Vazniji proizvodi industrije nemetala Industrija nemetala obuhvata: 1. industriju keramike 2. industriju stakla 3.

industriju gradjevinskih vezivnih materijala 4. industrija vatrostalnih materijala. (I) Keramika i keramicki proizvodi:

proizvodnja keramike je jedna od najstarijih ljudskih delatnosti naziv potice od grcke reci keramios zemljani

Pod keramikom se podrazumeva grana tehnologije koja se bavi dobijanjem keramickih proizvoda najrazlicitijih osobina i primene. Podela keramike: 1) Podela po poroznosti: a)porozna: - neglazirana: cigla, crep - glazirana: grncarija, fajans (porozna kamena masa) - majolika b)neporozna: - porcelan - kamenina(neporozna kamena masa) 2) Podela po kvalitetu: a)fina b)gruba Fina: 1. plocice 2. sanitarni proizvodi 3. elektroporcelan 4. vatrostalno posudje Gruba: 1. opeka2 2. crep 3. kamenina 4. vatrostalni materijali Specijalna keramika: 1. mulitni porcelan 2. cirkonski porcelan 1. steatiti 2. B - karbid 3. Si - karbid (sinterovan) 4. W - karbid 5. ZR - I Ti - karbid 6. proizvodi od Safira (sinterovani Al2O3; cistoce 99,8%) 7. Be - oksid; Mg - oksid; Ti - oksid. 8. Spinel (Mg -; Al - oksid sinterovani) 9. ZrO2 I Th - oksid

10. Karborundum i korund 11. kermeti i dr. Kermeti imaju sirok raspon svojstva dobijenih kombinacijom metalne (kovkosti, otpornosti na temperaturne sokove i el. Provodnosti) sa keramickom vatrostalnoscu, postojanoscu prema oksidaciji i mehanickom cvrstocom na visokim temperaturama. Primena: gasne turbine; raketni motori; kontaktni materijali; alat za rezanje i busenje i dr. Osnovne sirovine: 1)glina, sa glavnim sastojkom kaolinitom ( Al 2 O3 2SiO2 2 H 2 O ) . Glina: - cista, bela (kaolin) - sa primesama (ilovaca) Glavna osobina gline: upija vodu ipostaje plasticna; lako se oblikuje; a pecenjem postaje tvrda iotporna na hemikalije itemperaturu. - Dodatne sirovine 2)antiplasticne materije, sprecavaju pucanje tokom pecenja (keramicki krs, posna glina sa dosta CaCO3; pesak; kreda). 3)topitelji, olaksavaju sinterovanje cestica u toku pecenja (feldspati, staklo, liskuni, Fe2O3). 4)boje, oksidi metala ili metali 5)glazure,lako topljiva stakla Osnovne faze proizvodnje obicne keranike: a) priprena sirovina (mlevenje; dodavanje vode; mesenje) b) oblikovanje (istiskivanjem mase kroz otvore razlicitih oblika) c) susenje (uklanjanje viska vode, da ne bi doslo do pucanja pri pecenju) d) pecenje (najcesce tunelske peci) Faze (u toku pecenja): 1) 2) 3) 4) 5) dehidratacija vode iz pora, do 150oC dehidratacija hemijski vezane vode, do 600oC razlaganje karbonata, do 900oC sinterovanje, do 1500oC glaziranje

Superprovodni materijali: - osnovno svojstvo: gubljenje skoro celokupne elektricne otpornosti na kriticnoj temperaturi Tc, koja zavisi od prirode superprovodnog materijala. - 1986 godine, Bednorc iPiler iz IBM laboratorije u Lirihu su otkrili visokotemperaturnu superprovodnost u oksidnoj keramici, i to u sistemu Ba-Ca-CuO (1987 god. Su dobili Nobelovu Nagradu za ovaj pronalazak). - Najznacajnija faza sistema Y-Ba-Cu-O je faza: YB2Cu3Ox
x=7:ortorombicna, superprovodna, crna boja x=6:tetragonalna, nije superprovodna, zelena boja

metodama metalurgije praha i sintermetalurgije, treba dobijeni materijal prevesti u formu podesnu za prakticnu primenu (zice, trake, folije).

Oblasti primene superprovodnih materijala: 1. Jaka magnetna polja:

- fizika visokih energija - uzija - tomografija na bazi NMR 2. Kvantni interferometri: detektori za gravitacione talase 3. Analogna elektronika: - mikrotalasni detektori - signalni prolesori - naponski ispravljaci 4. Elementi za digitalne kompjutere. (II) Staklo proizvodilo se jos 300 god. Pre n.e. dobija se topljenjem sirovina. Stopljena masa se ohladi do ocvrscavanja, ali tako da ne dolazi do kristalizacije.

Osnovna sirovina kvarcni pesak, sa dodatkom ostalih sirovina, koje odredjuju osobine stakla. Vrste stakla su: 1. obicno prozorsko: Na 2 O CaO 6SiO2
Na 2 O sodaNa 2 CO3 iNa 2 SO4 CaO CaCO3 , dolomit

6 SiO2 k var cnipesak

2. kristalno staklo: K 2 O PbO 8SiO2

K 2 O potasa ( K 2 CO3 ) PbO Pbglec( PbO ) i min ijum( Pb3 O4 )

8SiO2 kvarcni pesak SiO2

3. vatrostalno staklo: B2 O3 Al 2 O3 SiO2

B2 O3 borna kiselina i boraks Al 2 O3 glinica, feldspat glina

SiO2 kvarcni pesak

Jos se dodaju: a) sredstva za obezbojavanje b) sredstva za bistrenje (KNO3, Na2SO4,AsH2) c) sredstva za zamucivanje (kriolit, fosfati) d) boje(netalni oksidi, soli metala ili sami metali)

jedinjenja Fe2+ - zeleno jedinjenja Fe3+ - zuto do mrko jedinjenja CO - plavo jedinjenja Mn - ljubicasto jedinjenja S - zuto. e) 20 - 30% staklenog krsa

Smesa se topi u kadnim (koritastim) pecima i loncar pecima. Proces dobijanja stakla iz sledecih faza: 1. stvaranje silikata 2. stvaranje stakla 3. bistrenje 4. homogenizacija 5. odstajavanje.

Podela stakla prema nacinu izrade i nameni: a) ravno staklo (staklo za prozore; za ogledala; ornamentno i armirano staklo) b) suplje staklo (celokupno duvano staklo) boce, tegle, stakleni baloni c) presovano staklo (sahatna stakla; eksikatori) d) opticko staklo i specijalana stakla. Opticko sluzi za izradu sociva za teleskope. Specijalno suplje staklo kristalno staklo.

Dorada staklenih predmeta vrsi se: 1. skidanjem viska staklene mase 2. brusenjem 3. poliranjem 4. graviranjem.

Staklo keramicki materijali: Tehnologija dobijanja je slicna tehnologiji dobijanja stakla, ali drugacijim nacinom hladjernja, uz kontrolisanu kristalizaciju. Koriste se kod gasnih turbina, u elektronici i dr.

(III) Cement Spada u grupu gradjevinskih vezivnih naterijala. Proces proizvodnje se sastoji iz dve faze: a) pecenje, najmanje do tacke sinterovanja, sitno izmlevenih sirovina, pri cemu se dobija klinker b) mlevenja klinkera (sa dodacima) u sitni prah.

Cement fini sivo-zeleni prah. Gotov portllandski cement se sastoji iz nekoliko jedinjenja: 1. Trikalcijum-silikat 3CaO SiO2 2. Dikalcijum-silikat 2CaO SiO2 3. Trikalcijum-aluminat 3CaO Al 2 O3
42 60%
15 35%

5 14%
10 16%

4. Trikalcijum-aluminat-ferit 3CaO Al 2 O3 Fe2 O3 5. Maloslobodnog CaO i MgO

U toku mlevenja klinkera, dodaje se izvesna kolicina gipsa, radi regulisanja brzine vezivanja. Proces pecenja se vrsi u rotacionim pecima, koje su blago nagnute(l=300m; d=7m).

Sl. Dobijanje portlandskog cementa Osnovne faze pri vezivanju cementa: I Faza: rastvaranje sa vodom II Faza: rastvoreni silikati i aluminati se hidratizuju dajuci malorastvorne hidrate:
2CaO SiO2 H 2 O
3CaO Al 2 O3 6 H 2 O

III Faza: kristalizacija hidratisanih jedinjenja IV Faza:nastavlja se kristalizacija iz gela. Masa postaje tvrda i otporna zbog srastanja i isprepletanja kristala(voda se trosi hidratacijom i isparavanjem).

(IV) Vatrostalni materijali: za oblaganje peci u metalurgiji (postojani su na visokim temperaturama).

Najznacajniji vatrostalni materijali: 1. silikatne dinasopeke 2. samotne opeke 3. magnezitne i dolonitne opeke 4. hrom-magnezitne opeke 5. korundske opeke

za oblaganje kapsula za povratak kosmonauta iz Vasione (od Al-oksida; cirkonijumoksida).

Tablica 32. Podela tekstilnih vlakana Podela vlakna a)biljnog porekla b)zivotinjskog porekla Hemijska vlakna a)biljnog porekla b)zivotinjskog porekla c)sinteticka vlakna Regenerisana celuloza, estri celuloze (vestacka svila, celulozna vuna) Kazein (kazeinska vuna) Poliamidi, poliestri, polivinilna vlakna (poliakrilonitril i druga) Osnovni sastojak Prirodna celuloza Keratin (vuna i dlake) ili fibroin+sericin (svila od svilene bube)