiment prezimljavajuih lukova!
T KATTY

Prezimljavajui luk kratke vegetacije, lukovice izrazito okrugle, srednje krupne, sa veoma kratkim vratom, bronzane boje. Berbu moemo zapoeti sredinom maja meseca.

KIRA F-1 NOVITETU! Hibrid prezimljavajueg luka sa veoma kratkom vegetacijom, lukovice okrugle, ujednaene, srednje krupne, sa svetio bronzanom bojom. Berbu ovog hibrida moemo zapoeti u najranijem segmentu, u prvoj polovini maja meseca. KOSMA T Prezimljavajui (intermediarni) luk u tipu srebrenjaka. Koristi se za mladi luk ili kad sazre za svezu potronju. Lukovice su slatke, hrskave, veoma ukusne. Setva moe biti krajem avgusta ili u rano prolee.
Ekluzivni zastupnik i ditributer:

SARATOGA SENSHYUYELLOW GLOBE Prezimljavajui crni luk sa bakarnom Od prezimljavajuih lukova najbolje podnosi zimu, i bojom, sa jakim ovojnim listovima. zbog toga je njegova proizvodnja najsigurnija. Spada meu rane sorte. Lukovice Lukovice krupne, neznatno spljotene, okrugle. okrugle, srednje veliine. Podnosi Koristi se za svezu potronju, kratkotrajno uskladitenje 2-3 meseca od berbe. uskladitenje ili kao mladi luk. IS11062 TROPEANATONDA Sorta specijalno stvorena za Prezimljavajui (intermediarni) luk sjajne crvene p r o i z v o d n j u m l a d o g l u k a , boje. Namenjena je za srednje ranu proizvodnju. podjednako pogodna za jesenju i za Sorta je veoma cenjena zbog svog slatkog ukusa. prolenu setvu. ISI 1062 poseduje Zbog veoma razvijenog korenovog sistema izuzetno tamno zelenu, uspravnu lisnu masu. dobro podnosi zimske mrazeve. Oblik lukovice je cilindrina, sa dugakim belim delom.

J.N.A.br. 18, 24430 Ada i Tel: 024/851 643,854 480 Mob: 063 / 556 024, 063/ 86 700 75

GROVVERSEEDd.o.o.

formiranu auru maka i u njenoj unutra- dva tretiranja, prvo pred poetak cveta- Larve su narandaste cecidomide. njosti polae do 20 jaja. Otvor kroz koji je nja a drugo u precvetavanju. Obzirom Pojava makove muve je dobrim delom poloeno jaje na auri se vidi kao tamna da mak ne cveta ravnomerno, tretiranja sinhronizovana sa pojavom sive makove mrlja. Embrionalni razvoj traje 5-8 dana. treba izvoditi u kasnim popdnevnim a- pipe (Ceutorrvnchus macula alba). Ima Celokupan razvoj larve odvija se u auri, sovima ili uvee, posle zavretka leta jednu generaciju tokom godine. Prezikoju naputa kad zavri porast, odlazi u pela i uz primenu insekticida koji su za mljava imago. enka polae jaja kroz zemljite i na dubini 5-8 cm pretvara se korisne insekte praktino bezopasni. Pre- otvore koje je pre polaganja nainila na u lutku. Razvoj larve traje oko 20 dana. poruuju se insekticidi na bazi dialifosa auri siva makova pipa. Otvore kroz koje U avgustu se formira imago, koji ostaje (Torak, 0,6-1,5 l/ha), fosalon (Zolone, 2 su izale Ceutorrvnchus macula alba, kou zemlji do narednog prolea. Stadijum l/ha), endosulfana (Thiodan, 1,5-2 l/ha), riste odrasli insekti ove cecidomide radi lutke traje 15-30 dana. deltametrina (Karate 2,5,0,3 l/ha). izlaska iz aure i odlaska u zemlju zbog hrizalidizacije. Siva makova pipa se u Vojvodini redovno javlja i svakako je najopasnija M u v a m a k o v e aure tetne su uglavnom larve, koje oteutetoina maka. tete uglavnom nanose (Dasyneura (Perissia) papaveris Winn) ju semenke i zagauju ih svojim izmetom. larve. One se hrane semenkama maka. Imago pravi otvore na aurama maka radi Oteene semenke postaju ukaste, smeImago je smee ute boje, pokriven polaganja jaja i za izlazak po zavrenom uravaju se i prevremeno sasue. Usled gustim sivim dlaicama, dug oko 3 mm. razviu. Istovremeno prisustvo larvi sive ishrane imaga i buenja aura radi makove pipe i cecidomida, koje se polaganja jaja, aure se deformiu i takoe hrane semenkama, znaajno osue. Veliki broj otvora na aurauveavaju tete. Kako ovu pojavu ma omoguuje prodiranje mikroorprate i prouzrokovai trulei i plesniganizama i pri vlanom vremenu se vosti, to dolazi do potpunog propauplesnave, tako da im se smanjuje danja semena u aurama i drastinog kvalitet i trina vrednost. U godismanjenja prinosa maka. nama progradacije broj unitenih Suzbijanja se izvode pre polaganja aura kree se ak do 90% i prinos jaja, na poetku cvetanja i u precvesemena maka se svodi na polovinu. tavanju u vreme pojave aure maka. Koriste se iste metode i insekticiBorba protiv odraslih insekata di kao i za suzbijanje sive makove izvodi se neposredno pred polaga- Muva makove aure pipe. nje jaja. Uobiajeno je da se izvedu Dasyneuro papaveris

Poljoprivredni list

by DuleS

ZATITA BILJA

Rutava buba

Tabela 1 - Program zatite maka

vreme pri mene suzbijanje rano prolenih koroAvgust/septembar va koristi ljudPred setvu (na semenu) ski rad u prvim fazama razvoja useva. U drugom delu veNeposredno pre ili zajedgetacije, biljke no sa sa setvom maka svoj im habitusom i sklo3-5 listova pom zasenjuju 25-30 cm visine i gue korove. To je sudbina Pred cvetanje malih kultura Pred poetak cvetanja u ostvarivanju profita. PrakPrecvetavanje tinu primenu U vreme pojave u Francuskoj je nala kombinacija aminotriazola+ amonijumtiocijanata u dozi od 3 kg/ha a, s (Weedazol TL, 6, 5 kg/ha). Herbicid ispoBioloka zrelost ljava zadovoljavajuu selektivnost za mak, ali i ogranienu primenu zbog uskog spektra delovanja na korove i nedovoljnu perzistentnost u toku vegetacije. Stoga se veim proizvoaima maka sugerie da korove suzbijaju na strnitu tokom avgusta i septembra herbicidima na bazi dikvata (Reglone 14, Bolesti, tetoine, korovi Korovi Crna pegavost preparati Roundup Za rosan CaptanSP4 Bakterijska uvelost Benit Univerzal Vincit F-200 Vitavax200FF Zemljine tetoine Talstar Fu radan ST tetne ptice Jednogodinji travni korovi Divlji sirak 3 l/ha Rutava buba Siva makova pipa Ma uva makove aure Siva makova pipa Mauva makove aure Plamenjaa Zolone PM Karate 2,5 Talstar Thiodan Zolone Karate 2,5 Ridomiiplus Mikal Dithane M Crna pegavost Benlate Punch40 ImpactC Makov korenov surla Ultracid 40 Talstar Tiocid Desi ka ija Reglone 2,5 l/ha 0,3 l/ha 0,3 l/ha 2,0 l/ha 2 l/ha 0,3 l/ha 5 l/ha 3 kg/ha 2 kg/ha 1 kg/ha 0,4 l/ha 1,2 l/ha 1,3 l/ha 0,3 l/ha 3,0 l/ha 3,0 l/ha Mesurol FS Fusilade Doza kg koncentr; 6,0 l/ha
0,2 k g / 1 ; 0,2 1/10C-

(Tropinota hitra Poda)

Odrasla buba je crne boje, obrasla belim dlaicama, tvrdokrilac, duga oko lOmm. Larve su bele boje, polukruno savijene i oblika grice. Jaja su plavo-bele ili ukaste boje. Ima jednu generaciju godinje. Imago prezimljava i javlja se ranouprolee, ve marta meseca. Do polovine juna, hrani se

0,2 kg/1 C: 0,2 1/100- 0,25 i/10': 0,4 l/ha 4 kg/100 kf 1 1/100 kg 2 l/ha

Rutava buba Epicometis hirto i oteuje pranike i tukove vonih kultura, uljane repice, maka i korovskih biljaka. Rutava buba je odlian leta i prelazi velika rastojanja u potrazi za hranom. Tokom maja i juna enke polau 20-30 jaja na dubini od 5 cm u zemljite. Razvoj larvi traje oko 2 meseca. Larve se hrane humusnim materijalom i ilicama biljaka. Izgrauju komorice pred pretvaranje larve u lutke. Novoformirani imago pojavljuje se u avgustu i miruje do narednog prolea. Izjedajui cvetne delove, u prvom redu pranike i tukove, rutava buba nanosi velike tete u vonjacima, povrtnjacima, uljanoj repici i u nekim godinama kulturi maka. Njen let traje skoro tri meseca. Mere zatite svode se na tretiranje useva maka u polju posle zalaska sunca i prestanka leta pela uz korienje istih insekticida kao i za suzbijanje sive makove pipe. Suzbijanje se izvodi po mogunosti pre poetka cvetanja maka.

Suzbijanje jednogodinjih i viegodinjih travnih korova u maku je na najbolji nain reeno herbicidima na bazi fluazifop-p-butila (Fusila de), fenoxapropa (Galant super) u koliini od 1,5-3 l/ha preparata. Nie doze se koriste za jednogodinje korove, u fazi 3-5 listova, dok se vie doze koriste za viegodinje korovske vrste i pri visini korova 25-30

cm.

Kukolj Agrostemma githago i Razliak Centaurea cyanus 2-4 l/ha) ili parakvata (Gramaxone, 3-5 1/ ha). Ne postoje eksperimentalni podaci i struna i nauna istraivanja, ali po analogiji mogli bi se koristiti herbicidi na bazi trifluralina (Treflan 48,1, 5-2 I/ha) pre setve ili herbicidi na bazi alahlora (Lasso, 4-5 l/ha) i metalohlora (Dual 500,1, 5-3 1/ ha) neposredno posle setve a pre nicanja useva.

Zatita od korova
Izbor herbicida za suzbijanje irokolisnih korova u maku je mali, te se za

Desikacija maka izvodi se herbicidima na bazi dikvata (Reglone, Reglone 14, 2,5-3,5 l/ha) u vreme bioloke zrelosti useva i uz utroak 400-600 litara vode/ ha kada se tretiranja izvode traktorskim prskalicama ili 60-100 l/ha vode kada se tretira avionima ili helikopterima. Kada se ustanovi potreba za intervencijom, mora se uzeti u obzir fitofarmakoloka vrednost pesticida, spektar delovanja, perzistentnost i selektivnost. Integralna zatita je potrebna proizvodnji, njeno sprovoenje je preokupacija proizvoaa, u korist ili na tetu proizvodnje, ali nikada oveka i okoline. Dr Mladen Markovi, nauni savetnik

Poljoprivredni list

by DuleS

ZATITA BILJA

Prvi znaci bolesti na osetljivim sortama vinje i trenje pojavili su se oko 10. jula, pa je zatitu, zbog vrlo povoljnih uslova za irenje bolesti, potrebno izvriti odmah nakon berbe vianja! egavost lista vinje i trenje prisutna je u Evropi od 50-tih godina prolog veka i izaziva znaajne tete u proizvodnim zasadima vinje i trenje i u rasadniarskoj proizvodnji. U toplim i kinim godinama povoljnim za irenje bolesti ve krajem jula i poetkom avgusta moe doi do potpune defolijacije napadnutih stabala. Uzronik bolesti je gljivica Blumeriella jaapii koja uglavnom napada list, a rede peteljku lista ili ploda, ovogodinje izboje i tanje granice. Tokom jula se na licu lista razvijaju sitne crvenoljubiaste pege, a na naliju lista se na mestu pege razvija svetla naslaga letnjih konidija. Pege se prvo pojavljuju uz rub lista, a kasnije se ire prema sredini. Kada se na jednom listu nalazi veliki broj pega on

poprimi crvenkastoutu boju i otpadne. Gljivaprezimljuje u otpalom liu i na granama. Primarne infekcije se zavisno od klimatskih prilika ostvaruju askosporama tokom aprila i maja, a sekundarno irenje bolesti omoguuju letnje konidije tokom letnjih meseci. Mere suzbijanja ukljuuju sadnju otpornih sorti, unitavanje zaraenog otpalog lia i prskanje fungicidima. Obzirom da izbor sorti uglavnom diktira trite (otporne sorte nisu trino zanimljive), a unitavanjem zaraenog lia moemo samo smanjiti potencijal gljive, kao jedina prava mera u borbi protiv pegavosti lista ostaje nam prskanje fungicidima u vegetaciji. Redovno jesenje ili rano proleno prskanje protiv uzronika upljikavosti li-

sta smanjuje i pojavu pegavosti. Protiv uzronika pegavosti lista poinje se sa prskanjem im se pojave prvi znaci bolesti. Najee se vri jedno prskanje pre berbe (vodei rauna o karenci fungicida) i 2-3 prskanja nakon berbe. Prskanje je najbolje izvriti dan ili dva pre najavljenih padavina. Za suzbijanje uzronika pegavostii lista vinje i trenje registrovani su fungicidi na osnovi mankozeba (Mankogal 80 i si.), bakaroksihlorida (Cuprozin 35 WP, Bakarnioksihlorid). mr Piljo Daki

EK

JUTURA

PRASKASTI PREPARATI NA BAZI SINTETIKOG PIRETROIDA ZA SUZBIJANJE SVIH VRSTA EKTOPARAZITA I TETNIH INSEKATA KOD: -LJUDI IVOTINJA - BILJAKA

Prodaja: EKO FUTURA d.0.0. Dimitrija Kolurovia 11a BEOGRAD

Proizvodnja: NI S0MB0R 025 444 587*064 8121141

011 3584163 011 3513 850 018 280 265 064 8121108

EKO'

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK

Sa postojeim sortimentom i blagovremenim i kvalitetnim izvoenjem agrotehnikih mera mogue je i u naim agroekolokim uslovima ostvariti visoke prinose semena, a samim tim i znaajnu finansijsku dobit.
ajenje uljane repice kao i svake druge ratarske ili povrtarske biljke ima svojih specifinosti. Za njeno uspeno gajenje potrebno da se poznaju klimatsko - edafski inioci rejona kako bi se primenile odgovarajue agrotehnike mere u cilju to boljeg iskoriavanja genetikog potencijala za prinos semena i sadraj ulja u semenu.

Plodored
Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. U sluaju gajenja u monokulturi ili estog vraanja na istu povrinu postoji opasnost od nagomilavanja insekata (buvai, ose listafice, razne pipe, sjajnik, podgrizajue sovice) kao i bolesti (alternaria, kupusna hernija, sclerotinia itd). Ne treba je gajiti ni iza goruice, suncokreta, soje, graka, mahunjaa i deteline jer je podlona bolestima i in-

sektima koji prezirnljavaju u ostacima tih kultura. Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljita, zemlju bez korova i omoguuju dobro odsecanje plastice pri osnovnoj obradi. S obzirom da se uljana repica seje rano s jeseni izbor preduseva nije veliki. Najbolji predusevi su rani krompir i rano povre, a zatim dolaze strnine. U naim rejonima gajenja penica je najei predusev. Sama uljana repica je, s obzirom da rano naputa zemljite, dobar predusev za mnoge ratarske biljke. Veoma je dobra za strnine, a naroito ozimi jeam koji se seje neto ranije.

Ljutenje strnita
Priprema zemljita za setvu uljane repice poinje odma posle skidanja penice - ljutenjem strnita. Ova operacija izvodi se na dubini od 13 - 15 cm i ima za cilj da se prekidom kapilarnih veza sprei isparavanje vode iz zemljita kako bi ono u vreme osnovne obrade bilo to blie optimalnoj, isprovocira

klijanje semena korovskih biljaka i strnine kako bi se kasnije oranjem unitilo, kao i zaoravanje etvenih ostataka da bi se blagovremeno razgradili. Treba obavezno izbegavati spaljivanje etvenih ostataka jer to dovodi do naruavanja zemljine flore i faune u gornjem sloju zemljita - 20 do 25 cm. Pored toga zagauje se ivotna sredina, a postoji mogunost oteenja na biljkama na komijskim parcelama.

Osnovna obrada
Od vremena i naina izvoenja osnovne obrade u velikoj meri zavisi prinos semena. Osnovna obrada zemljita za uljanu repicu obavlja se na dubini od 20 - 30 cm, u zavisnosti od tipa zemljita. Uljana repica je veoma osetljiva na plitko obraeno zemljite jer ima vretenast nerazgranat koren koji duboko prodire u zemljite, a ne formira ni adventivne korenove. Duboko oranje treba izvriti najkasnije tri nedelje pre setve da bi se zemljite sleglo.

>>

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK
Kasna ili prekasna osnovna obrada na tekim zemljitima to ne omoguuje. Nakon oranja obavezno treba zatvoriti brazde i poravnati povrinu jer se time olakava predsetvena priprema. Ukoliko se brazde ostave otvorene na teim zemljitima se mogu stvoriti grudve koje je nemogue bez veih padavina razbiti pa je kvalitetna predsetvena priprema na takvim zemljitima nemogua. razvijene, s malo rezervnih materija stabljici i korenu pa lake izmrzava; sporije se regeneriu u prolee, kasne porastu, a to se sve odraava na smad jenje prinosa. Repica se seje u redove sa meurenim razmakom 20-30 cm. Meutim najei je razmak oko 25 cm jer se m setvu koriste sejaice za penicu gde =: zatvara svaka druga lula. Kao i kod drugih ratarskih kultura kod repice sklop biljaka ima znaajni ulogu u postizanju prinosa, ali uz odre-

Predsetvena priprema
Predsetvenom pripremom pre svega treba unititi mlade korovske biljke i klijala semena. Gornji sloj zemlje u koji se polae seme na dubini od 2 cm, iji je prenik 2 mm, a masa 1000 semena 3,7 - 8,0 g mora biti mrviaste strukture. Veliina grudvi ne bi trebalo daje vea od 3cm. Kvalitet predsetvene pripreme zavisi od vremena i kvaliteta izvedene osnovne obrade. Najpogodnije orue za predsetvenu

pripremu je kombinovan setvosprema tipa germinator". On moe uspeno da pripremi setveni sloj dubine do 80 mm. Radi na ujednaenoj dubini. Dobro ravna i mrvi gornji sloj zemljita to je veoma vano za ujednaeniju dubinu setve i nicanja semena uljane repice. Treba izbegavati setvu u svee poorano i pripremljeno zemljite. Setva u takvo zemljite je oteana i nekvalitetna pa su nicanje i raspored biljaka u redu neujednaeni.

treba obezbediti 7 kg azota, 2,5 kg fosfora i 10 kg kalijuma. Ukupne koliine fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pre osnovnog oranja, a pola u predsetvenoj pripremi. Primena azota je jedna od najvanijih tehnolokih mera od koje u mnogome zavisi prinos i stabilnost proizvodnje uljane repice. Od ukupne koliine azota 1/3 treba primeniti predsetveno, a 2/3 u vreme prolenog porasta (krajem februara). Primena prevelike koliine azota u jesen utie na prebujan rast pa se biljke slabije "kale" (pripremaju za zimu), internodije epikotila se izduuju i vegetativna kupa je esto smetena 10-20 cm iznad zemlje. Biljno tkivo je u tom sluaju veoma neno i pri jaim i dugotrajnijim golomrazicama strada. S druge strane, u vreme prolenog porasta biljka regenerie, stvara novu rozetu ali uglavnom na raun suve materije koja je akumulirana u toku jeseni i ubrzo kree u intenzivni porast. Najee preko 55% suve materije stvori se u toku ovog perioda. S obzirom da je zemljite jo hladno i da su mikrobioloki procesi mineralizacije organskog azota vrlo slabi neophodno je repici azot obezbediti "iz ruke". Potrebe repice za azotom, u ovom kratkom periodu, su najvee i iznose oko 100 kg/ha.

Preko 13% ukupne svetske potronje jestivog ulja obezbeuje se iz uljanih Brassica. Mada je rod Brassica bogat vrstama, u proizvodnji s uglavnom gaje dve: kupusna ulji repica- Brassica napus oleifera DC i ogrtica (surepica)- Brassica rapa oleifera DC (Brassica campestris oleifera Metzg.). Uljane repice spadaju meu etiri najvanije uljane biljke u svetu, a u velikom broju zemalja one su najvanije uljane biljke. Zasejane povrine u svetu kretale su se u poslednjih 10 godina od 21780685ha (1996) do 27827006ha (1999). Najvee su se nalazile u Kini - u proeku preko 7 miliona ha godinje, Indiji (preko 6 miliona ha godinje) i Kanadi (preko 4 miliona ha godinje). Najvee povrine u Evropi evidentirane su u Francuskoj i Nemakojoko milion hektara. Znatno manje povrine ali znaajne, registrovane su u Poljskoj, Velikoj Britaniji i ekoj. U SR Jugoslaviji najvee povrine bile su zasejane 1996. godine - 15757ha, da bi se posle toga drastino smanjile. Svetski proseni prinosi uljane repice za poslednjih 10 godina kretali su se od 1,3 do l,7t/ha. Najvei prosean prinos ostvarenje 2004. godine u Nemakoj - 4,1 t/ha, zatim u Velikoj Britaniji i Francuskoj oko 3,6t/ ha, dok su se u ostalim zemljama Evrope pa i Sveta kretali do 3t/ha. Po zasejanim povrinama pod uljanom repicom naa zemlja je ubedljivo na poslednjem mestu. Ne moemo da se pohvalimo ni sa visokim prinosom (izuzetak je 2004. godina) iako za to postoje dobri i klimatski i edafski uslovi.

Setva
Za setvu se mora upotrebiti kvalitetno seme. Optimalni rok setve u naim uslovima je 1. do 20. septembar. Vremenom setve se podeava stepen razvijenosti biljke u kojem e najbolje prezimeti. Na prinos semena se nepovoljno odraava i prerana i prekasna setva. Kod prerane setve razvije se u toku jeseni prebujan usev kod kojeg se izdui epikotil stabljike i takve biljke su neotporne na zimske nedae. Meutim, jo negativniji uticaj ima prekasna setva. Tada biljke ulaze u zimu nedovoljno

ubrenje
Blagovremena, pravilna i optimalna primena ubriva su osnovni preduslovi za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Uljana repica dobro reaguje na primenu i organskih i mineralnih ubriva. Ukupne potrebe repice, u toku vegetacije, za pojedinim hranivima za prinos od 3000kg/ha su: azot (N) 210 kg, fosfor (P 2 O 5 ) 75 kg, kalijuma (K2O) 300 kg. To znai da za svakih 100 kg semena repici

by DuleS

POUOPRIVREDNI SAVETNIK
zaostane u porastu i da tokom zimskog perioda izmrzne zbog nedovoljne razvijenosti. Na osnovu iznetog, za suzbijanje korovskih biljaka u usevu uljane repice se mogu koristiti sledei herbicidi: Gamit 4 EC, Trefgal, Trifmralin, Trefian, Trikepin itd. Svi navedeni preparati se koriste pre setve uz obaveznu inkorporaciju u koliini 1 - 1,5 l/ha, odnosno Gamit 4 EC u koliini 0,2 - 0,3 l/ha. Preparati na bazi klomazona (Gamit) i Trifluralina (Trefgal, Treffan, Trikepin itd.) se mogu meati i primenjivati na parcelama gde ima korovskih biljaka koje ne mogu suzbiti preparati na bazi Trifluralina kao to je obina konica ili u narodu poznata kao divlja paprika (Galinsoga parviflora). Pored navedenih preparata za suzbijanje jednogodinjih uskolisnih i irokolisnih korova mogu se koristiti i preparati na bazi alahlora (Alanex 48 EC, Alahlor 480, Alahlor E-48 itd.) posle setve a pre nicanja u koliini 3-5 l/ha, odnosno Lontrel-100 ili Pikogal za suzbijanje jednogodinjih 1 viegodinjih irokolisnih korova u koliini 0,6-1 I/ha kada je repica u fazi 2 lista, odnosno 10-15 cm visine. Ako je predkultura penica ili jeam, zbog rastura prilikom kombajniranja, obino odreena koliina semena ostaje na njivi. Ovo seme klija i nie tokom septembra te moe izazvati zakorovljenost useva. U takvim sluajevima za suzbijanje samonikle penice i jema i drugih jednogodinjih i viegodinjih travnih korova mogu se koristiti: Targa super u koliini 0,5 l/ha za suzbijanje divljeg prosa, 1 l/ha za suzbijanje muhara, samonikle penice i jema, 1,5 1/ ha za suzbijanje sirka iz semena, 1,5-2,5 I/ha za suzbijanje sirka iz rizoma, 3-4 1/ ha za suzbijanje zubace kada je visine do 30 cm, Fusilade super: za jednogodinje 1-2 l/ha i viegodinje korove u koliini 2-4 l/ha; i Leopard 5 EC za jednogodinje 0,5-1,5 l/ha, za viegodinje 1,5-2,5 l/ha, za pirevinu visine 30 cm 2,5-3 l/ha, odnosno za zubacu 3-4 l/ha. Uljana repica se gaji zbog semena koje sadri 40 - 48% ulja i 18 - 25% belanevina. Ulje spada u grupu polusuivih, s jodnim brojem 95-120. Koristi se u ishrani (rafinisano) i u tehnike svrhe (u industriji sapuna, boja, tekstila, koe, u Uamparstvu i kao dodatak mazivima). Ulje starih sorti uljane repice karakterisalo se visokom koncentracijom eruka kiseline koja je bez hranljive vrednosti i veoma tetna po zdravlje jer oteuje krvotok i izaziva hemolitiku anemiju. Posle velike panike oko eruka kiseline 1960. godine otpoela je intenzivna selekcija kvalitetnih sorti tzv. "O" tipa sa niskim sadrajem ove kiseline (ispod 2%).

ena odstupanja. U retkom sklopu biljke su sklone jaem grananju i na taj nain se donekle kompenzira nedostatak biljaka. Pregusta setva uzrokuje smanjenje prenika stabljike biljaka i takve biljke su sklone poleganju, ali ih je lake kombajnirati nego robusne u retkom sklopu. Zbog toga je neophodno da se za svaku sortu odredi potrebna koliina semena za setvu. najsigurniji nain za to je primena sledee formule: Ks = koliina semena Bb = broj biljaka na m2 M = masa 1000 semena u g. K = klijavost C = istoa Potrebna koliina semena, zavisno od sorte, kree se do 3 kg/ha i treba da obezbedi 60-65 biljaka na m2 posle nicanja ili 50-55 biljaka na m2 u etvi. S obzirom da je seme uljane repice veoma sitno dubina setve kree se 1,5-2,5 cm. U praksi je vie problema sa predubokom setvom nego sa preplitkom s tim to se ijedna i druga negativno odraavaju na razvoj biljke, a time i na prinos. Imajui u vidu sve to je reeno o znaaju i iskoriavanju uljane repice neophodno je dunu panju pokloniti i izboru sorata za setvu. Veoma je vano da se u proizvodnji gaje sorte dupli nulai "00". Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo raspolae sa dovoljnim koliinama semena od sorata Banaanka, Slavica, Kata i Nena ije karakteristike se navode, a spadaju u grupu dupli nula ili nula.

hune (C. assimilis) i muva kupusne mahune (Dasvneura brassicae). One, svojom aktivnou, u zavisnosti od vrste, napadaju sve nadzemne biljne delove (tek ponikle biljke, stabljiku, lisne

drke, lie, pupoljke, otvorene cvetove i ljuske sa semenom) i prinosi mogu biti umanjeni i do 80%. U jesenjem delu vegetacije osobito su ekonomski znaajne repiina lisna osa, crna repiina pipa, crvenoglavi repiin buva i razne druge vrste buvaa.

Zatita od korova
S obzirom da se uljana repica seje krajem avgusta poetkom septembra, primena herbicida moe i da izostane, jer veina korovskih biljaka propada tokom jeseni usled izmrzavanja. Meutim, u zavisnosti od predkulture moe tokom septembra ipak doi do klijanja i nicanja korovskih biljaka. U takvim uslovima gajena biljka moe da

Zatita od tetoina
Uljanu repicu napada veliki broj tetoina. Meu njima najvanije su sledee: repiina lisna osa (Athalia rosae), repiin sjajnik (Meligethes aeneus), repiin crvenoglavi buva (Psvlliodes chrvsocephala), velika repiina pipa (Ceutorrhynchus napi), mala repiina pipa (C. pallidactvlus), crna repiina pipa (C. picitarsis), rila kupusne maOne oteuju tek ponikle biljke i kasnije razvijenu lisnu masu, te esto dovode do proreivanja useva, a nekada i do potpunog unitavanja. Preostale napadnute biljke podlone su i intenzivnijem izmrzavanju usled niskih temperatura tokom zime. Smanjenje brojnosti ove grupe tetoina, pa i potpuno suzbijanje se izvodi setvom tretiranog semena sa

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK
insekticidima. Za ovu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi tiametoksama (Cruiser 350 FS; 10-12 l/t semena), imidakloprida (Gaucho 600 FS; 13 l/t semena) i karbofurana (Furadan 35 ST; 15 l/t semena). Tretirano seme insekticidima moe se nabaviti kod proizvoaa, odnosno doraivaa. Po pravilu, zatita useva preko semena je dovoljna, osim u sluaju prenamnoavanja repiine lisne ose, kada je potrebno izvesti i dodatno tretiranje sa preparatima kao to su: Decis 2,5 EC (0,2-0,3 l/ha), Cimogal (0,7-1,0 l/ha), Fastac 10 EC (0,1 l/ha), Talstar 10 EC (0,15 l/ha) i dr. Prskanje protiv ove tetoine se izvodi kada je, u proeku, prisutna jedna gusenica po biljci. Najopasnije tetoine u prolenom delu vegetacije su repiin sjajnik kao i neke vrste pipa. Repiin sjajnik oteuje pupoljke, a pipe stabljiku, lisne drke i ljuske. Prskanja treba usmeriti u cilju suzbijanja sjajnika, pri emu se umanjuje i brojnost ostalih tetoina. Tretiranje se izvodi kada se u fazi butonizacije utvrdi u proeku najmanje 3 sjajnika po biljci. Mogu se primeniti sledei preparati: ThionexE-35 (1,2-1,8 l/ha), Actellic-50 (0,5-1,0 l/ha), Nurelle-D (0,75-1,0 1/ ha), Zolone liquide (2,0 l/ha), Decis 2,5 EC (0,2-0,3 l/ha), Calvpso 480-SC (0,1-0,2 l/ha) i Talstar 10-EC (0,1-0,2 l/ha). Zbog otrovnosti za pele i druge korisne insekte, tretiranja obavezno treba izvoditi u veernjim asovima, posle aktivnog leta pela. Pored pomenutih tetoina, na uljanoj repici, povremeno mogu priiniti tete jo gusenice podgrizajuih sovica u jesenjem periodu, i razne vrste glodara (hrak, voluharice i dr.) tokom itave vegetacije. Za podgrizajue sovice, sa veom koliinom vode (najmanje 400 l/ha), se koriste preparati kao to su Lannate 25-WP (1,8-2,2 kg/ha), Cipkord 20-EC (0,15-0,3 l/ha) i Fastac 10-SC (0,2 l/ha), a za glodare preparati ili mamci na bazi cinkfosfida i aluminijum-fosfida. Suzbijanje glodara treba obavljati kasno ujesen ili rano u prolee. Poslednjih godina sve se uestalije javljaju, kao tetoine pupoljaka i cveta, i rutave bube (Tropinota hirta i Oxythvrea funesta). Ako postoji potreba za njihovo suzbijanje je veoma efikasan preparat na bazi tau-fluvalinata (Mavrik EW, 0,04%), koji se smatra bezopasnim za pele. Smanjenju znaaja tetoina uljane repice, takoe, doprinose i neke agrotehnike mere kao to su plodored (gajenje na istom polju tek svake 4-te godine), prostorna izolacija, optimalne koliine azota, izbor sorata sa to kraim periodom cvetanja, mere koje obezbeuju ujednaeno i brzo nicanje i dr. Nakon ekstrakcije ulja ostaje i ijom se daljom preradom dobijaji gae koje se koriste za ishranu stokt, preivara tako i nepreivara, U ishr, stoke moe se koristiti i u sveem stn U zelenoj masi uljane repice nalaz vise svarljivih belanevina nego ko< kuruza, suncokreta, ozime rai i pst ovsa, sudanske trave, a ne zaostaje ni: lucerkom, u odnosu na koju (u fazi c tanja) sadri skoro dva puta manje tesvarljive celuloze. zahvate ljuske prstenasto, ela ljuska sui i propada.

Zatita od bolesti
Na biljkama uljane repice prema literarnim podacima evidentirane su sledee bolesti: plamenjaa pr. Peronospora parasitica sin. P. brassicae, mrka pegavost pr. Alternaria brassicae, suva trule pr. Phoma lingam, bela trule pr. Sclerotinia sclerotiorum, pepelnica pr. Ervsiphe cruciferarum, kila (hernia) korena uljane repice pr. Plasmodiophora brassicae, siva trule pr. Botrvtis cinerea, bela ra pr Albugo candida. Meutim, za sada su kod nas konstatovane sledee fitopatogene gljive. Plamenjaa uljane repice pr. Peronospora parasitica sin. P. brassicae. Parazit se javlja uglavnom na kotiledonima i listovima u vidu hlorotinih pega na licu lista. Sa nalija se moe zapaziti bela navlaka u okviru hlorotinih pega. Vei broj pega dovodi do izumiranja lista. Parazit moe biti destruktivan u fazi kotiledona i prvog stalnog listia. Mere borbe: u fazi kotiledona i prvog

stalnog listia neophodno je izvesti jedan hemijski tretman sa preparatima na bazi: Mancozeba, Metaloksila, Propamocarba - hidrohlorida, Azoksistrobin i Fosetil aluminiuma. Mrka pegavost pr. Alternaria brassicae. Mrka pegavost se javlja na svim nadzemnim delovima biljke od setve do etve. Na hipokotilu tokom jeseni mogu se zapaziti sitne crne pege. Na listovima tokom jeseni i prolea gljiva prouzrokuje mrke pege sa hlorotinim oreolom. Vei broj pega dovodi do suenja i propadanja lista. Mrke pege se javljaju i na stablu i ljuskama. U sluaju da pege

Ovo je naroito izraeno ako se pege jave na drkama ljuski. Ako doe do pojave pegavosti na mladim ljuskama, one su obino bez semena, a ako se pegavost javi gde je ve dolo do formiranja semena, takvo seme je sitno i turo. Mere borbe: s obzirom da se parazit odrava u zemljitu na etvenim ostacima u vidu konidija, mikrosklerocija i hlamidospora, a moe se prenositi i semenom, neophodan je viegodinji plodored u kojem se ne gaje druge biljke iz roda Cruciferae, zdravo seme. Ako se na osnovu pregleda biljaka tokom jeseni i prolea utvrdi jai napad parazita neophodno je izvesti i hemijske tretmane sa preparatima na bazi Mancozeba (Dithan), Propineba (Antracol), Difenikonazol (Score). Suva trule pr. Phoma lingam. Parazit se javlja na svim delovima biljke. Na vratu korena i korenu se javlja u vidu sivih pega. Na uzdunom preseku se moe zapaziti da micelija gljive prodire duboko u tkivo. U okviru ovih pega se mogu zapaziti crna telaca gljive (piknidi). Na listovima i stablu se javljaju sive pege oiviene jednim tamnijim rubom od ostalog dela. I u okviru ovih pega gljiva obrazuje brojne piknide. Parazit se javlja i na ljuskama i semenu. Najtetnija je korenska forma kada dolazi do propadanja i suenja biljaka

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNI

Pele
Pele su izuzetno vane za opraivanje mnogih biljnih vrsta, a naroito uljane repice. Uljana repica cveta posle jabuke. U naim regionima gajenja poinje da cveta oko 1. maja i zato mnogi pelari prvo iskoriste cvetanje jabuke za pau. S obzirom da se nektar u cvetu uljane repice obrazuje neprekidno pele mogu da poseuju jedan cvet nekoliko puta. Dobro razvijena pelinja zajednica moe dnevno da sakupi i do 4 kg meda. S jednog hektara uljane repice moe

etva

Kao i kod svih ratarskih kultura m i kod uljane repice etva predsta\Ij| veoma odgovoran posao. Kako ulja repica pri kraju vegetacije veom bn dozreva to je kod nje izuzetno van odrediti pravi momenat etve, znata vanije nego kod drugih itarica. <J momenta etve u velikoj meri zavisi | sina prinosa i kvalitet semena.

tokom vegetacije. Mere borbe: S obzirom da se parazit u narednu godinu prenosi etvenim ostacima i semenom neophodno je koristiti zdravo seme, viegodinji plodored, kao i otporne sorte. Uljanu repicu ne bi trebalo gajiti posle biljaka iz familije Brassicacae najmanje 2-3 godine. Bela trule pr. Sclerotinia sclerotiorui. Parazit se javlja na svim biljnim delovima: stablu, listovima, bonim granama i ljuskama. Na listovima se javljaju krupne hlorotine, poluvlane pege. U pazuhu lista, zbog vode u jutarnjim asovima i zadravanja za vreme kinog perioda pege su izrazito vlane i svetio mrke boje. Napadnuti listovi se veoma brzo sue i otpadaju. Najkarakteristiniji simptomi mogu se videti na prizemnom delu stabla kada ista dobiju belu do mleno belu boju.

da se sakupi i do 80 kg meda, a na parcelama sa visokom agrotehnikom i vie. Za vreme cvetanja uljane repice u vazduhu se moe osetiti miris nektara koji je esto puta toliko jak da izmami pele iz konica ak i ako je temperatura niska. To ponekad dovede do nazeba pa i do uginua pela. Meutim, zbog produkcije velike koliine polena zajednice se brzo razvijaju, a neki put dobijaju nagon i za rojenje. Na luenje nektara znaajan uticaj ispoljavaju temperatura, jaina sunevog osvetljenj a, vlanost vazduha, vlaga u zemljitu i vetar. Visoka temperatura, obilne padavine i jak vetar nepovoljno utiu i na rad pelinjih drutava.

Na osnovu mnogobrojnih istraiva ja repicu je najbolje eti u tehnolol zrelosti. Usev u ovoj fazi je ukastosmt boje, lie je skoro osueno, plodovi bonim granama veim delom utosir.;e boje, a manjim delom utozelenkasB boje. Pri laganom udaru rukom po stab.jici plodovi na centralnoj grani pucaju Seme u plodovima je uglavnom sme boje i tvrdo. etva se obavlja itnim kombajnin: kada vlaga u zrnu padne ispod 13' Na kombajnima za etvu uljane repica se moraju uraditi odreene adaptaci : S obzirom da najvei gubici nastaju n hederu zbog udara vitla ono se moe skinuti, odnosno moe mu se smanj broj obrtaja ili da se elini prsti poskidaju. Minimalni gubici se ostvare pr poloaju vitla u poziciji C (maksimaln: nazad) i kinetikom koeficijentu 0,85 Preporuuje se produenje stola heden da bi se sakupilo to vie prosutog zrn^ Broj obrtaja bubnja treba da bude to :e mogue manji, ispod 500 o/min., a sil bi trebalo da budu promera 3,5-5,0 mm. "Petersonovo" sito treba potpuno otvoriti, a produetak podii do kraja. Korpa se otvara do kraja, a jaina vetra se re gulise tokom etve i zavisi od vlanost useva.

>

Na uzdunom preseku ovakvih biljaka moe se zapaziti bela mieelija sa crnim telacima - sklerocije gljive. Napadnute biljke veoma brzo uginjavaju i ne daju prinos. Mere borbe: Viegodinji plodored (ne gajiti u plodoredu suncokret i soju), upotreba zdravog semena. Hemijska tretiranja izvesti na osnovu pregleda uljane repice pred cvetanje sa preparatima na bazi vinklozolina (Ronilan), karbendazim (Galofungin), flutriafol + karbendazim (Impact - c).

Dr Radovan Marinkovi Dr Ana Marjanovi - Jeromela Mr Petar Mitrovi Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

by DuleS

{-ironini endometritisi su najei uzrok neplodnosti, ne samo kod krava, ve i krmaa i kobila, pa zato njihova pravovremena dijagnostika i terapija imaju veoma znaajnu ulogu u Ieenju steriliteta ovih domaih ivotinja.
ndometritis je zapaljenje endometrijuma, tj. unutranjeg sloja materice. Ovo oboljenje kod krava nije retko - kod 90-100% mlenih krava se odmah nakon poroaja javlja akutni endometritis. On nastaje kao posledica prelaska bakterija iz spoljanje sredine preko vagine u matericu. Materica je obino sterilno okruenje, ali se nakon poroaja u nju nasele mnoge bakterije. Najei uzronici endometritisa kod krava su Actvnomices pvogenes i Fusobacterium necrophorum. Endometritis mogu izazvati i druge bakterije, meutim nisu sve podjednako opasne za organizam - neke su patogenije od drugih. Zato samo treina krava nakon teljenja ispoljava znake bolesti.

Kod krava obolelih od hroninog endometritisa obino se moe lako primetiti iscedak iz vagine, koji moe da bude mukozni ili gnojni. Retko se javljaju poremeaji opsteg stanja (temperatura, gubitak apetita i si), a i proizvodnja mleka je obino nepromenjena. Zbog prisustva patogenih bakterija u materici dolazi do zapaljenja sluznice, to stvara nepovoljne uslove za implantaciju embriona, pa ove ivotinje ne mogu da ostanu gravidne za vreme toka bolesti. ak i nakon prestanka bolesti, stope zaea su kod ovih krava znaajno nie, najverovatnije zbog fizikog oteenja i stvaranja lezija na materici i jajovodu tokom infekcije. Takoe, zbog hroninog endometritisa nastaju endokrini poremeaji i smanjuje se funkcija jajnika.

Terapija
Poto se kod veine krava nakon poroaja javlja endometritis, ali i spontano Akutni tok bolesti - bolest traje kratko (nekoliko dana do nekoliko nedelja), klinika slika je burna, javlja se poremeaj opteg stanja organizma (poviena temperatura, gubitak apetita, apatija i si) Hronicni tok bolesti - klinika slika je blaga, ali bolest due traje (nekoliko nedelja, meseci, ak i godina) Patogenost - sposobnost mikroorganizma ili parazita da izazove oboljenje kod domaina. Involucija materice - vraanje materice u stanje pre graviditeta lmplantacija embriona - prijanjanje i usadivanje ambriona u zid materice. Deava se u ranoj trudnoi i obezbeuje vezu izmeu majke i ploda, tako da plod moe da se hrani i raste. Endokrini poremeaji - poremeaji u hormonalnoj regulaciji Lokalna terapija - lek se aplikuje na neko mesto sa ciljem da tu i deluje Sistemska terapija - lek se aplikuje sistemski ( u krvotok) i odlazi do mesta delovanja Feces - izmet

Klinika slika
Akutni endometritis se karakterie gnojnim iscedkom iz vagine i povienom temperaturom. Usled delovanja imunog sistema, regeneracije endometrijuma i involucije materice, bakterije u materici bivaju unitene, i kod veine krava znaci bolesti nestaju nakon tri nedelje. Samo kod 10-15% obolelih ivotinja akutni tok bolesti prelazi u hronicni.

Dijagnoza
Kada neka bolest protie u hroninom toku, njena klinika slika je blaa i simptomi su manje izraeni. Tpak, nije teko primetiti patoloki sekret iz vagine i posumnjati da neto nije u redu. Radi postavljanja tane dijagnoze, veterinar e obaviti vaginalni i rektalni pregled, a moe se dodatno uraditi i analiza krvi.

Poljoprivredni list

by DuleS

^w- prestaje nakon tri nedelje, na poetku bolesti nije potrebno primeniti terapiju. Ako bolest traje due od tri nedelje, to znai da se u materici nalaze patogene bekterije i tada je neophodna veterinarse sistemski daju antibiotici, hormoni, vitamini i minerali. Za uspeno izleenje vano je da se pobolja ishrana i nega i uopte poprave uslovi dranja ivotinja.

STOARSTVO
gativno odraava na imunitet ivotinje. Takoe, teniji feces doprinosi veoj zaprljanosti vagine i poveava broj bakterija u njoj - zato su hronini endometritisi redi kod tovnih goveda kod kojih

Subldiniki endometritisi
Kod nekih obolelih ivotinja ne javljaju se nikakvi simptomi bolesti. Takav oblik bolesti naziva se subkHnikim endometritisom. Terapija se primenjuje nakon dva neuspena osemenjavanja, tako to se ivotinja normalno osemeni ili pripusti, a nakon 24 sata se materica ispira blagim rastvorom antibiotika.

Patoloki iscedak iz vagine

ska intervencija. Ako se ivotinja ne tretira, male su anse da e se organizam sam izboriti sa boleu do sedme nedelje, kada se obino poinje sa osemenjavanjem. Terapija endometritisa predstavlja jedan od najvanijih postupaka u leenju steriliteta. Ve dugo se u praksi koristi lavaa (ispiranje) materice rastvorom dezinficijensa ili antibiotika. Pored ove lokalne terapije, obolelim ivotinjama

Prevencija
Ne moe se prevenirati nastanak hroninog endometritisa, ali se popravljanjem uslova dranja moe smanjiti mogunost nastanka bolesti. Vano je odravati higijenu prostora u kojem ivotinje borave (ista prostirka) i higijena samih ivotinja (timarenje, ispiranje vagine kada se uprlja fecesom). Bitna je i ishrana, jer se nedostatak nekih mikroelemenata, npr. selena i vitamina E, ne-

Piometra (gnoj u materici)

je feces vre konzistencije. Poto se tok bolesti hroninog endometritisa odraava na sve delove reproduktivnog sistema, nije neobino to ima tako veliki uticaj na nastajanje sterilnosti kod krava. ak i posle uspene terapije, stepen zaea je kod krava za 20% nii. Kod ovih krava je smanjena i proizvodnja mleka, tako da su ekonomske tete velike. Angelina Meringer

Pojilice za sitnu i krupnu stoku >m-:

TBl: 022/551-176,552-468 Mob: 063/518-527

SERVIS, PROIZVODNJA I PRODAJA APARATA ZA MUU KRAVA

Preduzee Gumil Junior" je najvei domai proizvoa muznih ureaja i pratee opreme. Preko 4.000 zadovoljnih korisnika je garancija kvaliteta. Proizvodni program obuhvata mobilne i stacionarne muzne ureaje za krave, ovce i koze razliitog kapaciteta, rezervne delove, muzne gume, pojilice za goveda i svinje i dr. Svi ureaji imaju dvanaestomesenu garanciju. Montau i putanje u pogon, zatim obuku rukovaoca obavlja servisna sluba koja je po principu mobilnog servisa u stanju da otkloni svaki problem u roku od 24 asa. Pouzdanost u eksploataciji i niska cena su odlike Gumil" muznih ureaja.

Kanti m pijenje teladi i noenje mleka

'^m0 ' -'

by DuleS

STOARSTVO

Osnovni element svih ivih organizama je voda, pa tako i kunia. Telo odrasle ivotinje u proeku sadri oko 60% vode, od ega koa i unutranji organi 50-80, a krv 80 posto.
oda je nuna za odvijanje niza procesa u organizmu, u prvom redu varenja, zatim zamene materije (metabolizma) i regulacije telesne temperature. Svakodnevno se gubi mokraom, izmetom, znojenjem i disanjem. Organizam sam regulie koliinu vode i nastoji daje zadri na odreenom nivou. Nedostatak vode ispoljava se u smanjem uzimanju hrane, rastu i produktivnosti, smanjenoj otpornosti organizma, a gubitak dovodi do smrti. Kunii, kao i ostale ivotinje i ovek, lake podnose nedostatak hrane nego vode. Kuni moe preiveti i ako izgubi svu telesnu masnou i polovinu telesnih belanevina. Sa druge strane, gubitak 10 % vode u organizmu izaziva teke zdravstvene tegobe, a 20-procentni gubitak zgruavanje krvi i sigurnu smrt. Oigledno je dakle kako razmiljanja ili stavovi pojedinih uzgajivaa da kuniima nije potrebno ponuditi vodu za pie, posebno ako ih hranimo zelenom hranom, nisu tana i ugroavaju zdravlje pa ak i ivot ivotinja.

2,5 dl vode dnevno po kuniu

Potrebe za vodom razlikuju se zavisno od uzrasta i naina iskoriavanja kunia, vrste ponuene hrane i spoljanje temperature. Smatra se da je odraslom srednje velikom kuniu u proeku dnevno potrebno dva i po decilitra vode. Ako je re o mladuncima, potrebne koliine vode su znatno vee nego kod starijih. Nedostatak vode due vremena kod mladih kunia usporava rast. enkama prilikom koenja na raspolaganju

treba da budu vee koliine svee, pitke vode. Zbog gubitka veih koliina krvi one jako oedne, a ako nemaju dovoljno vode poseu za svojim mladuncima, to se smatra jednim od uzroka kanibalizma kod kunia. Takoe, poveane potrebe za vodom imaju i enke koje doje mladunad. Potrebna koliina vode zavisi od mlenosti, broja mladunaca i spoljanje temperature. Potreba kunia za vodom zavisi i od vrste hrane kojom ih hranimo. Po pravilu su potrebe kunia za vodom tri puta vee od potreba za suvom materijom. Koliina vode potrebna kuniima kada ih hranimo zelenom hranom i vodenastim krmivima vnatno je manja u odnosu na ishranu suvom i koncentrovanom hranom. Ipak, ne smemo zaboraviti da ne postoji hrana koja u potpunosti moe zameniti vodu. Ako je kuniima ponuena hrana bogata vlaknima, belanevinama i mineralnim materijama potrebe za vodom znatno su vee. Naime, razgradnjom belanevina nastaje urea koja se kao otpadna materija izluuje mokraom. Za njenu razgradnju i izluivanje potrebne su vee koliine vode. U suprotnom, posledice su tetne za organizam.

Svakodnevna kontrola pojilica

Temperature vazduha, takoe utiu na potrebu kunia za vodom. U letnjem periodu kuniima su potrebne vee koliine vode. Razlog je taj to su tokom letnjih vruina vei gubici vode zbog hlaenja organizma isparavanjem, posebno ako ivotinje drimo na suncu.

Zimi kunii vie oedne ako ih drimo u zatvorenim prostorijama sa grejanim, suvirn vazduhom. Sa druge strane, ako ih drimo u nezagrejanim prostorijama moramo svakodnevno da proveravamo pojilice da se zbog niskih temperatura ne smrzne voda u njima. Voda koju nudimo kuniima mora biti sveza i higijenski besprekoma. Temperatura bi priblino trebala da odgovara onoj u prostoriji, a ne bi smela da bude nia od 8C. Voda ne srne da bude pretopla, jer je u tom sluaju kunii nerado piju. Ako kuni osea veliku e nemiran je, lie reetke i odbija suvu hranu. Kada im vodu nudimo retko, kunii e je piti pohlepno i u velikim koliinama, to moe izazvati razliite, uglavnom probavne tegobe. Pojilice za kunie moraju pre upotrebe da se oiste i dezinfikuju. Dok su u upotrebi, treba redovno da se pregledaju i iste. Delimo ih na otvorene i zatvorene. U otvorenim pojilicama stalno stoji odreena koliina vode, koja se na taj nain moe vrlo lako isprljati i postati neprikladna za pie. Mnogo su bolje zatvorene pojilice u koje voda dospeva samo dok kuni pije. Tu je mnogo manja mogunost kontaminacije i zamuenja vode. Razlikujemo boce i nipl pojilice. Moramo redovno da ih istimo da se ne bi stvorio sluzavi talog algi, i da se ne bi razvijali mikroorganizmi. Bolje su tamnije boce i crna creva u kojima se alge sporije razvijaju. Kada istimo dezinficijensima potrebno je da se dobro isperu da ne ostanu u vodi koju dajemo kuniima.

prevela M.P.

by DuleS

STOARSTVO

Patke se gaje radi proizvodnje i mesa i jaja, mada se njihova jaja manje cene od kokoijih. Meso pataka, naroito mladih tovljenih paia (brojlera), izvanrednog je kvaliteta, jer ima veliku bioloku i nutritivnu vrednost. ored mesa i jaja, pojedine rase neznatna, skoro bez znaaja. Boja perja pataka odlikuju se vrlo kvali- joj je najee bela, crna, tamnosmea, tetnim perjem i relativno kru- smea i arena. Najcenjeniji je beli soj, pnom i kvalitetnom jetrom. Ova vrsta zbog najbolje nosivosti. ivine se relativno mnogo gaji u VojvoProizvodnja jaja indijske trkake je dini, pa i u drugim krajevima nae ze- vrlo velika, godinje u proeku snesu mlje. oko 150 jaja, a dobri (elitni) zapati 200 i Sve rase pataka, grubo posmatrano, vie. Prosena masa jaja varira od 65 do mogu se podeliti, zavisno od smera pro- 80 g. Ljuska je beloute ili bledozelene izvodnje, u rase za proizvodnju mesa, boje. Prosena telesna masa odrasle patjaja, kombinovane i ukrasne (patuljaste) ke iznosi oko 1,7 kg , a patka oko 2 kg. Ishrana ne zahteva velika ulaganja, jer u rase. ishrani koristi zrnevlje i prirodnu hranu. Za ovu rasu se moe rei da joj je jedina Rase za proizvodnju jaja mana mala telesna masa, odnosno slabiIndijska trkaka je najbolja nosilja ji kvalitet mesa. Godinje se od svakog od svih rasa pataka. Vodi poreklo iz In- grla moe dobiti 80 do 100 g perja. dije, odakle je polovinom 19. veka uveU naoj zemlji se gaji u malom brozena u Evropu (Englesku i Nemaku). ju, uglavnom u Vojvodini na privatnim Primenom odgovarajueg selekcijskog posedima. rada u Engleskoj je od nje stvorena (usavrena) kulturna rasa pataka, sa ustalje- Rase za proizvodnju mesa i jetre nim i proizvodnim osobinama. Indijska trkaica odlikuje se izvanrednom nosiPeking patka poreklom je iz Kine, vou, po emu je ubrzo postala poznata odakle je preneta u ostale zemlje. Moe irom sveta. Ime je dobila zbog svog ka- se svrstati u rase kombinovanih prorakteristinog naina kretanja, odnosno izvodnih sposobnosti, jer daje dosta gotovo neprekidnog tranja pri kom se mesa, jaja i perja. Pored toga to se gaji ne ljulja (gega), kao to to ine ostale u istoj rasi, koristi se i za popravljanje rase pataka. Spada u ranostasne rase pa- osobina drugih rasa pataka. taka, pronosi sa 5 do 6 meseci starosti. Dostaje ranostasna, polno sazreva sa Vrlo je otporna i lako se aklimatizuje. 180 do 240 dana. Vrlo je izdrljiva, otInstikt leenja nije izraen, skoro je pot- porna, brzo raste i lako se gaji. Paii su puno ugaen. Vredna je u traenju hra- prilino otporni, ivahni, brzo operjavane pa paii vrlo brzo rastu. Meso joj ju i dosta lako se tove. je loijeg kvaliteta. Produkcija perja ja Telesna masa enskih grla u priplodu

iznosi 3 do 3,5 kg, mukih 3,5 do 4 kg, a odraslih ulovljenih grla 5 do 6 kg (od njih se dobija do 1 kg masti). Pri intenzivnom tovu ulovljena grla oba pola sa 50 dana dostiu prosenu telesnu masu oko 2 kg. Intenzitet nosivosti je na zavidnom nivou, jer godinje snese u proeku preko 100 jaja (rekordna grla i do 200 jaja). Jaja su krupna prosene mase oko 90 g, bele boje ljuske. Perje je odlinog kvaliteta i svako grlo u toku godine moe dati do 200 g perja. Pekinka patka je jedna od najrasprostranjenijih rasa u svetu. Od svih inostranih rasa ova patka se najvie gaji u naoj zemlji. Mous patka potie od junoamerike divlje patke. U zavisnosti od kraja gde se gaji, esto je nazivaju: muskosna, turska, bizon, bradaviasta, brazilska, berberska, gluvara itd. Karakteriu je crveni epidermalni bradaviasti izrataji na licu i oko oiju sa lezdama koje izluuju masni sekret, koji po mirisu podsea na mous, po kojoj je dobila ime. Instikt leenja je normalno izraen. Na jajima lei 33 do 35 dana. Podmladak je vrlo otporan, brzo raste i dosta rano se zaodeva perjem. Daje dosta mesa, ali slabijeg ukusa nego kod ostalih rasa pataka. Mousna patka godinje daje 70 do 80 jaja, mase 75 do 85 g, beloute boje ljuske. Prosena masa odraslih enskih grla je oko 3 kg, a mukih oko 6 kg. Belo

Poljoprivredni list

by DuleS

STOARSTVO
perje se naroito ceni u nekim delovima Pored mesa i jaja, ova rasa pataka daje Amerike, jer je vrlo neno i elastino. znaajnu koliinu vrlo kvalitetnog perDosta se koristi za ukrtanje sa dru- ja. gim rasama, pri emu se dobijaju melezi Zbog svoje krupnoe i odlinog kva(hibridi) sa dobrim proizvodnim osobi- liteta mesa Ajlesburi patka se dosta korinama. U naoj zemlji se gaji u prilinom sti za ukrtanje sa drugim rasama u cilju broju i njeno brojno stanje se postepeno stvaranja meleza. Kod nas je gajena u poveava. neznatnom broju, ali je brzo nestala, jer Ruanska patka je francuska rasa su je potisnule druge rase pataka, u pr(ime je dobila po gradu Ruanu), veoma vom redu pekinka i mousna patka. slina po boji perja divljoj patki. To je Poslednjih godina vie se posveurasa za proizvodnju mesa, mada joj je i je panja tovu na jetru kod pataka. Za produkcija jaja na zavidnom nivou. proizvodnju paije jetre koriste se rase Jedna je od najboljih francuskih rasa "Barbarie " i "Mulard". pataka. Spada u srednjestasne rase pataka. Vrlo je prodrljiva, brzo raste i dosta Kombinovane rase i specijalni lako se aklimatizuje. hibridi Prosena telesna masa enskih grla u priplodu iznosi 3 do 3,5 kg, mukih Kaki Kambel je rasa nastala ukrta3,5 do 4 kg, a utovljenih grla 5 do 5,5 njem sitne domae patke sa ruanskom, kg. Utovljena grla mogu dati i do 1,5 kg indijskom trkaicom, orpington, pa i masti. Meso je odlinog kvaliteta. U pogledu produkcije jaja ova rasa je dosta dobra. Godinje se po nosilji u proeku dobije oko 80 jaja. Prosecna masa jaja iznosi 70 do 80 g. Ljuska jajeta je zelene boje. Perje dobrog kvaliteta, neno, meko, ali zbog arene boje nije tako cenjeno. Tako ova rasa pataka ima znaaja za francusko, pa i svetsko ivinarstvo, u naoj zemlji je malo uvaena. Ajlesburi patka je engleska rasa pataka za proizvodnju mesa. Stvorena je u vrlo povoljnim uslovima ishrane i nege uz divljom patkom. Ime je dobila po odgastrogu selekciju na veu mesnatost i ra- jivau koji je radio na njenom stvaranju nije stasavanje, pri emu nije zapostav- (Kambel) i njenoj karakteristinoj boji ljena ni produkcija jaja. perja (kaki). Po izgledu to je krupna rasa, dugaka, Po optem izgledu je relativno sitna duboka i iroka. Spada u najranostasni- rasa kod koje je telo malo uzdignuto. je rase pataka. Vrlo je otporna i prilino Vrlo je ranostasna i odlina nosilja. Po lako se gaji. Odlikuje se dobrim proi- veliini i masi tela to je dosta mala rasa zvodnim sposobnostima. pataka. U pogledu produkcije jaja ova Tovne sposobnosti ove rase su dosta rasa pataka je izvanredna nosilja. Godidobro izraene. Utovljena grla sa 2,5 nje se po grlu dobije 160 do 200 jaja, a meseca starosti postiu prosenu telesnu kod elitnih zapata i do 250 jaja. Jaja su masu oko 3 kg. Meso je odlinog kvali- relativno krupna, prosene mase 70 do teta, jer je neno, finih vlakana, protka- 80 g, bele boje ljuske. Kod enskih grla no mau, sono, mekano i vrlo ukusno. prosena telesna masa iznosi oko 2 kg, Telesna masa odraslih grla kree se od a kod mukih oko 3 kg. Meso je dobrog 4 do 5 kg. Ajlesburi patka rano pronosi kvaliteta. U naoj zemlji dosta se gaji i vrlo dobra je nosilja. Godinje snese zbog svojih kombinovanih svojstava. 80 do 100 jaja, prosene mase oko 90 Domaa patka vodi poreklo od divg, bledoute ili bledozelene boje ljuske. lje patke kojoj je u mnogim osobinama dosta slina. Poto je vrlo otporna i izdrljiva sa lakoom podnosi ekstenzivne uslove dranja. Obino poinje da nosi u martu i sa malim prekidima nosi dva do tri meseca. Instikt leenja nije najbolje izraen, zbog ega se njena jaja legu vetakim putem ili pomou druge vrste ivine. Mladunci rastu vrlo brzo i prilino su otporni, samo ih u prve dve do tri nedelje ivota treba uvati od nevremena i obezbedrti im dodatnu belanevinastu hranu. Jako je prodrljiva, sama sebi nalazi hranu po potocima, rekama, barama, livadama, panjacima, vonjacima itd. Domaa patka se moe svrstati u rase kombinovanih proizvodnih osobina, mada je njena proizvodnost, kao i kod svih primitivnih rasa, znatno manja od kulturnih rasa pataka. U toku godine ona moe da snese 60 do 65, pa i 80 jaja. Masa jaja se kree od 65 do 75 g, a boja ljuske je zelenkasta, rede bledo zelenkasta. Masa odraslih enskih grla kree se izmeu 1,5 i 2 kg, a mukih 2 i 2,5 kg. Relativno lako se tovi, pri emu, pored jaja i mesa, daje dosta masti (i do 1 kg). Od jedne patke godinje se moe dobiti 150 do 200 g kvalitetnog perja, naroito ako je bele boje. Orpington patka nastala je u Engleskoj, ukrtanjem domae patke, indijske trkaice, zatim ajlesburi i ruanske patke, kao i jo neke rase. Poto se dobro aklimatizuje, prilino je rasprostranjena u svetu. U pogledu proizvodnih sposobnosti jedna je od boljih rasa za proizvodnju jaja i mesa. To je ranostasna rasa koja poinje da nosi jaja sa oko 6 meseci starosti. Dosta je otporna, lako se gaji, ivahnog je temperamenta i lako se aklimatizuje. Nosivost ove patke je dosta dobro izraena. Godinje snese 120 do 160 jaja, a bolje nosilje i znatno vie. Prosena masa jaja kree se od 70 do 90 g. Ljuska je svetlozelenkaste boje. Prosena telesna masa odraslih grla kree se od 2,5 (patka) do 3,5 kg (patak), a utovljenih grla 4 do 5 kg. Tovna sposobnost je dobra, a meso je osrednjeg kvaliteta. Podmladak relativno brzo raste, tako da sa 7 do 9 nedelja starosti dostie prose-

Poljoprivredni list

55

by DuleS

STOARSTVO
nu telesnu masu oko 2 kg. Perje je dosta dobrog kvaliteta, ali se manje ceni zbog ute boje. Kod nas se gaji u relativno malom broju. Shodno tome daje u naim uslovima gajenja pokazala dosta dobre proizvodne rezultate, trebalo bije gajiti u jo veem broju. Ukrajinska patka stvorena je sredinom 20. veka u Ukrajini, od domaih rasa pataka razliite boje perja (glinaste, sive i bele) uz izvesno oplemenjivanje, uglavnom kod belog soja, sa pekinkom rasom pataka. Po produktivnosti se moe svrstati u rase pataka kombinovanih proizvodnih sposobnosti. Po telesnoj masi je srednje teka rasa kod koje je telo relativno dugako, iroko i duboko. Perje je dobrog kvaliteta, naroito kod belog soja. U zavisnosti od soja telesna masa odraslih grla kree se od 3 do 3,5 kg (enskih), odnosno 3,5 do 4 kg (mukih). Sa 50 dana tova utovljena grla dostiu telesnu masu preko 2 kg (kod belog soja 2,3 do 3,5 kg). to se tie nosivosti, godinje daje 100 do 140 jaja. Jaja su relativno krupna, prosene mase oko 80 g. Ova rasa pataka se uglavom gaji u Ukrajini i severnim delovima Kavkaza. Specijalni hibrid Cherrv vallev stvoren je u Engleskoj, ukrtanjem vie 7 nedelja dostiu teinu od 3 kg. enke su dobre nosilje, tako za 10 meseci proizvodnje snesu oko 180 komada jaja, a dobre nosilje i znatno vie. Zbog dobrih karakteristika ovaj hibrid je rasprostrtanjen u elom svetu. Kod nas je organizovana proizvodnja ovog hibrida u Zrenjaninu i Valjevu.

Ukrasne rase pataka

Postojbina mandarinke - patuljaste patke, je severoistona Azija. Danas su rasprostranjene u Holandiji, Engleskoj i Nemakoj. Ove patke ive u paru. Hrane se zrnevljem i hranom kao i ostala ivina. Godinje enka proizvede od 8 do 12 komada jaja. U intenzuivnom nainu odgoja moe enka da proizvede do 30 komada jaja. enke slabo izvode mlade, pa se obino za nasaivanje koriste druge vrste ivine. Pored mandarinke poznate su jo mala smaragdna i karolinka patka. dipL ing. Svetlana Vasi

rasa pataka. Ime je dobio prema istoimenoj dolini gde se i danas gaji. Postoji vie tipova ove patke - PL2, PM2, PSI, PS2 i drugi. Svaki ovaj tip karakteriu odreena proizvodna svojstva. Tip PL2 ima najbolja kombinovana svojstva. Mujaci dostiu do 5 kg, a enke do 3 kg. Paii su veoma pogodni za brojlerski tov, poto u starosti od

Zvanini zastupnik firme za Srbiju

Kombajn John Deere 2054 Snaga motora: 180 KS, Broj radnih sati: 1900

Godina proizvodnje

Green Star d.o.o. tel. 064/0863640 office@green-star.rs greenstar.ns@gmail.com

by DuleS

"temperatura vazduha je, pored ostalih ekolokih i pedolokih faktora, znaajan inilac u biljnoj proizvodnji koji odreuje areal gajenja neke biljne vrste, brzinu i intenzitet mnogih fiziolokih procesa u biljci, dinamiku rastenja i razvia i visinu i kvalitet prinosa. Svaka fenofaza ih faza organogeneze jedne biljne vrste za svoje nesmetano proticanje zahteva odreene temperaturne uslove. U tom smislu postoje kardinalne temperaturne take: minimum, optimum i maksimum, za svaku fazu rastenja i razvia posebno. Optimalna temperatura je ona koja u odreenom vremenskom periodu omoguuje ravnomerno rastenje i razvie odreene biljne vrste, nesmanjenog intezinteta. Minimalna i maksimalna temperatura su one vrednosti koje usporavaju i oteavaju ili ubrzavaju proticanje odreenih fenofaza, a usled due izloenosti biljaka njima i delovanja drugih nepovoljnih uslova, mogu da ubrzaju i na taj nain skrate period za formiranje biljnih organa kao nosioca produktivnosti. I da potpuno zaustave rastenje i razvie i izazovu propadanje biljke. Sa aspekta ozimih strnih ita, ovo je period u kome su posebno aktuelna pita-

ka. Dejstvom niskih pozitivnih temperatura propadanje biljaka ne nastaje, dakle usled iscrpljivanja i gladovanja biljaka, jer su ispitivanja pokazala da u biljnim Otpornost na niske organima ima jo uvek dovoljno ugljenih temperature hidrata, ve od posledica naruavanja Sposobnost biljaka da se prilagode ni- normalnog prometa materija i energije i skim kako pozitivnim tako i negativnim odnosa pojedinih procesa u biljci. temperaturama odreena je naslednom U uslovima naeg podneblja, na oziosnovom vrste odnosno sorte, ah zavisi i mim strnim itima, ee nastaju oteod niza drugih faktora, kao to su: vreme enja od niskih negativnih temperatura i kvalitet setve, vremenske prilike koje odnosno od mraza. Osetljivost biljaka na su prethodile periodu niskih temperatura mraz uslovljena je koliinom vode u tkii opste pripremljenosti biljnog organiz- vu i njenim odnosom sa sadrajem eera ma za niske temperature. Temperature i oligosaharida u eliji, a uzrok oteenja vazduha ispod minimuma za odreenu je led koji se, smrzavanjem vode, moe fenofazu u duem vremenskom periodu formirati u meuelijskim prostorima i izazivaju poremeaje u prometu materi- u samoj eliji. Ukoliko sniavanje temja u biljci, remete skladan odnos izmeu perature nastupi postepeno kristali leda procesa sinteze i, nasuprot njemu, oksi- se uglavnom obrazuju u meuehjskim dacije i hidrolize i intenziviraju nagomi- prostorima, to, izuzev ako se ne radi o lavanje produkata interni edijarnog me- veim koliinama koje mehaniki otetabolizma, tetnih za biljku. Mehanizam uju protoplazmu i naruavaju strukturu otpornosti biljaka na niske temperature elije, ne mora imati za posledicu trajno zasniva se na njihovoj sposobnosti da propadanje biljaka. Biljke su oteene, brzinu odreenih reakcija harmonino izgledaju uvelo, ali je sauvana sposobmenjaju i prilagode uslovima okoline nost protoplazme da obnovi svoju struki tako, moe se rei kontrolisano, sau- turu. Nastupanjem uslova koji obezbevaju normalnu strukturu protoplazme i uju postepeno otapanje leda, voda se procese metabolizma. Kod biljaka ne- povlai iz meuelijskih prostora, elija otpornih na niske temperature izostaje je apsorbuje, a njen turgor se ponovo uskontrolisano prilagoavanje izmenjenim postavlja, tako da biljke mogu da nastave uslovima okoline, procesi fotosinteze, proces rastenja i razvia. Pri brzom i nasinteze saharoze i ostali sintetiki pro- glom sniavanju temperatura dolazi do cesi slabe, a intenziviraju se oksidativni formiranja leda unutar elije, nepovratprocesi i hidroliza saharoze, ovruju nog naruavanja strukture citopiazme i masne materije, menjaju se viskozitet i uginua biljke. koloidne - hemijske osobine protoplazTokom prezimljavanja ozimih strme, nagomilavaju se tetne materije (ornih ita oteenja i njihovo stradanje ne ganske kiseline i rastvorljiva jedinjenja moraju uvek da budu prouzrokovani diazota), to sve vodi pojavi spoljnih znarektnim delovanjem niskih temperatura. kova propadanja (uvenua) i smrti biljaBiljke mogu da stradaju ukoliko due

nja otpornosti biljaka na niske temperature i sposobnosti prezimljavanja.

Poljoprivredni list

by DuleS

RATARSTVO
budu pod ledenom korom, usled guenja i gladovanja, jer se sve rezerve ugljenih hidrata troe na disanje. Pri naglom otapanju ledene kore takoe moe doi do oteenja i stradanja biljaka. U takvim uslovima se pogorava provetravanje zemljita, biljke poinju da diu anaerobno, to za posledicu ima stvaranje otrovnih materija, opasnih za biljku. Sposobnost biljaka da spree anaerobne procese i podnesu njihove toksine produkte stoji u vezi sa optom otpomou ozimih strnih ita na zimu. zimskih" (rafinoze i stahioze). Ove materije poveavaju osmotski pritisak elije, to sniava taku mrnjenja, spreavaju zamrzavanje vode, utiu na propustljivost elijskih membrana i membrana vakuola, a time i na vodni reim elija, stabilizuju elijske strukture, posebno hloroplaste i tite proteine, u prvom redu one na povrini elijskih membrana. Druga faza kaljenja se odvija na temperaturama ispod 0C i ne zahteva svetlost, a kod ozimih strnih ita moe da protie i pod snegom. Ova faza je karakteristina po kvantitativnim i kvalitativnim promenama u prometu belanevina. Kompleks belanevina se pri niskim temperaturama raspada, menja se odnos razliito rastvorljivih frakcija, takoe i odnos aminokiselina i sadraj azota. Za otpornost biljaka prema mrazu od znaaja su hidrosulfidne i druge hidrofilne grupe, koje vezuju vodu na povrini i Iako smanjuju mogunost deformacije strukture molekula proteina. U manje otpornih biljaka hidrosulfidne grupe se vanja leda unutar nje, a dovoljna koliina ugljenih hidrata i odgovarajuih proteina znaajno sniava temperaturu obrazovanja leda u meuelijskim prostorima i temperaturu pri kojoj pritisak leda dostie maksimum i olakava apsorpciju vode iz meueliskih prostora od strane elije nakon otapanja leda, to sve ukupno uveava sposobnost prezimljavanja i smanjuje opasnost od oteenja u toplim danima posle mraza.

Kaljenje biljaka i promet materija

Kaljenje biljaka je povratno fizioloko prilagoivanje nepovoljnim uslovima spoljanje sredine, kojim se poveava adaptibilnost biljke i njena sposobnost prezimljavanja. Preduslov ovog procesa jeste zaustavljanje procesa rastenja i razvia i prelazak u stanje mirovanja, to, pak, zavisi od svetlosnih uslova, fotoperiodizma i ishrane biljaka.

Uticaj agrotehnikih mera na prezimljavanje .

Na ispoljavanje otpornosti biljaka strnih ita na niske temperature i bolje prezimljavanje moe se znaajno uticati pravilnim izvoenjem odreenih agrotehnikih mera. U tom smislu veliki znaaj se pripisuje vremenu i nainu setve. Setvom strnih ita u optimalnom roku obezbeuju se uslovi za ujednaeno nicanje i dobro ukorenjavanje i regulie se harmonian razvoj biljaka do zime. Biljke u nastupajui period niskih temperatura ulaze u dobroj kondiciji, to im poveava sposobnost prezimljavanja i obezbeuje da u prolee nesmetano nastave rast i razvoj, za razliku od biljaka iz kasnije setve, koje esto, usled delovanja niskih temperatura izmrznu, a to se sve kasnije nepovoljno odraava na prinos. U sluaju kasnije setve, eventualne posledice izmrzavanja na biljkama strnih ita u prolee mogue je ublaiti takoe primenom adekvatnih agrotehnikih mera. Znaajni efekti se mogu ostvariti valjanjem useva pri emu se ponovo uspostavlja kontakt korena sa zemljitem, prethodno prekinut usled golomrazice. Na nestrukturnim zemljitima i onima sklonim zabarivanju se najee posle obilnih padavina ili otapanja snega stvara pokorica ili se, pak, u njima zadrava suvina voda, to sve, u kombinaciji sa niskim temperaturama vazduha i zamrzavanjem, uveava opasnost od izmrzavanja, oteava rast i razvoj biljaka i negativno se odraava na prinos. Efikasne mere protiv ovakvih pojava su drljanje lakim drljaama, ime se razbija pokorica i podstie bokorenje i odvodnjavanje odgovarajuim kanalima, ime se eliminie mogunost propadanja biljaka usled izmrzavanja i guenja. Izbalansirana i adekvatna ishrana biljaka strnih ita takoe je vana sa aspek17

Prva faza kaljenja se odvija na svetlosti, pri niskim temperaturama (dnevne oko 10C, none oko 2C) i umerenoj vlanosti. Usporavanje procesa rastenja se nastvalja do potpunog mirovanja. U ovoj fazi se u elijskom soku, citoplazmi i organelama nakupljaju eeri i neki oligosaharidi. eeri su, sa aspekta otpornosti na niske temeperaturte, neophodna jedinjenj a. U biljkama otpornim na mraz utvrene su vee koliine eera, posebno tzv.

lake oksidiu i prevode u disulfidnu grupu, to je est uzrok oteenja biljaka od mraza. Kod biljaka koje su prole proces kaljenja hidrosulfidne grupe su manje podlone oksidaciji, to je jedan od uslova bolje otpornosti na niske temperature. Kod kaljenih biljaka, usled gubljenja vode, citoplazma elija je iz tenog - sol prela u amorfno - gel stanje, to poveava otpornost elije na mehanika oteenja i smanjuje mogunost obrazo-

Poljoprivredni list

by DuleS

RATARSTVO
ravnomernog nicanja i optimalnog sklopa zdravih i naprednih biljaka, tolerantnih na razliite stresne faktore gajenja, a tako i niske temperature i mraz, to sve vodi postizanju ekonomski opravdanih prinosa zrna strnih ita, odgovarajueg tehnolokog kvaliteta. sok prinos, kvalitet, otpornost ili tolerantnost prema bolestima, tetoinama, sui i kiselim zemljitima), pokazale i veoma dobru ili odlinu otpornost prema niskim temperaturama; Od sada aktuelnih sorti ozime penice u proizvodnji, kao najotT pornije se mogu istai: KG 56, KG 56 S, Takovanka, Studenica, Toplica, Planeta, Aleksandra i Kruna, ije biljke u etvorogodinjem proeku prezimljavaju od 93 do 100%. Pored njih veoma dobru otpornost imaju i sorte Vizija i Aleksandra ije biljke prezimljavaju u proeku od 77 do 89%. U istim ispitivanjima sorte standardi za oglede sortne komisije, koje takoe imaju visoku otpornost prema niskim temperaturama (Pobeda i Renesansa), prezimljavale su u Kragujevcu u proeku od 75 do 87%. Od ostalih testiranih KG sorti i vrsta strnih ita, ozima ra Rasa u istom periodu u proeku je prezimljavala 99,3% a odlinu otpornost pokazale su i sorte ozimog tritikalea Trijumf, arko i General, koje su prezimljavale od 72 do 95% takode na -I4C/12-24h. Dobro preivljavanje pokazale su i sorta ozimog (fakultativnog) tritikalea Favorit (54%), kao i sorta jarog (fakultativnog) tritikalea Vojvoda, koje su prezimljavale u proeku od 47 do 54%, dok je sorta ozimog tritikalea standard u sortnoj komisiji (KG 20) prezimljavala u proeku 65%. Sorte tritikalea, naroito fakultativne odlikuju se visokim koeficijentom produktivnog bokorenja, tako da u uslovima oteenja i gubitaka biljaka usled delo-

Sposobnost prezimljavanja kragujevakih sorti strnih ita

ta poveanja otpornosti prema niskim temperaturama i mrazu. Posebno je vano potovati preporuene doze hraniva i dinamiku njihovog unoenja u zemljite, koje se odnose pre svega na osnovne makroelemente. Prevelika koliina azota u osnovnom, jesenjem ubrenju moe da izazove suvie bujan rast biljaka strnih ita, koje se slabije kale, postaju nene i lake stradaju u uslovima niskih temperatura, a posebno golomrazica. Pribrana azotom u prolee na samom poetku faze bokorenja predstavlja znaajan stimulans biljkama, iscrpljenim niskim temperaturama, mrazom i ostalim stresnim faktorima tokom zime, da nesmetano nastave rast i razvie. Meu hranivima potrebnim u ishrani biljaka strnih ita, sa aspekta poveanja sposobnosti prezimljavanja znaajna je uloga fosfora. Na nedostatak ovog elementa biljke su posebno osetljive u poetnim fazama rasta i razvia i posledice toga se kasnije teko mogu ublaiti. Tu se pre svega misli na ulogu fosfora u procesu kaljenja i poveanju otpornosti biljaka na niske temperature i mraz, jer on utie na metabolizam azota, disanje, fotosintezu i ukupan promet energije i vododreu sposobnost protoplazme. Kalijum takoe ima vanu ulogu u prometu energije i materija u biljkama, posebno sintezi ugljenih hidrata, koji su od znaaja za poveanje Sposobnosti prezimljavanja, i regulisanju vodnog reima biljaka. Osnovni preduslov uspene i ekonomski opravdane proizvodnje strnih ita jeste upotreba deklarisanog semena, adekvatno pripremljenog za setvu. Dorada i priprema semena za setvu podrazumeva primenu odreenih mehanikih, fizikih, hemijskih i, po potrebi, biolokih postupaka na semenu nakon vridbe. Tako pripremljeno i doraeno seme u setvi, uz pravilno izvoenje svih predvienih agrotehnikih mera, preduslov je Proces kaljenja se kod penice i ostalih ozimih strnih ita, prema mnogim istraivanjima, poklapa se periodom jarovizacije. Smatra se da se po zavretku jarovizacije proces kaljenja kod ozimih strnih ita zaustavlja i da se otpornost na mraz tada, posebno kod penice, smanjuje utoliko vie to je aktivno rastenje intenzivnije. Otpornost prema niskim temperaturama se unaoj zemlji kod strnih ita testira u centrima u Kragujevcu i Novom Sadu po metodi Jurijeva. Ova metoda podrazumeva ispitivanje mladih biljaka zasejanih u sanduie i odgajenih u poljskim uslovima (radi kaljenja) do faze 3-5 lista (do poetka bokorenja). Izmrzavanje se obino sprovodi pre poetka perioda raskaljivanja biljaka i porasta u stablo (tokom januara ili februara). Testiranje se obavlja u hladnim komorama postepenim sniavanjem do kritinih temperatura za pojedine vrste strnih ita: -14C za ozimu penicu, ra i tritikale ili -12C, za ozimi jeam i ovas, u trajanju od 12 do 24 sati (zavisno od uslova kaljenja u

pojedinim godinama). Ove temperature su definisane kao kritine u naim uslovima proizvodnje strnih ita na osnovu prethodnih dugogodinjih analiza meteorolokih podataka i ekcesa ekstrmno niskih temperatura bez snega, poto je poznato da sneni pokriva znaajno titi useve od izmrzavanja. Na osnovu viegodinjih podataka o testiranju KG sorti strnih ita u hladnim komorama Centra za strna ita u Kragujevcu, moe se istai da su one, pored ostalih poznatih pozitivnih osobina (vi-

vanja niskih temperatura, kompenziraju gubitke bokorenjem. Aktuelne KG sorte ozimog jema Grand, Rekord, Jagodinac i Maksa i ozimog ovsa Vranac, takoe spadaju u red visoko otpornih ili otpornih i uspeno prezimljavaju temperature od-12C bez snega. Dr Milivoje Milovanovi, nauni savetnik Mr Olivera Nikoli, istraiva saradnik Centar za strna ita Kragujevac

Poljoprivredni list

by DuleS

IZ KOMSILUKA

kao marketinka
Poljoprivrednici sjeveroistone Bosne imaju dugogodinju tradiciju i iskustvo u proizvodnji voa i povra a od nedavno su se uspjeno organizovali u jedinstven oblik zadruge koja se bavi marketingom poljoprivrednih proizvoda. oljoprivredna zadruga ,,PMG VIP - Proizvodno marketinka grupa voe i povre",se i po samom nazivu razlikuje od drugih zadruga. Pod istim nazivom brenda, vlastitom etiketom i prepoznatljivom ambalaom, plasira na trite prvenstveno svjee voe i povre, kao i bogatu paletu suenog i preraenog voa. U zadruzi vole da kau daje u cijeloj ponudi predstavljen jedan neobian spoj proizvoda koji odgovaraju zahtjevima dananjeg urbanog kupca, ime prate najnovije trendove pakovanja poljopri-

vrednih proizvoda, a istovremeno nude i

pomalo zaboravljene ' preraevine od voa pri- \f premane po izvornim domaim recepturama. U tenji da se obnove stare vrijednosti i zadri duh tradicije, ne samo da koriste orginalne domae recepture, ve su zadrali i tradicionalni nain pripreme proizvoda.

Bez marketinga nema uspjeha

blem plasmana I kako na domai- em tako i na l^^ J ino-tritu. Malo je neuobiajeno da je poljoprivredna zadruga marketinka grupa", ali smo samo tako mogli sami prezentirati i plasirati nae proizvode. Marketinki segment poslovanja je postao jednako vaan kao i sama proizvodnja " kae Duri.

", '; ', *

"Mi sami ne bi mogli nita uraditi, ali vicarsko-njemaka organizacija DEZA Iako trenutno DEZA podrava zadru- GTZ je prepoznala mogunost primar- gu i materijalno i sa edukativnim prograne poljoprivredne proizvodnje na ovom mima i marketinkim aktivnostima, cilj podruju i volju stanovnitva za sarad- je da PMG-VIP" postane samoodriva njom" kae Salih Duri, direktor zadru- zadruga koja e u svim oblastima moi ge. On objanjava daje ova organizacija sama djelovati. Tako je tokom prole izabrala Gradaac za sjedite projekta i godine uz pomo organizacije DEZA, da im je prvobitni cilj bio da upoznaju izgraena hladnjaa kapaciteta do 250 ljude sa novim tehnologijama proizvod- tona za uvanje plodova jabuke i jedna nje u povrtlarstvu i voarstvu na po- manja komora za skladitenje maline druju sjeveroistone Bosne. Tako im je i jagode, a tokom ove godine jo jedna prvi zadatak bio da uvezu poljoprivrene hladnjaa kapaciteta 120 tona za jabuku. proizvoae u udruenja kako bi mogli Prema recima direktora zadruge, zadrubolje da komuniciraju i sarauju u pri- gari nastoje da iskoriste sve mogunomjeni novih tehnologija. Prvo udruenje sti da unaprijede proizvodnju a samo poljoprivrednika je osnovano u Ledeni- podruje je zahvalno, prvenstveno zbog cama Donjim, drugo je bilo Udruenje postojee infrastrukture i poljoprivredena koje je radilo na programu prerade, nih proizvoaa koji hoe da rade i ive a nakon toga je osnovano Udruenje in- od poljoprivrede. To dokazuje i duga trategralne proizvodnje koje je kasnije pre- dicija u proizvodnji voa i povra, kako raslo u zadrugu PMG-VIR u Gradacu, tako i na cijelom podruju "Za ovaj naziv proizvodno mar- sjeveroistone Bosne. Gradaani su sveketinka grupa voa i povra" smo se sni da je njihovo voe i povre zdravo i opredijelili zbog toga to je, kod nas u kvalitetno i da je teta ne iskoristiti poBiH, uvijek prisutan problem plasmana. tencijal koji imaju. Nije dakle problem proizvesti, ve prodati ono to proizvedemo. Tako da smo, pored napretka u proizvodnji koji smo ostvarili kroz ovaj projekat, rijeili i pro-

Samoodriva zadruga

Pouzdani poslovni partneri

Prema recima direktora, cilj Zadruge je da napravi to bolji ambijent za po-

22

Poljoprivredni List

by DuleS

iZKOMILUKA

ijoprivredne proizvoae. Problema ima kao i u svakoj drugoj oblasti privrede, ali se mora kreirati dobar servis za proizvoaa, od nabavke repromaterijala, preko praenja proizvodnje, plasmana gotovih proizvoda, realizacije poticajnih mjera vlade i svih razina vlasti. U interesu Zadruge je da proizvoaima obezbijedi svaku informaciju koja im moe biti korisna. On navodi da Zadruga moe doi do vie informacija, prvenstveno o stanju na tritu i moe pratiti sva deavanja, dok pojedinac ne moe. "U narednom periodu moramo vie raditi na plasmanu veih koliina proizvoda koje planiramo ostvariti, posebno kada je ljiva u pitanju, da ne bi dolazili u situaciju da stvaramo vikove ljiva u jednom periodu i bacamo ih. Imamo integralnu proizvodnju, to znai da svaku fazu rada prate strunjaci, od livade do finalnog proizvoda. Cilj nam je da zadrimo nivo kvaliteta po kojem smo postali prepoznatljivi. Do prije tri-etiri godine nismo .imali ni koliinu ni kvalitet, a sada imamo vrhunski kvalitet i proizvode prve klase.

Bamija i kukuruz eerac

Zadruga PMG broji 69 zadrugara te oko 70 kooperanata. Iskljuivo se bavi otkupom domaih proizvoda od kooperanata i zadrugara koje u veini plasira na domaem tritu a 95% od ukupne proizvodnje plasira kroz trgovake centre irom BiH. Jednako dominira proizvodnja i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Od voa proizvode ljivu, kruku i jabuku, a od povra paradajz, papriku, krampir, grah, krastavce, patlidane pa ak ibostan. Osim toga, najvei su proizvoai bamije u regiji. Proizvodnja bamijc je zapoeta jo za vrijeme turske vladavine a ovdje se proizvode najvee koliine, tako da se domae trite uglavnom snabdijeva ovom bamijom. Prema recima dipl. in. Edvina Taletovia jedan od najhitnijih proizvoda po kojem supostali prepoznatljivi je i kukuruz eerac iji su jedini proizvoai u BiH.

Na tritu se moe uglavnom nai nekvalitetno uvozno povre i voe, a kod nas ga ima dovoljno, a to je najvanije zdravo je. Zbog toga moramo uiniti sve kako bi bili to bolji dobavljai, odnosno poslovni partneri trnim centrima na podruju cijele BiH" zakljuuje Duri. Vanja Pekez

'I Agrarsoft i Atlas korova Agrarsoft Atlas travnih korova

Agrarsoft * tetoine skladita

Agrarsoft Primena herbicida u povru | Agrarsoft' Suzbijanje korova

softver,za

..tlas.travnih korova Biljne vai . , .. tetoine skladita i komunalne higijene Primena herbicida u-povru Suzbijanje korova ubriva i ubre nje Bolesti povra Samonikle vrste voaka Srbije AGRARSOFT tetoine povratetoine povra Agrarsoft ubriva i ubrenje Strna ita AGRARSOFT* Kukuruz Paradajz Kukuruz

AGRARSOFT' Bolesti povra AGRARSOFT Strna ita Agrarsoft Samonikle vrste voaka <

NH

CD pocenjod 1500din. ' mqete poruiti na telefon: 011239-20-39 ili na e-mail: pretplata-prodaja@>poljoprivrednilist.co.y

by DuleS

Oskar i Oktavija
novi modeli za unapreenje proizvodnje strnih ita
zultatima. Prema tome obogaivanje proizvodnog sortimenta sa vie vrsta i sorti ita, izazov je kako za oplemenjivae strnih ita tako i za proizvoae. Osnovni materijal za ovaj program bile su sorte: Almo, Bogo, Alda, Corn Mah, Corn winter, Presto, KG-20, kao i linije tritikalea. Prosto ukrtanje navedenih sorti izvedeno je 1997-2002 godine. Osnovni materijal za program oplemenjivanja rai bile su sorte: Kustro, Nanid, Selgo, Dankovska, Danko Nova, Monika, zatim nekoliko sorti iz Rusije, vedske, Francuske, koje se vode pod brojevima i lokalne populacije iz okoline Mrkonji Grada i Kneeva. Prosto ukrtanje navedenih sorti izvedeno je 1997-2002 godine. Odabrani materijal je podvrgnut samoplodnji (po nekoliko klasova odabrane sorte) i onda slobodnom oplodnjom ukrtan sa drugom sortom, takoe iz procesa samooplodnje. Samooplodnja u ukviru jednog klasa nije mogua, ali u okviru nekoliko klasova jeste. Ovim nainom oplodnje dobije se po nekoliko do desetak zrna po klasu. Hibridni materijal uzgajanje po pedigre metodu. Fenotipski ujednaene linije sa oznakom BL T-21, i BLR-31 kao znaajnije izdvojene su zadnjih nekoliko godina.

ve gajene biljke vode porijeklo od divljih srodnika. Sakupljanje, uvanje, procjena i koritenje genetskih resursa, neophodno je zbog sve veeg negativnog uticaja ovjeka na ekosistem. Kreiranje novih vrsta poelo je ukrtanjem unutar iste vrste kao i izmeu penice i rai. Zadnjih decenija intenzivno se uglavnom radi na penici, mada se nijedna biljna vrsta ne smije zanemariti, odnosno svaka ima svoje mjesto u ekosistemu. Proirenje biljne genetske osnove mogue je korienjem bogate rezerve izvora gena iz divljih srodnika, kao i iz udaljenih vrsta. Tritikale je sintetika biljna vrsta, alopoliploid, nastala ukrtanjem penice i rai. Danas su prisutne dvije forme: heksaploidna sa 42 hromozoma, gdje je njegova genomska konstitucija AABBRR i oktoploidna sa 56 hromozoma, genetske konstitucije AABBDDRR. Ovaj hibrid sadri sve hromozome od vulgare penice (2n=42) i sve hromozome rai (2n=14). Heksaploidna forma ima dva genoma durum penice, ali i pored toga to durum penica ima kvalitetnije zrno od vulgare penice hibrid iz ove kombinacije ima zrno loijeg kvaliteta i nieg prinosa od oktoploidnog tritikalea. Biljke oktoploida su intermedijarne u grai i visini stabljike, formi klasa, kvalitetu i strukturi zrna,

dok su po boji klasa i stabljike slinije rai. Ova dva primjera nastanka novih vrsta pokazuju da su bioloki procesi oplodnje vrlo raznovrsni, sloeni, ponekad nepredvidivi, te da se teko sa totalnom sigurnou mogu uklapati u citogeneticke ablone. Dananje sorte poljoprivrednih biljnih vrsta imaju za 60-80% vei genetski potencijal od sorti i populacija gajenih poetkom prolog vijeka. Ra je hljebno ito koje je sve traenije od strane mlinsko pekarske industrije, a ima neto viu cjenu od penice. Raema slama zbog velikog sadraja celuloze predstavlja odlinu podlogu za gajenje gljive bukovae. Zadnjih desetak godina pokazala se potreba za odreenim koliinama sjemena rai. Imajui to u vidu, a da bi kompletirali rad na Zavodu, u okviru naih mogunosti uli smo u proces oplemenjivanja rai. Rezultat toga rada je formirana gen kolekcija od 30-ak genotipova, kreirano vie iinija te jedna priznata sorta kod sortne komisije sa odlinim dvogodinjim re-

Rezultati sorte Oskar i Oktavija

Prema dvogodinjim rezultatima sortne komisije, sorta Oskar je ostvarila prosjean prinos zrna od 8952 kgha~', stoje vie od standarda. Najvei prinos ova linija je ostvarila u uslovima intenzivne proizvodnje Sremske Mitrovice 9509 kgha-1, Novog Sada 9077 kgha-1, Kragujevca 8452 kgha"1 i Zajeara 9516

Tab.l.Prinos zrna sorte Oskar i standarda u 2005. godini (kgha'1) Lokaliteti sorta BLT21 KG-20 Kragujevac 8452 8088 N.Sad 9077 8046 Panevo 7960 7680 S Mitro. 9509 6850 Sombor 8700 5800 Zajear 9516 8740
X

8869 7534

Poljoprivredni list

by DuleS

IZ KOMILUKA
kgha" . U izrazito sunoj 2002. godini najvei prinos ova linija je ostvarila u 1 uslovima Banja Luke 7546 kgha' . U mikroogledima na lokaciji ekonomije Poljoprivrednog instituta u trogodinjim komparativnim ogledima ova lini1 ja je ostvarila prinos od 8805 kgha" . Da bi nova linija ( sorta) imala visok genetiki potencijal, a uz to jo i stabilan,proizvodni potencijal, ona treba da u sebi ima ugraenih, to vie pozitivnih agronomskih osobina, kao npr. otpornost na niske temperature, otpornost na polijeganje, tolerantnost na vanije bolesti, to je mogue krupnije i dobro naliveno zrno, vei broj zrna u klasu (preko 40) ranostasnost, itd. Po vremenu klasanja Oskar je vrlo rana sorta u naim agroekolokim uslovima klasa poetkom maja, posjeduje odlinu otpornost na niske temperature. Visina stabljike je oko 115 cm, sa izrazito dugim (oko 15 cm) polurastresitim klasom klasom. Ovu sortu odlikuje izuzetno krupno zrno, apsolutne mase oko 44 g, odline zapreminske teine oko 72 kg i sadraj proteina oko 15 %. Na lokalitetu Aleksandrovca linije Poljoprivrednog instituta iz Banja luke su ostvarile znaajne rezultate i uglavnom u rangu zauzele prva mjesta. Znaajno je raci da su u ovim ogledima zastupljene vodee sorte tritikalea iz naeg okruenja. Prema jednogodinjim rezultatima sortne komisije, linija Bi R-31, je ostvarila prosjean prinos zrna od 6730 kgha" ', to je za 498 kg vie od standarda. Najvei prinos ova linija je ostvarila u uslovima intenzivne proizvodnje Sremske Mitrovice 9535 kgha"1, Sombora 7200 kgha"1. U izrazito promjenljivoj
1

Raa, to se vidi iz tabele. Na osnovu ovih dvogodinjih rezultata Linija BL R 31 zvanino je priznata i uvedena u sortiment strnih ita za razliite namjene od kojih i jedna za organsku proizvodnju. Ova linija posjeduje odlinu otpornost na niske temperature.Visina stabljike je oko 165 cm, sa izrazito dugim (oko 12 cm) polurastresitim klasom. Ovu liniju odlikuje izuzetno krupno zrno, apsolutne mase oko 44 g i odline zapreminske teine oko 80 kg. List zastaviar je polu uspravan i kao takav se odrava do kraja mlijene zrelosti, kada lagano pada u horizontalan poloaj. Klas je sa dugim paralelnim osjem, po izlasku iz rukavca uspravan, sa zrenjem se lagano povija da bi u punoj zrelosti zauzeo totalno povijen poloaj.
Tab.2. Prinos sorti tritikalea po lokalitetima u 2006. godini R. broj 1. 2. 3. 4. Institut BL BL sorta BLT8 OSKAR Odisej Favorit prinos 5722 6025 5367 5325 lokalitet Aleksandrovac Aleksandrovac Aleksandrovac Skelani Rang 2 1 3 4

N5 KG

ekonomije Poljoprivrednog instituta u trogodinjim komparativnim ogledima ova linija je ostvarila prinos od 8235 kgha"1. U drugoj 2008 godini kod sortne

Tab. 3. Rezultati prinosa sorte Oktavija i standarda iz sortnekomisije po lokalitetima 2007 godim Lokaliteti sorta BLR-31 Raa Kragujevac 4564 4736 N.Sad 6498 7020 Panevo 5761 5585 S Mitro. 9535 8205 Sornbor 7200 6160 Zajear 6824 5688
X

6730 6232

2007. godini najvei prinos ova linija je ostvarila u uslovima Banja Luke 7816 kgha-1. U mikroogledima na lokaciji

komisije na lokalitetima Srbije sorta Oktavija je ostvarila znaajno bolje rezultate odnosno za 12,8 % od standardne sorte

Priznavanjem sorti Oskar i Oktavija proizvodni sortiment naeg podneblja je bogatiji za dvije odline sorte, koje karakterie visok genetiki potencijal zrna, odlina otpornost na niske temperaure, izuzetno krupno zmo te odlina zapreminska teina. Ovu su prve sorte ozimog tritikalea i rai priznate na podruju RS i BiH. Pored odlinih agronomskih osobina ove sorte imaju odline i tehnoloke osobine. Sadraj proteina kod tritikalea je oko 15 %, a praen je vrlo dobrim vrijednostima drugih tehnolokih osobina.

Tab. 4. Rezultati prinosa sorte oktavija i standarda iz sortne komisije po lokalitetima, 2008 godini Lokaliteti Kraguje4696
_
;

N.Sad 9076 7688

Panevo 7866 7322

S Mitro. 6616 5542

Som bor 3644 2852

Zajear 6344 5636

Mandi, D. Nikofi, S. Burainovi, G. Nozini, M Poljoprivredni institut Republike Srpske Banja Luka

6374 5650

4860

hjjiiuli'fe

27

by DuleS

Na dugu konzervaciju jabuka, osim uslova u samoj hladnjai utiu i klima, zemljite, rad u vonjaku, optimalna primena agrotehnikih mera i pravilna berba.

"abuka je vona vrsta koja uvek ima trite i moe da se uva due vreme, ak i u obinim uslovima, ali na niim temperturama (pojedine sorte, tipa Ajdared u obinim hladnjaama se uvaju i do aprila ili maja). Ipak, vremenom se javila potreba da se taj period produi. Pored Ajdareda, sorte koja je ve dugo prisutna u vonjacima irom sveta, pojavile su se nove sorte i novi klonovi unutar sorti koje su zahtevale posebne uslove uvanja. Paralelno sa razvojem novih sorti, koje su po ukusu, boji, prinosu, dovele do evolucije trita jabuke, razvijala se i tehnologija uvanja. Krenulo se sa smanjivanjem procenta kiseonika u komori, gde se iz obine atmosfere oduzimao kiseonik, a pratio sadraj ugljen dioksida u komori. Tehnologija odnosno ideja, smanjenja procenta kiseonika u komori se nametnula kao reenje pri kom se

proces dozrevanja jabuke u relaciji sa vremenom smanjuje, ime se poveava period uvanja. Ovo znaci da, pored smanjene temeprature, primenom tehnologije kontrolisane atmosfere dobij amo sredinu u kojoj su uslovi za konzervaciju jabuke skoro idealni. Smanjenje procenta kiseonika u komorama vreno je na bazi zahteva voa, odnosno sorti kada ja u pitanju jabuka. Ideja smanjenja procenta kiseonika je ila od 3% kiseonika u komori preko 2% (Low Oksigen), do 1% (ULOUltra Low Oksigen), pa sve do pojave ISOSTORE tehnologije DCA - Dinamic Controle Atmosfere.. Sutina je uvek bila smanjiti procenat kiseonika u komori, iz razloga da jabuka manje die i time proizvodi manju koliinu ugljen dioksida. Ugljen dioksid u komori je taj koji pravi problem, jer njegova vea prisutnost u komori dovodi do pojave posmei-

vanja ploda i fermentacije usled uvanja. S tim u vezi tehnologija ISOSTORE DCA je razvila sistem u kome se vie ne koriste rezultati, kao i preporuke instituta po pitanju sadraja kiseonika, odnosno ugljen dioksida u komorama, vec svoje minimalne potrebe kiseonika sam plod pokazuje putem specijalnog sistema merenja koji se nalazi u komorama.

O emu se radi?
Jabuka (plod) proizvodi hloronl sve dok ima kiseonika, tako da u uslovima smanjene koliine kiseonika u komorama, nije bilo bas lako odrediti koji su to minimumi kiseonika u kojima odreena vona vrsta moe da opstane. Uvoenjem instrumenata koji u komori mere ove vrednosti, dolo se do interesantnih zakljuaka, tanije da je mogue spustiti nivo kiseonika

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK do ak 0,3% to predstavlja donju granicu na kojoj jabuka moe da opstane, a da ne otpone proces fermentacije. Pored samog produeng perioda uvanja, to je ova tehnologija omoguila, dolo se i do interesantnih zakljuaka po pitanju bolesti koje se javljaju u komorama tokom uvanja. Naime, dosadanjom tehnologijom LO i/iH ULO bilo je teko odbraniti se od pojave skalda, koji se najvie odraavao na sortama kao to su Grannv Smith i Red Deliciuos. Smanjenjem procenta kiseonika u komorama na 0,3% ovaj procenat je smanjen do te mere da problema sa skaldom u uslovima ISOSTORE DCA vie nema, tako da se i ove dve pomenute sorte, kao najosetljivije mogu uvati due nego pre. Sada kada smo videli pregled tehnologija za uvanje jabuka, moemo da se vratimo par koraka unazad i da vidimo ta je to to utie na uvanje jabuka. Da Uje mogue samo ubaciti jabuku u komore i oekivati da emo je izvaditi lepsu i soniju nego to smo je uneli u komoru? Naravno da ne! i mnoge druge robe, ima svoj vek trajanja. Da bi rok trajanja bio to dui jedna je stvar kontrolisana atmosfera i pomenute tehnologije u toj oblasti, ali na uvanje ploda utiu faktori koje emo u ovom tekstu pomenuti, a to su: - klima - zemljite - tehnologija gajenja i berba - konzervacija-uvanje Ova etiri faktora su usko povezana i neophodno je u svakom od ovih segmenata dati maksimum da bi na kraju jabuka mogla da se uva ak i do godinu dana. Protivgradna zatita je pre svega imala svoju osnovnu funkciju u zatiti zasada od grada. Danas prilikom klimatskih promena koje se i kod nas sve vie javljaju u negativnom smislu, mree smanjuju sunevo zraenje, koje na plodovima izaziva oegotine i time izuzetno pogubno utie na kvalietet jabuka, ime one vie nisu u klasi za uvanje. Sua moe takoe izazvati neeljene posledice i ugroziti strukturu ploda, ime takoe dolazimo u problem sa duim uvanjem.

Zemljite
Da bi plodovi jabuke (slina je situacija i sa drugim voem i povrem) mogli da se uvaju dui vremenski period, potrebno je pratiti situaciju na terenu i u samom startu, pri izboru parcele za sadnju jabuka izvriti analizu terena i tek tad odrediti namenu. Svi propusti koji se jave na poetku, u samom projektu podizanja vonjaka, mogu znatno da utiu na isplativost proizvodnje, a s tim u vezi da li emo biti u prilici da uvamo jabuku i prodamo je kada je ne bude bilo na tritu (jun, jul, avgust) ili emo morati da je prodamo odmah u septem-

Klimatski faktori
Klimatski faktori su ti koji uopte odreuju koje kulture mogu da se gaje u odreenim uslovima, i na koji nain utiu na odreene vone vrste. S obzirom da smo mi zemlja sa odlinim klimatskim uslovima za proizvodnju ove vrste voa, ne smemo olako prei preko nekih problema koji se kod nas javljaju a u uskoj su vezi sa klimom. Uticaj padavina njihov raspored, jedan je od faktroa koji moe dosta da utie na kvalitet jabuke koju stavljamo u skladite. Grad kao pojava, koja je opet klimatski faktor, moe se spreiti postavljanjem protivgradnih mrea, koje ne samo da uvaju plod u rodu, ve uvaju i samai stabla, da ne doe do njihovog oteenja.

44B

by DuleS

POLJOPRIVREDNI SAVETI
bru kada je ima svuda. probleme u komori. Zato? Zato to se Analizom zemljita utvrujemo Ph, jabuka uva u uslovima poveane vlaprocenat odreenih mikro i makro ele- ge kako bi se smanjili uslovi pojave menata u zemljitu a time dobijamo KALA. U tim uslovima Venturija je u sliku onoga to imamo i onoga to tre- odlinoj sredini za svoj dalji razvoj. ba da dodamo da bi biljka/sadnica bila Zato je bitno da se vonjak tokom gou stanju da nam da svoj maksimum. dine dobro odrava da ne bi zaraena Potrebno je svake godine izvriti ana- roba ula u komoru i u njoj nastavila lizu zemljita, ak i lista, da bi smo svoj dalji razvoj. bili sigurni ta je to to nedostaje' u Proreivanje je takoe veoma bitzemljitu i ta treba dati biljci da bi na operacija u proizvodnji jabuka. nam napravila jabuku koja e moi da Bitno je iz razloga to proreivanjem se uva dui vremenski period. ne optereujemo stablo i time ne dovodimo zasad u alternativnost u rodu, omoguujemo da svaki plod ima podTehnologija gajenja i berba jednake uslove u razvoju a time je i Tehnologija gajenja je ta koja nam kvalitet ujednaen, vea je obojenost omoguuje da od rezidbe, preko u- ploda a time je i dozrevanje plodova brenja, zatite, proredivanfa i na kraju ujednaeno, i laka je berba. Priikom berbe treba obratiti panju na: 1. uzorkovanje jabuka za testiranje Jabuke koje se uzimaju za uzorkovanje trebaju da budu proek, ak i segment neto zrelijih jabuka koje nameravate da berete u tom prolazu. Pri odabiru jabuka treba uzimati jabuke koje su vie obojene i vie izloene suncu da bi ste imali realnu sliku robe koju nameravate da berete u tom prolazu. I tako prilikom svakog od prolaza u probirnoj berbi. Od izuzetnog znaaja za uvanje jabuka je pogoditi pravi trenutak berbe, i berae disciplinovati da beru ono to je dogovoreno ! 2. testove koje primenjujete Najoptimalni)i i za mnoge najdo-

berbe, u komorama dobijemo optimalni plod spreman za due uvanje. Rezidba omoguava pravilno formiranje stabla i raspored grana u kronji, koji e sutra pomoi obrazovanje cvetnih pupoljaka na eljenim pozicijama i dovesti nas u situaciju da moemo da biramo koje emo plodove ostaviti na drvetu a koje ne. Bez dobre rezidbe nema kvalitetnih plodova i optimalne berbe. Kada je zatita u pitanju, zdrav vonjak e dati plodove bez oteenja, koji e kasnije moi da se uvaju due u komorama. Venturija, koja prisutna na plodu u proizvodnji, ulaskom u hladnjau moe da napravi velike

Berba
Prilikom berbe bitna je probirna berba, sto znai berba iz vie prolaza. Prve jabuke koje sazre su jabuke koje su zbog vee osunanosti i ostalih klimatsko/zemljinih uslova kao i same fiziologije sadnice dole moda i prerano u rod, i zbog toga se ne koriste za due uvanje. Ista je stvar i sa plodovima koji ostaju za poslednji prohod, kada se skuplja sve iz vonjaka. Optimum za uvanje ini svega nekih 80% od ukupnog roda, to predstavlja jabuku optimalnog kvaliteta za uvanje.

stupniji je Jod test, koji nam tano preko odnosa kiselina i eera u plodu daje realnu sliku. Potrebno je presei jabuku po sredini popreno u odnosu na osu tuka, i te polutke staviti u tacnu sa rastvorom joda. Nakon jednog minuta polutke treba ostaviti sa strane i pratiti ta se deava. Svaka sorta ima svoj optimum za berbu. Ovaj test je veoma jednostavan, ali ga treba obavezno odraditi. Pored jod testa, tu je i test penetrometrom, ali je njegov znaaj u odnosu na Jod test daleko manji. Moe se odraditi i test spektrometrom ali su to ve testovi koji su vie vezani za samu prodaju jabuke (penetrometar -

by DuleS

tvrdoa ploda/ spektrometar - proce- trebno taj plod smestiti u objekat., nat eera i kiselina u plodu) a manji S obzirom da se jabuka bere u sepznaaj imaju pri odreivanju pravog tembru/oktobru mesecu potrebno je trenutka za branje obezbediti dovoljno vlage u komo3. na nain berbe rama. Vano je naglasiti da prilikom Berba traba biti organozovana po unoenja jabuka u komore, dolazi do principu to manjeg zamaranja be- njenog dodatnog isuivanja jer hlaraa, da bi bili u stanju da daju svoj dan vazduh isuuje plod i vlagu lepi maksimum, to po kvalitetu to i po za lamele isparivaa. Da biste spreili kvantitetu ubrane robe u toku perioda da se vlaga oduzima od vaih jabuka berbe. Jabuku treba neno brati, moe potrebno je ili ubaciti ovlaivae u se rei kao i paradajz. Sto nenije bu- komore, ili makar podove dobro nademo brali jabuku to emo je lake kvasiti i u periodu hlaenja kvaenje sauvati! ponavljati svaki dan, kako bi se stvoS tim u vezi koriste se kolica za rili optimalni uslovi za dalje uvanje branje sa sanducima, kako bi se izbe- jabuka koji iznose oko 94-98% vlage glo tumbanje po kengur torbama i si. u komori. Princip bi trebao biti da se ambalaa Prilikom hlaenja bitno je takoe, -jabuar ili plastini sanduk, postave ukoliko imate vie komora, da sve kona odreeno mesto ili da se organizuju more ponete da punite i time ostvaputem specijalnih kolica i da se jabu- rite manji dnevni unos robe kako bi ka direktno stavlja u ambalau. Jedino ste pre ohladili robu, ali tu treba biti tako moemo oekivati dobar kvalitet oprezan u smislu naina slaganja robe u berbi. kao i odabira koje sorte mogu da se Pored toga, potrebno je proveriti da skladite zajedno, a koje ne. li berai na sebi ili na rukama imaju Slaganje robe u- komori je takoe odreene otre predmete ( garderba, veoma bitno jer od toga zavisi dalja prstenje, sat, nepodrezani nokti i sli- cirkulacija vazduha, koja nam omono) koji mogu dovesti do oteenja guava da u uslovima ULO ili TSOploda. STORE DAmoemo da maksimalno provetravamo jabuke o vika ugljen dioksida u njihovoj okolini, u komoKonzervacija ri. - uvanje jabuka dolazi na kraju priTokom uvanja potrebno je povree. U uvodnom delu smo dali pregled meno uzimati uzorke jabuka koji e savremenih tehnologija za uvanje ja- nam dati realnu situaciju jabuka koje buka a sada emo dati pregled kako to se uvaju. Potrebno je do vrata staviti i sprovesti. jabuku koja je loijeg kvaliteta u odNakon berbe koja je obavljena pre- nosu na proek jabuka u komori, jer ma gore navedenim metodama, e nam ona najpre pokazati situaciju probirno, paljivo, u optimal- ostale robe i dati signal kada nom stanju ploda, sada je po- je pravo vreme za izuzimanje

robe iz komore i njenu prodaju. Ukoliko imate kontrolisanu atmosferu potrebno je pratiti parametre koje vam daje analizator i proveravati koliko esto se vri provetravanje vazduha u komori - izbacivanje ugljen dioksida i ubacivanje potrebnih koliina kiseonika, kao i vrednosti kiseonika i ugljen dioksida u komori. Ukoliko imate obinu komoru, potrebno je pored pravilne berbe, smetaja, slaganja, hlaenja, jabuka u komori, tokom perioda uvanja povremeno provetravati komore, ali tokom noi, kada su nie temeprature i sveiji vazduh. Takoe bi bilo dobro to raditi u danima kada je vei procenat spoljanje vlage kako bi se sauvao procenat vlage u komori. Pri svakom otvaranju - provetravanju komora bitno je nakvasiti podove, u smislu odravanja eljene vlanosti vazduha u komorama. Nadam se da vam je tekst pomogao da dobijete globalnu sliku staje to to utie na dugu konzervaciju jabuka. Samo primenom svih navedenih koraka u punom smislu, moete oekivati da ete i vi dugo sauvati jabuku. Da li e to biti u uslovima ULO i ISOSTORE DCA zavisi od vaih finansijskih mogunosti, ali ono na ta sigurno moete da utiete, to je rad u vonjaku i pravilna berba. elim vam puno sree u daljoj proizvodnji i savete iz ovog teksta moete poeti upravo sada da primenjujete, a to je pravilna rezidba kao prvi korak do roda koji vas oekuje u 2009. godini. elim vam srene raznike i puno kvalitetnog roda i pune komore u 2009. godini. Duan orevi

34

by DuleS

POVRTARSTVO

Beli luk ima najveu hranljivu vrednost meu lukovima jer sadri ak 35% suve materije. Od rijegove kalorine vrednosti vanija je lekovitost, koja proistie iz velikog bogatstva eterinim uijima koja ispoljavaju fitocidni, antimikrobni karakter. Isto tako, krupni enovi obinog belog luka, preneti sa severa na jug, u uslove kratkog dana i visokih temperatura daju biljke koje postepeno dobijaju cvetonosno stablo i pretvaraju se u rokambol. Ova istraivanja dokazuju da se radi o istoj vrsti - Allium sativum, ali da razliiti ekotipovi u promenjenim uslovima ivota drugaije reaguju.

Kako se gaji beli luk?

o mnogim osobinama, beli luk. se izdvaja iz grupe lukova. Tretira se kao jednogodinja vrsta koja se razmnoava vegetativno. U naim uslovima klime i duine dana, nikada ne donosi seme. Mogao bi se posmatrati i kao viegodinja biljka ako lukovica ostane u zemlji, iz nje, na prolee raste busen mladog luka, koji ako se ostavi, moe da ivi nekoliko godina, postepeno se uveavajui. Biljka belog luka ima pliticu ili pravo, zakrljalo stablo, iz koga rastu ile (koren), glavica, lano stablo i pljosnato (linearno-lancetasto) lie. Glavica je sainjena od enova koji se nalaze u pazuhu listova. Naime, iz plitice rastu listovi u koncentrinim krugovima, formirajui u poetku, lano stablo. enovi-rastu u pazuhu unutranjih listova, jer prva 3-4 ponekad i 8 listova se, kasnije, sa zrenjem, sue i omotavaju glavicu. Cenovi imaju svoj vrsti, koasti omota, soni, jestivi deo i pupoljak. Spoljni enovi su obino krupniji i povijeni, dok su unutranji vie pravi, formirani pod pritiskom susednih enova. To se odnosi na obini beli luk (A. sativum ssp.vulgare), kod koga se ne javlja cvetonosno stablo.

Beli luk rokambol (Allium sativum ssp. sagittatum)

Drugaija je graa belog luka rokambola. On formira cvetonosno stablo, na kome raa sitne enove, koji se mogu

koristiti za razmnoavanje. Kako iz sredine plitice izbija stabljika , to uzrokuje i specifinu grau glavice. Ona sadri samo jedan red ili venac enova, pa su svi spoljni i krupni, ujednaenog oblika i krupnoe. U jednoj glavici ih obino ima 6-7 komada. Krupni i jedri enovi belog luka rokambola se lako ljuste, jer ima omota nije vrsto pripojen uz meso, a esto i sam ispuca i pone da se odvaja. Sadi se u jesen (polovinom oktobra), ali moe i u prolee (u martu). Sadnjom krupnih enova, iz glavice, dobijaju se krupne glavice, slino belom luku jesenjaku. Proizvodnja iz vazdunih enova uspeva, ali su biljke i glavice mnogo sitnije, te se ovaj nain razmnoavanja gotovo i ne primenjuje. Kod belog luka rokambola, pored enova, ima i cvetova, ali ostaju sterilni i ne donose seme. Ispitivanja u Rusiji su pokazala da rokambol iz junih predela, prenet u severne, postepeno , iz godine u godinu, skrauju visiafiaEvetonosnog stabla, sve dotle dok se ongSiedne godine ne izgubi i rokambol vV pretvori u obian ^ beli luk. >,

Obini beli luk, koji ne formira cvetonosno stablo, deli se na dva tipa: jesenjak i proletnjak. Jesenjak ima veoma krupne glavice i enove, a sadi se ujesen (polovinom oktobra). Do zime ntkne i razvije biljku sa 3-4 lista. Veoma je otporan na mraz, ako je dobro ukorenjen, izdri i golomrazice. od- 25" C. Stie rano u prolee i moe se troiti kao mlad luk. Lano stablo je debelo i krto, listovi krupni i soni. Botaniku zrelost dostie u julu i avgustu, kada se vadi iz zemlje, prosuuje na suncu 2-3 dana, plete u veze i uva na suvom i promajnom mestu. Jedna glavica je teka od 30-50 grama. Tokom zime brzo gubi vlagu i sui se tako da jesenjak nije dobar za kasnu potronju preko zime i prolea. . Proletnjak obrazuje sitniju i ilaviju biljku. Glavica i enovi su mnogo sitniji nego kod jesenjaka, ali se dobro uvaju preko zime. Sadi se u prolee, im moe da se izae u njivu obino poetkom marta. Ako se sadi kasno (u maju npr.) esto obrazuje "jedince"- glavicu od samo jednog ena. Ovakve glavice, saene idue godine na vreme (rano) daju normalne biljke, s vie enova.

Agrotehnika
Beli luk najbolje uspeva na strukturnim plodnim, dubokim, ocednim i neza-

36

Poljoprivredni list

by DuleS

POVRTARSTVO senjenim zemljitima. Naime, bolesti, a naroito Ako se ubrenje obavlja tetoine, mogu mnogo da prostajnjakom,. dobija se lo kvalitet rede usev i drastino umanje prinos. belog luka. Zbog toga stajnjak treba koristiti obazrivo- u manjim koliinama, i Najvanije bolesti i tetoine to dobro zgoreo. Zato je bolje koristiti belog luka kompost, 20-30 tona po hektaru, naravno, pre jesenjeg oranja. Beli luk, kao i crni i praziluk, takoe Predsetveno, sa pripremom zemljita, napada gljivica Peronospora schleideni zavisno od njegove plodnosti, treba uneti koja izaziva plamenjau. Isto tako beli 100-200 kg azota, 100-200 kg kalijuma luk esto oboljeva i od re koju izaziva i 50-80 kg fosfora, po hektaru. Ukoliko gljivica Puciniaporri. Gljivica Botrytis je zemljite siromano sumporom, po- attii izaziva trule i nekrozu lanog statrebno je obogatiti ga i ovim elementom, bla i glavice. jer beli luk troi velike koliine sumpoIpak, ove i jo neke bolesti, nisu tako ra. Zbog toga je zgodno koristiti kalijum znaajne i ne izazivaju tako velike tete sulfat, koji onda ima dvostruku ulogu - kao plamenjaa na crnom luku. kao kalijuma i sumpora. Za uslove u Srbiji najvei ekonomski U prolenoj sadnji mogue je korie- znaaj ima tetoina muva belog luka nje herbicida treflana (2 l/ha- inkorpora- Suillia lurida Meig. ija pre sadnje). U ve izniklom i odraOva muva prezimi kao odrasi insekt i slom usevu belog luka mogue je koristi- u rano prolee, im vreme otopli, obino ti i herbicid afalon (linuron) ali u manjim krajem februara ili poetkom marta, izladozama (oko 1 kg/ha), i u sluajevima zi iz sklonita i polaze jaja po zemlji, uz masovne zastupljenosti irokolisnih ko- same biljke belog luka. Iz njih se izlegli rova kao to su tir i pepeljuga. larve i ubuuju u lano stablo, hranei se Sadnja belog luka se obavlja runo. sonim, mladim listovima u srediMotikom se otvara brazda u koju se sade ni, prodirui sve dublje, .prema v dva reda na 20 cm, a zemlja koja se ski- glavici. Napadnute biljke nada tom prilikom koristi se za pokrivanje glo zaostaju u porastu^rnnoge prethodne brazde sa dva reda. Na sva- uginu, a preivele daju neupo- ^Bj H ke tri brazde ili 6 redova treba ostaviti trebljive plodove. razmak od pola metra. Ovako obavljena Prva generacija larvi napada sadnja, u estorede trake ili pantljike, samo luk jesenjak,-alidruga i i omoguava lak pristup biljkama prili- trea mogu da otete i proletkom nege useva u toku vegetacije (plev- njak. Ipak najvee: tete prave ljenje, okopavanje). U redu se sadi na na luku jesenjaku. Mnoge male rastojanju od 10 cm, tako da, u usevu sa- parcele budu gotovo-unitene, a "norenom u trake, ima oko 400.000 biljaka malna" pojava je oteenje i unitenje po hektaru. Dubina sadnje treba da bude 50-75 % biljaka. J od 2 do 5 santimetara, a enovi se ubadaju u zemlju delom kojim su bili srasli za Kako se boriti protiv ove pliticu, iz koga izbijaju ile. S obzirom tetoine? na razliitu krupnou , rauna se da za hektar belog luka treba od 800 do 1.200 Mere borbe protiv muve belog luka kg enova sadnog materijala. Luk se jo nisu detaljno razraene. Ipak treba kruni i priprema na parceli, neposredno u rano prolee pratiti let muva, i im se pred sadnju. Tom prilikom se odbacuju one primete, ili preventivno, im otosvi oteeni, oboleli i jako sitni enovi. pli i luk krene, bez obzira da li su priDobro ih je klasirati po krupnoi i saditi meene, prskati luk nekim preparatom, u leje sa ujednaenom krupnoom, kako insekticidom kao to je mospilan, kako bi se dobio luk ujednaenog porasta, buj- bi se muve, kad dou na lie luka da nosti i krupnoe glavica. siu sokove, otrovale. Naravno, ovakva Prinosi belog luka jesenjaka kreu se prskanja treba obazrivo izvoditi i voditi od 6-12 t/ha, a proletnjaka od 2-4, to rauna o karenci, vremenu koje mora da sve, opet, zavisi od plodnosti zemljita, proe od prskanja do prestanka opasnoagrotehnike, klime i zdravstvenog stanja sti od trovanja oveka, jer batovani rano u prolee upaju i koriste mlad beli luk. useva. Poto se jednim tretiranjem nikada ne unite sve tetne muve, treba ga ponoviti 2-3 puta. Uz to, treba se dogovoriti sa susedima koji takoe gaje beli luk i obavljati prskanja na svim parcelama, kako bi se brojnost muva to vie smanjila. Dakle, osnovna mera borbe bila bi blagovremeno prskanje luka insekticidima, u vreme dok muve jo nisu poloile jaja. Ako su to ve uinile, i larve prodrle u biljku, nikakvo prskanje spolja nee otrovati tetoinu. Preventivna mera borbe protiv muve belog luka bila bi sadnja luka tamo gde dugo godina nije gajena ta biljka, i da u blizini, na nekoliko kilometara, nema belog luka. Na taj nain proizvoa "bei" sa lukom daleko od njihovih parazita i tetoina, pa je i manja verovatnoa njihovne masovne pojave. Takoe, sadnjom rokambola, koji je otporan izbegavaju se tete.

Berba i uvanje
1 Beli luk se bere K kad lie i lano staB bio poinje da se j^J sui. Ako je zemljite mekano, strukturno i runo upanje lako, onda se bere tj. vadi upanjem. esto to nije mogue jer se lano stablo kida i glavice ostaju u zemlji. Tada se vaenje obavlja motiicom. Na velikim povrinama vaenje se ovbavlja mainama, slino kao i kod crnog luka. Glavice se iste od zemlje i klasiraju prema krupnoi i kvalitetu. Oteene se odvajaju za brzu potronju. Luk sa malih povrina, kako se obino kod nas gaji, plete se u vence i sui na promajnom mestu. Hranljive materije i zelenog lia i lanog stabla se premetaju u glavicu, tako da sve bude sauvano i iskorieno bolje nego kada beli luk ostaje da prezri na parceli, jer tom prilikom, obino usled kia i prevelike vlanosti zemljita, ovojni listovi zrelih glavica pucaju a trule lako zahvata enove. Prosueni, zreo i zdrav beli luk se najbolje uva na temperaturama od 8-12C, pri relativnoj vlanosti vazduha od 4060% ili u hladnjaama na temperaturama od 1-2C.

dr Ivo inovi

Poljoprivredni list

by DuleS

ABC LEKSIKON
n S l l l i n , hormon koji se stvara u endokrinom delu guternjae, LangerhanZCianak/ predstavlja stablo sa sova ostrvca. Tu postoje dva tipa elija: alfa elije, koje izluju glukagon i listovima. Izdanak koji se razvija beta elije, koje lue insulin. Luenje insulina je stimulisano hiperglikemiiz pupoljka u toku jednog vegetajom, poveanom koncentracijom glikoze u krvi. Tada insulin omoguava prolazak cionog perioda naziva se godinji izdanak. glikoze kroz membranu i ulazak u elije. Nedostatak insulina onemoguava'prolazak Viegodinja biljka predstavlja sistem goglikoze kroz elijske membrane, tako da se ona ne sagoreva ili dopunjuje, kao gli- dinjih izdanaka, koji se razvijaju sukcekogen u elijama. Poveava se koncentracija glikoze u krvi (hiperglikemija) i javlja sivno jedan za drugim. Glavno stablo jedse glikoza u mokrai (glukozurija). Posledica toga su acetonska tela u krvi i mokrai nogodinjih biljaka i svaka grana mogu se (ketoza), to ima za posledicu intoksikaciju organizma ovim proizvodima nepotpune smatrati kao jednogodinji izdanci. Stoga oksidacije masnih kiselina. Oteenjem beta elija Langerhansovih ostrvaca pankre- je ispravnija formulacija koja kae da je : asa nastaje eerna bolest - dijabetes. *. izdanak nerazgranato stablo, sa listovima i pupoljcima, koji se razvijaju u toku jednog ZlUCIVanje, elije i tkiva vieelijskih biljaka mogu da izluuju razliite vegetacionog perioda. Razlikuje se nadzeorganske i neorganske materije (polisaharide, proteine, soli, vodu, nektar i dr.) u mni (fotofilni, areofilni) izdanak i podzespoljanju sredinu. Kod biljaka se razlikuju dva mehanizma izluivanja: sekrecija mni (geofilni) izdanak. Izdanak vodenih i ekskrecija. Pod sekrecijom se podrazumeva aktivno izluivanje produkata metabolizma biljaka se nalazi ili potpuno u vodi ili jediz metaboliki aktivnih elija ili njihovih delova u manje aktivne delove. Materije koje se nim delom u vodi. Izdanak raste vrhom. U izluuju sekrecijom nazivaju se sekreti. Oni mogu da predstavljaju materije za primamlji- meristemskoj zoni njegovog vrha obavlja vanje insekata kod karnivora, mogu da budu enzimi ili antibiotici i dr. Sekrecija predstav- se deoba elija, a ispod ove nastaje zona u lja pasivan proces u kome ne uestvuju aktivni transportni mehanizmi. Ekskrecijom se kojoj elije rastu i izduuju se. To je zona s. izluuju nekorisne, balastne materije koje vie nisu potrebne, ak mogu biti tetne. * rastenja stabla.

indirektni ili posredni temperaturni uticaj u poetnim fazama razvoja biljaka, a to induktivno dejstvo dovodi do prelaenja iz vegetativne u generativnu fazu, do cvetanja i plodonoenja. U zavisnosti od vrste, vernalizacija se najee odvija na temperaturama od -2 do 15C. Kod ozimih srtnih ita ona se najbre odvija na temperaturi od 0 do 2C, a kod jarih strnih ita od 5 do 12C. Odstupanje od optimalnih temperatura produava trajanje jarovizacije. Trajanje jarovizacije takoe zavisi i od vrste. Do 14 dana jarovizacija se smatra kratkom, od 14 do 30 dana srednje kratkom (jara strna ita), a preko 30 dana dugom (ozima strna ita). Nae sorte ozime penice za indukciju cvetanja zahtevaju od 30 do 45 dana, a na primer neke

arOVIzacija, vernalizacija,

sorte crnog luka i do 120 dana. Delovanje niskih temperatura nije kontinuirano, jer se njihov efekat kumulira sve dok se ne zasiti potreba vrste za niskim temperaturama. Ako se u poetku jarovizacije alterniraju visoke temperature (preko 20C), proces moe da se vrati, tj. da se poniti efekat niskih temperatura. Ova pojava se naziva dejarovizacija ili devernalizacija. Zahtev za niskim temperaturama imaju sve ozime, fakultativne, mnoge jare, sve dvogodinje, a i neke viegodinje vrste. Brojna istraivanja pokazuju da se delovanjem niskih temperatura u toku vernalizacije obrazuje hormon vernalin. Smatra se da bi vernalin mogao biti giberelin, poto se tretiranjem ovim hormonom kod nekih vrsta (eerna repa, mrkva) moe zameniti efekat niskih temperatura. Neke vrsta, npr. ozima strna

ita, mogu da se jarovizuju ako se nabubrelo serne u poetku klijanja izlae niskim temperaturama. Kod takvih vrsta je razraen metod vetake jarovizacije, to menja svojstvo ozimosti, i tako tretirano seme ozimih useva setvom u prolee formalno prolazi u generativnu fazu i daje plod. Meutim, sve vrste se ne mogu vernalizovati u stanju nabubrelog semena, kao strna ita, eerna repa, slaica i dr., ve klijanac mora da dostigne odreenu minimalnu visinu da bi mogao primati temperaturni nadraaj (kupus, celer, kelj, pupar i dr.). Kod nekih termofilnih vrsta, npr. pirina, kukuruz, soja i dr., tretiranjem naklijalog semena viim temperaturama moe se slabije ubrzati ravie, postii ranije cvetanje, meutim, tu nije u pitanju jarovizacija, ve direktan temperaturni uticaj na razvie. v

Poljoprivredni list

43

by DuleS

STOARSTVO

Faza tova pataka od 21 do 49 dana starosti je faza u kojoj dolazi do promena to se tie hrane, opreme, ventilacije i broja komada po m2, u odnosu na prvu fazu. hrani za 500 komada pataka. Hranilica se moe izraditi od metala i drveta. Mora biti uvek puna hrane, a pre utovara pataka na 6 sati hranilice i hrana se ukljanjaju iz objekta. Kada je osvetljenje u pitanju, u ovoj fazi duina svetlosti je 23 sata. Intenzitet svetla se mora prilagoditi zahtevima paia, ali ne sme biti jai od 5 vati po m2. Nivo izmene vazduha u objektu je regulisan prema koncentraciji amonijaka u objektu i prema ralativnoj vlanosti vazduha. Ambijent mora uvek biti prijatan za patke u tovu. Kao prostirka, u nedostatku hoblovine, sitno seckana penina ili jemena slama mogu je adekvatno zameniti. Bez obzira na starost pataka u tovu, prostirka se mora odravati u objektu suva i ista. Konano ienje objekta i iznoenje kompletne prostirke vri se nakon slanja pataka na klanje, tj. nakon 49 dana.

ovoj fazi koriste se drugaije hranilice i pojilice, pa je neophodno prethodno ih oprati, dezinfikovati, proveriti njihovu ispravnost. Nakon toga oprema se unosi u objekte. to se bokseva tie, uklonjeni su krugovi i paii koriste itavu povrinu bokseva, tj. objekta. Boksevi trebaju biti napravljeni za prihvat 500 komada pataka do zavrnog tova. Neophodno je da se obezbedi Im2, za 5 do 6 pataka podne povrine. Kada je grejanje u pitanju, u starosti pataka od 21 dana pojavljuje se novi perjani pokriva koji ih titi uspenije od niih temperatura. Ova faza tova se moe poeti i zavriti sa temperaturom od 10C bez posledica na zdrastveno stanje pataka. Meutim, to je donja dozvoljena temperatura, a najbolji rezultati se postiu pri temperaturi od 15 do 18C. Napajanje se vri na rampama za napajanje zbog poveane potrebe za vodom, a ujedno i zbog veeg rasipanja

vode. One su izraene tako da se ispod njih nalazi odvod, a sva voda koja se raspe putem odvoda ode u upojne jame, tako da se ne dozvoli da ta voda podlije prostirku. Za ovu fazu tova potrebne su cevaste pojilice koje e se puniti automatski, a nivo vode regulisati putem plovka. Cevasta pojilica duine 2m postavljena da ima pristup sa obe strane obezbeuje dovoljno vode za potrebe 500 komada pataka. Pojilice se mogu praviti od metala i plastike. Deo pojilice, gde se nalazi plovak, mora se zatititi tako da ne bi patke mogle da pomeraju plovak. U starosti od 21 dana ishranu vrimo peletiranim finierom. Sa tom vrstom hrane se do zavretka tova. Moraju se obezbediti hranilice u obliku valova. Hranilice duine 2 metra, sa mogunou ishrane ,' H sa obe strane, obezbeuju potrebe u

Preventiva i kontrola
Patke nakon 28 dana sticu prirodni imunitet, pa su uginua u ovoj fazi tova veoma mala. Uginule ivotinje se moraju redovno iznositi iz objekta, evidentirati, a u sluaju veeg uginua od 0,3% dnevno, mora se ispitati uzrok. Uginue od 0 do 49 dana ne bi smelo da bude vee od 4%, ako se pridravamo datih tehnolokih zahteva. Preventiva i kontrola u drugoj fazi tova mora biti kao i u prvoj fazi odgoja redovna kontrola kvaliteta hrane i vode, kontrola dezobarijera, ne dozvoliti ulazak stranih lica u objekat, ne dozvoliti ulazak ptica i glodara u objekat,

52

Poljoprivredni list

by DuleS

redovna kontrola intenziteta svetla i ventilacije, uginule ivotinje odmah ukloniti iz objekta i ispitati uzrok uginua, po potrebi davati vitaminske primese.

ulaganja, jer ona moe u mnogome smanjiti procenat izleenja paia (najoptimalnija starost je do 4 dana). Ako se ulau nakon 7 dana starosti, za svaki naredni dan za 1% e se smanjiti broj izleenih paia.

visi od mnogo faktora, ali proseno se kree izmeu 27 i 28 dana. Inkubiranje se sastoji iz dve faze, i to: predvaljaonik, valjaonik. Jaja se prvog dana ulau u predvaljaonik, gde ostaju do 25-og dana, kada se prebacuju u valjaonik. U predvaljaoniku temperatura za inkubiranje paijih jaja mora biti od 37 do 38C, dok vlanost treba da bude od 86 do 87%. to se tie ventilacije koncentracija ugljen dioksida ne srne biti vea od 0,3%. Neophodno je okretati jaja povremeno za 90 stepeni. Lampiranje jaja se vri proseno izmeu 10-og i 11-og dana starosti jaja od momenta ulaganja u predvaljaonik. Ono je vano jer slui za eliminaciju svih neoploenih, a naroito kontaminiranih jaja. Posle 25 dana od momenta ulaganja, jaja se iz predvaljaonika prebacuju u valjaonik. Ujedno se vri i odstranjivanje kontaminiranih jaja. Temperatura u valjaoniku treba biti 37"C sve vreme, a vlanost 90%. Vaenje paia vri se 27-og ili 28og dana. Prostorija u kojoj se vade mora imati temperaturu od 24C do 28C. To je neophodno da ne bi dolo do stresa kod paia, usled velike temperaturne razlike izmeu valjaonika i prostorije gde se vade paii. Veoma je vano da vreme od momenta vaenja paia i odnoenja u za to pripremljene objekte bude to krae. Za vreme inkubiranja jaja obavezno je voenje evidencije svih detalja i momenata koji su se dogodili u toku inkubiranja. dipl. ing. Svetlana Vasi

Inkubiranje paijih jaja

Inkubiranje je najvanije u proizvodnji jednodnevnih paia, jer inkubator mora obezbediti sve potrebne uslove za kontrolisani razvoj embriona. Da bi se dobio eljeni efekat u inkubiranju, jaja koja se ulau u njega moraju biti najboljeg kvaliteta. Paija jaja moraju se nakon sakupljanja prati i dezinfikovati, jer jedan deo jaja snesu van gnezda, tako da dolazi do prljanja jaja. Da bi pranje imalo efekta, neophodno je da se izvri najkasnije 2 sata nakon sakupljanja. Moe se vriti runo i mainski. Nakon pranja jaja koje traje od 5 do 7 minuta, jaja se postave na odgovarajue regale da se ocede i osue. Tako osuena jaja odnose se u skladite za jaja. Temperatura mora da bude konstantna i da ne bude nia od 13, a via od 15C. Ako se dogodi da je temperatura skladitenja vea, mora se smanjiti vlanost u prostoriji da ne bi dolo do kondenzacije vode na jajima. Temperatura utie na stopu razvoja embriona. Neophodno je da se obavlja i redovna kontrola vlanosti u skladitu zajaja. Regulacijom vlanosti u odreenom momentu izbegavamo kondenzaciju vode na jajima. Relativna vlanost treba da bude izmeu 75 i 80%. Veoma je znaajna starost jaja kod

Transport i fumigacija
Transport jaja se mora vriti specijalnim zatvorenim vozilima sa mogunou odravanja temperature u tovarnom prostoru. Prilikom transporta mora se voditi rauna da sva jaja stignu u inkubator neoteena. U inkubatorskoj stanici jaja se redaju u sita, postave na kolica i unose u prostoriju za fumigaciju (uklanjaju se oteena, kao i dvoumanna, sitna i prljava jaja). Poto se na zatupljenom delu jajeta nalazi vazduna komora, jaja se u sita postavljaju sa zailjenim delom na dole. Nakon fumigacije, kolica se ubacuju u skladite za jaja. Dvadeset asova pre ulaganja u mainu, jaja se iz komore za skladitenje premetaju u pretkomoru za ulaganje u kojoj temperatura treba da bude od 20 do 24C. Na taj nain se postie da se temperatura jaja postepeno poveava, a sa tim se izbegava mogunost stresa embriona, rizik stvaranja kondenzacije na ljusci, a takoe spreava pad temperature u maini kada se kolica ubace unutra.

Dve faze inkubiranja

Duina inkubiranja za-

Poljoprivredni list

by DuleS

Sta dalje sa

rbija po proizvodnji kupine predsravlja vocarsku velesilu u svetu sa tendencijom da se nade na celu kao vodeci proizvodac i izvoznik ove kulture. Prema poslednjim objavljenim podacima prvi proizvodafi u 2005. godini bile su SAD sa 31.000 t, zatim Meksiko sa 26.5001, Kina sa 26.0001 pa Srbija sa 25.0001, a zatim sledi Madarska sa 12.000 t, Cile sa 5,5001 i td. Od ukupno 135.0001 na ovih pet zemalja otpada preko 90 %. U Evropi, Srbija proizvodi oko 70% kupine na oko 5.500 hektara. U meduvremenu tokom 2006. i 2007. godine pa i 2008. pristigli su novi zasadi na rod pa je u 2007. godini ubrano oko 30.0001 (mozda je rod bio i veci) tako da smo u samom vrhu po ovoj proizvodnji. Mnoge hladnjace i do danas nisu uspele da prodaju kupljene kolicine, naravno po cenama nizim od kupovnih, pa su i gubici neminovni. Plus troskovi zamrzavanja, cuvanja, prebiranja i td. Razlog je pad potraznje kupine na svetskom trzistu

punjavali kupinom i to po bespotrebno visokim cenama koje su posledica malog rodau Evropi iAmericiu 2006. godini. S druge strane krajnji preradivaci ne mogu Problem proizvodnje i da plate visoku cenu za ovu vocnu vrstu prodaje kupine iz nekoliko razloga: puni magacini poluproizvoda i finalnih proizvoda i slabiji Ne mozemo da se ne zapitamo sta iza- plasman sto zaustavlja preradu i velika ziva ovakva gibanja u proizvodnji i na ponuda u drugoj polovini 2007. godine. trzistu kupine? Ne treba zaboraviti da i kupovna moc Kupina je visokoprinosna kultura sa potrosaca na zapadu slabi. Vise se trose prinosima i do 30 t/ha.,Nema tacnih po- proizvodi sa onim vocem koje ima agredataka o povrsinama pod ovom kulturom, sivniju propagandu i koje su atraktivnije a zbog enormnih zarada u pojedinim go- za potroaca. U ovom momentu to nije dinama kao sto je bila 2007. zasadi nicu kupina. U hladnjacama kupina gubi boju i gde treba i gde ne treba. Cak i tamo gde sto jos umanjuje njenu cenu, pojavljuje za to nema ni agroekoloskih ni ekonom- se plava plesan i td. Kako vreme odmice skih uslova. U nedostatku maline u 2007. sve ju je teze prodati. godini hladnj acari su s voj e kapacitete poPoseban problem sada predstavlja sorta Cacanska bestma. Na nju otpada preko 70% proizvodnje u Srbiji a na sve ostale sorte: Torn Fri, Blek Satin, Derou. Dirksen i dr. manje od 30%. Svojevremeno najavljivana kao cudo od kupine sa glavnom preporukom visokih prinosa po hektaru (koji mogu ici i do 40 pa i 50 t/ha) vratilo nam se kao bumerang. Plodje veomamekaniosetljivnatrulez, curi pri transportu i gubi boju ne samo pri smrzavanju i cuvanju u hladnjacama vec i na zbunu ako je izlozen suncu. Jednom recju - kvalitet nezadovoljavajuci sa malim procentom rastvorljivih suvih materija (brix). Svaka prevelika rodnost neminovno prati i slabiji kvalitet. A nasim proizvodacima samo je to bitno, da sto vise ubere i preda ne brinuci sta ce dalje sa tim i takvim plodom biti.

koje inace diktiraju Amerikanci i los kvalitet otkupljene kupine koji se ogleda kroz nizak sadrzaj suvih materija i veliko obezbojavanje cuvanih smrznutih plodova.

Poljoprivredni list

I
Proizvodnja kupine kod nas u protekloj godini
Kad se osvrnemo na proteklu godinu mozemo zakljuciti da je rod kupine bio izvanredan. Da je i otkupljen verovatno bi premasio sve godine do sada. Kvalitet je zbog boljih klimatskih prilika bio daleko bolji od predhodne godine. AH su ponudene otkupne cene bile daleko ispod ocekivanih i realnih pa je ogroman deo roda ostao neubran. Smatra se da je otkupljeno nesto oko 10.000 t. Prodaja ide dosta tesko, a prodaje se i kupina iz 2007. pa sad jos i ova iz 2008. godine. Cene na svetskom trzistu su i dalje u nivou visegodisnjeg proseka. Duboko razocarani mnogi proizvodaci 5ak prete krcenjem zasada. Deo krivice za ovakvo stanje snosi i visoka otkupna cena maline tokom 2008. godine pa iscrpljeni -hladnjacari koji imajukupinu iz 2007. godine nisu ni mogH a ni hteli da je kupuju i ove godine. (Za kupinu rod 2007. trenutna cena na trzistu je oko 0,2 evra.) Kupina ulazi u period mirovanja. Mnogo zasada nije pravilno negovano, hranjeno, zasticeno a narocito su izostale sve mere nege posle berbe. A one mogu znacajno umanjiti rod u narednoj, doduse neizvesnoj godini. Pitanje je sta cemo dalje raditi, ali istina je da su svi koji se bave proizvodnjom kupine odgovornizanjenubuducnost. Od proizvodaca do izvoznika. Proizvodaci treba ubuduce da insistiraju da se podizu novi zasadi i prednost daju novim boljim i kvalitetnijim sortama koje se mogu pored zamrzavanja koristiti i za prodaju u svezem stanju. Takve sorte su Loh nes i Cester. One su vrlo slatke, cvrste i transportabilne a znacajno manje gube boju od sada vodecih soiti Cacanska bestrna i Tornfri. To bi bila velika izvozna sansa za plasman na ogromno rusko trziste koje inace dosta trosi jagodasto voce pa i kupinu. Sa sadasnjim veoma mekanim sortama to je zbog dugog puta nemoguce. Proizvodaci ne treba samo da misle na kolicine vec i na kvalitet kupine kako bi bio laksi plasman. Zbog problema sa viskovima kupine Ministarstvo poljoprivrede ne bi trebalo da subvencionira podizanje novih zasada a narocito ne tamo gde nisu optimalni uslovi. Drugim recima prvo treba napraviti rejonizaciju pa onda ici sa subvenci-

by DuleS

jama. Takode, valjalo bi jednom krenuti sa evidentiranjem (popisom) povrsina pod kupinom, malinom \ ostalim vrstama da bar znamo cime raspolazemo i kojim kolicinama izlazimo na trziste. Ministarstvo trgovine i Privredna komora treba da traze nova trzista sirom sveta da ne budemo samo orjentisani ka Zapadu gde ocito sve teze prolazimo. Imaju i druge zemlje para za dobru robu od bliskog istoka pa do dalekog istoka. Na greskama moramo uciti! 2008. godine ceh u vocarstvu su platili proizvodaci kupine, a kako ce se to odraziti u narednim godinama videcemo. Nesto slicno se, izgleda, desava i sa malinom. Proslogodisnje enormno (i bespotrebno) visoke otkupne cene maline oterace kupce a hladnjacarima doneti gubitke. Vrlo lako moze da se desi da potrosaci skinu nase maline sa police proizvoda koje koriste. Akad jednom to ucine tesko je tamo vracaju. Traze nove proizvode. Mozda jeftinije, ali zato manje kvalitetne. Treba li tako da unistavamo proizvodnje koje

nekoliko godina. Kad je rec o kupini, tu znamo da ce ceh opet platiti nasi proizvodaci koji se, hteli to ili ne, manje vise ponasaju trzisno. Nisu oni diktirali cene vec trziste koje je smesteno u Beogradu ill negde drugde gde su pare. Proizvodaci treba da shvate da su samo jedna karika i to pocetna i dosta tanka u lancu onih koji se bave kupinom.

Uvodenje novih sorti

Nasa proizvodnja treba biti obogadena novim sortama kao sto su: Loh nes, Cester, Tipl Kroun, Navaho i Dzambo. Posebno ove prve dve koje su i najotpornije na zimske niske temperature. Lolines (Loch Ness) je sorta stvorena u Skotskoj (SCRI) 1990. godine i prva je evropska sorta bez bodlji. Selekcioner je dr D.L. Jennings. Samooplodna je i rodna sorta, a vec je introdukovana u nasu zemlju i polako se siri uproizvodnji. Plod je srednje krupan, oko 7 g tezak,

donose dosta deviza u zemlju? Bez mnogo uvoznih komponenti. Posle eskalacije ekonomske krize na zapadu ove jeseni svakako ce i traznja za nasim proizvodima opadati. Srecna okolnost je sto malinu ipak ne mogu svi da proizvode i da se proizvodnja odrzava na nivou poslednjih

izduzeno cilindricnog oblika, cvrst, sjajno erne boje, slatko nakiselog ukusa sa izrazenom aromom. Po osobinama ploda ova sorta je veoma slicna divljoj kupini. Odlicno se cuva nakon branja i moze se koristiti za svezu potrosnju kao i za razlicite vidove prerade. Nema omeksavanja

Poljoprivredni list

by DuleS

i gubljenja boje na suncanim danima kao naka (prouzrokovac Leptosphaeria coni- sada kupine je obezbedivanje vode za ni posle berbe ni u hladnjacama pri za- othyrium) i Botritis i veoma je otporna zalivanje. mrzavanju. na niske zimske temperature. Kada gajite kupinu veoma je bitno da Srednje je bujna sorta, dok su njeni Kvalitet plodova i otpornost na razli- joj obezbedite dobru ishranu prilagodenu izdanci dugacki oko 3 m, poluuspravni. cite bioticke i abioticke faktore su pre- njenoj biologiji i ostalim potrebama. U Ova sorta veoma kasno cveta, a zri sred- poruka za brze uvodenje u proizvodnju mnogo slucajeva kasno dodavanje azotnih hraniva, da bi kupina izdrzaia preonje kasno do kasno, zbog cega je treba ove sorte. bilan rod, vodi u odlaganje sazrevanja gajiti u nizim i toplijim lokalitetima. izdanaka, lakse obolevanje i neminovno Osrednje je otpornosti prema najznacaj- Tehnologija gajenja kupina izmrzavanje tokom zimskog perioda. To nijim bolestima i stetocinama kupine. je zrtvovanje citave biljke zarad visokog Zbog kvaliteta plodova i njihove sveDa bi kupinu prodavali kao svez proprinosa u tekucoj godini. strane upotrebne vrednosti, potrebno je izvod, a ne samo kao zamrznut, veoma Kada smo dosli do kraja, tj. do berbe, ovu sortu detaljnije ispitati u nashn agro- je bitno uvesti neke nove tehnologije za nju uvek treba prilagoditi vremenskim ekoloskim uslovima u cilju masovnijeg njeno gajenje. uvodenja u proizvodnju. Treba napomeIzbor terena bi trebalo prepustiti uslovima. Branje po kisi ili visokim temnuti da je u Madarskoj ova sorta zastu- strucnjacima, a prioritet bi hnala plodna i peraturama nije pozeljno, a piod uvek pljena sa vise od 70%. duboka rastresita zemljista juzne ekspo- stavljati u sto vece posude kako ne bi Cester Tornles (Chester Thornless) zicije. Zabarena i teska zemljista bi tre- doslo do prepunjavanja i curenja. Mehaje novija sorta nastala 1985. godine u balo izbegavati, dokje analiza plodnosti nizovana berba je pozeljna da se uvodi SAD-u (Beltsville, Maryland). Stvorena zemljista neophodna pre uzgoja kupine. tamo gde je moguce i to kombajnima je ukrstanjem sorli Thornfree x Darrow. Veoma je korisno znati da kisela zemlji- slicnim onim kojima beremo malinu. Odlicne je rodnosti i kvaliteta plodova. sta treba popravljati kalcifikacijom. Sve u svemu, kupinu svakako ne treba Jedna je od najotpornijih sorti kupine Kada se bira izdanak, obratite paznju zapostavljati jer ovo nije njena prva kriprema niskim temperaturama. da ostavite tri do cetiri izdanka po zbunu za. Istina je da jeste najveca do sada, jer Plod je srednje krupan do krupan, i to sa manje prevremenih grana. Grane je i proizvodnja veca od ranijih, ali nije ; tezine 5-7 g, kupaste forme, sjajan, slat- treba prekracivati na najvise tri pupoljka neresiva. Proiz\ odnju od oko 20.000 t mozemo prodati uz uslov da je to kvakog ukusa i blage arome. Nema osobinu kako bi se dobio sto kvalitetniji rod. omeksavanja i gubljenja boje na suncaDa biste imali visoke prinose i dobar litetna kupina. Sa kupinom ne treba ici nim danima kao ni posle berbe. Bujna je kvalitet roda, veliku paznju treba posve- u hiperprodukciju. Bitno je da kupinu sorta. odlicne rodnosti, a izdanci su po- titi navodnjavanju koje je jedan od naj- ne sadimo tamo gde joj nije mesto. Sorluuspravni, dugacki oko 3 m. Kasno po- vaznijih faktora u proizvodnji kupina. timent je potrebno hitno menjati kako cinje da zri (slicno tornfriju) zbog cega Pocetna sredstva i dobra volja, jedino je bismo prodavali i svezu kupinu, a sveza treba biti obazriv pri izboru lokaliteta za sto nedostaje za navodnjavanje jer vode kupina znaci nova trzista puna para. njeno gajenje. i podsticaja od Ministarstva ima. UostaProf.dr Mihailo Nikolic Izrazeneje otpornosti na susenje izda- lom, jedan od uslova za zasnivanje za-

Poljoprivredni list

by DuleS

VINOGRADARSTVO

Ekonomsko
pn zasmvanju

anijih godina cesto smo postavljali pitanje moze li se zaraditi novae gajeci vinovu lozu? Ovo pitanje mozda ce odgovarati nekim poljoprivrednim proizvodacima. Prva godina Nema novca koji se moze steci gajenjem Priprema zemljista loze. Novae se slice samo od prodaje. Postoji puno komponenti koje su proKalem i sadnja menljive i u suprotnosti u zasnivanju Materijal za naslon i postavljanje profitabilnog vinograda. Stoga je obaveKorov, bolesti, stetocine za proizvodaca da odgovore na nekoliko 1006 (ukljucuje ukanjanje korova u redu) pitanja: 2149 I Gde cu prodati grozde - Prodav- Oubrenje, rezidba i cena rada masina Ukupnouprvojgodini 12163(71.84%) nica? 1. Da li se ovde nalazi prodavnica za Druga godina Cena /ha moje grozde? Rezdba, popuna i odrzavanje mgt 591 2. Da U vlasnik prodavnice ima i vinariju? Kontrola korova, bolesti 721 3. Mogu li se ukljuciti i snabdevati Dubrenje i operacije sa masinama 625 vlasnika prodavnice sa grozdem? Ukupno udrugojgodini 1937(11.44%) 4. Koje sorte cu gajiti, koju ili koje sorte zahteva vlasnik prodavnoce? Treca godina Cena /ha 5. Po kojoj pen! ce mi platiti grozRezidba odrzavanje 1153 de? Koliko dugo-privremeno mogu da Kontroia korova, bolesti i stetocina 940 cuvam ubrano grozde pre nego ga prodam? Bubrenje i operacije sa masinama 738 II Gde cu zasnovati vinograd Ukupno u trecoj godini 2831 (16.72%) Lokalitet? U trecoj godini rod 2000-2500 kg/ha; O.2O-.25/kg grozda 6. Da li je pogodno mesto-vinogorje 400-625/ha vrednost roda u III godini gde zelim da podignem vinograd i proUkupni troskovi u sve tri godine po jednom hektaru (/ha) 16931 izvedem grozde za buduce vino sa geografski zasticnim poreklom? pokrivac izmedu redova i herbicidi ce se ITT Ulaganja - Sopstvena i podsti- Cena podizanja l ha vinograda koristiti u redu; u prve tri godine kalem cajna sredstva ce biti zasticen plasticnom tubom (br=50 7. Koliko dugo mogu da cekam poPogodan potez za vinograd je sop- cm 2r^l2 cm). vracaj ulozenog novca? stveno zemljiste ili iznajmljeno na dug Za vinograd do 0.5 ha nije obavea)7 godina b)10 godina c)15 godina? period. Nabavka kvalitetnog, sertifiko- zan projekt uraden i overen od strucne Kako mogu postici manja ulaganja a vanog sadnog materijala je pozeljna. agencije. Cena ove usluge iznosi izmeodrzati dobar kvalitet grozda? Sorte koje poseduju dobru prilagodenost du 2-3 % od ukupne vrednosti ulozenih Nakon ovog "domaceg zadatka" vaz- na sporjasnje uslove se preporucuju. Sav sredstava-vrednosti projekta. U nasem no je istaci i neophodnost citanja knjiga, rad je placen prema etapama sprovede- primeru priblizno 340-500. U trecoj naucnih zurnala i TV reportaza o groz- nog rada. Naslon ce biti standardan 1 godini, sa prvim plodonosenjem ova du i vinu. Bitno je da svaki proizvodac zica (})3 mm i 2 duple zice (j)2.2-2.4 mm svota se pokriva. Projekat za vinograd sazna u udruzenju kome pripada koji su za bilateralnu kordunicu, razmak izme- je preventiva za njegovu dugovecnost, najcesci problemi, interesuje se i pose- du stubova 6 m (L profil od metala) ili jer je gro elementa obradeno i sa ishodicuje seminare, ukljuci se u radne grupe, na 8 m (drveni 2r=8cm ). Rastojanje ce ma prikazano. posecuje uspesne vinograde i vinarije, biti izrnedu redova 2-2.8 m u redu 0.8prof.dr Branislava Sivcev razgovara i uci od drugih odgajivaca. 1m (min 4000 kalemova po 1 ha). Travni

22

Poljoprivredni list

by DuleS

ZASTITA BIUA

pokrivacem, sto narocito pogoduje vockama i vinovoj lozi. C = odmah treba poceti sa novim ciklusom u vodarskoj proizvodnji, treba orezivati, dubriti i poceti sa zastitom, tj. treba obaviti zimsko Hi plavo prskanje vocaka. Za to se koriste uglavnom preparati na bazi bakra, a medu njima najstarija i najduze koriscena, stara dobra bordovska corba.

ema vinogradara ni vinara kome nije poznato cuveno francusko vinogorje i vina iz Bordoa. Upravo u torn kraju su francuski istrazivaci, profesor Milardet i Gayon, otkrili bordovsku corbu. Prve zvanicne rezultate o fungicidnom delovanju bordovske corbe objavio je Milardet 1885. Od tada se ona uspesno koristi bez znacanijih stettiih posledica, a moze se i ubuduce ocekivati njeno uspesno koriscenje. Samo dve godine od otkrica, bordovska corba je postigla izvanredan uspeh u suzbijanju plamenjace vinove loze. Danas se bordovska corba koristi sirom sveta za suzbijanje preko 50 biljnih bolesti na oko 46 razlicitih biljnih vrsta. Istrazivanjima je utvrdeno da bordovska corba u odnosu na druge bakarne preparate ima prednost, izmedu ostalog i zbog izrazene postojanosti.

toksicno delovanje bordovska corba se u prolece, posle kretanja vagetacije, moze koristiti u nizoj koncentraciji nego u jesen. Primena bordovske corbe pri visokim temeperaturama moze prouzrokovati zucenje i opadanje lisca. Do ozegotina na listu tretiranih biljaka moze doci alco padne kisa neposredno posle tretiranja. Takode, fungicidi sa vezanim bakrom (trobazni bakar-sulfat, bakar oksihlorid, bakar oksisulfat, bakar hiroksid) koriste se za suzbijanje nekih bolesti koje se suzbijaju bordovskom corbom. I dok se fungicidi sa vezanim bakrom mnogo lakse pripremaju, oni ne mogu da podnesu vremenske uslove (vece padavine) koje moze bordovska corba. Fungicidi sa vezanim bakrom se vise primenjuju u prolece, posto se prekine mirovanje biljaka, tj. kad krene vegetacija i pojave se prvi nezni listici. Da bi bili efiksni

u suzbijanju nekih patogena kao sto je prouzrokovac kovrdzavosti lista breskve (Taphrina deformans), fungicidi sa vezanim bakrom moraju imati najmanje 50% bakra u preparatu. Efikasnost bordovske corbe i fungicida sa vezanim bakrom je uslovljena dobrom pokrovnoscu tretiranih biljaka ("kupanje")- Prednosti i nedostaci obe grupe bakarnih fungicida (bordovske corbe i fungicida sa vezanim bakrom) su izneti u tabeli 1.

Prednosti i nedostaci
. Koriscenje bordovske corbe u zastiti bilja ima svojih prednosti i nedostataka. Od prednosti isticu se sledece: dobra prijemcivost za biljku; nije skupa; sirok spektar deiovanja i sigurnost pri rukovanju.

Tabela 1. Prednosti i nedostaci fungicida sa vezanim bakrom i bordovskom corbom

Fungicid i baktericid
Bodrovska corba je izvanredan fungicid i baktericid koji se vise od sto godina koristi za suzbijanje nekih ekonomski znacajnih bolesti vocaka, vinove loze, povrtarskih i ukrasnih biljaka. Njena sposobnost da dobro prijanja za tretirani objekt, tj. da se sporije spira, omogucuje da se primenjuje u jesen i rano prolece kada ima obilje padavina i kada su drugi fungicidi manje efikasni. Posebno je znacajno sto se bordovska corba moze koristiti u jesen posle opadanja lisca gajenih biljaka. Da bi se sprecilo njeno fito-

Karakteristike Skladistenje Efikasnost Uticaj na sredinu Fitotoksicnost

Fungicidi sa vezanim bakrom Manje korozivni, skladiste se suvi Manje efikasni, kratkotrajniji Manje aktivni za krace vreme Ne prave osetecenja na vecini biljaka Kompatibilni sa mnogim pesticidima Lako se spremaju, potrebna manja zastita radnika

Bordovska corba Skladisti se suva ill u vidu paste Visoko efikasni, depozit duze traje Dugotrajnija, aktivnija, boji povrsinu Visok pH, depozit zaslanjuje, vise fitotoksicna za biljke Nije kompatibilna sa vecinom pesticida Duze se priprema, potrebno vise znanja za pripremu, potrebna zastita radnika

Kompatibilnost sa drugim pesticidima Nacin pripreme

Poljoprivredni list

by DuleS

ZASTITA BIUA
je slucaj sa rucno pripremljenom bordovskom corbom zbog cega je narocito stari vinogradari izuzetno cene.

Priprema bordovske corbe

Za 100 litara 1% bordovske corbe potrebnoje: 1 kg bakar-sulfata (plavi kamenj 0,4 kg negasenog (,,zivog") kreca ili 1,2 kg gasenog kreca ili lkg hidratisanog kreca. Od 100 1 vode iz bureta se odvojii 20 !, od cega se u 10 1 vode zagasi 0,4 kg negasenog (,,zivog") kreca ili se doda 1,2 kg gasenog kreca (u vidu paste), ili 1 kg hidratisanog kreca. U drugih 10 1 se rastopi plavi kamen. Kada se krec razmuti, procedi se kroz rede platno uz mesanje i sipa se u bure sa preostalom vodom da se napravi krecno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 1 vode, sipa se u bure sa krecnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krecnim mlekom, a ne obrnuto (stoje upraksi cesci slucaj). Doduse, nista posebno se nece desiti ni ako se rastopljeni plavi kamen sipa u krecno mleko, jedino se takva corba brze talozi i nesto je slabijeg kvaliteta. Rastopljeni plavi kamen sipa se u krecno mleko, uz mesanje. Kada se to zavrsi, corba je spremna za upotrebu. Bordovska corba se koristi sveze pripremljena, odmah posle prpipreme. Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Medutim, corba se moze stabilizovati dodavanjem 250 g gecera na 100 litara corbe. Tako stabilizovana, pri normalnirn uslovima, zadrzava svoju aktivnost nekoliko dana. Preko 50 godina bordovska corba je bila jedini fungicid za zastitu sve dok nisu otkriveni prvi organski rungicidi. Stoga se u svetu i kod nas bordovska corba masovno koristila u zastiti vinove loze od plamenjace. Predasnja velika drzavna imanja su svojevremeno pravila velike bazene u kojima se pripremala bordovska corba. Bio je to tezak i naporan posao koji je iziskivao mnogo radne snage. I danas tih velikih betonskih bazena ima u nekim vinogradima. Da bi se izbegao navedeni nacin pripreme bordovske corbe, hemijska industrija je formulisala borovsku corbu kao gotov preparat i poznata je kao: Bordovska corba S-20, Bordovska corba WP-20 i dr. Nedostatak ovih industrijskih formulacija je sto isprskani vinograd ne zadrzava plavu boju (ne plavi se), sto

Pre bordovske corbe

Jos 1801. goditte Prevost (1755 - 1819) je koristio bakar-sulfat za sprecavanje klijanja teleutospora Tittetia trititi, prouzrokovaca glavnice psenice. Toje bilo veliko otkrice za to vretne jer se nije znalo kako nastaju btljne bolesti i ko ih uopste izaziva. Koriscenje bakarsulfata u vinogradarstvu praktikovalo se znatno pre otkrica bordovske corbe, ali ne za zastitu loze, vec u sasvim druge svr~ he. Tako se, prema navodima nekih francuskih naucnika, bakar-stdfat koristio od 1831. godine za zastitu stubova i kolja od mekog drveta, koji su preporucivani umesto hrastovih. Stubovi i kolje od mekog drveta su, pre pobijanja u zetnlju, cetiri dana drzani u rastvoru bakar-sulfata radi zastite od trulezi. Takode je u 10% rastvor bakarsulfatapotapano vezivo od razi Hi konoplje koje je korisceno za vezivanje lastara vinove loze.

Stari nacin pripreme

Priprema bordovske corbe je, za danasnje poimanje dugotrajna, slozena i trazi iskustvo. Da bi se to olaksalo, moze se unapred, za celu godinu, pripremiti "osnovni rastvor" plavog kamena i "osnovna suspenzija" krecnog mleka. Stari nacin pripreme bordovske corbe se sastoji u tome sto se prethodno priprema "osnovna suspenzija" krecnog mleka i "osnovni rastvor" bakarsulfata (plavog kamena) koji se mesaju sa vodom neposredno pre preskanja. Ovo je dobar nacin pripreme kada se prave male kolicine bordovske corbe, za male posede. Qlavni razlog za slabije koriscenje rucno pripremane bordovske corbe je upravo poteskca oko njene pripreme. Kada bi se osnovni rastvori ranije pripremili, recimo tokom zime, kada ima manje posla, bordovska corba bi se mnogo vise koristila u zastiti bilja.

Pripremanje osnovnog rastvora ba- savini (80+10) dodaje 10 1 "osnovnog kar-sulfata (plavog kamena): u plastic- rastvora" plavog kamena tj. bakar-sulnoj posudi rastvoritil kg plavog kame- fata (80+10+10 =100) i dobro mesa. na u 10 1 vode (kolicina plavog kamena Time je dobijeno 100 1 1% bordovske i vode moze biti proporcionalno po- corbe koja se moze koristiti. Ako se zeli vecana, zavisno od potrebe). Osnovni pripremiti jaca bordovska corba, na prirastvor plavog kamena se moze cuvati mer 1,5% onda se sve napred pomenute neograniceno u zatvorenom plasticnom kolicine piavog kamena i hidratisanog, ili staklenom balonu. "zivog" ili gasenog kreca povecavaju za Osnovna suspenzija krecnog mleka: u 50%. Tokom tretiranja, prskalicu treba drugoj plasticnoj posudi, u 10 1 suspenduje se ("rastvori") se 0,4 kg negasenog "zivog" kreca (nabavlja se na pijacama), ili 1,2 kg gasenog kreca (paste), ili 1 kg gasenog (hidratisanog kreca, nabavlja se na stovaristu gradevinskog materijala). I ova mesavina moze biti prethodno pripremljena i neograniceno cuvana u. zatvorenom plasticnom balonu. Unapred pripremljeni "osnovni rastsvori" plavog kamena i krecnog mleka u velikoj meri olakasavaju i ubrzavaju pripremu bordovske corbe za prskanje. Oba pripremljena "osnovna rastvora" obeleze se etiketom, dobro zatvore i cuvaju van domasaja dece. Kada se ukaze potreba za tretiranjem, 10 litara "osnovne suspenzije" krecnog mleka sipa se u posudu sa 80 1 vode i intezivno mesa. Potom se me-

24

Poljoprivredni list

by DuleS

ZASTITA BIUA

Slucajno otkrice
Kao i mnoga druga naucna otkrica i bordovska corba je slucajno otkrivena. Da bi se zaititili vinogradi od kradljivaca i "slucajnih prolaznika" u Francuskoj je vinova loza duz poljskih puteva prskana bakar-sulfatom da se "otruje". Cilj je bio da seprolaznici odvrate od berbegrozda. Postoje kisa lako spirala bakar-sulfat sa lilta prskanja su se morala cesto ponavijati. Stoga su neki vinogradariy da bi omogucili duze zadrzavanje "otrova" na Hstu, rastvoru bakar-sulfata dodavati krecno tnleko. Mesajuci bakar-sulfat i krecno mleko vinogradari su spontano napravili bordovsku corbu. U godinama jake pojave plamenjace, na tako zasticenim cokotimazapazenaje$labijapojavaplamenjae,dokbinezasticenideo vinograda bivao desetkovan a tisce potpuno propadalo od plamenjace. Sledece godine su profesori Univerziteta u Bordou, Milardet i Gayon, nastavilt sa ispitivanjem delovanja bakar-sulfata i krecnog mleka, proucavajuci njihove medusobne odnose u zastiti vinove loze odplatnenjace i, oktobra meseca 1885. godine, publikovali su prvi rod ofungicidnom delovanju bordovske corbe protiv plamenjace. Taj datum se uzima kao datum otkrica bordovske corbe. povremeno promuckati da se corba ne bi talozila. amylovora), drugih bakterioza vocaka (Pseudomonas spp., Xanthomonas spp.), ekskorioze vinove loze (Phomopsis viticola) eutipoze vinove loze (Eutypa lata) i drugih bolesti.

Koje bolesti/patogene suzbija bordovska corba?

Bordovska corba se koristi za suzbijanje uzrocnika mnogih bolesti, kako vocaka tako i vinove loze. Ona se moze koristiti za suzbijanje uzrocnika monilioze kosticavih vocaka (sljiva, breskva, kajsija, visnja i tresnja), pagavosti lisca i krastavosti plodova kruske {Venturia pirina), antraknoza, kestenjaste pegavosti maline (Didymella applanata) supljikavosti lisca i krastavosti plodova kajsije i drugih kosticavih vocaka (Stigmina carpohpilla), korvdzavosti lisca breskve (Taphrina defortnas), rogaca sljive (Taphrina pruni), bakteriozne plamenjace jabuke i kruske (Erwinia

Bordovska corba u organskoj proizvodnji

Bordovska corba se dugo i veoma uspesno koristiti bez stetnih posledica za spoljnu sredinu, i stoga se smatra pogodnom za koriscenje u organskoj proizvodnji gajenih biljaka. Njena upotreba je dozvoljena od strane mnogih organizacija koje vrse sertiflkaciju proizvodnje organske hrane. Obziromda je protekli period prosao baz stetenih posledica na zivotnu sredinu, veruje se da ce jos dugo ostati u primeni, bez obzira na pojavu novih savramenih fungicida.

prof, dr Mirko Ivanovic Poljoprivredni fakultet, Zemun

by DuleS

POVRTARSTVO

vitamin L
pa ponoviti zagrevanje u istoj rerni jos jedan minut, tako da masa dva puta prokljuca. Tom prilikom se uspostave veze izmedu likopena i masnih kiselina, a kao takvi, ovi molekuli budu pristupacni coveku. Ovakva, masna pasta, moze se servirati preko makarona, pirinca, slane pite, tosta. Oko 60% molekula likopena u krvi coveka nalazi se kao cis - izomer. Nivo likopena u krvi direktno utice na rizik od pojave karcinoma prostate. Da bi se covek osigurao od ove opasnosti, potrebno je da svakoga dana pojede oko 400g zrelog paradajza, najbolje u vidu paste i!i pirea. U torn slucaju kolicina se smanjuje na polovinu. U lOOg svezeg, zrelog paradajza, nalazi se 6-7 mg likopena, a u sitnom, ceriju, oko 11 mg%. Ovo je razumljivo kad se zna da je ceri bogatji hranljivimmatertjama, tj. sadrzi manje vode. Poluzreli, tzv. ,,rujni" plodovi, koji se koriste u nekim zemljama, sadrze upola manje likopena. Mi i inace jedemo zrele plodove. Kako u organizmu uvek postoje masne kiseline, to se jedan deo likopena poreklom iz svezih plodova ipak usvaja, ali svega 20 - 25 % u odnosu na kecap pomesan sa maslinovim uljem. Ispitivanja tkiva razlicitih ljudskih organa pokazala su da se likopen najvise deponuje u testisima, onda u nadbubreznoj zlezdi, pa tek onda u jetri, bubrezima, grudnom kosu, plucima, kozi, debelom crevu i jajnicima.

aradajz je zaista rajska biljka. te je kao takav idealni intermedijum za Sa protokom vremena dolazi se sintezu mnogih drugih karotina, medu do sve vise saznanja o njegovoj kojima je i onaj najpoznatiji - beta kalekovitosti. Tako, u poslednje vreme, sve rotin, provitamin A, te ksantofili. Drugi je vise informacija o lekovitosti jednog naziv iikopenaje *F,*F (psi, psi)-karotin. sastojka paradajza, njegovog crvenog pi- Kao cista supstanca on je kristal crvene gmenta zvanog likopen, kome se pripisu- boje, koja nastaje kao rezultat apsorpcije najvaznija uloga u sprecavanju pojave je dugib talasa vidljivog dela svetlosnog raka prostate, od koga oboljevaju mnogi spektra od strane dvogubih veza atoma muskarci stariji od 50 godina. Uloga ove ugljenika. Kristalise na 172-173C. Ne supstance u metabolizmu covekaje toli- rastvara se u vodi. Rastvara se u ulju, ko velika da bi je trebalo proglasiti za vi- najbolje u hladno cedenom maslinovom tamin, npr mogao bi da bude vitamin L! zejtinu. Ova cinjenica je malo poznata, Sam naziv iikopen je dobio iz naucnog tako da najvece kolicine likopena produ naziva paradajza - Solarium Lycopersi- kroz digestivni trakt a da se samo mail cum. Prevedeno sa grckog, Lyco znafii deo usvoji u tankom crevu i ubaci u krvuk a persicum = breskva, dakle vucja votok. Evo jednog recepta: 140 g paste breskva! Likopen je po svojoj hemijskoj od paradajza pomesati sa pola case magradi tetraterpen, zbirne formule C40 H56, slinovog ulja, staviti u mkrotalasnu pecsa 13 dvostrukih veza u lancu ugljovodo- nicu i kuvati jedan minut, izvaditi posunika i 8 izoprenih metil (CH3) jedinica, du i ponovo promesati pastu viljuskom,

Neprijatelj slobodnih radikala

Kako likopen ostvaruje svoje lekovito dejstvo? Najpre treba reci da je on najveci neprijatelj slobodinih radikala koji divljaju kroz celije tiasih tkiva, ostecuju celijske membrane i izazivaju mutagene promene u naslednom materijalu, sto cesto dovodi do pojave karcinoma. Likopen se bori protv raka debelog crei; pluca, grla, jednjaka, dojke i drugih o> gana, ali je njegovo preventivno de; naucno dokazano prvenstveno kod :

28

PoljopFivredni

by DuleS

sti prostate. On nije jedini efikasan antioksidans iz biljnih proizvoda. Tu su jos vrlo korisni kvercentin, koga najvise ima u crnom luku i crnoiri grozdu, onda lutein iz kelja, glutation iz brokolija i lubenice, te vitamin C, beta-karotin i selen. Ali, nije slucajno otknvena korisna veza izmedu likopena i maslinovog ulja. I ono ispoljava snazno antioksidativno dejstvo. Snizava nivo stetnog LDL holesterola u krvi, sprecavajuci njegovo pretvaranje u toksicni ili ,,oksidisani" oblik. Snizava krvni pritisak, stiti arterije od zakrecenja i regulise nivo secera u krvi. Glavni sastojak maslinovog ulja je oleinska kiselina. U drugim biljnim uijima osnovni sastojak je linolna kiselina koja spada u grupu omega 6 masnih kiselina, te dovodi do rizika od mnogih kardiovaskularnih problema. Riblja ulja, omega 3 masne kiseline su pravi borci protv srcanih tegoba.

Hibridi bogati likopenom

Oblast ishrane i preventive je toliko velika da ovde vie za teoriju nema mesta. Zato evo nekoliko hibrida paradajza bogatih likopenom iz domace produkcije. Odabrali smo samo one koji se isticu izvanrednim ukusom, te su pogodni za svezu potrosnju u velikim kolicinama. Najraniji od njih je Profit Fi (slika 1), paradajz koji je u Indiji izabran kao najbolji, a Indusi dobro znaju sta je kvalitetna biljna hrana jer ih je oko 80% vegetarijanaca (oko osamsto miliona stanovnika). Sledeci je Medeno srce Fi (slika 2), hibrid sa neobicno socnim i slatkim plodovima. Moze se jesti kao voce, bez ikakvih zacina. Maraton Fi (slika 3) je nas najprodavaniji hibrid. Veorna je rodan, krupan, cvrst, mesnat, ukusan, otporan na bolesti i druge stresoye, lekovit... Na kraju, evo i najnovijeg i najukusnijeg do sada hibrida: Dinka Fi! (slika 4). Plodovi su toliko ukusni da prosto brisu razliku izmedu povrca i voca. Probajte i uvericete se da tako nesto do sada nije bilo poznato. Pored likopena, sadrzi i niz drugih antioksidanata, kao sto su antocijani od kojih zreli plodovi dobijaju tamno ljubicastu boju. Normalno zreli su roze boje. Na slici 5 vidi se gustina corbe od ovog hibrida, sudovi stoje na povrsini, bez bojazni da ce potonuti. Bogat je C vitaminom, lako rastvorljivim secerima i limunskom kiselinom, te je izvanedna hrana za sve starosne grupe, zdrave i rekonvalescente, sportiste i fizicke radnike, kao i ljude koji po ceo dan borave u zasticenom prostoru radeci na racunarima ili drugim poslovima vezanim za stolicu. Male kolicine semena ovog rariteta mozete dobiti u Superioru u Velikoj Plani. Dr Ivo Binovic

Hi

PDljoprivrednilist

by DuleS

Proizvodnja i svojstv

..

prizvodaca do proizvodaca veomaje neujednacenog kvaliteta. Radi standardizacije proizvodnje i svojstava kajmaka, neophodno je njegovu proizvodnju prilagoditi i preneti u industrijske. uslove. Time bibilaomogucenaboijaprodaja kajmaka na domacem i stranom trzistu.

ajmak je mlecni proizvod koji se proizvodi u zemljama Jugoistocne Evrope, Male Azije i Bliskog Istoka. U Srbiji proizvodnja i potrosnja kajmaka ima veoma dugu tradiciju te se stoga ovaj proizvod smatra domacim autohtonim proizvodom i predstavlja jedan od simbola domace poljoprivrede. Najznacajnija podrucja proizvodnje tradicionalnog kajmaka u Srbiji su Zapadna Morava, planine Zlatibor i Tara. Jedinstveni hemijski sastav i specificna senzorska svojstva kajmaka su veoma cenjeni i svrstavaju ga u grupu delikatesnih i ekskluzivnih miecnih proizvoda. Svi parametri procesa proizvodnje i zrenja, kao i sastav i karakteristike kajmaka u okviru su odgovarajucih parametara srodnih miecnih proizvoda: sireva i maslaca. Kajmak se danas proizvodi uglavnom u seoskim domacinstvima tra-

dicionalnim postupkom. Proces nastajanja kajmaka je veoma slozen i jos uvek nije u potpunosti groucen i poznat. Postojeca autohtona proizvodnja kajmaka je malog kapaciteta, odlikuje se velikom raznolikoscu i neorganizovanoscu. Proizvod dobijen tradicionalnim postupkom cesto je vrlo neujednacenog i nestandardnog kvaliteta, sastava i karakteristika. Takva danasnja proizvodnja kajmaka uzrok je sto ovaj proizvod, uprkos svojim kvalitetnim osobinama nema svoje mesto i organizovan nastup na trzistu miecnih proizvoda. Radi postizanja standardnog i visokog kvaliteta proizvoda,. neophodno je njegovu proizvodnju prilagoditi i preneti u savremene mlekarske uslove proizvodnje koji bi omogucili bolju prodaju kajmaka na domacem i stranom trzistu. Poslednjih desetina godina bilo je vige pokusaja industrijske proizvodnje kajmaka, ali

su oni ostali bez pravog rezultata zbog lose bakterioloske slike ili velikih odstupanja senzorskih osobina u odnosu na proizvod dobijen na tradicionalan nacin. U tekstu ce biti predstavljen postupak industrijske proizvodnje kajmaka u kompaniji ,,Polimark" na temelju zasticene tehnologije. Tehnoloski postupak osigurava dobijanje proizvoda visokog i standardnog kvaliteta koji po svim karakteristikama odgovara kajmaku dobijenom tradicionalnim postupkom i predstavlja veoma dobru osnovu na kojoj se moze zasnivati i temeljiti buduci razvoj savremene i industrijske proizvodnje kajmaka.

Sastav i senzorske osobine kajamaka

Kajmak je proizvod koji je po odredbama Pravilnika (2002.) definisan

by DuleS

kao proizvod dobijen kao masni sloj ili kora koja se odvaja od kuvanog i ohladenog mleka. Formiranje kajmaka na povrsini mleka zasniva se na agregiranju mlecnih masti uz izrazeni udeo' proteina. Agregati mlecne masti, odnosno masna faza kajmaka, nesumnjivo doprinosi da kajmak poprima odredene odlike maslaca, dok prisustvo proteina^ kao i specifican oblik koagulacije kojim su oni zahvaceni u stvaranju kajmaka, priblizavaju kajmak proizvodima iz porodice sireva. Kajmak se najcesce proizvodi od kravljeg mleka, ali se moze dobiti i od ovcijeg ili mesanog mleka. Po zrelosti kajmak se deli na mladi i zreli kajmak. Mladi kajmak je proizvod koji je spreman za konzumiranje odmah nakon proizvodnje, a rok trajanja je oko 1-2 nedelje. Struktura mladog kajmaka je lisnata, slojevita sa delicima neocedenog testa, odlikuje se kontinuitetom vodene faze u kojoj je mlecna mast u vecoj meri zadrzala svoj izvorni pojavni oblik. S tim u vezi, struktura mladog kajmaka je bliska strukturi pojedinih sireva, ali je meksa i mazivija. Boja mladog kajmaka je izrazito svetla (boja slonovace do bledozute) sto zavisi od mleka od kojeg je proizveden. I miris i ukus mladog kajmaka su blagi, tipicno mlecni, podsecaju na kuvano mleko i, moze se reci, da su znatno blizi maslacu nego sirevima. Zreli kajmak nastaje nakon odredenog perioda zrenja. Tokom zrenja kajmaka dolazi do niza slozenih fizickih i hemijskih promena, pre svega masti i proteina, pri cemu se formira tipicna struktura i aroma kajmaka. Brojne promene tokom zrenja kajma-' ka nastaju kao rezultat rasta i aktivnosti karakteristicne mikroflore. Zrenje kajmaka traje jedan ili vise meseci, a ako je proces zrenja pravilno izveden, rok trajanja proizvoda moze biti i sest meseci pa i duze. Zreli kajmak se odlikuje tipicnom zrnastom strukturom i vece je mazivosti u odnosu na mladi kajmak. Takva struktura mladog kajmaka posledica je slozenih promena tokom zrenja koje dovode do narusavanja kontinuiteta proteinske faze pri cemu dominantnu osnovu strukture postupno preuzima masna faza. Na taj

se nacin struktura zrelog kajmaka priblizava strukturi maslaca. Ukus i miris zrelog kajmaka veoma su izrazeni i specificni. Lipoliticne promene tokom zrenja kajmaka rezultirajunastajanjem velikog broja isparivih spojeva zbog kojih nastaje ostar i veoma intenzivan ukus i miris zrelog kajmaka. Zato, aroma zrelog kajmaka p'odseca na pojedine sireve dugog perioda zrenja. Osim

parametra za sir i maslac. Kajmak koji je danas na trzistu, zbog nepostojanja organizovane proizvodnje, pokazuje velika variranja hemijskog sastava I karakteristika. Proucavanjem sastava kajmaka razlicitog porekla, ustanovljeno je da veliki broj uzoraka (36%) ne odgovara propisanim normama Pravilnika i kao takvi ne smeju biti u prometu. Zna-

toga, tokom zrenja kajmaka javljaju se i proteoliticke promene koje takode doprinose formiranju senzorskih karakteristika proizvoda. Proucavajfici senzorska svojstva moze se zakljuciti, da se tokom zrenja aroma kajmaka menja, i to od maslaca prema siru, dok su promene konzistencije (strukture) usmerene od sira prema maslacu. Hemijski sastav mladog i zrelog kajmaka su propisani Pravimikom (2002.). S tim u vezi, mladi kajmak mora sadrzati najmanje 65% mlecne masti u suvoj materiji, najmanje 60% suve materije, najvise 2% kuhinjske soli, a kiselost ne sme biti veca od 25SH. Zreli kajmak mora sadrzati najmanje 75% mlecne masti u suvoj materiji, najmanje 65% suve materije, a najvise 3,5% kuhinjske soli, a kiselost ne sme biti veca od 40SH. Svi parametri hemijskog sastava kajmaka, bez obzira radi li se o mladom ili zrelom kajmaku, nalaze se unutar raspona vrednosti pojedinog

cajna variranja posebno su izrazena u udelu masti, odnosno udelu masti u suvoj materiji kajmaka. Postojanje razlika u sastavu i karakteristikama kajmaka prisutnih na trzistu, dodatno otezavaju njegov organizovaniji nastup na trzistu. Veldko variranje na osnovu sastava kajmaka otvara pitanje postojece klasifikacije. Jedno od mogucih resenja je uspostavljanje klasifikacije kajmaka po sadrzaju masti, odnosno sadrzaju masti u suvoj materiji. Stoga se za definisanje pojedinih grupa kajmaka mogu koristiti pojedine norme koje vrede i u klasifikaciji sireva. U torn smislu mogla bi se uvesti kategorija ,,punomasni zreli kajmak" sa sadrzajem masti u suvoj materiji u intervalu 75 - 85% i ,,ekstramasni zreli kajmak" sa sadrzajem masti u suvoj materiji preko 85%. Savremena klasifikacija kajmaka doprinela bi njegovoj standardizaciji i prosirila bi mogucnosti
prodaje.

by DuleS

Tradicionalni nacin proizvodnje kajmaka

Danasnja proizvodnja kajmaka zasnovana je na tradicionalnom postupku i odvija se u velikom broju seoskih domacinstava i u malim zanatskim pogonima za preradu mleka. Autobtona proizvodnja kajmaka vrlo je raznolika po nacinu izrade, sto rezuitira sirokim varijacijama sastava, osobina i kvaliteta proizvoda. Postupak izrade kajmaka na tradicionalan nacin pocinje kuvanjem mleka, nakon cega se ono razliva u otvorene plitke posude pri cemu doiazi do formiranja inicijaine pokozice. Formiranje pokozice na povrsini mleka bazira se na povrsinskoj aktivnosti kuvanog mleka. Sledeca faza postupka dobijanja kajmaka je proces sporog hladenja do temperature odoko 10-15C tokom 12-24sata, nekada i duze. U torn periodu doiazi do isplivavanja masti iz dubljih slojeva mleka i inkorporacije u vec formiranu pokozicu. Formira se sloj poznat kao kajmak. Kolicina kajmaka, koja se formira u odredenom vremenskom intervalu, proporcionalna je sadrzaju masti u mleku i povrsini razlivenog mieka, a obrnuto proporcionalna visini sloja mleka i brzini pada temperature. Formirani kajmak se skida s povrsine mleka, slojevito slaze i soli u odgovarajucim najcesce drvenim posudama. Kajmak se proizvodi i skuplja svaki dan na isti nacin, dok se posuda ne napuni. Kajmak se moze upoterbljavati neposrsdno nakon proizvodnje kao mladi kajmak ill se ostavlja na temp'eraturi 15-18C tokom 1-2 meseca,

nepogodno za industrijsku proizvodnju. Takode, dugo razdoblje zadrzavanja na umerenim temperaturama veoma pogoduje spontanom razvoju mikroflore. Usled toga, u zrenju tradicionalno proizvedenog kajmaka ucestvuje mikroflora cije poreklo nije kontrolisano, a znacajno doprinosi sirokim varijacijama senzorskih svojstava i kvaliteta proizvoda. Izolacija i selekcioniranje autohtone mikroflore doprinelo bi detaljnijem upoznavanju procesa i udela pojedinih mikroorganizama u zrenju kajmaka. U domacoj radinosti svi postupci izrade i manipulacije kajmakom manuelnog su karaktera, sto takode predstavlja potencijalni izvor kontaminacije. Navedeni nedostaci tradicionalne proizvodnje kajmaka, kao i variranje sastava i svojstava kajmaka razlicitog porekla, predstavljaju najozbiljniju prepreku boljoj prodaji kajmaka na trzistu.

Postupak proizvodnje kajmaka u industrijskim uslovima rada

Tehnoloski postupak industrijske proizvodnje kajmaka, razvijen u preduzecu ,,Polimark", po patentom zasticenoj tehnologiji, zasniva se na ostvarenju zadovoljavajuceg kvaliteta proizvoda i uskladenost tehnicko tehnoloskih zahteva neophodnih za industrijsku primenu. Razvijeni postupak obuhvata sve procese koji su prisutni u tradicionainoj proizvodnji, ali realizovan drugim metodama cime su otklonjeni mnogi nedostaci autohtone proizvodnje. Nakon standardizacije mleka pristupa se toploj fazi proizvodnje (topla inkubacija) pri cemu doiazi do formir-anja inicijaine pokozice, odnosno gornjeg sloja kajmaka. Gornji sloj kajmaka je cvrst, kompaktan, blago sasusen, sa visokim -sadrzajem suve materije. Za formiranje gornjeg sloja kajmaka dovoljna je relativno mala debljina sloja mleka, jer je ovaj sloj relativno, tanak i obuhvata manje od trecine ukupne masti mleka. Mehanizam nastajanja kajmaka vezan je za pojave u povrsinskoj zoni mleka. Gornji sloj kajmaka nastaje kao posle- \ dica koncentrisanja povrsinski

nakon cega se dobija zreli kajmak. Autohtona proizvodnja kajmaka ima mnogo nedostataka i nije pogodna za industrijsku primenu. U uslovima takve proizvodnje postoji niz kriticnih mesta koja predstavljaju potencijalne rizike i dovode do obilnih kontaminacija i proizvoda lose bakterioloske ispravnosti. Vazduh koji doiazi u kontakt sa razlivenim mlekom ne prociscava se i kao takav predstavlja veliki rizik moguce kontaminacije. Proces postepenog hladenja mleka u uslovima tradicionalne proizvodnje kajmaka traje oko 12-24h, sto predstavlja vrlo dugi vremenski period,

aktivnih komponenati u granicnom sloju mleka i vazduha. Drugim recima, u stanju mirovanja, zbog razlike u temperaturi mleka i okolnog vazduha, doiazi do nagomilavanja povrsinski aktivnih komponenati u povrsinskoj zoni mleka i njihovog zbijanja pri cemu doiazi do formiranja pokozice. Osnovni nosioci povrsinske aktivnosti u mleku su mlecna mast (adsorpcijski sloj masnih kapi) i proteini mleka. Formirana pokozica, odnosno gornji sloj kajmaka koji nastaje kao rezultat povrsinske precipitacije i koagulacije, sadrzi uglavnom mlecnu mast u globularnoj fonni (50-60%) i proteine mleka (oko 10%), uz relativno maii udeo vode (oko 30%). Vazni faktori faze tople inkubacije su temperatura mleka, temperatura i vlaznost vazduha i sastav pocetne sirovine. Intenzivan porast udela masti i proteina mleka dovodi do intenzivnog porasta masti, odnosno proteina pokozice. U smislu medusobnog uticaja masti i proteina, ustanovljen je vrlo znacajan uticaj udela proteina mleka na udeo masti pokozice, dok s druge strane udeo masti u mleku ima zanemarljiv uticaj na udeo proteina pokozice. Nakon formiranja gornjeg sloja kajmaka zamenjuje se supstrat, pri cemu se odliva preostalo mleko, a uliva pavlaka, koje se zatim hladi. U ovoj hladnoj fazi proizvodnje doiazi do formiranja donjeg sloja kajmaka. Donji sloj kajmaka je mekan, rastresit, sa uklopljenom tecnom fazom. Mehanizam nastajanja donjeg sloja kajmaka razlicit je u odnosu na formiranje gornjeg sloja i do sada nije proucen fenomen. Pretpostavlja se da je nastajanje donjeg sloja kajmaka rezultat fenomena hladne aglutinacije, sto predstavlja specificno agregiranje masti i u manjoj meri proteina. Ono nastaje verovatno zbog imunohemijskih reakcija --_.,. izme-

by DuleS

du komponenata adsorpcijskog sloja masnih kapi i imunoglobulina mleka. Ovo agregiranje u manjoj merLima oblik koagulacije, a u vecoj meri koalescencije i po svojim karakteristikamaje blisko agregiranjumlecne masti u prvoj fazi buckanja pri proizvodnji maslaca. Slicnost kajmaka i maslaca je i u tome sto je u proizvodnji kajmaka najveci deo masti deemulgiran, odnosno nalazi se u obliku slobodnih masti koje prekrivaju ostale sastojke suve materije kajmaka. Vazni faktori koji uticu na formiranje donjeg sloja kajmaka su udeo i svojstva masti u sloju koji je u neposrednom kontaktu s nastalom pokozicom (zbog isplivavanja masti stvara se sloj izdvojene pavlake), temperatura i sastav gornjeg sloja kajmaka. Tokom hladnog stvaranja kajmaka mlecna mast isplivava prema povrsini i inkorporira se u formirani gornji sloj. Zamena supstrata, odnosno ulivanje pavlake pre faze

hladnog stvaranja kajmaka, rezultira smanjenjem potrebne kolicine mleka, odnosno pavlake, pa i skracenjem vremena potrebnog za formiranje donjeg sloja kajmaka. Procesi nastajanja gornjeg i donjeg sloja kajmaka su razlicite prirode, vremenski razdvojeni pa se mogu posmatrati potpuno odvojeno. Nakon zavrsenog forrniranja donjeg sloja kajmaka, preostala pavlaka se izliva, a proizvbd se sakuplja, nakon cega se pristupa zavrsnim operacijama obrade. U proizvodnji mladog kajmaka, nakon sakupljanja slede operacije soljenja i pakovanja. Da bi dobili zreli proizvod, kajmak se inokulira s tacno definisanim mlecnim kulturaraa i stavlja se na zrenje, nakon cega se vrsi soljenje i pakovanje. Upotreba mlecnih kultura u proizvodnji, odnosno zrenju kajmaka, otvara mnoge mogucnosti u poboljsanju njegovih

senzorskih svojstava. Ovako predlozen tehnoloski postupak proizvodnje kajmaka osigurava sve preduslove za njegovu industrijalizaciju. Kajmak koji se dobija prethodno opisanim postupkom, odlikuje se svim svojstvima kao i tradicionalno proizveden proizvod. Karakterise gatipicna slojevita struktura koja kod zrelog kajmaka tokom zrenja postupno prelazi u zrnastu. Boja u nijansama (od boje slonovace do svetlozute) zrenjem prelazi u dominantno zutu boju. Miadi kajmak ima specifican ukus i miris kuvanog mleka i pavlake, dok zreli kajmak usled dodataka mlecnih kultura poprima tipican intenzivan ukus i miris zrelog kajmaka. Neznatni nivo kontaminacije kajmaka rezultira ,,cistim" ukusom i posebno ,,cistim" mirisom, sto cesto nije slucaj kod tradicionainog kajmaka.
Predrag Pu&a

Mira Radovanovic Jelena Derovski

preuzeto iz "Mljekarstvo 4"

Standardizovano mleko Topla inkubacija - {formiranje inicijalne pokozice) Zamena supstrata ispod pokozice {zamena preostalog mieka pavlaka) Hladenje pavlaka Hladna aglutinacija {stvaranje donjeg sloja kajmaka} Odlivanje preostale pavlake Preostala pavlaka Preostalo mleko

Skupljanje kajmaka

Mlekarske kulture So

inokuiacga kajmakc Soljenje kajmaka Zrenje kajmaka

Pakovanje kajmaka

Zreli kajmak

Sematski prikaz industrijskog postupka proizvodnje kajmaka

by DuleS

uspjeh cijeleproizvodnje. Osimroga proizvodnja povrca iz presadnica puno jesigurfa, prij& dolazi do ptodqnoSenja i berbe, Sfei^fujedhacenij lju formirani fodovisu krupniji i ujednac&niji.

ako proizvodnja presadnica povrca u nasoj zemlji ima dugu tradiciju u praksi se, u torn pogledu, cesto susrecemo s brojnim poteskocama. Istina, nekada su ovi problemi bili puno izrazeniji i danas su prevladani zahvaljujuci dostupnom repromaterijalu koji znatnijeolaksavacijelipostupakproizvodnje rasada. Tako su se ranije pretezito proizvodile ,,cupanice" odnosno presadnice golog korijena kod kojih su se javljali veliki gubitci u uzgoju. Zbog svega toga danas se, radi eventualnih gubitaka, prilikom gajenja nepikiranog rasada uvijek ptanira 25 posto vige biljaka nego je to uistinu potrebno za jedinicu povrsine. To je pak rezultiralo napustanjem klasicnih nacina proizvodnje presadnica sto znaci da su nametnuti neki novi trendovi koji se prvenstveno ogledaju it kontejnerskoj proizvodnji.

uzgajamo u polistirenskim ili plasticnim kontejnerima. Kontejneri pak oznacavaju posude (50 x 30 cm) s razticitim brojem sjetvenih mjesta, a u kojim uzgajamo presadnice povrca. Prednost se uvijek daje polistirenskim tipovima kontejnera iz razloga sto oni bolje zadrzavaju vlagu i toplirm supstrata a sto je neophodno za dobivanje kvalitetnog rasada bez kojeg nema uspjeha u proizvodnji. Iako je posve pogresno rukovoditi se brojem sjetvenih mjesta obicno se za sjetvu paprike, rajcice i patlidzana koriste kontejneri sa 104 mjesta. U torn pogledu pojedini proizvodaci rasada koriste i kontejnere sa 160 ili 228 mjesta premda iskustva svjedoce da u torn slucajuprijeti realna opasnost od zasusivanja supstrata i izduzivanja rasada. Naime, veci broj sjetvenih mjesta automatski znaci i manji volumen sjetvenog mjesta odnosno manje supstrata po biljri zbog cega je zalijevanje potrebno redovito provoditi. Polistirenski kontejneri u Povrh toga, u kontejnerima s vechn broproizvodnji rasada jem sjetvenih mjesta obicno dolazi do Kada govorimo o proizvodnji rasada medusobnog zasjenjivanja biljaka koje tada mislimo na presadnice povrca iz se u potrazi za svjetlosti izduzuju. Dakle, kontejnera. Ovim nacinom presadnice pozeljnije je koristiti kontejnere sa 104

mjesta iz razloga sto njihov volumen od 30 ml omogucuje najpravilniji rast mladih biljaka iz skupine plodovitog povrca. Kada presadnice razviju dva prava lista odnosno kad dodu u fazu ,,cetvrtanja" (dva prava lista plus dva kotiledona) moraju se presaditi u kontejner s manjim brojem mjesta odnosno s vecim volumenom sjetvenog mjesta. Tada se za pikiranje koriste kontejneri sa 32 sjetvena mjesta (100 ml) ili 24 mjesta (150 ml) ili se u tu svrhu koriste odgovarajuce plasticne case promjera 10,5 cm. Prednost spomenutih casa ogleda se u cinjenici kako se, po potrebi, one mogu razmaknuti a sve kako ne bi doslo do izduzivanja rasada. S druge strane u polistirenskom kontejneru pikirane biljcice bolje napreduju.

Znacaj supstrata
Bez kvalitetnog supstrata uzgoj presadnica u kontejnerima ne bi bio ostvariv. Supstrat je zemlja u koju se sije sjeme i u kojoj mlada biljka treba provesti sve vrijeme do rasadivanja, A zbog cinjenice kako sjeme i mlada biljka moraju u njemu provesti veliki dio najosjetljivije

Poljoprivredni list

by DuleS

faze svog zivota dovoljno govori kolika je vaznost kakvoce supstrata. To se posebice odnosi na papriku ali i na patlidzan. rajcicu i krastavac koji se relativno dug period uzgajaju u kontejnerima ispunjenim supstratom. Supstrat pak moze biti sjetveni Ilx uzgojni. Sjetveni, kao sto mu i ime govori, koristi se za sjetvu sjemena iz razloga sto njegova optimalna vodnozracna svojstva uz veliko uceSce sintetickih komponenti (vermikulit, perlit i si.) osiguravaju bolje nicanje i kvalitetniji startni rast odnosno razvoj biljcica. S druge strane, uzgojni supstrati koji se koriste za pikiranje redovito su bogatiji hranjivim elementima i koriste se u znatno vecim kolicinama u odnosu na sjetvene, sto je vise negoVazumljivo. Medutim danas na trzistu, za potrebe proizvodnje rasada za vlastite potrebe, mozemo pronaci i polivalentne supstrate koji imaju univerzalni karakter. To znaci da jedan te isti supstrat istodobno mozemo koristiti i za sjetvu i za pikiranje. U slucaju nedostatka namjenskih supstrata za uzgoj presadnica povrca mogu se eventualno koristiti i odgovarajuci supstrati za cvijece, ali samo oni I klase i iskljucivo za amatersku proizvodnju presadnica. Naime, iz vlastitog iskustva uocena je te dokazana takva mogucnost s tim da u torn slucaju, zbog nedovoljno balansiranog sastava hraniva, moramo vrstti cescu folijamu prihranu biljaka gnojivima s naglasenim sadrzajem fosforaikalija.

Vaznost kontrole temperature i vlaznosti zraka

Posto se kod nas uzgoj presadnica plodovitog povrca pretezno planira za ranu proizvodnju posebnu paznju trebamo obratiti na kontrolu temperature i vlaznosti zraka. Naime, to podrazumijeva sjetvu sjemena paprike vec krajem decembra sto znaci da se zahtjevna proizvodnja uzgoja mladih biljaka odvija u najhladnijem dijeiu godine. Stoga je razumljivo da ove toploljubive povrtne kulture traze odgovarajuci temperaturni rezim tokom cijelog uzgoja. Uz to je usko povezana i relativna vlaznost koju je danas lako evidentirati i korigirati jer su na nase trziste pristigli odgovarajuci mjemi instrumenti-higrometri. Zahvaljujuci higrometrima mozemo u prostorijama gdje se uzgaja rasad odrzavati pozeljnu vlaznost zraka koja u razdoblju do nicanja treba iznositi od 85 do 90 posto. Visoka vlaga zraka sprjecava isparavanje vlage iz supstrata cime u vecoj mjeri olaksavamo nicanje. Uz odrzavanje temperature na 25C i uz odgovarajucu relativnu vlaznost zraka sjeme paprike nice za 10-tak dana. Kada iznice preko 50 posto sjemenki temperatura se spustana 15-16 stupnjeva C i takvim odrzava 10 dana. Nakon

sto biljcice razvijii prve kotiledonske listove temperatura se ponovno podize na 22-23C tokom dana s tim da bi se nocu trebala odrzavati na 18C. Spomenuti temperaturni rezim zadrzava se narednih 6 tjedana uz.redovito prozracivanje zasticenog prostora u kome se organizira proizvodnja presadnica. Snizavanje temperature nakon nicanja nuzno je iz razloga sto bi se u protivnom dobile suvise njezne i krhke presadnice koje bi se. u vecini slucajeva nezeljeno izduzile. Uz sve navedeno potrebno je redovito pratiti relativnu vlaznost zraka koju nakon nicanja snizavamo i odrzavamo na 60-70 posto. Ako bi u ovoj fazi evidentirali previsoku vlaznost zraka istu bi mogli smanjiti prozracivanjem prostorije. A osirn temperature i vlaznosti zraka ne smijemo zaboraviti provjeravati temperaturu vode za zalijevanje koja mora biti zagrijana na 22-25 stupnjeva C. Zalijevanje trebamo obavljati rjede ali obiinije, na nacin da voda prodre ki'oz cijeli profil supstrata a to se manifestira istjecanjem vode kroz otvore na dnu kontejnera. Ukoliko bi zaHjevali cesce i s manjom kolicinom vode prouzrocili bi pojavu algi i plijesni na povrsini supstrata, stvorili bi preduvjete za nastanak bolesti i sto je najgore doveli bi do povrsinskog razvoj a korijena. I na kraju bitno je naglasiti kako pojedini proizvodaci presadnica u svrhu grijanja rasada iznad kontejnera postavljaju sijalice koje samo dovode do izduzivanja i ,,krivljenja" rasada koji se okrece prema svjetlu. Naime, nagim juznim podrucjima obicno tijekom zimskog perioda nemamo preveliki broj oblacnih dana pa potreba za dopunskim osvjetljenjem uopce i ne postoji. Nino Rotim, dipt. ing.

by DuleS

IZ KOMSILUKA

vazne cinjenice u iskoriscavnju genetskih kapaciteta krava

Posle nekoliko godina, pogotovo otkako je sastavijen Operativni program razvoja govedarske proizvodnje u Hrvatskoj, pocele su da se grade farme slobodnog sistema drzanja krava s kosom plocom Hi lige boksovima i muzom u izmuzistu (multifunkcionalne staje).

poslednjih desetak godina u Hrvatskoj je napravljen veci broj novih porodicnih govedarskih farmi. Prvo su se gradile farme sa stajama vezanog sistema drzanja. U njima su ishrana i izdubravanje bili polumehanizovani ili rucni, amuzau kante, Brzo se uvidelo da je izgradnja ovakvih staja proSIost. Vezani sistem drzanja krava se napusta. Stare farme veorna je tesko ili gotovo nemoguce adaptirati. Danas se iskljucivo ide na izgradnju staja slobodnog sistema drzanja krava.

Nedostaci projektovanja i izgradnje farmi

Pre izgradnje farme nuzno je napraviti proizvodno-tehnoloski i ekonomski elaborat. U praksi se uglavnom izraduju samo gradevinski

projekti (idejni i glavni). Veoma je ma!o strucnih kadrova koji se bave gradevinarstvom u stocarstvu i projektovanjem faiTni. Proizvodno-tehnoloske elaborate, kao i ostalu dokumentaciju za izgradnju modernih farmi, treba napraviti u skladu sa propisima EU. Gradevinari obicno bez tehnologa - agronoma projektuju samo proizvodne bez pratecih objekata. Pri tome su zadovoljeni tek osnovni uslovi gradnje: grade se staje sa spoljasnjom.klimom (slobodno drzanje) i muza se obavlja izvan staje (u izmuzistu). U takvim stajama ponekad nije definisano da li treba da budu sa dubokom prostirkom, resetkastim ili gumenim podom, iti sa lige boksovima ili kosom plocom. Najveci broj novoizgradenih porodicnih fanni cine staje sa kosom plocom ili lige boksovima. Osim jednoga proizvodnog objekta (staje), nema pratecih objekata, nema objekata

krmne centrale a niti infrastruktumih objekata. Pri tome se javlja dosta tehnickih i tehnoloskih poteskoca, pogotovo na farmama izvan naselja. Kako ne postoji prostorija za zasusene krave i rodiliste, uoci teljenja krave voze u svoje domacinstvo u seio na teljenje, i to na udaljenost od nekoliko kilometara. Isto tako nema prostorija (boksova) za drzanje teladi i raspiodnog podmlatka. Na novim velikim farmama treba istaci veliki propust u stajama s lige boksovima i biatnim hodnicima. Blatrti hodntci su ravni, glatki i zbog toga se krave klizaju i padaju, sto uzrokuje velike stete. Povrsina staje po grlu (kvadratura) na farmama takode ne zadovoljava potrebne uslove. Dogacia se da pedeset posto krava jede, a ostale nemaju pristup hrani i pojilicima pa moraju da sacekaju.

Poljoprivredni list

by DuleS

fZKOMSILUKA
Neke farme ne zadovoljavaju tehnicko-sanitarne uslove i nisu uskladem sa evropskim standardima u mlekarstyu. Na vecini do sada izgradenih farmi nema prostorija (bokseva) za zasusene krave, boksevi za teljenje, prostora za smestaj teladi, a sldadisnih kapaciteta uopste nema (silosi), ili kapaciteti ne odgovaraju potrebama. Famie se sastoje od jedne proizvodne staje u kojoj se zajedno drze krave u laktaciji i zasusene krave, a telad se cesto drzi po svinjcima \ supama tako da su gubici teladi veJiki. kamate na kredite i si.). Poluotvorena staja mora biti sto vise na suncu. Staja po pravilu treba da bude otvorena prema jugoistoku, a zatvorena strana staje mora biti okrenuta prema severu (vetru). U zimskom delu godine suncevi zraci ulaze duboko u staju, osvetljavaju je i zagrevaju, a leti gotovo i ne padaju u staju. Farme sa dovoljno zemlje kojima je potrebno puno stajnjaka opredeljuju se za kosu plocu. koja ima svojih prednosti aii i nedostataka. Najpozeljnija su resenja Iige boksovi sa seckanom prostirkom. Rec je o tecnom izdubravanju, pri cemu se kruta faza pomocu seperatora odvaja od tecne {pada na plato) koja otice u iagunu. U stajama sa spoljasnjom klimom treba osigurati veliki prostorni volumen po jednoj stocnoj jedinici (40 - 50 kubnih metara). Po jednoj kravi treba osigurati barem deset kvadratnih metara ukupnog stajskog prostora. U odnosu na uobicajne zatvorene staje, zivotinjama je na raspolaganju dvostruko veca kolicina vazduha. Ove staje imaju oblik hala koje se posle mogu koristiti i u druge svrhe. Spoljasnji zid visi je od 4 m, gornji otvoreni deo oko 2m, a donji zatvoreni deo zida iznosi izmedu 2 i 2,5 cm. U gornjem delu staje, u vrhu, izgradeni su otvori za dovod i odvod vazduha, koji moze biti vodoravan i vertikaIan. Za osvetljenje se koristi dnevno svetlo u razmeri 1:15 povrsine staje. i fazama proizvodnje, a daje im se 10 % vie hrane od normativne.

Izdubravanje
U stajama sa otvorenom klimom kosa ploca ili boksovi za lezanje i sistem za izdubravanje dobro su povezani. Iza bokseva za lezanje ili kose ploce nalaze se blatni hodnici sirine oko 2,20 m. Blatni hodnici ciste se pokretnim masinama ili kliznim spravama, a nagib u njima treba da bude od 1 do 2 % i ne smeju biti klizavi. Na kraju blatnog hodnika nalazi se poprecni kanal za izdubravanje. Iz poprecnog kanaia kruta faza od!azi na plato za stajnjak a tecna u jamu. Velicina dubrista zavisi od velicine farme, odnosno od broja krava i treba ga cistiti dva puta godisnje. Boksevi za lezanje krava uglavnom su poviseni (duzine od 2,20 do 2,40 m i sirine 1,20 m). Treba da budu pokriveni seckanom prostirkom. Svaka farma treba da ima izgradene prikladne jame gnojnice i plato za stajnjak. Ako prostor za depo stajnjaka nije napravljen prema standardima EU-a, kada Hrvatska ude u EU to ce morati da se sanira ili ce faiineri izgubiti podsticaje.

Staje sa spoljasnjom klimom

Visoko proizvodne zivotinje postavljaju sve vece zahteve za primenom optimalnih sistema koji bi poboljsali uslove njibovog smestaja. Vrlo su prikla^no resenje ,,staje sa spoljasnjom klimom" koje koriste specijah'zovane porodicne farme, tj. krupniji proizvodaci mleka u vecini evropskih zemalja. Klimatski uslpvi u stajama sa spoljasnjom klimom slicni su kao na otvorenom. Postoje razliciti oblici tih staja, za svako starosno doba i proizvodnu namenu. Obelezja ovakvih staja su: - povoljan i jednostavan nacin izgradnje, - uzgoj muznih krava u skladu je sa potrebama zivotinja, - spoljasnja klima povoljno utice na zdravlje zivotinja, - stalna cirkulacija vazduha, - dobri uslovi radnih mesta i alternativne promene objekta.

Objekti i proizvodni prostor

Govedarske farme po pravilu se sastoje od proizvodnih objekata u kojima se nalaze krave u laktaciji, zasusene krave, porodiliste i telici V

Ishrana krava
Ishrana kabastom hranom obavlja se na hodniku (stolu) za ishranu, u sredini staje, i deli staju na dve polovine. Hodnik treba da bude sirok, tako da omogucava doziranje hrane miksericom. Koncentrat krave dobijaju u kompjuterskim hranilicama koje se nalaze u boksevima, Na vecim fannama krave su razvrstane po proizvodnim skupovima. Treba im osigurati hranu 24 sata dnevno i ne treba ih ogranicavati dajedu putem hranilica. Manje porodicne farme gde krave ne mogu da se sortiraju po proizvodnji imaju kompjutersku hranilicu. Na velikim farmama ne ide se na kompjutersku ishranu. Krave se sortiraju prema visini proizvodnje, stadijumu laktacije

Tehnoloski i ekonomski projekti

Tehnoloski projekti ili investicijski program za mlecnu farmu treba da pisu zajedno agronomi i stocari uz pomoc ekonomista. Program investicije sastoji se od: - opstih podataka o investitoru, - opisa investicije (lokacija, kapacitet farme, sistem drzanja i sistem muze, rasa), opisa proizvodnih objekata, objekata krmne centrale i pratecih objekata, opreme farme, potrebne zemljisne povrsine i zaposlenosti, - proizvodnih pokazatelja (projektovanje proizvodnjemleka i prirasta, plodnost, remont, mortaliteti, servisno razdoblje), - plan obrta stada - obracun dana ishrane, godisnji plan potreba stocne hrane i plan proizvodnje stocne hrane po kategorijama. - ekonomskih i trzisnih podataka (cena proizvodnje i prodajna cena iitre mleka, rentabilnost i ekonomicnost proizvodnje, anuiteti i

njak, zatim objekti krmne centrale kao silosi za silazu, skladiste za koncentrovanu hranu i supe za seno. U infrastrukturne objekte ulaze cisterne, piste, bunari, gnojnice, trafostanice, kotlovnice i agregati za struju. Tu su jos i kancelarije za tehnolosko i veterinarsko osoblje, ambulanta i prostorija za Iekove.

Poljoprivredni list

41

by DuleS

IZKOMSILUKA

Izmuzista
Kapaciteti izmuzista prilagodeni su velicini stada. Velike farme idu na izmuzista velikih kapaciteta kao sto je rotirajuce izmuziste (odjednom se muze izmedu 30 i 40 krava), gde se postize velika produktivnost. Porodicne farme koriste izmuzista malih kapaciteta, uglavnom tipa riblja kost i tandem. Staja sa spoljasnjom kiimom pregledna je sa svih strana, kontrola zivotinja je laka. Prostor se deli na deo gde se drze zivotinje i na ,,prostor za muzu" koji je odvojen. U ovakvim stajama koriste se izmuzista tipa riblje kosti (2x2,2x4, 2x6,2x8) i tandem (2x2,2x3,2x4). Izmuziste se nalazi sa spoljasnje strane staje, Klimatizaciju izmuzista treba izvesti tako da odgovara ljudskim zahtevima,

Sto vise mleka krava proizvodi to joj nize temperature bolje odgovaraju. U stajama je potrebno osigurati suv i hladan vazduh.
deo posla u procesu organizovanja govedarske proizvodnje naporodicnom imanju. Za razliku od velikih farmi, neka porodicna imanja treba da savladaju tehnologiju sopstvene proizvodnje stocne hrane. Zato moraju biti opremljena potrebnom mehanizacijom: Izbor mehanizacije za proizvodnju stocne hrane podrazumeva najpovoljnije resenje radnih i prikljucnih masina za proizvodnju, prevozenje i uskladistenje stocne krme. Masine za obradu tla treba bazirati na pianiranoj strukturi setve na oranicama. Neke porodicne farme nemaju dovoljno zemljisnih povrsina, a neke ne iskoriscavaju dobro svoju zemlju proizvodnjom ratarskih i krmnih kultura.

u Hrvatskoj, za 100 krava iznosi izmedu 35 i 50milionadinara. Po pravilu, izgradnja manjih farmi daleko je skupfja od velikih. Treba istaci da u Hrvatskoj nije definisana optimalna velicina farmi zapojedinepredele.

Odredeni problemi u proizvodnji mleka

Neke farme nemaju mogucnost merenja dnevne koiicine mleka, vecina manjih farmi ne obavlja kontrolu mlecnosti, analizu hrane, nema vage i ne obezrozuju telad. Novoizgradene farme vode proizvodnu, tehnolosku i ekonomsku evidenciju. Deo farmi vodi sam selekciju (registar goveda i putni list) i veterinarsku evidenciju. Remont stada na tim farmama je povecan, plodnostje slaba, tako da vecina farmi drzi bikove za prirodni prirast. Kao zakljucak, moze se reci da je osnovni problem govedarske proizvodnje - proizvodnje mleka na hrvatskim farmama manjeg kapaciteta, odnosno broja krava, sto se u proizvodnji ne primenjuju nove tehnologije kojima se postize visoka i rentabilna proizvodnja mleka, ishrana velikim kolicinama kabaste hrane, uz proiz\jodnju velikog broja teladi za proizvodnju mesa. Kod nas se uglavnom koriste zastarele tehnologije u ovoj proizvodnji. Velike farme koriste najbolje tehnologije proizvodnje i zato ostvaruju najvecu proizvodnju mleka po kravi.

Oprema i proizvodnja stocne hrane Troskovi izgradnje farmi

Proizvodnja krmnih kultura mora biti dobro planirana, Treba napraviti proizvodni program biljnih kultura za proizvodnju stocne hrane i plan potreba stocne hrane. Krmne strukture najbolje je koristiti u suvom i konzervisanom stanju. Kada je rec o spremanju kabaste stocne hrane, i tu postoji razlika izmedu malih i velikih farnii. Velike farme spremaju silazu i senazu u velike silotrapove (trenc silosi), a male u velika creva - EUROBAG, senaza u rolobale i silotornjeve za koncentrat. Intenziviranje biijne proizvodnje predstavlja najslozeniji Po pravilu, novoizgradene porodicne farme dosta su skupe. Gradevinari prilikom projektovanja nisu stedeli materija! za staje. Osim toga, za prikupijanje dokumentacije treba dosta vremena. Sto se tice cene farme, po jednom grlu treba osigurati od 5.000 do 7.000 eura, zavisno od toga da ii je vrednost jednog stajalista - lezista, osim gradevinskog dela i opreme ukljucena i nabavka osnovnog stada (steone junice). Tu se moze dodati jos i nabavka poljske mehanizacije i ulaganja u infrastrukturne objekte farme. U svakom slucaju, cena farme

dipt. ing. Josip Haluska preuzeto iz Mljekarskog lista

42

Poljoprivredni list

by DuleS

Mare Reproductive Loss Svndrome:

kod kobila

Ovaj terminje nastao it Americi da bi se opisao sindrom kojije rezultirao stotinama abortusa proleca 2001. u saveznoj drzavi Kentaki. Dugo se nije znao uzrok ovoj pojavi. Nakon iskljucivanja vecine infektivnih uzrocnika i temeljnog istrazivanja, utvrdenoje da je problem izazvala vrsta gusenice (Eastern tent caterpillar). Kobile su unosile gusenice preko kontaminiranog sena, a ovi insekti mogu da parazitiraju it genitalnom sistemu, stvore zarista zapaljenja i nwgitaiost naseljavanja bakterija. Bakterije tako dospevaju u krvotokploda t tzazivaju njegovo uginuce.

Teskoje utvrditi uzrok abortuso kod kobile, jer brojni faktori komplikuju dijagnozu. Abortuse cesto prate sekundarne infekcije koje traju nedeljama Hi mesecima, i nakon izlecenja kobile, nije lako identifikovati primarnog uzrocnika.
bortus ili pobacaj se definise kao zavrsetak graviditeta pre nego sto je plod sposoban da prezivi van uterusa majke. Abortusi mogu da budu neinfektivne i infektivne etiologije. Tnfektivni uzroci abortusa su mnogo vise proucavani i o njima se mnogo vise zna. Mnoge dijagnosticke laboratorije nisu dovoljno dobro opremljene da bi mogle da utvrde uzroke neinfektivne prirode. Duzina graviditeta 330-340 dana

Abortusi neinfektivne etiologije

Blizanacka trudnoca odnosno rodenje dva zdrava blizancaje jako retko. Najzastupljenije misljenje je da kobila ne moze da iznese dva zdrebeta zato sto placenta ne moze da obezbedi ishranu dva ploda. Abortus. uglavnom nastupa u 8 ili 9 mesecu graviditeta. Blizanacka trudnoca moze lako i na vreme da se utvrdi ultrazvukom, vec izmectu 35. i 40. dana graviditeta., Nakon pozitivnog nalaza, jedan fetus se obicno namemo ubija da bi se obezbedilo prezivljavanje i rodenje drugog zdrebeta. Mogucnost zaceca blizanaca raste kako se blizi kraj sezone pripusta i cesce je kod mladih kobila. Nedostatak progesterona takode moze biti uzrok. Funkcija progesterona je da pripremi matericu za prijem i razvoj oplodenog jajeta. Ovaj hormon je neophodan za odrzavanje graviditeta. Ukoliko postoji njegov deficit, doci ce do kontrakcija materice, koje rezultiraju abortusom. Torzija odnosno uvrtanje pupcane vrpce je najcesci neinfektivni uzrok abortusa. Do pobacaja dolazi u kasnijim stadijumima graviditeta. Plod ostaje bez hran-

Duiina pupcane vrpce 36-84 cm Tezina placente ll%tezine zdrebeta

ljivih materija ikiseonika i brzo uginjava. Pored torzije, moguce je da se pupcana vrpca obmota oko ekstremiteta zdrebeta, i da ono ugine usled zastoja u krvotokii. Rana smrt ploda moze da bude i posledica nekog genetskog poremecaja. Takode, veliki broj gljivica iz neposrednog okruzenja kobiie proizvodi toksine koji deluju na reproduktivni sistem. Kobile su osetljive na alkaloid ergopeptin (cak su deset puta osetljivije na ovaj toksin u odnosu na goveda). Ergopeptin luce gljivice koje zive na biljkama, pa ih zivotinje unesu u organizam na pasi ili ishranom kontaminiranog sena. Efekti ovog alkaloida na reproduktivni trakt i mlecnu zlezdu ogledaju se u smanjenju lucenja hormona prolaktina i progesterona, produzenju graviditeta, i smanjenju lucenju mleka. Ovaj sindrom je poznat kao ergotizam. Zbog smanjenog lucenja hormona u poslednjih cetrdeset dana graviditeta, dolazi do abortusa, ili se rada nedovoljno razvijeno i slabo zdrebe. Prijavljenoje idaneki lekovi izazivaju abortus kod kobila (kortikosteroidi). Treba

Poljoprlvredni list

by DuleS

VETERINA Najveci broj abortusa ove etiologije se javlja izmedu 8. i 11. meseca graviditeta. U nekim slucajevima, zdrebe se rada zivo, ali sa infekcijom, tako da umire nekoliko dana nakon rodenja. U cilju prevencije, kobile se vakcinisu u 5, 7. i 9. mesecu graviditeta. Svi pripadnici familije Herpesvirusa su veoma otporni i sposobni da, nakon sto dode do infekcije konja, zive u njegovom organizmu u neaktivnom stanju. Ovakve infekcije se nazivaju latentnim i veoma su opasne, jer nakon nekoliko meseci, cak i godina, virus moze ponovo da se aktivira i ugrozi, kako svog domacina, tako i druge konje sa kojima je on u neposrednom kontaktu. Abortus moze da se javi 6-29 dana nakon klinickih znaka virusnog arteritisa. Kobila se zarazi za vreme pripusta zarazenog pastuva. Karkteristican simptom infekcije bakterijom Ehrlichia risticii je akutni enterokolitis koji se manifestuje kolikom. Prateci znaci su dijareja, groznica i pobacaj kod gravidnih kobila. Kod nekih konja se razvija ozbiljna dehidratacija.

uvek voditi racuna o zdravlju gravidne kobile i nikadajoj ne davati lekove bez uputstva veterinara.

Abortusi infektivne etiologije

Herpesvirus je najvazniji virusni uzrocnik abortusa kod kobila. Abortus se javlja posle sedam meseci graviditeta, a majka ne pokazuje nikakve simptome bolesti.

Etiologija bolesti uzrok nastanka bolesti Infektivni zroenici- mikroorganizmi (baktcrije, virusi, gljivice) i para/iti, koji izazivaju zarazne bolesti Neinfektivni uzrocnici - udarci, pado\ i, trovanja i slicno, sto se ne prenosi sa zivotinje na zivotinju (nije zarazno) Torzija - uvrtanje Enterokolhis - zapaljenje creva Placendtis - zapaljenje placente Retencija posteljice - zaosranak posteljice u materici nakon porodaja Uterus - materica

Abortus se javlja nekoliko meseci nakon ispoljavanja prvih klinickih simptoma infekcije. Eksperimentalno inficirane kobile u 100-160. danu graviditeta pobacivale su zdrebad u periodu od 195. do 250. dana graviditeta. Abortus prati placentitis i retencija posteljice. Postoji vakcina protiv ovog uzrocnika, ali nije poznata njena eflkasnost protiv abortusa kobila. Infekcija leptospirom se kod konja manifestuje abortusom. Fetus najcesce uginjava u sestom mesecu graviditeta, a na kobilama se retko primecuju znaci bolesti. Oboljenje nije kontagiozno i moze da se desi da samo jedna kobila na ergeli bude zarazena, a da ne prenosi infekciju na druge. Streptococcus, ali i druge bakterije iz spoljasnje sredine (Salmonella, Escherichia coli, Pseudomonas, Klebsiella, itd) izazivaju infekciju, prelazeci preko uterusa do placente. Kobila mora da bude podvrgnuta dugotrajnoj terapiji pre ponovnog pipusta. U praksi se kobile redovno pregledaju pre svakog pripusta ili osemenjavanja da bi se utvrdilo da nema stetnih bakterija u uterusu. Gljivice takode izazivaju infekciju placente ascendentmm piitem. Uzrocnici su najcesce Aspergillus, Mucor i Candida. Do abortusa dolazi u kasnijem periodu gestacije. Deficijencija hranljivih materija, kao ni padovi ili povrede, nasuprot opste prihvacenom misljenju, ne prouzrokuju abortus kod kobila. Zivotinje koje su u dobroj kondiciji ce izneti zdrebe, a one koje su previse mrsave nece ni ostati gravidne. Takode, eksperimentalna gruba manipulacija gravidnog uterusa nije izazvala abortus ili smrt ploda. Angelina Meringer

Peljoprivredni list

45

by DuleS

NEKONVENCIONALNO STOCARSTVO

usti i za

uzara
GaSenju velikog broja farmi puzeva u Srbiji doprineli su nestrucnost i dezinformisanost farmera, tehnoloski propusti u proizvodnji, neodgovarajuce vrste puzeva, neodgovarajuce biljke u kohlearu, korovi i brojne stetocine, ali i zakonska regulativa. govarajuce originalne ograde, semenu i pesticidima takode ne stoje, jer odgovarajuca ograda i seme, znatno jeftiniji, postoje i kod nas, kao i svi potrebni preparati pesticida, a uvoz i primena onih koji ne postoje je protivzakonita. Nadalje, puzevi znatno sporije rastu i sazrevaju nego sto je to navedeno u reklamnim brosurama. Ukoliko ne dode do pomora, prinos po kvadratnom metru ne premasuje I kg. Prinos od 2kg puzeva po kvadratnom metru u trecqj godini koji se navodi, ne bi mogao biti ostvaren ni u cetvrtoj godini. "Zagarantovan" otkup "Puzeve pre otkupa treba ostaviti na Drugi problem predstavljaju tvrdnje mrezi da se ociste utrajanju 10-14 dana". o "zagarantovanom" otkupu i "odgova- Bez hrane, puzevi se ociste za svega par rajucoj" propratnoj dokumentaciji, koje dana, tako da se ovo moze protumaciti Za puzarstvo se odlucuju vecinom se cesto ispostave kao lazne. Tvrdnje o jedino kao destruktivno uputstvo kako ljudi bez dovoljno znanja o biologiji sa1- neophodnoj kupovini strucno kalibrisa- da se izazove ocekivani pomor puzeva nog i probranog maticnog jata, po de- na kraju ciklusa, sa ciljem da se izbegne setak puta visoj ceni nego direktno od otkup po zagarnatovanim cenama. Zbog sakupljaca iz prirode, takode nisu isti- problema sa korovima i stetocinama, do nite. Naime, niko u Srbiji nema licencu pomora puzeva dovesce i preporuka da da formira maticno jato, niti registrovan se u kohlearu ne smeju koristiti nikakvi pogon gde se to radi, akupljeno jato je pesticidi u periodu aktivnosti puzeva. poreklom od istih sakupljaca, samo ne- Puzeve je tesko otrovati pesticidima iz dopustivo skuplje. Dodatni je problem vecine grupa, izuzev moluskocidima i geografskog porekla kupljenog jata, pojedinim insekticidima a pazljivo odakoje nikad nije deklarisano. Zapravo je branim insekticidima i herbicidima, potuvek bolje kupiti adaptirane i otpornije puno se eliminise i mogucnost rezidua u lokalne populacije od lokalnih sakuplja- mesu puza. ca ili farmera nego maticno jato nepoznatog porekla od velikih otkupljivaca, Tehnoloski propusti u jer na primer, jata iz pravih sumskih proizvodnji mih puzeva, troskovima i obimu rada na populacija ni uz maksimalnu negu nece farmi, gajenim biljkama, obradi zemlje biti u zadovoljavajucim uslovima usred Sa losom pocetnom organizacijom i i slicno. Cak i oni koji pravilno pristu- vojvodanskih oranica. finansijskom konstrukcijom farmeri se paju ovom poslu brzo dospeju u velike Tvrdnje o neophodnoj primeni od- potom potencijalno upustaju u brojne akon naglog porasta broja farmi u periodu 2002-2004 usledio je period stagnacije i proredivanja farmi a kod postojecih puzeva u prometu primecuje se zabrinjavajuca starosna struktura. Naime, analizama je utvrdeno da nema kalibrisanih mladih trogodisnjih famiskih puzeva za koje se, tvrde strucnjaci, uzgoj jedino isplati. Vecina puzeva u prometu svojom velicinom i staroscu za najmanje dve sezone premasuje ekonomicno uzgajane i isporucivane farmske puzeve. Kako objasnjavaju strucnjaci, nijedan farmer ih ne bi zadrzao na farmi dve godine duze, izuzev kao maticno jato, pa prema tome, realno u prometu kod nas ne postoji farmski puz.

probleme, zbog primamljivih obecanja iz bezobzirnih reklamnih kampanja za prodaju opreme, maticnog jata i semena za farme, kojima se svesno dezinformi$u buduci farmeri. Privuceni obecanom zaradom, koja se zapravo nikada ne realizuje, oni na samom pocetku prihvate previsoke investicije i slede pogresna iskustva. Prema tvrdnjama strucnjaka, "za samo tri sezone, 20.000 evra sa 20 ari" nije moguce ostvariti ni pod kojim uslovima.

Poljoprivredni list

by DuleS

nove greske. Prostorna organizacija kohleara radi se prema preporucenoj semi, sto poslednjih godina sve cesce odstupa od izvomih italijanskih 2,5- 4m sirokih leja, jer se na osnovu stecenog iskustva dosta praktikuju 8-10 m siroke leje. Zbog trke za zaradom, farmeri praktikuju neprekidnu upotrebu cele povrsine farme, odbijajuci koncept sukcesivne upotrebe i odmaranja leja. To za poslediCLI ima nemogucnost bilo kakve obrade i presejavanja povrsina, sto im italijanska skola puzarstva u principu i ne preporucuje, a u nasim uslovima je neophodno. Farma stalno mora imati znacajan procenat, od najmanje 25-30 % slobodnih leja za manipulaciju puzevima (proizvodnja dopunske biljne hrane, obnova narusenog biljnog pokrivaca, preseljenje puzeva zbog pojave stetocina, zimskog ukopavanja i slicno). Farmeri propustaju da obave kvalitetnu duboku i visestruku povrsinsku obradu zemlj ista na celoj povrsini cak i pre samog ogradivanja farme. Time zaostaje mnogo zarista stetnih organizama, seme i rizomi korova, sto se kasnije razvije u velike probleme. Ukoliko ograda nije dovoljno ukopana ili nije dobro nabijena zemlja oko nje to moze omoguciti stetocinama da je prokopavaju a cesto i da se gnezde ispod nje. Ograda moze biti poptuno van ftinkcije i ukoliko je obrasla korovom i sibljem po duzini, ili su noseci stubovi montirani pogresno, po spoljasnjoj strani, sto je cesta pojaya, ukoliko su stubovi proredeni, nije cvrsto postavljena pa vetar oslabi spojeve i razdvaja limene ploce

ostavljajuci Supljine (tipican problem u ravnici). Takode, ukoliko ograda nije od lima, nego je krupna zicana ograda ona stiti samo od papkara i divljaci, dok sve ostalo prolazi. Podrazumeva se da je u pomenutim slucajevima razlog postupka stednja novca ili rada, a uslov je potuno nerazumevanje funkcije i znacaja ograde. Pogresno se ograda smatra prvenstveno sredstvom zaprecavanja prolazazaljude, stoku,pse, divljaci slicno. Samo je limena ograda dovoljno efikasna da spreci masovan prodor sitnih sisara, vodozemaca. gmizavaca, golaca i nekih insekata, zbog cega se primarno postavlja.

>korovi lako osvajaju ogoljene delove kohleara. U ravnici je primetno brzo sirenje sirka, koji je izrazito jak kompetitor i nepalatabilan za puzeve, a u vlaznijim brdskim predelima otrovnih biljaka, poput pomocnica. Na farmama nema izrazene pojave pomora zbog patogena, a gubici se redovno javljaju zbog prisustva kompleksa nespecijalizovanih predatora. Najvece stete prave poljski misevi i krtice. Misevi jedu mlade puzeve, gajene biljke i

Farmer mora da razlikuje rodove puzeva

Mnogi farmeri koji samostalno pribave maticnajata ili kasnije dodaju puzeve iz prirode, u farmu pored vinogradarskog puza unesu i druge vrste puzeva. To su najcesce sumski puz, Helix lucorum L. i sareni puz, Cantareus aspersus i druge vrste, a sve one, izuzev gajene, nepozeljne su na farmi, tj. rtjihovo prisustvo prilikom otkupa obara cenu. Ozbiljno vodenje farme podrazumeva da farmer zna da razlikuje pomenute rodove, kako bi mogao da ukloni nepozeljne puzeve izkohleara. Ovo je u vezi i sajednim od najozbiljnijih problema na farmi a to je nemotivisana i neobucena radna snaga.

Gajene biljke u kohlearu, korovi i stetocine

"Vlnogradarski puz se prebacivanjem u leje smesta u vestacko staniste koje je potpuno razlicito od izvornog sumskog stanista. To se kompenzuje stvaranjem povoljnih uslova vlainosti, senke i kvalitetnom hranom. U poljima suncokreta nema ovog puza. U kohlearu njegov opstanak zavisi od redova suncokreta, koji stvaraju zasenu i glavnu biomasu za ishranu veoma guste populacije puzeva. Pored suncokreta tu su redovi pod leguminozama, koje su izvor azota, kao i odabranog lisnatog povrca koje puzevi najmanje jedu, ali ga koriste kao skloniste jer se najduze odrzava. Ukratko, puzevi uobicajeno najveci pritisak vrse na suncokret koj i jedu cak i kada se potpuno zdrveni. a potom i leguminoze. Time se postepeno gubi zastita od sunca, a

ostecuju ograde leja. Krtice takode jedu mlade puzeve i jaja, potkopavaju koren gajenih biljaka i stvaraju previse supljina u zemlji. Medu insektima najznacajniji su predatori bube lesinari poput vrste Silpha laegavita Fabricius, koja moze da izazove opsti pomor u lejama, zatim trculjke, svice i kusokrilce. Medu muvama se isticu fainilije Sarcophagidae, Phoridae i Sciomyzidae. Svi navedeni uzroci gasenja farmi puzeva u Srbiji desavaju se jer u nasoj zemlji nedostaje Pravilnik o proizvodnji, preradi i prometu jestivih puzeva. Komisija Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, pripremila je takav Pravilnik jos 2005. godine, ali onnikada nije stupio na snagu. Nedostatak regulative je razlog sto je jos uvek isplativije otkupiti sakupljane od farmskih puzeva. \ B. Stojnic V. Poleksic M. Vukelic

XVIII simpozijum o inovacijama u stocarstvu

Poljoprivredni list

47

by DuleS

STOCARSTVO

Odgoj maticnog jata pataka

Odgoj maticnog jata delimo na intenzivan i poluintenzivan nacin odgoja. Intenzivan nacin odgoja maticnog jata vrsi se samo u objektima sa regulisanim mikroklimatom, i deli se u th faze: faza odgoja od 1 do 49 dana starosti, faza odgoja od 49 dana starosti do 18 nedelje, faza od 18 nedelje do zavrsetka nosivosti. aza odgoja od 1 do 49 dana starosti do 28-og dana starosti ista je kao kod komercijalnih pataka. Ista je temperatura, osvetljenje, hrana i oprema u objektu (hranilice, pojilice i grejalice). Nakon 28-og dana pocinje kontrola merenja tezine zenskih grla. To se radi tako to se 12 casova pre merenja uklanjaju hranilice da grla ne bi bi!a nahranjena prilikom merenja, jer bi im tada bila neadekvatna tezina. Za merenje se uzima 10% zenskih grla. Kod prvog merenja prosecna tezina zenskib grla treba da iznosi od 1400 do 1500 grama. Nakon 28-og dana i izvrsenog merenja, vrsi se i dalje ishrana starterom, ali sada hranjenje nije vise po volji vec se odreduje dnevni obrok od 120 grama po grlu. Od ovog trenutka hranjenje se vrsi podno da bi bilo dovoljno hranidbenog i to u kolicini od 120g i svakog dana prostora kako bi sve jedinke dosle do se vrsi merenje 10% zenskih grla. Od hrane. Tu kolicinu hrane mozemo davati 49-og dana duzina svetlosnog dana se u jednom obroku i to pre podne, ili u 2 skracuje i svetlost obezbedujemo samo obroka od po 60 grama pre i popodne. preko prozora, tako da se svetlosni dan Kontrola merenja vrsi se svakih 14 odreduje duzinom dana. Nekoliko prvih dana na isti nacin. Ovakav nacin odgo- dana, zbog skracenja svetlosnog dana, ja zavrsava se 49-og dana a predviden patke ce biti uznemirene, ali nakon nekoliko dana navici ce se na tu duzinu mortalitet u ovom periodu iznosi 5%. Faza odgoja od 49 dana starosti do dana i noci. U ovoj fazi odgoja moramo 18-e nedelje ima odredenih promena obezbediti 0,45m2 podnog prostora po u odnosu na prvu fazu. Od 49-og dana patki. Mortalitet u ovom periodu moze starosti se menja hrana. U ovom peri- biti 5%. odu se hrane sa PPK (data receptura)

4h ujutru do 21 h uvece. Jacina svetlosti treba da bude 5w po m2. Ishrana se nastavlja sa hranom PPK do starosti od 22 nedelje, kada prelazimo na novu hranu PNK (hrana za patke nosilje) kontrolisano do 5% nosivosti, a tada se prelazi opet na ishranu po volji. U 20-oj nedelji vrsimo umaticenje jata i ubacujemo muska grla. Na 5 zenskih grla dolazi 1 muzjak. Prilikom umaticenja odabiraju se najbolja grla koja su u tipu, tj. imaju sve potrebne rasne karakteristike. U ovom periodu ubacuju se gnezda u objekte tako da na jedno gnezdo dolaze Najosetljivija faza 4 zenke. Faza odgoja od 18 nedelje do zavrsetSto se tice ishrane neophodno je u ka nosivosti je najosetljivija i najkom- momentu prelaska na ishranu po volji plikovanija, pa torn delu moramo posve-. da se u objekte postavljaju hranilice od tki najvecu paznju i najodgovornije ga metala i to 2m dugacke i da je prilaz hraobaviti. Pozeljno je patku u toj starosti nilici sa obe strane tako da dobijamo 4m preseliti u nove objekte. hranidbenog prostora. U 18-oj nedelji zavrsavamo program Trajane nosivosti kod pataka je u restrikcije duzine svetlosnog dana i po- zavisnosti od rase i hibrida pataka. Hicinje se sa produzenjem svetlosnog dana bridna patka Cheey Valley proizvodi 10 ravnomerno tako da u starosti 24 nede- meseci i za to vreme proizvede prosecno lje imamo duzinu svetlosnog dana od 180jaja.

Poljoprivredni list

by DuleS STOCARSTVO

RECEPTURA ISHRANE MATICNOG JATA U PROIZVODNJI

REDNIBROJ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 HRANIVO Kukuruz Sojina sacma Mesno brasno Kreda Dikalcijumfosfat So Premiks Metionin Psenica Lucerka Riblje brasno PPK u % 79,00 15,00 4,00 0,50 0,75 0,20 0,50 0,05 PNKu-% 41,25 23,00 4,00 5,50 0,50 0,20 0,50 0,05 20,00 2,00 3,00

Sto se tice patki nosilja one se mogu drzati samo u zatvorenim objektima, ali se mogu koristiti i ispusti. Nakon zavrsene proizvodnje patke se kolju i pocinje novi ciklus proiz\"odnje.

Prevent! va i bolesti kod pataka

Kvalitetna preventiva sprecava oboljenje maticnogjata. Zbog toga se mora voditi racuna o lokaciji farme i sredsuima za dezinfekciju. Farme moraju imati dobru mrezu puteva, ali ujedno moraju biti udaljene od javnih puteva i naseljenih mesta. Prednost tako lociranih farmi je: izbegavanje mogucnosti uznemiravanja pataka usled buke, izbegavanje stresa. Farme moraju biti ogradene, cime se onemogucava ulazak pasa i macaka lutalica i unosenje bolesti tim putem. Sredstva za dezinfekciju moraju biti odabrana prema potrebi farme i proizvodnje. Njima moraju rukovati obuceni

Poluintenzivan nacin odgoja maticnogjata

Sto se tice ovog nacina odgoja faza od 1 do 39 dana starosti, kao i faza od 18-e nedelje do zavrsetka nosivosti su iste kao i kod intenzivnog nacina odgoja maticnog jata. Razlika je u fazi od 49og dana do 18-e nedelje starosti, a ona je u tome sto se ovaj period u poluintenzivnom odgoju odvija na otvorenom prostoru sa ili bez nadstresnica.

radnici, jer su ona otrovna. Od sredstava najcesce se primenjuju: izosan, jodogal, masna soda itd. Da bi se sprecila pojava bolesti kod pataka neophodna je kvalitetna preventiva. Ispravno rukovanje opremom na fanni i odrzavanje visokog stepena higijene na objektu onemogucava pojavu i sirenje bolesti. U slucaju da se pojavi bolest neophodno je da se lokalizuje, a zatim i leci. Patke mogu da obole od sledecih bolesti: kolera (Pasteurella multocida septicaemia), aspergiloza (Aspergiilosis), kokcidioza (Coccidiosis), ostecenje nogu, salmonela (Salmonella). dipt. ing. Svetlana Vasic

Poljoprivredni list

by DuleS

STOCARSTVO

parenih sa nerastovima razlicitih rasa

Od ukupnog fondasvinja u Srbijipreko 90% se nalazi u privatnom posedu, zbog cegaje neophodno posvetiti vise paznje problemima koji sejavijaju u privatnom sektoru. U vecem delu zemlje jos uvek preovladava ekstenzivan nacin drzanja svinja sa slabo produktivnim rasama (moravka, siska, mangulica, fajeri dr.). Ceste krize u svinjarstvu takode vrlo nepovoljno uticu na resavanje problema.

ada bi se uvelo obavezno koriscenje pedigriranih i odabranih nerastova plemenitih rasa na .privatnom sektoru brzo bi se poboljsala proizvodna svojstva primitivnih rasa. Poboijsanjem rasnog sastava i produktivnih svojstava novostvorenih meleza, raoralo bi se vise voditi racuna o obezbedenju kvalitetnijih smesa za ishranu krmaca i njihovog podmlatka. U cilju proucavanja postavljenog problema izvrseno je istrazivanje. Iz postojece veterinarske evidencije uzeti su podaci o broju legala, broju zivo i mrtvo oprasenih1 prasadi po leglu, uginucu prasadi na sisi do 7 dana i do zaljucenja, vremenu dojenja, pojavi estrusa nakon zaljucenja prasadi, broju pripustenih jednom ili dva puta u jednom estrusu, vremenskom inter-

valu izmedu dva skoka, strarosti nazimica kod prvog pripusta, povadanju, abortusima, razlozima uginuca i pojavi degenerativnih promena kod prasadi. Tokom godine obradeni su podaci sa ukupno 853 legala, od cegaje 826 legala melez krmaca i nazimica, 27 legala veliki jorksir. Korisceni su nerastovi rasa veliki jorkir, svedski i nemacki landras i durok, koji se nalaze kod proizvodaca i svaki vlasnik ima svoj mikro reon. Vreme koriscenja krmaca je od 1-16 legala. Nerastovi ne ostaju dugo u reprodukciji jer zbog maksimainog koriscenja i obilne ishrane brzo otezaju. Nerastovi u toku godine imaju i preko 300 skokova. U toku godine korisceno je 40-50 nerastova za oko 3000 plotkinja. U istrazivanju su koriscene sledece

kombinacije: 1. nerastovi veliki jorksir x melez krmace (zaskocene dva puta u jednom. estrusu sa razmakom 12h) 2. nerastovi svedski landras x melez krmace (zaskocene dva puta u jednom estrusu sa razmakom 12h) 3. nerastovi nemacki landras x melez krmace (zaskocene dva puta u jednom estrusu sa razmakom 12h) 4. nerastovi veliki jorksir x veliki jorksir (zaskocene dva puta u jednom estrusu sa razmakom 12h) 5. krmace zaskocene jedan put u estrusu Za svaku kombinaciju registrovano je 1-10 prasenja, u skupini sa 10 prasenja su i krmace koje su imale vise od 10 prasenja. Za svaku skupinu po redu prasenja imamo po tromesecjima, obradene podatke po napred pobrojanim parametrima. Rezultati istrazivanja nalaze se u tabeli. Analizom tabele uocava se da je najmanji procenat mrtvo oprasenih prasadi

Poljoprivredni list

by DuleS STOCARSTVO

wmm

kombinacija rasa I.

broj legala 439 210 177 27 95 439 210 177 27 95 439 210 177 27 95 439 210 177 27 95

ukupito oprasenih 5.277 2.413 2.031 358 LI78 4.886 2.226 1.864 330 1.095 4.395 2.007 1.680 306 993 4.246 1.948 1.564 298 961

giibitak prasadi 391 183 167 30 78 493 229 187 25 115 491 219 184 24 102 149 59 116 8 32

mrtvo oprasenih po 3. leght 4. 5. 1. 2. gubitak prasadi na 3. sisl do 7 ilana

2.

4.

5. 1. 2. Ziva prasad 7 dana 3. po prasenju 4. 5. /. Odbijeno komada

2.
3. 4. 5.

% odnosno komada 7,40% 7,65% 8,22% 8,37% 6,62% 10,09% 10,28% 10,03% 7,57% 10,50%. 10,01 kom 9,55 kom 9,49 kom 11,33 kom 10,45 kom 9,67 kom 9,27 kom 8,85 kom 11,03 kom 10,11 kom

kod kombinacije veliki jorksir x melez i to 7,40%, najveci broj mrtvooprasenih prasadi je kod velikog jorksira u cistoj krvi i to 8,37%. Gubitak prasadi do 7 dana zivota najveci je kod kombinacije svedski landras x melez (10,28%) a najmanji kod velikog jorksira u cistoj krvi (7,57%). Iz tabele se vidi da najveci broj zive prasadi imaju veliki jorksir u cistoj krvi i to 11,33 komada poleglu, a najmanji svedski landras x melez i to 9,45 komada. Najveci broj othranjene prasadi je kod velikog jorksira 11,03 komada po leglu a najmanje nemacki landras x melez 8,85 komada po leglu. Krmace i nazimice zaskocene jedan put u estrusu imale su najmanji procenat mrtvo oprasene prasadi 6,62% znatno manji od ostalih kombinacija. Gubitak prasadi do 7 dana zivota nesto je veci od napred pobrojanih kombinacija. Ziva prasad 7 dana su odmah iza velikog jorksira u cistoj krvi, takode i othranjena prasad 10,11 komada po leglu. Iz iznetog se vidi da nije opravdan dvokratni pripust u 1 estrusu i da se nerastovi nepotrebno iscrpljuju. Najbolje proizvodne rezultate dao je veliki jorksir u cistoj krvi i kombinacija

veliki jorksir x melez. Sve ostale kombinacije dale su losije rezultate, kao i kombinacije za koje u tabeli nisu izneti podaci poput durok, durok u cistoj krvi i svedski landras u cistoj krvi. Iz svega iznetog vidi se da je rasa veliki jorksir vodeca rasa i da je nase dosadasnje opredeljenje bilo ispravno. Vreme sisanja se krece od 30-60 i vise dana, ovako dug period sisanja uslovljava vise cinilaca (kondicija krmace, nemogucnost nabavke predstaitera za prasad i dr.). Starost nazimica kod prvog pripusta je za meleze 7,15 meseci a za veliki jorksir 8,03 meseci samo za 3 komada. Pojavljivanje estrusa posle prvog prasenja krece se od 3-40 i vise dana, do 5. prasenja a posle 5. prasenja sve krmace se pripuste do 20 dana, po zakljucenju prasadi. Povadanja je bilo u svim kombinacijama i krecu se od 3,26-7,14% kod nazimica su povadanja nesto cesca nego kod krmaca. Primetili smo da su degenerativne promene kod oprasene prasadi najizrazenije kod kombinacije svedski landras x melez i manifestuju se: hernije invaginalne i umbilikalne 0,85%- otrezije ani 0,42%- hermafrodita 0,42%, kod

kombinacije nemacki landras x melez, otrezije ani 1,99%, kod kombinacije veliki jorksir x melez, hernije invaginalne i umbilikalne 0,81%, ove promene nisu registrovane kod jorksira u cistoj krvi. Pobacaj smo registrovali od 1-3,5% i bilo ih je u svim kombinacijama. Razlozi zbog kojih dolazi do uginuca prasadi su brojni: ambijentni uslovi, nepazljive majke, artritisi, streptokokaza, gastrointestinalni poremecaji, cad prasadi, edemska bolest i dr. Ukupan gubitak prasadi od porodaja pa do zaljucenja krece se oko 30%, ovaj procenat bi se mogao smanjiti kad bi se ispunili odredeni uslovi.

Milan Mandic

pQljoprivredni list

51

by DuleS

**.*
v$i ''-

Praviino orezivanje sa oblikovanjem doprinosi odrzavanju zdravlja i bujnosti stabla, ureduje njegov oblik i velicinu, a u nekim siucajevima poboljsava i ukrasne odlike. Vaznoje da se mlada stabla praviino orezu kako bi razviia snatnu osnovu ravnomerno rasporedenih grana. tepen orezivanja i oblikovanja zavisi od vrste stabla i zeljenog rezultata. Potrebno je relativno malo truda da bi se dobilo lepo i ujednaceno stablo, dok stvaranje drvoreda s isprepletenim granama iziskuje mnogo vie rada i iskustva.

Kada orezivati?
Vecinu listopadnog drveca najbolje je orezivati u periodu mirovanja pred kraj jeseni ili zimi. Drvece moze da se orezuje i u nekom drugom periodu, osim na kraju zime ili u rano prolece, kada mnoga stabla prilikom rezanja "placu" (ispustajubiljni sok). Javori, divlji kesteni, breze, orasi i tresnje obilno ispustaju sokove cak i ako se orezuju na kraju perioda mirovanja. Njih treba orezivati od sredine do kraja leta, odnosno poSto novi izbojci ocvrsnu. Zimzeieno drvece trazi malo ili nimalo orezivanja, osim sto krajem leta treba ukloniti odumrle ili bofesne grane.

Pravila orezivanja
Prilikom orezivanja uvek treba nositi cvrste zastitne rukavice. Najpre treba ukloniti sve odumrle, bolesne ili ostecene grane i iseci slabe ili zakrzljale izbojke. Zatim proceniti preostalu osnovu i odrediti grane koje treba orezati ili ukloniti da bi krosnja bila ujednacena. Bitno je pripaziti da se orezivanjem ne narusi

prirodan habitus, osim ako je svrha orezivanja stvaranje odredenog oblika, npr. horizonlalne palmete. Temeljno orezivanje podstice bujan rast, dok ga lagano orezivanje samo ogranicava. Da bi se smanjila steta na stablu, vaznoje da se nacine uredni rezovi. Ukoliko se sece izbojak, treba uciniti to neposredno iznad zdravog pupoljka, para pupoljka ili bocnog izbojka koji se nalazi u smeru zeljenog rasta. Ako se proreduju preguste grane, treba ih odseci do zdravog pupoljka ili mladice sto rastu prema spoljnoj strani, tako da se kasnije ne dodiruju s driigim granama. Ne sme se seci ni predaleko od pupoljka, jer taj ostatak grane omogucava ulazak bolestima, a ni preblizu, jer moze da se ostetiti pupoIjak. Kada se orezuje drvece sa paralelnim pupoljcima, ravan rez treba napraviti ostrim makazama neposredno iznad para pupoljaka.

Uldanjanje grane
Ukoliko je potrebno da se uklone itave grane koje su u precniku tanje od 2,5 cm, to treba uciniti jednim rezom po-

Poljoprivredni list

by DuleS

HORTIKULTURA
mocu vocarske testere ili makaza. Kod zastite stabia, pa ono postaje osetljivije dve ili tri godine, jer temeljno orezivadebljih grana najpre se ukloni veci deo na bolesti. Lezista na odumrlim granama nje moze veoma da osiabi, ili cak unisti tezine: delimicno odsece grana najma- mogu da se rasire duz grane, ali vazno je stablo koje je nacetog zdravlja. Ukoliko nje 30 cm od debla, a zatim reze malo da se rez nacini ipak izvan lezista. treba ukloniti neke velike grane to treba dalje, s donje strane. Ako se ne napravi postepeno uciniti. donji rez, na sredini reza grana moze da Obnavljanje starog drveca Posle obnavljanja stablo treba prihrase odlomi a kora oguli sve do debla, pa njivati dve ili tri godine u prolece, i to ce to mesto postati osteljivo na zaraze. Kada preraste svoj prostor ili posta- malciranjem zrelim stajskim dubrivom. Da bi se uklonio ostatak grane, kod ne zapusteno, drvece treba da se ukloni, Temeljno orezivanje moze da podstakne lezista grane nacini se donji rez, a za- premesti ili da se obnovi kako bi mu se rast mnostva izbojaka. Ako su pregutim reze odozdo nadole. Kada je tesko povratili puna snaga i zdravlje. Obnova sti, neke od njih treba prorediti da bi se odrediti gde se nalazi leziste, rez treba da iziskuje mnogo brige i strucnosti, pa se ostavila ujednacena kroshja. Svi divlji bude malo udaljen od debla i nagnut na preporucuje savetovanje s iskusnim "hi- izbojci i mladari treba da se uklone cim spoljnu stranu. rurgom" za drvece. U nekim slucajevima se pojave. Ukoliko je ugao izmedu grane i debla stablo moze da bude prestaro i previse veoma ostar, mozda je lakse granu od- opasno za obnavljanje, pa je bolje da se Stabia obnovljena "sisanjem" seci odozdo- Ne treba primenjivati masti sasvim zameni. Kod drugih, npr. starih za rane ill premaze, jer ne postoje cvrsti cvetajucih ukrasnih tresanja (i ostalih vrDrvece koje se svake godine orezuje dokazi o tome da oni ubrzavaju izlecenje sta roda Prunus), obnavljanje retko uspe- stvara na cvorastim granama gusto grupiili da sprecavaju bolesti. Kod drveca s va jer postoji opasnost da listovi postanu sane mladice, ali osnova nije ujednacena naizmenicnira pupoljcima treba naciniti srebrnkasti. kao kod reza "u glavu". Takvo "sisanje" kos rez 3-5 mm iznad pupoljka, i to tako Drvece se moze obnavljati u bilo koje je ruzno i smanjuje i cvetanje i davanje da se osnova reza nalazi na drugoj strani doba godine, osim na pocetku vegetacije plodova. Da bi se to ispravilo najpre na grane neposredno iznad vrha pupoljka. u prolece. Ali za vecinu stabala, posebno glavnim granama treba prorediti kvrgave Ako je potrebno odstraniti celu granu, za ona koja stvaraju mnogo biljnog soka ostatke grana. Na preostalim delovima treba je odseci sa spoljne strane lezista- idealno vreme za obnavljanje jeste kraj grana isecite vecinu mladica, ali ostavite jednu ili dve, pa i njih skratite otprilike malog zadebljanja grane na mestu gde se jeseni i pocetak zime. spaja s deblom. To je mesto gde se stvara Najpre treba ukloniti sve odumrle, bo- na trecinu. Da biste stvorili sto prirodniji kalus, koji kroz izvesno vreme prekriva lesne ili preguste grane, kao i one koje habitus, taj postupak ponavljajte i slederanu. Nikada ne treba seci tacno uz de- kvare ujednacenu osnovu. Najbolje je ce tri ili cetiri sezone. blo, jer se time ostecuje prirodno mesto da se obnavljanje obavlja postupno, u

Poljoprivredni list

by DuleS

hiticnost i nenoramalan razvoj pojedinih ddk dubriva, prvenstveno kaicijum-metafosfata za vefl alkalnog dubriva brzog dejstva, za sve kulture, aii prver 5 zacijom, meliorativnom merom za popravku kiselih zem_ kompleks Ca-jonom, upotrebom rnaterijala u obliku oksida. hidroL veni krec, mermer, dolomit, krecnjacki tufoni, ali i saturacioni mulj'. in

alcijlim, sastavn. ;..

tabolizmubiljaka. Uticenanzicko-hemijskeosobineprotoplazine.... enziraa, ucestvuje u regulaciji osmotskog potencijala i ima ulogu sek biljaka krece se u veoma sirokim granicama od 0,3 do 3 %. Neke biljne vrste zahtevaju :-.: k kalcifllne (vecina leptirnjaca). Pm znaci nedostatka kalcijuma javljaju se na najmladim org. . :^ras znatno zaostaju u porastu. Prvo na najmladim, a kasnije i na starijim listovima uocavaju se znaci hloroze i nekroze. 6sce poon uvija, poprimajuci filiforman oblik. Neposredno dejstvo suviska kalcijuma kod biljaka nije poznato

K K

alcijum u ishrani biljaka. lakoneuiaziusastav

a l e m l j e n j e VOCaka, predstavlja spajanje podloge i.plemke (vijoke, kaiem-grancice) plemenke sorte u kaler lemljenjeje vestacki nacin sjedinjavanja podloge i plemke. U ovoj zajednici podloga vrsi funkciju korena (apsorbcijavodei u njqj rastvorenih mineralnih supstanci), a pleraka obavlja funkciju izdanka (proizvodnja organskih supstanci. transpiracija. obrazovanje cvetova, semena i plodova). Podloga i plemenita sorta uticu jedna na drugu tokom citavog zivota kaiema. Ti medusobni uticaji nisu nasledni i prestaju onog trenutka kada i zajednicki zivot kaiema. Kalamljenje je nain vegetativnog razmnozavanja vocaka. On osigurava verno prenosenje naslednih osobina materinske vocke na novu vocku - kalem. Uspeh kalemljenja zavisi od niza ciniiaca. To su: podudamost (afinitet) podloge i plemenke, kvaiitet podloge i plemenke, vreme i nacin kalemljenja, brzina i higijena kalemljenja. Pri kalemljenju treba voditi racuna o srodnosti i podudarnosti podloge i plemenke. Najcesce su podudarne kombinacije u okviru iste vrste, a'podudarnost moze da se javi i izmedu razHcitih vrsta. Podloga treba da bude zdrava, zrela, fizioloski aktivna i zadovoljavajuce debljine. Plemenke treba da budu zdrave, zrele, sveze, odgovarajuce debljine i da pripadaju zeljenoj sorti. Nacin kalemljenja vocaka uveliko zavisi od vremena kalemljenja. U prolece se obicno obavlja kaiemljenje na zrelo, a u toku vegetacije ocenjem (na budan ili spavajuci pupoljak). Neposredno pre pocetka kalemljenja podlogu i plernenku treba ocistiti u blizini mesta kalemljenja. Preseke pri kalemljenju treba napraviti ostrim i cistim nbzem, a spojno mesto ne treba dodirivati prstima. Sama operacija kalemljenja treba da se izvrsi brzo, da se preseci ne bi osusiii. Vocarska testerica, vocarske makaze, noz kresac i kalemarski nozevi predstavljaju alat koji se koristi u toku kalemljenja. Pri kalemljenju se koristi vezivo i u tu svrhu najvise se upotrebljavaju gumene trake. Razne vrste kalemarskog voska koriste se pri kalemljenju na zrelo. Kada su podloga i sorta nepodudarne, kalemljenje se vrsi preko posrednika. Posrednik se kalemi na podlogu, a na posrednik se kalemi zeljena sorta, Kalemljenje ocenjem (okulacija) najpogodniji je nacin za razmnozavanje vocaka. Najvise se primenjuje u rasadnickoj proizvodnji. Ocenje na budni pupoljak moze da se obavi u prolece, rano (mart - april) ili kasno (jun). Kalemljenje na zrelo (spajanjem) oba\4ja se kad se podloga i plemenka nalaze u periodu zimskog mirovanja ili je bar plemenka u periodu mirovanja i kada su podloga i plemenka iste debljine ili kada je podloga deblja od piemenke .

J
aMjuiTI, ima veliki znacaj u tiziologiji biljaka. Nedoslatak K+ manifestuje se nedovoljnom bujnoscu i neotpornoscu na opadanje, starije lisce je tamnozelene boje, zuti, rubovi se suse, a nekroza tkiva zahvata nervaturu. Najcesci je nedostatak u kiselim i tresetnim zemljistima, kao i onim sa grubom teksturom. Povecanje udela kalijuma u zemljistu postize se kalijum-sulfatom. fizioloski kiselim dubrivom koje se primenjuje pred setvu, kao osnovno dubrivo ili kalijum-hioridom, u kojem je K kao mikroelement, a samo dubrivo je fizioioski kiselo i ne preporucuje se za dubrenje biljaka oselljivih na hlor.

Poljoprivredni list

59

by DuleS

broj

str
Gajenje dinje (2 deo) Cenjena i ukusna - malina.-

broj
63 63 65 65 66 66 67

str
22-23 26-27 20-23 24-25 18-19 22-23 24-25

Gliste koje humus znace Tehnologija proizvodnje suncokreta Problemi koji sejavija pri suzbijanju kc primenom herbicida u kukuruzu Prezimljavanje ozimnih strnih zita
71

Susenje kajsije Sortiment kruske Zastita vocaka u maju 16-18 Monilija - neprijatelj kosticavog voca broj jedan Kivi Sorte kivija

Zastita bilja
Suzbijanjeglodara Zemljisne stetocine i njihovo suzbijanje Zastita licerke Bezbednokoriscenje pesticida Zastita vocnih vrsta- ppsle cvetanja do berbe . . Stabljfcna (crna) rda stranih zita Zastita duvana__ Zastita vocaka u jinn *J Lecenjeparcelaowi2iskih korova Integralni menadzment zastite maka Pegavost visnje i tresnje Razgradnja pesticida i zagadenje vodene sredine Jesenja zastita biljaka i proizvoda 61 64 65 66 66 67 67 67 68-69 12-13 18-19 12-13 20 27 12-13 14 22-23 18

5-69 26-27

Vinogradarstvo
Novosti u vinskom sektoru Evropskeunije Carobne brojke o interspecies ^ortama Uslovi za gajenje vinove loze Specificnost sactenja loze u dvoristima i na okucnici Smanjenje infekcija prouzrokovanih eutipozom Kaberne Sovinjon Merio - male i velike tajne Srbija - Nova sorta 61
62 63 64 64 67

26-28
38-39 28-29 20 26-28 26-28

; 68-69 20-24 1-^68-69 25 . 70 70 16-18

68-69 28-30 70 22

Cikorija

Okorija

Povrtarstvo
62 62 63 65
68-69 71

26 27 20
16-17 14-16

20-21

Radic Morac Agrobioloski uslovi za proizvodnj Plavi patlidzan Beli luk

Agroekonomija
Susa - pojava ili problem? Kredit kao opcija koju treba ozbiljno razmotriti Kredit, lizing ili gotovina prilikom nabavke mehanizacije Sta jedemo dok cekamo? Kupci biraju hoce li kupovati hranu koja Svetski standardi u srpskoj poljoprivredi r pojmovi Kupovina ili rentiranje zemljista Registracija poljoprivrednih gazdinstava_
Cene pakovanja roda useva u_2008. najvise u proteklih pargodina HACCP - Anatiza opasnosti i definisanje kriticnih kontrolnih tacaka Kako uvesti HACCP sistem? Balkanskaagroprehrambena mreza Globaigap - dobra poljoprivredna praksa kao osnova za bezbednost hrane 67 67 70
1

61 61 62 62 63 65 63 65
65 66

18 38-40 46-47 22-24 14-15 40-41 44-45 42-43 49 29 40-41 42 42-43

36-37

Poljoprtvredni savetnik
Znacajne bolesti lisca i nadzemnih organa kukuruza Pojiliceza svinje Rezidba vinove loze Biomasa kao obnovljlvi izvor energije Znacaj i tehnologija proizvodnje soje Utitaj ventilatora na nacjn i |avlitet rada ordSivaca 5vet u Novom Sadu Tehnoldgija pfdi Holstein iz Kanade Cuvanjejabuka nniiiiiii 61 62 63 64 65 66 67 70 71
31-34 30-33 31-34 31-34 33-36 31-34

31-34 31-36 31-34

68-69 31-36

Stocarstvo
Upotreba probiotika u ishrani stoke Uloga pufera u ishrani goveda Odgajivanje curaka Kobasice i salame 61 61 61 61 35 50 52-53 54-55

Vocarstvo
Gajenje dinje Tehnoloski postupci prijema i prerade sljive 62 62 16-18 28

Poljoprivredni list

by DuleS

broj
Nacrin gajenja curaka Kinezj vole svinjske"usii zeludac Pojili'ceza goveda Znacaj dobrih ventilacionih sistema Tovcurica Pojilicezazivinu Uticaj godi kod krmac. dinstvima oba na pojavu anestrija mnica na seos 62 63 63 63 63 6464

str 52-53 49
50-51 55 Uticaj usmerivaca ventiiatora na nacin i kvalitet rada orosivaca ZL Susara na suncevu i elektricnu energiju Cistiji izduvni gasovi - jaci motori Hladenje staja, plastenika i gnjivinamika Masine za poboijsani nacin obrade zemljista u visegodisnjtm zasadima

str
68-69 37-39

68-69 40-41 68-69 43 68-69 51

70

56-57 42-44 48-49

44-46

Organs
iskustva organskih proizvodaca Sta nudi organska poljoprivreda?-7"Osnovni ciljevi organske proizvod stocarstvu Standard! za organsko stocarstvo Ishrana zivotinja ^J>

zvodnja
61 62 62 64 65 66 62 62 64 24-25 8 9 48-49 52-53 52-53 54-55 40-42 43 9

Mikrotoksikoze svinja Uredenje objekata za tov curiia Hraniiiceza svinje Preventivne mere u borbi protiv mikotoksikoze Poreklo i rasegusaka Trziste mleka i mleixuhjaroizvoda

50-51 56-57 46-48 50

65 66 66 66
eseci starosti
^

56-58 46 50 56-58 52-54 54 55 56-57 54-56 48-49

56-57 40-41 47 52-53

Organsko stocarstvo - skiadistenje, transport i p re rada Ruze - od davnina do danas "*' Pejzazna hortikultura 2008 Mirisljavi sajam,hortikultura 2008"

Gajehjegusaka Odgojgusaka od
* .

67
67

Kratak radrii vek.krava Zamrzavanje mesa

JHortikultura
Ruze Zacinsko i lekovito bilje Radovi u ruzicnjaku Hrizantema-kraljica jeseni Bromelije Penjacice ,
65

Regulativa koci proizvodnju puzeva Pojenje kunica Rase pataka Tehnologija proizvodnje njeguskog | i | na tradicionalan nacin Gajenje pataka Ekonomska proizvodnja mlekai'tehnoloske predpostavke mlecnih farmi Trendovi na svetskom trzistu govedeg mesa u2008.Godini Tov pataka * Anemija prasadi Hidatidoza Veterinarski recept Hronicni endometritis Puerperalna pareza goveda Antimikrobni lekovi

67 68-69 70
70 71 71 71

28-29 40-42 38-39 42 24-25 58-60

68-69 50

66 67 68-69 70 ^^ 71

Penjacice

Pecurke
Uzgoj bukovace Proizvodnja uz puno rizika (sampinjoni) 61 61 29 36-37

Veterina
65 66 67
70 71

Pcelarstvo
Virusi kao uzrok stradanja pceia Sta je propolis?

62 66

54-56 60-61

54-55 48-49 48
54-55 44-45

Lekovito bilje
Lekovito bilje Vapskog kraja Ekonomska opravdanost gajenja kamilice 64 68-69 14 13

68-69 48-49

Stalne rubrike
Pogledajte na internetu Mali oglasi ABCIeksikon Recepti

Nesto ,,dobro, a nase* (Zetor Forterra9641)

:":

anizacija
61 42-43

Dobar odnos cene i karakteristifce traktora Porodlca koja raste (Basak) Tehnika u poljoprivredi Tafe-kao sudbina Iz Sopota u svet (traktorska p- <c :~ -:

46-48
38-41

Preko preko tri stotine izvestaja i reportaza sa domacih i inostranih poljoprivrednih sajmova, kongresa, izlozbi, seminars, poseta oglednim poljima, farmama, trzisnih analiza, prezentacija, intervjua sa kijucnim akterima u poljoprivredi...

Poljeprivredni list

by DuleS

www.poljoprivrednilist.co.yu

Godina V Broj 63 2008

Izlazi meseno cena 110 RSD; 3,5 KM; 1,3 EUR; 15 Kn; 120 denara
__.. -v^ !
V. .~l-m

itajte;
o

Fruit Logistica 2008 Rezidba vinove loze

00

Proizvoai mleka se udnuuju

Nova serija John Deere traktoranovi uslovi

by DuleS

'ANJE OPTIM,

Zrelost jamcLdugouSjei
dosei najbolju uitnu zrelost

'ada je rije o odreivanji \optimalnog roka berbe j, buka prvenstveno mislimo n; berbu jesenskih i zimskih so jabuka koje su namijenjene dugovremenom skladitenju hladnjaama. malno vrijeme berbe jabuka' Prvenstveno radi toga da ih beremo kada su u takvome stupnju zrelosti - u najboljem fizikalno kemijskom stanju ko je jami idealan sastav i odnc sladora, kiselina, arome i vita mina, te dugo uvanje u hla< njaama U zriobi voa razlikujemo . stupnja zrelosti: fizioloku ili berbenu zrelost i tehnoloku zrelost koju nazivamo i potpuitnom zrelou. Za stoga vana fiziolo: zrelo Plodova - stanje zrele ti, odnosno stanje nepotpune zrelosti plodova. Taj stupanj zrelosti je od odluujue vanosti za uspjeno skladitenje ouvanje kakvoe plodova. Zapravo, u fiziolokoj zrelosti plodovi jo nisu postigli sv ju najbolju kakvou. To e po aganim dozrijevanjem u aama, poglavito u suvremenim ULO komorama. Dakle, uberemo li plodove u toj zrelosti, oni e najdulje iedlti op.

by DuleS

Voarstvo vjeti i jo bolje dozoriti u hladnjaama. Uberemo li ih prije tog roka, u hladnjai e se smeurati i nikada nee dosei najbolju uitnu zrelost. Isto tako, beremo li plodove poslije optimalnog roka, oni e ve na devetu dosei svoju punu uitnu zrelost pa u hladnjai nee dugo ivjeti, a uz to e pobranaviti i izgubiti okus. Iz ovoga je jasno koliko je vano pravilno odreivanje optimalna roka berbe jabuka. Nekada se to odreivalo na osnovi spontanog opadanja plodova (odvajanje peteljke od ploda), zrelosti sjemenke ploda i boje koice ploda. Svi ti pokazatelji su vrlo nepouzdani i voarska struka ih ne koristi. Danas se koriste pouzdanije metode kao to su: a) broj dana od pune cvatnje (90% otvorenih cvjetova) b) tvrdoa ploda c) kemijski sastav d)jod metoda. Berba se mora obaviti u roku od sedam dana Ad a) Broj dana od pune cvatnje za vanije sorte jabuka: Gala, Elstar-125 dana Jonagold - 135 dana Zlatni delies - 145 dana Idared- 165 dana Granny Smith - 180 dana. Ad b) Tvdoa ploda ( penetrometrom): Gala -8,0-9,0 kg/cm3 Elstar- 6,0-7,0 kg/cm3 Jonagold - 6,5 - 7,5 kg / cm 3 Zlatni delies- 7,0-8,0 kg / cm3 Idared- 7,0-7,5 kg/cm3 Granny Smith - 7,0-8,0 kg / cm3. Ad c) Kemijski sastav ploda: Sorta Gala Elstar Jonagold Zlatni delies Idared Grannv Smith krob (%) 40-50 35-45 70-80 60-70 60-65 50-55 Slador (Brix) 11,0-12,5 11,5-12,5 11,5-12,5 11,5-12,5 10,5-11,5 10,0-11,0 Kiseline (g/l) 3,5-4,5 6,5-7,5 6,0-7,0 5,0-6,5 5,5-7,0 6,5-9,5 Nekada se zrelost odreivala na osnovi spontanog opadanja plodova, zrelosti sjemenke ploda i boje koice ploda koji su vrlo nepouzdani pokazatelji i voarska struka ih ne koristi Danas se koriste pouzdane metode kao to su broj dana od pune cvatnje (90 posto otvorenih cvjetova), tvrdoa ploda, kemijski sastav i jod metoda

Ad d) Jod metoda nam slui da od dana procijenjene fizioloke zrelosti ponemo ispitivati stupanj mijene kroba u slador.

AGRO-HIT asopis za po^oprivredu i selo | www.agro-hit.com

by DuleS

Metoda je vrlo jednostavna. Najprije napravimo (ili kupimo ve gotovu) jodnu tinkturu sljedeeg sastava: 1 I vode + 4 g kalijevog jodida + 1 g joda. U tu otopinu uranjamo popreno rezane krike jabuka i prema koliini obojanosti kroba jodom zakljuujemo (izraunavamo) povrinu nerazgraenog kroba u slador. Iza toga, radi preciznijeg odnosa izmjerimo sadraj sladora refrakto metrom. Kombinacija ovih metoda (a, b, c i d) prua najbolji uvid u odreivanje fizioloke zrelosti jabuka, odnosno optimalnog roka berbe. Iza toga slijedi berba koju moramo obaviti u roku sedam dana (razumije se, jedne sorte). Premda izvedba ovih metoda izgleda komplicirano, to nije tako. Istina, to bi za prvo vrijeme za odreena proizvodnja podruja trebali raditi strunjaci Hrvatskog zavoda za poljoprivrednu savjetodavnu slubu. "VVV - voarsko, vinogradarsko vinarski centar" d.o.o. Zagreb

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo | www.agro-hit.com

Rujan 2008.

15

by DuleS

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo j Rujan 2008.

by DuleS Voarstvo

ilodovi jagode sazrijevaju vrlo rano, tj. u vrijeme kada je trite nedovoljno opskrbljeno svjeim voem. Jagoda se dobro prilagodava razliitim klimatskim i zemljinim uvjetima, to joj omoguuje uspjean uzgoj na irokom podruju, od razine mora pa sve do preko 1000 m nadmorske visine. Nakon sadnje vrlo brzo stupa u punu rodnost. Npr., ako se sadnja obavi krajem srpnja ili tijekom kolovoza, ve sljedeeg proljea ona daje znaajne prinose. Maksimalne prinose oekujemo ve u drugoj godini nakon sadnje, a ivi prosjeno 5 do 8 godina. Jagoda se odlikuje redovitim raanjem, a uzgojem najnovijih sorti, uz primjenu novih tehnologija, postiu se visoki prinosi, i preko 40 t po hektaru. Ove bioloke osobine jagode omoguavaju vrlo brzo vraanje uloenog novca za podizanje i njegu jagodnjaka, kao i visoku akumulaciju sredstava za daljnja ulaganja. Jagoda se lake i bre razmnoava nego ostale vone vrste, ali njihov uzgoj zahtjeva ipak dosta ljudskog rada. Plodovi jagode imaju veliku hranjivu vrijednost jer sadre mnogobrojne i raznovrsne organske i anorganske tvari koje su potrebne ovjeku. U 100 svjeih plodova jagoda ima od 21,39 do 116,3 mg vitamina C (askorbinske kiseline). Ljudskom organizmu je dnevno potrebno 65 - 90 mg vitamina C, dakle, dnevne se potrebe mogu podmiriti sa 150 - 200 g svjeih plodova jagode. Od minerala znaajan je fluor koji titi zube, kalij koji pomae ienju organizma, blagotvorno djelujui na bubrege, srce i krvoilni sustav. Ima i kalcija, fosfora, magnezija i eljeza, tako da jagoda povoljno djeluje i

na lijeenje od anemije. Uz sve to, jagoda gasi i e jer sadri 89,5 grama vode u 100 grama. Za bolji rad jetra preporua se jagodu jesti tri puta dnevno. Fenoli u jagodama daju antikancerogena svojstva, a usporavaju i starenje. Pektinske tvari se kreu izmeu 0,19-1,28 %, a taninske tvari od 0,11 do 0,41%. Koliina bjelanevina u sonim plodovima je maia i kree se od 0,7 do 0,9 %, a celuloze do 4,55 %. Jagoda kao hrana ima veliku prednost nad ostalim namirnicama i po tome to je niskokalorina (100 g svjeih plodova ima samo 30 - 40 kalorija).

PRIRODNI UVJETI ZA UZGOJ JAGODA

Rast, razvitak i rodnost jagode, kao i ostalih vonih vrsta, ne ovisi samo o njenim nasljednim osobinama, nego i o kompleksu vanjskih uvjeta. Oni obuhvaaju klimu, tlo i poloaj. Jagoda je kultura koja se dobro prilagodava razliitim ekolokim uvjetima. To se objanjava njenim postankom od dviju vrlo razliitih vrsta jagoda. Zahvaljujui ovim osobinama, jagoda se moe uspjeno uzgajati u suhoj, vlanoj, hladnoj, kontinentalnoj i suptropskoj klimi, na terenima od razine mora do preko 1000 m nadmorske visine i u drugim razliitim uvjetima. U naoj zemlji jagoda se moe uzgajati, s veim ili manjim uspjehom, gotovo u svim krajevima. U godinjem ciklusu jagode razlikuje se nekoliko fenofaza, koje se svake godine ponavljaju: poetak rasta, cvatnja, oplodnja, razvoj i sazrijevanje plodova, formiranje vrijea,

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo ] www.agro-hit.com

by DuleS Voarstvo

formiranje cvjetnih pupova, zimsko mirovanje.

KLIMA I TEMPERATURA
U ivotu biljaka nema ni jednog procesa na koji temperatura nema utjecaja. Tako se rast, apsorpcija hranjiva, izmjena tvari, transpiracija, asimilacija i drugi fizioloki procesi mogu govarajuoj temperaturi tla i zraka. Otpornost jagoda na niskim zimskim temperaturama najvie ovisi o debljini snjenog pokrivaa. Tako, ako je snjeni pokriva tanak, jagoda izmrzava na temperaturi od -15C do -18C. Kada je snjeni pokriva debeo 20-30 cm, jagoda izdri temperature od -25C do - 35C, a pri debljem pokrivau izdrava hladnou od -35C do -45C . Izmrzavanja jagode tijekom zime su mogua ako nema snjenog pokrivaa, a biljke nisu zatiene slamom ili nekim drugim materijalom. Krajem zime i poslije toplog perioda jagode postaju osjetljivije na niskim temperaturama. Ukoliko se tada pojave goiomrazice, znatne povrede i oteenja na nadzemnim dijelovima nanose temperature od -5C do -7C, a na korijenovom sustavu one nie od -8C. Niske zimske temperature mogu nanijeti tetu jagodama koje su kasno posaene pa do pojave jaih mrazeva nisu imale dovoljno vremena da se ukorijene na novom mjestu. Iz ovoga razloga jagode nikada ne treba saditi kasno u jesen. U naim klimatskim uvjetima mnogo ee tete jagodama nanose kasni proljetni mrazevi nego zimski. Oni obino izazivaju izmrzavanje cvjetova i tek

Nasad jagoda (Horvati)

zametnutih plodova. Utvreno je da u naim uvjetima otvoreni cvjetovi veinom izmrzavaju na -2C, a zametnuti plodovi su jo osjetljiviji. Visoke temperature tijekom cvatnje, zametanja, razvoja i zrenja plodova mogu nanijeti manje ili vee tete jagodi. tetno djelovanje visokih temperatura ne odraava se direktno na biljke, nego putem izazivanja intenzivnijeg smanjenja vlage u tlu i zraku. tetni utjecaj visokih temperatura mnogo je jae izraen na manje pogodnim tlima (ljunkovitom, pjeskovitom ili glinovitom) nego na tlu dobre strukture i bogatom humusom. Stoga je u suhoj klimi i na nepogodnom tlu obavezno navodnjavanje nasada jer se tetno djelovanje visokih temperatura moe otkloniti samo navodnjavanjem. Najpovoljnija prosjena dnevna temperatura zraka za jagodu tijekom vegetacije je ona izmeu 20 i 26C.

OBORINE
Jagoda se svrstava meu vone vrste kojima za normalan rast i plodonoenje trebaju velike koliine vode tijekom cijele vegetacije. Zbog izrazito velike potrebe za vodom, neophodno je da tlo na kojem su posaene jagode sadri 75 80 posto vlage. Nedostatak i viak vode u tlu imaju nepovoljan utjecaj na sve ivotne funkcije jagode, to se nepovoljno odraava na prinose i kvalitetu njenih plodova. Zato za uspjeno uzgajanje jagode veliki znaaj imaju koliina i raspored oborina tijekom godine, a posebno za vrijeme cvatnje, zametanja, razvoja i sazrijevanja plodova. Dugotrajne oborine izazivaju poveanje vlanosti zraka i pad temperature, to takoer ima veliki utjecaj na prinos jagode, osobito ako se pojave u fazi sazrijevanja plodova. Tu se jo javljaju i pogodni uvjeti za razvoj sive trulei plodova i drugih bolesti.

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo | www.agro-hit.com

by DuleS

Nove tehnologije uzgoja jagoda u zatvorenom

SVJETLOST
Zahtjevi jagode prema duini i intenzitetu dnevne svjetlosti su razliiti, ovisno o sorti. U naim klimatskim uvjetima se za uzgoj preporuuju sorte koje daju dobre rezultate na dnevnoj duini svjetlosti od 13 do 16 sati. Zapaeno je da se najbolja kvaliteta i aroma plodova dobiju kad su dani tijekom ljeta sunani i topli, a noi hladne. Utvreno je i da topla jesen znatno poveava rodnost jagode u sljedeoj godini.

UZGOJ
Kod uzgoja se bitno opredijeliti za uzgoj u plasteniku (stakleniku) ili na otvorenom, dvored ili jednored i povrinu te parcele. Pritom je najvanije osigurati to dulju sezonu prodaje jagoda pa se tome treba prilagoditi, a zatim je vaan ve spomenuti izbor kvalitetnog sadnog materijala i dobrih sorti. Na taj je nain mogue odgovarajuim rasporedom na otvorenom i u zatvorenom prostoru, na niim i viim nadmorskim visinama osigurati svjeu jagodu od oujka do Boia. Za uzgoj jagoda biraju se ocjediti tereni s izrazitom osunanou, zatieni od jakog vjetra i na dobro pripremljenom lakom i humusnom tlu prije sadnje dobro zagnojenog zrelim stajnjakom. U nasadima se obino koristi crna PE folija kao mal i treba se redovito provoditi fertirigacija (navodnjavanje), prihrana i zatita te ostali pomotehniki i agrotehniki zahvati. Od bolesti koje napadaju jagodu su najee siva plijesan (gljivica Botrytis cinerea), pjegavost lista, antraknoza, plamenjaa, zeleno venue, a od tetnika puevi, grinje i lisne nematode. Jagoda je izuzetno osjetljiva na bolesti korijena te je vano u uzgoju na otvorenom potivanje plodoreda, i to 6 do 7 godina. Isto tako treba izbjegavati predusjeve koji su osjetljivi na istu grupu gljivinih oboljenja, druge vrste jagodiastog voa i povre.

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo | www.agro-hit.com

by DuleS
Voarstvo

SORTIMENT
Sadni materijal kod pripreme budueg uzgoja je takoer jedna od glavnih stavki na putu do uspjenog uzgoja jagoda. Kultivari jagode, koji se danas koriste u proizvodnji i za selekcijski rad, pripadaju rodu Fragaha. Do danas je opisano 47 vrsta divljih jagoda svrstanih prema broju kromosoma u etiri skupine, od kojih je dvanaest znaajnih vrsta. Jo u 18. stoljeu poele su se u proizvodnju uvoditi krupne vrtne jagode Fragaha ananassa. Do danas je kultivirano vie od 2000 sorti jagode. Od sorti kod nas se moemo susresti sa sortom Clery koja je jedna odlina rana sorta vrlo dobrog okusa i arome, zatim Elsanta koja predstavlja standardnu sortu u proizvodnji na supstratu, Queen Elisa, Madalleine, Alba, Miss. Novija srednje rana sorta je Sugar Lia, od srednje kasnih su Marmolada, Roxanna i Sint Pierre, a od jako kasnih sorti Idea, Raurica i Record.

SORTE JAGODA
ALBA MISS Nema izraziti potencijal rodnosti i rijetko daje prinos vei od 0,5 do 0,6 kilograma po grmu. Osjetljiva je na sivu trule u plastenicima. Nakon hladnih zima prinos se znaajno smanjuje. Relativno je duge plodnosti, ali je u poetku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji i ukusniji. Plodovi su konusno-okruglasti, vrsti i otporni, a dobrog okusa i arome.

Alba je vrlo rana sorta koja kasni sa zrenjem iza Clerv i Miss samo za dan ili dva. Vrlo je krupna sorta konusnih plodova s malim ainim listiima. Plodovi su vrsti i dobro podnose manipulaciju. Dobro se prilagoava i na teim tlima, a i otporna je na bolesti. Prosjeni prinos po grmu moe biti do jednog kilograma, uz veliinu ploda prosjeno 27 do 30 grama, ali uz puno plodova i preko 50 grama. Berba ne traje due od deset do petnaest dana s ujednaenom kvalitetom do kraja berbe.

Miss je vrlo rana sorta pravilnih i konusnih plodova svjetlije boje. Ima visok postotak kiselina u plodu i dobro podnosi manipulaciju. Rodnost nije izrazita, osim na laganim, humusnim i plodnim tlima. Ova je sorta osjetljiva na bolesti korijena i uvenue od plamenjae. CLERV

ELSANTA

Clerv je odlina rana sorta.

Vrlo bujna i vrsta s visokom produktivnou. Otpornost na Botrytis i pepelnicu je dobra, ali je osjetljiva na Verticillium i Phytophthoru. Takoer je osjetljiva na mraz. Vrijeme dozrijevanja je srednje rano (u podruju

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo j www.agro-hit.com

Rujan 2008.

21

by DuleS
Voarstvo

SORTE JAGODA
Dalmacije od 5. do 10. svibnja, a u kontinentu 10 do15 dana kasnije). Plod je velik, stoasto okrugli, pravilnog oblika. Vrh ploda je zelenkast do svijetlocrven i tvrd. Peteljke su duge i lagano se trgaju pri berbi. Meso ploda je tvrdo i sono, slatko-kiselog okusa (vrlo ukusna sorta). Ova sorta ima visoku trinu vrijednost, no tee ju je uzgajati. S obzirom da je osjetljiva na bolesti korijena, zahtijeva zdravo ili sterilizirano tlo, lagane strukture, a nikako ne podnosi vlana i teka tla. nje je bujnog grma i osrednjeg potencijala rodnosti. Zahtjeva nova zemljita i vrlo ranu sadnju kako bi se dovoljno razvila do zime.

MARMOLADA

MADALLE1NE Madalleine je srednje rana sorta. Ima vrlo bujan grm i velik broj korijenovih vratova. Ova je sorta vrlo dobrog okusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. Plodovi su dosta krupni i vrsti, te ujednaene veliine. Njezina je kvaliteta to podnosi i siromanija tla. Od bolesti je osjetljiva na antrakozu. QUEEN ELISA Sadnica je srednje bujnog rasta s dosta listova, ujednaenog oblika grma. List je srednje velik do velik, svjetlije zelene boje izraenijeg sjaja. Vrijeme cvatnje je rano, a kao i sorta Miss, cvate 6 dana prije sorte Marmolade. Plod je

srednje veliine (neto manji nego plod sorte Miss), stoastog do tupostozastog oblika, ukusan, sjajno crvene boje. Ujednaene veliine do kraja berbe. Vrijeme dozrijevanja je isto ili dan, dva nakon sorte Miss (5-8 dana prije sorte Elsanta). Rana sorta za kontinentalna podruja. U odnosu na Miss, dosta je boljih organoleptikih svojstava, manjeg ploda (20-25 g), ali zato rodnija. SUGAR LIA

Iz skupine srednje kasnih sorti esto se susreemo sa sortom Marmolada s kojom se obino zapoinju intenzivnije proizvodnje. Ona kasnije gubi na znaaju, ali nikada ne nestaje iz proizvodnje. Ima krupne i vrste plodove, ne ba posebnog okusa. Vrlo je osjetljiva na bolesti korijenovog sustava i treba je uzgajati uz prethodnu dezinfekciju zemljita, ali se dobro prilagouje loim uvjetima navodnjavanja i tla siromanog hranom. ROXANNA Ova srednje kasna sorta ima vrlo bujan grm i krupne, ujednaene i vrlo ukusne plodove koji su izduenog kupastog oblika, to doprinosi vrlo atraktivnom izgledu i visokoj komercijalnoj vrijednosti. Dobri prinosi ostvaruju se u jesenskoj

Jedna od novih, srednje ranih sorti je Sugar Lia iz Italije. Odlinog je okusa i mirisa, vrstog ploda ujednaene veliine. Vrlo je atraktivna za uzgoj i prodaju. U berbu stie dva do tri dana nakon Albe. Sred-

Rujan 2008.

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo | www.agro-hit.com

by DuleS

SORTE JAGODA
IDEA Idea je kasna sorta izuzetne kvalitete koja se uglavnom uzgaja u plastenicima, i to prije svega zbog odlinog okusa i mirisa, ak i na visokim temperaturama. RAURICA

SAVJET VISE
Intenzivnija proizvodnja obino zapoinje irenjem sorte Marmolada zbog dobrog prilagoavanja uvjetima proizvodnje i pogrekama u tehnologiji uzgoja. Za uzgoj u zatienom prostoru srednje rane sorte sve vie dobivaju prednost, posebno Elsanta koja ima izuzetan okus i miris. Potrebno je vie kalija nego duika. Ova sorta se uzgaja uglavnom u kontinentu i na otvorenom, a moe se preporuiti i za brdska podruja i laganija humusna tla gdje i uz nie temperature daje dobar urod. Elsanta u plastenicima dodatnom prihranom i navodnjavanjem moe naknadno dati i do 200 grama po grmu. Izuzetno rana i dobra sorta je Clary koja ima neto manju rodnost, ali su joj dobre alternative meu ranim sortama najrodnije Alba i Queen Elisa, kao i novija sorta Sugar Lia. Treba znati da su sve rane sorte osjetljivije na hladnou i nakon hladnijih zima daju slabiji rod. Clery se izdvaja velikom otpornou na bolesti i odlinim okusom, a dolazi i dva dana ranije od ostalih. Kod odabira sorte vana je njihova osjetljivost na bolesti, prije svega na plamenjau i uvenue, na stoje posebno osjetljiva vrlo rana sorta Miss. Dosta proizvoaa opredjeljuje se za Albu i Roxannu, s tim da ova prva zauzima prvo mjesto u izlasku na udaljenija trita.

proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vreama. Prosjean prinos je oko jednog kilograma, s prosjenim plodom od 26 do 28 grama. Berba kasni za Marmoladom dva dana i 11 do 12 dana za Albom. Otporna je na bolesti korijena Oidium fragariae i Xantomonas fragariae, te Coilectotrichum acutatum. SAINT PIERRE

Raurica je jako kasna sorta koja nije bujna, ali ima krupne plodove. Ne podnosi visoke temperature koje utjeu na padanje kvalitete. Berba kree 5 dana nakon Marmolade, a u brdskom podruju 10 dana nakon Elsante. RECORD

Saint Pierre je nova, srednje kasna sorta izuzetnog okusa i vrlo krupnih atraktivnih plodova, ali bez velikog potencijala rodnosti. Plodovi su krupni, svjetlije boje kao kod Elsante s krupnim listiima u obliku aice. Svojim okusom Saint Pierre gotovo daje iznad svih ostalih sorti i time vrlo atraktivan za trite.

Record je takoer kasna sorta koja se moe uzgajati uspjeno i na slabijim zemljitima uz ograniene agrotehnike mjere i zatitu od koletotrihuma, pepelnice i bolesti korijena. Ima krupne sjajne plodove svjetlije boje, ali ne tako vrste. Plodovi sadravaju visok postotak vitamina C.

AGRO-HiT asopis za poljoprivredu i selo j www.agro-hit.com

by DuleS
\

Ljekovito i ukras

>'

LJEPOTICA
Pie: mr. se. Darko Grgi Lavanda je termofilna biljka koja voli mnogo sunca i svjetla pa dobro raste na toplim i zaklonjenim junim padinama. Unato tome, biljka u stanju zimskoga mirovanja izdri negativne temperature zraka i do minus dvadeset stupnjeva celzijusa, ali u sluaju ranijega kretanja vegetacije joj kasni mrazevi mogu nanijeti velike tete. Prava lavanda uspijeva do nadmorske visine od 1700 metara, irokolisna do 700 metara, dok hibridne lavande rastu na visinama do 1000 metara nad morem.

avanda {Lavandula officinaiis L) potjee iz Indije, od kuda se irila na podruje Bliskog istoka i cijeloga Mediterana, te sjeverne Afrike. Danas se ova biljka najvie uzgaja u francuskoj pokrajini Provansi. Uspijeva na raznim terenima i tiima dobre propusnosti sve do francuskih Alpa i amerikih Rocky mountainsa. Samonikla raste na irokom podruju, od Kanarskih otoka do junih dijelova Indije, iako veina poznatih vrsta raste upravo u zemljama Sredozemlja. Ime lavande podsjea na praksu starih Rimljana koji su je koristili kao miris za svoja kupalita, odnosno terme. Kasnije su lavandu Europom rairili redovnici uzgajajui je u svojim samostanima i opatijama. Tako je ova biljka ve u dvanaestom stoljeu obvezni sastojak samostanskih "ormara za mirodije". Osobito su

cijenjena njezina ljekovita i insekticidna svojstva pa su krajem etrnaestoga stoljea na dvoru francuskoga kralja Karla VI. svi jastuci bili napunjeni lavandom kako bi otjerali nametnike i irili ugodan miris. Rabila se i u kulinarstvu, ali prvenstveno u kozmetici i u velikoj mjeri je sluila za lijeenje. U Engleskoj lavandu uzgajaju od esnaestoga stoljea i otuda se ona poput mode iri Europom, jer se u doba haranja kuge smatrala jednom od biljaka koja "pouzdano" titi od te poasti. Pravi razlog popularnosti lavande na sjeveru Europe bila je injenica da su se upala bronhija i astmatini napadi, koji su se u tim zemljama redovito javljali nakon ljetnih sparina, mogli uspjeno lijeiti inhaliranjem para cvijeta lavande i kamilice.

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo | www.agra-hit.com

Rujan 2008.

41

by DuleS Ljekoviti i ukrasno bilje

U Dalmaciju je lavanda kao kultivirana biljka uvezena iz Francuske nakon napoleonskih ratova, to jest sredinom devetnaestoga stoljea. Njezinom naglom irenju po otocima i Primorju osobito je pripomogla "vinska kriza" u kojoj su propali brojni dalmatinski vinogradi. Tada se uzgoj lavande pokazao isplativijim od vinogradarstva pa su nai teaci prihvatili uzgoj ove kulture, koja se odlino udomaila po otocima, osobito Hvaru i Brau. Botaniki rod lavande pripada porodici usnaa (Lamiaceae) i sadri 48 vrsta lavande. To su grmolike biljke koje imaju etverobridnu stabljiku na kojoj su nasuprotno nanizani listovi bez palistia. Cvjetovi su na vrhu stabljike i karakteristine su plave boje kod prave lavande, a plod im je kalavac s etiri sjemenke, od kojih su 1-2 plodne. Eterino ulje nakuplja se u lijezdama smjetenima do same cvjetne aske, pri emu cvijet prave lavande sadri 0,5 do 1,5 posto eterinog ulja, dok hibridne lavande imaju 0,9 do 5 posto ulja. Lavanda je viegodinja biljka koja raste u obliku poluloptastog grma visokog od 40 do 60 centimetara i promjera od

Polje lavande

80 do 120 centimetara. Hibridne lavande su robusnije grae i grm im je zbijeniji, visok do 100 centimetara i promjera veeg od 150 centimetara. Prava lavanda uspijeva do nadmorske visine od 1700 metara, irokolisna do 700 metara, dok hibridne lavande rastu na visinama do 1000 metara nad morem. ivotni vijek lavandi dosee i do tridesetak godina, a svaka vrsta ima specifian sastav eterinoga ulja iji su glavni aromatini sastojci linalilacetat i linalol.

Cvjetovi su na vrhu stabljike i karakteristine su plave boje

Lavanda je termofilna biljka koja voli mnogo sunca i svjetla pa dobro raste na toplim i zaklonjenim junim padinama. Unato tome, biljka u stanju zimskoga mirovanja izdri negativne temperature zraka i do minus dvadeset stupnjeva celzijusa, ali u sluaju ranijega kretanja vegetacije joj kasni mrazevi mogu nanijeti velike tete. Ova biljka odlino podnosi suu (osim u poetnoj fazi rasta), ali dugotrajnije kino i hladno vrijeme tijekom vegetacije moe u njezinim cvjetovima smanjiti udjel eterinih ulja i do 50% u odnosu na uobiajene vremenske prilike. Lavanda dobro raste i na loijim tlima, ali te povrine moraju biti ocjedite i bez nepropusnih slojeva, te tla ne smiju biti kisela, odnosno imati nisku pH-vrijednost. Ova biljka moe na istome mjestu ostati i do dvadesetak godina, ali najbolje prinose daje od tree do desete godine nakon zasnivanja nasada. Lavanda je u ranoj fazi porasta jako osjetljiva na korove pa je vano da se pri podizanju nasada pobrinemo da prethodna kultura ostavi tlo

42

Rujan 2008.

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo [ www.agro-hit.com

by DuleS

isto od korova. Takoer treba voditi rauna da u tlu ne zaostanu teko topivi pesticidi na koje je mlada biljka izuzetno osjetljiva.

kulture. Kod nas je najstariji otkupljiva zagrebaka Ireks aroma d.o.o. koja ima pogon destilacije i proizvodnje lavandinoga ulja u Jastrebarskom. Neka-

Drava potie podizanje nasada lavande ve na povrini od 0,25 hektara te za zasnivanje nasada u prvoj godini daje potporu od 14 000 kuna, a nakon to usjev ue u rod proizvoai dobivaju redovitu godinju potporu od 1250 kuna po hektaru
Kod nas je u uzgoju najrairenija hibridna sorta Budrovka, koju jo nazivaju i lavandin. Navedeni hibrid dobro je prilagoen uvjetima u naem jadranskom priobalju, ali dokazano odlino uspijeva i u kontinentalnim krajevima od Gorskoga kotara, preko Zagorja, Podravine pa sve do istone Slavonije, i to na nadmorskim visinama od stotinjak pa do gotovo tisuu metara nadmorske visine. Drava potie podizanje nasada lavande ve na povrini od 0,25 hektara te za zasnivanje nasada u prvoj godini daje potporu od 14 000 kuna, a nakon to usjev ue u rod proizvoai dobivaju redovitu godinju potporu od 1250 kuna po hektaru. Ukupni troak podizanja nasada hibridne lavande po jednome hektaru moe dosei do 60 000 kuna, ali se uloeno vraa najkasnije u treoj godini kada lavanda ue u puni rod. Prihod po hektaru lavande u punom rodu dosee od 2500 do 3500 eura, to ovu kulturu stavlja u red rentabilnijih nasada, s obzirom na kasnija mala ulaganja i trokove proizvodnje. Najvei proizvoai lavande na svjetskom tritu su Australija, Novi Zeland, SAD i Francuska, i oni diktiraju cijene ove da je ova tvrtka samo s otoka Hvara i Braa otkupljivala do ezdeset tona ulja od lavande, a danas tek pokoju tonu. Trenutano imaju mogunosti za otkup barem 500 tona

cvijeta lavande godinje. Meutim, s obzirom da nude dosta nisku otkupnu cijenu, manji proizvoai na terenu su se organizirali i plasiraju svoje proizvode na Jadranu te tvrtkama koje proizvode ajeve i ekoloke pripravke, pri emu postiu i do tri puta veu otkupnu cijenu. Potranja za lavandinim proizvodima s dodanom vrijednou, kao to su vreice, jastuii i uija, nekoliko je puta vea od trenutane proizvodnje u nas. Stoga se na terenu stalno pojavljuju nove tvrtke koje nude organizaciju otkupa i proizvodnje lavande, te podiu na desetke hektara pod ovom kulturom.

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo | www.agro-hit.com

by DuleS Ljekovito bilje i njegova uporaba

rusnica (Vaccinium vitisidaea)]e po svojim izrazito ljekovitim svojstvima bila poznata jo u doba amerikih starosjedioca, iz ije zemlje i potjee. Biljka je lijep, patuljasti grm, naraste od 10 do 40 centimetara. Ima ovalne listove koji su poredani u parovima i naizmjenino, tamnozelene boje. Na vrhu izdanka vise u grozdovima bijeli, rjee crvenkasti pojedinani cvjetovi, zvonastog oblika. Cvjetovi su etverolani, a kod drugih vrsta iz roda Vaccinium petolani. Krajem kolovoza i poetkom rujna iz cvjetova najprije nastaju bijeli plodovi koji kasnije pocrvene. Otporna je na hladnou i mraz (do -22C). Rasprostranjena je na sjevernim podrujima od krajeva s umjereno-kontinentalnom kli-

mom sve do arktikog kruga. Voli sunana i suha mjesta i kisela tla s humusom, a podnosi i manje hranjiva pjeana tla i sjenovite dijelove ume.

esta upotreba brusnice smanjuje rizik od kancerogenih oboljenja

Brusnica se koristi u ljekovite svrhe zbog bogate koncentracije vitamina A, C i B skupine, vlakana, kalija i ostalih minerala. Kiselkastog je okusa, a sok od brusnice, osim to je vrlo zdrav, osvjeava u vruim ljetnim danima, kao to u hladnim zimskim godi topli aj od brusnice. Osim za pripremanje napitka, moe se koristiti kao dodatak raznim jelima, uma-

cima, tortama i kolaima, a od nje se rade i pekmezi, kompoti ili sirupi. Crvene bobice - plodovi brusnice bogati su razliitim zatitnim tvarima kao to su bioflavonoidi (snano antioksidativno djelovanje ime se smanjuje rizik od karcinogenih oboljenja). Antioksidansi pomau kod prevencije kardiovaskularnih bolesti, a hipurina kiselina je prirodni antibiotik s izraenim djelovanjem protiv gljivica. Antocianini i proantocianini pomau kod obnavljanja stanica odgovornih za osjetilo vida. Brusnica ima izrazito male koliine eera i djeluju na sniavanje glukoze u krvi to pogoduje dijabetiarima, koristi se i za lijeenje raznih oblika upala i infekcija urinarnog trakta.

100 g brusnice sadri: voda (g) I masnoa (g) I kalij (mg) I kalcij (mg) I magnezij (mg) I vitamin C (mg) 35-39 148-162

48

Rujan 2008.

AGRO-HIT asopis za poljoprivredu i selo | www.agro-hit.com

by DuleS
BESPLATNI PRIMJERAK | GODINA I 2008. | IZLAZI MJESENO | POTARINA BbAENA U POTANSKOM ;UREDJJ 43000 BJELftKR

AGRO-H " ^
ASOPIS ZA POLJOPRIVREDU I SELO, RIBOLOV

nT^Na potpun drukiji nain

STOARSTVO '

Kvote m lijek; nisu bari

VITO i

LAA

ljepotica > lavanda

ZIMNICA

Kad nema vrta

B ?., i -

.'

by DuleS

IHVDROGEL
Hydrogel - Hydrogel plus
NOVE TEHNOLOGIJE ZA PRIMENU U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI I PROIZVODNJI ORGANSKE HRANE
Sredstvo, pod komercijalnim nazivom HVDROGEL namenjeno je za uvanje vlage u zemljitu. HVDROGEL je permanento aktivno sredstvo koje uva vlagu (zadrava vodu) 150 puta vie u odnosu na esticu gline. HVDROGEL je beli kristal, iz grupe polimera, organskog porekla, proizveden iz kroba. U kontaktu sa vlagom 10 puta uveava zapreminu. Polimeri HYDROGEL-a zadravaju vodu i hranjljive elemente u zemljitu i njihovim meanjem obezbedjuju upravljanje vodom i uzgojom biljke. HVDROGEL upija povrinsku vlagu, kapilanu vlagu i ne dozvoljava gubljenje vode iz zemljita. Veu koliinu vode proputa u dublje slojeve, a otputa je toliko koliko je potrebno biljkama. Sa vodom upija hranljive elemente (soli) koje su nedostupne biljkama. Praktino predstavlja superabsorpciju polimera, koji absorbuje i zadrava veliku koliinu vode irenjem i molekulskom interakcijom. Obavezno se unosi u zemljite, preporueno je pre kinog perioda kako bi se obezbedila i sauvala vlaga, a zemljite postalo rastresito pre setve - sadnje. Hvdrogel plus je obogaeni Hvdrogel sa sledeim mineralnim materijama: SiO2, AI2O3, Fe 2 0 3 ,Ti0 2 , CaO, MgO, Na2O, K2O i dr. HYDROGEL-HYDROGEL PLUS se koristi za sve biljne vrste i za sve tipove zemljita, naroito aridna i semiaridna podruja sa malo padavina, a poslednjih godina zbog sve veih sua koriste ga svi napredniji poljoprivredni proizvodjai. ~" Prednotfu primeni Hydrogela-Hydrogela plus su viestruke i izuzetno znaajne;^ Poveava sposobnost odravanja vode u zemljitu: u kontaktu sa vodom HVDROGEL granule nabubre u specifian gel koji ini rezervu vode, kao i drugih biljnih hranljivih materija i mikroelemenata rastvorenih u vodi. Podrava rast biljke u korenu: koren biljke raste direktno kroz estice gela i tako zadrava vodu i hranljive materije koje tako ujednaeni upotpunjuju rast biljke. Smanjuje uestalost navodnjavanja jer minimalno troi vodu i spreava spiranje hranljivih materija. Omoguava dugo preivljavanje biljke u sunom periodu bez nezamenljivih teta; Obezbedjuje opstanak postavljenih zasada biljke. Poboljava prinos i kvalitet roda, kao i rentabilnost biljne proizvodnje. Zbog specifinog svojstva kvaenja" HYDROGEL-HYDROGEL PLUS ima dugorone efekte dok je u zemljitu ak i nakon dugih sua. Hvdrogel ostaje aktivan etiri godine u zemljitu. Svake godine promenom sadnje kultura, hvdrogel svakoj novoj biljci daje isto to i u prethodnoj godini zbog toga to je permanentno aktivan minimalno 4 godine u zemljitu.

by DuleS HYROGEL-HYROGEL PLUS se primenjuje u proizvodnji svih biijnih vrsta u poljoprivredi, ratarstvu, voarstvu, povrtarstvu i cvearstvu. Zatim u ozeljenjavanju povrina, u po um i ja van ju, melioraciji zemljita, prenoenju i ouvanju biljaka, kao i sve vie u biolokoj rekultivaciji degradiranih povrina i privoenju zemljita kulturnoj nameni. Primena koliine hydrogela-hydrogela plus zavisi od vrste biljne kulture. za proizvodnju sadnica voa odnosno za zasaivanje sadnica u vonjacima primenjuje se tako to se u iskopanu rupu, u zavisnosti od veliine sadnice razaspe Hvdrogel pre sadnje u zoni korenovog sistema. Za manje vone sadnice u rupu se stavlja minimalno 10 grama razasutog hvdrogela, za srednje sadnice 15 grama po sadnici, za vee sadnice, starije vie godina, hvdrogel se okopavanjem - freziranjem inkorporira u zemljite na dubinu 10-15 cm (po mogustvu do zone korenovog sistema), i to minimalno 40-50 grama po jednoj biljki (voki). Prilikom sadnje sadnica, koren sadnica se moe umakati u Hvdrogel u obliku gela, prethodno rastvoren u vodi. Na koren sadnice unosi se gela onoliko koliko umakanjem moe koren da zadri do postavljanja u otvor za sadnju. Preporuena koliina za dobijanje elea je min. 1,5 kg hvdrogela na cea 100 litara vode. za proizvodnju na otvorenom, za vonjake, vinograde, malinjake i sve kulture na otvorenom, optimalna upotreba sredstva je 30-35 kg/ha. Za proizvodnju u redovima 20-25 kg/ha, za ire redove do 25 kg/ha. za industrijsku setvu u redove (paprike, eerne repe, soje i dr.) hvdrogel se unosi zajedno sa semenom, ureajima koje koristimo za unoenje insekticida, kao to je malation, galation. Primena sredstva hvdrogela na otvorenim povrinama nije ograniena i vezana je za gustinu useva. Preporueno se koristi 30-35 kg/ha za izvandredno odravanje vlage u toku sue i za due periode bez kie od 3-5 meseci. za proizvodnju lubenica, dinja i tikve iz rasada, dodatno se prilikom rasaivanja u iskopanu rupu stavlja 4 g hvdrogela ispod svakog rasada, za proizvodnju lubenica, dinja i tikve direktno iz semena, hvdrogel se stavlja ispod semena na 2-3 cm min. 3 gr po kuici i potom se noramlno zaseje seme, ili se seme posebno tretira sa hvdrogelom. za biljke koje su zasaene u ranijim godinama, oko njih treba otkopati srazmerno kronji na dubini od oko 15-25 cm i staviti 25-40 gr po biljci, stablu, voci, a potom zatrpati, za ranije zasaene jagode primenjuje se 3-4 grama po biljki i to pored stabla. Kod rasaivanja jagoda koren se umae u ele. kod sadnje krompira najefikasnija primena je 2 grama po jednoj krtoli ili se u ceo red unosi mainski sa sadnjom oko 30-3i kg po hektaru. U tom sluaju obezbeujemo da proizvod bude veeg i ujednaenog oblika zbog permanentno prisutne vlanosti i rastresitosti zemljita. za proizvodnju rasada u kontejnerima hvdrogel se umea u supstrat 4-5 kg na m3 zemlje. Tom smeom se pune kontejneri, semenke se zaseju dublje 1 cm od normalnog zasejavanja i dobro se zalije. za proizvodnju rasada u plastenicima ili otvorenom sredstvo Hvdrogel se razbaca po povrini zemlje i zagrabulja na dubinu 5-8 cm, zaseje seme i dorbro zalije. Potrebna koliina: 50-60 grama za 10 m2. ako se vri rasaivanja rasada biljaka bez zemlje (paprika, paradajz i si.) obavezno se napravi ele i to (1,5-2,0 kg hvdrogela u 100 litara vode) i nakon 40 minuta korenov sistem svakog rasada - biljke se umae u ele, a potom se zasadi. Za cvearsku proizvodnju i dekoraciju (2 g hvdrogela / 2 dcl vode). Mogunost nanoenja na seme
UVA VLAGU, DAJE SNAGU!

Ekskluzivni zastupnik, uvoznik i distributer svetskog proizvoaaEvonik- Degussa" za Srbiju i Jugoistonu Evropu ,,AQUA VITA Dl NATURA" d.o.o. Beograd tel.: ++381 65 699 000 1;++381 11 309 777 2 e-mail:aquavitadmatura@eunet.rs fax.:++381 11 309 777 6 www.aquavitadinatura.com

Hl problem u korenu Uj

by DuleS

\fi06A

I ing.

-r,l
't *qq

ffl};.""i:-'J"*

ess
/ll

Ar
*-&,:l'l

# ?

AGRO-HlT Casopis za poljoprivredu iselo Rujan2008.

by DuleS

AGRO-HlT za poljoprivredu i selo I wwvr'.agro-hit.com Casopis

by DuleS

AGRO-HlT Casopis za poljoprivredu i selo www.agro-h t.com

by DuleS

i seloI www.agro-hit.com dasopisza polioprivredu AGRO-HlT